Page 1

God. LXIII

Birmingham, 1. mart 2011.

Broj 1198

Posledwi juriπ Zapada na Republiku Srpsku

KAKO NADÆIVETI NAPAD U danaπwoj Srbiji, opπte vladajuÊa politiËka misao jeste - evropske integracije sa ulaskom u NATO, kao nekom vrste nagrade. I to uprkos Ëiwenice na osnovu koje nam Evropa na viπe naËina ukazuje da je ona i sama „umorna” od EU, a po najmawe æeli da Srbiju vidi u woj. Pa hajde πto tu otvorenu izdaju nacionalnih interesa promoviπe TadiÊeva vlast, donekle je razumqivo jer je daqe odræawe wene vlasti u pitawu, ali na taj „bezalternativni” voz silom sebe gura Toma NikoliÊ, predsednik „najveÊe” opozicione stranke, SNS, nekad ©eπeqev radikal, sad - napredwak! OËito wemu je do vlasti sad i odmah, pa se nada, ne bez osnove, da Êe svojim „napredwaπtvom”, ili potuÊi TadiÊa ili forsirati koaliciju s wim, tamo gde treba - u Briselu i Vaπingtonu. ©ta nam u ovoj „utakmici” ipak „bode” i pamet i oËi? NajkraÊe, neπto malo izmeweni ©ekspirov bolan krik: „ima neËeg trulog u dræavi” srpskoj! Naime, nekada su se Srbi takmiËili za vlast na liniji oËuvawa i unapreewa narodnih interesa, danas, pak, takmiËewe je suprotno, ali „moderno” i „napredno” - ko Êe viπe da ih izda i proda strancima. VeÊi su Srbi kolonijalci danas, nego oni najklasiËniji iz proπlosti, recimo Senegalci! Jedina svetla taËka na sceni Srba Kako izrekoh ovo o srpskim Senegalcima, zagolica pak ono o „srpskoj” napred. Rimuje se to sa neËim poznatim, a πto ne liËi na TadiÊevu kolonijalπtinu. Da, sad je jasno, reË je o „srpskoj”, Republici Srpskoj (RS). Tamo je Milorad Dodik, a ne Boris TadiÊ. To je razlika - drugi je gori od Senegalaca, prvi je jedina svetla taËka na inaËe do plaËa vrlo tuænom horizontu Srba. I, gle, sad najveÊe ironije sudbine. Amerikanci su - joπ i neznajuÊi za TadiÊa, pripremali Dodika da bude „TadiÊ” u Republici Srpskoj. Viπe nego razoËarani - sad besne na wega - jer im je iz osnove poremetio i poremeÊuje raËune o RS i BiH, pa zato svojski nastoje da uniπte Republiku Srpsku. I joπ neπto SAD nisu znale, kad je reË o Dodiku. Nisu znale da je on viπe nego tvrd nesalomqiv orah - koπtunac! (ne treba ga brkati sa Vojom Koπtunicom). Jer on ne samo πto Ëuva Republiku Srpsku, veÊ i daqe remeti SAD i EU krajwe planove o BiH i to na terenu „demokratije”

i „prava” gde su oni - bar do sad - bili bez premca. Koreni razarawa Dejtonske BiH Jedna takva tvorevina, zasnovana na „demokratiji” i „pravu”, a potvrena Dejtonskim dogovorom i Pariskim mirom, bila je i jeste danaπwa tzv. dejtonska BiH sa, u woj, dva entiteta (i tri konstitutivna naroda): Republika Srpska i Federacija B[oπwaka] i H[rvata]). Nastranu to πto ova tvorevina - πto se tiËe Federacije kao entiteta - stvarno jeste jedna krajwe pravna „zbrka”. To ne brine SAD jer su „pravo” i „demokratija” formalno zadovoqeni. Zbrka se lako prebrodi, stvarawem meu konstitutivnim narodima bar tri lokalna „TadiÊa”, tako da sve daqe ide u skladu sa SAD, odnosno Klinovom obeÊawu dato joπ Aliji IzetbegoviÊu. Naime, bila je to zima 1993. godine, Klinton tek inagurisan za SAD predsednika, a Oven tek πto je izaπao sa svojim planom o konfederalnoj BiH, sa mislim, 10 kantona, podeπena po veÊinskom stanovniπtvu tri naroda, radi prekida rata u woj. Po Klintonovoj pak zamisli, neophodno je da Alija odbije Ovenov plan da bi se Srbi porazili. Tek tada se nastaje situacija za stvarawe unitarne BiH po Alijinom ukusu. Ova Klintonova diplomatska uvertira je iznervirala Ovena, pa je ovaj vrlo nediplomatski odrubio SAD predsedniku kako on produæuje rat u BiH. Alijina „cjelovita BiH”, stvara se silom Implementiran je Pariski mir. Meutim, zbog Dejtona, unitarna nikako da se stvori. Naimenovan je Visoki predstavnik UN (docnije EU) Ëija je funkcija da tumaËi Dejtonski sporazum. Za VP je tako doπao Pedi Eπdaun, koji umesto da ga tumaËi, neovlaπÊeno je uzeo na sebe, uz tzv. „bonska ovlaπÊewa”, da ga razori i podesi za Aliju. Smewivao je on demokratski izabrano srpsko vostvo kad god bi se ono usprotivilo wegovim naredbama. Tako je ukinuta Vojska RS - potËiwena je Alijinom Sarajevu. Dodik: ukidawem VP Ëuva se Dejton Kad je doπao red na policiju RS - posledwi joπ znaËajan a preostali simbol Dejtona, ustao je Dodik sa tezom da institucija VP nije reπewe


Kako nadæiveti... problema veÊ je ona sama problem, pa je zbog toga treba ukinuti. Sudbinu BiH moæe odrediti samo dogovor tri naroda a doklegod postoji institucija VP, do takvog dogovora ne moæe doÊi. U to vreme Milorad Dodik joπ je uvek vaæio za SAD miqenika u RS, pa je tzv. meunarodna zajednica, samo „ozbiqno” shvatila wegovu kritiku u pogledu Eπdauna, pa je kao rezultat on otiπao. Institucija pak VP nije ukinuta. Wegovom su nasledniku formalno samo „oduzeta” bonska ovlaπÊewa, ali mu je ostao nedirnut mandat da radi i daqe na unitarnoj BiH. Kako? Putem, naravno, „dogovora” tri naroda i joπ nekim dodatim oblicima prisile kao πto su prijem BiH u EU i NATO. Naime, ovi se prijemi mogu ostvariti samo ako je BiH - a po EU i NATO standardima „funkcionalna”. U praksi to znaËi - ukinuti konsezusno odluËivawe tri naroda u Predsedniπtvu, Vladi i Parlamentu BiH. Neustraπivi borac protiv Alijine BiH Milorad Dodik sad postaje neustraπivi borac protiv svih ovih starih i novih oblika stremqewa Zapada da se u BiH na „mala vrata” ostvari „unitarna BiH”. To on Ëini, u ime odbrane Dejtona, a sa energijom kojoj se teπko ko moæe odupreti. Prvi mu je na tapetu bio Haris SilajxiÊ. Ovaj, u osnovi, okoreli islamski fundamentalista i joπ jedini preostali Ëlan Alijinog ratnog boπwaËkog vostva, a sad sluËajno joπ i predsednik Predsedniπtva BiH, bio je - radi „funkcionalnosti” BiH - glavni zagovrenik potrebe ustavnih reformi. Kao predsednik Predsedniπtva, davao je neovlaπÊeno izjave u ime BiH. U Istambulu, pored TadiÊa u ime Srbije, i Gula Turske, Ëak je potpisao u ime BiH, Istambulsku deklaraciju, kojom se Turska praktiËno uvodi na balkansku scenu. Oπinuo ga je odmah Dodik: taj potpis je nelegalan, jer iza wega ne stoje joπ dva Ëlana Predsedniπtva. Meutim, ni TadiÊu nije ostao duæan: Bez joπ dva sa-potpisa, SilajxiÊ nije BiH - to ste g. TadiÊu trebali da znate. I daqe Ëvrsto stoji na poziciji da je institucija VP nepotrebna i smetwa dogovoru tri naroda i da je zbog toga treba ukinuti. Svi pokuπaji ustavnih reformi, kao, na primer, onaj u Butmiru, predvoen EU i SAD - propali su zbog toga. A zahteve EU i NATO za funkcionalnom BiH, on odbija, jer RS u tom sluËaju neÊe ni u jednu niti drugu, πto Êe i referendumom da potvrdi. Najzad, priznawe nezavisnosti Kosova od strane BiH, on odbacuje pretwom po kojoj RS sebi referendumom moæe dati pravo da se odcepi od BiH.

se Dodik ipak nekako privoleo za unitarne reforme. Eto, nema „crvene krpe”, SilajxiÊa, wegov zamenik je razuman Ëovek. Vaπ poloæaj je sad zagarantovan, πta Êete viπe... situacija je zrela za „konstruktivan” dogovor tri naroda. Kako je Dodik na ovakve nemuπte poruke ostao uglavnom neodreen, meunarodna zajednica je zakquËila nema druge - „teπka artiqerija” je neophodna tamo! I, eto ga u BiH, turski ministar spoqwih poslova Ahmet Dautoglu. HoÊe da se sretne sa pretsednikom Predsedniπtva BiH, trenutno je to Srbin Nikola RadmanoviÊ i sa Miloradom Dodikom predsednikom RS. Srbi prihvatili. Ugovoreni su pojedinaËni sastanci u Bawaluci, predsedniËkoj palati. Meutim, u odreeno vreme za satanak sa RadmanoviÊem, Dautoglu se nije pojavio; neki izvori kaæu, protivno je to Dejtonu, jer po protokolu, RadmanoviÊ ga je morao doËekati u Sarajevu u predsedniËkoj palati, pod zastavom BiH, a ne u Bawa Luci, pod srpskom zastavom. Dautoglu se, meutim, sastao sa Dodikom taËno u odreeno vreme a kako je ranije dogovoreno. Pretpostavqeni Dautogluov monolog O Ëemu su razgovarali Dautoglu i Dodik, nije znano, osim da je sastanak bio „srdaËan”. Kad se, meutim, zna Dautoglova misija u BiH - da se Dodik dodatno „odobrovoqi” za reforme - onda se moæe, sa priliËnom sigurnoπÊu, naslutiti suπtina wihovog razgovora, odnosno, izgleda, Dautogluovog monologa. Pretpostavka je da se on u svemu sloæio sa Dodikovim stavom o Dejtonu i VP; izrazio se o pravnoj nakaradnosti entiteta Federacije; treba stvoriti umesto we dve republike, boπwaËku i hrvatsku; izvinio se u ime predsednika Gula za diplomatski gaf sa SilajxiÊem u vezi Istambulske deklaracije. I naravno garantovao Dodiku da je Bakir, „pravi Ëovek” za razgovor o reformama; ali ako sluËajno nije, on Êe prvi biti za wegovu smenu. BiH na raskrπÊu: Dejton ili protiv? Sa ovakvim Dautogluovim uvodom, kakva je daqna sudbina BiH, a sa stanoviπta meunarodne zajednice? Kao prvo, naravno, SAD i EU, nuæno ne moraju znati za suπtinu razgovora u Bawaluci i daqe Ëak i da ih znaju, wih oni niËim ne obavezuju, pogotovo jer ovakav Dautogluov stav, jeste samo jedna

IZ SADRÆAJA Napredwaci - kontrolisani kontrolori . . . . . . . . . . 4 Priprema udara na „Juæni tok” . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Intervju Prestolonaslednika Aleksandra. . . . . . . . . 9

Izbori u BiH samo izgledaju kao Dodikova pobeda

Kutije, lanci i Amerikanci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

U septembru, proπle 2010, dolazi do izbora u BiH. NeoËekivano, te izbore gubi SilajxiÊ; na wegovo mesto kao Ëlan predsedniπtva dolazi Bakir IzetbegoviÊ, Alijin sin; za wega se veli da je otvoren za razgvore sa RS. Kad se zna, da je Dodik na tim izborima izabran za predsednika RS, postavqa se relevantno pitawe, da li je meunarodna zajednica reæirala baπ ovakakv ishod izbora, ne bi li

Kraj egipatskog proleÊa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

2

Bahata samouverenost Ankare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 MladiÊ smeta Srbiji da ue u EU . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Dve kwige Sv. Nikolaja ÆiËkog. . . . .. . . . . . . . . . . . . 27 ?. . . . . . . . . . . . .. . . . 29 M. DanojliÊ: Govorite li globish?

Iskra 1. mart 2011.


pretpostavka. Po svemu, meutim, one imaju jedan svoj jasan stav o BiH, a koji je baziËno neprijateqski prema RS, usredsreen sav u pravcu ostvarewa unitarne BiH. Taj plan je potekao od Klintona. Sad ga podræava Hilarin Stejt departman, a baπ ovih dana se direktno oglasio i sam Klinton, rekavπi da je Dejton bio plod trenutne situacije da bi se zaustavio rat; sada on zahteva svoju „temeqnu doradu”. (Treba, pak, imati u vidu, da Klintona u SAD neki krugovi veÊ „kandiduju” za eventualnog predsednika, neke joπ jasno nedefinisane „svetske” vlade ili vlasti, pa to svakako dodato optereÊuje srpski poloæaj tamo). Negde oko 10. decembra, parlamenat RS, izglasao je zakon o „dræavnoj imovini” RS. Po wemu sva dræavna imovina koja se nalazi na wenoj teritoriji, pripada, po Dejtonu, iskquËivo RS. Predsednik Dodik ga je odmah potpisao. Januara 9/11, bio je dan dræavnosti RS. Visoki predstavnik Valentin Icko je tog dana, umesto Ëestitke RS, svojim potpisom ukinuo ovaj zakon, jer po wegovom tumaËewu Dejtona, ta dræavna imovina pripada BiH a ne RS. Klintonovi: zla sudbina RS i Dodika liËno? Ovim svojim aktom, VP Icko je samo potvrdio da Êe se u BiH sprovoditi linija zacrtana od braËnog para Klinton a sad potvrena od nareËenog opet „predsednika” (Ëega?) Bila Klintona. Nije teπko pretpostaviti πta ovo znaËi za RS i Dodika liËno. Ovo Êe izgleda biti zadwi pokuπaj da se uspe sa ustavnim reformama BiH koje ovu treba da naËine „funkcionalnom” tj. unitarnom, ali uz punu saglasnost Dodika i RS. U tom sluËaju RS i Dodik i daqe postoje ali samo na papiru (koliko dugo, ovog trenutka je neizvesno). Ukoliko Dodik pokuπa da starom retorikom (koja je do sad donekle „palila”), omete ovakav redosled stvari, VP, pomoÊu nekih novih „bonskih ovlaπÊewa”, Dodika jednostavno razvlaπÊuje a RS ukida. Po Srbe, sa Dodikom, sutra moæe biti i svetlo! SreÊom moæda po srpsku stvar, Dodik ima na raspolagawu joπ jedan „krajwe demokratski” argumenat, do sad joπ nikad razumno upotrebqen. Ovaj ima potencijal da iz temeqa promeni dosadaπwi odnos Zapada prema BiH, jer je on u osnovi jedino istinski prodejtonski. O Ëemu je reË? Dodik, svojom veÊ poznatom na Zapadu energijom zbog koje je ovaj uvek morao da vodi raËuna o wemu, morao bi sada da optuæi Zapad pred UN i zapadnim institucijama, kao πto je, na primer, Sud za qudska prava u Strazburu, da „unitarna BiH” vodi ovu direktno u graanski rat, jer je suprotna Dejtonu i tako liπava dva konstitutivna naroda BiH, Srbe i Hrvate, od prava na slobodan æivot. I to bi, kao dokaz, sve trebalo potkrepiti sa istorijskim Ëiwenicama iz devedesetih godina XX stoleÊa. Evo samo nekoliko takvih. Dokazi Jedan. PoËeo je raspad bivπe SFRJ, sa ratom u Sloveniji i Hrvatskoj. Tri konstitutivna naroda BiH su se dogovorili da jedini naËin da se

Iskra 1. mart 2011.

spreËi prelivawe rata u wu, ako se u Parlamentu BiH, uvede princip konsenzusa tj. nema majorizacije jednog ili dva naroda. Samo ono πto je plod slobodnog dogovora sva tri naroda ima zakonsku snagu. Taj princip je nekoliko meseci poπtovan od svih i rat zato nije imao πansu u Bosni. Onog momenta, meutim, kad su Boπwaci i Hrvati, prekrπili pricip konsenzusa, proglasivπi nezavisnost od SFRJ, ratni oblaci poËeπe muwevito da se kupe nad wom. Bilo je samo pitawe kad Êe rat. Dva. I opet je, u posledwem trenutku, zahvaqujuÊi trenutnoj razboritosti tadaπweg vostva u BiH, rat spreËen, potpisom predstavnika tri naroda tzv. Lisabonskog sporazuma. Po ovome, BiH je konfederalna nezavisna republika, saËiwavaju je tri entiteta, tri naroda. Opet nema preglasavawa u woj. Samo konsenzusno odluËivawe tri naroda garantuje zakon. SAD predsednika Buπa starijeg, radi poravnawa nekih svojih raËuna a u vezi Izraela sa Arapima Sredweg istoka, odluËuju da to nezgodno stawe na Sredwem istoku, amortizuju stvarawem muslimanske dræave - unitarne BiH - na Balkanu. Ambasador SAD u SFRJ, Voren Zimerman, dobija nalog da nagovori Aliju IzetbegoviÊa da povuËe svoj potpis sa Lisabonskog sporazuma. Rat u BiH je otpoËeo nekoliko dana potom (taËno: 6. aprila 1992.) sa trajawem od oko tri i po godina. Tri. O tome je bilo napred reËi. Rat je uveliko buktao. Oven je izaπao sa nekim svojim predlogom, sve tri strane su ga prihvatile. Tek ustoliËeni predsednik Klinton zbog samo wemu znanih razloga - obeÊava Aliji unitarnu BiH, a rat se duæi za preko dve i po godine. »etiri. Bio je joπ jedan pokuπaj da se rat spreËi od strane bivπeg predsednika SAD Kartera. Bilo je to proleÊem 1994. Karter je doπao kod predsednika RS KaraxiÊa i dao predlog kako da se okonËa rat. KaraxiÊ je sve prihvatio. Kad je Karter otiπao kod IzetbegoviÊa, on je, verovatno na Klintonov savet, odbio KaraxiÊevu ponudu, Rat je, stoga, trajao joπ godinu i po dana. Pet. I o ovome je bilo napred reËi. Ustvari zloËinac Klinton, baπ se ovih dana vratio na mesto svog zloËina i nesvesno priznao da je Dejton - nema unitarne BiH - bio jedini ali i trenutni naËin da se zaustavi rat. * Iz svega ovoga jedna stvar kristalno jasno probija u prvi plan: kad god je bilo dejtonskih impulsa (dogovor tri naroda BiH o zajedniËkom ali entitetskom æivqewu, tj. u centralnim institucijama nema majorizacije veÊ jedino konsenzusno odluËivawe), rata u BiH nije bilo; suprotno od toga, kad tih impulsa nije bilo - rat je tamo besneo. NajveÊi svedok neratnog ishoda, jeste g. Klinton (vidi 5). Milorad Dodik bi morao Klintona liËno, wegovu nedoslednost svojim reËima, wegov sa predumiπqajem zahtev za „temeqnu doradu” Dejtona, a πto potencijalno vodi u rat, da optuæi Sudu za qudska prava u Strazburu, kao ratnog huπkaËa koji namerno ometa dogovor o entitetskom i zajedniËkom æivqewa tri naroda u konfederalnoj BiH, a kako je to bilo potvreno Dejtonskim sorazumom i Pariskim mirom, koga je i on potpisao. N. QotiÊ

3


NAPREDWACI KAO KONTROLISANI "KONTROLORI NEZADOVOQSTVA" NikoliÊ i VuËiÊ su se u subotu predstavili kao gospodari nezadovoqstva. Skupili su 50.000 nezadovoqnih qudi. Rekli su im da su izbori jedini lek za wihovu boqku, j er Êe tako oni - NikoliÊ i VuËiÊ - doÊi na vlast. Onda su im rekli da se raziu u miru, ali da Ëekaju na wihov znak, poπto Êe ih za dva meseca ponovo zvati na okup. Tih 50.000 nezadovoqnika, koji su se mirno okupili i mirno sluπali govornike, tada su se mirno i raziπli kako bi joπ mirnije saËekali naredni poziv svojih politiËkih generala. Ali, kako je moguÊe da su toliki nezadovoqnici bili tako mirni i posluπni? To je zato πto tih 50.000 qudi ipak nisu bili obiËni nezadovoqnici. To je bilo mobilisano i postrojeno Ëlanstvo SNS. Dakle, to su bili mahom upartijaπeni nezadovoqnici. ObiËni nezadovoqnik se, naime, buni sve dok ne dobije neko javno obeÊawe. Onda Ëeka da vidi πta Êe od toga biti, da Upartijaπeni” li da nastavi da se buni, ili ne. „U nezadovoqnik, meutim, samim tim πto je „upartijaπen”, ne oËekuje javno obeÊawe. On veÊ ima svoje, interno, privatno, partijsko, obeÊawe. Otprilike ovako: „Batice, ne brini, kada mi doemo na vlast, pomoÊi Êemo ti. BiÊe neka sluæbica za tebe, biÊe neki tenderËiÊ za tvoju firmu, biÊe neka privatizacija za naπe qude. Ma svega Êe biti - za tebe, i za mene...” I to je glavni problem subotweg mitinga napredwaka. Reπewe koje se tamo faktiËki nudilo jes te reπew e za Niko liÊa, V uËiÊ a, I liÊ a, KariÊku, Vulina, i sve ostale na bini, ali i za sve one ispred bine koji su dræali Ëlansku kwiæicu SNS u xepu - za onog Ëlana Glavnog odbora SNS koji je mudro gledao, za onog Ëlana Gradskog odbora SNS koji je dræao zastavu, pa za onog Ëlana Opπtinskog odbora SNS koji je pisao parolu, pa za onog Ëlana Mesnog odbora SNS koji je prozivao Ëlanove pred ulazak u autobus... A to NikoliÊevo i VuËiÊevo reπewe je odavno poznato: „Daj πto pre te izbore, pa da i mi malo vladamo”. Ali, kakva Êe biti sadræina te vlade, πta Êe ta vlada da radi - osim πto Êe da vlada - to NikoliÊ i VuËiÊ nisu rekli. Oni su krivi πto to nisu rekli, ali je krivo i onih 50.000 qudi koji ih to nisu ni pitali. Niko nije pitao - „Kako mislite da zaπtitite ovu dræavu?”. „Kako mislite da zaposlite ovaj narod?”. „Kako mislite da uete u EU, a da ne priznate Kosovo?”. „Dokle Êemo da Briselu dajemo ropsku posluπnost danas, za maglovita obeÊawa da Êemo neπto dobiti za 20 godina?”. „©ta Êete s bankama-pijavicama, i tajkunima-pqaËkaπima?”. „©ta Êete sa ASanxakom i ZukorliÊem?”. „©ta Êete s Vojvodinom i PajtiÊem?”. „Kako Êete da zaustavite demografsko

4

izumirawe ovog naroda?”. „Kako Êete da zaustavite drugosrbijansko ubijawe srpske kulture i srpskog identiteta?”... Nijedno od ovih pitawa nije postavqeno. Jer, sva ova pitawa su politiËka pitawa. Ona se odnose na celu zajednicu, na sve graane Srbije. Jedina pitawa na koja je u subotu odgovarano bila su, meutim, stranaËka pitawa. Ona koja se odnose na SNS, samo na to kada i kako Êe oni da dou na vlast. Ali, to nije sluËajno, Jer, NikoliÊ i VuËiÊ su svesni da su kao stranka medijsko-politiËki izmiπqeni samo pod uslovom da nemaju sopstvenu politiku. Wihova politika ne sme da bude wihova, to moæe samo da bude politika Brisela i Vaπingtona. Brisel kaæe - „nemojte o Kosovu”, i u subotu niko ni reË o tome da zucne. Vaπington kaæe „nemojte kao u Kairu”, i u subotu onih 50.000 qudi ni jedan protestni krug po gradu ne obioπe. (Gejovi se 10. oktobra makar proπetaπe, ovi ni to ne smedoπe!). NikoliÊ i VuËiÊ nemaju politiku jer, ako misle da im se dozvoli da dou na vlast, oni je jednostavno i ne smeju imati. Jer u Srbiji, pod kom pardorskom samookupacijom, moæe da postoji samo jedna politika. Ona koju, posle 9. septembra, vodi Boris, ona koju hvale »eda, B92, Blic i Sowa Biserko, ona koju, samo pod ÊiriliËnim oznakama, nude VuËiÊ i NikoliÊ... I poπto je ta politika zakovana, NikoliÊ i VuËiÊ se oko we i ne trude. »ak ni da glume da neπto smiπqaju, da imaju nekakve nove ideje. Oni iskreno kaæu da hoÊe na vlast, i to πto pre. A o politici - ima ko pametniji da misli. Nema nama sreÊe sa takvom opozicijom. Nema Srbiji sreÊe sa takvom buduÊom vladom. Ima samo kontrole nazadovoqstva, usmeravawe gneva i oËaja jednog opqaËkanog i poniæenog naroda na besmislena pitawa tipa „kada Êe biti izbori?”i „treba li skupπtina da ima 150 ili 160 poslanika?”. U ovom trenutku, organizujuÊi onakav miting, sa onakvim lapsusima i onakvim politiËkim porukama, SNS je izdao opoziciju, izdao sve nezadovoqnike u Srbiji. Ne treba Ëekati da dou na vlast da bi se znalo da, ovakvi kakvi sada jesu, oni mogu samo da nastave da izdaju. Joπ jedna prevara je na politiËkom dnevnom redu. Boris nam je obeÊavao „i EU, i Kosovo”, a dao nam je kapitulaciju od 9. septembra i sramotu od 10. oktobra. Ovi nam Ëak niπta ni ne obeÊavaju. Ko zna tek kakvu kapitulaciju od wih moæemo da oËekujemo... NSPM. 9.2.2011. Podvukla - Iskra) (P

Nikola Malbaπki

Iskra 1. mart 2011.


DS i SNS partneri u sluæbi SAD

U Srbiji

SE PRIPREMA UDAR NA GASOVOD „JUÆNI Tok”

„Srbija je 2008. godine potpisala nepovoqan sporazum (*), a reÊi to otvoreno ne znaËi biti protiv Rusije i saradwe sa tom zemqom, ali stvari treba nazvati svojim imenima” - izjavila je Zorana MihajloviÊ-MilanoviÊ, ekspert za energetiku i Ëlan Pradsedniπtva u NikoliÊevoj stranci (Srpska napredna stranka - SNS). Dakle, na niπanu je rusko-srpski sporazum o „Juænom toku”. Napad je krenuo Ëitavim frontom. Loπe je, po miπqewu gospoe MihajloviÊMilanoviÊ sve: to πto je Srbija na 25 godina prodala prava na eksploataciju nafte i gasa; to πto „za uvoz nafte mi troπimo milijarde evra, a mogli bi smo uπtedeti 250 miliona”; to, πto Êe „Rusija za mawe od pet godina (ne za 35 niti za 30) iscrpeti svu naftu, tako da Êemo mi kroz tri decenije ostati bez energoresursa”, to πto smo naftnu kompaniju NIS „prodali za 400 miliona dolara, a srpske rezerve nafte iznose 250 miliona evra godiπwe niko zdravog razuma ne moæe podræati takvu odluku dræave”; to πto je vlast „uËinila poklon Rusiji”; „proπlo je mnogo vremena, minimum deset godina, a gasovoda „Juæni tok” joπ uvek nema, mi smo izgubili moguÊnost da postanemo zemqa koja raspolaæe centralnim skladiπtima gasa u Banatskom Dvoru”, „od ruskog obeÊawa da Êe gas stiÊi do 2015. godine nije ostalo niπta”; to πto je „zbog energetskog sporazuma sa Rusijom Srbija izgubila preduzeÊe od javnog znaËaja, kakvim je mogao biti „Srbijagas”; to „πto smo umesto toga dobili posrednika u isporukama gasa, drugo preduzeÊe je postalo vlasnikom magistralnog dela gasovoda; mi smo dobili visoke cene za gas i ozbiqnu nejasnost u vezi pitawa o tome, kako Êe se gasifikovati Srbija i graditi gasovod u pravcu Kosova i Albanije” (1), kaæe gopoa MihajloviÊMilanoviÊ. Podsetimo da je kontrolni paket NIS predat „Gaspromwefti” (kÊerki preduzeÊa „Gasprom” februara 2009. godine, nakon πto je ruska strana u celosti isplatila 400 miliona evra (koja se takoe obavezala da Êe uloæiti 550 miliona u modernizaciju proizvodwe do 2012. godine), piπe Ana Filimonova. Modernizacija je poËela, i u 2010. godini u rafineriju u PanËevu je ruska strana uloæila 120 miliona evra. U buduÊnosti, do druge polovine 2012. godine, pretpostavqa se okonËawe wene modernizacije, a do 2014. godine obim ruskih investicija u NIS trebalo bi da iznese milijardu evra (2). Problem NIS”, partija SNS promoviπe u „P prvi plan u uslovima kada u ekonomiji Srbije ne postoji bukvalno ni jedna pozitivna tendencija: nezaposlenost je, prema zvaniËnim podacima, dostigla 250 hiqada qudi (prema nezvaniËnim podacima - premaπila je milionsku granicu), oko

Iskra 1. mart 2011.

dva miliona qudi æivi na ivici bede, a po podacima Svetske banke, samo je u pet dræava sveta spoqni dug veÊi nego Srbije (3). Od 2001. godine privatizovano je oko 2 hiqade 400 srpskih dræavnih preduzeÊa, ali do danas je otprilike Ëetvrtina ugovora raskinuto zbog nesloventnosti novih vlasnika. Zapadnim kupcima srpska preduzeÊa su rasprodavana po bagatelnim cenama. Na primer, srpski metalurπki koncern - gigant „Sartid” prodat je « US STEEL u trodnevnom roku za 23 miliona dolara (3-4 procenta od wegove realne træiπne cene) - bukvalno se ni mastilo na ugovoru nije osuπilo, a u Beograd je doleteo tadaπwi dræavni sekretar SAD Kolin Pauel, koji je pohvalio Srbe za demokratiju i reforme; aluminijumski gigant « „Nisal” « otiπao je za neverovatno nisku cenu od 325 hiqada evra; napredna srpska kompanija Mobtel se zbog nerazumne argumentacije p r o d a j e n o r v e π k o j d r æ a v n o j k o m p a n i j i T e le n o r , velika farmaceutska kompanija « Hemofarm n e m a Ëk o j k o m p an i j i « © t a d a z a 4 75 , 4 m i l io n a ev r a spisak tih rasprodaja toliko je upeËatqiv da je Savez ekonomista Srbije u martu 2010. godine veÊ usvojio rezoluciju, kojom se osuuju prestupi protiv ekonomije i graana (4). I moæemo biti sigurni da se stvar neÊe ograniËiti samo na rezolucije. *** Nekoliko reËi o predistoriji «antiruskog demarπa Srpske napredne stranke (SNS). Sama stranka nastala je krajem 2008. godine nakon istupawa iz Srpske radikalne stranke (SRS), predsednik - Vojislav ©eπeq), zamenika predsednika stranke T. NikoliÊa i generalnog sekretara A. VuËiÊa, koji su sa grupom svojih pristalica osnovali sopstvenu stranku. Nova stranka je u potpunosti odustala od ideologije radikala i proglasila svojim spoqnopolitiËkim prioritetom ukquËivawe Srbije u Evropsku uniju. Na unutraπwem planu izrazita karakteristika SNS je nepostojawe politiËkog programa, koji je zamewen setom parola, koje su po svaËijem politiËkom ukusu. PriliËno brzo postalo je jasno da nije reË jednostavno o razlikama u pogledima sa Vojislavom ©eπeqem, ili o umoru T. NikoliÊa od uloge „veËitog zamenika”. Iznenauje i stramqewe, sa kojim se SNS latila posla afirmisawa na politiËkoj sceni. U oËi odmah pada nekoliko stvari. Kao prvo, srpski mediji (koje uglavnom kontroliπu NemaËka i SAD), koji su se ranije se isticali po klevetawu radikala, naπiroko su i dobroduπno poËeli osvetqavati delatnost stranke NikoliÊa i VuËiÊa, koje su ranije ti isti mediji kvalifikovali nikako drugaËije do kao « „Ëudoviπta” kod kojih u ponoÊ izrastaju rogovi i oni prireuju lov na decu (5). Drugo, analitiËari su odmah zapoËeli

5


U Srbiji... priËu o tome, da SNS, bez obzira na demonstrativnu kritiku vlasti, ne oduzimeju glasove ni od koga osim radikala V. ©eπeqa (6) StranaËki rimejk grupe NikoliÊ-VuËiÊ prikoËio je napredovawe Srpske radikalne stranke. TreÊe, izbori 2008. godine pokazali su da SNP ima kudikamo πire ciqeve od osvajawa odreenog dela vlasti. Ti ciqevi bili su sliËni onim a koj im a j e te æila D em okra ts ka o poz icij a Srbije (DOS (*), koja je doπla na vlast oktobra 2000. godine. Tada je u rezultatu dræavnog udara DOS likvidirao politiËki kurs S. MiloπaviÊa. SNS danas sledi ciq istiskivawa sa politiËke pozornice nacionalno-patriotske opozicije i za svaki sluËaj - Demokratske stranke B. TadiÊa (ukoliko posledwi rizikuje da ne pristane na neke zahteve Zapada). Principijalna „inovacija” tvoraca „projekta „NikoliÊ - VuËiÊ” jeste nepostojawe jasnog programa, πto daje πirok prostor za politiËko manevrisawe. Ono πto je prezentovano kao program, iskazalo je prekomernu generalizaciju, uopπtenost. *** U oktobru 2009. godine gospodin A. VuËiÊ je posetio SAD, a potom su wegove posete Vaπingtonu postale redovne. On je obznanio da Srbima bez podrπke SAD «nije moguÊe da postignu iole znaËajnije spoqnopolitiËke ciqeve, „niti ekonomski napredak” (7). Izjava VuËiÊa promenila je odnos politiËkioh snaga u zemqi: ispostavilo se da se SNS bori z a « „ patronat” SA D i pretvaraw e u « „ z a m e n i ka Demokratske stranke”. Od toga trenutka A. VuËiÊ i drugi predstavnici SNS su postali Ëesti gosti u ambasadama SAD i Velike Britanije u Beogradu. Deklaracija SNS i Kosovo, i Evropa, oslonac na Evropu s jedne strane i na Rusiju - s druge strane, dobri odnosi sa Kinom i „izjednaËavawe odnosa sa novom ameriËkom administracijom” pokazala se ispraznom, Ëistim blefom.. Strateπki ciq novih ameriËkih slavqenika jeste formirawe u Srbiji dvopartijskog sistema, u kome Êe vlast mewati DS i SNS, dublirajuÊi jedna drugu i osiguravajuÊi Sjediwenim Dræavama zadræavawe pozicija u zemqi i na Balkanu u celini. Srpske stranke i organizacije patriotskog opredelewa iz te politiËke konstrukcije treba da budu izbaËene. Grupa NikoliÊa - VuËiÊa, koja je stvorila Srpsku naprednu stranku, apsolutno je nova pojava u politiËkom æivotu Srbije, koja je izrazito antiruske prirode . Antiruski motivi Ëuli su se od T. NikoliÊa odmah nakon transformisawa „grupe” u stranku: posle parlamentarnih izbora u Srbiji maja 2008. godine on je torpedovao stvarawe vladine koalicije, orijentisane na Rusiju, i sam je kasnije prokomentarisao to ovako: „...ttakva vlada zasigurno bi bila tesno vezana sa Ruskom Federacijom, i u startu bi imala problem sa EU, jer bi bila protiv bilo kakve saradwe sa EU po pitawu Kosova...” (8). NikoliÊ je istupio i protiv toga da Rusija odobri Srbiji kredit od jedne mili-

6

jarde dolara: „Ja podræavam, - izjavio je on - uzimawe kredita, ali samo za izgradwu fabrika i unapreewe poqoprivrede. Ne podræavam uzimawe kredita za isplatu buxetskih obaveza” (9) Podsetimo da je veÊi deo ruskog kredita - 800 miliona dolara - usmereno u infrastrukturne projekte. *** Koje konkretno interese SAD u Srbiji opsluæuje grupa NikoliÊa - VuËiÊa? Pre svega, to su dve ameriËke vojne baze na teritoriji Kosova i Metohije (Bondstil i «Mali Bondstil, precizniji podaci o brojnosti i sastavu naoruæawa teπko su dostupni); daqe, «„nezavisnost” Kosova, jaËawe institucija «„albanske vlasti” u pokrajini sa per spektivom asimilacije srpskog stanovniπtva; davawe «„krova” albanskim organizovanim krimi nalmim grupama, koje preko «sive „narko-zone” Tirana - Priπtina - Skopje vrπi isporuke do 80 procenta heroina i kokaina u Evropu i Rusiju; „preprofilirawe” ruskog projekta «„Juæni tok” u projekat «„Nabuko”. Tri sporazuma sa Sjediwenim Dræavama, koje je ratifikovala Narodna skupπtina Republike Srbije 2009. godine, omoguÊavaju Amerikancima da reπavaju sve te zadatke, koje su u vidu ultimativnih zahteva stavqeni pred Saveznu Rapubliku Jugoslaviju joπ u Rambujeu, nedugo pre poËetka bombardovawa. Prvi od ta tri dokumenta jeste potvrda Sporazuma izmeu vlade Srbije i Crne Gore i vlade SAD o saradwi u oblasti neπirewa oruæja za masovno uniπtavawe i razvoj odbrambenih i vojnih odnosa, koji je potpisan u Beogradu joπ 5. aprila 2006. godine. »lan 7 ovog Sporazuma oslobaa vojnike i drugi personal SAD od kriviËne odgovornosti u sluËaju «„smrti ili povrede bilo koga na teritoriji Srbije i Crne Gore”. »lan 10 Sporazuma predvie, da opremawe, rezerve, materijali i druga sredstva vlade SAD i wegovih partnera u sporazumu (pored ostalog privatnih vojnih kompanija), koji se uvoze i izvoze, neÊe biti podvrgnuti carinskoj ili bilo kojoj drugoj kontroli od strane srpskih vlasti. Armija SAD i privatne kompanije, koje ona angaæuje za saradwu, mogu slobodno uvoziti u Srbiju sve πto smatra potrebnim, ukquËujuÊi razliËite vrste naoruæawa, opasne materijale itd, bez bilo kakvih provera. »lan 11 navedenog Sporazuma daje pravo Amerikancima da grade objekte na teritoriji Srbije u skladu sa pravilima SAD (10). Drugi dokument je Sporazum o snabdevawu i uzajamnim uslugama izmeu ministarstva odbrane Republike Srbije i ministarstva odbrane SAD, koji je potpisan u Beogradu 8. novembra 2006. godine. Tim sporazumom Srbija se obavezuje da Êe pruæati podrπku SAD u logistici, rezervama i servisirawu (11). TreÊi dokument je Sporazum izmeu vlade Republike Srbije i vlade SAD o zaπtiti statusa, dostupa i koriπÊewa vojne strukture u Republici Srbiji (takozvani SOFA - ugovor) (12) (*) Prema tom dokumentu, Srbija je duæna da obezbedi Sjdiwenim

Iskra 1. mart 2011.


Dræavama dostup i koriπÊewe onih objekata, koji Êe biti neophodni za realizaciju Programa meudræavnog partnerstva i drugih akcija, o kojima se strane dogovore, ukquËujuÊi, pored ostalog, objekte koji su vezani za transport, skladiπtewe i obuku, i to « „baz naknade”, navodi se u Ëlanu 2. Sporazuma. »lan 4 kaæe da personal SAD moæe dolaziti i napuπtati teritoriju Republike Srbije (Kosovo i Metohiju Vaπington ne tretira kao teritoriju Srbije) samo sa liËnim dokumentima, izda tim od strane SAD. U Ëlanu 7 se kaæe, da « Oruæane snage i personal Sjediwenih Dræava mogu uvoziti, izvoziti i koristiti u Republici Srbiji predmete za liËnu upotrebu, opremu, sredstva, materijal, tehnologije, opremu za obuku i opsluæivawe u okviru realizacije datog sporazuma. Uvoz, izvoz i koriπÊewe Êe biti osloboeni od provere, izdavawa dozvola i drugih ograniËewa, uplate carinskih daæbina i drugih vrsta poreza, koji se primewuju u Republici Srbiji. Status neprikos novenosti Amerikanaca proistiËe iz paragrafa 2 taËke 7: « Avijacija, transportna sredstva i brodovi SAD oslobaaju se od kontrolisawa . ©taviπe, Ëlan 9 SOFA-ugovora glasi: «ugovorne strane odriËu se prava da jedna drugoj iskazuje potraæivawa u pogledu bilo kakvih kompenzacija za πtetu, gubitak ili uniπtewe imovine, povredu ili smrt personala bilo koje od strane, koji bi se dogodili u toku izvrπavawa wihovih zvaniËnih obaveza prema ugovoru SOFA. Na taj naËin, armija SAD i privatne vojne kompanije koje sarauju sa wom u Srbiji uæivaju p ra v o « „ p ra v ne e ks t e ri t o ri j a l n os t i ” , k ao u o k u pi ranoj zemqi. PosedujuÊi tako πiroke vojne interese u Srbiji, SAD, prirodno, teæe da ovde ne dopuste ni senku ruskog uticaja. SudeÊi po posledwoj informaciji, taj zadatak za Vaπington postaje sve nasuπniji, sa atributima vanrednosti. Kako su saopπtili balkanski mediji, 7-9 februara u Stejt departmentu SAD odræano je nezabeleæeno u istoriji takvih konsultacija savetovawe 260 ameriËkih ambasadora, konzula i diplomatskih predstavnika koji rade u 180 zemaqa sveta. Iz krajwe oskudnog zvaniËnog saopπtewa moæe se dokuËiti, da je to prvo savetovawe sliËne vrste. O wegovim ciqevima i dnevnom redu nemaju pouzdane informacije Ëak ni ameriËki novinari (13). Najverovatnije se radi o procesu izrade nove strategije i taktike sa ciqem da Sjediwene Dræave zadræe svoj uticaj u razliËitim regionima sveta. U tom kontekstu u Srbiji se organski ukla paju „unutraπwe strukture, koje podræavaju poli tiku Sjediwenih Dræava (dvopartijski sistem) Demokratska stranka i Srpska napredna stranka, koje imitiraju æestoku borbu jedna protiv druge, a u suπtini su strane jedne medaqe - ameriËkog pro jekta politiËkog sistema Srbije u savremenoj etapi. PoËetkom 2011. godine otpoËeo je proces konsolidacije vodeÊih snaga u zemqi. Na primer, 4. februara 2011. godine, prema podacima srpskog lista „Kurir”, „B. TadiÊ i NikoliÊ su uz posre dovawe inostranih diplomata postigli dogovor o

Iskra 1. mart 2011.

kquËnim momentima zajedniËkog rukovoewa nakon odræavawa izbora”. Meu paragrafima dogovora su pospeπivawe procesa „evrointegracije” i „lakπe usvajawe mnogih ekonomskih odluka” (14). Na taj naËin, prozapadno orijentisani faktori Srbije, pojaËavπi svoje redove, osim unutarpolitiËkog pravca, uπli su u fazu aktivne spoqnopolitiËke ofanzive. Marionetske strukture, koje su sebi za ciq postavile osvajawe vlasti u svojoj zemqi po svaku cenu i pokroviteqstvo SAD (i EU), otpoËele su ofanzivu na rusko-srpsko ekonomsko partnerstvo, preciznije reËeno, na ruski „Juæni tok”. SliËna sprega interesa vladajuÊe i opozicione stranke i Stejt departmenta SAD predstavqa ne samo istorijski fenomen, nego u sebi nosi i evidentnu opasnost po ruske pozicije i geostrateπke interese. ______________________________ (*) ReË je o rusko-srpskom sporazumu, koji je potpisan u Moskvi 25 januara 2008. godine izmeu prvog i drugog kruga predsedniËkih izbora u Srbiji. Predmet sporazuma je izgradwa na teritoriji Srbije 400-kilometarskog kraka magistralnog gasovoda «„Juæni tok”, kojim bi se ruski energenti transportovali iz Rusije preko Crnog mora, Bugarske i Srbije na Balkan i u druge evropske zemqe. Istovremeno je sa sporazumom o «„Juænom toku” bio potpisan ugovor o tome, da „Gaspromweft” kupi 51 procenat akcija srpske naftne industrije NIS. Ruska kompanija je ponudila 400 miliona evra za udeo u NIS i joπ 500 miliona evra investicija u projekte u gasnoj infrastrukturi. Meutim, rusko-srpski sporazum je postao talac drastiËno orijentisanog na Zapad Borisa TadiÊa i wegove vlade, koji su Ëinili sve da anuliraju sporazum. Sada im se pridruæila i toboæwa opoziciona Srpska napredna stranka. --------------------(1) http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/ 116014/Ugovor-s-Rusima--propast-za-Srbiju (2) http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php yyyy= 2010&mm=12&dd=16&nav_id=479635&fs=1 (3) http://www.biznisonline.info/aktuelno.htm (4) http://mail.nspm.rs/ekonomska-politika/jos-jednaizgubqena-decenija.html alphabet=l (5)http://www.nspm.rs/politicki-zivot/qnapredwaËko cudoq-dan-posle.html (6) http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Red-patriotizma-red-ekonomije-dobitna-kombinacija-SNS-a.sr.html (*) Demokratska opozicija Srbije nalazila se na vlasti u Srbiji tri godine posle svrgavawa S.MiloπeviÊa i u svom sastavu je imala razliËite, idejno raznorodne i katkada suprotne pokrete, ali je wena ukupna odlika bila odsustvo jasnog politiËkog programa. U rezultatu teæwe da po svaku cenu zadræi vlast DOS je popuπtao zahtevima praktiËno svih antidræavno raspoloæenih politiËkih grupa (pre svega maarskim autonomaπima N.»anka), πto je dovelo do slabqewa dræave na spoqnopolitiËkom, ekonomskom i nacionalnokulturnom nivou. (7) http://www.politika.rs/rubrike/Politika/ Pri-hvatawepolitichke-realnosti.lt.html

7


PLAN MERKELOVE UPLA©IO EU Posle viπegodiπwih protivqewa NemaËke da se uspostavi zajedniËka evropska ekonomska i fiskalna politika, Merkelova i Sarkozi su na sto stavili plan kojim bi sve zemqe evrozone morale u potpunosti da usaglase granice za odlazak u starosnu penziju, uvedu jedinstven porez za velike korporacije, usaglase plate u javnom sektoru, ukinu automatske poviπice plata , ograniËe javnu potroπwu i usklade sisteme socijalnog osigurawa, uz eventualno uvoewe kaznenih mera za zemqe koje krπe nova pravila. ©taviπe, predvieno je da se ograniËavawe javnog duga svih zemaqa evrozone unese u wihove nacionalne ustave. U zamenu za ovaj plan, NemaËka i Francuska bi pristale da poveÊaju fondove EU za finansijsku pomoÊ Ëlanicama zapalim u dugove, kao πto su GrËka i Irska. Meutim, Merkelova je istakla da sporazum o pomenutim merama mora da bude a bi Berlin dao novac za veÊi postignut u martu da paket pomoÊi. Ovaj potez Merkelove predstavqa revolucionarni preokret Berlina koji bi mogao na viπe poqa da utiËe na buduÊnost cele EU. Najpre, drastiËno se produbquje jaz izmeu glavne struje u EU i Velike Britanije, koja ne æeli da previπe finansijskih i ekonomskih ingerencija prebaci na nivo

U Srbiji... (8)http://www.nspm.rs/prenosimo/samo-lud-covek-bisada-usao-u-vladu.html (9) http://www.nspm.rs/prenosimo/tadic-nasvredja.html alphabet=l (10) Z A K O N O POTVR–IVAWU SPORAZUMA IZMEU VLADE SRBIJE I CRNE GORE I VLADE SJEDIWENIH AMERI»KIH DRÆAVA O SARADWI U OBLASTI SPRE»AVAWA ©IREWA ORUÆJA ZA MASOVNO UNI©TEWE I UNAPRE–IVAWU ODBRAMBENIH I VOJNIH ODNOSA. DOSTUPNõ» RESURS: HTTP://WWW.PARLAMENT.SR.GOV.YU/CONTENT/CIR/AKTA/AKT A_DETAQI.ASP–ID=642&T=Z (11) Z A K O N O POTVR–IVAWU SPORAZUMA O SNABDEVAWU I UZAJAMNIM USLUGAMA (USA-SRB-01) IZMEU MINISTARSTVA ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE U IME VLADE REPUBLIKE SRBIJE I MINISTARSTVA ODBRANE SJEDIWENIH AMERI»KIH DRÆAVA. DOSTUPNõ» RESURS: HTTP://WWW.PARLAMENT.SR.GOV.YU/CONTENT/CIR/AKTA/AKT A_DETAQI.ASP–ID=616&T=Z (12) Z A K O N O POTVR–IVAWU SPORAZUMA IZME–U VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE SJEDIWENIH AMERI»KIH DRÆAVA O ZA©TITI STATUSA I PRISTUPU I KORI©∆EWU VOJNE INFRASTRUKTURE U REPUBLICI SRBIJI. DOSTUPNõ» RESURS: HTTP://WWW.PARLAMENT.SR.GOV.YU/CONTENT/CIR/AKTA/AKT A_DETAQI.ASP–ID=643&T=Z

(*) SOFA: Status of Forces Agreement. (13) http://www.index.hr/vijesti/clanak/zasto-jesad-pozvao-sve-veleposlanike-u-washington-velikasvjetska-kriza-na-pomolu/537117.aspx (14) http://www.google.ru/#q=tadic+nas+vredja &hl=sr&newwindow=1&prmd=ivns&ei=LlRTTcysOYihOt ztiPEH&start=10&sa=N&fp=c98524d2a33b26d 10.2.2011. Podvukla - Iskra) (P

Ana FILIMONOVA Fond strateπke kulture

EU. Premda Merkelova ne æeli da Poqska i Britanija, koje nisu Ëlanice evrozone, budu zapostavqene u odluËivawu o ekonomskoj politici cele evropske porodice, nova pravila igre koje ona predlaæe neminovno vode ka stvarawu znatno integrisanije EU, koja bi praktiËno imala svojevrsnu evropsku ekonomsku vladu. ime bi se reπilo ono πto otac evropske Ti ekonomske i monetarne unije Æak Delor naziva „sistemskom greπkom”, odnosno Ëiwenicom da ne postoji zajedniËka ekonomska fiskalna politika E U pa s u z em q e e vr o z on e ne k ad j e d n a d r u g oj konkurencija, a i ekonomsko „zabuπavawe” jedne dræave neminovno utiËe na sve ostale. Iako Berlin i Pariz danas insistiraju na poπtovawu pravila o dozvoqenim buxetskim deficitima i javnom dugu, dve vodeÊe Ëlanice EU nisu uvek bile "dobri aci”. U 2003. godini NemaËka i Francuska su imale buxetske deficite veÊe od dozvoqenih tri odsto BDP-a, tako da su traæile da doe do suspenzije Pakta za stabilnost i rast, koji propisuje pravila u ovoj oblasti. Donoπewe takve odluke su Ëak uspele da izlobiraju na sastanku Evropskog saveta, ali je Evropska komisija tuæila Savet pred Evropskim sudom pravde, tvrdeÊi da ta odluka nije u skladu sa osnovnim ugovorima EU. Komisija je dobila ovaj proces, a odluka o suspenziji Pakta je ukinuta, Meutim, Savet nikad nije kaznio Berlin i Pariz zbog buxetske nediscipline. Meutim, æalbe na nemaËko-francuski plan veÊ stiæu ne samo od posrnulih ekonomija veÊ i od prosperitetnih Ëlanica evrozone. Italijani se veÊ groze donoπewe pravila za kaæwavawe prezaduæenih zemaqa zbog toga πto upravo Rim uveliko premaπuje pravilo da Ëlanice EU mogu da imaju buxetski deficit do tri odsto bruto druπtvenog proizvoda (BDP), kao i ja avni dug do 60 odsto BDP-a. S druge strane, Belgija, Luksemburg i ©panija se grËevito protive povezivawa poveÊawa plata za odreene indekse, dok Austrija ne æeli poveÊawe starosne granice za odlazak u penziju. Grke plaπi ideja o promeni nacionalnog ustava u kojem bi se odredila gr ranica za javni dug, dok Irci ni po koju cenu ne æele da se odreknu svog niskog poreza za korporacije. KritiËari istiËu da nemaËki ekonomski model poËiva na stalnom trgovinskom viπku i da NemaËka svojom robom i uslugama preplavquje susedne dræave i domaÊu nezaposlenost prebacuje na teret drugih. Ovo, prema wihovom miπqewu, nije moguÊe kopirati i primeniti u drugim zemqama EU. 11. 2. 2011 (Podvukla - Iskra)

8

Vesti-on-line

Iskra 1. mart 2011. .


Intrevju:

ALEKSANDAR KARA–OR–EVI∆ PRESTOLONASLEDNIK Reπewe za Ëeste politiËke krize u Srbiji ali i popravqawe meunarodnog poloæaja naπe zemqe moglo biti ponovno uspostavqawe ustavne parlamentarne monarhije. Da li Êe se to ikada desiti ne moæe da odgovori ni Prestolonaslednik Aleksandar KaraoreviÊ, koju u intervjuu za Alo istiËe da je wegova „duænost”da sluæi narodu i dræavi.

Da li ste zadovoqni uticajem koji imate u Srbiji danas? »ak i u zemqama koje su ustavne monarhije vladari nemaju uticaj, to je privilegija politiËara u Vladi. Monarh je simbol stabilnosti, jedinstva i kontinuiteta zemqe.

Æivite u dvoru, ali Vam nije vraÊena imovina koju su oduzeli komunisti? Ima li naznaka da Êe biti vraÊena? Imovina porodice KaraoreviÊ je joπ nelegalno konfiskovana od strane dræave. Nadam se da Êe zakon o restituciji konaËno reπiti to pitawe na pravi naËin. Takoe se nadam da Êe se reπiti i problemi svih drugih kojima je oduzeta imovina.

Bilo je dosta kontroverzi povodom troπewa novca koji dobijate od dræave? Kontroverze oko toga postoje. Naæalost samo u srpskim medijima. Glavni problem od 2001. do danas bio je nedostatak regulative u vezi sa odgovarajuÊim odræavawem Kraqevskog Kompleksa, koji je inaËe zaπtiÊen kulturno dobro. Kada kaæem odræavawe imam na umu nivo na kojem se to radilo 1945. do 2001. godine. Nadam se i verujem da Êe ova administrativna prepreka veoma brzo biti uklowena.

PriËa se i da ste nedavno otpustili nekoliko Ëlanova Vaπeg osobqa zbog finansijske krize? Usled svetske ekonomske krize i naπa zemqa ima probleme. Kao i Vlada i druge ustanove i mi smo bili prinueni da smawimo broj zaposlenih, i to je bilo veoma teπko i tuæno za mene. Kakvi su Vaπi kontakti sa srpskim politiËarima? Da li Vam se nekad neko obraÊa za miπqewe o dræavnim ili nacionalnim pitawima? Moja vrata su uvek otvorena, a od wih zavisi da li Êe i kada da mi se obrate za savet. S kojim politiËarem imate najboqu saradwu? Osnovni princip ustavne parlamentarne monarhije je politiËka neutralnost. Ne postoje omiqene politiËke partije.

Iskra 1. mart 2011.

Kakvi su Vaπi trenutni odnosi sa Vukom DraπkoviÊem? Moj odnos sa DraπkoviÊem, kao i sa svim ostalim politiËarima, zasniva se na tom principu.

Mislite da je Vaπ srpski prepreka za boqe razumevawe sa graanima Srbije? Moj srpski, i to sa ponosom kaæem, boqi je nego πto mnogi misle. Naravno, kao i u svakom jeziku, postoje reËi teπke za izgovor. Verovatno moæete da pretpostavite da ima onih koji bi najviπe voleli da uopπte ne govorim.

Govore li srpski Vaπi sinovi, Petar, Filip i Aleksandar? Oni su ostvarili veliki napredak kada je reË o naπem jeziku.

Da li ste ikada zaæalili zbog svoje odluke da se vratite i æivite ovde? Ja volim svoju zemqu, i jedino za Ëime æalim je da mi nije bilo dozvoqeno da se vratim ranije. Pojavila su se i neka sporna pitawa u vezi sa crnogorskim princom Nikolom PetroviÊem. Da li je Vaπ deda, Kraq Aleksandar | pogreπio kada je proterao Kraqa Nikolu 1918. godine? »itavo to pitawe je posledica nedovoqnog poznavawa istorijskih Ëiwenica. Vlada Kraqevine SHS je zapravo zaπtitila PetroviÊe od odluke PodgoriËke Skupπtine iz 1918. godine, na kojoj su sami Crnogorci doneli neke ostraπÊene odluke, bez ikakvih pritisaka spoqa. Svi Ëlanovi porodice PetroviÊ su dobili kompenzaciju od 42 miliona dinara 1927/28. godine, delom u gotovini, a delom kroz meseËne isplate. Svi Ëlanovi su prihvatili i potpisali takav sporazum. MeseËne isplate su obustavqene 1945. godine i ne moæete za to kriviti ijednog KaraoreviÊa.

Demokratija ili Monarhija? I demokratija i ustavna monarhija, kao πto je danas sluËaj u ©vedskoj i svim drugim parlamentarnim monarhijama...

Josip Broz je takoe æiveo na Belom Dvoru. Da li Vas progoni wegov duh? Nema duhova u Kraqevskom kompleksu na Dediwu, ima samo tragova istorije od 1922. do danas. Pozivam Vas i Vaπe Ëitaoce da doete i liËno se uverite u to. Alo!, 22. 1. 2011.

Vasilije PopoviÊ

9


I

SADA πWA VLAST

ÊE

Aktuelnim politiËarima nedostaje svest da Êe i sadaπwa vlast jednom postati bivπa. Previπe je stranaËke politike tamo gde su potrebni dræavni i nacionalni prilazi. U vlasti ima viπka optimizma, a kod graana mnogo nepoverewa. Potrebno je ukinuti feudalizam u vladi i spreËiti feudalizaciju dræavne teritorije - ovim reËima nekadaπwi ministar spoqnih poslova Savezne Republike Jugoslavije Æivadin JovanoviÊ komentariπe trenutne politiËke prilike u Srbiji. U razgovoru za Danas povodom dobijawa visokog priznawa Ruske Federacije, ruske poËasne medaqe, koju Êe mu u ponedeqak u Beogradu uruËiti ambasador Aleksandar Konuzin, Æivadin JovanoviÊ istiËe da legitimna teæwa Srbije da postane Ëlanica Evropske unije "ne treba da se ostvaruje odricawem od vitalnih dræavnih i nacionalnih interesa, pogotovo ne saglasnoπÊu sa oduzimawem KiM, jer za to ne postoji ekvivalent, pa to nije Ëak ni EU".

Kakvi su trenutni odnosi Srbije s Rusijom i da li neπto treba mewati? - Srbiji je potrebna strategija uravnoteæenih odnosa sa svim vaænim Ëiniocima. Kao evropska zemqa, Srbija mora najveÊu paæwu da posveti odnosima sa susedima i sa zemqama u EU. U isto vreme, mislim da odnosi s Rusijom treba bræe da se unapreuju. Potrebna je veÊa otvorenost za saradwu, a na to nas upuÊuje ne samo tradicija, veÊ i goli interesi. S Rusijom veÊ 11 godina imamo zajedniËko træiπte, ali je pitawe koliko Srbija koristi tu πansu. Takoe, Srbija ima viπe interesa da gradi energetsku bezbednost s Rusijom.

Ipak, evropske integracije su za vlast u Beogradu najviπi prioritet. - Legitimna je teæwa Srbije da bude Ëlanica EU. To, meutim, ne treba da se ostvaruje odricawem od vitalnih dræavnih i nacionalnih interesa, pogotovo ne sa saglaπavawem o oduzimawu KiM, jer za KiM ne postoji ekvivalent, pa to nije Ëak ni EU.

©ta mislite o relacijama Beograda s Vaπingtonom? - Odnosi sa SAD su bitni za meunarodni poloæaj Srbije, ali Beograd mora da ima svoju agendu, a ne da prihvata onu iz Vaπingtona . Celokupna ameriËka politika demonstrira da su joj sve bivπe jugoslovenske republike bitnije od Srbije. Takoe, vojni odnosi Srbije s Amerikom ne bi smeli da idu ispred politiËkih, pogotovo ako se ima u vidu da su SAD predvodile NATO agresiju 1999, ali i da su bile zaπtitnik OVK i sila koja ima kquËnu ulogu u oduzimawu KiM od Srbije.

10

JEDNOM BITI BIV πA Kada treba da poËne dijalog s Priπtinom? Da li razgovori treba da ukquËe i pitawe statusa Kosova? - Dijalog s Priπtinom je neophodan, ali mora da bude drugaËiji od prethodnih pokuπaja razgovora. Potrebno je prvo pokrenuti lakπe teme. Meutim, okvir dijaloga treba da ostane Rezolucija 1244 SB UN, jer ima trajni znaËaj i niko je ne dovodi u pitawe. To znaËi da dijalog mora da obuhvati i pitawe statusa Kosova koje se moæe reπiti kompromisnim reπewem u okviru Rezolucije 1244.

U vezi s Kosovom trenutno je najaktuelniji izveπtaj specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija. Kako ocewujete taj dokument i πta bi moglo da usledi? - Mislim da su Martijev izveπtaj i rezolucija Parlamentarne skupπtine Saveta Evrope veoma znaËajni za utvrivawe istine o zbivawima na KiM tokom devedesetih godina, ali i posle toga. Najvaænije je obezbediti punu zaπtitu svedoka, sprovesti efikasnu istragu, u Ëemu Srbija ima priliku da pruæi veliki doprinos. Mislim da istragu treba da sprovede nezavisan tim struËwaka meunarodnog karaktera, a ne Euleks, jer se veÊ pokazalo da nisu imali uspeha u tome.

Kako ocewujete rad ministra spoqnih poslova Vuka JeremiÊa? o πto radi Vuk JeremiÊ je stvar viπih - To nivoa vlasti, Vlade Srbije i predsednika Republike. JeremiÊ nije solista u spoqnoj politici, veÊ radi ono πto se usaglaπava na najviπem dræavnom nivou. Mislim da je JeremiÊ energiËan i dinamiËan i ako ima zamerki na raËun spoqne politike, onda je za to najmawe on kriv.

A, imate li zamerki "unutraπwoj” srpskoj politici?

na

stawe

u

- Ni za koga nije dobro da se situacija u Srbiji objaπwava samo bivπim reæimima i svetskom krizom. Nedostaje svest da Êe i sadaπwa vlast biti bivπa. Previπe je stranaËke politike tamo gde su potrebni dræavni i nacionalni prilazi. Ima viπka optimizma kod vlasti i mnogo nepoverewa kod graana. Potrebno je ukinuti feudalizam u vladi i spreËiti feudalizaciju dræavne teritorije. Ruska poËasna medaqa Êe Æivadinu JovanoviÊu biti uruËena u ponedeqak, 7. februara, na ceremoniji u Ruskom domu, povodom sedamdesetogodiπwice poËetka borbe protiv faπizma i 65 godina od pobede saveznika u Drugom svetskom ratu... Danas, 4.2.2011. <www.danas.rs>

Jelena DikoviÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. mart 2011.


Boris Malagurski: Izazov wegovog filma „Teæina lanaca”

KUTIJA, LANCI I AMERIKANCI Ko je rasturio Jugoslaviju, poznato je narodu, ali ne i zaπto, kao ni ko su danaπwi akteri pokuπaja da se rasturi ovo malo πto je ostalo od Srbije. Na tom rasturawu se radi tako πto Êe se stvarati ujediweni regioni u razjediwenoj i prepolovqenoj Srbiji.... Zejnel Zejneli: „OdveÊ je poznato ko je uËestvovao u rasturawu Jugoslavije. Jasno se u tome istiËe uloga SAD, posebno NemaËke koja je prva priznala nezavisnost Hrvatske, a u woj im se pevala pesma zahvalnosti. Iz Jugoslavije su otiπli „hrabri” Slovenci. U filmu Malagurskog prikazana je pogibija srpskog svata u Sarajevu i rat koji potom zapoËiwe, Srbi koji tome pruæaju otpor seÊajuÊi se ustaπkih zlodela, a zatim i rat na Kosovu i Metohiji i bombardovawe pod nazivom „Milosrdni aneo”. Slike rasturawa Jugoslavije i sve πto se kasnije dogaalo objaπwavaju istoriËari, naπi i strani, upravo oni koji su videli istinu o ruπewu jedne zemqe, uniπtavawu i porobqavawu naroda.” Nedavno je u Subotici, nakon Kanade i Australije, odræana srpska premijera dokumentarnog filma „Teæina lanaca”. Autor filma je Boris Malagurski , dvadesetdvogodiπwi SubotiËanin, koji se pre nekoliko godina otisnuo u svet, verovatno shvatajuÊi da sa onim πto je planirao i kako je razmiπqao u Srbiji nema ama baπ nikakvu perspektivu. Otiπao je u Kanadu i tamo zapoËeo da radi ono πto najviπe voli: da snima filmove, da se bori za istinu, da je pokaæe istom onom svetu koji je wegovu zemqu rasparËao, rastu rio, uniπtio i koju sada „izgrauje” po sopstvenim merilima, i kako taj isti svet misli da Srbija treba da izgleda u buduÊnosti i sa kojim sve qudi ma moæe to da ostvari. Sala je bila prepuna, pa je narednog dana odræano joπ jedno prikazivawe, upravo zbog onih qudi koji premijeri nisu mogli da prisustvuju. Malagurski je snimio film u trajawu od skoro dva i po sata, utroπivπi 20 hiqada dolara, a koristio je arhivske snimke mnogih ustanova i nekih TV stanica. Izmeu ostalih, koristio je i materijale neizbeæne B-92, Ëiji se direktor pojavio kao olujni bqesak, pomiwao neπto o demokratiji i sliËno. Bilo je blagog negodovawa u sali, a zatim se direktor ove TV stanice sreÊom izgubio, pa je film mogao na miru i u tiπini da se pogleda, i nije umawio znaËaj ovog izvanrednog dokumentarnog i nadasve istinitog dela. Novac za film Malagurski nije nabavio u Srbiji, iako se nekim nadleænim institucijama obratio, veÊ od naπih qudi koji æive u Kanadi i nekih drugih donatora. Prema reËima samog autora, film ne odgovara na pitawe kako je rasturena bivπa Jugoslavija, veÊ zaπto, ko je u tome uËestvovao, ali i ko i daqe podstiËe ovaj proces rasturawa Srbije

Iskra 1. mart 2011.

i na koga se sve Zapad oslawa i koga podræava da Srbiju ekonomski porobi, uniπti i potpuno ras turi. Uloga „petooktobaraca” Ono πto je autor hrabro izrazio, a gledaoci po prvi put videli, bila je dokumentovana tvrd wa o tome da je u dogovoru sa demokratskim svetom, Svetskom bankom i MMF-om, uz pomoÊ Soroπa, odabrano sedamnaest qudi (koji se pomiwu imenom - meu wima i aktuelni ministar Mlaan DinkiÊ i Miroqub Labus), koji su oformili Grupu 17 i do bi li po seb nu ulo gu u sve mu π to se k asn ije dogaalo i danas dogaa. Ta grupa je kasnije prerasla u partiju i od petooktobarskih dogaaja uvek bila na vlasti, ali uvek sa zadatkom da kontroliπe Ministarstva ekonomije i finasija i da ih nikako ne ispuπta iz ruku. Gledaoci nisu ni znali da se Labus, posle deobe izmeu bivπih jugoslovenskih republika, kada je Srbiji ostao dug od 5,7 milijardi dolara, dogovorio sa poveriocima i MMF-a da Êe SRJ, odnosno Srbija, plaÊati kamate i zatezne kamate na dug koji su na sebe primile, te 2002. godine, veÊ nezavisne i meunarodno priznate dræave. Srbiji se od tada dug prema stranim kreditorima poveÊao na gotovo 14 milijardi dolara. Zadatak grupe G-17 bio je da obavi privatizaciju prema planu svojih mentora. Pomenut je drastiËan primer prodaje æelezare u Smederevu. a Autor filma dokumentovano dokazuje da je Tito za ovu æelezaru uzeo kredit od 600 miliona dolara, a da je ona ameriËkom novom vlasniku u procesu privatizacije prodata za 23 miliona dolara. U filmu se odgovara na pitawe zaπto je bombardovana fabrika duvana u Niπu: da bi je „Filip Moris” kupio jeftino, uz neËasnu ulogu koju je u tome imao ministar ekonomije i finasija - predsednik G-17 plus, stranke kojoj autor na teret stavqa da je na sliËan naËin jeftino rasprodala Ëak 1100 preduzeÊa, a Srbiju drastiËno zaduæila, podsetivπi da je danas dug Srbije porastao na blizu 36 milijardi dolara. Autor navodi da je najzaduæenija Slovenija sa 67, a Hrvatska sa gotovo 60 milijardi dolara. To je osnov ropstva i zavisnosti, kaæu sagovornici u filmu, put gubqewa samostalnosti, suvereniteta i teritorije, kao i svih drugih dobara kojima Êe upravqati i koristi ih stranci, a ne oni koji su ta dobra stvarali i od wih æiveli. Ciq ovakve politike je bio, kako je autor objasnio a to potvrdili i neki naπi i inostrani poznavaoci, da se zemqa uvede u duæniËko ropstvo kako bi se ekonomski oslabila, prezaduæila i na kraju postala zavisna od drugih. Tako su se prodavale fabrike, obradiva zemqa, voda i sva dobra na osnovu kojih je Srbija mogla pristojno da æivi i da se razvija, a wen narod da bude zadovoqan. Zapad ne æeli ni razvijenu Srbiju, ni zadovoqan

11


Kutija, lanci... narod u woj, pa Êe se wena rasprodaja nastaviti. UËesnicima daqeg rasparËavawa i uniπtavawa Srbije niko ne moæe da stane na put, jer neki æele da se odræe na vlasti kompromitujuÊi demokratske promene i po cenu da gurnu prezaduæenu zemqu u EU, da tamo stigne bez ekonomskih resursa i poqoprivrednog zemqiπta u domaÊem vlasniπtvu. U filmu je na upeËatqiv naËin postavqeno pitawe: „Za koga Êete glasati?”. Pri tom, prikazana je plastiËna glasaËka kutija i upozorewe gledaocima: „Od vas zavisi vaπa sudbina”. Uz to, pred publikom su se smewivala poznata lica politiËara, uglavnom onih koji su i sad na vlasti ili u opoziciji... Autor se dotakao i aktuelnih zahteva pokreta, koji se razvio iz G-17, da Srbiju podeli na regione, πto je priprema novog razbijawa dræave Srbije. Film koji ne mora da traje Ovaj film “The weight of chains” svakako neÊe biti prijatan za danaπwu vlast, jer se u wemu akteri u vlasti optuæuju za vrlo neËasnu ulogu koja im je dodeqena od stranih mentora, a od koje im zavisi opstanak na vlasti. Ne samo gledaocima filma koji su izaπli iz sale zabrinuti, i nije samo mladom Malagurskom koji se nije u svet otisnuo da bi sluæio rasturaËima svoje zemqe, veÊ i svim graanima Srbije jasno je da „film” o rastakawu, zaduæivawu, nemoguÊim obeÊawima, laæima i prevarama u Srbiji veÊ predugo traje. Zato je pri kraju filma prikazana i ona glasaËka kutija pored koje su „defilovali” poznati politiËki likovi, nekada i danas na vlasti, oni koji su odrasli u inostranstvu a u Srbiji se obogatili, postavqajuÊi pred svima nama autorovu dilemu: „Za koga Êemo glasati?” Da li za one koji i daqe rasturaju zemqu, koji rasprodaju wenu imovinu, kojima glas naroda treba dok dræi izborni listiÊ u ruci, dok oni sprovode neke druge ciqeve i neËije planove skrivene pod demagogijom o d e m o k ra t s k i m p ro m en a m a , br z i m u l a s k om u E U , blagostawem koje nas tek Ëeka ako wih opet izaberemo? Takvi nam, ustvari, pripremaju mraËnu buduÊnost koja je veÊ danas vidqiva: preko milion nezaposlenih, milion gladnih, desetine hiqada oteranih sa posla, desetine hiqada mladih koji u svojoj zemqi ne vide nikakvu perspektivu ukoliko nisu partijski posluπnici. Sve to rade uz podrπku pripadnike nekih politiËkih rukovodstava mawina koji upiru poglede prema Tirani, Budimpeπti, Sarajevu, ili Ëak Turskoj, koja se æestoko borila, kao i naπ provereni „sanxaËki” prijateq, buduÊi graditeq puteva i investitor, da ne bude usvojen ili da bar bude ublaæen izveπtaj Dika Martija o straviËnim zloËinima nad Srbima i nealbancima na Kosovu i Metohiji i u Albaniji. Dakle, od poËetka su na vlasti isti qudi sa istim „prijateqima” Srbije, sa kojima su srdaËni i oËekuju od wih pomoÊ i podrπku, iako ih redovno iznevere. Naπe vlasti na to ne obraÊaju paæwu. Niπta im ne mogu zameriti, sve im opraπtaju.

12

Opraπtaju im i bombardovawe i otimawe Kosmeta, opraπtaju im ucene koje nam svakodnevno stiæu, oËajniËki im se odgovara, ambasadori reaguju na svaki wihov navodno pogreπan korak. Ono πto je u svemu najgore, Ëini mi se da je i Vlada raπtimovana, a Skupπtina predstavqa samo polovinu Srbije, iako sve Ëini u ime celog naroda. Prvi put su naπi predstavnici u Savetu Evrope bili jedinstveni u vezi izveπtaja Dika Martija. Ovaj ©vajcarac je otvorio pitawe koje je od poËetka bilo poznato, i konaËno prikazao da nisu samo Srbi „loπi momci”, da Srbija nije zloËinaËka, veÊ da je tvorevina zvana „Kosovo republika” i te kako mesto straviËnih zloËina koje je Ëinila OVK preko svojih komandanata i vojnika. Albanija je u to do guπe umeπana. Polako se otvara i pitawe zloËina u Hrvatskoj nad nehrvatskim stanovniπtvom, otvoriÊe se i pitawe zloËina u BiH od strane Boπwaka, ali Êe neko morati da odgovara i za zloËine slovenaËkih teritorijalaca nad neduænim mladiÊima. Svakako da Êe se jednog dana razgovarati i o NATO-zloËinima, akterima i planerima. Meutim, mi u Srbiji, Ëini mi se da na svemu tome ne radimo. »ekamo Dika Martija, a kada se pojavi, nadleæni u naπoj vlasti kaæu: „Mi smo to znali”, a pitawe je: „Kada su znali, zaπto i zbog koga su Êutali?” Mi se plaπimo da Êemo uvrediti „naπe prijateqe”, pa sve biranim reËima ponavqamo ono πto su drugi veÊ rekli, a ponekada se Ëak hvalimo kako smo i mi sve znali, ali nismo mogli i nismo imali hrabrosti da nekome saspemo istinu u lice. Sve zbog Evrope koja nas „jedva Ëeka”. Mi se zbog naπih kompleksa Ëak zalaæemo da o zloËinima, prodaji organa sudi neko drugo telo, a ne Haπki sud, gde je i mesto za ovu stravu i uæas. Naπa vlast, vaqda, misli da je tamo u Hagu pretesno zbog svih onih Srba koje smo tamo poslali. Evropa i taËka „Za nas je najvaænija stvar Ëlanstvo u Evropskoj uniji. Stalno vidim potpredsednika Vlade, –eliÊa koji „siromah” vuËe one debele kwiæurine, pune odgovora na pitawa iz obrasca koji su morali da popune i to za samo πest meseci.” Boæidar –eliÊ (koji je 2001. godine tvrdio da Êemo do 2007. biti Ëlan EU), ponosno predstavqa „Plan za integraciju Srbije u EU” (2008. godina). Tada je tvrdio kako bi smo „mogli da postanemo kandidat za Ëlanstvo u EU veÊ u decembru” te godine Zaboravio je onu narodnu: „©to je brzo to je i kuso”. Joπ Êemo mi πtoπta videti, jer nam je Evropa i te kako daleko. Predaja Upitnika EU je novi „uspeh”, upriliËena je sveËanost, jer smo preskoËili jedan veliki stepenik ka velikoj evropskoj porodici. Ali, πta ako nam se na kraju ispostavi joπ jedno pitawe: Evropska unija ili Kosmet? Boris TadiÊ je javno rekao da Srbija nikada neÊe priznati Kosovo i Metohiju kao dræavu, jer Êe to izazvati ogromnu nestabilnost na Balkanu, πto je ponovio i ministar JeremiÊ. Ali, πta kada do toga pitawa doe, za deset-petnaest godina (mada sumwam da Êe SAD toliko strpqivo Ëekati na srpsko priznawe)? ©ta tada? ©ta tada izabrati, kome se prikloniti?

Iskra 1. mart 2011.


Pregovori o Kosovu koji se spremaju daÊe odgovore na neka od tih pitawa, i ma koliko nam pretili (posebno onaj slovenaËki politiËar, kome stalno zaboravqam ime) da o statusu ne smemo ni da pisnemo, ipak je sve vezano za mnoga statusna, odnosno dræavna pitawa. Srbija jeste dræava, iako joπ nije do kraja definisana, i to voqom i neznawem drugih. Meutim, to sve za Srbiju nije prioritet, a pogotovo nije Kosmet. Tako Êe poËeti da se pregovara „od repa”, kako kaæu, o tehniËkim pitawima. A vaqda bi pre svega trebalo utvrditi kakav Êe status imati naπ Kosmet, gde Êe on biti, na koji naËin Êe se postiÊi kompromis i Ëuveni „istorijski dogovor dve dræave”, hteli ga ovi na vlasti ili ne. Kada poËnu pregovori o carini, to je pitawe o kojem raspravqaju dve dræave. Albanski pregovaraËi Êe insistirati, a to je sluËaj i danas, da na wihovom peËatu stoji „Kosovo republika” i to na tri jezika. Sumwam, da Êe odustati od svojih cari na i svojih obeleæja. Kako Êe izgledati Kosovske tablice? Sumwam da Êe biti kao srpske. Albanci imaju svoje pasoπe, koje priznaju uglavnom naπi e v r o p s k i „ p r i j a t e q i ” , i m a j u s v o j e l i Ë n e k a r te , svoju zastavu, svoje praznike, svoje uniforme, svoju vojsku i policiju, svoj spomenik Bilu Klintonu, ulicu Bler i trg Havijera Solane. Imaju i na hiqade ulica i trgova Medlin (Olbrajt). Moæe li se to promeniti? Da li Êe Albanci pristati da srpski jezik bude sluæbeni jezik? . To nisu „tehniËka pitawa”, kao πto nije tehniËko pitawe ni pitawe straviËnih zloËina koji su se dogodili. To je pitawe za Hag. TehniËko pitawe je distribucija struje i telekomunikacija. To nije dræavno pitawe, nego je pitawe kako da Albancima i onim preostalim Srbima i nealbancima bude boqe. Meutim, kakve ugovore pot pisuju srpski tajkuni sa albanskim tajkunima na Kosovu i Metohiji, kada reπe da trguju? A trguju i te kako. Ugovaraju sa firmama „Kosovo republike”. Kada kosovski Albanci traæe naπe srpske pasoπe, liËne karte i liËna dokumenta, ne rade to „zzbog oseÊaja privræenosti naπoj zemqi”, veÊ da lakπe odu u neku od zemaqa EU. I, joπ neπto: dokumenti su im potrebni da bi se prijavqivali u neko od mesta u Srbiji gde mogu da ostvaruju neka svoja prava. Mogu da se prijave kao „graani Srbije” i ostvaruju prava po osnovu nezaposlenosti, jer po dokumentima koje im je dræava izdala oni to jesu. Zatim, mogu da ostvare pravo na zdravstvenu zaπtitu, na deËji dodatak i druga socijalna prava, naravno, sve na teret siromaπnih srpskih graana. Kada sam jednom poznaniku Albancu, koji æivi u Priπtini, govorio baπ o ovome, odgovorio mi je vrlo jednostavno: „Srbija je bila i ostala krava muzara”. Kad boqe razmislim, on je potpuno u pravu. Sve to Ëinimo radi Evrope koja se za sada u iti joj je bitno πto Srbija, vezi toga ne buni, ni zemqa bednih i osiromaπenih graana, omoguÊava ovakve koristi Albancima koji ne priznaju wihovu dræavu. To je bila praksa i u Titovo i u MiloπeviÊevo doba, kao i danas, iako najveÊi deo Albanaca nikada nije prihvatao ni onu veliku

Iskra 1. mart 2011.

Jugoslaviju, ni ovu danaπwu Srbiju. Meutim, najveÊi deo wih nije bio gadqiv na srpske pare, iako su gadqivi na Srbe i wihovu dræavu. „Muzu” oni, πto bi se reklo, sada veÊ i fondove EU. Tu, u wihovu „dræavu”, slilo se nekoliko milijardi evra graana EU. Ali, EU shvata gde se wen novac odliva, pa hoÊe da to prekine. Shvatila je EU i viπe od toga: u kakvu se avanturu uplela pod pritiskom Amerike, Engleske i NemaËke. Sada hoÊe to da prekine. Zato se daje i podrπka Diku Martiju i wegovom izveπtaju. EU tvorci takozvane dræave Kosovo traæe nove qude za novu politiku. Zato i mislim da je izveπtaj Dika Martija neπto poput evropskog pokajawa. Meutim, od svoje tvorevine neÊe odustati, jer ni u EU ne æele da budu veËiti gubitnici u koje ih tera veliki saveznik, kao najveÊi gubitnik gde god se pojavio sa svojom demokratijom i takozvanim qudskim pravima. Oko Kosova i Metohije Êe se godinama razgovarati, iako joπ uvek ne mogu da dokuËim kakvo reπewe moæe zadovoqiti obe strane. VeÊ sam pojam pregovora podrazumeva dve ravnopravne strane, a to znaËi dve dræave. Ne mogu takoe da shvatim da u takvim pregovorima reπewa bude, a da se „strane” ne oseÊaju ni gubitnicima ni pobed nicima. Ostaje meni i svima da Ëekamo razreπewe takve dileme, a koje je verovatno veÊ spremno u fioci nekog Ëinovnika, ali mu je joπ potrebna samo sporazumna forma: da se prikaæe kako nije Srbiji neπto oteto iako jeste. Nove podele - liËni interesi Uporedo sa poËetkom pregovora, koji Êe „dovesti do istorijskog dogovora Srba i Albanaca”, radi se na zahtevima da se doe do izmene Ustava Srbije. ©ta Êe se mewati, malo ko zna, ali mislim da Êe se moæda izbrisati pream bula o Kosmetu. Moæda ne zato πto ona dræavu Srbiju Ëini celovitom, veÊ zbog inata, jer se Ustav Srbije sada doæivqava kao „KoπtuniËin Ustav”. Ostalo je mawe bitno: koliko Êe poslanika imati Skupπtina Srbije, kao i Ëiji su poslaniËki mandati. Bojim se da je najvaænije da Mlaan DinkiÊ ostvari svoj plan o regionima, i tako nas rascepkane i jadne uvede u EU. To bi do tada bile nove dræavice, u to nema sumwe, ali se nadam da wegova stranka ipak neÊe proÊi cenzus. Ne toliko zbog wegove politike regiona, veÊ zbog toga πto Ëesto dovodi „strane investitore” u Ëije fabrike inaËe istinski investira Srbija, a strancima u vlas niπtvo gradi fabrike, plaÊa radnike i gradi infrastrukturu. Za takva ulagawa (deset hiqada evra po zaposlenom koje plaÊa Srbija) nisu Srbiji uopπte potrebni stranci , potreban je obiËan, sposoban i nezaposlen struËwak i zanatlija. Meutim, Mlaa je smislio novu stranku - URS (Ujediweni regioni Srbije? - Iskra) i veÊ stvara partijsku infrastrukturu. Ali, prvo Êe rasturiti Srbiju na sitne delove, da bi je zatim ujediwavao, iako „kraqeviÊi” u wegovim regionima neÊe pristati na to. Jer, poznato je iz istorije da su kneæevine i banovine decenijama i vekovima uniπtavale jedinstvo Srbije.

13


Kutija, lanci... Vojvodina se veÊ promoviπe kao „region”. Kaæu, tako se lakπe dolazi do evropskih para. SanxaËki muftija, kadija i sudija, veÊ je opasno krenuo u avanturu, sliËnu onoj u koju su pre dve i po decenije krenuli kosovski Albanci . Prvo o ugroæenosti qudskih prava Boπwaka, a zatim, zamislite, tuæba za deset i viπe genocida nad Boπwacima... Da li se tako kvalifikuje Univerzitet, izgradwa puteva, sloboda govora, nastava na boπwaËkom, Boπwaci u Vladi i Skupπtini? A dræava ne reaguje. Ona jezivo Êuti na jezive optuæbe muftije, koji Êe uskoro mantiju zameniti graanskim odelom. Samo treba uËiniti prvi korak, a to je od Sanxaka napraviti region, a tada je do autonomije i dræave samo mali korak. To smo veÊ videli na Kosmetu, a to sad gledamo ÊuteÊi u Vojvodini, a zatim Êemo imati region ©umadije, Niπa, pa region Preπevo. Moæda Êemo imati poseban region za Maare, kojima je teæak srpski pasoπ i na kraju Ëak Beogradski region, koji moæe biti sveden na „Beogradski paπaluk”, kako je i odavno planirano, a u kojem Êe stolovati centralna vlast, koja bi odatle izigravala „englesku kraqicu”. Sve se to sprovodi radi nekoliko procenata glasova i vlasti. Ali, πta Êe nekome vlast kada nema dræavu za koju se svaki narod bori (poput Engleza na Foklandima), jedino je u Srbiji rasturaju iako je vekovima stvarana. I svi Êute. Ustav Srbije iz 2006. godine - na izgled slabo, ali posledwe sredstvo pravne dræave kojim graansko druπtv o b ran i sv oju c elov itost i integritet zemqe od feudalnog partikularizma skrivenog pod nazivom „regionalizacija”. I, tako jednog dana, u udarnom Dnevniku moæemo Ëuti i ovo: „Merhaba. Ovde dræavni radio Sanxaka. Imamo zadovoqstvo da ovog sabaha razgovaramo sa 124-godiπwim gospodinom DinkiÊem, kako bi mu zahvalili za sve. Aferim.” Ili vest: „Mir dita. Emitujemo vest koju smo upravo primili od dræavnog radija Kosova. Vlada Srbije je, uz saglasnost i na preporuku Pentagona i EP, dozvolila da se dræava Preπevska dolina prikquËi Kosovskoj dræavi i tako konaËno, na zadovoqstvo svih Albanaca, jer Srba viπe tamo ionako nema, zaokruæi velika Albanija, kao jedinstvena dræava svih Albanaca. Amerika smatra da je to pozitivan i oËekivan proces , je r sa mo j edins tven a dr æava moæe biti prosperitetna i demokratska. Primer regionalizovane Srbije ilustrativno nam o tome dovoqno govori da tako ne treba raditi, a mi neÊemo da takve greπke ponavqamo.” Zatim bi usledila pesma „Faliminder Srbija” i najava gostiju: dvojice velikih prijateqa iz Kosovo republike i Srpskog paπaluka, koji su svojim iskustvom pomogli, velikim diplomatskim naporima, da se novoj dræavi prikquËi i deo Severne GrËke, gde su do sada u nedemokratskim uslovima i uz stalno krπewe qudskih prava i sloboda æiveli pripadnici ponosnog albanskog naroda... , Zejnel Zejneli 4.2.2011. Podvukla - Iskra) Fond Slobodan JovnoviÊ (P

14

CvetkoviÊ izbacuje DinkiÊa iz Vlade Premijer Mirko CvetkoviÊ pokrenuo je postupak za razreπewe potpredsednika Vlade Mlaana DinkiÊa i dræavnog sekretara u Ministarstvu finansija Slobodana IliÊa. Na vanrednoj konferenciji za novinare odræanoj u Vladi Srbije, predsednik Vlade Srbije Mirko CvetkoviÊ pokrenuo je postupak za razreπewe potpredsednika Vlade i ministra ekonomije Mlaana DinkiÊa i dræavnog sekretara u Ministarstvu finansija Slobodana IliÊa. "Ministar mora da bude odgovoran za sve πto izgovori, a Vlada mora biti sloæna", izjavio je premijer na vanrednoj konferenciji za πtampu obrazlaæuÊi odluku. CvetkoviÊ je rekao da je jutros o tome izvestio predsednika, a da su DinkiÊ i IliÊ o odluci obaveπteni pred poËetak konferencije za novinare. 14. 2. 2011.

Vesti-on-line

DSS: Rekonstruisati dræavu, a ne Vladu Demokratska stranka Srbije (DSS) ocenila je danas da Srbiji nije potrebna rekonstrukcija Vlade, nego dræave i da su prevremeni izbori jedini naËin za izlazak iz "agonije u koju je vladajuÊa koalicija dovela dræavu". DSS je od Vlade zatraæio da se otkaæe najavqeni NATO samit, inaËe Êe izaÊi sa graanima na ulice da iskaæu nezadovoqstvo. Potpredsednik DSS Miloπ JovanoviÊ rekao je da "razmirice" u vladajuÊoj koaliciji dodatno ruπe autioritet Vlade koja je veÊ svojim "katastrofalnim" rezultatima dovela dræavu u "opπtu bedu i beznae". "DSS se nada da Êe izbori biti u najskorijem roku jer ova vlast mora da ode i da krenemo ne u rekonstrukciju Vlade, nego u preko potrebnu rekonstrukciju dræave", kazao je JovanoviÊ. JovanoviÊ je naveo da svi u vladajuÊoj koaliciji treba da snose politiËku odgovornost za stawe u dræavi i ocenio da "patetiËno deluju" pokuπaji da se odgovornost prebaci sa jednih na druge. "Svi u vladajuÊoj koaliciji od Borisa TadiÊa, preko Mlaana DinkiÊa, Ivice DaËiÊa, sve do Dragana MarkoviÊa, odgovorni su za beznae u kojem se naπla dræava, i svi Êe oni morati da snose politiËku odgovornost za ovo katastrofalno stawe", ocenio je JovanoviÊ. 14. 2. 2011.

Vesti-on-line

Iskra 1. mart 2011.


Xim Xatras, predsednik AmeriËkog saveta za Kosovo

SAU»ESNI©TVO TADI∆EVE VLASTI U UNI©TEWU SRBIJE Kada je Vaπington pre nekoliko godina æeleo da donese konaËnu odluku kojom bi bio razreπen konaËan status Kosova, svi su tamo naglaπavali kako Rusima nije stalo do Kosova. Ali wima jeste stalo do Kosova, kao i Ukrajincima, celom svetu je jasno koliko je ovo razarajuÊe. Postoji mnogo veÊa podrπka Srbiji, veÊa nego πto bilo ko u ovoj zemqi izgleda shvata, kaæe u ekskluzivnom intervjuu za list Geopolitika Xim Xastras, predsednik AmeriËkog saveta za Kosovo.

Kako vidite trenutno stawe u Srbiji πta, po Vama, naπ narod i dræavni organi treba da preduzmu kako bi izaπli iz postojeÊeg teπkog stawa? „Prvo i najubojitije oruæje koje je iskoriπÊeno protiv Srba bila je demoralizacija, kako bi prihvatili neizbeænu sudbinu koja im je bila pripremqena, a to je oduvek bila fikcija. Vaπington nije mogao ostvariti svoju voqu u praktiËnom smislu, jer nije postojao drugi naËin da se Srbi slome, osim da im se nametne misao o tome da je takvo stawe nemoguÊe izbeÊi. To je jedan od neverovatnih paradoksa sveta u kome æivimo: izgleda kao da Vaπington ima svu kontrolu u svojim rukama, ali upravo se radi o varci, koja je primewena na qude u Srbiji, da bi prihvatili da je sve beznadeæno i da se stvari moraju kretati po odreenoj stazi. Prvi korak, kojim bi Srbija trebalo da krene, u ciqu ispuwewa svojih interesa i svog opstanka uopπte, jeste da shvati da Vaπington nije svemoÊan. Bela kuÊa gubi moguÊnost da koitroliπe deπavawa πirom sveta. Stav da je diktat Vaπing tona neizbeæan za Srbiju isto je i πto i sauËes niπtvo u sopstvenom uniπtewu. To je prvi korak. Treba najpre shvatiti da se o tome radi, a zatim to i odbaciti."

Postoji i drugi centar, Brisel, koji takoe diktira Srbiji uslove, kao i jedan deo politiËkog establiπmenta, i, moram reÊi, da jedan deo naπeg naroda veruje tu priËu sa sreÊnim krajem - ulaskom u Evropsku uniju. „Ujedno i dobra i loπa strana Brisel‡ jeste potpuni nedostatak hrabrost i mudrosti. Naravno, Vaπington to upotrebqava u svoju korist, ali to je i potencijalna prednost za Srbiju, u smislu da Brisel nije pouzdan partner ni za koga, pa ni za Amerikance. Primera radi, ukoliko bi bilo pokuπaja nametawa sile separatistiËkih sila u Severnoj Mitrovici, Amerikanci tu ne bi mogli sami, bila bi im potrebna pomoÊ Evropqana, ali oni za to ne bi imali hrabrosti, ne bi æeleli da budu deo toga. Wihov nedostatak hrabrosti i nedostatak suπtine neπto je πto takoe, u pravim okolnostima, moæe doneti dobra. Zato Srbija treba da bude bezazlena kao golub i mudra kao zmija."

Iskra 1. mart 2011.

Poπto ste kao lobista saraivali sa Viktorom JanukoviËem, kako ocewujete wegov ponovni dolazak na vlast, i stawe u Ukrajini? „Gospodin JanukoviË, protivnik Julije Timoπenko, rekao je da nije antiruski nastrojen, tako da moæete reÊi da je oko devedeset pet posto glasaËa dalo svoj glas kandidatu Ëiji je stav bio da se politika prema Rusiji mora promeniti. Neki qudi bi moæda voleli da gospodina JanukoviËa predstave kao proruskog kvislinga, nasuprot proamerikanizma Timoπenkove, ali to nije sluËaj. O n i ma ur av n ote æ en i r ea li stiË a n po g led na interese svoje zemqe, i prirodno je da mora poËeti od veoma bliskih odnosa sa Rusijom. Takoe i sa Evropom, takoe i sa Amerikom, ali ne jednih protiv drugih, ili prosto prateÊi instrukcije iz Vaπingtona, na uπtrb odnosa sa Rusijom. Dakle, ono πto gospodin JanukoviË radi jednostavno je realistiËno, a, po mom miπqewu, moæe posluæiti i kao dobar primer kako bi Srbija trebalo da pos tupi u sopstvenom geografskom i geopolitiËkom kontekstu. Evo i konkretnog primera: Obamina administracija prihvatila je, nakon malog odlagawa, politiku koju je vodila i Buπova administracija da Ukrajina mora uÊi u sas tav NATO-a, iako 98 procenata Ukrajinaca odbija ovakvu ideju. ©ta je demokratija? Ono πto æeli 98 procenata stanovniπtva, ili je demokratija ono πto æeli Vaπington? Odgovor gospodina JanukoviËa bio je: „ne". Ni „moæda", ni „nekad", ni „ubuduÊnosti", nego prosto - „ne".

Postavqa se pitawe za Srbiju: sluπamo toliko o evroatlantskim integracijama, Ëak ni ne priËamo samo o EU, veÊ i o NATO. Koji razlog ima Srbija da uopπte i pomisli na to da postane Ëlan agresivne alijanse Ëija je ærtva bila i sama, i to pre samo nekoliko godina? ©ta, po Vaπem miπqewu, konkretno treba da preduzmemo kada je u pitawu Kosovo i Metohija? Æao mi je πto moram ovako da zapoËnem odgovor na ovo pitawe, ali prvo πto morate da uradite jeste da promenite Vladu. Zapravo, kakav god da je rad ove Vlade, svet je i daqe, objektivno, na strani Srbije. Koliko zemaqa je priznalo Kosovo nakon odluke Meunarodnog suda pravde? Dve, tri. Dve treÊine zemaqa joπ uvek podræava Srbiju, skoro sve glavne, van Evrope, veÊi deo Afrike, veÊi deo Latinske Amerike, Ëak i muslimanske zemqe. Objektivno, prilike su povoqne za Srbiju, ali je problem to πto Vlada u Srbiji æeli da sarauje sa neprijateqima, a ne sa prijateqima svoje zemqe. To vidimo u UN, vidimo i na drugim mestima. Treba obratiti paæwu na neke stvari, kada su pitawu pravne, diplomatske, ekonomske akcije, ali teπko je govoriti o konkret-

15


SauËesniπtvo TadiÊeve...

TadiÊ: Srbiji preti slom!

nim potezima, ako vam um nije na pravom mestu. Trenutno, zvaniËno miπqewe Beograda nije na pravom mestu. Primera radi, kada se dogodio problem sa transmiterima srpskog Telekoma na Kosovu, Srbija je trebalo da podnese tuæbu protiv svake kompanije koja bi investirala u ukradeni posed, jer ovde se upravo o tome radi. Tuæite ih ameriËkom, francuskom, nemaËkom sudu... Tako bi ove kompanije na kraju morale da kaæu da ne æele da imaju niπta sa Kosovom! Da li je to teπko uraditi? Treba da preduzmete sve poteze, kako na tlu Kosova, tako i na dipl omatskom i meunarodnom nivou, ali i u ostalim delovima Srbije, kako bi qudi ostali posveÊeni ovome, da ne poveruju u laæ da je sve gotovo. Na diplomatskom planu, kada je u pitawu Rusija, ali i druge zemqe, moæe se reÊi da su one dale puno podrπke. Meutim, nemoguÊe je pomoÊi nekome ko ne æeli da se zauzme za sebe. Postoje qudi koji æele da vas podræe, a konstantno vam se servira priËa kako vama i nije potrebna ta i tolika podrπka. Kada je Vaπington pre nekoliko godina æeleo da donese konaËnu odluku kojom bi bio razreπen status Kosova, svi su tamo naglaπavali kako Rusima nije stalo do Kosova. Ali wima jeste stalo do Kosova, kao i Ukrajincima, celom svetu je jasno koliko je ovo razarajuÊe. Postoji mnogo veÊa podrπka Srbiji, veÊa nego πto bilo ko u ovoj zemqi izgleda shvata. Zaπto je, na primer, Hilari Klinton posetila ovaj region? Zato πto ji ovo jedino mesto na svetu na kome se moæemo pretvarati da mi, Amerikanci, pobeujemo."

Na kraju bismo pitali kako ste Vi liËno preæiveli napade na vladiku Artemija a posredno i na Vas, poπto se govorilo o navodnim zloupotrebama sredstava humanitarne pomoÊi? „Ako neko zaista misli kako ono πto s dogodilo vladici Artemiju ima ikakve veze sa fondovima humanitarne pomoÊi onda on pije neπto, pa bih voleo da zna gde se to prodaje, da kupim jednu bocu! Ne mogu dokumentima da dokaæem, ali sam duboko uveren da je neko u Vaπingtonu doneo odluku da taj Ëovek mora da bude uklowen. Taj Ëovek je prepreka veÊim planovima koji su za ovu oblast iskovani. »esto govorimo o Kosovu kao o srcu Srbi ali tu takoe mislimo i na Ëistotu sve pravoslavne vere, i ona je srce Srbije. Postoji jedan Ëovek koji objediwuje te dve vrline, te dve vrednosti. Meni je jasno da to nije sluËajno. Taj Ëovek je morao biti uklowen. Napadi na wega imaju zaista zverski karakter, ne moæete se odupre tom utisku, jer se takvi zverski napadi vrπe tako javno, na svetlosti dana, na oËigled svih. ©to se tiËe mene, budite bez brige, na leima imam oæiqke mnogih uboda noæeva, za jedan ubod viπe ne marim mnogo, to je ipak samo deo profesionalnog terena". 30.1. 2011. (Podvukla - Iskra))

"Geopolitika"

Optimizam koji u javnosti pokuπava da πiri predsednik Srbije Boris TadiÊ, da lansira sliku o Srbiji kao regionalnom lideru, nije se mogao ni naslutiti na sastanku TadiÊa sa predstavnicima Srba iz Hrvatske, BiH, Makedonije, Slovenije, Albanije, Rumunije i Maarske. Naprotiv, prevladao je sasvim drugaËiji ton. Teπka ekonomska situacija, æestoki spoqni pritisci i unutraπwe-politiËki sukobi ozbiqno ugrozili dræavu, otvoreno je rekao predsednik. Sagovornici ''Vesti'', koji su 8. februara uËestvovali na pomenutom sastanku u Beogradu, tvrde da TadiÊa ''nikada nisu Ëuli tako otvorenog i tako zabrinutog''. Sve πto se moglo zakquËiti iz wegovog izlagawa, kaæu, jeste da je Srbija na kolenima i u ogromnim problemima iz kojih ne zna kako da izae. - Ono πto smo Ëuli od TadiÊa jako nas je zabrinulo, jer govori da je u Srbiji kriza mnogo veÊa nego πto se to da naslutiti iz medija, a to odmah nije dobro ni za Srbe koji æive van Srbije. Svi smo zajedno u vrlo teπkoj i neizvesnoj situaciji - ispriËao je naπem listu jedan od uËesnika sastanka. Na pitawe ''Vesti'' da li je razlog TadiÊeve brige ekonomska kriza koja potresa Srbiju i pritisci opozicije okupqene oko Srpske napredne stranke, naπ sagovornik kaæe da je to samo jedan do razloga. - Srbija je suoËena i sa snaænim spoqnim pritiscima s kojim joj je vrlo teπko da se izbori, jer je istovremeno suoËena i sa unutraπwim slabostima, od duboke ekonomske krize kojoj se ne naziru ni kraj ni reπewe, do unutraπwe politiËke krize. Ono πto dodatno brine jeste razjediwenost Srbije. I kada saberete te unutraπwe i spoqne pritiske, krizu, jasno vam je da se moæe oËekivati samo prasak - veli on. Zbog celokupne situacije oko Srbije, naglaπavaju naπi sagovornici, i poloæaj Srba koji æive van Srbije, a pogotovo onih u RS, postaje daleko teæi. - Kad god je Srbija bila slaba, ceh su plaÊali Srbi van Srbije. RS je suoËena sa jednako dubokom ekonomskom krizom, ako ne i gorom, od Srbije, i pitawe je meseca kada Êe i wu poËeti da potresaju socijalni protesti. Za razliku od Srbije koja je suverena zemqa, RS i BiH su protektorat, pa kada u takvoj situaciji imate ekonomsku nestabilnost koja za sobom vodi politiËku nestabilnost, to je idealno tlo za spoqne pritiske na RS. Pri tome, teπko je oËekivati pomoÊ Srbije koja se bavi sobom i svojim problemima - naπi sagovornici iz RS ne kriju zabrinutost nakon sastanka sa predsednikom Srbije. 12. 2. 2011.

16

Vesti-on-line

Iskra 1. mart 2011. .


Usmeravawe istraga EU protiv turskog hirurga

U SLUÆBI ODBRANE TA»IJA I OVK OD OPTUÆBI Na istragu zloËina na Kosovu po „turskom tragu” upuÊuju SAD i EU kako bi zaπtitili lidere Kosova i Ëitav „projekat” Kosova” Debate, koje Êe se voditi 25. januara u Parlamentarnoj skupπtini Saveta Evrope o problemu Kosova i izvaπtaju πvajcarskog pravnika Dika Martija, predstavqaÊe prvu u ovoj godini probu snage svetskih igraËa, koji su umeπani u balkansku problematiku. Od toga u kom Êe pravcu biti usmerene diskusije zavise ne samo perspektive moguÊe istrage zloËina albanskih separatista Kosova i aktulnog kosovskog premijera Haπima TaËija, veÊ i daqa sudbina celokupnog „kosovskog projkta” arhitekata „novog svetskog poretka”. Ukoliko se pitawe svede na rutinsku pr over u, ko ju Ê e izvrπ iti civ ilno-polici jska misija Evropske unije u Priπtini, onda se na sposobnost „jedinstvene Evrope” da jasno reaguje na izazove transbalkanskih kriminalnih albanskih struktura moæe staviti veliki krst. U protivnom Êe se pred svetskom zajednicom pojaviti πansa da prevlada recidiv parodije na pravosue a-la „proces Haradinaju u Haπkom tribunalu” i da pokuπa da otkrije stvarne poluge takozvane „kosovske nezavisnosti”. One poluge, koje su dovele Dika Martija, veÊ prekaqenog u istrazi tajne delatnosti CIA u Ëitavoj Evropi, - „u stawe πoka”, kako je on to sam priznao. I to ne πoka samo i ne toliko od zamaha i monstruoznog cinizma delat nosti „crnih transplantologa”, πvercera, trgova ca oruæjem i drugih „idejnih boraca” za nezavis nost Kosova, koliko zbog toga πto meunarodne institucije i pojedine zapadne zemqe i politiËari svesno preÊutkuju i zataπkavaju te zloËine. Kao πto je poznato, joπ u decembru 2010. godine Komitet za pravna pitawa i Ëovekova prava PSSE jednoglasno je odluËio da se sprovede „serija istraga na meunarodnom i nacionalnom nivou povodom Ëiwenica nestanka qudi, trgovine organima, korupcije i povezivawa organizovanih kriminalnih grupa i politiËkih krugova na Kosovu”. Ispoqena do sada sporost u istrazi ratnih zloËina i trgovine qudskim organima zapravo je „neshvatqiva i neprihvatqiva sa aspekta vaænosti i hitnosti meunarodne saradwe, koja se odnosi na tako ozbiqne i opasne kriminalne probleme” - kaæe se u wegovoj odluci (1). U oËekivawu predstojeÊeg zimskog zasedawa PSSE za sada istraga oËigledno napreduje veoma traqavo . Formalnim, a ne realnim izveπtajima o isledniËkim radwama. StiËe se

Iskra 1. mart 2011.

utisak da je predtavnicima Evropske unije sada najvaænije da maksimalno zapostavqaju kako antisrpsku usmerenost zloËina albanskih separatista, tako i umeπanost u te zloËine visokih rukovodilaca Kosova. Danas se u svojstvu glavne intrige podmeÊe sudbina turskog hirurga Jusufa Sonmeze, koji je ovih dana uhapπen na osnovu meunarodnog naloga u Istambulu, ali isto tako odmah osloboen pritvora. Tuæioci Misije EU u Priπtini Xonatan Ratel i Gvido Estrajh nameravaju da ga sasluπaju u turskoj prestonici i, prema saopπtewima srpskih medija, toboæe su veÊ predali istambulskim kolegama „tri paketa dokumenata”. Kako tvrdi beogradski list „VeËerwe novosti”, ovi dokumenti bi trebalo da „ubede turski sud u to, da je Sonmez bio glavni hirurg u grupi, koja je namamqivala bedne qude iz Turske, Kazahstana, Moldavije i A z er b a j x an a u kl i n i ku „ M e d ik u s ” u P r i πt in i ” . Zapravo, istragu o delatnosati Jusufa Sonmeze ako do we i doe - moæe voditi jedino turski sud: zakonodavstvo zemqe zabrawuje izruËewe svojih graana. A sam doktor kategoriËki odbija da ode u Priπtinu. On priznaje da je „bio na Kosovu i da je tamo obavqao operacije”, ali se „nije bavio nezakonitom trgovinom” (2). Lukavi trik Evropske unije u celoj toj polu detektivskoj priËi sa turskim tragom sastoji se u sledeÊem: Priπtinska klinika „Medikus” i operacije koje je u woj obavqao doktor Sonmez, u najboqem sluËaju je tek mali i sporedan deo onog dosijea, koji je u sali zasedawa PSSE obelodanio Dik Marti, i o kome su ranije govorili i bivπi Glavni tuæilac Meunarodnog kriviËnog tribunala za bivπu Jugoslaviju Karla del Ponte i pravosudni organi Srbije. „Æuta kuÊa” - mesto ilegalnog uzimawa qudskih organa, nije klinika „Medikus” u Priπtini, veÊ zgra da u Severn oj Albaniji u blizini gradiÊa Burel. Otuda su organi, uzeti od zarobqenika - a veÊinu meu wima (najmawe trista) nisu Ëinili Turci niti Kazahstanci, veÊ Srbi, odvoæeni su na aerodrom „Rinis” u Tirani, a otuda u zapadnoevropske klinike. Po priznawu Karle del Ponte, koje je sada potvreno i materijalima, koje su prikupili izvestioci PSSE, „dvojica informatora saopπtila su da su pomagali prilikom sahrawivawa mrtvaca oko æute kuÊe i na susednom grobqu. Osim toga, informatori su saopπtili da se ta delatnost obavqala uz znawe i aktivno uËeπÊe oficira OVK viπeg i sredweg ranga (3). „Sva lica, koja su se, po reËima informatora, nalazila u logorima u Albaniji krajem leta 1999.

17


U sluæbi...

PoËelo je...

godine, zaista su nestala u leto te godine i od tada ih niko nije video” - navodi Karla del Ponte sluæbanu zbeleπku sluæbe tuæilaπtva Haπkog tribunala (4). U Albaniji su zaista u toku 1998 i 1999. god ine pos tojal e i baze „Osl obod ila Ëke vojske Kosova”, Ëiji je politiËki rukovodilac bio aktuelni kosovski premijer Haπim TaËi (5). U materijalima o „predmetu Sonmez” govori se o drugoj zloËinaËkoj mreæi, na Ëijem se Ëelu nalazio biπi ministar zdravqa u kosovskoj vladi, a koja je imala sopstvene kanale za uzimawe, transfer i presaivawe organa - turski i izraelski. OËigledno da upravo na taj put pokuπavaju da usmere istregu SAD i EU kako bi zaπtitili lidere Kosova i Ëitav „kosovski projekat”. Nije sluËajno i sam Dik Marti ranije izjavqivao u Savetu Evrope da ne smatra da je civilno-policijska misija EU na Kosovu odgovarajuÊi „akter” za istragu zloËina Haπima TaËija i wegovih najbliæih zbog specifiËne lokalne situacije u pogledu „solidarnog jemstva”. Osim toga, prema raspoloæivim informacijama, Evopska unija moæe pokuπati da usmeri skandal oko „crne transplantologije” na Kosovu u potrebnom joj pravcu i sa aspekta svojih unutraπwih institucionalnih interesa. Ova usmerena istraga EU, zbog sve snaænije diskusije u zemqama - Ëlanicama Evropske unije o perspektivama prijema u svoje redove Turske, nepromiπqnosti balkanske politike EU i sumwive efikasnosti podrπke Priπtine vredne viπe milijardi, moæe da joj pomogne. Istraga delatnosti trurskog doktora Sonmeze i nekih drugorazrednih figura kosovske politiËke scene omoguÊilo bi Briselu da odjednom postign e na kolik o p rop aga ndisti Ëki h ciqeva. Zapravo: da pokaæe formalnu zain teresovanost za zavoewe pravnog poretka na Kosovu, da dobije joπ jedan adut na pregovorima sa Ankarom i istovremeno pokaæe, da su zloËini poput „crne transplantologije” na Kosovu imali „izolovani” karakter i da nisu imali nikakve veze ni sa OVK, ni sa antisrpskim terorom. Takvim vidimo odnos snaga uoËi debata o Kosovu u PSSE i za sada nam to ne dopuπta da previπe optimistiËki oËekujemo nekakvo „prosvetlewe” Evrope o stvarnoj zloËinaËkoj suπtini samoproglaπene nezavisnosti Kosova. ___________________ Napomene: (1) PSSE (2) VeËerwe novosti, 16.01.2011. (3) Del Ponte K. Lov: ja i ratni zloËinci. M. 2008. S.455-456. (4)Isto. S.456. (5) The State of Albania. Tirana, 1999. P.2. 19.1.2011. Podvukla - Iskra) (P

18

Petar ISKENDEROV Fond strateπke kulture

Agitacija za dræavu Vojvodinu Miroslav IliÊ: Vojvodina treba da razgovara sa Beogradom o svom pravu na dræavnost Umesto stalnog pravdawa Beogradu, Vojvodina mora da zatraæi ravnopravan razgovor, pa i o temama kao πto su secesija, ili dræava Vojvodina, rekao analitiËar Miroslav IliÊ PolitiËki analitiËar Miroslav IliÊ zaloæio se danas za „radikalizaciju vojvoanskog pitawa” i za ravnopravan razgovor sa Beogradom i na teme kao πto su secesija ili dræava Vojvodina! „Umesto stalnog pravdawa Beogradu, Vojvodina mora da zatraæi ravnopravan razgovor, pa i o temama kao πto su secesija, ili dræava Vojvodina”, rekao je IliÊ na okruglom stolu koji je u Novom Sadu organizovala nevladina organizacija Vojvoanski klub. On je ocenio da je Vojvodina u posledwe dve decenije „u kolonijalnom poloæaju u odnosu na Srbiju, odnosno na Beograd”. Na okruglom stolu su predstavqeni podaci dræavnog statistiËkog zavoda, koji pokazuju da je danas bruto druπtveni proizvod (BDP) Vojvodine za sedam odsto niæi od republiËkog, dok je istovremeno BDP Beograda duplo veÊi od vojvoanskog. „Mi posle ovih brojki o propadawu Vojvodine viπe nemamo pravo da Êutimo, veÊ imamo obavezu na radikalniji program. Sve je viπe onih graana Vojvodine koji ne æele da trpe”, naveo je IliÊ. Ekonomski analitiËar Dimitrije Boarov ocenio je da su cifre koje ukazuju na siromaπewe Vojvodine prvenstveno politiËki problem i dodao da je vaæno da Skupπtina Vojvodine stavi na dnevni red pitawe zaπto pokrajina zaostaje. Predsednik Vojvoanskog kluba –ore SubotiÊ ocenio je da je takvo siromaπewe pokrajine posledica „katastrofalnog poloæaja u ustavno m i politiËkom sistemu Srbije i pogubne centralizacije”. „Vojvodina je plaÊala sva MiloπeviÊeva ratiπta i gradiliπta, a plaÊa i KoπtuniËina i TadiÊeva gradiliπta”, kazao je SubotiÊ. 8.2.2011. Podvukla - Iskra) (P

NSPM

Iskra 1. mart 2011.


KRAJ EGIPATSKOG PROLE∆A ILI SVE BILO JE PREVARA Uprkos ameriËkoj prevari, egipatska priËa nije zavrπena. Naprotiv, posledice kratkog i ranog "egi patskog proleÊa" su velike Takozvana narodna revolucija u Egiptu je zavrπena bez revolucije. Tajni organizatori su postigli ciq - da u Egiptu ne bude promena i iz konkurencije za buduÊeg predsednika Egipta je eliminisan Gamal Mubarak, sin Hosnija Mubaraka. Ogromna akumulacija narodnog nezadovoqstva i energije, nade da Êe doÊi boqe vreme, hiqade besmislenih hvalospeva demokratiji u zapadnim m ed ij i m a i v e l i Ë a w e " n o v i h s n a g a " . S ve j e t o otiπlo niz Nil. Bila je to jedna velika prevara. Sve je to bila veÊ viena ameriËka tehnologija zloupotrebe realnog narodnog nezadovoqstva i æeqe da se preduprede moguÊe promene i tako zadræi kontrola nad tom strateπki izuzetno vaænom zemqom . Predsednik Hosni Mubarak je na vlasti veÊ 29 godina i kquËni je ameriËki saveznik na Bliskom istoku. Zauzvrat, Egipat je sa 1,5 milijardu dolara godiπwe ameriËke vojne pomoÊi, odmah posle Izraela, na bla gajni ameriËkih poreskih obveznika. Uz to, pre dvadesetak godina Egiptu su otpisani svi dugovi i kroz razne vidove pomoÊi iz Amerike je u Kairo stiglo oko 45 milijardi dolara. Ali priroda ima svoje zakonitosti i Mubarakovo vreme se bioloπki bliæi kraju. Amerika, meutim, ne æeli iznenaewa - politika Egipta ne sme da se promeni posle Mubaraka. VeÊ najmawe tri godine je jasno, to je javna tajna, da Hosni Mubarak odlazi sa politiËke scene i da se na izborima u septembru ove godine neÊe kandidovati. On ne samo da ima dosta godina (82) nego je i veoma slabog zdravqa, posebno u posledwe dve i po godine kako mu je, jaπuÊi kowa, poginuo 11-godiπwi unuk. U posledwih godinu dana oËekivalo se Ëak da Êe da umre. Javna je takoe tajna da je Mubarak po "demokratskoj” tradiciji arapskog sveta pripremao svoga sina Gamala za naslednika. Tada je, meutim, nastao problem za egipatsku "demokratiju". Iako je Gamal godine proveo na Zapadu, najduæe je æiveo u Londonu, izgleda da su ameriËki stratezi procenili, verovatno na osnovu obaveπtajnih informacija, da Gamal za Zapad ne bi bio dobar. Otprilike u to vreme, pre tri godine, kreÊe poznata ameriËka maπinerija sa stvarawem "civilnog druπtva” i mreæe nevladinih organi zacija u Egiptu. Novac se nije æalio, a taj posao je poveren veÊ proverenim ameriËkim institucijama - National Endowment for Democracy (NED) i Freedome House (FH), organizacijama za koje je poznato da su vezane za Centralnu obaveπtajnu agen-

Iskra 1. mart 2011.

ciju (CIA). Formirana je mreæa nevladinih organizacija, a hiqade aktivista je proπlo kroz kurseve i πkolovawa u Americi . Od Mubaraka je traæeno da iz zatvora oslobodi mnoge aktiviste koji su onda iπ li u Amer iku na π kolova we . Naravno da Hosni Mubarak nije naivan Ëovek i verovatno mu je bilo jasno o Ëemu se radi, ali nije imao izbora. On je u kanxama Amerike od prvog dana svoje vlasti i tu viπe nema velikih moguÊnosti. Pripreme su obavqene i Ëekao se samo povoqan trenutak. Taj trenutak je doπao sa generisanom euforijom o "arapskom proleÊu", od Tunisa do Jordana. Zanimqivo, sve su te zemqe stari ameriËki klijenti. RASPODELA BOGATSTVA Tokom tri decenije vlasti Hosnija Mubaraka Egipat se temeqno promenio i postao je zemqa sa izuzetno velikim brojem nezadovoqnih qudi. Prema nekim procenama, od oko 80 miliona stanovnika Ëak wih 40 odsto æivi ispod granice siromaπtva, πto znaËi da preæivqava sa mawe od dva dolara dnevno. Istovremeno, stvorena je mala klika izuzetno bogatih qudi. Egipat je u osnovi veoma bogata zemqa sa stalnim prilivima gotovog novca od Sueckog kanala, turizma, nafte i poqoprivrede, ali raspodela tog bogatstva je pogreπna. NajveÊi deo tih milijardi dolara je zavrπavao u rukama malog broja qudi okupqenih oko vrha vlasti, koji su istovremeno bili i garanti da Egipat ostaje na ameriËkoj liniji. To je ustvari model Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) i takozvanog Vaπingtonskog konsenzusa, koji je Mubarakov Egipat prihvatio poËetkom 90-tih godina proπlog veka. To je isti model koji sada sprovodi Srbija. Oni koji su nametnuli taj model dobro znaju koliko je i nezadovoqstvo veÊine EgipÊana. Proceweno je dakle da je baπ sada pravi trenutak da se to nagomilano nezadovoqstvo stavi pod punu kontrolu, i da se, umesto na stvarne probleme veÊ reËenog modela MMF-a i svetske ekonomske elite, ono personalizuje, usmeri ka Hosniju Mubaraku, koji ionako i bez demonstracija uskoro odlazi sa vlasti. Uz to, sa legitimitetom tog nezadovoqstva treba obezbediti kontinuitet ameriËke kontrole nad Egiptom, da se niπta ne promeni ni posle Mubaraka. Digla se raja, a jedini krivac za sve je jedan Ëovek. Primetno je da nije bilo antiameriËkih parola, a ni protesta ispred AmeriËke ambasade u Kairu. Zanimqivo? Ali, kao i uvek kada su æivi qudi u pitawu, ne ide sve baπ po planu. Masovne uliËne demonstracije su izvan plana izrodile neæeqenu energiju koja nije u ameriËkom interesu, pa je Vaπington, uprkos izjavama podrπke demonstrantima i zahtevima da

19


Kraj egipatskog... Mubarak odmah podnese ostavku, na brzinu u Kairo poslao Frenka Viznera (u Srbiji poznatog po kosovskom sluËaju), bivπeg ambasadora u Egiptu i starog majstora zakulisnih igara. Americi je sada bio ciq da odbrani Mubaraka od onih koje je πkolovala i platila da se bore protiv wega. Jer, kako reËe jedan moj slavni kolega, veÊina demonstranata su bili qudi "gladni hleba i siti Amerike". Mubarak je onda javno saopπtio da se neÊe kandidovati na narednim izborima u septembru, πto nije nikakva novost, znaËi nije ustupak, ali to nije umirilo ni "razjarenu masu", ni Ameriku. Potom dolazi glavni ciq: Mubarakov sin Gamal saopπtava da se povlaËi iz politike i da je podneo ostavku na mesto predsednika PolitiËkog savetnika vladajuÊe Nacionalne demokratske partije (NDP), Ëiji je i daqe lider wegov otac. Tada opada energija demonstracija i æivot se vraÊa u normalu. U meuvremenu, intenzivno se radi da se obezbedi infrastruktura kako ameriËki interesi ne bi bili ugroæeni i kako se niπta ne bi promenilo. Kao ustupak demonstrantima, Mubarak je prvi put imenovao potpredsednika Egipta, i to je wegov dugogodiπwi najbliæi saradnik i πef tajne sluæbe Omar Sulejman. On je kao izlaz iz krize. Neverovatno. Pa taj Ëovek je decenijama direktno izvrπavao sve naloge Amerike u prqavim poslovima i, ako bi na nekoga EgipÊani trebalo da budu quti, to je on, a ne sam Mubarak. Teπko je objektivno proceniti kolika je stvarna snaga opozicije u Egiptu i da li ona izvan ameriËke mreæe uopπte i postoji. Uz ameriËku podrπku bilo kakav istinski opozicioni pokret je brutalno guπen. Deæurni krivac je islamistiËka organizacija Muslimanska braÊa ili Muslimansko bratstvo, za koju se tvrdi da je najjaËa organizacija na politiËkoj sceni Egipta. Izgleda, meutim, da je i to velika zabluda. I ta organizacija je, uprkos svoj wenoj javnoj retorici, u funkciji politike Zapada. Ta organizacija je osnovana 1928. godine, i to pod kontrolom Britanije, koja se tada, koristeÊi islam, koristila Muslimanskom braÊom u borbi protiv egipatskih nacionalista, koji su traæili osloboewe od kolonijalne vlasti. Dolaskom na vlast Gamala Abdela Nasera 1952. godine Muslimanska braÊa postaju zabrawena organizacija, πto ih je joπ viπe pribliæilo Zapadu, koji ih je koristio za borbu protiv leviËara u Egiptu. Na javnu scenu ih vraÊa Naserov naslednik Anvar elSadat, koji ih po ameriËkom zahtevu koristi za formirawe mreæe islamskih boraca muxahedina u Avganistanu. Wihova tajna veza sa Zapadom je nastavqena i u Mubarakovo vreme. U tom smislu su Muslimanska braÊa kao organizacija opasna za Egipat, a ne islam.

zavrπena. Naprotiv. Jer posledice kratkog i ranog "egipatskog proleÊa” su velike. Egipat je sada potpuno podeqeno druπtvo sa pokidanim socijalnim tkivom. Duh je puπten iz boce. BiÊe potrebno mnogo vremena i velike veπtine da se to druπtvo sa izuzetno kompleksnom i etniËkom i kulturoloπkom strukturom vrati u kakvu-takvu normalu. U nemirima je, prema do sada poznatim podacima, æivot izgubilo 97 qudi. Ta posledica je na nivou zloËina onih koji su organizovali demonstracije. Mubarak je u politiËkom smislu liËio na diktatora, ali je izuzetno veπt i iskusan Ëovek. On je na vlast i doπao kao veÊ iskusan Ëovek, pilot i general ratnog vazduhoplovstva. Teπko je verovati da Êe ga, ko god to bude, zameniti Ëovek i pribliæno wegovih kapaciteta. Posledice Êe imati i Amerika, koja je, prema analizama londonskog "Dejli telegrafa", i organizovala "egipatsko proleÊe". Joπ jednom se pokazalo da Amerika zaista ima moÊnu mreæu nevladinih organizacija i medija πirom sveta i da moæe da izazove nestabilnost kada to æeli. Ali pokazalo se da sve mawe ima veπtine u tom poslu. Kompromitovana je i uloga medija, koji su u velikoj meri plasirali laæi ili poluistine. To je toliko puta raeno da viπe ogroman broj qudi niπta ne veruje. AmeriËka administracija i daqe pati od hroniËne bolesti pogreπnih procena i veoma razuenog sistema odluËivawa. Mnogo je centara moÊi unutar administracije koje je izgleda sada nemoguÊe kontrolisati. Egipatska zbivawa su to joπ jednom veoma oËigledno pokazala. Na primer, u isto vreme ameriËki predsednik Barak Obama javno tvrdi da Mubarak odmah mora da podnese ostavku, a wegov izaslanik Frenk Vizner u Kairu kaæe da Hosni mora da ostane na vlasti. To je loπ znak. Uz to, Amerika i daqe ne uvaæava realnost, πto se najboqe vidi po izboru wenih lokalnih kandidata. Tako, na primer, Amerika kao lidera opozicije u Egiptu nudi svog starog klijenta Muhameda el-Baradeja. Prvo, taj Ëovek veÊ godinama nije u Egiptu, joπ uvek æivi u BeËu, pa je stvarno problem inteligencije kako on moæe da bude nada nezadovoqnim EgipÊanima. Drugo, sasvim je jasno da je on ameriËki Ëovek odavno, a najveÊu ulogu je imao u prqavim poslovima u Iraku i Iranu kao direktor Agencije Ujediwenih nacija za nuklearnu energiju. Uz to, on je Ëlan Meunarodne krizne grupe, jednog od izvoriπta egipatskih problema, a poznato je da mu je politiËki mentor Zbigwev Bæeæinski. Naravno, wegov izbor otkriva pravi ciq ameriËkog sadaπweg angaæmana u "demokratskim promenama” - da se niπta ne promeni. Sve je to oslabilo pozicije Amerike. U ovoj fazi, dakle, sve je to prevara u Egiptu, ali priËa nije zavrπena.

PRI»A NIJE ZAVR©ENA Ali, uprkos prevari, egipatska priËa nije

20

8.2.2011. Podvukla - Iskra) (P

Siniπa QepojeviÊ Fond Slobodan JovanoviÊ

Iskra 1. mart 2011.


Turska delegacija zahtevala skidawe zastave RS

BAHATA SAMOUVJERENOST ANKARE PolitiËki analitiËar iz »ikaga Sra TrifkoviÊ rekao je Srni da je ponaπawe turskog ministra inostranih poslova Ahmeta Davutoglua tokom posjete Bawaluci, sa stanoviπta diplomatskih normi, skandalozno, ali da ne iznenauje, jer ''odraæava bahatu samouvjerenost ponovo probuene neoosmanske Turske''. ''Davutogluova drskost i bahatost ne iznenauju. Vuk dlaku mewa, ali Êud nikada - a sada se viπe ne pretvara ni da je dlaku promenio'', istakao je TrifkoviÊ, komentariπuÊi predvoene poteze turske delegacije, Davutogluom, koja je tokom posjete Bawaluci zatraæila da bude skinuta zastava Srpske iz sale za sastanke u Palati Republike, nakon Ëega je predsjedavajuÊi Predsjedniπtva BiH Nebojπa RadmanoviÊ otkazao sastanak. Prema TrifkoviÊevim rijeËima, Americi odgovara da Turcima da otvoren teren na Balkanu za stvarawe sopstvene sfere interesa. I B ris el T u rc im a nud i B alkan k ao ut jeπnu nagradu, imajuÊi u vidu da Ankara u EU nikada neÊe biti primqena. Rusima odgovara strateπko partnerstvo sa Ankarom, poπto se Moskva nada da Êe turski uticaj na Kavkazu i u Centralnoj Aziji predstavqati protivteæu radikalnom vehabitskom islamu. ''Za Srbe preduslov opstanka jeste da ovim Ëiwenicama pogledaju u oËi i da iz wih izvedu odgovarajuÊe zakquËke'', istakao je TrifkoviÊ za Srnu.

drom. Istambul sa 13 miliona stanovnika ''I verno oslikava promene koje su se u Turskoj dogodile protekle decenije . O procesu islamizacije svedoËi ogroman broj zabraenih æena. U veÊini prigradskih naseqa hixab je potpuno dominantan. Sveprisutan je i na javnim mestima i u institucijama, poput Univerziteta, u kojima su stara ograniËewa pokrivawa glave formalno i daqe na snazi, ali su godinama ignorisana i neprimewivana'', istakao je TrifkoviÊ. Ovo su vidqivi plodovi devetogodiπwe vladavine Erdogana i wegove partije AKP. Oni prizivaju u sjeÊawe prethodnog turskog lidera Nexmetina Erbakana, koji je prije mnogo godina najavio: "Turska Êe se vratiti fundamentalizmu, pitawe je samo da li Êe to biti sa krvqu ili bez we". Transformacija turske dræave i dru πtva, wenog duha i institucionalne kulture mawe je vidqiva, ali je duboka i sveobuhvatna. Sekularna, evropeizirana elita vidi πta se dogaa, "ali wu je zahvatila panika, paralizovani su, ne mogu da utiËu na zbivawa i æive od danas do sutra", rekla je TrifkoviÊu Kler Berlinski, ameriËki novinar koja godinama æivi u Istambulu. Ona atmosferu u gradu poredi sa Berlinom u posqedwim danima Vajmarske republike.

On je naveo da je Turska doæivjela sveobuhvatni preobraæaj tokom proteklih devet godina vladavine islamistiËke Partije pravde i razvoja (AKP), stranke predvoene premijerom Rexepom Tajipom Erdoganom, a da je Davutogluov projekat povratka Turske kao hegemona na svoje i m p e r i j a l n e p o s j e d e v j e r a n o d r a z p r o mj e n a u politiËkom biÊu Republ ike Turske.

Ipak, dodao je TrifkoviÊ, zapadni mediji i politiËari i daqe ponavqaju dva mita o Turskoj - mit o "islamskoj demokratiji" (zbog Ëega su i Brisel i Vaπington podræali referendum proπlog septembra) i mit o umjerenosti Erdoganove varijante isl amizma. U takvim reagovawima osjeÊa se mjeπavina zapadne slabosti i maπtarija, jer malo ko æeli da se suoËi sa Ëiwenicom da je Turska za Zapad nepovratno izgubqena.

Svetovna, na evropskim modelima saz "S dana dræava, zasnovana na reformama Mustafe Kemala Ataturka - uveliko je razgraena, a ostala je samo puka forma'', istakao TrifkoviÊ, podsjetivπi da je posjetio Istambul krajem januara, u trenutku kada je zaoπtrena propagandna kampawa protiv oficira turske armije koji su navodno pripremali dræavni udar. Vojska je, naveo je TrifkoviÊ, izgubila ulogu zaπtitnika kemalistiËkog nasqea joπ na referendumu 12. septembra proπle godine, a sada se deπava konaËni obraËun vlasti sa starim oficirskim ka-

TrifkoviÊ je istakao da sam Erdogan nije niπta mawe bahat u svojim spoqnopolitiËkim nastupima od Davutoglua. Erdogan otvoreno tvrdi da Êe u predstojeÊim decenijama Turska viπe trebati Evropi nego πto Êe Evropa trebati Turskoj. "Evropsko træiπte rada i socijalna bezbjednost sistema su kolabirali", piπe Erdogan u izdawu ameriËkog nedjeqnika `Wuzvik` od 22. januara, "a evropska druπtva naglo stare". On zakquËuje tekst prijeteÊim tonom: "Nadam se da neÊe biti prekasno kada naπi evropski prijateqi otkriju te Ëiwenice."

Iskra 1. mart 2011.

21


Bahata samouverenost...

„Dveri” izlaze na izbore

TrifkoviÊ je istakao da je implicitna prijetwa da Êe se Turska okrenuti protiv Evrope ukoliko ne bude primqena u EU sama po sebi rjeËit argument protiv prijema, jer nijedna odgovorna porodica ne bi otkquËala vrata nepozvanom gostu sa dugim kriviËnim dosijeom, koji prijeti neprijatnostima ako ne bude puπten u kuÊu. Ubjedqivo najveÊa promjena, istakao je TrifkoviÊ, nesumwivo jeste ist orijsko po mi r e we tur sk i h na c i on a l i sta i i sl a msk i h fundamentalista. Prije jedne generacije razne frakcije ultranacionalista i islamista sukobqavale su se na ulicama. Ultranacionalisti su ubijali islamiste zato πto su stavqali religiju ispred "turkizma", a islamisti su ubijali ultranacionaliste zato πto su pretpostavqali turkizam islamu. Sada je u toku spajawe dva tabora: "sivi vukovi", ultranacionalisti prihvataju islamski vrijednosni okvir, dok islamisti shvataju znaËaj nacionalis tiËkog diskursa u pridobijawu masa. Kada udruæe snage, pod vostvom Erdoganove AKP partije, igra Êe za pobornike Kemal Ataturkovog modela sekularne dræave biti zavrπena. "Treba se nadati da neÊe biti prekasno kada Evropa otkrije pravu prirodu reæima na svojim jugoistoËnom granicama", istakao je TrifkoviÊ. On smatra da su geopolitiËke implikacije balkanske pravoslavne hriπÊane krajwe ozbiqne. Na 500 000 kilometara kvadratnih Balkana danas æivi oko 60 miliona qudi. Grci, Bugari, Srbi i slovenski M akedonci su u demografskom sunovratu. Ovoga je Turska svjesna i uporno priprema teren za sveobuhvatnu reviziju ne samo ishoda Balkanskog rata iz 1912, nego i Berlinskog kongresa iz 1878. godine. TrifkoviÊ je naglasio da u Beogradu postoji frapantna nespremnost da se pogleda ovim Ëiwenicama u oËi i dodao da prihvatawe institucionalizovanog prisustva Turske kao legitimnog uËesnika u domaÊim i regionalnim politiËkim procesima, pa i arbitra u wima, od zvaniËnog Beograda predstavqa pojavu bez presedana. '''Srbija je na putu da postane de fakto dræava sa ograniËenim suverenitetom ne samo u odnosu na zapadne mentore i protektore vladajuÊe koalicije, veÊ i u odnosu na neoosmanlijsku vladu u Ankari'' , istakao je za Srnu Sra TrifkoviÊ, politiËki analitiËar iz »ikaga, direktor "Fondacije lorda Bajrona za balkanske studije" i dugogodiπwi spoqnopolitiËki urednik ameriËkog mjeseËnika "Hronike". Srna, 1.2.2011. Podvukla - Iskra) (P

22

Duwa PA©ALI∆

Dosadaπwa nevladina organizacija Srpski sabor „Dveri” najavila je danas da Êe uËestvovati na narednim parlamentarnim izborima. ”Dveri” na izborima neÊe nastupiti kao stranka veÊ kao πiroki narodni pokret koji se zalaæe za „obnovu porodiËnih vrijednosti” i „socijalnu solidarnost”. Na konferenciji za novinare, reËeno je da „Dveri” æele da se ukquËe u politiËki æivot jer su se postojeÊe stranke „odrodile od naroda i obnevidjele od stranaËkih i liËnih interesa”, kao i zato πto je u trenutku „dezintegracije Srbije nemoralno biti samo moralni arbitar”. PredsjedavajuÊi Upravnog odbora „Dveri” Radovan TvrdiπiÊ rekao je u Beogradu da Êe taj pokret ponuditi „novi narodni dogovor” pod nazivom „Srbija prije svega” koji Êe predviati da moral, Ëast i poπtewe budu integralni dio srpske „m politike”. Predstavnik „Dveri” Boπko ObradoviÊ rekao je da se ta organizacija ne protivi dijalogu sa EU, ali ne na ekonomsku, teritorijalnu ili politiËki πtetu Srbije. Dodao je da su „Dveri” organizacija Ëiji su Ëlanovi „evrouzdræani” , odnosno evroskeptici i ocijenio da je za Srbiju najboqe da bude „aktivno vojno neutralna”. On je rekao da se „Dveri” protive ulasku Srbije u NATO zbog toga πto je taj savez bombardovao Srbe 1995. godine u Bosni i 1999. godine. Glavni i odgovorni urednik Ëasopisa „Dveri” Branimir NeπiÊ rekao je da je Srbija u krizi kao i nakon Prvog svjetskog rata jer zbog negativnog prirodnog priraπtaja godiπwe gubi grad veliËine ParaÊina ili Inije, ali i zbog toga πto je 450.000 obrazovanih qudi otiπlo u svijet. „Graani Srbije su poniæeni i uvrijeeni u ekonomskom, kulturnom ali i u nacionalnom pogledu. PodstiËe se separatizam u Vojvodini i u Raπkoj, godinama ne radi Narodni muzej i oËigledno je da Srbija nije na dobrom putu”, rekao je on. Predstavnik za medije „Dveri” Vladan GliπiÊ rekao je da se ta organizacija zalaæe ne razsamo za promjenu vlasti u Srbiji, veÊ i za „r gradwu sistema koji stvara odnaroene reæime koji parazitiraju na tijelu naroda”. On je, meutim, rekao da se „Dveri” ne protive postojawu stranaka i parlamentarne demokratije, veÊ smatraju da politiËka sfera treba da bude „obogaÊena i narodnim inicijativama”. GliπiÊ je rekao da je za „Dveri” prihv-atqiva saradwa sa svim strankama koje prihvate IN4S, 10. principe za koje se taj pokret zalaæe. . . (I 2. 2011) Podvukla - Iskr (P

Iskra 1. mart 2011.


EKONOMSKE OBMANE U 2010: LAÆA I PARALAÆA SRPSKOG STANDARDA U 2010. godini srpski politiËari su se najviπe dræali one stare narodne "obeÊawe ludom radovawe", pa su graanima Srbije obeÊavali pravi Eldorado: viπe plate, mawe poreze, besplatne akcije, povoqne kredite, obiqe mleka i mesa. KolaËe, poput Marije Antoanete nisu doduπe nudili, ali su se iz petnih æila postarali da nam objasne da je u Srbiji sve poËev od struje pa do hleba jeftinije i slae nego u bliæem i daqem komπiluku i da Êemo u tom blagostawu zahvaqujuÊi wima i nadaqe uæivati. Najmasnija obeÊawa u 2010. odnosila su se upravo na izlazak iz krize i da Êemo olakπawe osetiti u 2011. Ekonomista Danijel CvjetiÊanin poluπaqivo kaæe da je protekla 2010. godina protekla u znaku borbe za evropski put Srbije uz istovremene natËoveËanske napore naπih poli tiËara da se u Srbiji zatre industrijska aktivnost, a da se privreda oblikuje po modelu vesele banana-zemqe, u kojoj caruju nezaposlenost, kao i industrija zabave, kocke i drugih neproizvodnih aktivnosti. Ministar ekonomije Mlaan DinkiÊ koga Êe graani dugo pamtiti kao Ëoveka koji je svakom graaninu obeÊao po 1.000 evra od akcija, ni lane nije napuπtao dobro oprobani koncept. Tako je obeÊao graanima i da Êe u 2010. godini dobiti deonice Telekoma Srbije i Aerodroma Beograd, dok je Nebojπa ∆iriÊ, dræavni sekretar u DinkiÊevom ministarstvu, bio joπ ubedqiviji kada je izjavio da Êe graani do kraja prve polovine 2010. godine dobiti besplatne ak cije pe t vel iki h javn ih pre du z eÊa i to pre wihove privatizacije. Naæalost, to se nije dogodilo, ali se DinkiÊ nije dao zbuniti pa je dodatno obeÊao smawewe poreza na plate i to u iznosu od 10 odsto!

Verica BaraÊ, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije kaæe da politiËari obeÊavaju boqi æivot, jer ne postoje kazne za "obeÊano, a neispuweno". - Znaju da mogu da obeÊavaju kule i gradove, jer ne postoji kazna za takvo ponaπawe. Niko nije smewen zbog neispuwenih obeÊawa - kaæe BaraÊeva. I premijer Srbije Mirko CvetkoviÊ obeÊao je poveÊawe plata i penzija na osnovu rasta cena o nije u potpunosti prethodnih πest meseci, ali to poπtovano, dok je Slobodan MilosavqeviÊ, ministar trgovine, pred Novu godinu obeÊao otvarawe træiπta i slobodno formirawe cena naftnih derivata u Srbiji od 1. januara 2011. i ocenio da Êe to doneti jeftinije i kvalitetnije gorivo.

Iskra 1. mart 2011.

VozaËi se ne bi sloæili sa ovom konstatacijom, dok je izjava novopostavqenog guvernera NBS Dejana ©oπkiÊa da "pazi na inflaciju" rasrdila ekonomiste. Guverner je sredinom septembra proπle godine izjavio da je inflacija u avgustu veÊa od oËekivane zbog znaËajnog rasta cena hrane, ali NBS Êe reagovati na poqoprivredni skok cena i obezbediti da do kraja godine inflacija bude u predvienim granicama. Da podsetimo predviena granica je bila od πest plus-minus dva odsto, a godinu za nama zavrπili sa inflacijom od 10,6 odsto. Moæda je izjava ministra trgovine iz septembra ove godine, u vreme najveÊe nestaπice mleka bila najoptimistiËnija. Naime, ministar je a nekoliko dana reπiti pitawe obeÊao da Êe za nestaπice, tako da graani ne treba da strahuju od praznih rafova. - Strahovali smo ne nekoliko dana, nego meseci. Kao u vreme hiperinflacije, graani su ustajali u cik zore da kupe mleko. To je skroz sramotno - kaæe Vladana HamoviÊ iz Instituta za ekonomiku poqoprivrede. Generalni direktor JP PTT Srbija Goran ∆iriÊ obeÊao je da bi "od septembra 2010. radnici poπte na πalterima trebalo da izdaju i biometrijske pasoπe i liËne karte. Dakle graani Êe po tu uslugu umesto u MUP iÊi „u poπtu", dok je ministar infrastrukture Milutin MrkowiÊ obeÊao 200 kilometara novog autoputa u 2010. godini, a u Srbiji je za 10 godina izgraeno ukupno 154 km autoputeva, πto iznosi 10 km godiπwe! Verica BaraÊ kaæe da se srpski politiËari ne informiπu i ne poznaju zapravo zakone koje sami predlaæu. Ona to potkrepquje nedavnom izjavom Olivera DuliÊa, ministra za prostorno planirawe, da Êe legalizacija biti potpuno besplatna. Verica BaraÊ : - Iako su dati brojni popusti, legalizacija nije, niti moæe biti besplatna, a sama izjava pokazuje da ministar nije dovoqno upoznat sa problematikom unutar ministarstva na Ëijem je Ëelu - objaπwava Verica BaraÊ. Graani Srbije koje uglavnom niko niπta ne pita imali su priliku od Beogradskog centra za qudska prava da daju svoje odgovore na Upitnik EU, koji sluæe kao pandan odgovorima vlasti o stawu u zemqi. Tako su graani izjavili da se u Srbiji zapoπqava samo po liniji partijske pripadnosti,

23


Trka za stranim „ulagawima” vraÊa Tursku na Balkan

TURCI GRADE BOLNICU U BEOGRADU Vlasnici turske bolnice „Axi badem” zainteresovani su da u Srbiji naprave regionalni centar za kardiohirurgiju i radioterapiju jer to u ovom trenutku najviπe nedostaje naπem zdravstvenom sistemu. Nova bolnica bila bi napravqena pored zgrade KliniËko bolniËkog centra „Beæanijska kosa”. Na taj naËin, bez ulagawa, dobili bismo najsavremeniju ustanovu. ©panski fudbaler Danijel Gonzales Guisa je jedan od pacijenata koji je koristio vrhunske usluge ove poznate turske bolnice. I pored toga πto su se nadleæni u Ministarstvu zdravqa u Beogradu sloæili da je to dobra ideja, daqe se od toga niπta nije dogodilo. Zbog toga vlasnici „Axi badema” planiraju da direktno daju ponudu premijeru Mirku CvetkoviÊu, saznaje „Blic”. ReË je o moÊnoj firmi koja ne ulazi

Ekonomske obmane... olitiËari od wih prave budale, da su liceda po merni jer stalno najavquju promenu zakona, demokratiju, borbu protiv korupcije, a deo su lanca koji povezuje partije, tajkune i kriminal. ©to su b li æ i i zb or i to j e za huk ta li ja manija obeÊawa i otvarawa svega i svaËega, tvrde politiËki analitiËari. StranaËki lideri su svuda, samo sevaju blicevi fotoaparata, vrpce se presecaju na sve strane, otvaraju putevi, bageri rade li rade, dele se kquËevi novoizgraenih izbegliËkih kuÊa i postavqaju temeqci za privredne objekte. Os tac i ra zni h o bj eka ta, f abri ka, pr uga , puteva iz ranijih kampawa, Ëija je izgradwa prekinuta odmah nakon izbora stoje πirom zemqe kao nemi spomenici neispuwenih izbornih obeÊawa. Hrabri krojaËi srpske ekonomije: Mlaan DinkiÊ, 26.04.2010. - Smawujemo porez na plate. Mlaan DinkiÊ, 08.12. 2009. - U 2010. godini Êe biti podeqene deonice Telekoma i Aerodroma Beograd. Slobodan MilosavqeviÊ, 10.09.2010. - U narednih nekoliko dana snadbevawe uqem i mlekom Êe biti redovno. Slobodan MilosavqeviÊ, 13.07. 2010. - Ove godine Êe biti ostvarena projektovana inflacija od πest plus minus dva odsto. Goran ∆iriÊ, direktor PTT Srbija - Od septembra bi trebalo da radnici poπte na πalterima izdaju biometrijske pasoπe i liËne karte. 12.2.2011. (Podvukla - Iskra)

24

Vesti-on-line

u kratkoroËne investicije. Vlasnici poseduju 11 kliniËkih centara u Instanbulu. Jedan od wih je i bolnica Axi badem”, koja ima sklopqen ugovor sa RepubliËkim zavodom za zdravstveno osigurawe i u koju se πaqu srpski pacijenti na operacije na srcu kako bi se liste Ëekawa u naπim bolnicama rasteretile. Problem privatno-javnog partnerstva Srbija nema zakon o javno-privatnom partnerstvu, zbog Ëega ne postoji moguÊnost da se u okviru dræavne ustanove napravi privatna bolnica. Meutim, konsultant za strana ulagawa Milan KovaËeviÊ objaπwava da je ovakvo partnerstvo moguÊe, a da je nepostojawe zakona samo paravan da se ovakve stvari ne rade. "Ne znam nijedan propis koji bi to ometao. Privatno-javno partnerstvo je svako suvlasniπtvo dræavnog kapitala i privatnog lica. To znaËi da kada prodamo dræavnu imovinu privatnom licu, onda ulazimo u takvo partnerstvo. SliËna situacija deπava se sada i s Telekomom", objaπwava. Joπ tokom proπle godine zapoËeti su razgovori sa predstavnicima Ministarstva zdravqa i grada Beograda. Turska firma napravila je Ëak i projekat bolnice. Bili su zainteresovani da se πire ka Balkanu i da naprave centar koji bi bio regionalni i pokrivao bi zemqe kao πto je Rumunija, Bugarska, Makedonija. "Investirali bi sredstva za izgradwu centra za kardiohirurgiju i radioterapiju jer je to πto Srbiji nedostaje. Na taj naËin bismo dobili centar bez finansijskih ulagawa. Turska firma je spremna na bilo koju vrstu aranæmana, odnosno dræava da uloæi zemqiπte, oni u infrastrukturu i opremu. To bi bilo privatno-javno partnerstvo", objaπwava izvor za beogradski list „Blic”. Oni bi doveli svoj kadar, opremili bi bolnicu najsavremenijom opremom. NaplaÊivali bi usluge onoliko koliko se i sada plaÊaju dræavnim ustanovama. Investicija bi vredela viπe od 10 miliona evra. "Od pre tri godine postoji projekat koji je potpisalo rukovodstvo KBC 'Beæanijska kosa', RZZO i Ministarstvo zdravqa da se izgradi novi centar za radioterapiju pored stare zgrade bolnice. Najlakπe je proπiriti postojeÊe kapacitete, a kod Beæanijske kose to bi bilo najlakπe. Naæalost, niπta se daqe od tog razgovora nije uradilo", izjavio je sagovornik ovog beogradskog lista. 11. 2. 2011. (Podvukla - Iskra)

Blic

Iskra 1. mart 2011.


MLADI∆ SMETA SRBIJI DA U–E U EVROPSKU UNIJU U februaru u Beograd treba da doe glavni tuæilac MTBJ Seræ Bramerc, poπto Êe u junu Evropskoj komisiji prezentovati novi izveπtaj o tome, kako Srbija ispuwava zahteve Evrope u pogledu saradwe sa Tribunalom. Od toga Êe zavisiti hoÊe li ili neÊe Srbiji udeliti status kandi data za Evropsku uniju. U Beogradu su vlasti veoma zabrinute, jer nemaju Ëime da obraduju gosta: n ik ak v ih t r ag o va o ge n er al u R at k u M l ad i Êu i Goranu HaxiÊu odavno veÊ ne uspevaju da otkriju. Bogradskoj policiji pomagali su Ëak i „Xejms bondovi” i drugi Ëuveni „agenti 007”, ali ni wihovi pokuπaji na Balkanu nisu urodili plodom. U tako „teπkim” uslovima policiji ostaje samo jedno - da imitira svoju aktivnost. A ta se aktivnost veÊ viπe meseci svodi samo na jedno na maltretirawe porodice generala MladiÊa wegove supruge Bose, sina Darka, snahe Biqane i unuka Anastasije i Stefana. Porodici je ograniËen odlazak iz Srbije - proπle godine crnogorska policija im je na zahtev srpske policije uskratila da odmor provedu na crnogorskom primorju, a i proterala ih je iz zemqe. Rodbinu supruge generala MladiÊa vratili su sa makedonsko-srpske granice, ne dozvolivπi joj da ode u posetu MladiÊima u Beograd. Darku nisu zabranili da putuje u Moskvu, ali su ga detaqno pretresli na granici prilikom povratka , pokuπavajuÊi da proneu bilo kakav moskovski trag generala. Specijalni tim, koji je formiran za hvatawe generala, sprovodi buËne akcije - rasteruje okupqene na prezentaciji kwige novinarke Qiqane BulatoviÊ po celoj Srbiji, stalno poveÊa va sumu koju su spremni da isplate izdajniku koji saopπti mesto boravka MladiÊa, telefoniraju ili obilaze sve Darkove poznanike ili kolege, kako bi im zabranili da sarauju sa sinom generala (Darko poseduje malu kompjutersku firmu). Kako bi prihode porodice srezeli na nulu, niz meseci oko Darkove firme stajao je policijski automobil i sluæbena lica u wemu su proveravala dokumenta svih koji dolaze i odlaze iz firme (a posle takve porovere teπko se ko usuuje da ponovo doe). Policija je primitivno raËunala da Êe se general, kada sazna za izrugivawe nad wagovim najbliæim, predati „pravosuu”. Kada su progoniteqi shvatili da je Darko Ëvrst i poπten momak, oni su pribegli neformalnom razgovoru sa wegovom suprugom. Biqani su predloæili da se razvede sa muæem, a kada je ona to odbila, zapretili su joj: „Sada vi sami snosite odgovornost za svoj æivot i æivot vaπe dece”. Ubrzalo je Biqana otpuπtena s posla iz firme „Telekom” po nalogu „odozgo”, baz objaπwewa razloga i bez moguÊnosti da nae drugi posao. Srpsko pravosue je pokuπavalo da pronae trag ganarala preko qudi koji su, toboæe, mogli pomagati MladiÊu da se krije. Meu wima su general Aca TomiÊ, Branislav Puhalo, Dragan

Iskra 1. mart 2011.

ÆivanoviÊ, Qubiπa VukoviÊ, Branislav IvanoviÊ. Ne navodimo one koje su samo sasluπavali! 2006. godine u Beogradu su uhapπena jedanaestorica qudi, takozvanih Ëuvara generala, koji su toboæe pomagali MladiÊu da se krije - Qiqanu VaskoviÊ i weno dvoje dece, Stanka RistiÊa i wegovog sina, Borisa IvanoviÊa, Marka Lugowu, Ratka VuËetiÊa, Saπu Bodwara, Blagoja Govedaricu i Jovana –oga. Skrenula bih vam paæwu na to, da su bila uhapπena i deca kao oblik pritiska na roditeqe, da su se deca nalazila u tamnici tokom svih tih godina. Glavnim organizatorom obezbeewa smatrali su pukovnika Jovana –oga, koji, na æalost, nije doæiveo okonËawe procesa - bio je veseo, filozofirao je, pevao pesme i Ëitao stihove Ëak i u sudnici. Sve te qude su optuæivali da su u Beogradu iznajmqivali stanove i pomagali MladiÊu da se krije od policije. Ali nikakvih dokaza o wihovoj delatnosti sud nije mogao da prikupi. U decembru 2010. godine svi su oni puπteni na slobodu zbog nedostatka dokaza krivice. Tragali su za generalom i u inostranstvu. U Keniji su Ëak uhapsili Hrvata Igora Majaπkog, za koga su pomislili da je general MladiÊ. Ali glavni metod delatnosti policije su pretresi. Scenarij je jedan. Naoruæana do zuba uniformisana lica u maskama upadaju,po pravilu, rano izjutra, kada porodica spava, ne fermajuÊi Ëak ni za to, πto se u kuÊi mogu nalaziti deca. U Bosni su generala traæili kod wegove sestre Radinke, u Bogradu kod novinarke Qiqane BulatoviÊ, u novembru proπle godine - u etnografskom selu „Bajka” oko Aranelovca i u istoimenom restoranu u Beogradu. U maju 2007. godine policija je pretresla vojni objekat na Deligradskoj ulici, jer je dobila informaciju da se tamo krije Ratko MladiÊ. U oktobru iste godine policija je pretresla kasarnu u Beloj Crkvi, a 2008. godine pogone fabrike „VujiÊ-Vaqevo”, kao i druge objekte, kuÊe i stanove. KuÊu supruge generala pretresali su u viπe navrata, poËev od 1996. godine. U ponedeqak 31. januara 2011. godine u 7.30 izjutra policija je pozvonila u Darkov stan, u vreme dok su joπ svi spavali. Dopustili su da se deca spreme za πkolu, a pretres je nastavqen. On je trajao celih 13 sati. Niπta nije naeno, niπta nije uzeto osim jednog diska sa deËjeg kompjutera. Ovog puta Ëak ni novac nisu uzeli, iako je u novËaniku domaÊina bilo 300 evra. Za razliku od proπlog pretresa, kada je iz kuÊe bez specijalne dozvole odneto 14 hiqada evra. U policiji se ta akcija kvalifiukuje kao „preseÊi novËane kanale za pomoÊ zloËincu”. Uzgred reËeno, prema srpskim zakonima, pare je policija duæna da vrati kroz tri meseca. Ali je proπla veÊ godina, a pare nisu vraÊene. To je u najmawu ruku ruæno. Kao πto je ruæno ispalo i sa generalovim dnevnicima. Wih su

25


Ovako nije bilo ni u vreme MiloπeviÊa „Vesti” istiËe da je Srbija dovedena na prosijaËki πtap i da ovako nije bilo ni u vreme bivπeg predsednika Slobodana MiloπeviÊa.

Broj nezaposlenih u Srbiji je dostigao istorijski maksimum. Prema podacima RepubliËkog zavoda za razvoj u Srbiji je nezaposleno viπe od milion qudi. - Ovo je katastrofa. Ovako teæak poloæaj radnika nije bio ni u vreme MiloπeviÊeve vladavine. Srbija je sa viπe od 650.000 qudi koji æive ispod granice siromaπtva dovedena na prosjaËki πtap - kaæe predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Smatrate da je dræava na ivici katastrofe? - Da, ne æelim da se vrati vreme anarhije,

kakvo je bilo u vreme vlasti Slobodana MiloπeviÊa. Meutim, mora se reÊi da iako su zarade bile male, niko u vreme MiloπeviÊa nije bio gladan. Sada dræava na siromaπenim podanicima trenira strogoÊu. Prvo moraπ da platiπ komunalije, struju, PDV, dræava zida akcizu na akcizu, a o pravu radnika da primi zaraenu platu niko ne haje niti kaæwava poslodavce. Pri tom dræavni funkcioneri primaju plate i po 500.000 dinara, rasipaju se, a sirotiwe se sete samo pred izbore.

Moæda im ta sirotiwa viπe neÊe verovati? - PolitiËari æive daleko od realnosti, a radnici, na primer oni u Jumku, primaju platu od 6.000 do 7.000 dinara. Nedavno me u preduzeÊu gde radnici ne primaju platu tri meseca jedan od wih zamolio da pitam direktora da li moæe da ponese jednu veknu hleba kuÊi, za decu. Za uzvrat, on ne bi jeo predvieni obrok u firmi. E, to bi naπa vlast trebalo da vidi.

MladiÊ smeta... OËito je da neÊe da vidi? uzeli iz æenine kuÊe, a porodici nisu vratili Ëak ni kopije, pravdajuÊi to neophodnoπÊu da se sveske predaju Haπkom tribunalu. Meutim, vrlo brzo su dnevnici objavqivani u srpskim listovima i Ëesopisima. I neka me neko ubedi da ih policija nije prodala novinarima! A radi se o svojini porodice, i bez wene dozvole ni jedno πtampano izdawe nema pravo da objavquje dnevnike. Informacija o pretresu smesta se pojavila u mnogim srpskim medijima - Ëitajte, gospodine Bramerc, mi smo na pravilnom putu, ne damo mira porodici, i uskoro Êemo natrapati na trag generala. Najvaænije je da napiπete o naπim naporima u svom izveπtaju, nasmeπite se kako bi smo shvatili da smo vam ugodili. Ali su svi napori policije uzaludni: nije pronaen ni jedan trag, niti makar naznaka gde bi mogao da se krije general. Hrabro su se dræali takozvani sauËesnici, oni, koji su pomagali generalu da se krije, verni su ostali mnogi prijateqi i saborci (generali koji su ratovali zajedno sa MladiÊem, nedavno su poËeli objavqivati svoje memoare), homogenizovala se i nije uzdrhtala wegova porodica, iako joj je teæak æivot.A to je glavno u teπkim i nestabilnim politiËkim uslovima sadaπwe Srbije, kada se vlast brzo mewa po nareewu Zapada, kada ministri i policijski rbija Ëinovi postaju neugodni za jednu noÊ, kada Sr nije samostalna u izboru sopstvene sudbine, kada predaje sve i vsja okolo, sve do svoje teritorije, kada su Ëast i dostojanstvo postali zastareli poj movi. I ako se niko nije polakomio na milione, koji se nude za glavu generala,, to znaËi da ima nade da duh Srbije nije slomqen, da Êe se Srbija preporoditi. I jedan od simbola srpske slave ostaÊe general Ratko MladiÊ. 7.2.2011 Podvukla - Iskra) (P

26

Jelena GUSKOVA Fond strateπke kulture

- Na sva usta priËaju kako Ëine sve da amo od kraja 2008. ublaæe posledice krize, a sa godine bez posla je u Srbiji ostalo 140.000 qudi. Nadam se da Êe graani ovog puta dobro razmisliti pre nego πto nekome daju svoj glas.

Iz Nacionalne sluæbe za zapoπqavawe poruËuju da Êe davawem podsticaja investitorima uticati na smawewe nezaposlenosti? - Sve to lepo zvuËi, ali ako investitorima dajete od 3.000 do 5.000 evra po novom radnom mestu niste niπta uËinili. Ovoj zemqi su potrebni investitori koji Êe uneti sveæ kapital, a ne ulagaËi poput Fijata, gde su radna mesta otvarana zahvaqujuÊi parama poreskih obveznika. To niËemu ne vodi. Kakvu situaciju oËekujete u ovoj godini? - Joπ goru nego lane. Doduπe, ove godine Êemo prodati Telekom, pa Êemo zakrpiti neke rupe, ali Êe glavnina otiÊi na predizborne aktivnosti, jer ovo je predizborna godina. Slede novi otkazi Svaka treÊa firma u Srbiji je nelikvidna, a skoro sve velike kompanije planiraju otpuπtawe radnika u narednih nekoliko meseci, istiËu u Uniji poslodavaca Srbije. Generalno, broj zaposlenih se i daqe smawuje, a najviπe su pogoeni graevina, tekstilna industrija i metalski sektor, kao i mawi preduzetnici i zanatlije. »ak i banke i velike telekomunikacione firme zatvaraju neka radna mesta, upozorava Unija poslodavaca. Vesti, 21.1.2011. Podvukla - Iskra) (P

N. S. PreradoviÊ <vesti-online.com>

Iskra 1. mart 2011.


DVE KWIGE SV. NIKOLAJA ÆI»KOG Manastir Svetih Arhangela Gavrila i Mihajla u Vojlovici, Banat, sa blagoslovom Wegovog Preosveπtenstva episkopa batanskog gospodina Nikanora, a pod uredniπtvom prote Mateje MatejiÊa, Marka S. MarkoviÊa i Predraga DragiÊa Kijuka, priredili Vladimir DimitrijeviÊ, Slobodan ObradoviÊ i sad upokojeni Zoran IliÊ iz Gorweg Milanovca, izdali su dve kwige „VEV»ANI” i „TUMA»EWE SVETIH RE»I - podsetnik za besede” od Sv. Nikolaja ÆiËkog. To nisu velike kwige - xepnog su formata, ali su itekako dragocene po svojoj do sada ne objavqenoj sadræini. Utoliko su lepπe πto su u tvrdom povezu, sa slikama Sv. Nikolaja na koricama i drugim fotografijama u kwizi. Prva kwiga „VevËani” nosi naslov po jednom starinskom manastiru u Juænoj Srbiji, gde ju je u to vreme na Ëelu Ohridske Episkopije stolovao Vladika Nikolaj, koji je Ëitao ne samo srpsku πtampu, veÊ i na stranim jezicima: ruskom, engleskom, nemaËkom i drugim, pa je zbivawa od opπteg znaËaja beleæio u beleænicu, kojoj je dao gorwi naslov. Ima tu mnogo lepih beleæaka, ne samo iz πtampe veÊ πta su mu kazivali qudi koji su ga poseÊivali. Iz πtampe na primer beleæi: „Poznata slavonska trovaËica Milka PavloviÊ osuena je na smrt”. U „Politici” od 24. aprila 1936. godine iziæao je razgovor dopisnika sa Milkom. Zatekao ju je da Ëita Molitvenik, koji joj je dat u tamnici. - ©ta to Ëitaπ? - »itam Molitvenik. - Dopada li ti se? - Da sam ovo pre Ëitala, ne bih sada bila na ovom mestu. (Str. 48). Ili, u beleπci „Protiv evropske civilizacije” beleæi: „Guwelmo Feraro, profesor Æenevskog Univerziteta u Ëlanku „Nekadaπwi i danaπwi ratovi” u „Politici” od 3. novembra 1937. godine kaæe: „©ta se dogodilo za ovih 30 godina? Zaπto oni koji su poznavali Evropu od pre 30 godina ne poznaju je viπe u danaπwoj gnusnoj Evropi? Veli se da treba izbeÊi jedan nov rat, jer bi to bila propast civilizacije. Briga je izliπna, jer to je veÊ gotova stvar. Velika civilizacija devetnaestog veka uniπtena je 1914. godine na ovamo”. (73) Ili na primer „Neko je rekao: gde ima crkva Pravoslavna, to je moja otaxbina”. (98) Ili: „Izgubi se potpuno u Bogu, neka te nema. I Bog Êe te naÊi i uspostaviti. Ne oËekuj da te vide qudi. I ne æeli da te Ëuju. Izgubi se, odreci se sebe. Ne boj se da Êeπ poremetiti pameÊu ako se odrekneπ sebe i utoneπ u Hrista. Naprotiv: ako ostaneπ sebiËan, poremetiÊeπ pameÊu. SebiËnost vodi duπevnom poremeÊaju” (1050 itd. Ima i lepih stihova, koji su stvojstveni Vladici Nikolaju: „...Dok telom, duπom i celim biÊem/ Ne budeπ Hristu drugar u mraku/ U mraku plaËa, muka i smrti/ Posle je mraka svetlost svetlija/ Tiπina posle bude milija/ ReË Boæja posle bola jasnija/ Hrista slava mnogo slavnija” (Str. 98). Vladika je beleæio i pojedine dogaaje iz engleske, ameriËke i druge strane πtampe, a πto svedoËi da je budno pratio zbivawa u svetu i stavqao u beleænicu. Druga kwiga Svetog Nikolaja „TumaËewe

Iskra 1. mart 2011.

svetih reËi - podsetnik za besede” sadræi brojne citate iz Svetog pisma koji mogu da posluæe kao teme i za prigodne Ëlanke, pa i za kwige duhovne sadræine. A ima navoda i iz laiËke πtampe da bi dao raznovrsnost svojoj kwiæici. Citati su vrlo briæqivo izabrani i oni su od opπteg znaËaja za qude bez obzira na wihova zanimawa i da li su bogati ili siromaπni. IzabraÊemo nekoliko da bi se video izbor Svetog Vladike. „Molitva u Getsimaniji pokazuje ËoveËiju prirodu Hristovu viπe od svega. Nevinost napuπten od svih qudi (uËenici spavaju), moli se sa uæasom da ga mimoie Ëaπa. Ali ne kako ja nego kako ti. Najuzoritiji primer molitve naπe u nevoqnosti.” (Str. 35) „HriπÊanstavo nije ideologija no Otkrovewe Boæije. Kad bi ideologije qudske bile praktiËne prema Otkrovewu - bile bi snoπqive”. (Str. 42) „Evropska politike je crna magija - magija zla. To je akrobatika, a ne etika. Nigde Hrista, ni u jednom primeru. Sva su jela bqutava bez soli. A so je Hristos. Sva su jela nezdrava bez hleba. A hleb je Hristos. Svi su putevi mrak bez svetlosti. A svetlost je Hristos. Svi su planovi mrtvi bez istine. A istina je Hristos”. (Str. 59) „Crkva je jedina dræava srpskog naroda koja nikada nije prestajala postojati. Æupanstava i kneæevstva i kraqevstva i carstva i despotstva i vojvodstva - dizala su se i padala, ali je Crkva ostajala i stoji do danaπweg dana. Velika dræava narodna! Kakvo veliko Ëudo Boæije”! (Str. 83). Bog nije diktator (1. kor. 3). On sebe stavqa neprestano na birawe narodima i pojedincima. Glasaπ li Boga ili protiv Boga? To je parola posvednevna, hiqade godina od stavarawa sveta...” (Str. 107-108) „Diktatorski Bog vodi i spasava insekte i ribe, a ne qude. I niko od qudi ne biva diktator dok prvo ne uËini qude insektima”. (Str. 108). „Boj ne bije broj nego Bog, s kim je Bog, s wim je broj, taj dobija boj”, (str. 109) „Traæite Boga. - „Ako traæiæ Gospoda Boga svojega, naÊi Êeπ Ga, ako ga traæiπ svim srcem svojim i svom duπom svojom” - Vidi Mojsije: 4,29 itd. Na kraju kwige je odliËan pogovor o Svetom Nikolaju Vladimira DimitrijeviÊa koji zavrπava stihovima Svetiteqa: „Ja sam s tobom, rode srbski celi/ viπe sada nego za æivota/ budi hrabar, dan Êe da zabeli/ to ti kaæe Hristova Golgota”. Iz sveg srca preporuËujemo ove kwige, odajuÊi duæno priznawe Redakcionom odboru, prireivaËima, urednicima i izdavaËima. Bora M. KarapanxiÊ

27


Revizionisam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (152)

MILISAV SAVI∆, »VAR»I∆ Milisav SaviÊ (1945) jedan je od vodeÊih pisaca savremene proze u srpskoj kwiæevnosti. Napisao je veÊi broj romana i kwiga priËa (vidi Iskru juna 1999 i februara 2009), mahom u stilu takozvane „crne” proze i fantastike. U svom najnovijem romanu, »varËiÊ, bavi se temama o æivotu u Srbiji devedesetih godina proπlog veka. Roman je takoe oπtra satira doba Tita i Slobodana MiloπeviÊa. Protagonist romana je »varËiÊ, petnaestogodiπwa devojËica malog rasta (kopile, diminutive od reËi Ëvarak), koja je svedok nemoralnog ponaπawa bezmalo svih oko we: otac, majka, ujak, deda... . »varËiÊ i ne zna ko joj je otac, a majka je maltene prostitutka. Ceo roman je napisan o tome πta je »varËiÊ videla oko sebe. Kroz wena posmatrawa i reakcije SaviÊ satirizuje srpsko druætvo, na momente dosta komplikovano. S obzirom da je »varËiÊ tinejxerka, to znaËi da je buduÊnost mladih u pitawu, a time i buduÊnost celog druπtva. SaviÊ jasno pokazuje ko je tome najviπe kriv: Kraq CrvendaÊ i Bejbi Kraq! Nema sumwe da je Kraq CrvendaÊ Tito: „Zemqom je vladao strogi kraq sa istetoviranom crvenom zvezdom petokrakom na Ëelu. Zbog toga su ga zvali Kraq CrvendaÊ. Kao i svi kraqevi, i on je imao mana, a najveÊa je bila πto je laguckao podanike, obeÊavajuÊi im med i mleko. Jer on je, ipak, bio kraq. Ili boqe - boæanstvo.”(9) A Bejbi Kraq (kasnije Kraq Gubitnik ili Kraq Pobednik, prema zvaniËnoj propagandi) je Slobodan MiloπeviÊ. Razlika izmeu wega i Kraqa CrvendaÊa je samo u stepenu, ne u karakteru. Ujak je jedva Ëekao da „vidi u praπini, pod nogama, naπeg uobraæenog Bejbi Kraqa. Naπeg naduvenka. Ja mislim da je naπ Bejbi Kraq zaista verovao da je on najveÊi kraq, ako ne na svetu onda meu okolnim kraqeviÊima, da Êe bogovi odozgo, s vrha planine, nabrekli od lokawa i ædrawa, konaËno stati na wegovu stranu.”(41) »varËiÊ pita bebi siterku da li je naπ Bejbi Voa lud ili normalan, ona odgovara: ”Pre bi rekla da je lud!” SaviÊ slikovito opisuje zemqu ovih „kraqeva”: „Iako je i u zemqi Crvenog Kraqa bilo siromaπnih i besposlenih, u novim kraqevstvima broj kloπara i prosjaka umnoæio se kao peËurke posle kiπe. Svi su nazivani ubretarima, jer su, u potrazi za hranom, kopali po kontejnerima za ubre i otpatke. Po wima su se i nova kraqevstva nazivala ubretarskim kraqevstvima.”(12) „Grad su preplavila deca prosjaci. Peru πoferπajbne.”(47) Beogradom lutaju napuπtene maËke i psi, a niko da ih udomi i nahrani. »varËiÊ: „A zna li ona koliko gladne i napuπtene dece luta Beogradom? I zna li koliko je dece koju roditeqi nemilosrdno bubetaju i lemaju? Kad

28

pomislim, moæda je i dobro πto nemam tatu.”(48) Postojala je velika razlika izmeu buræujske i takozvane kontejnerske dece: „I te kako smo se razlikovali od buræuja mi, kontejnerska deca. Mi sa mrπavim, bajatim, sendviËima, oni sa lanË paketima iz najboqih beogradskih restorana. Mi prebiramo sitniπ da kupimo koka-kolu, oni se razmeÊu novËanicama koje mi ne vidimo ni za mesec dana. Mi peπke, klaj-klaj, u πkolu, wih dovoze u xipovima, u pratwi nabildovanih oπiπanih gorila.”(80) Qudi su se delili „na one koji æderu ubre i na one koji jedu zdravu hranu. Prvih je bilo viπe, mnogo viπe. Nisu to bili samo oni koji su kopali za ostacima hrane u kontejnerima za ubriπte, veÊ i svi ostali koji su u jeftinim samoposlugama kupovali kojekakav πit od hrane.”(94) Pomiwe se i ubistvo Rugalice (Slavka ∆uruvije), kao jedan od simptoma vlasti „kraqevine”. „Zaπto je izabran Rugalica? SluËajno, ili je kao superiπka u svom poslu izabran kao primer? Ili πto se liËno zamerio Kraqu Voædu? Sasuo mu neku uvredu, koju ovaj nije mogao otrpeti. Znaju se uvrede koje Srbi ne mogu da otrpe.”(190) „Koliko je qudi zavrπilo u jarugama, bez groba, Ëija je jedina krivica bila ta πto su bili bogati... Svako od nas ima priËu koja ga moæe ubiti.”(104) Rezultati istrage: „OstaÊe otvorena... Sa rezultatima okaËenim maËku o rep.”(102) U krajwoj liniji, ubistvo novinara ∆uruvije (Rugalice) je mahom iz ideoloπkih razloga. Moderna krimi-literatura Êe se vrteti ne oko ubica veÊ oko ideja koje ubijaju.”(194) U jednom intervjuu SaviÊ kaæe da ideje prave spiskove za likvidacije, Ëime svodi celu potku romana na ideoloπki fanatizam. Ustvari, ideoloπke razlike simbolizuju nepravde u qudskom æivotu, koje Ëak i devojËica vidi i buni se protiv we, na svoj naËin. Posle pada Bejbi Kraqa stawe ostaje isto: u Golubarnik-Je navraÊali su 007 („jednom 007, uvek 007”) i nove bundeve: „Sem razlike u facama, drugih nije bilo.”(133). Meutim, nije u pitawu samo postojawe vlasti. Kako kaæe jedan od karaktera u »varËiÊevoj okolini, „Vlast mora da postoji, jer ako ne postoji, svet bi se pretvorio u haos. Ali obrni-okreni izgleda da se vlast u ime naroda pretvara u vlast protiv naroda. Ili boqe: vlast za sebe! Problem je bio u tome, πto se borba protiv lopovske i mangupske vlasti ne moæe izvesti nikako drugaËije nego govnavim motkama. Pa i prolivawem krvi. Zar nije tako doπao na vlast i Crveni Kraq? UbijajuÊi sve bogataπe, uzimajuÊi wihove kuÊe, fabrike. Sve u ime siromaπnih, a od tih siromaπnih stvorili su se, kasnije, novi, crveni bogataπi... truli, prema kojima Nastavak na str. 30/2) (N

Iskra 1. mart 2011.


MILOVAN DANOJLI∆: GOVORITE LI ? GLOBISH? Teπko je odupreti se pobedonosnom nastupawu globisha; odluËnim akcijama i tvrdoglavim Ëistunstvom samo Êemo naglasiti oseÊawe niæe vrednosti. Naπa briga bi trebalo da bude tiha, promiπqena i nepopustqiva. To je pitawe Ëasti i oËuvawa identiteta. Onima koji su podlegli nema povratka... Engleski jezik, lingua franca novovekovnog svetskog poretka, ne prekriva samo fasade naπih trgovaËkih Ëetvrti, nego se poËiwe uvlaËiti u æivu leksiku, udara na sintaksu, nameÊe obrte strane duhu naπeg jezika. Duh je temeqno svojstvo i usmerewe æivih biÊa i pojava u koje i jezik, kao izrazito qudska i nacionalna tvorevina, spada. Da se on oseti, treba imati iskustva i sluha. Engleski koji se ne uËi od matere jeste proskitana, bezaviËajna krpqevina, sa milionima nezakonite dece i nebriæqivih starateqa. On bezoËno suseduje sa rodnim govorom, otima mu deliÊ poseda, uvlaËi se u pisawe i u miπqewe, uglavnom nespretno i nesretno. U jeziku gospodara sveta, primera radi, dva ili viπe predloga mogu, po cenu krutosti, iÊi uz istu imenicu, Ëime se postiæe saæetost konstrukcije; u srpskom je to, zbog razliËitih padeænih nastavaka, neizvodqivo, i opet, ima pokuπaja da se ta prepreka nasilu odstrani, pa nailazimo na kalkove poput sa/bez pristanka. Ovakvi, retki primeri ne daju nam pravo da govorimo o lingvicidu, mada bi se neki naπi savremenici rado pomirili s wim. PorodiËna loza srpskog jezika, i pismo na koje se oslawa, dovoqno su, sami po sebi, otporni prema globishu, beskuÊnoj varijanti Englisha. Nasiqe je u prvom redu psiholoπko; wemu je podlegao deo elite sklon sluæewu i odnaroivawu, dok jezik, pri tom, trpi usputnu πtetu. PRI»AM TI PRI»U... DOK GOVEDA RI»U OpËiwenost vladajuÊim jezikom planete posebno se primeÊuje kod televizijskih voditeqa, kojima pismenost i inaËe nije najjaËa strana, dok su im anglosaksonske TV-zvezde uzori u poslu. Svaki izveπtaj, raspravu, dokumentarni zapis, osvrt, dopis, vest ili razgovor oni najavquju kao priËu („U nastavku emisije videÊemo priËu”, „Sledi priËa o poplavama”, „Danas Êemo priËati o amandmanima na novi zakonski predlog”). Voditeqi misle da Êe se, svoewem celokupne druπtvene problematike na priËu, pribliæiti gledaocu, u Ëemu se jasno oseÊa odjek reËi story iz emisija wihovih prekomorskih

Iskra 1. mart 2011.

uzora. Na naπoj se televiziji dawu i noÊu priËa, πto znaËi da se Êaska, toroËe, brbqa, naklapa, meqe i govorka. Bogata sinonimika jednog smisaonog jezgra suæena je na neobavezno priËawe: zaboravili smo da se o nekim predmetima raspravqa, da se drugi pretresaju, treÊi osvetqavaju, pokreÊu, ispituju, o nekima se spori, razmewuju misli, lome kopqa, raπËiπÊavaju shvatawa. Sve je to kod nas spalo na siromaπko „priËam ti priËu... dok goveda riËu”. Glagol priËati upuÊuje na nulti stupaw opπtewa, na neutralno izlagawe i opipavawe, dok se imenica priËa, ako se ne odnosi na umetniËku pripovetku, vezuje za sve vrste kazivawa, pa i za nepouzdane glasine. PriËaju komπinice, preko plota; priËamo priËe deci pred spavawe, priËamo da ubijemo vreme; nadugo i naπiroko, u vetar, na sva usta, kao navijeni; priËamo stare i nove, lovaËke priËe. Posebno znaËewe reËi story (novinski Ëlanak, ili liËnost vredna novinske obrade) naπ jezik ne poznaje, ili ga dodiruje u ironiËnom kquËu („On je priËa za sebe”). Neumerena i neumesna upotreba liËnih zamenica takoe je plod neznalaËkog ugledawa. „Sad Êemo mi vama priËati”, „Dobro vi nama doπli u emisiju”: ako i na πta, ovo liËi na detiwasto aËewe. U naπem se jeziku naglaπene liËne zamenice ree upotrebqavaju nego u engleskom, uglavnom onda kad se æeli istaÊi nosilac ili trpilac akcije. „Dobro vi nama doπli, a oni kako hoÊe”. Izostavqawem liËnih zamenica postiæemo gipkost i prirodnost fraze, a wihovim nepotrebnim umetawem vraÊamo se u primitivnu fazu jeziËkog razvoja. MehaniËki preuzeti obrti Ëine nas ubogim oponaπaocima i smeπnim provincijalcima. Jezici uËe jedni od drugih, primaju ono πto im hemijski sastav dopuπta, ali ima ograniËewa i savlauju se jedino hrabrom glupoπÊu. Korisnici ne Ëitaju velike pisce koji su engleski doveli do savrπenstva; oni se sluæe varijantom porobqenih zemaqa i naroda. U toj, siromaπkoj verziji engleski jezik se promeÊe kroz svet kao ogoleli kostur, kao instrument πto nam, u izvesnim prilikama, na meunarodnim konferencijama, moæe posluæiti za nevoqu, ali nemamo razloga da se tim nivoom znawa ponosimo. LETOPIS NA©EG SAMOPONIÆAVAWA Zbog napisa koje povremeno objavqujem u novinama i Ëasopisima neko me, jednom, nazva kolumnistom, ne sluteÊi da tu reË doæivqavam

29


Milovan DanojliÊ...

Milisav SaviÊ... (sa str. 28)

kao uvredu, liËnu i nacionalnu. Tamo gde je nastala ona oznaËava pisca koji redovno ispuwava odreeni novinski prostor, pa je Ëesto i sindikalno organizovan, kako bi mu se tekstovi preπtampavali u provincijskim listovima. Naπim Ëlankopiscima taj naziv pristaje kao kokoπci gaÊe. Column je stub, sluæi kao podupiraË ili ukras, ali postoji i column in a newspaper, koji redovno vodi (ispuwava) unajmqeni saradnik. Naπ bi ekvivalent bio ispuwavalac stubaca, stupËar, topovsko meso nezasite rotacione maπine. NeÊu da budem stubohranilac i stuboopskrbqivaË!

su oni crveni bili Ëisti proleteri. Mala deca.”(159-160) Meu ubicama je bio Bradavica, „maπina za ubijawe. Bez grama mozga.”(185)

Piπem kad mi se piπe, sastavqam dnevniËke zapise, listiÊe, podlistke, pisma, Ëlanke, male oglede, lirske rasprave, osvrte, hronike, πto god hoÊete, samo ne kolumne... Teπko je odupreti se pobedonosnom nastupawu globisha; odluËnim akcijama i tvrdoglavim Ëistunstvom samo Êemo naglasiti oseÊawe niæe vrednosti. Otpor Francuza govornoj praksi zvanoj franglais, iako je dobio zakonsku formu, nije dao ozbiqne rezultate. Naπa briga bi trebalo da bude tiha, promiπqena i nepopustqiva. To je pitawe Ëasti i oËuvawa identiteta. Onima koji su podlegli (Ircima, i nekim afriËkim narodima) nema povratka. Pritisak se moæe ublaæiti, upotreba svesti na razumnu meru. Jedno je praktiËna nuænost (leksika tehniËkih pronalazaka), a drugo prostituisawe i uæivawe u samoporicawu. Malo dostojanstva, gospodo draga, u tome, i u mnogo Ëemu drugom! Ponos i samopoπtovawe vaæni su koliko i hleb, a ponekad i vaæniji od hleba. MuËno je gledati naπeg ministra kad paradira u majici „Lacoste” ili generala koji, kad skine uniformu, obuje patike „Nike”... Bio bi red da se predsednik Srbije i wegovi ministri voze u kolima proizvedenim u Kragujevcu, ako treba specijalno naËiwenim za wih, kao πto bi, na dræavnim prijemima, vaqalo davati prednost domaÊim piÊima. Kad je Ëista, i kad odleæi, prepeËenica je boqa od viskija. Tu bismo imali πta da nauËimo od nekih evropskih upravqaËa, ali mi takve lekcije nerado primamo. General de Gol je zahtevao da se na prijemima sluæi iskquËivo francuski kowak (a ne „πkotska rakijetina”, kako je govorio), dok je Mandes Frans izbor ostavqao svakom pojedincu, a sam je zvanicama nazdravqao Ëaπom mleka. ©to se voznog parka tiËe, volovska kola kraqa Petra Prvog, s kojima je preπao Albaniju, uπla su u istoriju naπeg ponosa, dok Êe ministarski mercedesi, komunistiËki i demokratski, zajedno sa globish-em, uÊi u letopis naπeg samoponiæavawa. 12.2.2011.

30

PeËat (?)

»varËiÊ i Ujak stvorili su tajni jezik kojim su se sluæili kad su bili s drugim qudima. Taj „jezik” je krcat pseudonimima: Crveni kraq je bio Noπa; wegova æena - spremaËica; kraqeva televizija - seraonica; kraqeve novine klozetski papir; kraqevi policajci - kerovi; 007 - telohraniteqi; politiËari - bundeve; mafijaπi -- Ëituqaπi; æenska stvar - fantazija; kurva - palaËinka; Golubarnik-Je - kupleraj, itd. (49) Mitoloπke liËnosti predstavqale su osobe odgovorne za dogaaje, to jest „bogove”koji su bombardovali Srbiju: Hera: Margaret TaËer, Zevs: Klinton, Hefest: general, itd. SaviÊ Ëesto upotrebqava posrbqene engleske i druge izraze, pa i Ëitave citate na engleskom, hoteÊi vaqda da time satirizuje strani uticaj na nemoral u zemqi. Wegova satira je ponekada direktna i oπtra. Na primer, u kafanama muve nemilosrdno i gadno zaseravaju facu Bejbi Kraqa. SaviÊ takoe upotrebqava vulgarne uliËne izraze, kako bi ilustrirao pad morala crvene kraqevine. 007 mogli su da besplatno imaju svaku „palaËinku” (kurvu) u „Golubarniku-Je”. Bradavica je imao obiËaj da preti: „NazdravqaÊeπ ti uskoro ribama u Savi.”(106) Ali nisu crveni kraqevi i kraqeviÊi jedini krivi za ovakvo stawe stvari. »varËiÊ zakquËuje da skoro svi doprinose tome. Wen Ujak, koji je odgaja i vaspitava (ustvari wu Ëuva bebisiterka), iako je protiv sistema, nema hrabrosti da se javno i efektivno suprotstavi: „Ujak je dolazio polako do gorkog saznawa da je svaki kraq gori od prethodnog. Jer ne ponavqa greπke prethodnog. Ujak je pquvao po Bejbi Kraqu, ali mu ovaj nikad nije ukinuo onu crkavicu od plate. Napadao je Bejbi Kraqa πto stvara ubretarsku naciju. A nije ni sawao da Êe novi kraqevi, u Ëijem je krunisawu i sam uËestvovao, i wega maltene gurnuti u ubretare.”(149-150) Wen Deda, koji je proveo nekoliko godina u „bajbukani” zbog vica o Kraqu CrvendaÊu, ipak mu je sluæio i time pomagao da ostane na vlasti. »varËiÊ je joπ jedan primer revizionizma u savremenoj srpskoj kwiæevnosti. Satira u romanu ne samo raskrinkava komunistiËki sistem i vlast, kako se ranije nije pisalo dugo godina, veÊ je i veoma zanimqivo πtivo. Milisav SaviÊ je poznat po studirawu i eksperimentaciji æanra priËe i proze uopπte. U tome je ovde otiπao daqe nego u ranijim delima. Vasa MihailoviÊ --------------------Milisav SaviÊ, »varËiÊ (Beograd: Ariadna, 2010), 208 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. mart 2011.


Prilozi „Iskri” Prilog Iskri Marko Sunara Ana VasiÊ Voja MiletiÊ Duπan –oreviÊ

$ 10 $ 10 £ 14 £5

Za pokoj duπe nedavno preminulog opπte-srpskog dobrotvora Branka SerafimoviÊa Æivan LazareviÊ £5 Za spomen i pokoj duπe mog brata Miodraga i mojih LeskovËana Bate MitroviÊa, DuËe i Laze BivolareviÊa, kao i ostalih drugova koji dadoπe svoje æivote za dobro svog naroda Vasa MihailoviÊ $ 100 Graanski rat u Sbiji” moæe se „G naruËiti direktno kod pisca. Cena 20 evra (ili ekvivalent u drugoj valuti): Mr. Borivoje Karapandzich 4057 W 50th Sreet Cleveland, OH 44144-1803 USA Album „Srpski dobrovoqci 19411945” , cena 15 evra (ekvivalent u drugoj valuti), moæe se naruËiti kod: Druπtvo Hilandar ul. Dr PantiÊa 43 14000 Vaqevo, Serbia; ili e-mail: <sanja90@ptt.rs>

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England. E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

QajiÊ krivi DS za stawe u Vladi

G17 traæi smenu CvetkoviÊa

Ministar rada i socijalne pravde Rasim QajiÊ izjavio je danas da rekonstrukcija Vlade uz smawewe broja ministartstava nije realna jer zahteva izmene zakona, ali da su izvesne personalne promene. Trenutno stawe u Vladi nastalo je zbog loπe koordinacije, kaæe QajiÊ, a za to je okrivio najveÊu stranku koalicije.

Stranka G17 plus i wen lider Mlaan DinkiÊ zahtevaÊe da premijer Srbije Mirko CvetkoviÊ bude smewen, dogovoreno je na sastancima u vrhu te stranke, saznaje "Blic". Ukoliko taj zahtev ne bude prihvaÊen, G17 plus neÊe ruπiti Vladu ali Êe "napadati svaki odluku za koju smatraju da je loπa", piπe "Blic" u nedeqnom izdawu.

QajiÊ je rekao da veruje da Êe do personalnih promena ubrzo doÊi. U vladi postoje neslagawa oko nekih pitawa, ali, kako je rekao, on ne veruje da bi to moglo da ugrozi wenu stabilnost. "Mislim da DinkiÊ ne namerava da ruπi Vladu, jer bi pad Vlade bio πtetan za svaku stranku pojedinaËno unutar koalicije, kao i za onu koja je sruπila Vladu", rekao je QajiÊ. Prema wegovim reËima, sukobi u Vladi "manifestacija su loπe koordinacije", za koju je odgovorna, kako je rekao, najveÊa stranka koja je saËinila koaliciju. QajiÊ je ocenio da je sukobe i nesuglasice moguÊe reπiti i dodao da je neophodno da se postigne dogovor i da Vlada naËini preokret kako bi vratila poverewe graana. On nije mogao da kaæe kada Êe se predstavnici i lideri vladajuÊe koalicije sastati, ali je rekao da bi svako odlagawe bilo πtetno i da taj sastanak treba odræati do kraja nedeqe. Prema wegovim reËima, o tome da li Êe biti promeweni neki ministri odluËiÊe tri glavne stranke u vladajuÊoj koaliciji, a ocenio je i da Demokratska stranka, oko koje su okupqene ostale Ëlanice, ne namerava da promeni premijera Srbije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤. 18 Hants Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. mart 2011.

"O svim ekonomskim i socijalnim pitawima premijer se najviπe pita, a o politiËkim i kadrovskim logiËno je da DS-u ne moæe da se oduzme pravo da o tome odluËuje", rekao je QajiÊ, komentariπuÊi tvrdwe DinkiÊa da o najvaænijim pitawima ne odluËuje premijer Mirko CvetkoviÊ. QajiÊ je rekao je da raspisivawe vanrednih izbora ne bi bilo plodotvorno i da bi to znaËilo izgubqenu godinu, jer oni mogu biti odræani tek na jesen, a redovni bi trebalo da budu veÊu martu. 14. 2. 2011.

Vesti-on-line

"Smatramo da je premijer nesposoban i da ne moæe da nastavi da vodi Vladu. Ako DS ipak odluËi da smeni CvetkoviÊa, i promeni ministre koji ne rade dobro, daÊemo punu podrπku novoizabranom timu", prenosi list izjavu neimenovanog izvora iz vrha stranke. G17 plus neÊe traæiti raspisivawe vanrednih izbora, a do wih Êe doÊi samo u sluËaju da se Demokratska stranka (DS) odluËi na taj korak, piπe list. Navodi se da Mlaan DinkiÊ neÊe podneti ostavku na ministarsko mesto, i da Êe wegova stranka u Skupπtini podræavati "sve dobre odluke Vlade". Kako "Blicu" tvrde u vrhu G17 plus, DinkiÊ je sve zamerke koje je na raËun rada Vlade iznosio u javnost posledwih dana, prvo predoËio predsedniku Srbije Borisu TadiÊu, meutim, kako se navodi, wihovi razgovori nisu imali efekta. "Glavna ideja (DinkiÊeva) je da rekonstrukcija bez promene premijera nema smisla", piπe list. Visoki funkcioneri DS sa kojima je "Blic" razgovarao, "zaËueni su" DinkiÊevim zahtevom koji, kako su naveli, sa pet-πest odsto podrπke u biraËkom telu ne moæe da ucewuje Vladu. "Mi smo zaista imali ideje o moguÊoj promeni premijera, ali posle ovakvih napada to viπe nije moguÊe", rekli su u DS-u. 13. 2. 2011.

Blic

Veqa IliÊ: NeÊemo Egipat IliÊ je poruËio i predsedniku Srbije Borisu TadiÊu da se "ne igra sa Srbijom" i "da je narod doπo da ga opomene". "Borise, ne igraj se sa Srbijom, doπli smo da te opomenemo. NeÊemo Tunis, Kairo i Egipat, veÊ demokratsku Srbiju. Vi ne znate da vladate, niko u Srbiji nije zadovoqan, osim vas", rekao je IliÊ.

31


Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Put u poznato Gubitak dostojanstva uvek je bio (i ostao) uzrok gubqewa resursa, træiπta, kao i reputacije na meunarodnoj sceni. Zaista, kakav moæe biti ugled zemqe kojoj drugi diktiraju πta, kada i kako treba da radi?

Srpska vlast temeqno poduprta savetima evroatlantskih konsultanata, oslawa se i daqe na potroπni model „razvoja”, poπto „æivot ne moæe da Ëeka”, pa zato odmah treba uzeti sve πto ti pruæa, nezavisno od toga da li si, na taj naËin, uniπtio privredni temeq buduÊih pokolewa, ili upropastio ono πto su ti prethodne generacije ostavile. Opozicione stranke takoe podstiËu na ovakvo ponaπawe, upozoravajuÊi neprekidno na p o t r e b u „ b o q e g æ i v o t a ” k o ji d r æ a v a t r e b a d a obezbedi svojim podanicima. SPAVATI... Evroatlantskom kapitalu odgovara potroπna filozofija „razvoja” u Srbiji. Dok stanovniπtvo oduπevqeno piqi u πarene izloge blistavih πoping molova i dok se domorodaËki biznismeni takmiËe oko toga ko Êe viπe robe da uveze, strane kompanije preuzimaju sve relevantne domaÊe resurse - træiπte, finansijski sektor, telekomunikacije, energetiku, proizvodwu graevinskog materijala itd. Opπti napredak se vidi golim okom (sve blista), a veÊina Êe kasno primetiti da ostaje bez posla i da siromaπi, poπto se gase tradicionalne industrijske grane i nestaje hiqade radnih mesta u (sivim) fabriËkim halama. Ali zato cvetaju nove privredne aktivnosti - industrija zabave, kocke, seksualnih usluga (koje doæivqavaju nezapamÊen uzlet) i svi ostali oblici „privreivawa” koji obezbeuju da mlaa populacija (od 17 do 35 godina) moæe mirno da prespava radni dan (prepodne), a svoju energiju potroπi u noÊnim aktivnostima (od 23:00 do 6:00 Ëasova). Da li uz navedeni model ide i kriminal, korupcija i sl? ZakquËite sami.

vidu Kosovo, ali ste verovatno veÊ zaboravili „sluËaj” oslobaawa albanskih terorista (posle oktobarskog prevrata 2000), kao i „sluËajeve” GaniÊa, Nasera OriÊa, JuriπiÊa, Haradinaja, Purde... ©ta reÊi o „sluËaju” Rezolucije UN, „sluËaju” Nobelove nagrade za mir i mnogim drugim „sluËajevima”. Da ne govorimo o povremenim hajkama na Srbe, πto je postala omiqena zabava evroatlantskih majstora spina, komandosa i tuæilaca. VideÊemo kakav Êe biti epilog „sluËaja” TaËi... Primetili ste da sva ova poniæewa Miqenko Dereta u „Politici” (12. januar) tretira kao manifestacije prkosa naπeg MIP-a. On zahteva da Ëak i mlake reakcije MIP-a moraju biti „realnije”, inaËe Êe (zbog nedovoqnog uticaja) mreæa NVO ostati bez finansijskih sredstava iz fondova koji se pune sredstvima poreskih obveznika, ali i iz fondova EU. Da li Êemo se opet teπiti priËom o „politici kao veπtini moguÊeg”, ne sumwajuÊi u dobronamernost i iskrenost naπih evroatlantskih prijateqa, a imajuÊi u vidu wihove obaveze prema mladoj kosovskoj demokratiji? TU JE »VOR... Ekonomske posledice politiËkog poniæavawa lako su predvidive. Gubitak dostojanstva uvek je bio (i ostao) uzrok gubqewa resursa, træiπta, kao i reputacije na meunarodnoj sceni. Zaista, kakav moæe biti ugled zemqe kojoj drugi diktiraju πta, kada i kako treba da radi? Uprkos oËiglednim istinama, ubeuju nas da, ærtvujuÊi integritet i ponos, moæemo biti nagraeni „boqim æivotom”. Paradoksalno je πto ovu tezu, na svoj naËin, podupiru i opozicione partije, tvrdeÊi (nasuprot vlasti) da ne treba prodavati dostojanstvo nacije za ekonomske ustupke. Kao da je to moguÊe, i kao da je takvu „razmenu” neko nudio? Odvajkada se zna πta se radi (posebno u ekonomiji i politici) sa kukavicama, licemerima i qigavcima. I znamo πta sledi na kraju priËe.

Marionetske vlade, u saradwi sa „politiËki korektnim” nevladinim organizacijama, uspele su da ubede javnost da je „sve u redu” dokle god u zapadnom svetu imamo prijateqe, spremne da nam pomognu - bilo donacijama, bilo novim kreditima, ili investirawem u kupovinu naπih telekomunikacionih ili elektro-energetskih sistema. Pa Êemo onda biti mirni bar godinu i po dana, i moÊi Êemo da uvozimo i troπimo do mile voqe. Eto boqeg æivota, koji nas Ëeka! Podrazumeva se da Êe dobar deo dobijenih kredita, privatizacionih prihoda, pa i inostranih donacija, biti namewen is pla ti st ran ih eks pera ta i w ih ovih d omaÊi h koordinatora (NVO, mreæa inicijativa i sl), koji Êe nas nauËiti kako da podignemo nivo demokratskog kapaciteta, πto za Srbiju znaËi jaËawe intenziteta posluπnosti, poniznosti i trpeqivosti.

Nije, meutim, istina, kao πto kritiËari vole da istaknu, da je kompradorska vlast prodala sve resurse Srbije. Ostalo je joπ mnogo toga, bar za joπ dva - tri izborna ciklusa. Navedimo samo „Telekom”, EPS, πume, vode, zemqiπte (poqoprivredno i graevinsko), dobar deo vojne imovine, a da ne govorimo o bogatom stambenom fondu (jednoga dana lako Êe se pokazati koliko je besplatna podela stanova u devedesetim godinama bila nelegitimna). Mislite da je tu kraj? O ne! Zaboravili ste na moguÊnost prodaje organa za transplantaciju, za kojima u svetu postoji velika potraæwa. Ta zar Êe boqi æivot u Srbiji morati la Ëeka uprkos milionima bubrega wenih graana? Ne bi bilo Ëudo da dogovori TaËija i TadiÊa (uz pomoÊ evroatlantskih eksperata) otvore i ovakve ekonomske perspektive.

MOÆDA SAWATI... A te posluπnosti i poniznosti - nikad nije dovoqno! Imate, dabome, u

„PE»AT” br. 149, 21.1.2011 Podvukla - Iskra) (P

Danijel CvjetiËanin


iskra1198  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1198.pdf

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you