Page 1

God. LXIII

Birmingham, 1. april 2011.

Broj 1199

Strateπka ekonomija i dvopartijski sistem u Srbiji

PUTIN DOLAZI... Po svim dostupnim pokazateqima, ciq Putinovog dolaska u Srbiju 23. marta jeste ekonomske prirode. Dve, meutim - da tako kaæem -„simboliËne” okolnosti ukazuju da ekonomija moæda i nije najvaænija stvar za ovu posetu. Ali jeste dobar izgovor, pa bi se to onda moglo uvrstiti u treÊu simboliku Putinovog puta Srbiji. Tri simbola putinizma Pri otkrivawu tih simbola, da otpoËnemo od treÊeg. Do sada je Putin veÊ stvorio svoj zagonetni meunarodni lik: zna se πta govori, ali ne zna se πta misli ili namerava - enigma! Moæda je ova wegova karakteristika posledica godina provedenih u KGB-u svoje mladosti. Drugi simbol jeste taj πto je dan wegovog dolaska u Srbiju 23. mart (izgleda wegov liËan izbor) - dan uoËi poËetka bombardovawa Srbije od strane NATO-a pre 12 godina. TreÊi simbol bi bio da velike sile (Rusija pretenduje da je to) retko, ako uopπte, dolaze i to u prvoj „garnituri”, u posetu maloj naciji ili dræavi. Ali Putin ne bi bio Putin (prva simbolika) da nije spreman da poruπi i taj „protokol” velikih. Uopπteno o ekonomiji i TadiÊevo kajawe Bilo kako, Putin dolazi u Srbiju i zbog ekonomije. Daj da vidimo πta to on ima da ponudi TadiÊu iz oblasti ekonomije. Miπa –urkoviÊ, viπi nauËni savetnik iz Instituta za evropske studije (Internet, Politika 24.2.11), citira Konstantina NiÊiforova, verovatno iz nekog ruskog sliËnog Instituta, koji tvrdi „da Êe teæiπte Putinove posete Srbiji biti na ekonomskim pitawima”. Pomiwe se tu i „kontinujiran” rad na Juænom toku, eventualna prodaja Telekoma ruskim ivestitorima, kao i potpisivawe nekih ekonomskih ugovara na kojima se veÊ duæe radi. Izgleda da je do istih saznawa doπao i Æeqko CvijanoviÊ komentator sa Internet „Standarda”, samo je on mnogo detaqniji i, πto je vaænije, prikazuje na kakve Êe, naravno politiËke muke staviti TadiÊa, sve te ekonomske Putinove ponude. Da poËnemo, pak, od CvijanoviÊevog zakquËka po kome Êe se TadiÊ „kajati” bilo da pri-

hvati ili odbije Putina. Ako je prvo posredi, otpadaju NATO i verovatno EU-integracije, pa Êe ga kao rezultat wegovi koalicioni partneri privræeni evro-integracijama razvlastiti; ako pak odbije Putina, wih - koaliciju - naravno zadovoqava, ali ostaje bez oko 3 milijarde evra, pa Êe ih sve zajedno narod razvlastiti, jer je u Srbiji sve dotrajalo. Preko milion je nezaposleno a gotovo polovina stanovniπtva se nalazi ispod „crte siromaπtva”, koja je i inaËe, poπto je „komponovana” od dræave, vrlo niska. ZnaËajno detaqisana ekonomija Putin namerava da ponudi 3 milijarde evra TadiÊu? Po CvijanoviÊu, Putin za samo 31% vlasniπtva Telekoma daje 1 milijardu evra (znaËi, Srbija je i daqe prvi vlasnik), a za Elektroprivredu Srbije (EPS) daje joπ 2 milijarde, opet Srbija vlasnik. Ali to nije sve. Iz veÊ postojeÊeg ugovora o pozajmici Srbiji 1 milijarde evra od strane Rusije, ovoj je dosad isporuËeno samo 200 miliona evra. Za preostalih 800 miliona, Putin nudi TadiÊu, 20 ruskih najmodernijih lovaËkih aviona tipa M-29, da bi se obnovilo inaËe srpsko joπ samo na papiru postojeÊe ratno vazduhoplovstvo. Povodom ovog dela Putinove ponude, CvijanoviÊ ide pomalo i na humor a da bi prikazao TadiÊeve muke; nazovimo ga zato - TadiÊev „crni humor”. Kaæe: odmah po odlasku Putina, TadiÊ, ne budi lew, pozove Klintonovu u Vaπington i Eπtonovu u Brisel, i pita ih da li moæe da dobije od wih, za upola mawe Fantoma (znaËi 10), ne moraju biti nevidqivi i, stoga, za upola mawu cenu od Putinove (400 miliona evra), takve avione. Ove, pak, dve dame umalo TadiÊu ne zalupiπe svaka svoju sluπalicu. jer pomisliπe da je ovome do πale. Meutim, kad videπe da nije, postadoπe qubazne pa ga upitaπe, gde vi, g. TadiÊu, æivite?; kod vas, izgleda, ne postoji ekonomska kriza.

Svim naπim Ëitaocima, pretplatnici ma i saradnicima hriπÊanskih verois povesti æelimo sreÊne i blagoslovene praznike Hristovog Vaskrsewa: Hristos voskrese! Sretan Uskrs! Iskra


Putin dolazi... Rastadoπe se ipak prijateqski. ©ta se krije iza ekonomije? Iz ovih nekoliko ekonomskih detaqa neodoqivo u prvi plan probija misao da je i NiÊiforov nekako ukquËen u „zaveru” kojom se krije pravi smisao najavqene Putinove posete Srbiji. (Da se pak bude fer prema NiÊiforovu, on je samo rekao da je „teæiπte” na ekonomskim pitawma, πto nikako ne znaËi da i o drugim pitawima neÊe biti reËi.) Iz –urkoviÊevog, a posebno iz CvijanoviÊevog prikaza, tek najavqene Putinove posete, jasno se vidi da ovaj, prodajom ruskih Migova Srbiji, æeli da Srbiju definitivno odvoji od NATO-a, πto Ëak ni ekonomski nije sitna stvar, ali je ogroman strateπko-politiËki potez Rusije protiv SAD namere da vojno zagospodari Balkanom. Ovo se tumaËewe moæe osporiti Ëiwenicom da je NATO veÊ okruæio Srbiju na Balkanu. U wemu su veÊ Bugarska, Rumunija, Maarska, Hrvatska, itd. Izgleda, meutim, da je baπ u tome Srbija izvan NATO-a - suπtina Putinove inicijative. Dokle god je ona kao takva tj. strategijsko srediπte Balkana, ona predstavqa jednu ogromnu „rupu” u bezbednosnom sistemu NATO-a. Sa ruskim Migovima 29 u Srbiji - ide daqe Putinova strateπka misao - ta rupa na duæe vreme ostaje da bude jedna prava NATO - „mora” (mora je imenica, sa naglaπenim kratkim „o” i razvuËenijim „a”, kao i NATO)! Ali, mada je to strateπki gledajuÊi jako vaæno, to ipak nije sve zbog Ëega bi trebalo, pretpostavqam, da je Putin upriliËio ovu posetu Srbiji. BiÊe naravno reËi i o Juænom toku, joπ jednom energetski strateπkom rivalu Nabuku tj. predvienog naftovoda u SAD reæiji. »ini se da ovim Putin kao da hoÊe da opomene TadiÊa: Pazite g. predsedniËe πta radite - opomiwem vas Srbija Êe se smrzavati, jer Nabuko nema πanse, a poπto su izvoriπta wegovog gasa pod ruskom direktnom ili indirektnom kontrolom. SliËna je situacija i sa Telekomom i EPS reÊi Êe Putin. Vama su potrebne pare. Kad prodate wih strancima, to je posledwe πto joπ imate za prodaju. ©ta vas Ëeka onda - bankrotstvo i propast Srbije i vaπe vlasti. Nasuprot tome, Rusija vam nudi sveæe pare (3 milijarde evra) s tim πto Srbija i daqe ostaje veÊinski vlasnik ovih kompanija. Da zakquËimo, meutim, ovo do sad izloæeno i time nekako boqe razumemo NiÊiforovo „teæiπte” na ekonomiji kao razlog Putinovog dolaska u Srbiju. Formalno gledano taËno je da Putin dolazi radi ekonomije. Ali kad on pomoÊu ekonomije æeli da razreπi Ëisto strateπka pitawa kontrole Zapada i NATO-a nad Srbijom, odnosno na tom delu Balkana, onda wegova poseta nije samo ekonomske prirode.

nije onih strateπko vaænih, moæda doπao u Srbiju. Pre svega, a da bi se to boqe videlo, trebalo bi neπto reÊi i o samom Putinu πto do sad nije obelodaweno. Putin je veliki pragmatista. Za Amerikance se veli da su to isto - veliki i odliËni pragmatisti. Verovatno je to taËno, ali Putinov pragmatizam, Ëini se, da je nekako drugaËiji od wihovog. Ne znam kako da ga objasnim boqe nego naπom srpskom izrekom - „ispeci pa reci”! Putin je, Ëini mi se, temeqno upoznat sa finim psiholoπko-politiËkim deπavawima u Srbiji, pa mu otuda velika sigurnost da Êe baπ svojim dolaskom u Srbiju uspeti u svojoj nakani, πto bi, naravno, nedolaskom izostalo. Toma NikoliÊ glavni glumac politiËke scene Putinu nije mogao ostati nepoznat, fenomen srpskog politiËara Tome NikoliÊa, odnosno predsednika sadaπwe Srpske napredne stranke (SNS), pogotovo jer je taj isti gospodin, koliko joπ do juËe, bio najveÊi proruski orijentisani srpski opozicionar. Istina, razumqiva je NikoliÊeva proruska orijentacija dok je bio pod ©eπeqem, pa Ëak i ona, radi predaha i iznalaæewa novih vidika, posle razlaza. Nekako pak s osnivawem wegove SNS ili da bi je osnovao, poËiwe NikoliÊevo naglo otresawe od ©eπeqevog ideoloπkog bagaæa. OtpoËeto je to sa otvorenom anti-ruskom a pro-EU propagandom u smislu istinski partnerskih odnosa sa Zapadom poπto jedini SNS ima i snage i znawa kako s wima treba razgovarati da bi se to ostvarilo, dakle, ne kao TadiÊevo sadaπwe bezotporno prihvatawe zapadwaËkih diktata. Ipak je to ogroman posao bio, jer je trebalo prvo uveriti ne samo zapadwaËke ambasadore u Srbiji veÊ i nevladin sektor (NVO). Ovaj, kao πto je poznato, po inerciji raportira tamo gde treba (Vaπington, Brisel, itd.) svaki, pa i najmawi pomak, ali dok se ne dobije potvrda od NVO sektora, Zapad ne veruje NikoliÊu. S druge pak strane, ovu potvrdu je posebno teπko bilo dobiti jer, amortizacijom NikoliÊevog πeπeqizma - koji je neiscrpan „kapital” za NVO postojawe, NVO sektor sam ugroæava sopstvenu egzistenciju. Sumwe tako kolaju da su pare - neznano Ëije - tu odigrale presudnu ulogu. U svakom, pak, sluËaju, Ëiwenica stoji IZ SADRÆAJA AmeriËka provera „dirigovanog haosa” . . . . . . . . . . . . 5 „Ubistvo po azbuËnom redu”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Svet u zoni sumraka demokratije. . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Rekonstrukcija vlade - dræavni udar. . . . . . . . . . . . . 13 Laæni zagovornici preokreta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 V. ©eπeq - razaraË Tribunala. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Sanxak kao ratna parola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Pismo VuËeliÊu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Pragmatizam - moæda odluËio posetu „Vojska NediÊeve Srbije” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Postoji, meutim, po mom sudu, joπ jedan, do sad nepomenuti, razlog zbog koga bi Putin, Ëak i da

2

Iskra 1. april 2011.


- pred zapadnim svetom, NikoliÊ je najzad „Ëist” od πeπeqizma odnosno, da upotrebim jako voqeni NVO izraz - denacifikovan je!

Ujediwewe srpskih rodoqubivih organizacija bivπe Jugoslavije

U SAD iskovan Srbiji dvopartijski sistem

Predstavnici πest srpskih nacionalnih organizacija sa podruËja bivπe Jugoslavije potpisali su danas u Beogradu „Povequ o saradwi srpskih rodoqubivih udruæewa”, Ëiji je ciq oËuvawe narodnog identiteta i ostvarewe nacional nih interesa. Sekretar Upravnog odbora sabora Dveri Boπko ObradoviÊ rekao je, da se Poveqa potpisuje... da se na „novi i ozbiqan” naËin iz poËetka postavi srpsko pitawe na Balkanu...

Putinu, meutim, nije mogla promaÊi Ëiwenica NikoliÊevog naglog uspona u Vaπingtonu. Wegov bivπi sekretar, a sad zamenik, Aleksandar VuËiÊ ne samo da je stalan veÊ i vrlo omiqeni gost tamo. I ostvaruje za raËun SNS i NikoliÊa mnogo u pogledu prekomponovawa politiËkih odnosa u Srbiji. Nije znano Ëija je ideja prekomponovawe pomenuto napred: da li je VuËiÊ wu „prodao” Amerima, ili je ona potekla od Stejt departmana ili Cije. Meutim, po joπ ranijim, stalnim NikoliÊevim nastojawima objediwewa opozicije (Koπtunicu, Vequ IliÊa i eventualne prebege iz joπ jedva postojeÊe ©eπeqeve stranke) ciq je naravno bio da se strancima nametne utisak da je SNS ne samo najveÊa veÊ i jedina opoziciona stranka. Otud, moæe biti, da je VuËiÊ ideju prekomponovawa prodao SAD. Mnogo pak vaænije pitawe jeste πta ova ideja podrazumeva? NajkraÊe - iskquËivi dvo partijski politiËki sistem Srbije. ©ta ovo znaËi, a s obzirom da NikoliÊeva nastojawa da objedini postojeÊu opoziciju, uglavnom nisu uspela, kakva je politiËka sudbina Koπtunice, IliÊa i preostalih ©eπeqevih radikala? Oni Êe i daqe ostati u Skupπtini, ali Êe svakim novim izborima - po samoj prirodi dvopartiskog sistema - tzv. „nezavisnih” poslanika biti sve mawe i mawe, dok najzad najuporniji, kao Koπtunica, na primer, ne uvide da ako æele da se bavi politikom, moraju se opredeliti za jednu od dve stranke u sistemu. Putinovo autoritetno veliko finale Ovakav dvopartijski sistem, koji se konkretno sastoji od TadiÊeve DS odnosno koalicije „Za evropsku Srbiju” (ZES) i SNS Tome NikoliÊa i Aleksandra VuËiÊa, SAD su saopπtile TadiÊu pa je i on to prihvatio. Dragovoqno ili πto nije imao druge? Kad 23. marta doe Putin u Srbiju i sastane se sa TadiÊem razgovaraÊe se naravno o ekonomiji, ruskim Migovima, Juænom toku, itd. A nakon toga, prodiruÊi svojim plavim oËima koje zraËe autoritetom kome se teπko odupreti, reÊi Êe Putin TadiÊu: G. predsedniËe, zar u dvopartijslom sistemu koji je iskovan u Vaπingtonu izmeu VuËiÊa i SAD, a bez Vaπeg znawa, ne videte da Êete izgubiti vlast i da Êete biti veËito u opoziciji, ako i to, jer NikoliÊ po svemu jeste za SAD potrebe mnogo boqi izvrπilac od vas. Mi Rusi, meutim... - ali boqe je da ne priËam o tome...

* Kad se aprilska Iskra bude pojavila, uËinci Putinove posete veÊ Êe biti ako ne istorija a ono sigurno predistorija iz koje Êe se moÊi bar naslutiti wen krajwi ishod. Uskoro Êe se pokazati da li su Putinovi argumenti - igrawe na TadiÊevoj qudskoj sujeti, pozivawe na narodni i

Iskra 1. april 2011.

„Bez obzira na dræave u kojima æivimo i reæime u tim dræavama smatramo da u 21. veku srpske integracije, sabirawe Srba svih i svuda, moramo staviti na prvo mesto ”, poruËio je ObradoviÊ. Kako je naglasio, wihova borba Êe voditi ka duhovnim, ekonomskim, kulturnim, prosvetnim i svim drugim integracijama srpskog naroda, zato πto, „nakon 20 godina od istorijskog poraza, srpsko nacionalno pitawe nije zavrπeno”. Poveqa predvia zajedniËki rad na povezivawu srpskog naroda, na svim nivoima i kroz sve oblike druπtvenog æivota, „bez obzira na trenutne geopolitiËke okolnosti i granice koje ga oteæavaju”. Taj dokument su potpisale dve organizacije iz Srbije, Dveri i pokret Svetozar MiletiÊ, i po jedna iz bivπih republika SFRJ, osim Hrvatske: Srpski nacionalni savet Crne Gore, Srpski narodni pokret Izbor je naπ iz Bawaluke, Srpski nacionalni savet u Makedoniji i Srpsko druπtvo Zaduæbina iz Qubqane. Povequ podræava i naknadno Êe je potpisati Udruæewe graana Jadovno iz Bawaluke, koje, kako je objasnio ObradoviÊ, „pokriva” prostor Hrvatske... 27.2.2011. Podvukla - Iskra) (P

GLAS JAVNOSTI

nacionalni interes srpskog naroda i tradicionalno prijateqstvo i zaπtitniËku ulogu Rusije - bili uspeπni. Ali takoe i ko je TadiÊ; da li je boqi „demokrata” - „graanin sveta” bez granica, kome je „otaxbina” najπire ËoveËanstvo - ili predsednik Srbije i rodoqub, kome su interesi naroda i dræave na Ëijem je Ëelu, iznad svega. Ako se pokaæe da je TadiÊ boqi „demokrata” nego rodoqub, kao πto se od predsednika Srbije oËekivalo, biÊe jasno zaπto Putin nije uspeo; da je TadiÊ „posveÊen” u ulogu viπepartijskog i dvopartijskog sistema programski sliËnih stranaka. Stvara se privid uËeπÊa naroda u vlasti i promene „bez promena”. Partije, wihovi πefovi i ostale nomenklature dolaze i odlaze, cikliËno se mewaju na vlasti, ali demokratsko-partijski sistem ostaje nedirnut - uvek je u vlasti. Korisnici su wegovi stvaraoci i promoteri, tzv. meunarodna zajednica, globalni visoki kapital i moÊne zakulisne sile koje iza wega stoje. N. QotiÊ

3


Borba za „Juæni tok”

Putin po drugi put meu Srbima ©ta je ciq posete Vladimira Putina i u kakvoj vezi su aktuelna politiËka kriza vlade i dolazak ruskog premijera u Beograd. Vladimir Putin, premijer RF i nesporni lider Rusije, dolazi u posetu Srbiji verovatno 23. marta, neposredno uoËi godiπwice NATO bombardovawa naπe zemqe. Zanimqivo je da tu informaciju nije dalo Ministarstvo spoqnih poslova, veÊ je ona „procurila” u medijima. Kao da vlast ne zna πta da radi sa dolaskom ruskog lidera ili, pak, da je ova poseta plod ruske inicijative koja bi za vladajuÊi reæim mogla biti problematiËna. DALEKO JE KAIRO Iako je Putin izuzetno popularan u Srbiji, verovatno kao nijedan drugi strani lider u nekoj drugoj zemqi, to verovatno nije razlog za zebwu kod naπe vlasti. Iako bi Putin hipotetiËki zbog svoje velike popularnosti mogao da pobedi i na izborima u Srbiji ili, pak, da na Trgu Republike okupi viπe qudi nego neki drugi srpski lider, to ipak nije ono πto predstavqa problem za TadiÊev reæim. Za wih je problem poruka koju Putin nosi Beogradu. ©ta je zapravo ciq posete Srbiji ruskog lidera? Pored razliËitih stavova, svi analitiËari slaæu se u oceni da Putin nije Ëovek koji dolazi zbog neËeg mawe bitnog, kao i da nije kao naπ predsednik koji voli da putuje Ëak i kada to nema neku naroËitu svrhu. Neki su pomislili da je moæda reË o pokuπaju aktuelnog reæima da krene u pravcu dobijawa ruske podrπke, i to u trenutku kada im se Ëini da ih je Zapad „pustio niz vodu” ili namerava to da uËini. Iako je teπko zamisliti aktuelnu proevropsku i pronatovsku strukturu na vlasti kako poËiwe da nas ubeuje da Srbiji nisu potrebne evropske veÊ evroazijske integracije, niko ne zna πta nesigurna buduÊnost nosi. NaroËito u svetlu posledwih scena iz „vrele afriËke zime” u kojoj se nezadovoqstvo masa koristi da se reæimi destabilizuju ili promene. OËekivawe novog destruktivnog talasa sve tsk o g fi na n si jsk og c un a mi ja i g e op o li tiË k a strategija kontrolisanog haosa globalnih centara moÊi zabriwava mnoge reæime u svetu. Danas niko ne zna ko je sledeÊi „na redu”. Ako bi domaÊi vlastodrπci doπli u poziciju da rizikuju „novi Kairo”, oni bi moæda i bili spremni na ozbiqniji dogovor sa nekom alternativnom balansirajuÊom silom - u ovom sluËaju sa Rusijom. No, iako situacija nije sjajna za postojeÊi reæim, koji trenutno ima mawinsku vladu (bez DinkiÊevog G17 Plus), teπko da je okretawe Beograda Moskvi realna opcija u skorijoj buduÊnosti.

4

BITKA ZA JUÆNI TOK Kako se u politiËku krizu vlade, koju je ozbiqno naËeo proameriËki G17 Plus, uklapa najava posete ruskog lidera Vladimira Putina? Gotovo izvesno da je reË o ruskoj proceni da takva nestabilna i ugroæena vlada moæe biti osetqiva na pritiske, pa bi mogla da izneveri dogovore postignute sa Moskvom. Pre svega reË je o energetskom sporazumu - izgradwi „Juænog toka” koji je od vitalnog znaËaja i za Rusiju i za Srbiju, ali i za EU. Iako je Moskvi bitno da uspori puzeÊe Nato-integracije Srbije, oËigledno je da im je Juæni tok prioritet. Kriza vlade moæe da ugrozi operativnu realizaciju Juænog toka koju su kadrovi, naroËito oni iz G17 Plus, pokuπavali da blokiraju i opstruiraju. Kako se projekat „Nabuko” pokazao nerealnim, reπewe se naπlo u pokuπaju strateπke sabotaæe ovog konkurentskog projekta koji je trn u oku Amerikanaca . Srbi ja je str ateπ ki „oda bra na” Anglosaksoncima, kao mesto na kojem bi trebalo preseÊi „Juæni tok”. I to zato πto je Srbija viena kao zemqa koja bi potencijalno u buduÊim haotiËni m pr omen ama mogl a po st at i kqu Ën i p ar tn er Moskve na Balkanu, pa bi se ovim potezom taj rizik viπestruko smawio. Time se u oËima SAD-a smawuje i „rizik” od rusko-evropskog strate-

πkog partnerstva. Zbog toga i Saπa GajiÊ, analizirajuÊi razloge zaπto Êe Zapad baπ ovde da ruπi strateπki rusko-evropski energetski projekat, zakquËio da je Srbija Staqingrad „Juænog toka”, a da borba za wega „neminovno postaje i istrajavawe u borbi za Srbiju i wenu buduÊnost, jer bi se wegov uspeh odrazio na ceo region i odveo ga u drugi, povoqniji geoekonomski i geostrateπki poloæaj u najπirem smislu te reËi” („©est razloga zaπto Êe Zapad napasti Juæni tok baπ u Srbiji”, www.vidovdan.org). Ako bi se ovde desio takav poguban preokret - to bi znaËilo novu kapitulaciju Srbije koja bi izgubila πansu za buduÊnost, a na πirem planu to bi usporilo pribliæavawe Rusije i EU. Stoga je logiËno da u Srbiju - koja je u politiËkoj i ekonomskoj krizi zbog diplomatske kapitulacije pred zahtevima SAD i EU, te od tada jedva da pokazuje otpor pred nalozima Zapada - doe li der k a k o b i o b e z b e d i o r u s k e i e v r o p s k e interese. Naπa vlast nikom viπe ne uliva poverewe, woj ne veruju ni na istoku ni na zapadu, pa je zato potrebno naËiniti pritisak kako bi izvrπila preuzete obaveze. U svakom sluËaju, jedno je sigurno: kada se sretnu TadiÊ i Putin, jedan od wih dvojice Êe raditi u strateπkom interesu svoje zemqe. Pogodite koji. PeËat, 25.2.2011. Podvukla - Iskra) (P

Branko Radun

Iskra 1. april 2011.


„Meke” revolucije u arapskom svetu

AMERI»KA PROVERA TEORIJE „DIRIGOVANOG HAOSA” Konflikt uliËnog trgovca sa opπtinskim vlastima provincijskog tuniskog gradiÊa u decem bru proπle godine mediji su prepoznali kao sig nalni konflikt. Masovni nemiri zahvatili su Tunis, ubrzo se preneli na Egipat, a sukobi demonstranata sa policijom, katkada i sa armijom, zabeleæeni su u Jemenu, Iranu, Alæiru, Iraku, Bahreinu, Jordanu, Kuvajtu, Libiji, Xibutiju, Maroku...

proglaπewa, Savez Arapskih Republika potrajao je joπ mawe, i samo na papiru. Libija je ratovala sa Egiptom i Sudanom, NDR Jemen sa JAR, u Jordanu je Palestincima prireen „crni septembar”. Egipat, Saudijska Arabija, Sirija i niz drugih arapskih zemaqa uËestvovalo je u ratu protiv Iraka 1991. godine, zaπta su mnogi arapski vojnici dobili medaqe SAD - spisak bi se mogao joπ dugo nastaviti.

Jedan od najrasprostrawenijih argumenata za deπavawa su pozivawe na siromaπno stawe veÊine stanovniπtva, vapijuÊe raslojavawe druπtva, „prekomerno” trajuÊa autoritarna vladavina, diktatorski stil πefova dræava, klanovske veze i divqawe korupcije. Razuverivπi se u sposobnosti vladara da svojim podanicima osiguraju prihvatqivi æivotni standard, protestanti su preπli na politiËke zahteve, traæeÊi smenu vlasti i demokratizaciju druπtva. A daqe je profunkcionisala solidarnost arapskih narodnih masa, koje su podræale svoju braÊu i sestre u drugim zemqama. Argumenti su, Ëinilo se, ubedqivi, ali ako se dubqe prouËe, ispada da nije tako, argumenti se raspli wuju...

Arapi su toliko razliËiti od zemqe do zemqe po mentalitetu, tradicijama, istoriji, kulturi, Ëak i po genotipu, da je kudikamo jednostavnije pronaÊi ono malo zajedniËkog, πto ih i zaista objediwava. »ak se i arapski literarni jezik neπto πto bi naizgled trebalo da bude zajedniËko za sve Arape - koristi ograniËeno, a u svakodnevnom æivotu qudi govore na dijalektima kojih ima na stotine, i koji se meusobno razlikuju do stepena potpunog uzajamnog nerazumevawa.

Teza o tome, da u osnovi zbivawa leæe socijalno-ekonomski uzroci, izaziva sumwu iz p rostog ra zlo ga, πto su nemi ri zahvatili i zemqe, koje se nipoπto ne mogu oznaËiti siromaπnim. Kuvajt, Bahrein, Libija, Tunis, pa i taj Iran, prema godiπwim prihodima po glavi stanovnika znaËajno su ispred uspeπne Bugarske - Ëlanice Evropske unije i niza drugih zemaqa. »ak je i „siromaπni” Jemen po tom pokazatequ iznad mnogih zemaqa sveta, pored ostalog bivπih republika SSSR Moldavije i Taxikistana (ocena za 2010. godinu). Zahtevi za poboqπawe æivotnog standarda bili su tek povod za animirawe marginalnih slojeva na aktivno delovawe, u nizu sluËajeva otvoreno usmereno na smenu vladajuÊih reæima. Baza protesta u mnogim sluËajevima je skrivena, a vek tor wihovih poteza nije teπko promeniti. Skoro svi oni, koji danas uËestvuju u pogromima i koji pomamno zahtevaju smaknuÊe svojih lidera, joπ juËe su ih mahnito pozdravqali i likovali pri samom pomiwawu wihovog imena. Izuzetak su kriminalci, koji su se sa zaprepaπÊujuÊom lakoÊom naπli na slobodi i od kojih je sazdana okos nica udarnih antivladinih odreda. Pozivawe na arapsko jedinstvo i soli darnost nisu iskustveno odræivi . Ujediwena Arapska Republika raspala se ubrzo nakon

Iskra 1. april 2011.

SkreÊe na sebe paæwu Ëiwenica, da su sadaπwi neredi zahvatili samo neke arapske zemqe (protesti u Iranu su u indirektnoj vezi), ali ne sve wih, a „odabrane” su u odreenoj doslednosti po do tanËina sliËnom scenariju. Pretpostavke o tome, da su sadaπwa zbivawa na Arapskom Istoku karika u istom lancu, a da je sam proces bio izvana isplaniran i kordiniran, pretaËu se u uverewe ako se uporede Ëiwenice i izanalizira primena tehnologija, ostvareni rezultati i odgovori na sakramentalno pitawe: kome je to od koristi?

Teorijska osnova. Sve πto se dogaa u pot punosti se uklapa u razraenu u SAD teoriju „ dirigovanog haosa” (poznata takoe i kao teorija „kontrolisane nestabilnosti”), a meu autorima teorije su trubadur „ameriËke svetske hegemonije” Zbigwev Bæeæinski, Xin ©arp (autor kwige „Od diktature ka demokratiji”) Stiven Man (joπ 1992. godine objavio je u Ëasopisu Nacionalnog vojnog kolexa u Vaπingtonu rad „Teorija haosa i strateπka misao”, kasnije direktno umeπan u „cvetne r e v o l uc i j e ” u n e k i m z e m q a m a b i v π e g S S S R ) i drugi. Na osnovu teorije stvorena je doktrina „dirigovanog haosa”, Ëije se osnovne postavke svode na sledeÊe: - ujediwewe u potrebnom trenutku, i u potrebnom periodu, razjediwenih politiËkih snaga, koje istupaju potiv postojeÊe zakonite vlade; - podrivawe uverenosti lidera zemqe u svoje snage i lojalnost oruæanih struktura;

5


AmeriËka provera... - direktna destabilizacija situacije u zemqi, stimulisawe raspoloæewa protesta uz angaæovawe kriminalnih elemenata u ciqu sejawa panike i nepoverewa u vladu; - organizacija smene vlasti putem vojne pobune, „demokratskih” izbora ili drugim putem.

Moralno-pravni aspekt. U sferi geopolitike moral je podreen nacionalnim interesima. ©to se tiËe ratova novog tipa - informativnih i onih u kibernetiËkom prostoru, oni uopπte ne potpadaju pod pojam agresije, usvojen u meunarodnim normama. U uslovima, kada ne postoji jedinstveno i meunarodno priznato zvaniËno odreewe „meunarodni terorizam” , sa pravnog aspekta niπta ne spreËava da se protiv istog bori samostalno i u raznim delovima sveta, a pri tom te regione Vaπington najËeπÊe voli da odreuje samostalno, koristeÊi „pravo jaËeg”. Tehnologije „dirigovawa haosom” pri tom mu sasvim dobro dou. Snage i sredstva. 1996. godine u SAD je formirana predsedniËka komisija za razradu ofanzivnih planova informativnih ratova, a u CIA se pojavila Grupa za kritiËne tehnologije i Odelewe za transnacionalne probleme. Istovremeno se aktivno radilo na stvarawu sistema, koji omoguÊava da se u automatski prati kompletna informacija na Internetu, ukquËujuÊi privatnu prepisku, i da se sumwiva saopπtewa skidaju po kquËnim reËima. Jedan od osnovnih odeqaka programa bilo je pronalaæewe kquËnih algoritama za otkrivawe interesantnih podataka i generisawe saopπtewa na arapskom jeziku. Pentagon je razvio poslove na datoj tematici joπ i ranije, 1990. godine, kada je u Oruæanim snagama (OS) SAD utvren terenski statut FM-100-20, a 1994. godine i FM-100-23. U aprilu 2010. godine okonËano je formirawe specijalne Kiberkomande u sastavu Zdruæene strateπke komande OS SAD. Na Ëelo nove strukture postavqen je general Kejt Aleksander, bivπi πef Agencije za nacionalnu bezbednost. U oktobru 2010. godine general je objavio, da je wegova komanda u potpunosti borbeno spremna. U skladu sa koncepcijom „informativne superiornosti”, koja je odraæena u dokumentu o strategiji razvoja OS SAD „Jedinstvena perspektiva - 2020”, superiornost u informativnoj sferi jedan je od kquËnih faktora. Glavni zadatak nove komande bio je u realizaciji celovitog spektra informativnih i mreænih operacija u globalnom kiberprostoru svim dostupnim sredstvima, koristeÊi Ëelne informatiËke tehnologije. U realizaciji poslova angaæovane su i nedræavne kompanije. U junu 2009.godine komanda specijalnih operacija SAD je sklopila ugovor sa kompanijom Gallup Polls o obradi podataka anketa javnog mnewa u razliËitim regionima sveta radi daqeg koriπÊewa prilikom planirawa i sprovoewa mera uticaja na ciqni auditorijum u toku

6

„psiholoπkih operacija”. Korporacija SAIC je radila na stvarawu metoda i programskih proizvoda, a takoe tehniËkih sredstava za voewe kiberratova. Krajem januara 2011. godine Bela kuÊa je saopπtila, da je predsednik B. Obama znao za sazrevajuÊe krize u Tunisu, Egiptu, Bahreinu i Jemenu, pa je joπ u avgustu proπle godine naloæio da se pripremi tajni izveπtaj o situaciji u arapskim zemqama.

Realizacija razrada. PraktiËno u svim zemqama, uvuËenim u haos, operativno-strateπki f l a π - m o b ” b i o j e o r g a n i z o v a n p u t e m d is „f tribuirawa saopπtewa o izglednim mitinzima i drugim akcijama putem druπtvene mreæe i elektronske poπte, kao i slawem informacije na mobilne telefone. Dirigovani serveri Facebook, Twitter, a takoe Hotmail, Yahoo i Gmail nalaze se u SAD. To da su svi oni pod kontrolom odgovarajuÊih sluæbi, koje imaju dostup celoklupnoj neophodnoj informaciji, moæe izazvati sumwu jedino notornih romantiËara. RaspolaæuÊi neophodnom bazom podataka, nije teπko organizovati distribuciju saopπtewa unapred odabranoj „klijenteli” , koja potom, ukquËivπi veoma efikasni i popularni u arapskim zemqama „sarafinski radio”, sasvim lako okupqa na potrebnom mestu neopodni broj qudi, koji nikada nisu Ëuli ni za Tviter, ali su uvek spremni da razbijaju izloge i bacaju kamenice. To da Êe Ëiwenica distribucije takvih saopπtewa svakako biti poznata lokalnim sluæbama bezbednosti, ne mewa stvar, jer, kao prvo, izvor distri b ui r awa je la ko uË i n i t i te hn i Ë k i n e uh vatqivim, a kao drugo, i najvaænije, vlastima nije moguÊe da operativno i adekvatno odreaguju na skup desetina, pa i stotina hiqada qudi, kada na scenu stupaju novi zakoni. IskquËivawe dostupa mreæi i mobilnoj vezi deπavalo se sa zakaπwewem od 3 do 12 dana, πto je u nizu sluËajeva bilo fatalno za vlast.

Ciqevi i zadaci Po svoj prilici, data πiroka operacija izvodi se u okvirima globalnog preformirawa sveta i ima za ciq smenu rukovodilaca tri dræave, koje su od strateπkog interesa za SAD u dugoroËnoj perspektivi. Zamena lidera novom, mlaom generacijom prozapadnih tehnokrata trebalo bi da kardinalno ojaËa vodeÊu pozicije SAD u svetu, uz istovremeno slabqewe uticaja Kine, EU i Rusije. Posebna paæwa poklawa se stavqawu pod k on t r o l u p o k r e t a i s l a m i s t a r a z l i Ë i t i h s t r u j a . Fundamentalisti su se faktiËki odavno razberaÊa musæali po „nacionalnim stanovima”, ali „Br limani” su i dan-danas osnovni akteri protesta u muslimanskom svetu. Pri tom se odvija proces wihove legalizacije u zamenu za odustajawe od radikalizma. U rezultatu je ta organizacija u Egiptu faktiËki zabrawena, ali je imala znaËajno predstavniπtvo (skoro 20%) u parlamentu zemqe (Nastavak na str. 8/2)

Iskra 1. april 2011.


SluËaj Arapa i Gadafija, ili...

„UBISTVA PO AZBU»NOM REDU” U noÊi uoËi 27. februara Savet bezbedno-sti OUN usvojio je rezoluciju o uvoewu sankcija protiv Libije. Rezolucija broj 1970, usvojena jednoglasno, utvruje da su „sve dræave obavezne da odmah zamrznu sve finansijske i ekonomske fondove na svojim teritorijama, kao i resurse koji se nalaze pod direktnom ili indirektnom kontrolom organizacija ili lica”, navedenih u rezoluciji. SB OUN je ustanovio zabranu putovawa Moamera Gadafija, Ëlanova wegove porodice i niza roaka, kao i Ëlanova wegove vlade. Rezolucija je takoe ustanovila, da su dræave - Ëlanice OUN „obavezne da hitno preduzmu sve neophodne mere kako bi se spreËile direktne ili indirektne isporuke, prodaja ili dopremawe u Libiju” svih vrsta naoruæawa, „ukquËujuÊi sve vrste oruæja, municije i vojnog materijala”. Rezolucija takoe zabrawuje Libiji bilo kakav izvoz oruæja i obavezuje sve zemqe da to spreËavaju. Glavna odluka Saveta bezbednosti je da se situacija u Libiji preda meunarodnom kriviËnom sudu. Kao razlog za tako drastiËne mere SB OUN je oznaËio „veoma πiroke i sistematiËne napade na civilno stanovniπtvo”, koje, toboæe, vrπe libijske vlasti, πto „moæe predstavqati zloËin protiv ËoveËanstva”. ©ta se to, u stvari, dogaa u Libiji? Da li su tamo i zaista u pitawu „veoma πiroki i siste-mats ki napadi na civilno stanovniπtvo” od strane libi jskih vlasti? Ima ozbiqnih naznaka za to, da ovakve tvrdwe ne odgovaraju stvarnosti. Setimo se. PoËetkom januara 2011. godine „pobuweno mirno stanovniπtvo” svrgava predsednika u Tunisu, a poËetkom fabruara predsednika u Egiptu. Paralelno se odræavaju masovne demonstracije u Jemenu, Bahreinu, Jordanu i Alæiru. Potom „diktator” proliva krv „mirnog stanovniπtva” u Libiji. Tako je barem u prikazu medija. u stvari, sve liËi na izlagawe Agate Kristi u romanu „Ubistva po azbuËnom redu”. Prema siæeu romana, ubica pokuπava da ubedi policiju da je on manijak i da ærtve bira po azbuËnom redosledu. Neko vreme on i zaista tako postupa i samim tim uspavquje budnost policije, a zatim nanosi neo-Ëe-kivani udarac ubija, ne poπtujuÊi azbuËni redosled. Libija je ne jedan, ali glavni objekat napada. Svi ostali su dekoracija, koja ima za ciq, s jedne strane, da osigura iluziju „prirodnosti” onog πto se deπava („ustanak narodnih masa protiv diktature”), a sa druge strane, da obezbedi neza-dræivo donoπewe potrebnih odluAnalog: muwevito ka na meunarodnom nivou. (A stvarawe vojnih baza SAD u Kirgiziji i Uzbekistanu nakon dogaaja od 11. septembra 2001. godine). Ovakva taktika mogla bi se uporediti sa

Iskra 1. april 2011.

logikom zloËina, opisanog u Ëlanu 105 kriviËnog zakona Ruske Federacije: „Izvrπewe zloËina na opπteopasni naËin” (deo 2, paragraf „e”). na primer, za ubistvo odreenog lica zloËinac postavqa bombu u voz: za wega je glavno da ubije svoju ærtvu, ali maske radi on ubija i sve ostale, koji se nalaze pored. Jedna od glavnih odlika razvoja situacije jeste wena brzina. Pored ostalog i kada je reË o predaji zbivawa u Libiji Meunarodnom krivi-Ënom sudu. 23. februara glavni tuæilac MKS L. Moreno Okampo je izjavio, da Sud ne moæe zapoËeti istragu, jer Libija nije uËesnik Statuta MKS. Meutim, on je vaæno dodao: jedini izlaz u datoj situaciji jeste da predmet uruËi Savet bezbednosti. I veÊ 26. februara SB OUN usvaja rezoluciju, koja sadreæi ne samo sankcije, nego i predaju predmeta Meunarodnom kriviËnom sudu. Takvu fantastiËnu brzinu donoπewa odluke SB OUN joπ nije poznavao. « » ak i razmatrawe sluËajeva agresije je uzimalo viπe vremena. Ovo je veÊ drugi sluËaj predaje u MKS situacije u ovoj ili onoj zemqi od strane SB OUN. Prvi se odnosio na Sudan (region Darfur) i zabeleæen je 2005. godine. I bez obzira na to, πto se tada, prema zvaniËno saopπtenim informacijama, predmet ticao stotina hiqada ærtava, rezolucija je pripremana nekoliko meseci, a glasawe je podelilo Savet bezbednosti: „za” je glasalo 11 zemaqa, 4 zemqe (Kina, Brazil, Alæir i SAD) su se uzdræali. Odluka o Libiji je 27. februara usvojena jednoglasno. To govori o jednom - o dugotrajnoj i detaqnoj pripremi date odluke. Nelogno koriπÊewe Meunarodnog suda za meπawe u veÊ zapoËetu agresiju izvrπio je Meunarodni tribunal za bivπu Jugoslaviju, kada je joπ u vreme bombardovawa NTO teritorije Srbije, glavni tuæilac tribunala L. Arbur potpisala optuænicu protiv predsednika zemqe, koja je izloæena bombardovawu. To, πto se dogodilo u maju 1999. godine sa Jugoslavijom, ponavqa se danas prema Libiji: takozvano „meunarodno pravosue” pokazalo je, da pred stavqa kao takvo orue za voewe rata. Ni u Tunisu, ni u Egiptu, vlast u stvari nije promewena. Uklowene su prve liËnosti, a svi ostali su ostali na svojim mestima. Libija je jedina zemqa, gde je sve drugaËije. Zaπto upravo Libija? Pokuπaji da se uniπti vlast M. Gadafija preduzimani su tokom svih 42 godine wegove vladavine. AmeriËko bombardovawe Tripolija i Bengazija aprila 1986. godine vrπeno je demonstrativno i naglo. I niko tada na Zapadu nije æalio ni mirno civilno stanovniπtvo, ni porodicu Gadafija, koji je u bombardovawu izgubio kÊerku. Danas je taktika promewena: iskazujuÊi spremnost da „sarauje sa Gadafijem”, Zapad je zamenio direktno

7


„Ubistvo po... nasiqe razlagawem druπtva iznutra. I naravno, tu je faktor nafte. Za razliku od Tunisa i Egipta, gde su rezerve nafte male, Libija sa wenih 50 milijardi barela zauzima peto mesto u svetu, odmah posle Rusije (79 milijardi barela). I zato je u Libiji sve krenulo ne onako, kao u zemqama koje su posluæile kao „dekoracija”. Glavni organizatori prevrata morali su delovati otvoreno: Upravo su oni postali sponzori Rezolucije SB OUN broj 1970. U odnosu na Tunis i Egipat ounovske i zapadne vlasti ograniËili su se na zabrinuto upozorewe o nedopustivosti primene sile. U odnosu na Libiju, gde je Gadafijev otpor prekinuo tipski scenarij, mehanizam pritiska bio je ukquËen na pune obrtaje: otvorene pretwe ge-neralnog sekretara OUN Ban Ki Muna, izjave Vrhovnog komesara za qudska prava N. Pilej, ukquËivawe Saveta za qudska prava, Saveta bezbednosti, a sada i Meunarodnog kriviËnog suda OUN. Briqantan pozoriπni efekat daje koriπÊewe kompjuterskih „socijalnih” mreæa za raspirivawe masovne psihoze. To su i „direktne” reportaæe iz toboæe zauzetih gradova, i „prelazak” na stranu „pobuwenog naroda” predstavnika Libije u SAD i Francuskoj. Sada se u medijima uveæbava virtualni rat, u celosti izreæiran, montiran i „u foto πopu odraen” na kompjuterima . Neπto sliËno odraivano je uoËi bombardovawa Jugoslavije (dogaaji u RaËku, koji su posluæili kao izgovor za agresiju NATO), Ali ovog puta dinamika je joπ veÊa i mi smo svedoci nove etape. Libija je prvo, ne poligonsko, veÊ borbeno isprobavawe snaga i sredst av a in for m ti vn og r a ta . I tr e ba ga pr izna t i uspeπnim. Na posledwoj sednici Generalne skupπtine OUN Libija je predloæila da se na dnevni red stave takva pitawa, kao πto su „Istrage o ratovima” i „Istraga o atentatima na πefove dræave i vlada” u posledwih pola veka. OUN je odbio da razmatra ta pitawa. 2007. godine Ruska Federacija je predloæila nacrt nove meunarodne konvencije o zabrani voewa informativnih ratova. Predlog Rusije ostao je glas vapijuÊeg u pustiwi. I u Tripoliju, i u Moskvi dobro shvataju smisao onog πto se deπava. Shvataju, na koga se ciqa kada se isprobavaju nove metode voewa rata. Zaustaviti agresora pomoÊu istraga i konvencija veÊ nije moguÊe. Potrebno je pripremati se na direktno odbijawe agresije. Rusija je upravo ra-tifikovala Sporazum sa Belorus ijom o os ig urawu uzajamnih isporuka vojne i civilne produkcije u periodu poveÊawa opasnosti od agresije i u ratno vreme. U s p o r a z u m i m a p o sl e d w i h d e c e n i j a t a k a v t e r m i n j e primewen po prvi put. Dogaaji na Arapskom Istoku pokazuju, da globalna vlast poËiwe sveobuhvatni svetski rat. Opasnost od agresije se poveÊava. FSK, Rusija, 3.3.2011. (PodvlaËewa autora)

8

Aleksandar Mezjajev <fondsk.ru>

AmeriËka provera...(sa str. 6) do wegovog raspuπtawa februara 2011. godine). Nema sumwe da Êe oni po rezultatima novih parlamentarnih izbora ojaËati svoje pozicije. Pozicije fundamentalista jaËaju i u drugim zemqama, koje su podvrgnute vojno-politiËkom kibernapadu, ali Êe to biti fundamentalisti novog kova - pod kontrolom i upravqawem po tipu Turske, gde se „BraÊa muslimani” nalaze u vlasti. Oni koriste islamske parole kao paravan, a na delu se bave pitawima meunarodne integracije. Oni pak, koji ne prihvataju nova „pravila igre”, biÊe stavqeni pred izbor - ili da se podvrgnu drastiËnim represalijama, ili da odu u mesta u kojima mogu nastaviti svoju delatnost. Tok operacije poremetio je libijski lider, koji je po ko zna koji put pomrsio sve konce SAD. Da se oslobodi Gadafija - to je davnaπwa maπta mnogih administracija Bele kuÊe, ali su svaki put s tim u vezi nastajali problemi. Realno nezavisni i harizmatiËni voa, on je kao i do sada „tvrd orah” za Zapad. Upravo se u Libiji prekinuo lanac - Gadafi je faktiËki spasao lidere nekih arapskih zemaqa, koji su se nalazili na „listi Ëekawa”, ali oni za sada nisu stigli na red. Ostvareni rezultati su, meutim, oËigledni, i u celini su pozitivni za SAD. Osim πto su uspostavqeni politiËka dominacija i pouzdana kontrola najkrupnijih naftnih i gasnih nalaziπta i saobraÊajnica, SAD Êe ovladati i træiπtima za plasman, u prvom redu svog naoruæawa. A niπta nije mawe znaËajna i Ëiwenica, da region ostaje u dolarskoj zoni. Osim Vaπingtona, zadovoqstvo oseÊa i Izrael - u arapskim vladajuÊim krugovima nestale su Ëak i naznake koje upuÊuju na konfrontaciju sa jevrejskom dræavom - tamo su sada zaokupqeni sopstvenim opstankom. Po „jedinstvu umova” nanesen je takav udarac, od koga se Arapski svet neÊe skoro oporaviti. I ma kako to paradoksalno zvuËalo, na dobitku je i Saudijska Arabija, kojoj sada praktiËno nije ostao rival u borbi za liderstvo meu Arapima i kojoj predstoji da konkuriπe sa Izraelom u tome, ko je od wih veÊi prijateq SAD u regionu. Moæemo priznati, da se u geopolitiËkom preformirawu sveta doktrina „dirigovanog haosa” u praksi pokazala kao udobnije i efikasnije sredstvo za postizawe postavqenih ciqeva, uz prihvatqive finansijske izdatke. Izuzetak samo potvruje pravilo - M. Gadafi Êe ostati na vlasti (? - Iskra) u Libiji, ali to veÊ neÊe biti ona Xamahirija, koju je on stvorio. Ranije pomenuti Stiven Man je 2008. godine izjavio, da je Belorusija jedina zemqa u kojoj nije uspeo da ostvari postavqene ciqeve. Ali Vaπington ne gubi nadu. Sergej ©A©KOV 1.3.2011. Podvukla - Iskra) Fond strateπke kulture (P

Iskra 1. april 2011.


Sra TrifkoviÊ - intervju:

SVET U ZONI SUMRAKA DEMOKRATIJE Rekla bih da demokratske procedure postaju komplementarne totalitarnim kada god neko stvari nazove pravim imenom. U kojoj meri je nepristajawe na „politiËki korektnu” unisonost o Srebrenici odluËilo o vaπoj deportaciji sa kanadske granice?” Igra znakova je u punom jeku, ali istina postoji. Wu za razliku od laæi ne treba izmiπqati. ©to se tiËe laæi na kojima poËiva globalni sistem oliËen u kanadskim pograniËnim policajcima, ona glavna i osnovna je da Boga nema, pa je stoga sve dopuπteno; da je Ëovek sposoban da osloncem na sop stveni razum reπi sva pitawa svoga postojawa, da nae eshatoloπku preËicu ka kraju istorije, ovoze maqskom, po recepturi Xona Lenona: bez raja, bez pakla, u svetu bez nacija i bez vere, u kojem svi æive samo za danas, striktno u se, na se i poda se. Vankuverski incident ukazuje koliko smo odmakli na putu ostvarewa ove satanske vizije liberalnodemokratske nirvane - ali ona pati od niza strukturnih slabosti. Osnovna slabost joj je da poËiva na istim ideoloπkim postulatima kao i svi prethodni totalitarni, antitradicionalni, materijali-stiËki projekti, od Robespjera, Lewina i Hitlera do Broza, Kastra i Pola Pota. Poput nacizma i boqπevizma, postmoderna liberalna demokratija oliËena u danaπwoj Kanadi ima kolektivistiËku i elitistiËku suπtinu, prekro j e n u p o s o c i j a l d e m o k r a t s k o m m o d e l u . Osta je nepromewena misija avangardne elite posveÊenih - u ovom sluËaju Ëuvara „svetog grala” „srebreniËkog genocida” kao amblema postmodernog haosa - da kroz manipulaciju politiËkog procesa usreÊuje manip ulisane mase. Tako je, da budem konkretan, 24. februara u Vankuveru kanadsko tolerantno, multikulturno, multirasno i multietniËko harmoniËno druπtvo, zaπtiÊeno od duhovnog zagaewa i emotivnog stresa koji bi predstavqalo prisustvo moje malenkosti na tribini Univerziteta Britanske Kolumbije. Naravno, u meuvremenu na hiqade kineskih trijadista i bliskoistoËnih xihadista prolazi kroz vankuverski, torontski i montreal-ski aerodrom bez problema - ulazeÊi u Kanadu ne kao posetioci nego trajno, kao rezidenti - ali je shodno navedenoj ideoloπkoj vizuri daleko poæeqnije da hiqadu wih dobije kanadske pasoπe zauvek, nego da jedan TrifkoviÊ ue na tri dana. Kanada apsolutno nije demokratska zemqa u smislu starogrËkog polisa, niti u smislu ameriË-kih oËeva nacije, niti u smislu bilo koje upotreb-qive definicije tog termina. Demokratija je neizbeæni πlagvort u diskursu politiËke elite u Otavi, ali samo kao ideoloπki koncept zasnovan na vrednovawu ishoda politiËkog procesa. Dakle, demokratska je imigraciona politika koja svake godine puπta Ëetvrt miliona asimilaciji nepodloænih stranaca u zemqu, ali ne bi bila politiËki korektna i stoga ne moæe biti demokratska æeqa miliona Kanaana da

Iskra 1. april 2011.

takvu imigracionu politiku podvrgnu testu nekog referenduma . Samo z alag awe z a takvu jeres se proglaπava ksenofobijom i rasizmom.

Kolika je moÊ, kakvi su ciqevi i naËin delovawa muslimanskog lobija? Finansijski, taj je lobi na bliskoistoËnim jaslama. On je sve u svemu priliËno rawiv, jer je teπko balansirati xihadizam i antisemitizam (da morbidnu mræwu prema Srbima ne pomiwemo), koji su evidentno ideje vodiqe Emira RamiÊa i ostalih „boπwaËkih” lidera u severnoj Americi, sa pokuπajem uskakawa na jevrejsku naraciju holokausta. Mislim da tu kvadraturu kruga ne mogu da reπe, bez obzira na novac. S druge strane, veÊ dve decenije Republika Srpska i sama Srbija - izloæene demonizaciji u zapadnim centrima moÊi - ne rade apsolutno niπta na planu lobirawa. Naravno, novac je preduslov svakog delovawa. Joπ je Mark Tven pre 150 godina primetio da Amerika ima „najboqi Kongres koji novac moæe da kupi”! Naivni su oni koji misle da su se Bob Dol, Xo Bajden, pokojni Tom Lantoπ, Xo Liberman i ostali srpski - nazovimo ih pravim imenom, duπmani - godinama ponaπali na poznat naËin iz moralnih pobuda, iz principa i ubeewa. Wima je neko morao da prie, da im p rezentira svoje viewe situ acije, da ih motiviπe da te stavove prihvate - znaËi, novac - i da ih podstakne na delovawe: opet novcem! Ta Ëetiri stepenika predstavqaju suπtinu lobirawa. Princip je isti, bez obzira na to da li je reË o zagovornicima integralne BiH ili federalnih dotacija farmerima u Viskonsinu. Sa sadaπwom postavkom srpske diplomatije i nepostojawem lobistiËke strukture u Vaπingtonu, boqitka zasigurno neÊe biti. Isto vaæi za srpsku spoqnu i svaku drugu politiku. Skoro dve decenije od poËetka raspada Jugoslavije niπta nije nauËeno, veÊ se stvari mewaju da bi ostale iste. Jevreji vele da onaj ko radi kako je do sada radio biva osuen da dobije koliko je do sada dobijao. ©ta su Srbi „dobili” za sve ove godine predobro znamo, a ne treba gajiti nikakve iluzije da je seËewe srpske salame na πnite okonËano. Naprotiv!

Kako razumeti da se lobirawe, u odnosu na koje prodaja sredwovekovnih indulgencija izgleda kao deËija igra, ne dovodi u pitawe kao paradigma moÊi novca koja teæi da sputa iznoπewe svake ozbiqne argumentacije u institucionalnom prostoru? Lobirawe nije problem, veÊ sama struktura moÊi unutar koje lobistiËki proces deluje kao mazivo u motoru. Pri tom lobisti sa poæeqnom ideoloπkom legitimacijom, poput bosanskih muslimana, kucaju na otvorena vrata. U tom pogledu izmeu globalista na levici i neoimperijalnih hegemonista na

9


Svet u zoni... desnici prave razlike nema . Wima nacije pred stavqaju prolazne, Ëisto virtualne entitet e. Emotivno se poistovetiti sa nekom zemqom ili nacijom je, po wima, primitivno i iracionalno; biti im liËno lojalan - recimo do taËke stavqawa sopstvenog æivota na kocku - savrπeno je apsurdno. Nova globalna vladajuÊa klasa, povezana po principu meritokratije, visoko je pokretna i bez korena u spontano nastajuÊim qudskim zajednicama, koje viπe ne oseÊa kao svoju zemqu ili svoj narod. Doduπe, stari atavizmi - Ëije smo manifestacije videli u Americi posle 11. septembra korisni su da bi se mase motivisale da stavqaju glavu u torbu po bespuÊima Kandahara ili Faluxe. Ti simboli ne dotiËu stratege novog totalitarizma. Poput Marksovog proletera, oni nemaju otaxbinu; nisu lojalni nijednom narodu, nijednoj zemqi ili dræavi. Spremni su da sluæe ma koju od wih, ukoliko mogu da je pretvore u orue sopstvene voqe za moÊ. Godine 1792. to je mogla da bude Francuska, a 1917. Rusija. Danas su SAD wihov omiqeni domaÊin, iz dva razloga. Kao prvo, Amerika je moÊnija od ma koje dræave u istoriji sveta. Kao drugo, politiËki sistem Amerike pokazao se neverovatno pogodnim za penetraciju od strane pobornika antitradicionalistiËkog pogleda na svet.

»ini se da to sve utiËe na promene u biÊu zapadne civilizacije?

suπtinske

Rezultat je zapadna civilizacija koja ulazi u drugu deceniju novog milenijuma kao sopstvena bleda senka. Zahuktali tehnoloπki razvoj i propratni rast materijalnog standarda proteklih decenija samo prikrivaju wenu kulturnu, moralnu i duhovnu krizu. Ta kriza, odavno vidqiva u etiËkom i estetskom relativizmu vladajuÊih elita , najoËiglednija je u demografskom opadawu evropskih nacija (i severnoameriËkih potomaka), u wihovoj nesposobnosti osnovne bioloπke samoobnove. Ovo je vazda kroz istoriju bio siguran simptom silazne putawe civilizacija na umoru. VladajuÊa elita vazda insistira da su Kanada, Amerika, EU definisani zajedniËkim univerzalnim v r e d n o s t i m a , a n e p r i p a d n i π t v o m j e d n o j s t va r n o j zemqi, konkretnoj zajednici i kulturi ponikloj u woj. U okviru ove paradigme Zapad viπe nije civilizacija koju karakteriπu odreeni idej-novrednosni koncepti; Zapad je ideologija - definisana kao sistem verovawa o strukturi i funkcionisawu druπtva, koji obuhvata i politiËki program zasnovan na teoriji o qudskoj prirodi. Zavladala je tihom evolucijom, sistemom sekularizovanog dræavnog obrazovawa i „masovnim medijima”. Kao πto su kod komunista termini velikosrpski nacionalizam, versajska tvorevina, crnogorski narod, Makedonska pravoslavna crkva, bratstvo i jedinstvo imali smis la samo u okviru zatvorenog sistema te ideologije, na isti naËin savremeni zapadni termini - velikosrpska zavera, Srebrenica, agresija, qudska prava, genocid, etniËko ËiπÊewe, Meunarodna zajednica,

10

Haπki tribunal - nemaju veze sa neideoloπkim znaËewem tih istih reËi izvan zatvorenog ideoloπkog si-stema vladajuÊe zapadne elite. Taj zatvoreni krug pliπanog totalitarizma savremenog Zapada, Ëiji je Kanada paradigmatski primer, objaπwava moje neprilike u Vankuveru. Oba koncepta, brozovski i kanadsko-postmoderni, imaju kolektivistiËku i elitistiËku suπtinu. Nosioci novog totalitarizma, svi su se listom ispilili iz Marksovog πiwela. On je doduπe prekrojen po socijaldemokratskom modelu, ali je preostala nerazvodwena vera u bogomdanu misiju avangardne elite, posveÊene da kroz manipulaciju politiËkog procesa usreÊuje mase i da ih πtiti od prisustva nepodobnih remetiteqa, poput moje malenkosti.

©ta Êete preduzeti u ciqu upoznavawa svetske javnosti sa faktografijom i suπtinom onoga πto vam se dogodilo? Dobio sam na stotine poruka podrπke iz celog sveta. Razni sajtovi bruje o ovom skandalu, preteæno nesrpski, jer je i pripadnicima drugih naroda jasno da zvono zvoni za svakog slobodnomi-sleÊeg pojedinca. Naravno, traæiÊu roËiπte pred kanadskim imigracionim sudom da se utvrdi osnovanost odluke imigracionih Ëinovnika u Vankuveru. Angaæovao sam kanadskog advokata. Nameravam da zatraæim kopiju svog dosijea u kanadskoj imigracionoj sluæbi i da preduzmem daqe pravne mere ukoliko se pokaæe da sadræi netaËne podatke. Takoe nameravam da o celom sluËaju πto detaqnije obavestim srpsku i svetsku javnost, jer se ne radi samo o meni liËno. Za Srbe, radi se o legalizaciji demonizovawa Republike Srpske i o teπkoj kolektivnoj uvredi srpske zajednice svuda, a u Kanadi posebno. Za sve ostale, radi se o totalitarnom nasiqu koje pretvara u farsu sve fraze o demokratiji i qudskim pravima serviranih sa tih strana.

Vaπ nedavni tekst u magazinu „Hronike” („Chronicle magazine”) nosi naslov „Banned from Canadistan”. ©ta je dovelo do transformacije Kanade u Kanadistan?” Barem Ëitaocima „PeËata” nije nepoznat proces imigrantske transformacije zapadnih zemaqa i wihovog demografskog uruπavawa. Isto Ëeka i Srbiju, ako ostane pod sadaπwom vlaπÊu. Otvarawe dveri stotinama hiqada preteæno muslimanskih useqenika neminovno Êe biti postulirano kao jedan od nebrojenih „neophodnih” dokaza o srpskoj kvalifikovanosti za vazda nedostiæne evrointegracije.

Vaπe skoraπwe studije, „Senka Xihada” i „Hronika Krajine: Istorija Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji”, nisu ostavile ravnoduπnim brojne Ëitaoce πirom sveta. Da li ste zadovoqni recepcijom svojih studija? Moje kwige na engleskom o islamu imale su velikog uspeha, ukupni tiraæ im je premaπio stotinu hiqada primeraka. Naæalost, „Hronika

Iskra 1. april 2011.


Krajine” ostala je na nekih 2.000 prodatih primeraka. „Svet iπËaπen iz zgloba” - πekspirovska konstatacija savrπeno odgovara savremenom trenutku. Kako vidite daqi tok dogaaja na Severu Afrike i Bliskom istoku? Veliki brat bi da „demokratizuje” arapski svet po svojoj meri i ukusu, ali je operacija odveÊ sloæena za dirigentske resurse Vaπingtona. PoËelo je u Tunisu, neizvesno je da li Êe se, kada i kako zavrπiti sa Libijom, ali dalekoseæno najvaæniji dogaaj u protekla dva burna severno-afriËka meseca desio se 11. februara u Egiptu. Vojska je tog dana preuzela vlast, πto je daleko povoqniji ishod od scenarija rapidne i haotiËne „demokratizacije” koji su zagovarali Obama i wegov tim prethodnih nedeqa. Taj scenario upravo je ono πto sam imao na umu kada sam poËetkom februara napisao za „Hronike”, da „treba gajiti nadu da Êe egipatska politiËka klasa i vojni vrh spreËiti pobedu „Muslimanskog bratstva” uprkos Obaminim savetima”. I zaista: politiËka elita i oficiri zakquËili su da Mubarak jeste postao teret, ali da saveti iz Vaπingtona predstavqaju ludost kojoj se treba odupreti. Nije im bilo potrebno niπta viπe posle zaprepaπÊujuÊe izjave direktora „Nacionalne obaveπtajne agencije” Xejmsa Klapera, da je „Muslimansko bratstvo” „u velikoj meri sekularno” i da „izbegava nasiqe”. Ako je Klaperu i wemu sliËnim geopolitiËkim lumenima prepuπteno da u Vaπingtonu donose odluke, odgovornima u Kairu je postalo jasno da su zaista prepuπteni sami sebi.

Dogaaje na Severu Afrike i Bliskom istoku teπko da moæemo videti kao labavqewe osnova politiËkih i druπtvenih sistema ovih dræava kako bi u naprslinama procvetala demokratska transformacija. Vaπe studije o islamu pokazuju da je demokratija nespojiva sa „Kuranom”. Apsolutno! Neki demokratski preobraæaj Bliskog istoka po modelu zapadnih liberalnih druπtava nije moguÊ u praksi i nije poæeqan u prin cipu, jer iz wega mogu da profitiraju samo one struje koje u „demokratiji” vide privremeno orue za trajnu πerijatizaciju druπtva. Osnova druπtvenog i pravnog poretka u islamu jeste „Kuran”, konaËno i savrπeno otkrovewe Alahove voqe, koju mora da sledi i poπtuje sve πto postoji. Alahov suverenitet, pak, nepomirqiv je sa suvere-nitetom naroda koji predstavqa suπtinu demokratije. Obama i wegov tim nisu voqni da ovu Ëiwenicu sagledaju iz Ëisto ideoloπkih razloga. Wi ho va j e ak siom a tsk a p re tp ost av ka d a za pa d ni, konkretno ameriËki model liberalne demokratije, i m a u n i v e r z a l n u v r e d n os t i u ni v e r z a ln u p r i m e n qivost. To ih navodi na opasan eksperiment, sa ciqem da se transformacija preteæno sekularnih arapskih dræava u druπtva pod dominacijom islamista prihvati kao neminovna, Ëak podstakne kao poæeqna. Ova spektakularno pogreπna raËunica zasniva se na pretpostavci da Êe islamisti iona-ko izvuÊi najveÊu korist iz politiËkih potresa πirom regiona i da je zato boqe za Vaπington da blagovre -

Iskra 1. april 2011.

meno izdiferencira unutar islami-stiËkog tabora tvrde i meke struje, u nadi da Êe sa ovim drugima naÊi zajedniËki jezik. Shodno tome, saznajemo da je 16. februara, svega pet dana posle Mubarakovog pada, Obama dobio internu studiju od svog analitiËkog tima, a koja je fokusirana na moguÊnost pomirewa ideoloπkih postavki „Muslimanskog bratstva” sa mo-delom demokratske tranzicije arapskog sveta. Na ovo ukazuje i izjava neidentifikovanog visokog funkcionera Administracije „Vaπington postu” od 4. marta, da SAD „ne treba da se plaπe islama u politiËkom æivotu tih zemaqa - mi Êemo o wima suditi na osnovu ponaπawa wihovih stranaka i vlada, a ne na osnovu odnosa prema islamu”. Pri tom isti izvori navode u „ Vaπington postu” primer Stranke pravde i razvoja u Turskoj, kao primer uspeπnog uklapawa navodno umerenog islamizma u sekularni politiËki okvir.

©ta se moæe zakquËiti iz ovako formulisanog stava? SuoËen sa ovakvim stavom Ëovek prosto ne zna da li da se smeje ili da plaËe. Kao πto nam je pokazalo ponaπawe turskog ministra inostranih poslova Ahmeta Davutoglua, tokom posete Bawaluci proπlog meseca, umesto mirewa sekularnog okvira i islamistiËke vizije, svedoci smo bahate samouverenosti ponovo probuene neoosmanske Turske. AmeriËki stratezi joπ neÊe i ne æele da shvate da je svetovna, na evropskim modelima sazdana dræava, zasnovana na reformama Mustafe Kemala Ataturka uveliko razgraena. Bio sam u Istambulu viπe puta, posledwi put krajem januara, i mogu iz prve ruke da potvrdim kako zaista stoje stvari. Taj grad sa 13 miliona stanovnika verno oslikava promene koje su se u Turskoj dogodile protekle decenije. O procesu islamizacije svedoËi ogroman broj zabraenih æena. U veÊini prigradskih naseqa hixab je potpuno dominantan. Sveprisutan je i na javnim mestima i u institucijama poput Univerziteta, u kojima su stara ograniËewa pokrivawa glave formalno i daqe na snazi, ali su godinama ignorisana i neprimewivana. Ovo su vidqivi plodovi devetogodiπwe vladavine Erdogana i wegove AKP. ZvaniËni Vaπington zatvara oËi pred Ëiwenicom da je transformacija turske dræave i druπtva, wenog duha i institucionalne kulture, duboka i sveobuhvatna. Sekularna, evropeizirana elita vidi πta se dogaa, „ali wu je zahvatila panika, paralizovani su, ne mogu da utiËu na zbivawa i æive od danas do sutra”, kako mi je rekla Kler Berlinski, novinarka koja atmosferu u gradu poredi sa Berlinom u posledwim danima Vajmarske republike. Uprkos tome, ameriËki stratezi u potrazi za pliπanom varijantom islamizma i daqe ponavqaju dva mita o Turskoj - mit o „islamskoj demokratiji” i mit o umerenosti Erdoganove varijante islamizma. U takvim reagovawima oseÊa se meπavina slabosti i maπtarija, jer u Vaπingtonu malo ko æeli da se suoËi sa Ëiwenicom da je Turska za Zapad nepovratno izgubqena.

11


Svet u zoni... Koliko je i zbog Ëega ovde reË o „nepovratnom” procesu? Ubedqivo najveÊa promena u Turskoj, koju treba oËekivati i u arapskom svetu posle sadaπwih potresa, jeste istorijsko pomirewe nacionalista i islamskih fundamentalista. U Turskoj su se pre jedne generacije razne frakcije ultranacionalista i islamista sukobqavale na ulicama. Nacionalisti su ubijali islamiste zato πto su stavqali religiju ispred „turkizma”, a islamisti su ubijali ultranacionaliste zato πto su pretpostavqali „turkizam” islamu. Sada je u toku spajawe dva tabora: „sivi vukovi”, ultranacionalisti prihvataju islams ki vrednosni okvir, dok is lamisti shvataju znaËaj nacionalistiËkog diskursa u pridobijawu masa. Kada udruæe snage, pod vostvom Erdogana i wegove AKP, i g r a Ê e z a p o b o r n i k e A t a t u r k o v o g m o d e l a bi ti zavrπena. Budimo naËisto: previrawe u arapskom svetu nije podloæno kontroli spoqnih centara moÊi. Teorije konspiracije daju apsurdno preuveliËan kredibilitet sposobnosti Vaπingtona za izazivawe kriznih æariπta i rukovoewe wihovim tokom. Kada se slegne praπina na ulicama Kaira i Tripolija, Obama Êe postati bolno svestan da πto god Amerika poæeli kao trajni ishod, arapska masa Êe æeleti suprotno. Æeqa æiteqa Bele kuÊe da Bliski istok „raste u demokratiji” po ameriËkoj meri i ukusu koristila bi samo onima koji im se nikada ne bi zahvalili na usluzi.

Moæe li se predviati put daqe transformacije islamskog sveta?

Zabrana ulaska dr TrifkoviÊu, tuæan dan za Kanadu GraniËna policija na aerodromu u Vankuveru zabranila je proπle sedmice ulaz u Kanadu politiËkom analitiËaru iz »ikaga dr Sri TrifkoviÊu, koji je trebalo da odræi predavawe na Univerzitetu Britanska Kolumbija, o Ëemu je naπ list veÊ pisao. TrifkoviÊ smatra da mu je zabrana nameπtena posle kampawe bosansko-muslimanskog propagandnog fronta, koji je TrifkoviÊa, prema wegovim reËima, napao kao „negatora genocida” jer ne prihvata haπku verziju zbivawa u Srebrenici. TrifkoviÊ je ameriËki dræavqanin, Kanadu je posetio desetak puta od zavrπetka rata u Bosni, a u februaru 2000. bio je ekspertski svedok pred kanadskim Dowim domom u Otavi. Zbog svega toga odluka kanadskih vlasti je mnoge iznenadila i izazvala ogorËewe, posebno u dijaspori, a u samoj Kanadi beleæimo neke od reakcija naπih qudi. „Sra je omiqen i poπtovan Srbin i svi smo ogorËeni πto je tako neπto doæiveo u naπoj novoj zemqi, „demokratskoj Kanadi” - kaæe Sneæana VitoroviÊ, nekad aπwa pred sed nica Ud ruæe wa srpskih æena. „Ali, nije samo Sra u pitawu, veÊ je u pitawu Ëitav taj odnos koji postoji prema nama kao narodu; svako moæe da pokaæe prstom na bilo kog od nas i to je dovoqno da budemo izdvojeni, maltretirani i stavqeni na listu nepoæeqnih (a to se, na æalost, deπava ËeπÊe nego πto se zna, pogotovu kada su u pitawu Srbi iz Bosne ili Krajine). Ako jednom zauvek ne pokaæemo da smo udruæeni i da takav tretman kao slobodni i ravnopravni graani ove dræave neÊemo tolerisati, ostaÊemo zauvek crne ovce na kojima svako moæe da se iæivqava”, istiËe Sneæana VitoroviÊ.

©to god korifeji multikulturalizma propovedali, suπtinski izazov neislamskog sveta jeste kako spreËiti tvrdu, teokratsku nepomirqivost xihada da koristi demokratska, postmoderna pluralistiËka druπtva Zapada, poput Kanade, kao orue svoje ekspanzije. Tu nije dovoqno nadati se ni malo verovatnoj transformaciji islamskog sveta. Zadatak iziskuje promenu karaktera samog Zapada. Samo jedan moralno i duhovno preporoeni Zapad moæe da spozna ono πta ærtve xihada znaju veÊ stoleÊima: da je islam mnogo viπe od religije, da je on totalna i u pravom smislu te reËi totalitarna ideologija. „Demokratija” nije odræiva van okvira ideja na kojima poËiva. Ove ideje ukorewene su duboko u veliËanstvenom nasleu stare Jelade, u jeresi Prosvetiteqstva, u elaboraciji pojma slobode, liËne odgovornosti koja proistiËe iz slobodne voqe pojedinca, iz kolektivne kreativnosti sadræane u izvoewu klasiËnih simfonija i lansirawu svemirskih mi-sija. Nauke i tehnologije nema bez slobode uma da bude svoj, a te slobode u islamu nema.

PoËasni predsednik Srpske narodne odbrane (SNO) u Kanadi Bora DragaπeviÊ uputio je u ime ove organizacije pismo protesta premijeru Kanade Stivenu Harperu, u kome izmeu ostalog stoji: »etvrtak je bio tuæan dan za Kanadu, dan „» kada je pravo na slobodu govora i slobodu kretawa oduzeto dr Sri TrifkoviÊu, istaknutom intelektualcu sa neukaqanom proπloπÊu i karijerom, koji je svedoËio pred komitetom ministarstva inostranih poslova u februaru 2000. godine, a takoe, pred Haπkim tribunalom, 2003. i 2008. godine.”

PeËat, 1.3.2011. Razgovarala: Podvukla - Iskra) Biqana –oroviÊ (P ----------------------------------Napomena: Zbog velike duæine ovog intervjua, izostavili smo prvi deo gde dr TrifkoviÊ govori o zabrani wegovog februarskog ulaska u Kanadu, o Ëemu se veÊ dosta pisalo, a zadræali znatno veÊi deo o svetu „sumraka demokratije”. - Iskra

DragaπeviÊ u pismu traæi od premijera Stivena Harpera da preispita odluku, ukine zabranu, vrati dr TrifkoviÊu wegova osnova qudska prava: pravo na slobodu govora, slobodu kretawa i rada, bez straha od neutemeqenog optuæivawa i cenzure. Vesti-on-line Podvukla - Iskra) 3.3.2011. (P

12

Iskra 1. april 2011.


REKONSTRUKCIJA VLADE DRUGO JE IME ZA DRÆAVNI UDAR Ovakva rekonstrukcija pokazala je joπ neπto: neÊe biti dovoqno samo da ova vlada padne, da se raspiπu izbori i da u miru boæjem posle wih doe sledeÊa vlada koja bi preuzela poslove

Ne znam da li je mozgove koji su rekonstruisali vladu inspirisao duh ©ojiÊa ili MagnusBunkerovog „Alana Forda" (seÊate se „ministarstva za istraæivawe ruda i gubqewe vremena"), ali sad bar znam zaπto je Boris TadiÊ izbegao da rekonstrukciju javno brani pred Srbima; sad znam zaπto se, beæeÊi dok se ovo ne oposli, zaustavio tek u Japanu. Ovo je suviπe pokvareno i glupo Ëak i za wega; ovo je toliko tupavo da je za ovo „Pesma nad pesmama" Ëak i ono Ëuveno uterivawa optimizma u Srbe od pre nekoliko meseci, na kraju koga je povredio nogu, tek da se zna Ëime se tu najviπe tuklo. PriËa o rekonstrukciji imala je, kada je smiπqena u krugovima vladajuÊeg politiËkog genija, tri ciqa. Prvi, da skloni nekoliko ministara koji su nepopularniji od ostalih nepopularnih ministara; drugi, da napravi neku iluziju o novom poËetku, garniranu jeftinim trikom gde sad vidiπ gomilu ministara, a sad malo mawu gomilu, πto Êe reÊi da Srbiji zamaæe oËi, kupi neko vreme i potroπi ga u novim obeÊawima i praznim priËama; i, treÊe, da uveæe vladajuÊu koaliciju, ali ne u smislu wene radne efikasnosti za raËun graana, veÊ u smislu naruπenih meusobnih odnosa i redefinisawa partijskih zabrana. I nije uradila niπta od toga. TaËno, u novoj vladi neÊe biti Saπa Dragin, onaj πto je poklao krave po Srbiji; neÊe biti MilosavqeviÊ, onaj πto je pravio nestaπice; neÊe biti ni DinkiÊ, onaj s kojim se nestaπice nisu ni osetile jer pored wega nije imao ko da u prodavnicama kupi one robe kojih nema; neÊe biti ni »ipliÊa, palog borca gej-parade; ali u ovoj vladi neÊe biti ni Diane DragutinoviÊ, koja je u nekim trenucima bila jedina slabaπna veza ekonomskog dela vlade sa razumom; neÊe biti ni ©kundriÊa, jednog starovremenskog Ëoveka koji je bar znao da neki posao zavrπi u tiπini i miru boæjem. oÊe li vlada biti popularnija posle Ho rekonstrukcije? NeÊe, jer, napravqena mimo svakog politiËkog rezona, ona jeste poniæavawe graana i niπta drugo. Ona nije nikakav rasplet krize, ona je ulazak u novu krizu, i, kao takva, ona je samo vlada koja Êe, od dana kad bude napravqena do dana kad padne, imati kapacitet da se bavi jedino sobom, svojim plenom i niËim viπe pod milim bogom. Nema tu, dakle, nikakvog novog poËetka, tu samo ima novih zapleta, novog nenamirenog raËuna izmeu vlasti i graana, izmeu vlasti i vlasti, izmeu vlasti i razuma, ali o tome kasnije.

Iskra 1. april 2011.

NAVU»ENI MINISTRI Hajde da vidimo πta je vlada postigla u meusobnim odnosima u koaliciji. BiÊe jasno kad se vidi kako je napravqena. Mlaa DinkiÊ, na primer, hteo je da na svoje mesto vicepremijera postavi izvesnog »uËkoviÊa, starijeg maloletnika za koga je bezbednosnom proverom utvreno da nema dovoqno godina za taj posao. Potom je Mlaa, πegaËeÊi se kako Êe i on sada kao Boris da vlada iz senke, nudio potpredsedniËko mesto raznim privrednicima i svi su ga otkaËili da bi se na kraju setio da pored wega sedi Verica KalanoviÊ, koja ima dovoqno godina i privrednog iskustva. A onda su Boæi –eliÊu obeÊali da Êe biti ministar finansija. Oduπevqeni tranzicioni zmaj koji viπe voli da radi sa viπe para nego sa mawe para, dao je svoje ministarstvo nauke sa svim onim parama kojima je zaduæio Srbiju da bi napravio novog Nikolu Teslu, da bi mu samo koji dan kasnije rekli kako mu je sasvim dosta da bude vicepremijer za evropske integracije i gubqewe vremena. I sad se svi pitaju otkud mu trikovi. Duπana PetroviÊa su navukli da bude ministar za trgovinu, poqoprivredu, πumarstvo, vodoprivredu i gubqewe vremena, i da tako odrapi neko vreme u vladi za koju ni roditeqi ministara viπe ne veruju da moæe da bude iole uspeπna. To mu je, PetroviÊu, doπlo kao boæja kazna πto je onomad na mesto premijera umesto Mirka hteo da gurne svog partijskog rivala –ilasa, uveren da je negde proËitao kako je bio jedan πto je preæiveo elektriËnu stolicu, ali nijedan koji je preæiveo sedewe na Ëelu jedne ovakve vlade. MrkowiÊu, koji Koridor 10 gradi takvim tempom da se veÊ osnovano sumwa da ga gradi sam sa qudima iz svog kabineta, dali su da vodi ministarstvo energetike. A da ga ne bi previπe opteretili u tim godinama, iz energetike su izvukli rudarstvo i dali ga DuliÊu, onome πto je tako udesio graevinsku industriju da u Srbiji, Ëim vidite nekoga da neπto gradi, znate da gradi bez dozvole. Iskreno, voleo bih da znam ko je taj ciniËni mozak i da li je zapravo DuliÊa reπio da kazni zbog korpupcije ili ga ne voli tek tako, pa mu je dao da istovremeno zagauje i Ëisti æivotnu sredinu dajuÊi mu da se u isto vreme bavi rudarstvom i ekologijom. Ili ko je dao onom renesansnom Ëoveku Predragu MarkoviÊu da bude ministar za kulturu, za medije i za telekomunikacije. I za gubqewe vremena, naravno. I vi se sada pitate kako je sve to bilo moguÊe, kakva je logika uopπte mogla da poveæe sve ove stvari. Naravno, to je logika ratnog plena, to je logika dvojice vojnika koji su osvojili protivniËkog kowa, a onda ga sekirom podelili meu

13


Rekostrukcija vlade... sobom; to je manir onih koji odavno svoju logiku ne proveravaju u spoqwem svetu, veÊ u onome πto nose samo u sebi. Po toj logici, dakle, moæe sve, jedini uslov je da je izvodqivo. To nije pamet koja se brine da Ëini neπto zbog Ëega sutra moæe da nastupi potop. Neka nastupi, samo da se ne naruπe odnosi meu strankama, i to oni odnosi u kojima se meu strankama jedino zna Ëije je πta, ko odakle vuËe pare i ko odakle crpe moÊ, i niπta osim toga nije vaæno. STVAR LEGITIMITETA Otuda me Ëudi zaπto nisu jednostavno napravili vladu od pet ministara, koliko stranaka uËestvuje u derawu ove leπine koju zovu Srbija, gde bi æuti Mirko dræao finansije, evropske integracije, spoqne poslove, odbranu, pravdu, poqoprivredu i tako daqe; gde bi Ivica DaËiÊ imao policiju, obrazovawe, nauku, infrastrukturu, energetiku i ostalo πto mu spada; gde bi neki punoletni Mlain Ëlan dræao privredu, regionalizaciju, kulturu i ostalo πto je wegovo; gde bi ostatak dali joπ KrkobabiÊu i jednom Vukovom iz SPO. I tada bi imali najmawu vladu na svetu, i tada bi imali pravu sinergiju meu ministarstvima, gde bi, na primer, DaËiÊ kao ministar obrazovawa reπio πtrajk prosvetnih radnika tako πto bi ih DaËiÊ kao ministar policije uhapsio i poslao DaËiÊu ministru infrastrukture da besplatno grade Koridor. Zaπto ne, u Ëemu bi bila razlika u odnosu na ovo πto imamo. Najgore je u ludilu ostati na pola. Takva monstuozna vlada, da se ne laæemo, jeste proizvod monstruoznih namera. Ova vlada je dakle podreena stranaËkim odnosima u vladajuÊoj koaliciji i niËemu drugom. To je bio jedini kriterijum za wenu rekonstrukciju, to i niπta viπe. Da li bi neko ko æeli da popravi stawe u Srbiji napravio ovakvu vladu? Ne bi, naravno. Da li bi neko ko je graanima davno rekao da se j..u sa svojim zahtevima, svojim interesima i svojim bednim æivotima napravio ovakvu vladu? Samo ovakvu i nikakvu drugaËiju! Zato je ova vlada jasan pokazateq da je p o li ti Ë k a k l a s a s u π t i n s k i i z v r π i la dræavni udar protiv graana, ona je svojom rekonstrukcijom javno odbila da sluæi bilo kakvim interesima svojih biraËa jer ona sluæi iskquËivo interesima stranaka koje je Ëine. Ona je hladnokrvno poruËila tim istom graanima da ne postoji vlada da bi ureivala wihove male æivote, veÊ da oni, graani, postoje samo zbog toga da bi ova ekipa vladala joπ neko vreme. Zato ova vlada nije samo rugawe zdravom razumu, ona je rugawe narodu. Zbog toga je ova rekonstrukcija uniπtila i onaj posledwi trag legitimiteta vlade koji je ona imala. Ali ovakva rekonstrukcija pokazala je joπ neπto: neÊe biti dovoqno da ova vlada padne, da se raspiπu izbori i da u miru boæjem posle wih doe sledeÊa vlada koja bi preuzela poslove. SledeÊa vlada, pored

14

NikoliÊ plaÊa 7.500 evra meseËno za Montgomerijeve savete Lider Srpske napredne stranke Tomislav NikoliÊ angaæovao je proπle godine bivπeg ameriËkog ambasadora u Beogradu Vilijema Montgomerija da mu pomogne da popravi imix o stranci u SAD i EU, ali i da osvoji vlast u Srbiji. SavetniËki honorar je 7.500 evra meseËno, plus troπkovi. Ugovor su NikoliÊ i Montgomeri potpisali 18. septembra 2010. godine i on je dostupan na sajtu ameriËkog ministarstva pravde (www.fara.gov). U formularu koji je Montgomeri popunio jer je kao ameriËki lobista obavezan da prijavi svaki ugovor sa strancima, kao glavni ciq posla navodi se da SNS „kao domaÊa partija, æeli da kroz demokratski proces pobedi na predstojeÊim nacionalnim i lokalnim izborima”. Kao metod rada opisuje se da Êe Montgomeri „kroz redovne nedeqne susrete sa predsednikom stranke i wegovim savetnicima, kao i kroz periodiËne pisane analitiËke izveπtaje raditi na poboqπawu imixa SNS i pomoÊi da se transformiπe u prihvatqivu evropsku demokratsku partiju desnog centra”. Takoe, Montgomeri Êe SNS savetovati o tome πta su „crvene linije” Ëije bi prelaæewe u SAD i zemqama EU bilo shvaÊeno vrlo negativno. „ObezbeivaÊu pisane izveπtaje i preporuke SNS-u o tekuÊim politiËkim pitawima i kako na wih gledaju SAD i EU. SavetovaÊu stranku kako da boqe ameriËkoj vladi i zemqama EU predstavi svoju politiku i poziciju”, navode se u ugovoru obaveze bivπeg ambasadora. Na molbu „Blica” da otkrije kako je doπlo do saradwe, da li Êe biti nastavqena i da li je NikoliÊ „zahtevan klijent”, Montgomeri je objasnio da „ne bi bilo profesionalno da komentariπe odnos sa bilo kojim klijentom” i uputio nas na Blic, 17.2.2011) napredwake. (B izbornog legaliteta, moraÊe da se izbori i za suπtinski legitimitet. Kako Êe se izboriti? Samo oπtrim diskontinuitetom prema ovom monstrumu od kabineta. Samo pozivawem na politiËku, moralnu i pravnu odgovornost CvetkoviÊeve vlade, koja je suπtinski izvrπila dræavni udar, wihovi naslednici Êe moÊi da do kraja osvoje svoj legitimitet jer Êe samo na taj naËin graanima moÊi da pokaæu da neÊe upravqati tako πto Êe potpuno poniπtiti wihove interese za raËun interesa svog izbornog plena. Samo tako Êe moÊi da pokaæu da se ovako ne moæe vladati, ovako se samo moæe pqaËkati sopstvena zemqa pod maskom vladavine. I to je konaËno dobro: onaj ko ne bude smeo da se obraËuna sa ovima, boqe mu je da se posla i ne hvata. Standard, 8.3.2011. <standard.rs>

Æeqko CvijanoviÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. april 2011.


U sluæbi odæavawa sadaπweg reæima u Srbiji

LAÆNI ZAGOVORNICI PREOKRETA TOTALITARIZAM - Svi totalitarni reæi mi se brane na isti naËin. Tvrde da su oni koji traæe izbore snage mraka i bezumqa. Tvrde da izbori nisu potrebni iz raznih razloga. Svi ti navedeni razlozi, od svetske ekonomske krize, do interesa dræave i nacije, stupidni su na isti naËin. Kada izbezumqeni Mubarak odbija da se povuËe i odmah raspiπe izbore, dok se na ulici vodi graanski rat i krv lije u potocima, kada πarlatan Berluskoni odbija da se povuËe i raspiπe izbore, makar tu peticiju za wegovu smenu i izbore potpisao i Umberto Eko, kada diletant TadiÊ odbija da se povuËe i raspiπe izbore, uprkos potpunom bankrotu privrede i rasulu u dræavi, onda se svi oni sluæe istim glupavim vokabularom, pokuπavajuÊi da se zadræe joπ nekoliko trenutaka u politiËkom æivotu pre nego πto ih istorijski talas konaËno ne odnese u potpuni zaborav. Ni ukradenih 70 milijardi dolara ostarelog Mubaraka, ni otetih 10 milijardi evra onemoÊalog pastuva Berluskonija, ni dve milijarde opqaËkanih evra od strane karikaturalnog TadiÊa nisu bili dovoqni da se mirno povuku i prepuste graanima da izaberu neke nove qude. Kakvo je to prokletstvo u politiËkim diktatorima, samo nauka moæe da objasni. LUDILO - PutujuÊi proπle nedeqe u Pariz, Ëitao sam u avionu studiju jednog medicinskog instituta iz SAD, koja tvrdi da qudi na vlasti, ali ne samo oni, imaju psiholoπki problem koji se, jednostavno reËeno, svodi na to da oni u svom mozgu imaju rupu odnosno da su defektni, jer nemaju nerv za odgovornost prema druπtvenoj zajednici i drugim qudima u zajednici, nego da su usredsreeni iskquËivo na sopstvene potrebe i zadovoqavawe svojih nagona. Ta bolest je svojstve na politiËarima u totalitarizmu. I oni treba da se smeste u bolnicu da bi se leËili, a ne da upravqaju æivotima drugih qudi. Kada neko, poput, na primer, Mubaraka ima 82 godine i toliko ukradenih milijardi i kada ne æeli da napusti vlast, puπtajuÊi da deca ginu na ulici, onda je to opasna bolest nazvana ludilo, koja mora da se izoluje i leËi. Isto kao i besnilo. Treba spreËiti epidemiju ludila u druπtvu... PARIZ - »itavu nedequ sam proveo u Parizu u razgovorima s investitorima iz EU i partnerima iz Afrike. Moja partnerka je ugledna gospoa srpskog porekla koja petu deceniju æivi u Parizu i koja me upoznaje s predstavnicima velikog biznisa i diplomatama iz raznih afriËkih zemaqa. Poπtovawe koje joj svi ukazuju i poslovi koje zajedno otpoËiwemo za mene su najboqi dokaz da nije sve izgubqeno sa naπom nacijom, da poπtenog, struËnog i uglednog sveta ima, ali da oni ne mogu da dou do izraæaja od bitangi koji imaju rupu u glavi. Interesantno je da smo Ëitavu nedequ radili intezivno, da smo ugovarali velike

Iskra 1. april 2011.

poslove i analizirali buduÊe projekte, da smo svi besprekorno funkcionisali, mada se prvi put vidimo, da je bilo vrlo prijatno raditi bez tenzija i nesporazuma. Niko nije kasnio na sastanke, svi smo se dræali zadatih tema, ali smo uspeli da razmenimo misli i o drugim planetarnim problemima. Da li je takav poslovni sastanak moguÊ u Srbiji? Teπko. U stvari, moguÊ je samo s odabranim poslovnim qudima. Naæalost, takvih je danas vrlo malo. VeÊina poslovnih qudi iz Srbije zaboravila bi na sastanak, kasnili bi priliËno, dugo bi priËali o svetskoj politici, posvaali bi se oko politike u Srbiji i, na kraju, niπta ne bi odmah potpisivali, nego bi se sve to pomeralo za neka druga, navodno, boqa vremena, kada Êe nam biti mnogo gore da poslujemo i kada viπe vremena neÊemo imati da ga suludo gubimo. KRIZA - Posmatrao sam æivot qudi na relaciji Pariz - Vernon i obratno. Æivot koji se odvija na aerodromu, ulicama, metrou, æelezniËkim stanicama, vozovima, taksi vozilima, samoposlugama i obiËnim prodavnicama. Posmatrao sam qude, wihova lica, pokrete i ponaπawe. Opπti zakquËak je da kriza razara francusko druπtvo. To se vidi na svakom koraku. Problem naπih politiËara je u tome πto o ni liËno dobro æive na ideologiji o evropskim integracijama, ali da oni, u stvari, nemaju nikakvu predstavu kako izgleda stvarni æivot u EU. Wihov boravak u dræavama EU povezan je sa diplomatskim posetama da dobiju direktive πta treba da rade i πopingom, novcem otetim od graana Srbije. Onaj ko je imao prilike da vidi æivot u EU, zna dobro da je kriza dovela sredwu klasu na rub propasti. To se vidi na svakom mestu. Ne samo da se roba rasprodaje viπe od 70 odsto od cene i da, uprkos tolikim rasprodajama, ipak, nema kupaca, nego sam primetio u samoposluzi u blizini mog hotela da viπe od polovine kupaca ne gura kolica, niti nosi korpu za robu, nego po nekoliko stvari dræe u rukama. Guæve na kasama nema. Kada graanin nosi nekoliko stvari u ruci i æuri prema kasi, to je pouzdan dokaz koliko je osiromaπio i kako mora da vodi raËuna o svakom centu. Interesantna je i struktura robe koja se nosi. Koliko sam uoËio, mlai qudi, obiËno obojeni u grupama, nose piÊe, najËeπÊe velike boce piva, sredwa generacija nosi sapun i praπak za higijenu i bofl odeÊu na rasprodaji, dok stariji uglavnom nose hleb, mleko i jogurt. Kilogram lepih i zrelih treπawa koπtaju 15,85 evra i tokom nedeqe niko nije kupio nijedan komad. Prosjaka ima na svakom koraku, ali i dobro naoruæane policije. TaËnije, na æelezniËkim stanicama je vidno prisustvo oruæanih snaga sa dugim cevima. Pored vojske, tu su bile i policijske snage, kao i naoruæani pripadnici dræavne æeleznice Francuske. Na peron niste mogli da uete ukoliko

15


Laæni zagovornici... e pokaæete kartu kondukterima, koji su bili u pratwi svih oblika oruæanih snaga. Primetio sam kao profesionalac u biznisu da je u dræavnim sluæbama ogromna prikrivena nezaposlenost. Na æelezniËkoj stanici San Lazar punih sat vremena posmatrao sam razne dræavne sluæbenike u uniformama koji su se dosaivali i koji niπta nisu ni pokuπavali da urade, osim πto su blejali po peronu i ubijali radno vreme. Vozovi su stizali u sekundu taËno: nikada mi nije bilo jasno zaπto naπa æeleznica ne moæe tako da funkcioniπe. Davno sam Ëuo tvrdwu da o organizaciji dræave moæete da sudite kada upoznate wihovu æeleznicu. Znam za podatak da je naπa æeleznica za godinu dana kasnila viπe od godinu dana i da se niko zbog toga nije uzbuivao. U Japanu su se menaxeri ubijali kada bi nacionalna æeleznica za godinu dana kasnila nekoliko sekundi. No, mi smo osobeni. Naπ avion je u poletawu kasnio dva sata. I niko nam nije dao uqudno objaπwewe zbog Ëega kasnimo. Kada naπi vozovi i avioni ne budu kasnili, to Êe biti dobar znak da smo na putu evropskih integracija. Ostalo je sve predizborna mantra. Ideologija kojom se vlada. Ideologija koja je bankrotirala. Graani Êe morati da plate ceh svojim zabludama. PREOKRET - Srbiji treba preokret . Slaæem se sa tom tvrdwom. Treba nam korenita promena sistema. Glavni problem je πto dvadeset godina nije promewen totalitarni sistem. Preokret zagovara »eda JovanoviÊ. Kaæe, treba nam preokret, ali ne promena vlasti. Kako je moguÊe da se napravi preokret, a da ne doe do promene vlasti, zna samo »eda. On sebe vidi kao Ëoveka koji Êe izvrπiti preokret. »eda je u politiku uπao s iscepanim farmerkama i poderanim patikama. Danas æivi kao milioner. Mucavi politiËar koji ne uspeva da bude kopija –iniÊa bio je potpredsednik vlade bez dana radnog iskustva. Kontroverzni politiËar koji smatra da nema niπta loπe u tome πto se qubio sa kriminalcima, koji su kasnije optuæeni da su ubili wegovog idola, poziva da se okupimo oko wega da bi se izvrπio preokret. Ali, kako istiËe, da se vlast ne mewa. Preokret nam treba, ali bez »ede. On mora da odgovori na niz pitawa koja su ostala nerazjaπwena. Mora da objasni niz dogaaja koja su bili uvod u tragediju. Samo tako moæemo da izvrπimo preokret. Ne moæe se praviti preokret sa s l u æ b e n i m o b e z b e  e w e m , s k u p i m x i p o v i m a , flaπom vina od dve hiqade evra i letovawem po mondenskim letovaliπtima. Tog politiËara treba graani da pitaju: „DeËko, odakle tebi novac? Ko te finansira? I kakva ti je radna biografija?” Kada bude odgovorio na sva pitawa opqaËkanih graana, onda »eda viπe neÊe biti u politici. LABUS - Profesor socijalistiËke politiËke ekonomije, tvorac kriznih πtabova, ideolog propalog neoliberalnog koncepta, optuæen za uË eπÊ e u m no gim ner az j aπw eni m i za ta πka nim aferama, politiËar koji se hvalio kako je mlade

16

e k s p e r t e d o v e o i z s v e t a d a n a s u s r e Ê e , po t predsednik vlade koji je zaposlio Ëitavu svoju uæu i πiru rodbinu na dræavne jasle, reæimski profesor koji je trvrdio da ne treba da proizvodimo jer moæemo da uvozimo, pa se tako, nakon povlaËewa iz politike, obreo, prirodno, u savetniËkom timu jednog tajkuna, taj intelektualni odrod, birokrata, poltron i mrsomud nedavno je dao intervju u kojem je rekao da se deca igraju prodajuÊi Telekom i da vlada nije zadovoqila wegova oËekivawa. Umesto da uæiva u kapitalu kojeg se dokopao, prokletstvo ga tera da se javqa i da neπto danas tumaËi kada su on i wegova deca ispunili sve preuzete zadatke i uniπtili privredu Srbije. ∆uti, bre, ËoveËe! Umukni! Svoje Êeπ reÊi na sudu kada te budu pitali o tvom prvom milionu i o tvojoj ulozi u πok-terapiji i otpisu pariskih dugova. Tada neÊeπ seÊi parisku tortu. Istorija mora da ti sudi za zloËin koji si poËinio svome narodu. Nema preokreta dok svi ti politiËki klovnovi ne budu osueni i dok im imovina ne bude zaplewena. To je jedini naËin da se uvede red u politici. DIKI - Medicinsko istraæivawe o rupi u mozgu treba da se primeni i na DinkiÊa. »itam da je qut jer je neki Ëinovnik iz vlade ugrozio wegovu reputaciju koju nema. To πto sada radi u ekonomiji je nezabeleæeno u ekonomskoj istoriji. Ministar subvencioniπe stranim kompanijama koji proizvodwu, dok gasi domaÊe kompanije i prebacuje fabrike iz jednog grada u drugi da bi postigao svoj politiËki ciq. ©ta je, u stvari, DinkiÊev stvarni politiËki ciq? On mora svim sredstvima da se bori za goli æivot. Van politike wemu æivota nema. On Êe zavrπiti u izgnanstvu ili Êe biti osuen na bog programiranog uniπtavawa doæivotnu robiju zb dræavne ekonomije. Neka bira. STIROPOR REVOLUCIJA - Imali smo miting na kome se navodna opozicija borila protiv vlasti koju, kako rekoπe, neÊe da kritikuju. Kakva je opozicija, najboqe govori ova wihova izjava. Miπqewa sam i veÊ sam to sve napisao da je druæina okupqewa oko Nevernog Tome nova prevara biraËa. Wihova namera je da, u dosluhu sa reæimom, k ana li πu ne za do vo qstv o gr a ana . Wihova uloga je da spreËe formirawe alternative . SliËnu ulogu ima i novi pokret Bogata Srbija, koji vodi osnivaË DS Zaharije TrnavËeviÊ u svojim osamdesetim godinama. Reæim spinuje javnost stvarajuÊi svoje satelite koji treba da mu produæe æivot. Ne treba spreËavati da se πto pre formira vlast TadiÊ - NikoliÊ, jer πto se pre formira, to Êe pre propasti. Moramo da budemo spremni za joπ jednu prevaru. Stiropor revolucija joπ od aprila dovodi na vlast Nevernog Tomu. Krug mora da se zatvori vladavinom TadiÊa i NikoliÊa. Posle wih sledi bankrot. A onda Egipat. Prvi sam ukazivao na argentinski scenario, ali Srbija Êe doæiveti arapsku revoluciju. Stiropor revoluciju ostavqam Nevernom Tomi. Neka do kraja odigra svoju stiropor ulogu. Tabloid, 22.2.2011. Podvukla - Iskra) (P

Branko Dragaπ

Iskra 1. april 2011.


Osam godina zatoËeniπtva bez presude u Hagu

VOJISLAV ©E©EQ - RAZARA» HA©KOG TRIBUNALA D vadeset treÊeg f ebruara navrπilo se osam godina tamnovawa lidera Srpske radikalne stranke Vojislava ©eπeqa u kazamatu Meunarodnog tribunala za bivπu Jugoslaviju. Pre taËno osam godina taj neustraπivi Ëovek dobrovoqno je stigao u Hag, samo πest dana nakon πto je protiv wega objavqena optuænica, koju je potpisala Ëuvena Karla del Ponte. Ciq wegovog tako brzog odgovora MTBJ bio je da pod hitno predoËi dokaze o svojoj nevinosti . Meutim, sam tribunal nije æurio ne samo da sasluπa ©eπeqeve dokaze, nego i da ih gospodin ©eπeq predoËi. Kako se kasnije ispostavilo, tribunal i nije ni imao bilo kakve dokaze o wegovoj krivici. Kao prvo, tribunal je na sve moguÊe naËine otezao sa poËetkom procesa. Postizao je to na razne naËine: unoπewem beskonaËnih izmena u optuænicu; krπewem rokova za obelodawivawe dokumenata; pokuπajima da se proces V. ©eπequ spoji sa procesima drugih optuæenih itd. A najefikasnije sredstvo za zadrπku poËetka procesa bili su mnogobrojni pokuπaji da se ©eπequ nametne advokat. I tek nakon trideset dana πtrajka glau V. ©eπeqa tribunal je odus tao od nametawa advokata. Drugo - a to je bilo i direktna posledica nepostojawa dokaza tuæilaπtva - poËeli su problemi sa izvoewem svedoka, koji bi mogli davati laæne iskaze protiv V. ©eπeqa. Bez obzira πto je MTBJ imao na raspolagawu Ëitavu gardu „profesionalnih” svedoka, koji su preletali sa procesa na proces (D. ErdemoviÊ, R. Donia, J. Tabo, R. Smit i drugi), u procesu protiv ©eπeqa to se pokazalo kudikamo sloæenije, jer ni jedan od wih nije imao πansu da izdræi unakrsno ispiti vawe optuæenog. Sudski proces poËeo je tek 11. decembra 2007. godine. Meutim, za mesec dana od poËetka procesa u sudnici se pojavio samo jedan svedok. I asno da je proces poËeo formalno, tako je bilo ja samo zato da bi se „zakaËila” 2007. godina, i da se 2008. ne raËuna kao poËetak procesa. Sudska veÊawa kasnije su sve vreme izosta jala i odgaana za kasnije. I ispalo je tako da su u 2009. godini odræana svega dvadeset dva veÊawa suda, a u 2010 godini - dvadeset. A i veÊina tih zaseda wa suda bi la su po sv eÊe na ra zma trawu a dm i nis t ra ti vn ih pi ta wa , a n e sas luπawima svedoka. Na taj naËin, u posledwe dve godine, od 730 dana, na suewe su utroπena Ëetrdeset dva dana. Da li je potrebno predoËavati joπ nekakve dokaze o potpunom fijasku tog procesa? Meutim, Ëak su i oni svedoci, koje su pri moravali da daju laæne iskaze protiv V. ©eπeqa, otvoreno u sali suda govorili o prqavoj kuhiwi falsifikovawa „svedoËewa” u MTBJ. Tuæila-

Iskra 1. april 2011.

πtvo je bilo prinueno da traæi nove raloge za otezawe procesa, i naπlo ih je u pokretawu novih optuænica protiv V. ©eπeqa - za takozvano „meπawe u vrπewe pravosua”, optuæivπi ga za otkrivawe imena zaπtiÊenih svedoka. A u stvari, nikakvog otkrivawa imena nije ni bilo, u πta se moæemo uveriti proËitavπi kwige V. ©eπeqa. Stvar je, meutim, u tome, πto je sud stao na stranu tuæilaπtva: jer, iako je optuænicu protiv ©eπeqa podiglo tuæilaπtvo, wu je utvrdio sud, kao πto je izdao i nalog za wegovo hapπewe. A on je to mogao uËiniti jedino u sluËaju, ako postoje ubedqivi dokazi krivice optuæenog. Jasno je, da je izdajuÊi nalog za hapπewe, sud video da dokaza nema. Zato sada osloboditi ©eπeqa znaËi optuæiti ne samo tuæilaπtvo za falsifikovawe dokaza, nego optuæiti i sudiju, koji je utvrdio optuænicu i potpisao nalog za hapπewe. A uËinio je to niko drugi do O Gon Kvon - sadaπwi potpredsednik Haπkog tribunala! Dakle, osnovni problem ne svodi se na tuæilaπtvo, veÊ na sam tribunal u celini, ukquËujuÊi sudijski korpus. Da su u MTBJ postojale nepristrasne i nezavisne sudije, one bi odavno veÊ obustavile proces protiv V. ©eπeqa i odluËile da se on smesta oslobodi. Ali se mi suoËavamo sa neËim drugim: pod presijom neoborivih dokaza o prekrπajima i mahinacijama tuæilaπtva, sud odluËuje da se zapoËne istraga o pitawu, treba li sprovoditi istragu (!), ali ne istragu protiv tuæilaπtva i tuæioca, veÊ samo protiv nekih neimenovanih istraæiteqa. Pri tom sam V. ©eπeq i daqe ostaje u tamnici. U danima osme godiπwice tamnovawa V. ©eπeqa, mi vidimo novu spiralu neprincipijelnosti i prestupnosti Haπkog tribunala - MTBJ je odbio zahtev ©eπeqa da ga posete ruski lekari, izjavivπi da lekari moraju biti iz zemaqa NATO, pa su Ëak navedene i konkretne zemqe! I uËiweno je to bez obzira πto Ëlan 31 Pravila zatvora MTBJ, koja predviaju, da „optuæeni ima pravo na pregled lekara po sopstvenom izboru”. Jedino ograniËewe je u preliminarnom usaglaπavawu takve posete sa naËelnikom zatvora. Obratimo paæwu: ne radi se o dozvoli naËelnika zatvora, veÊ samo o preliminarnom usaglaπavawu tehniËkih pitawa o poseti lekara. Uzgred, uËiweno je to posle najnovijeg odlagawa odreivawa lekara za pregled zdravstvenog stawa V. ©eπeqa baπ od strane lekara po izboru tribunala. Joπ u oktobru proπle godine sudsko veÊe odluËilo je da se izvrπi medicinska ekspertiza V. ©eπeqa, i da tu ekspertizu urade „wihovi” lekari. Za to im je dato dva meseca, πto je veÊ upuÊivalo da se posumwa u dobru savest sudija. A potom su usledile i sasvim nepristojne stvari. U novembru je rok odgoen na joπ mesec dana. U januaru ove godine komisija joπ nije bila

17


Dostojanstveno: Dodik zbog Divjaka bojkotuje samit u Sarajevu Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da neÊe uËestvovati na danaπwem sastanku sa ministrima inostranih poslova Bugarske, Slovenije i Austrije u Sarajevu zbog izjave πefa austrijske diplomatije Mihaela ©pindelegera da je "nezamislivo'' izruËewe nekadaπweg generala Armije BiH Jovana Divjaka Srbiji. Dodik je u pisanoj izjavi medijima rekao da ova izjava ©pindelegera predstavqa do sada najeksplicitnije mijeπawe politike u pitawa koja bi morala biti iskquËivo u domenu pravosudnih institucija.

treba da donesu odluku o izruËewu Divjaka po optuænici za ratni zloËin koju je raspisala Srbija, ova izjava ima elemente i svojevrsnog pritiska na pravosue i otvorenog davawa 'preporuke' kako da se postupi", navodi se u pismu, prenose frankfurtske Vesti.

"S obzirom da se radi o izjavi visokog zvaniËnika Austrije, Ëiji pravosudni organi i

Dodika smatra da je oËigledno da se svi meunarodni zvaniËnici u Sarajevu ovih dana bave traæewem pokuπaja da odobrovoqe "Ëarπiju", pa je neizbjeæno da i danaπwi skup protekne u sliËnom tonu.

Vojislav ©eπeq... formirana, pa je sud pomerio rok na joπ mesec dana! A tako Ëudno ponaπawe suda objaπweno je nekakvim tehniËkim sloæenostima u vezi sa naimenovawem lekarske komisije. Takvo objaπwewe je smeπno. Kakve mogu biti sloæenosti sa naimenovawem sastava komisije, kada odbijaju ruske lekare? Ili u zemqama NATO viπe nema lekara? Razlog za takvo ponaπawe moæe biti samo jedan: traæe se takvi lekari, koji Êe biti spremni na profesionalni falsifikat, ili Ëak i na prestup. Drugih razloga za pronalaæewe dvojice-trojice lekara za skoro pola godine jednostavno ne moæe biti! I, naravno, sve se to Ëini sa ciqem da se slomi tako efikasna borba, koju Vojislav ©eπeq vodi protiv tribunala i onih, koji stoje iza tog tribunala. Krπewe prava Vojislava ©eπeqa toliko su obimna i toliko gruba, da je Ëak i predsedavajuÊi sudija na posledwoj sednici 18. januara izjavio: „Mi smo uËinili sve πto smo mogli. Sada je sve u rukama sekretarijata”! Sudija je Ëak predloæio da se daqom zaπtitom ©eπeqevih prava pozabavi Ruski komitet za zaπtitu prava V. ©eπeqa, koji je nedavno osnovan u Moskvi! To je veoma opasan signal. On govori o tome, da ©eπeqev predmet ne reπava sudsko veÊe, veÊ tribunal u celini (tuæilac i sudsko veÊe). To je unikatni skandal u istoriji sudskih procesa u MTBJ! DiveÊi se hrabrosti i izdræqivosti profesora ©eπeqa, poæelimo mu duhovnu snagu. U MTBJ je ostao samo jedan Ëovek, koji moæe pobediti taj zloËinaËki tribunal - to je profesor ©eπeq. I mi smo mu zahvalni na toj Velikoj Borbi. Vojislav ©eπeq brani Istinu, a to znaËi da je pobeda wegova. 23.2.2011. Podvukla - Iskra) (P

18

Aleksandar MEZJAJEV Fond strateπke kulture

Prema Dodikovom miπqewu, to je uvreda za porodice nevino stradalih u DobrovoqaËkoj ulici, ali i za sve Srbe koji veÊ 15 godina Ëekuju na objektivan i nepristrasan pristup procesuirawu ratnih zloËina.

"Ministar ©pindeleger je zbog straha od neprijatnosti u Sarajevu Ëak naprasno i otkazao svoje uËeπÊe, Ëime je jasno pokazao πablon po kome funkcioniπu stranci u BiH. Ja ne æelim da dajem svoj doprinos takvoj vrsti farse, te zbog toga i neÊu uËestvovati na pomenutom sastanku", istakao je predsjednik RS. On je dodao da, Ëak i ako austrijski pravosudni organi ne odgovore pozitivno na zahtjev Srbije za izruËewem Divjaka, RS i weni organi Êe uËiniti sve da Divjak bude izveden pred lice pravde gdje bi se utvrdila wegova odgovornost za ratni zloËin poËiwen u DobrovoqaËkoj ulici. "JJednak odnos prema svim ærtvama zloËina u BiH preduslov je za bilo kakve razgovore. One koji i daqe funkcioniπu na bazi predrasuda i pokazuju oËitu spremnost da gaze principe da ne bi 'naqutili' politiËko Sarajevo teπko je smatrati pozvanim da daju bilo kakve preporuke ili savjete u BiH", poruËio je Dodik. Prema wegovim rijeËima, meunarodna zajednica bi poslije godina potroπenih na pokuπaje da se dodvori "Ëarπiji", trebalo da razmisli i o drugoj vrsti pristupa problemima u BiH i da za poËetak shvati da BiH nije Sarajevo i wegova Ëarπija, i da to πto "Ëarπija ne da svog Jovu" ne moæe biti starije od principa nezavisnosti pravosua. ©pindeleger je rekao da Austrija smatra "nezamislivim" da isporuËi Srbiji Divjaka, koji je uhapπen u BeËu zbog optuæbi da je poËinio ratni zloËin nad pripadnicima JNA u DobrovoqaËkoj ulici u Sarajevu. 7.3.2011. Podvukla - Iskra) (P

Sajt IN4S

Iskra 1. april 2011.


©ANSA VELIKA KAO RUSIJA VEST da Êe do poËetka leta predsednici Srbije i Rusije potpisati u Moskvi dogovor o strateπkom partnerstvu bila je za mnoge u naπoj zemqi niπta mawe iznenaujuÊa od one da nam 23. marta stiæe u posetu ruski premijer i najpopularniji politiËar Vladimir Putin. Mnogi su postavili pitawe - πta se podrazumeva pod „strateπkim partnerstvom“ i sa kim joπ Moskva ima takav dogovor. Tekst tog dokumenta tek treba da se napravi i usaglasi, a koliko Êe to strateπko partnerstvo biti πiroko, zavisi od æeqa obeju strana. Prilikom potpisivawa jednog od posledwih dogovora o strateπkom partnerstvu, predsednik Dmitrij Medvedev je objasnio πta pod wim podrazumeva. - Strateπko partnerstvo se razlikuje od obiËnih dobrih ekonomskih odnosa, ne samo v el iko m t rgo vi ns kom raz m e nom i v el iki m u go vorima, veÊ i dobrom drugom saradwom. Mi pomaæemo jedni drugima na svetskoj areni, usaglaπavamo pozicije, nastojimo da zaπtitimo jedni druge - rekao je Medvedev. UporeujuÊi takve dokumente, koje Rusija ima sa drugim zemqama, vidi se da se oni podosta razlikuju. Na specifiËnost svakog od wih utiËe viπe faktora, od trenutnih politiËkih odnosa, zatim ekonomskih, kulturnih i drugih, a zatim i od geopolitiËkog poloæaja, kao i od toga da li je odreena zemqa Ëlanica NATO ili ne. Bez imalo preterivawa moæe se reÊi da Rusija veÊ sada ima sa Srbijom strateπke odnose iako nema „bumaπke”, papira na kojem je to lepo definisano. Prvo, Moskva i Beograd veÊ godinama imaju odliËne politiËke odnose. Rusija je dala Srbiji ekonomske povlastice koje nema velika veÊina zemaqa (koje sarauju sa Moskvom). Lista roba koju Srbija moæe bez carine da izvozi ne samo u Rusiju, veÊ i Belorusiju i Kazahstan, prvorazredna je privilegija. Druga je stvar koliko mi moæemo zbog stawa naπe privrede da iskoristimo te bene-ficije , odnosno da izvezemo u tu veliku zemqu. Srbija i Rusija imaju uproπÊeni vizni reæim. I naπi i ruski graani mogu bez viza da putuju do mesec dana. DOLARI U ETAPAMA IAKO je bilo najavqeno da Êe pregovori o ruskom kreditu od 800 miliona dolara poËeti tek kada bude zavrπena projektno-predraËunska doku mentacija za izgradwu pruge Vaqevo - Loznica, obnovu srpskog dela pruge Beograd - Bar i zavrπetak Beogradskog æelezniËkog Ëvora, postoji moguÊnost da zajam ipak bude odobravan u fazama.

Iskra 1. april 2011.

Pruga Vaqevo - Loznica je najspremnija za finansirawe. Prema najavama Ministarstva za infrastrukturu, kompletna projektna dokumentacija trebalo bi da bude zavrπena do juna. ©to se tiËe spoqne politike, Rusija kao stalni Ëlan Saveta bezbednosti OUN pruæa pouz danu podrπku Srbiji u oËuvawu svoje teritorije. Nije nikakva tajna da diplomate dveju zemaqa na Ëelu sa ministrima Sergejom Lavrovom i Vukom JeremiÊem koordinirano nastupaju i vode akcije. Od velike koristi za Srbiju je πto u zemaqama gde Rusija ima veliki autoritet ruske diplomate mogu da lobiraju za srpske interese kada je, recimo, Kosmet u pitawu. Bez obzira na nedavnu posetu naËelnika ruskog Generalπtaba Makarova Beogradu, najslabija saradwa u πirokoj lepezi odnosa je meu naπim armijama . U Moskvi su smatrali da u Beogradu zbog planova sa NATO nisu zainteresovani za veÊu saradwu. Neosporno je da naπoj sve mawoj armiji nisu potrebne velike koliËine ruske vojne tehnike koju je nekada kupovala JNA. I u Srbiji postoji jedan broj politiËara koji kao da ne znaju da je socijalizam odavno sruπen u Rusiji, pa ponavqaju nesuvislu priËu kako „vladajuÊe partije hoÊe da Srbija postane ruska gubernija”. U Moskvi nikome ne pada na pamet da od Srbije pravi nekakvu guberniju, veÊ nudi „onoliko saradwe na koliko je Beograd spreman”. Dakle, od naπih æeqa zavisi koliko Êe strateπko partnerstvo biti πiroko. Neki beogradski analitiËari su poæurili da objave kako Êe Putin u Beogradu reÊi srpskom rukovodstvu da ne uvodi dræavu u NATO. Jasno je da su to izmiπqotine „svezna-dara”. Rusija i sama sarauje sa NATO. I æeli da ta saradwa bude obostrano korisna. Meutim, Rusija ne æeli da NATO oko wenih granica pravi „radarsku i raket nu potkovicu”. Osim toga, Rusi ne æele da πaqu svoje vojnike u toboæwe mirotvorne akcije. U Rusiji znaju da cene πto srpsko rukovodstvo nije htelo da πaqe vojnike na veæbu koju su NATO strukture organizovale u Gruziji. Bilo je to posle proglaπewa nezavisnosti Abhazije i Juæne Osetije. Naπa „apstinencija” na veæbi u Gruziji bila je jasna poruka da srpski vojnici i oficiri neÊe da uËestvuju u bilo kojim akcijama koje makar i u podtekstu mogu da budu uperene protiv Rusije. Pored nabrojanih elemenata, u postojeÊim dokumentima o strateπkom partnerstvu uvek se navodi i πta je bilo u proπlosti, dakle tradicija. A istorijske veze naπih naroda su duboke. Predsednik TadiÊ je u Rusiju trebalo da ode lane, ali zbog velikog broja obaveza dvaju predsednika, wihovi saradnici nisu mogli da preciziraju termin posete. Nastavak na str. 21/2) (N

19


JESU LI SRPSKE SANKCIJE LUKA©ENKU PORUKA PUTINU ©ta je ostalo od demokratije koja je toliko puta kompromitovana, dolazeÊi kao san porobqenih miliona i ostajuÊi kao sredstvo wihove okupacije Baπ me Ëudi da Boæa –eliÊ - TadiÊev Lanselot zaduæen za vrlo dobre i vrlo beskorisne vesti - nije u petak saopπtio naciji kako Srbija, iako joπ uvek nije Ëlanica Evropske unije, veÊ moæe da koristi neka vaæna prava koja proizlaze iz tog Ëlanstva. Ima, na primer, pravo da uvede sankcije Belorusiji. Naravno, to pravo je Srbija i iskoristila, πto Êe reÊi da smo tog dana svi mogli da se oseÊamo Evropqanima malo viπe nego inaËe. Zaπto je Srbija uvela sankcije Belorusiji? Da nije Lukaπenko priznao Kosovo? Ni govora! Moæda hoÊe u EU preko reda i mimo nas? Ne, znam Ëoveka! Da nam nije prodao traktor u koji se sipa benzin, a ne EU? Ni to! Idemo od poËetka. EU je krajem januara zalepila sankcije Lukaπenku zato πto je mesec dana ranije pobedio sa 80 odsto glasova na izborima, na kojima je, kaæu u Briselu, bilo nepravilnosti. Potom je EU, naravno u ime evropskih vrednosti - za koje nisam sasvim siguran da li se odnose na to da izbori moraju biti fer ili da moraju biti takvi da na wima izgubi Lukaπenko - beloruskom lideru izvela opoziciju na ulicu. Onda je on, buduÊi da ne poπtuje evropske, veÊ vaqda azijske vrednosti, pohapsio 700 demonstranata, da bi i wemu i wegovoj ekipi EU, ponovo u ime evropskih vrednosti, zabranila da putuju na Zapad i blokirala im imovinu i raËune koje imaju u tim zemqama. Trijumf evropskih vrednosti bio je potpun kada su iz Brisela odbili predlog ©veana i Poqaka da sankcijama budu obuhvaÊeni i graani Belorusije, tvrdeÊi da ne treba kaæwavati narod zbog ravog vostva. Bilo je doduπe i onih koji su govorili da je Lukaπenko zapretio kako Êe da u sred zime Evropi zavrne gas, pa su sankcije zbog toga bile mekπe, ali ne bih se u to pouzdao buduÊi da podlegawe uceni nikako nije deo evropskih vrednosti. To nije bilo dosta, nego je Brisel zahtevao da sankcije uvedu i evropske zemqe koje nisu Ëlanice Unije i, naravno, one koje sede u Ëekaonici da budu primqene. Javile su se u solidnom broju, πto govori da je stawe rasprostrawenosti evropskih vrednosti na nivou. Sankcije su zavele i Norveπka i Lihtenπtajn, a zatim i Island, Bosna, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Albanija. I, naravno, Srbija. Odbila je Turska, πto znaËi da se moglo i to. GDE JE POGRE©IO LUKA©ENKO Ako nisu Kosovo i traktori, πta je onda moglo da motiviπe Srbiju da se priduæi tim sankcijama osim nadaleko Ëuvene odanosti evropskim vrednostima? (Doduπe, gledajuÊi naËin aktuelne rekonstrukcije srpske vlade, pre Êe biti da se kod nas neguju evropske feudalne vrednosti iz vremena Karla Velikog.) Ili je po sredi bilo to da, kao deo porodice - doduπe joπ neroeni deo - gl lasamo za

20

sve za πta glasa i Evropa? ZnaËi li to da Êemo uskoro glasati i za nezavisnost Kosova? Ili smo veÊ glasali, samo nam onaj Borisov Lanselot joπ nije rekao? Ili smo moæda proverili, pa znamo da je Lukaπenko zatvarao politiËke protivnike? Ono, jeste, ali nadajmo se da to ne znaËi da Êemo, poπto su nas pustili da i mi nekom zalepimo sankcije, uskoro morati da oslobaamo svu onu decu koja su u zatvoru kao protivnici reæima joπ od gej parade. Ili to nije isto jer su ta deca bila nasilna, dok su ovi Lukaπenkovi demonstranti palili tamjan i pevali psalme? Zato bih rekao da je u tim sankcijama bilo neËeg sugestivnijeg od uobiËajene poniznosti srpske politiËke klase. Hajde ovako: recimo da je u Belorusiji opozicija dobila izbore, ali tako πto ih je pokrala i potom zatvorila Lukaπenka. Da li bi tada dobili sankcije? Naravno da ne bi. Da li bi Lukaπenko ravo proπao u Briselu bez obzira na to da li je igrao poπteno ili ne? Plaπim se da bi. Odatle proizlazi da je Lukaπenko dobio sankcije zato πto je pobedio? Sklon sam da poverujem. A zaπto ne vole Lukaπenka? Pogledajte kako æivi Srbija i videÊete zaπto u Briselu vole Borisa. Lukaπenkova Belorusija nije se primila na tu priËu, nije svoje privredne resurse dala u ruke strancima, nije pristala da æivi proseÊi u Ëekaonici EU, i to bi se na jezik evropskih vrednosti dalo prevesti kako Lukaπenko nije hteo da provede „politiËke i ekonomske reforme". ReËju, u Belorusiji je sankcije dobila ekipa koja je protiv EU zato πto nije na vlast pustila ekipu koja jeste za EU. Zato me ne bi zaËudilo da su Boris i wegov Lanselot duboko razmislili i zakquËili ovako: teπko Êe se u Srbiji ikada pojaviti ekipa koja je za EU viπe od wih dvojice, bar dok se Miqenko Dereta ne prijavi za izbore. A to Êe reÊi da je svaka druga ekipa koja se pojavi mawe za EU od wih. Moæda Êe biti dovoqno da, ako izgube od tih neevropejaca, samo kaæu da su izbori pokradeni i eto neevropejcima sankcija. Ili Êe u kampawi moÊi Srbiji da prete sankcijama - ne bi im bilo prvi put - samo ako se nagne na onu stranu koja je mawe evropska od wihove. S tim πto tu ima joπ jedan problem. Da li zato πto u Minsku nije pobedila ekipa po voqi EU ili zato πto tamo u svakom vrtu raste Ëarobni pasuq, tek u Belorusiji se, verovali ili ne, æivi boqe nego u Srbiji . Naravno, ne raËunajuÊi Borisovog Lanselota, on æivi boqe i od Belorusije. E sad, to veÊ jeste za sankcije. Celu deceniju Ëitaπ da je Belorusija posledwa rupa istoËno od Gondora, u kojoj jedne godine πiπmiπi jedu qude, a druge qudi πiπmiπe, za to vreme vredno provodiπ „politiËke i ekonomske reforme", a onda ti neko kaæe da se tamo æivi mnogo boqe nego kod tebe. Sankcije takvima, nego πta. Dobro, ali recimo da je zaista loπa vest

Iskra 1. april 2011.


ako neko zatvara svog politiËkog protivnika. Jeste, a loπa loπa vest bi bila da je, recimo, svog politËkog protivnika zatvorio Nelson Mendela. Loπa loπa vest bila bi da su Jevreji otvorili koncentracione logore i da u wima ubijaju ciklonom-B. Loπa loπa vest je i da je Srbija nekome zavela sankcije. Kao πto niko na svetu nema pravo da otvara koncentracione logore, a Jevreji joπ ako i Srbija mawe nego ostali jer znaju πta je to, ta mora bar jedan put viπe od ostalih da razmisli kada nekome zavodi sankcije. DEMOKRATIJA VS SLOBODA Da, ali Srbija se, zajedno sa EU, zalaæe za demokratske stan darde u Belorusiji, za slobodne izbore, slobodne opozicionare. Hajde da vidimo, da li je to lepo πto Lukaπenko hapsi opozicionare? Nije. Ali, ako je alternativa da ih pusti da vladaju, onda on bira izmeu nekoliko qudi u zatvoru ili da mu od Belorusije naprave Srbiju. ©ta biste vi izabrali na wegovom mestu? Nadam se da Êe mi Bog oprostiti ako za sledeÊi primer uzmem Tjenanmen iz 1989. godine, iste one kada su se u svetu dogodile mnoge liberalne revolucije. Ono πto je kineska vlast uËinila sa demonstrantima potpuno je grozno. Ali πta Êemo ako je kineska vlast tog dana birala izmeu pokoqa na Tjenanmenu i toga da bude zapad na kolonija. ReËju, iako nije lako, tek mora se reÊi da danaπwa moÊna Kina nije stvorena samo 1989. na Tjenanmenu, ali jeste i tamo. Kao πto je danaπwa poharana Rumunija stvorena u onom streqaËkom vodu koji je pucao u »auπeskua. I otuda obeshrabrujuÊi zakquËak: niti su Lukaπenko, ni Kinezi, ni »auπesku ikada bili obrasci demokratije, tek svako od wih birao je dolazeÊi kao san porobqenih miliona i ostajuÊi kao sredstvo okupacije. izmeu autoritarizma i okupacije. Kinezi su izabrali autoritarizam i danas su to πto jesu, Lukaπenko se ne da, Rumuni su, kao i mi, izabrali demokratiju i pitajte ih gde su sad. Na isti takav naËin danas biraju Libijci, dok se lome izmeu Gadafija i uvozne liberalne demokratije. Ako je verovati najavama zapadnih medija, sutra Êe isto birati Rusi i ponovo Kinezi. Kada pametan svet na Zapadu kaæe da su demokatski sistemi u krizi, on misli na sisteme kod svoje kuÊe, na sisteme koji beznadeæno mawe proizvode nego πto troπe. Ali Ëemu su mogli da se nadaju, kada je pre toga daleko na periferijama imperije d em o kra ti j a t o li ko pu ta bi l a k om pr om it o van a, dolazeÊi kao san porobqenih miliona i ostajuÊi kao sredstvo okupacije. Naπa politiËka klasa, dok zavodi sankcije Lukaπenku, s tim nema problem, ona baπ tako voli i voleÊe sve dok moæe. Zato bi, πto se we tiËe, i Vladimir VladimiroviÊ Putina trebalo da joπ jednom razmisli da li Êe da doe 23. marta i podbuwuje narod dokazujuÊi srpskoj politiËkoj klasi da su sloboda i hleb jedno te isto. Ako ipak doe, treba da zna da se, kada i wemu jednom Tviter i Fejsbuk budu donosili demokratiju na Crveni trg, od nas tada moæe nadati sankcijama. A onda Êe videti ko je bio u pravu. Standard, 4.3.2011. <standard.rs>

Iskra 1. april 2011.

Æeqko CvijanoviÊ Podvukla - Iskra) (P

©ansa velika... (sa str. 19) ©to se tiËe posete premijera Putina, wu treba gledati pre svega kao dokaz πirewa ekonomske saradwe. OËekuje se da se sa ruskim biznismenima ugovore novi projekti u vezi za ruskim sirovinama, pre svega πto se tiËe proizvodwe, u Srbiji, veπtaËkih ubriva... Prema saznawima „Novosti”, podugaËak je spisak lidera srpskih partija koji æele da se sretnu sa Putinom. BuduÊi da Êe on u Beogradu boraviti samo jedan dan, mala je verovatnoÊa da Êe stiÊi da se sretne sa svim zainteresovanim politiËarima. Rusija je prebrodila ekonomsku krizu, devizne rezerve su joj oko 500 milijardi dolara, a cena nafte, i ostalih sirovina, raste, pa Êe se sve viπe para slivati ne samo na raËune kompanija, nego i u wenu dræavnu kasu. Sa takvom zemqom sve najveÊe sile hoÊe da sarauju, pa je logiËno πto to hoÊe i mala Srbija, za koju je Putin u nekoliko navrata kazao, sasvim otvoreno, da je najpouzdaniji partner na Balkanu. OD KINE DO ©PANIJE OSIM sa veÊinom bivπih sovjetskih republika , a sada samostalnih dræava, Rusija ima „strateπko partnerstvo” sa Kinom, Indijom, ali i ©panijom i mnogim drugim zemqama. Jasno je da ti odnosi nisu sa svima isti, ne samo zbog veliËine zemaqa, nego i geografske bliskosti i odreenih vojno blokovskih recidiva. Primera radi, Rusija i Kina imaju u najπirem smislu „strateπko partnerstvo“ - od zajedniËkog pravqewa atomskih centrala, do vojne saradwe. U martu 2009. Rusija je potpisala „Deklaraciju o strateπkom partnerstvu“ sa ©panijom. 27.2.2011. --------------------

Novosti

Komentar Iskre OËigledno da je ovaj Ëlanak u Novostima `inspirisao` TadiÊev reæim. BiÊe da do sastanka `dva predsednika` proπle godine nije doπlo, ne zbog wihove prezauzetosti, veÊ zbog TadiÊevog straha da se `pribliævawem` Rusiji ne zameri EU i SAD. a `Iznenaena` najavqenom posetom Putina ovog marta jeste naπa vlast, jer on ne dolazi na TadiÊev poziv, veÊ na svoju inicijativu. I ne da `blagoslovi` skori ulazak Srbije u NATO, veÊ naprotiv da ukaæe na neprimerenost takvog Ëina sa navodnim `strateπkim partnerstvom` sa Rusijom. Niti da razgovara o `ekonomskim pitawima`, a zbog najvaænijeg - zbog Ëega Putin i dolazi - „Juæni tok” (reæimski novinar „Novosti” ga i ne pomiwe) ozbiqno opomene TadiÊevu vladajuÊu koaliciju da ga, u dodvorivawu Zapadu, ne sabotira, na ogromnu i trajnu privrednu i energetsku πtetu svog naroda i Srbije.

21


SANXAK KAO RATNA PAROLA ReË sanxak je turska okupatorska reË, a znaËi pojam administrtivne jedinice mawe od paπaluka, a veÊi od nahije. U toku turske okupacije srpskih zemaqa bilo ih je na stotine, i stalno se mewalo wihovo podruËje, obuhvatajuÊi razne teritorije. To nikad nije bila osobena imenica, veÊ zajedniËka, opπta imenica koja se odnosila na sve administrativne oblasti ranga sanxaka. Sama Bosna je imala nekoliko desetina sanxaka, a otcepqe-wem Raπke oblasti od turske imperije taj iraz se gubi. Stvarawem SFNRJ u BihaÊu iπlo se na ruku svima da se zadovoqe sujete, pa je formiran i takozvani Novopazarski sanxak, ne znam mu taËan naziv. To je trajalo par godina i doneta je odluka da se taj naziv za Raπku oblastm koji je nakaradna i niπta ne govori ukine. I viπe nikada nije koriπÊen. Vremenom se mewala Ëvrstina vlasti. Kad god je vlast bila Ëvrsta ona se i poπtovala, a kada je bila slabija onda su se poturale æeqe i zadovoqavala sujeta. Tako su muslimani, koji su 9 puta me w a l i n ac i on a l n i i d en t i t e t , b u d u Ê i d a n is u Turci ni ©iptari, a Bosanci nisu imali nacionalnost u punom pojmu te reËi, a nisu nikada hteli da priznaju da su potomci islamiziranih Srba, bili su na stalnoj æeravici traæeÊi sebe a da budu πto daqe od svoje braÊe Srba. Stalno su se oseÊali ugroæeni od Srba jer su malobrojni, pa ni danas ih nema 2% u Srbiji, oseÊajuÊi psihiËki pritisak i teskobu sujete, hteli su da budu neπto posebno. Mi Srbi nikad ih i nismo ni mrzeli ni prezirali, samo nismo dozvoqavali da nama prave πtetu. Sasvim qudski. U tom nastojawu u posebnosti su uglavnom kopirali Tursku - turske izraze u pozdravqawu, u naËinu sedewa, naËin pijewa kafe, obedovawu, kuhiwi i ishrani, meπavini odevawa (nosili su nekad fes ili Êulaf, a poπto je to bila seqaËka kapa muslimana, poËeli su da nose beretke, a otmeniji πeπire). Svojim radwama su odreda dodavali reË sanxak, sa namerom da se veæu za Tursku i da istaknu da su neπto posebno, drugaËiji od Srba. Nikad se nisu mirili Ëiwenicom da su jednaki sa Srbima, kojima su do juËe Turci bili gospodari, a Srbi turska raja. A oni su eto nekad bili Turci, mada ih Turci nikada nisu priznavali sebi ravnim i dali su im pogrdno ime boπwak. Kad je potpuno oslabila komunistiËka vlast onda su i druπtvenim organizacijama dodavali reË sanxak, pa veliko transportno pred uze Êe su zv all i ,,S a nx ak tra ns' ', ka feË aj ni ce , trafike, trgovaËke radwe i sve ostalo gde god su mogli u nazivu su dodavali reË sanxak. Zapazila se opπta poplava naziva koji sadræe reË sanxak. Obavezno se pisala latinica, jer su verovali da je samo Êirilica srpsko pismo, a ne i latinica. Vaqda im je to bila neka taktika ,,sanxakizacije'' Srbije.

22

ReË sanxak se u konverzaciji bezbroj puta upotrebila; lako se zapaæalo da se prave reËeniËke konstrukcije da bi se samo upotrebila reË sanxak. Bilo je i liËnih imena dece koje su se tako zvala. Pojavom t a k o z v a n e d e m o k r a t i z a c i j e , v i πepartijskog sistema, sve muslimaske partije su u svome imenu imenu imale reË sanxak. Kasnije u javnim nastupima na tribinama reË sanxak je bezbroj puta uportebqena i kad treba i ne treba. To je jasno izraævalo psihiËku teskobu sagovornika i jasnu opredeqenost sa namerom da je takva osoba daleko od Srbije i da æeli da se πto viπe udaqi od Srbije - jednostavno neverbalna poruka da on ne pripada dræavi Srbiji, da je tu privremeno i da æeli da se odvoji od Srbije. Takav pritisak na medije je vrπen da su i mediji i srpski politiËari sve ree koristili naziv Raπka oblast, a sve viπe sanxak. Nikad niste mogli Ëuti ni jednog muslimana Srbije da Raπku oblast, koja predstavqa naziv za NemawiÊku Raπku upotrebi, ili da kaæe ovde je formirana srpska dræava Raπka, a prostirala se odatle dotle, odnosno na prostoru Raπke oblasti. Jasno se moæe zakquËiti da se turski okupatorski izraz sanxak koristi kao poruka muslimanska dræava, muslimanska oblast, muslimanska svojina, muslimansko prvenstvo na ovoj teritoriji, poruËujuÊi Srbima sa su uqezi i da im se time daje do znawa da su tu samo privremeno i Ëak se izraæava Ëuewe πta se Ëeka. ©to se vi Srbi ne selite, obiËno kaæu ,,u Srbiju'', dajuÊi do znawa da ovaj deo Srbije, Raπaka oblast nije Srbija, veÊ turska provincija. Tako je reË sanxak muslimanski pokliË, parola muslimana Srbije kojom se poruËuje da tu Srbima nema mesta. »ak se izlaæu i nekakve teorije kako su muslimani Srbije bogumilskog porekla, ilirskog pa Ëak rimskog porekla, da su ovde u Raπkoj oblasti bili pre Srba. Opet to je poruka Srbima da u Raπkoj oblasti Srbi nemaju πta da traæe, da tu nema niπta wihovo, da su uqezi, a uqezima nema tu mesta. NaroËito opasnu konotaciju reË sanxak ima u posledwe vreme, koja zaista znaËi poziv na rat, jer poziva na osloboewe sanxaka od vekovnog okupatora - Srbije! A πta da kaæemo za ogromnu srpsku istoriju, NemawiÊku istoriju koja je na ovom tlu stvorila raπansku civilizaciju. ©ta da kaæemo o srpskoj dræavi koja je postojala pre NemawiÊa (knez Mutimir kaæe da je 873. godine u Rasu postojala srpska eparhija), pa Nemawa koji je dobio samostalnost Srbije, wegov sin koji je primio kraqevsku krunu od Honorija, i joπ πest srpskih kraqeva koji su roeni u Rasu, Svetom Savi, prvom arhiepiskopu, o nekolikoko patrijarha koji su

Iskra 1. april 2011.


BOÆIDAR –ELI∆ PROTOTIP EKONOMSKOG UBICE Vreme je pokazalo da su najboqe rezultate postigle upravo zemqe koje su se odrekle usluga tima Xefrija Saksa i wegovih saradnika VeÊina savetnika koji su u tranzicione zemqe dolazili iz inostranstva napravili su „blistave” liËne karijere, a za wima je u zemqama u kojima su gostovali ostajao haos u privredi i dodatno osiromaπen narod. Zbog toga se za wih u inostranoj literaturi koriste nazivi kao „guest stars” („gostujuÊe zvezde” - aluzija na artiste koji privremeno ostavqaju svoju trupu da bi na drugom mestu gostovali i dobro zaradili), ili “carpetbaggers” („koferaπi” - aluzija na Ëinovnike - avanturiste koji su posle ameriËkog graanskog rata masovno sa Severa odlazili na Jug sa jednim koferom, a vraÊali se sa ogromnim bogatstvom), ili “economic hit man” („ekonomske ubice” - aluzija na ekonomske „eksperte” koji su spremni da za dobru platu, bez bilo kakvih moralnih dilema, obave svaki posao za poslodavce).

da su slovenaËki ekonomisti „oterali” Xefri Saksa (svojevremenu megazvezdu tranzicije) iz Slovenije prof. dr Janez Praπnikar odgovara: „Nismo ga baπ oterali. On je uvek rado vien gost. Ali slovenaËki ekonomisti su jasno rekli da imaju svoje stanoviπte, koje je drugaËije od wegovog. On je doπao u Sloveniju kao πto je iπao i u razna druga podruËja. Odræao je govor u slovenaËkom parlamentu, a mi smo posle otvoreno u javnosti rekli da nije dobar takav tranzicioni put. Javnost je prihvatila naπ stav. Saks je imao stav koji je mogao da sprovodi u Mongoliji, ali ne i u Sloveniji.” U Srbiji nije prisutan Xefri Saks, ali tu je (posle SFR Jugoslavije, Poqske, Rusije, Rumunije) wegov uËenik Boæidar –eliÊ, koji Êe posle „srpske oktobarske revolucije” od 2000. godine, zajedno sa „ekspertima” G 17 plus (Miroslav Labus, Mlaan DinkiÊ, Radovan JelaπiÊ...), biti glavni promoter ekonomskih reformi baziranih na Vaπingtonskom dogovoru.

Savxak kao...

Boæidar –eliÊ ovako opisuje poËetak saradwe sa Xefri Saksom (videti: B. –eliÊ, Boqi æivot treba malo priËekati, Profil, br. 37/02): „Na Harvardu sam odlazio i na Ëasove Xefri Saksa (...) (koji) je uporedo postao savetnik i poqske (Mazjovecki) i jugoslovenske (Ante MarkoviÊ) vlade. Na jednom od Ëasova on me je tada pitao: 'Ti si na -iÊ. Da nisi sluËajno iz istoËne Evrope? Ako znaπ ekonomiju - 'ajmo zajedno!' Bukvalno veÊ dva dana posle toga smo leteli za Varπavu (...) i neprestano sam boravio u Varπavi ili Beogradu.” U nastavku Boæidar –eliÊ kaæe: „Mene naπi qudi uvek 'dobronamerno' pitaju: 'A ko je to platio?...' Dok sam bio u Rusiji, moje troπkove snosile su Fordova fondacija, jedna finska fondacija „Vajder”, i na kraju - Harvard, poπto sam bio zaposlen kao savetnik Harvardovog Instituta za meunarodni razvoj.”

roeni u Rasu (Arsenije JovanoviÊ ©akabenta i drugi), o mnogim rudnicima, gradovima, utvrewima, trgoviπtima, mnogim manastirima koji imaju status svetske kulturne baπtine, o freskama, grobqima koja su doduπe uniπtena, o srpskom pismu, srpskom jeziku, kwiæevnosti, poveqama, hrisovuqama, uopπte o raπanskoj civilizaciji; o Stefanu Nemawi koji je joπ tada stvorio jasan srpski identitet i srpsku jasnu nacionalnu svest. A naπa braÊa muslimani joπ lutaju i traæe sebe okrivqujuÊi svoje pretke koji su ih izgubili u vremenu, identifikujuÊi svoje pretke sa nama savremenim Srbima i prebacujuÊi wihovu krivicu na nas - kucaju na otvorena vrata!

A o Harvardovom Institutu za meunarodni razvoj (Harvard Institute for Internacional Development - HIID) i radu wegovih savetnika u Rusiji podrobno piπe Xenin Vedl sa Instituta za Evropske, Ruske i Evroazijske studije Univerziteta Xoræ Vaπington. Naslov i podnaslov wenog rada („Momci sa Harvarda sreuju Rusiju. Kako su najboqi i najbrilijantniji ameriËki 'eksperti' pomogli da se uniπti ruska privreda”) reËito govori sam za sebe. (Videti: Janine R. Wedel, The Harvard Boys Do Russia. How the best and brightest American “experts” helped destroy the Russian economy, The Nation, Vol.266, No.20, June 1, 1998)

Interesantno je da su isti inostrani ekonomski savetnici iz vlade Ante MarkoviÊa (Xefri Saks sa svojim saradnicima) svoje usluge nudili mnogim postsocijalistiËkim privredama u tranziciji. U nekim zemqama Êe se wihovih usluga odreÊi, a u nekim Êe one biti prihvaÊene. Vreme je pokazalo da su najboqe rezultate postigle upravo zemqe (na primer, Slovenija) koje su se odrekle wihovih usluga. U zemqama gde su oni bili savetnici (na primer, Poqska i Rusija) postignuti su katastrofalni rezultati i do oporavka privreda tih zemaqa doπlo je tek kada im se zahvalilo na „pomoÊi”. Na opasku novinara (Politika, 14. 10. 2002)

Udruæewe graana Ras (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. april 2011.

Dobrosav NikodinoviÊ Novi Pazar, 28.2.2011.

14.2.2011. <www.standard>

JOVAN B. DU©ANI∆

23


Brana CrnËeviÊ:

PISMO VU»ELI∆U Dragi prijatequ VuËela, Dogovorili smo se da neπto napiπem za „PeËat” koji, slava Bogu, uprkos svakojakim pritiscima, uporno traæi i nalazi put do onih Ëitalaca koji odbijaju da prihvate ovo beznae kao liËnu sudbinu, a dugo putovawe Srbije iz Evrope u Evropu, preciznije; put iz jedne u drugu Srbiju jer, za sada, imamo dve Srbije od kojih je ona iz „Kruga dvojke” veÊ u Evropi! Priznajem, sve teæe piπem. Omrzao sam telefon. Plaπim se novina. Televizija me uæasava. Telefon mi moæe zabosti u uvo kakvu podlu vest kao noæ u lea. Novine su æivi pesak. Kad odloæim novine sreÊan sam πto sam izvukao æivu glavu. Televizija me svaki dan nabija na kolac. Krvarim gledajuÊi TV „Dnevnik”, a gde da pobegnem, zar s koca na konopac, zar s TV „Dnevnika” na „Farmu” ili na Grandovu prc paradu? Obojica smo u MiloπeviÊevo vreme, s wim i uz wega, pokuπavali da razumemo trnovitu stazu koja je Srbima i Srbiji poturena pod noge na putu u ovo danas, u ovo bqutavo i nepodnoπqivo, sporno i niπtavno danas. Posle naπeg razgovora Ëeprkam po kompjuteru, traæim i nalazim nekoliko nezavrπenih rukopisa koje bih, ako ih sredim, mogao peËatati u „PeËatu”. Prvi rukopis, „Principi salonskog antikomunizma” mogao bi biti grki omaæ preminulom akademiku profesoru Nikoli MiloπeviÊu, veoma prepoznatqivom salonskom antikomunisti.

A k a d e m i k M i l o π e v i Ê Ë e r e Ë i o j e B r o zo v komunizam izdaleka, preko veoma sumwivog druga Lewina i joπ opasnijeg druga Staqina koji je pqaËkao ruske banke da bi Lewinu u Bern slao novac za organizacione potrebe Oktobarske revolucije. Nikola nikada nije propustio da, govoreÊi o Lewinu, pomene 20.000 nemaËkih Rajhsmaraka u zlatu i Lewinov povratak u Rusiju u blindiranom vagonu sa prokletim Rajhsmarkama u torbi kojima je plaÊen da organizacijom revolucije oslabi vojnu moÊ carske Rusije. Nikolin bi salonski antikomunizam, pod uslovom da je Rus, mirisao na ogorËenost belogardejca koji ne moæe da oprosti drugu Lewinu πto je sruπio rusku monarhiju. Brana PetroviÊ narugao se salonskom antikomunizmu nadmoÊno, evo stihova koji to dokazuju: LEWIN PQA»KA BANKU (Po Nikoli MiloπeviÊu) Ko Ale Kapone, viËan revolveru, Lewin ispred Banke, na puπkinskom skveru. Obaπka ideal, i Marks, i joπ dubqe Za poslove revolucije trebaju i rubqe.

24

Spreman na sve, na smrt i na borbu Lewin zapoveda: Napunite torbu. Bankari πta Êe, vide Ëovek-kobra Lewin briπe s novcem kroz pustoπ Oktobra! U gluvu ponoÊ, ispod carskog mosta, Staqin broji pare... Kaæe: biÊe dosta.

Borislav MihajloviÊ Mihiz, najdarovitiji srpski salonski antikomunista, rugao se Oktobarskoj revoluciji i drugu Lewinu, oπtrije i duhovitije nego zlatousti Nikola MiloπeviÊ. Da je Brana PetroviÊ posvetio pesmu LEWIN PQA»KA BANKU lideru srpskog salonskog antikomunizma Mihizu, ne bi pogreπio. Mihiz je precizno, do sitnih creva, opisivao Lewinovo ponaπawe u blindiranom vagonu koji ga je nosio u Rusiju da obavi svoj revolucionarni posao. Lewin se jedio, govorio je Mihiz, πto je iz onih prokletih dvadeset hiqada Rajsmaraka u zlatu odvadio Ëetrdeset i jednu marku i kupio Nadeædi Krupskoj kostim, cipele i Ëarape. Jedne veËeri Lewin je, veÊ kao gospodar Rusije, veÊ u Kremqu, priznao svoj greh Feliksu –eræinskom „Proneverio sam”, rekao je Lewin potiπteno, „Ëetrdeset i jednu revolucionarnu marku da bih obradovao Nadeædu”. „Ne sekirajte se zbog toga, druæe Lewine, uprkos tome Revolucija je, zahvaqujuÊi Vama, uspela”, rekao je –eræinski. „Pogreπio sam i hoÊu da se to zna”, rekao je Lewin, „ne umem da kupujem, Felikse. Cipele koje sam doneo Nadeædi bile su za dva broja mawe, znaËi neupotrebqive. Eto koliko je zamrπen posao revolucionara, zaboravio sam koji broj cipela nosi Nadeæda. Neka ovo πto sam vam poverio ostane meu nama, ne bih voleo da se, sve sitniËaviji drug Staqin, dokopa priËe o mojoj proneveri Ëetrdeset i jedne revolucionarne Rajhsmarke u zlatu.” DruæeÊi se sa Mihizom prihvatio sam wegove salonske antikomunistiËke manire, i uskoro sam mu tercirao po klubovima i kafanama pojaËavajuÊi wegovo poigravawe sa Lewinovim imenom. Vremenom smo se ostrvili na Josipa Broza, Staqinovog πegrta i jedinog i doæivotnog jugoslovenskog, poslediËno i srpskog, padiπaha, cara i marπala. Mihiz je Brozovo ime gurnuo u sredwi rod. Pomiwao ga je kao Ono. „Ono je, fol, nesvrstano jer ne zna gde da se svrsta”, govorio je Mihiz. „Jesi li Ëuo πta je Ono danas reklo”, pitao je prijateqe kad bi Broz neπto izjavio. Dok je trajalo Brozovo partijsko jednoumqe Ëeznuo sam da nadæivim naπeg doæivotnog besmrtnika. Ispostavilo se da je Broz, kao i svi drugi qudi, bio besmrtan dok je bio æiv. Partijska nomenklatura pokuπala je da produæi wegov (i svoj!) æivot ideoloπkom dosetkom: I posle Tita,

Iskra 1. april 2011.


Tito! Zapisao sam, i verovatno negde i objavio svoj o d g o v o r na t u d o s e t k u : I p o s l e N i ko g a , N ik o . Pogreπio sam. Trebalo je da zapiπem: A posle Nikoga, Svako i Svaπta. Brozova smrt je istorijski datum, tog je dana poËelo brzo raspadawe kakve-takve Jugoslavije, a pre toga je veÊ negde bilo dogovoreno da Srbija bude gurnuta u ovo niπtavno i bqutavo danas. PokuπavajuÊi da zavrπim rukopis „Principi salonskog antikomunizma” uplaπio sam se da Êu, kao svi matori a joπ uvek ambiciozni pisci, napisati ono πto sam veÊ negde napisao i objavio. Uznemireno ulazim u spravu avolovu, u kompjuter, proveravam πta sam, kad i gde objavio, i nalazim beleπku: Slobodan MiloπeviÊ je bio dræavnik sa greπkama, a ovi tvoji su (kome li sam to rekao?) greπka bez dræavnika. PriseÊam se: rekao sam to nekom glumcu u besmislenom TV duelu. Iznervirao me je, igrajuÊi kao da je u pozoriπtu, Ëvrstog demokratu. Ne znam kako se, i zaπto, ta reËenica naπla u rukopisu „Principi salonskog antikomunizma”. Fleπbek. Posetio sam obolelog Mihiza, trpim wegove prekore zbog svog prijateqstva sa MiloπeviÊem, i strpqivo sluπam hvalospev nekim liderima, tada opozicionih,stranaka. „MiloπeviÊ nije dræavnik” rekao je Mihiz. „Slobodan MiloπeviÊ je dræavnik s greπkama, a ovi tvoji su greπka bez dræavnika”, odgovorio sam Mihizu. Ne znam da li je MiloπeviÊ gledao „Pink” na kojem sam ponovio reËenicu iz prepirke sa Mihizom. Moæda si me Ti, posetivπi ga u Hagu, pohvalio. Moæda mu je moju izjavu preneo Zdenko TomanoviÊ, to je sad svejedno... Tek, Slobodan me je nazvao iz Haga i pitao da li bih prihvatio da budem svedok odbrane. Tajac. BiÊe da je Slobodan pomislio da se kolebam ... „Nije vaæno da li Êeπ svedoËiti ili ne, ali ako te upiπem u svoje svedoke oni Êe morati da te pozovu... Voleo bih da te vidim”, rekao je Slobodan. Nije stigao da me pozove u Hag, a moæda je tako najboqe. Kad su Slobodana, onako srpski, onog Vidovdana otpremili u Hag, na srpskim poli cijskim lisicama bili su (Ëvrsti, kolebqivi?) autogrami petooktobarskih „revolucionara” koji su ga isporuËili Hagu. I na holandskim, na haπkim lisicama, koje su mu stavqali na ruke vodeÊi ga na suewe zapisana su srpska imena. Verujem da petooktobarska revolucionarna elita, sve i da je nameravala da ubije MiloπeviÊa (kao πto je »anak javno obeÊao) nije kupila to pravo od svojih strogih poslodavaca. Trgovina je trgovina, i nepotpisani ugovor je ugovor, negde je ranije dogovoreno: Vama vlast, nama MiloπeviÊ! Ko se najæeπÊe zalagao da MiloπeviÊ bude otpremqen u Hag? Gospodin »anak koji je obeÊao da Êe MiloπeviÊ biti obeπen baπ tu, na Trgu na kojem

Iskra 1. april 2011.

je revolucionarno raspoloæeni »anak mitingovao. Moæda je »anak iskreno æeleo da obesi MiloπeviÊa, ali zar oni koji su obarajuÊi MiloπeviÊa upotrebqavali πerpe i lonce, zasluæniji za obarawe MiloπeviÊa od onih koji su πerpama i loncima dodali bombardere? ©erpe i lonci su samo πerpe i lonci, a bombarderi su bombarderi. Ako se, dragi moj VuËela, pitaπ zaπto sam u svoj traktat „Principi salonskog antikomunizma” ugurao i akademika Nikolu MiloπeviÊa, pokuπaÊu da ti kaæem svoje razloge. Æelim da dokaæem sebi, i drugima, da je neprincipijelnost osnovni princip salonskog antikomunizma. Kad se Nikola MiloπeviÊ, onako salonski, veselo i nadmoÊno obruπio na druga Lewina zbog prokletih dvadeset hiqada nemaËkih Rajhsmaraka u zlatu, Mihiz je, otiπavπi korak daqe: optuæio druga Lewina za proneveru Ëetrdeset i jedne marke i ubistvo Romanovih. Lako je zamisliti s koliko bi se razloga Nikola i Mihiz mogli obruπiti na moguÊu istinu da je Vilijam Montgomeri Ëastio Peti Oktobar sa „mnogo viπe od sto miliona dolara”. Da li je taj novac deo ugovorne obaveze po kojoj Slobodanu MiloπeviÊu ne mogu suditi, metaforiËno reËeno, „πerpe i lonci” nego bombarderi koji suewem MiloπeviÊu jedino mogu „opravdati” svoj razorni i razbojniËki let nad Srbijom? ©to se onih prokletih dvadeset hiqada Rajhasmaraka u zlatu koje Lewin u blindiranom vagonu unosi u Rusiju tiËe, hajde da isteramo tu stvar na Ëistinu. NeÊu ga prekoreti Ëak ni zbog one Ëetrdeset i jedne proneverene marke. Nije li sam priznao drugu –eræinskom da je pokuπao da obraduje Nadeædu? Lewinu se svaπta moæe zameriti, ali ako je sa dvadeset hiqada maraka uspeo da umesi Oktobarsku revoluciju i promeni politiËku kartu sveta, svaka mu Ëast, stvarno je bio genije. Ako je sa novcem koji mu je Staqin, opqaËkavπi nekoliko banaka, uspeo da osmisli Oktobar i poslediËno stvori moÊni SSSR koji Êe odluËiti sudbinu sveta u Drugom svetskom ratu, svaka mu Ëast. Mihiz i Nikola MiloπeviÊ nemaju viπe priliku da zamole druga Lewina da im oprosti πto su ga, kao salonski antikomunisti, sitniËavo ogovarali. Ja mogu to da uËinim i Ëinim to u Mihizovo, Nikolino i svoje ime. Izvini, druæe Lewine! Da si Ti, kao naπi petooktobarski revolucionari, za svoje revolucionarne poslove od nekog poludelog Amerikanca dobio „mnogo viπe od sto miliona dolara” ti bi napravio veÊu revoluciju od Velike Oktobarske, a pogledaj kakvu su revoluciju, uz toliki novac, smandrqali srpski petooktobarski revolu cionari. Sad se meusobno optuæuju πto je petooktobarska revolucija trajala samo jedan dan. Jadikuju πto posle Petog Oktobra nije svanuo ©esti Oktobar, nego wima neki nepoznat i Ëudan datum. Ti, druæe Lewine, najboqe znaπ da revolu

25


UN I BALKAN: PLI©ANI RAZVOD Generalni sekretar UN Ban Ki Mun namerava uskoro da poseti Balkan, kako bi pruæio podrπku procesu pomirewa, integracije i jaËawa regionalen saradwe. Ovo je on izjavio u toku sastanka u Wujorku sa Ëlanom Prezidijuma Bosne i Hercegovine Bakirom IzetbegoviÊem. Temu nastavqa naπ komentator Petar Iskenderov. Ni UN, ni Sarajevo ne æure da konkretizuju rokove predstojeÊe posete Balkanu generalnog sekretara UN, ukazujuÊi tek da Êe do posete doÊi uskoro. Ovakva uvijenost nije sluËajna. Radi se o tome πto je uloga UN u regionu znaËajno smawena. Sve osnovne akcije o probleima balkanskog regulisawa odvijaju se sada pod okriqem EU, NATO-a ili Saveta Evrope - bilo da je to razmatrawe meuetniËkih problema ili istraga zloËina na Kosovu. Upravo na Kosovu, kao i u samoj Bosni i

Pismo VuËeliÊu... cije koje traju jedan dan ne postoje. Petooktobarci su unapred proneverili negde dogovorenu revoluciju i ostali su u dugu bombarderima koje isplaÊuju svim i svaËim. NajËeπÊe samoponiæewem dræave kojom vladaju. Savremena i sofisticirana teroristiËka borba protiv terorizma ozakowena je revolucionarna delatnost globalistiËke ideologije. Negde oboriπ nepodobni reæim zbog nafte, negde zbog vojne baze koja πtiti tvoje nacionalne interese daleko od kuÊe, a najbliæi su ti oni revolucionari koji sluæeÊi tvojim nacionalnim interesima glume da sluæe nacionalnim interesima svog naroda. Uz sva izviwewa koja ti u ime Udruæewa salonskih antikomunista dugujem priznajem, druæe Lewine, da ne mogu da shvatim zaπto si pobio Romanove. Kinezi su te nadmudrili. Kinezi su od svog posledwe cara napravili dobrog baπtovana. Nameravao sam, dragi moj VuËela, da „PeËatu”, dam na prijateqski uvid traktat „Principi srpskog salonskog antikomunizma”, ali sam u meuvremenu dobio pitawa za ranije dogovoreni intervju. Iznenaen sam. Prvo me je pitawe ozbiqno zabrinulo. Ostala pitawa su me dotukla. Ako ste ti i „PeËat” reπili da poremetite moje fenomenoloπko razumevawe politike, uspeli ste. Ipak ti, u pismu kojim ti se obraÊam, πaqem malËice unakaæene „Principe...” Pomiπqao sam da ti umesto „Principa” poπaqem nedavno zavrπeni tekst „Jadi srpskog ekumenizma”, ali ispalo bi da izbegavam odgovore na pitawa „PeËata”. Zato sam ti i napisao ovo pismo, a sad evo i intervjua. PeËat, 24.1.2011.

Podvukla - Iskra) (P

26

Brana CrnËeviÊ

Hercegovini, slabqewe pozicije UN posebno je primetno. U Sarajevu kquËna ovlaπÊewa ima Visoki predstavnik meunarodne zajednice, austrijski diplomata Valentin Incko. Upravo on ovih dana pregovara sa kquËnim liderima lokalnih zajednica, kako bi ih ubedio da formiraju radno sposobne organe vlasti. ©to se tiËe Kosova, tamo je osnovne poluge uticaja koncentrisala u svojim rukama EU. Civilno-policijska misija EU reπava u Priπtini sva pitawa – ukquËujuÊi formirawe organa vlasti i Ëak istragu zloËina kosovskih separatista. Pa i same ove zloËine nisu istraæivale UN, Ëak ni Haπki tribunal, veÊ specijalni izvestilac SE Dik Marti. ©to se tiËe πefa Misije UN na Kosovu, Italijana Lamberta Zaniera, wegova ocena delovawa Parlamentarne skupπtine SE, koja pokuπava da osvetli Ëudoviπne zloËine, dostojna je divqewa. U nedavnom intervjuu lokalnim medijima Zanier je izjavio da je reË samo o nekim pretpostavkama koje se tiËu proπlosti. I to je Ëitava reakcija na razobliËewa koja su veÊ proizvela efekat bombe u evropskim prestonicama! Ako se misija UN na Balkanu sama dræi po strani od najakutnijih problema, moæe li se oËekivati od ove organizacije realni doprinos procesu pomirewa? Meutim, joπ 2007. godine upravo UN su igrale glavnu ulogu u organizaciji meunarodnih pregovora o statusu Kosova. Tada nije poπlo za rukom da se nae reπewe, mada to ne daje UN osnove da se distanciraju od datog pitawa istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Insituta za slavistiku RAN Aleksandar Karasev. Sporazum se moæe postiÊi uvek. On bi pomogao da se u pojedinoj meri sagleda situacija na Kosovu. A tako je pitawe saterano u novi Êorsokak. Sam Ban Ki Mun na zasedawima SB UN za Kosovo svaki put izjavquje o neutralnom statusu svoje organizacije. To podstiËe separatiste na daqa jednostrana dejstva. Autoritet nije dodala UN ni odluka Meunarodnog suda. Jer ovaj organ je priznao da deklaracija o nezavisnosti Kosova ne protivreËi meunaordnom pravu, ali je istovremeno odbio da daje pravnu ocenu dejstvima drugih dræava. StiËe se utisak da UN teæe da prebace balkanske probleme na pleÊa OEBS-a, SE, EU, NATO-a, ograniËavajuÊi se samo najopπtijim pozivima za saradwu. Ostaje da se nadamo da generalni sekretar UN neÊe prirediti svoju balkansku turniju povodom trogodiπwice proglaπewa nezavisnosti pokrajine od Srbije, koja se na Kosovu obeleæava 17. februara. To bi bilo, kako se kaæe, previπe... 11.2.2011.

Sajt <ruvr.ru>

(Podvukla - Iskra))

Iskra 1. april 2011.


Bojan B. DimitrijeviÊ

VOJSKA NEDI∆EVE SRBIJE Bojan B. DimitrijeviÊ - „Vojska NediÊeve Srbije: oruæane snage srpske vlade 1941-1945”; izdavaË: Institut za savreneu istoriju (2011) - Beograd; str. 479; tiraæ: 300 primeraka. * * * Retko objektivna kwiga o naπoj duboko ostraπÊenoj proπlosti. Obimno delo Ëija je naslovna tema studiozno, viπestrano osvetqena, vrlo dokumentovano i savesno obraena. Veπtina i vrlina pisca, pa i svojevrsno Ëudo, da se on, nesavremenik, snaπao u obiqu materijala koji odiπe celom lepezom qudskih strasti i instikata, naæalost ree pozitivnih - ostao normalan i nepristrasan i nesumwivo odræao svoju ravnoteæu. A suoËio se sa bujicom suprostavqenih protivreËnosti, laæi i istine, zlonamere i dobronamere, realizma i fantazije, reda i haosa, suludim i retko racionalnim planovima; straviËnim dogaawima i stradawima; ærtvama i patwom nevinog naroda u ærvwu graanskog rata i razbesnelih odmazdi okupatora; slepim tapkawem za dogaajima i retkom prozorqivoπÊu; bestijalnom mræwom i plemenitom qubavqu; neËoveπtvom i izuzetnim Ëojstvom, svirepim obraËunom sa protivnikom - masovno ubistvo i klawe. Autor je nalaze svoje temeqne studije mirno i objektivno izneo pred Ëitaoce i na kraju, na osnovu wih, saæeo u jasne, bez okoliπewa, zakquËke kao istinu do koje iz svega doπao. Zbog nuæne prostorne ograniËenosti ovog prikaza, a πirine i obimnosti samog dela, u daqem izlagawu uglavnom Êemo se osvrnuti na piπËeve bitne nalaze o dobrovoqcima SDK i uzgredno o NediÊu o wegovoj vladi. Kroz celu svoju kwigu DimitrijeviÊ Ëesto piπe o dobrovoqcima, a u dva poglavqa preteæno o wima. U prvom, „Osobenosti morala i qudstva Srpskog dobrooqaËkog korpusa” oni su ceo sadræaj teme. U svom dokumentovanom izlagawu, navodeÊi preteæno dobrovoqaËke autore - B. KarapanxiÊa, R. Pareæanina, R. MitroviÊa i pojedine, mawe poznate, pisce Ëlanaka - kao i pisawe organa NediÊeve vlade „Srpski narod” (Podlistak „Srpski dobrovoqci”) ili dnevnika „Novo vreme” DimitrijeviÊ iznosi pred Ëitaoce ove „osobenosti” dobrovoqaπtva: Sposobnost da svojoj atmosferi i duhu prilagodi borce i oficire ne-zboraπe, kao i Ëetnike koji bi im prilazili, meu wima i onih koji bi postajali `izvanredi borci i junaci`; ideoloπka izgraenost i moralne kvalifikacije, pre nego vojno obrazovawe, bili su osnov za odbir komandnog kadra; iznosi listu u dobrovoqcima nekih i πire - popularnih i „glorifikovanih” komandanata - Budimir NikiÊ, Marisav PetroviÊ, Miloπ VojnoviÊ, Duπan MarkoviÊ, Ratko ObradoviÊ... Vaspitnoj sluæbi i wenoj detaqnijoj ulozi posveÊen je najveÊi deo ovog poglavqa. Radilo se da dobrovoqci postanu „uzorne liËnosti”. Temeq

Iskra 1. april 2011.

tome postavio je Dimitrije QotiÊ svojim govorom prvim dobrovoqcima od 17. septembra 1941. To je kasnije razraeno u „Deset zapovesti srpskim dobrovoqcima” koje je wihov komandant Kosta Muπicki objavio kao svoju naredbu, a Vaspitna sluæba πtampala kao priruËnik za svakog dobrovoqca. Vaspitna sluæba je formirana „na inicijativu samog QotiÊa” i on bio „wen pravi πef i ideolog”, a (zvaniËno) Ratko Pareæanin, i od poËetka imala Ëetne, a kasnije u SDK-u i bataqonske i pukovske prosvetare. Wena stalna briga bio je „moralni lik dobrvoqca”, vaspitawe u versko-moralnom i patriotskom duhu, upoznavawe sa komunistiËkom ideologijom i wenim ciqevima, suzbijawe laæne propagande iz svih izvora, starawe o rawenim i bolesnim, organizovawe javnih priredbi, dobrotvorni rad i pomoÊ narodu u poqskim radovima, pomoÊ porodicama zarobqenika, `dobrovoqaËki dinar` za ponude rawenima i bolesnima bez obzira iz koje nacionalne jedinice bili, publikovawe informativnih biltena, pored publikacija, prvo kroz `Naπu borbu` a potom `Srpski narod`. Navodi se da je QotiÊ svakog Ëetvrtka popodne u πtabu SDK dræao predavawa dobrovoqcima i govorio: da se lepo ponaπaju prema narodu, klone loπih navika, ne budu brzopleti u procenama, „da izbegavaju borbu sa Ëetnicima”, jer to koristi komunistima, da se zboraπi ne „zatvaraju u kruæoke” i sektaπe, veÊ stalno druæe sa ostalim dobrovoqcima, dele sa wima svoju qubav i budu `svima sve`. QotiÊa su poπtovali i voleli svi dobrovoqci i oficiri, a ne samo zboraπi. Prilkom jedne smotre dobrovoqaca NediÊ ih je oslovio: „Deco moja, sinovi Srbije”. IstiËe se veliko meusobno druæequbqe dobrovoqaca. U SDK-u je postojala versko-prosvetna sluæba sa referentom protojerejem Aleksom TodoroviÊem na Ëelu. Dobrovoqci su pri stupawu u SDK polagali „propisnu vojniËku zakletvu”. Na celoj naslovnoj strani (korici) kwige je fotografija komandanta SDK Muπickog kako polaæe zakletvu. Iz religioznog vaspitawa dobrovoqaca rodila se i wihov poznati pokliË: „Drugovi, kp je s nama?” - „Bog”. U ovom poglavqu ima i nekoliko „balansirajuÊih” navoda uglavnom iz kwige bivπeg dobrovoqca Mirka BojiÊa „Jugoslovenski narodni pokret „Zbor”, 1935 - 1945, jedan kritiËki prikaz”. Tako BojiÊ piπe, navodeÊi za svoj izvor komunistiËkog pisca M. StefanoviÊa, da se u dobrovoqce ulazilo kroz regrutnu komisiju sastavqenu od zboraπa i garanciju dva Ëlana pokreta (Zbor). (Apsolutna veÊina dobrovoqaca Êe potvrditi da nisu tako uπli u SDK, pa verovatno ni sam BojiÊ). Kao problem „poveÊawa snaga SDK” bio ponekad „nadmen i odbojan nastup (dobrovqaca) u masama”, BojiÊ navodi neki anoniman izveπtaj iz Uæica koji se najpoganijim jezikom poznate anti-zboraπke propagande obara na dobrovoqce. BojiÊ se daqe bavi

27


Vojska NediÊeve... anaizom komandanata dobrovoqaËkih odreda i sastava visokog komandnog kadra SDK i prosvetara i zakquËuje da su to prevashodno bili zboraπi πto je uglavnom taËno - ali izgleda da to Ëini da pokaæe kako su dobrovoqci bili „politiËka vojska” Zbora. I mada ovde citira ovu eventualnu BojiÊevu insinuaciju, pisac kwige u „ZakquËku” nesumwivo iznosu svoje slobodno steËeno miπqewe i uverewe: „DobrovoqaËke snage... nisu bili politiËka vojska” (str. 465), a u ovom poglavqu navodi i dobro poznatu Ëiwenicu (kao πto je sam QotiÊ zahtevao): „U samom SDK nije postojala zboraπka organzacija...” (str. 303), pa je to najboqi odgovor svim insinuatorima i klevetnicima. DimitrijeviÊ navodi i podatak komunistiËkog pisca M. BorkoviÊa o nekoj uredbi Ministra prosvete od 21. maja 1942. po kojoj se studentima dobrovoqcima priznaju „dva semestra sa veæbama u πk. godini 1941/42”, πto ne moæe biti taËno, jer je okupator odmah zatvorio Univezitet i dræao ga zatvorenim za celo vreme okupacije. No i pored ovih nekoliko „balansirajuÊih” navoda, a na osnovu onoga πto je sam pisac izneo pred Ëitaoce, ne moæe se izbeÊi prevashodno viπe nego pozitivna ocena o dobrovoqcima. Na eventualnu pimedbu, ocena i nije mogla biti drugaËija, jer autor uglavnom navodi dobrovoqaËke izvore odgovore je: da, mogao je da pomene i mnogo viπe navoda iz prqave i niske anti-zboraπke propagande, ali nije ocenio da se u wima moæe traæiti i naÊi istina. U sledeÊem poglavqu „Suprotstavqene percepcije” najveÊi deo odnosi se opet na dobrovoqce. Obilno citirajuÊi dr –oku SlijepËeviÊa i na jednom mestu S. PiroÊanca, pisac kwige kao da nenamerno doËarava utisak „Pesme nad pesmama” ispevane dobrovoqcima. A onda, vaqda da pokaæe kako je ta lepota i vrlina bezoËno napadana, kontrastira navodima iz ËetniËkih i JVuO izvora koji najvulgarnijim jezikom i krilaticama, najverovatnije inspirisanih zlom saveπÊu qudi iz izbegliËke vlade (zbog 27. marta i gurawa zemqe u rat i propast bez izgleda), koji ogavno blate dobrovoqce. Ali sve te na izgled protivreËnosti pisac kwige Bojan B. DimitrijeviÊ „pomiruje” u poglavqu „ZakquËak” koje je nesumwivo wegovo saznawe istine, do koje je posle svega, doπao. Prostor nam dozvoqava da ih uglavnom saæeto navedemo. - Tokom leta 1941. partizani su gotovo iskquËivo, rukovoeni strategijom klasnog obraËuna, napadali organe srpske vlasti. - Srpske vlast naπli su se ukqeπtena izmeu nepoverewa okupatora i dela stanovniπtva i slabe motivisanosti æandarmerije, veÊ delom u dosluhu sa ustanicima na Ravnoj Gori, da se uspeπno odupru komunistima. - Posledica je obrazovawe vlade generala NediÊa. „On tu duænost nije æeleo niti hteo veÊ je predsednik vlade postao silom prilika i okolnosti”, precizirajuÊi Nemcima svoje uslove od kojih

28

su neki prihvaÊeni... „Smatramo, kao i Ratko Pareæanin, da je „kolaboracija” stvarawem vlade generala NediÊa bila najteæi i najtragiËniji primer kolaboracije iz nuæde... da se spase narod od uniπtewa zbog surovih represalija nemaËkog okupatora”. - Qudstvo æandarmerije i prvih NediÊevih oruæanih odreda bilo je velikom veÊinom nacionalno ispravno i rodoqubivo, ali ideoloπko-politiËki nepripremqeno da se suprotstavi ustanku komunista, suπtinski oruæanoj fazi wihove revolucije. Zbog neuspeha ovih jedinica na terenu i kritiËnih uslova u kojim se stoga naπla Srpska vlada „dolazi do formirawa prvih jedinica Srpske dobrovoqaËke komande”. Tokom oktobra i novembra stvoreno je joπ viπe ovih odreda, da na kraju najveÊi broj bude 22 oruæana i 12 dobrovqaËkih odreda. Posle sloma komunistiËkog ustanka Nemci nisu dozvoqavali daqe poveÊawe ovih odreda. - VojnoËetniËki odredi D. M. „bili su veÊim delom pobornici aktivnog uËeπÊa u ustanku. PoËetkom septembra 1941, kako izgleda, uËiwena je sudbonosna greπka: pukovnik MihailoviÊ je odbacio predlog o zajedniËkom radu protiv komunistiËkih ustanika i odbio da sa svojim snagama pree na teritoriju NDH radi zaπtite srpskog æivqa od ustaπkih zloËina”. Time je komunistima dat zamah da kasnije stvore slobodnu teritoriju van Srbije. - DimitrijeviÊ smatra da su drastiËne nemaËke represalije u zapadnoj Srbiji i ©umadiji uspeπno delovale u odvraÊawu stanovniπtva od pomagawa ustanika i slamawu ustanka, i bile „vododelnica” u odnosima snaga D.M. i komunista, koje od tada poËiwu da se sukobqavaju. - Posle slamawa ustanka, u toku 1942. voÊene su borbe, mahom u juænoj Srbiji protiv komunistiËkih ostataka, dok su se snage D.M. uglavnom zaπtitile πiroko sprovedenom wihovom „legalizacijom” „kao oruæanih grupa vlade generala NediÊa”. - PoËetkom 1942. u Srbiju je poslat SS general Majsner zaduæen za poslove policije u okviru nemaËke komande za Srbiju. Majsner je brzo ispoqio nameru da od NediÊeve vlade preuzme sve policijske snage. U tome je uspeo zahvaqujuÊi „sebi odanom Ëoveku” Dragom JovanoviÊu, naËelniku Uprave grada Beograda, koga je postavio na novo stvorenu funkciju πefa Srpske dræavne bezbednosti, kome je potËinio novo preformiranu Srpsku dræavnu straæu (gradska, poqska i graniËna), Odeqena za dræavnu zaπtitu i Odeqewa za javnu bezbednost, kao i sve druge policijske strukture. Pod NediÊevom vladom su ostali su samo Srpski dobrovoqci i PeÊanËevi Ëetnici, Ëije rasformirawe je Majsner naredio veÊ krajem 1942. Takvo stawe trajalo je sve do novembra 1943. kada su, zahvaqujuÊi pomoÊi specijalnog nemaËkog punomoÊnika za Jugoistok, Hermana Nojbahera, sve srpske oruæane snage vraÊene pod komandu√NediÊeve vlade. Kao posledica doπlo je brojno poveÊawe dobrovoqaca i wihovo preformirawe iz bataqona u pukove SDK. (Ovo je, po naπem miπqewu, najboqe objaπwewe misteriozne uloge Dragog JovanoviÊa u nemaËko-srpskim odnosima pod okupacijom). - Na ovom mestu je i zakquËak B. DimitrijeviÊa koji je sasvim sigurno netaËan. On piπe: „U borbama sa ravnogorcima predwaËili su

Iskra 1. april 2011.


dobrovoqci... Oni su smatrali da je (u odsustvu komunista) MihailoviÊeva organizacija wihov glavni neprijateq”... Taj sukob je bio „jedan od uzroka nemoguÊnosti spajawa nacionalnih snaga u jedinstveni front pred partizanskom lavinom” krajem leta 1944. Upravo obrnuto je istina. Ravnogorci su obiËno bili napadaËi - a napadnuti, dobrovoqci su se samo branili, doduπe srËano, pa bi napadaËi normalno izvlaËili „debqi kraj”. Sam autor napred citira QotiÊa: izbegavajte sukobe sa Ëetnicima, jer to samo koristi komunistima. QotiÊ je u tome bio neumorno dosledan. Celo vreme okupacije nastojao je da sa Ëetnicima doe do sporazuma. Poznato je da je u toj nameri bio, kao profesor PetroviÊ, u πtabu generala TrifunoviÊa, Draæinog komandata Srbije. Mawe je poznato da je jednom, stavqajuÊi glavu u torbu, inkognito doπao u Uæice, da se navodno sastane sa Draæom negde u blizini grada, pa ga je Ëasni ËetniËki vodiË, saznavπi da mu neki lokalni D. M. komandant sprema zasedu, vratio u Beograd. Kada su mnogo kasnije Draæa i QotiÊ (u Sloveniji) uspostavili radio vezu, Draæa je u jednoj depeπi izrzio svoje æaqewe: Sam Bog Vas je tada spasao... Taj duh sporazuma sa Ëetnicima proæimao je SDK, od wegovog komandanta do posledweg dobrovoqca, kao 11. nepisana Zapovest srpskim dobrovoqcima. - Poznati Kraqev govor od 12. septembra 1944. u kome je pozvao nacionaliste da se pridruæe partizanima imao je tragiËne posledice i izazvao konfuziju... neke nacionalistiËke jedinice poËele su da se raspadaju... Na dobrovoqce, velike naËelne monarhiste, govor nije imao nikakve negativne posledice. Znalo se da je Kraq van zemqe pod velikim britanskim pritiskom to uËinio, a i za wegovu izbegliËku vladu, bio je to prvi korak ka formirawu zajedniËke vlade pod patronatom komunista, u iluzornoj nadi da sebe uËini nekim faktorom u Jugoslaviji. Uopπte, moral dobrovoqaca u to vreme nikad nije bio veÊi, jer su se naæalost sva wihova predviawa ispuwavala. Voqom saveznika i neslogom nacionalista komunisti su, uz pomoÊ Crvene armije, ovladavali Jugoslavijom. Saveznici se nisu iskrcavali na Jadranu, niti Êe to uËiniti kasnije, kao πto su drugi oËekivali. Pre napuπtawa Srbije svaki dobrovoqac imao je slobodan izbor, da poe u Sloveniju ili ostane kod kuÊe. Zaista neznatan broj je ostao.Á - Dolaskom u Sloveniju, srpski dobrovoqci, kao i sve druge oruæane snage koje su se tamo stekle - slovenaËki domobranci, JeveviÊevi i –ujiÊevi Ëetnici, bili su na teritoriji kojom je komandovao SS general GloboËnik, ali to nikako nije znaËilo neko wihovo preformirawe u SS formacije. „Sve interpretacije o navodnoj pripadnosti dobrovoqaËkih snaga SS trupama nisu taËne”, odluËno zakquËuje DimitrijeviÊ. - QotiÊevu ideju i dobru procenu da u Sloveniji i jugoslovenskom prostoru, najdaqe od Sovjetske armije a najbliæe saveznicima, okupi nacionalne snage i tu saËeka kraj rata, a potom stvori slobodnu teritoriju sa proglaπenom antikomunistiËkom vladom, DimitrijeviÊ smatra jednom „od posledwih smislenih strategija da se izbegne uspostavqawe komunizma u Jugoslaviji”. MihailoviÊ u Bosni sa veÊom grupom svojih sabora-

Iskra 1. april 2011.

ca, koji su veÊ poËeli da se osipaju, odbio je marta 1945. da se pridruæi nacionalistima u Sloveniji. - OpisujuÊi QotiÊevu pogibiju kod AjdovπËine 23. aprila 1945. kaæe da je bio „duhovni voa i arbitar cele grupacije”, te je wegova smrt posebno uticala na wen moral. Snage u Primorskoj su preπle SoËu, predale Englezima i povukle dubqe u Italiju. Tri puka dobrovoqaca koji su vodili borbe sa partizanskom 4. armijom na prilazima Kupi, povuli su se u Austriju, predali Englezima 11. maja i veÊ 24, maja vraÊeni od Britanaca u Jugoslaviju, gde su komunisti na stratiπtima KoËevskog roga pobili 2.400 dobrovoqaca. - U vezi formirawa dobrovoqaca kaæe: Da nije bilo ustanka i hosa kao posledice, teπko da bi bili formirani. „Wihovo osnivawe nisu inspirisale okupacijske vlasti niti druge strane sile ili organizacije... DobrovoqaËke smage su bile formirane na bazi omladine pokreta Zbor, ali ovi odredi nisu bili stranaËka vojska. Ti odredi su predstavqali oruæane formacije NediÊeve Srpske vlade i sluæile su iskquËivo u wene svrhe. O ovome svedoËi i Ëiwenica da takve snage nisu bile obrazovane po dolasku okupatora... veÊ kada je opstanak Srbije u kojoj je plamteo ustanak ugrozio weno postojawe”. NemaËke vojne vlasti nisu dozvoqvale oruæawe srpskih snaga teæim naoruæawem. - NediÊeva vojska nije se borila na IstoËnom frontu, niti bilo gde van Srbije do oktobra 1944, a i posle povlaËewa samo na jugoslovenskom prostoru. - NediÊeve snage nisu se „svirepo” obraËunavale sa komunistima, kao πto tvrdi wihova istoriografija, jer ne moæe da im se pripiπe nijedan veÊi zloËin. Zato se sugerira da su to bili logori, pre svega BawiËki i Zavod za prevaspitawe u Smederevskoj Palanci. „I pored dramatiËne i Ëesto laæne i preuveliËane komunistiËke slike ovog Zavoda, smatramo da je na taj naËin Srpska vlada pokuπavala da spase delove svog stanovniπtva od nemaËkih represalija”. Ukazali smo da je na Bawici glavnu ulogu imao nemaËki okupcioni aparat. - Srpske snage nisu uËestvovale u nemaËkim akcijama vezanim za progon i likvidaciju Jevreja u Srbiji. - Sve statistike pokazuju da su NediÊeve snage nanele relativno mali broj ærtava drugim protivnicima ili stanovniπtvu. „Po tome su na zaËequ svih ratnih strana u Srbiji”. Ali su podnele veliki boj svojih ærtava u borbi sa komunistima i ravnogorskim snagama, koji Ëesto nisu imali milosti prema wima. Posebno su stradale snage SDK posle likvidacije wihovih zarobqenika u septembru 1944, odnosno maja 1945. od strane partizana. *** Od preko 200 fotografija u ovoj kwizi oko 2/3 su iz æivota i borbe dobrovqaca uglavnom iz arhiva u ©apcu i Vaqevu. Ovo je najkraÊe πto se moæe reÊi o ovoj znaËajnoj i poπtenoj kwizi i wenom dobronamernom i istinoqubivom piscu koji u potpunosti razreπava NediÊevu vladu i vojsku, posebno dobrovoqce SDK, od teπkih zlonamernih i laænih optuæbi. V. DimitrijeviÊ

29


Hag: 27 godina robije generalu –oreviÊu

POSMRTNA PRESUDA SLOBODANU MILO©EVI∆U Meunarodni tribunal za bivπu Jugoslaviju izrekao je 23. februara presudu bivπem ministru unutraπwih poslova Srbije, generalu Vlastimiru –oreviÊu. Bivπi glavni tuæilac MTBJ Karla del Ponte je tvrdila, da je, iako je za sve bio kriv MiloπeviÊ, ipak V. –oreviÊa stavila na Ëetvrto mesto na spisku glavnih krivaca na Kosovu. NeobiËna je istorija ovog procesa. Kao prvo, –oreviÊu je trebalo da se sudi zajedno sa Slobodanom MiloπeviÊem i wegovim najbliæim saradnicima - predsednikom Srbije M. MilutinoviÊem, premijerom N. ©ainoviÊem i joπ trojicom generala. Meutim, prvi je uhapπen upravo S. MiloπeviÊ, pa je proces protiv wega izdvojen iz zajedniËke optuænice. Potom su uhapπeni i ostali. Wihov proces veÊ je okonËan. A –oreviÊ se krio duæe od svih. Tribunal je za wim tragao duæe od Ëetiri godine. Tokom te Ëetiri godine Del Ponte se stalno æalila Savetu bezbednosti OUN na Rusiju, koja, toboæe, krije –oreviÊa. I –oreviÊ je najzad uhapπen u junu 2007. godine u Crnoj Gori. Za vreme zasedawa Saveta bezbednosti OUN ruski predstavnik je ukazao, da Karla del Ponte, koja se nalazila na sednici, veÊ dugi niz godina laæe kada pomiwe Rusiju, ali je ona, ni okom ne trepnuvπi, odgovorila da „Ëiwenica πto je –oreviÊ uhapπen u Crnoj Gori ne znaËi da se nije nalazio u Rusiji”. Kasnije, u svojim memoarima, bivπi tuæilac MTBJ K. del Ponte je napisala, da se –oreviÊ „vratio iz Rusije najkasnije 2003. godine, jer mu je istekla vaænost pasoπa”. Optuæivali su –oreviÊa za „ubistvo stotina albanskih muπkaraca, æena i dece, za razarawe kulturnog albanskog naslea”, πto je, kao, uËinila srpska policija pod rukovodstvom –oreviÊa. General –oreviÊ je proglaπen krivim po svim taËkama optuænice i osuen na dvadeset sedam godina liπavawa slobode. Presudu je objavio sudija Kevin Parker iz Australije, koji je sprovodio „istragu” o okolnostima smrti Slobodana MiloπeviÊa, i koji je ustanovio „prirodnost” wenih uzroka. On je sprovodio istragu i o „samoubistvu” M. BabiÊa, i takoe naπao da je reË o „nenasilnom” Ëinu. Prema tome, predsednik sudskog veÊa u procesu V. –oreviÊu je veoma zlokobna figura. I upravo ta figura odgovara za falsifikovawe glavnih prestupa tribunala. Na Ëelu sudskog veÊa u procesu protiv –oreviÊa takoe na Ëelu nije sluËajno stajao Parker. Haπki tribunal nije uspeo da zvaniËno osudi Slobodana MiloπeviÊa, i zato je doneta odluka da se on osudi posredstvom wegovih glavnih saradnika. Delo –oreviÊa, kao

30

rukovodioca policije u vreme operacija na Kosovu i Metohiji, u tim planovima zauzima posebno mesto. Nakon proglaπewa „nezavisnosti” Kosova, taj zadatak postao je joπ znaËajniji. »iwenica da je veÊina sudija veÊa predstavqala one zemqe, koje su zvaniËno priznale Kosovo, takoe govori mnogo. Sudsko veÊe odbacilo je dokaze odbrane o tome, da je zloËine, za koje se optuæuje –oreviÊ, u stvari poËinila vojska NATO, jer sve se dogaalo za vreme agresije NATO u martu - maju 1999. godine. Meutim, ti su dokazi odbaËeni, a i nije moglo biti drugaËije, ako su veÊinu sudskog veÊa Ëinile sudije iz zemaqa, koje su direktno uËestvovale u toj agresiji (NemaËka), ili su tu agresiju u potpunosti podræavale! Sam tekst presude saËiwen je tako, kako bi joπ jednom dokazao „velika stradawa albanskog stanovniπtva Kosova” i potvrdio wegovo „pravo” na otcepqewe. Ostao je, doduπe, jedan problem u istoriji su ostala svedoËanstva, na osnovu kojih su utvrene te „Ëiwenice” i ta Êe svedoËanstva zauvek sluæiti kao dokaz o zloËinu tog tribunala. VeÊina svedoka, Ëije je iskaze prihvatio sud u procesu –oreviÊu kao dokaz, bili su i svedoci u procesu S. MiloπeviÊu, koji je ubedqivo dokazao, da su svedoci davali laæne iskaze. U presudi tribunala kaæe se: „ciq srpskih snaga nisu bili bojovnici OslobodilaËke vojske Kosova, veÊ civilno stanovniπtvo”, a takoe i to, da je zadatak policije bio „teror protiv albanaca Kosova”. –oreviÊ nije osuen u svom liËnom svojstvu, Ëak ne ni kao rukovodilac policije, veÊ kao „Ëlan zloËinaËke organizacije, u kojoj su se takoe nalazili Slobodan MiloπeviÊ” i drugi rukovodioci Jugoslavije. Prema tome, danas nije izreËena presuda –oreviÊu, veÊ joπ jedna presuda bivπem predsedniku Jugoslavije, Slobodanu MiloπeviÊu. To jest, uËiweno je ono, πto nije poπlo za rukom da se uËini u procesu protiv predsednika Jugoslavije. Ova presuda joπ jednom je pokazala ne samo greπku Saveta bezbednosti OUN koji opet produæava mandat MTBJ do 2014. godine. Produæetak rada tog organa treba tretirati kao sauËestvovawe u izvrπavanim zloËinima. A sudski zloËini su od posebne druπtvene opasnosti, jer poseæu na samo pravosue i temeqe prava. Kakvog li Êe joπ

zla priËiniti taj tri-

bunal! 24.2.2024. Podvukla - Iskra) (P

Fond strateπke kulture

Iskra 1. april 2011.


Prilozi „Iskri” Za uspomenu na moje roditeqe, dve sestre i dva brata, kao i sve pomrle drugove i drugarice Aca Barbarez £ 100 Za pokoj duπa mojih drugova Drugopukovaca SDK koji su me osnaæili duhovno i karakterno Oto Hajncl A$ 50 Za pokoj duπa dragih drugova i drugarica: Dragana i Qubice StojadinoviÊ, Neπe ÆivanoviÊa, Duπana MikiÊa - Xigibau, Vlade LazareviÊa, Svete MilenoviÊa i Envera TaliÊa Duπan TodoroviÊ - »apqa A$ 100 Za pokoj duπa drugova i drugarica koji su godinama poærtvovano radili na pakovawu Iskre i dobro zdravqe onih koji to danas predano rade Radosav - Toπa TodoroviÊ £ 10 Ispravka: Prilog Iskri –ure –ureviÊ £5 (Objavqen u Iskri,1. mart kao prilog Duπana –oreviÊa) Za pokoj duπe Dragoslava RadosavqeviÊa K$ 50 Zoran i Nena PeπiÊ Album „Srpski dobrovoqci 19411945” , cena 15 evra (ekvivalent u drugoj valuti), moæe se naruËiti kod: Druπtvo Hilandar ul. Dr PantiÊa 43 14000 Vaqevo: Mail:<sanja90@ptt.rs>

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England. E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

Slava dobrovoqaca u Britaniji Srpski dobrovoqci i wihove porodice proslaviÊe svoju slavu, Sv. VelikomuËenika i Pobedonosca Georgija, u nedequ 15. maja 2011, u crkvenoj sali hrama „Lazarice”: 131 Cob Lane, Biminham B30 1QE. Liturgija poËiwe u 10 Ëasova, sledi seËewe slavskog kolaËa, a potom zajedniËki slavski ruËak. Pozivaju se svi bivπi dobrovo qci, wihove porodice i prijateqi da prisustvuju ovom Ëinu. DomaÊin slave

Vlada da stavi graane na prvo mesto Predsednik Srbije Boris TadiÊ oËekuje da Êe rekonstruisana Vlada raditi timski, biti mnogo efikasnija i davati konkretnija reπewa za ekonomske probleme graana, saopπtila je Pres-sluæba Predsednika. TadiÊ je ocenio da ministri moraju bræe reπavati probleme qudi jer Êe na kraju mandata odgovarati za svoj rad iskquËivo graanima Srbije, piπe u saopπtewu. „Verujem da su i premijer, i ministri shvatili ozbiqnost situacije u kojoj se naπa ekonomija nalazi, i samim tim koliko je æivotni standard u zemqi loπ”, rekao je TadiÊ. TadiÊ je izrazio nadu da Êe lideri vladajuÊe koalicije „dati sve od sebe”, da Êe dræavni interes i graane staviti na prvo mesto i da Êe uticati na svoje ministre da se „obuzdaju od ispuwavawa uskostranaËkih interesa”.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤. 18 Hants Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. april 2011.

„Ovu priliku ste dobili da uradite neπto za svoju zemqu i graane, a ne za svoju partiju ili sebe liËno. OËekujem da Êete se u skladu sa tim i korektno ponaπati”, poruËio je TadiÊ. (Vesti-on-line, 15.3.2011)

(Licemerno je od TadiÊa πto kasno diæe glas protiv `partijske politike` svojih ministara, dok je sam loπ primer - neustavno predsednik Demokratske stranke i predsednik dræave Srbije - (πto ni ozloglaπeni MiloπeviÊ u svoje vreme nije bio), te ojadio Srbiju partijaπkom politikom `naπih qudi`, upoπqavajuÊi Ëlanstvo DS na visoke i dobro plaÊene pozicije .- Iskra)

Generala KrstiÊa æivog sahrawuju Mada je od presude trojici islamskih ekstremista koji su pokuπali da ga ubiju u zatvoru Vejkvild proπlo tek desetak dana, æivot nekadaπweg oficira Vojske RS, generala Radislava KrstiÊa i daqe je ozbiqno ugroæen, zbog Ëega Êe najverovatnije zapoËeti πtrajk glau! Mladen Kesar, wegov pravni zastupnik, kaæe da se general razmiπqa o ovako radikalnoj meri jer se pretwe smrÊu muslimanskih zatvorenika ne stiπavaju, a zatvorska uprava ne Ëini niπta da mu olakπa kako bezbednost tako i naruπeno zdravstveno stawe. - General je u tolikom strahu od ponovnog napada da od Ëuvara traæi da ga zakquËavaju i preko dana, ali i da prestanu da ga svake noÊi maltretiraju tako πto mu pale i gase svetlo u Êeliji - kaæe Kesar koji je Radislava KrstiÊa posetio 1. marta u zatvoru Vudhol u Milton Kejnsu. On kaæe da se general æali da mu je tretman u zatvoru drastiËno pogorπan. - Stalne provokacije muslimanskih ekstremista nisu prestale, a pri tom je i teπko bolestan. I pored toga πto ima upaqenu prostatu, kamenac u oba bubrega, bol u grudima, stalnu glavoboqu i iscrpqenost, zatvorska uprava ne Ëini niπta da mu olakπa ove tegobe. Svaki odlazak do bolnice za wega je veÊe muËewe od bolova koje ima, jer mu ne dozvoqavaju da u kolima skine protezu, tako da on uglavnom odbija prevoz jer podnosi straviËne bolove - kaæe Kesar i dodaje da niπta nije boqe ni kada je reË o tretmanu zatvorskih Ëuvara. - Mada je teæak invalid, Ëovek bez jedne noge, on i daqe mora da silazi i vraÊa se stepenicama po hranu, pa otuda najËeπÊe propuπta obroke. Istovremeno, Ëuvari ga svake noÊi bude paleÊi i gaseÊi svetlo na svaki sat, a nekada i ËeπÊe. Istovremeno, kada se i osmeli da izae iz Êelije od straæara traæi da wegova vrata dræe stalno pod kquËem. Zbog svega toga zapretio je da Êe stupiti u πtrajk glau jer ovako ga æivog sahrawuju - objaπwava ovaj britanski advokat srpskog porekla. Kesar kaæe i da se zbog ozbiqnosti problema, sa svim prituæbama, odmah obratio upravniku zatvora, a kopije tog dopisa je poslao i Ministarstvu pravosua Velike Britanije, Qiqani Zarubici, konzulu Republike Srbije, Piteru Robinsonu, predsedniku Haπkog tribunala i Duπanu IgwatoviÊu, direktoru Kancelarije za saradwu sa Haπkim tribunalom... (Vesti-on-line, 5.3.2011)

31


Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Promena bez promene Ili: o vladajuÊoj koaliciji i napredwacima Kao πto sam pre dve nedeqe i najavio, Ëim je proπao napredwaËki miting i prosvetarski πtrajk je uπao u „zakonske okvire”, i sada viπe skoro nikoga ne zanima. Para nema i biÊe ih joπ mawe - πto, opet, ne znaËi da se ono πto ima ne bi moglo malo boqe raspodeliti. U meuvremenu se povela æustra debata unutar vladajuÊe koalicije povodom rekonstrukcije vlade, koju je Mlaan DinkiÊ svesno i dodatno zakuvao izjavama o tome da premijer Mirko CvetkoviÊ (zamislite!?) „nema autoritet” i da „predsednik TadiÊ odluËuje o svemu”. Pri Ëemu je, razume se, mnogo mawe interesantan bio sam sadræaj, koliko trenutak ovog zakasnelog DinkiÊevog otkrovewa, nakon kojeg, to je potpuno jasno, ili premijer ili potpredsednik vlade neÊe moÊi ostati na svom mestu. (Upravo je objavqeno da je CvetkoviÊ pokrenuo postupak za razreπewe DinkiÊa, no, nije iskquËeno da Êe biti joπ nekih obrta u ovoj srpskoj politiËkoj sapunici.) Bilo kako bilo, reæimski politiËki brod je izbuπen veÊ poodavno. ObeÊawa o boqem æivotu su se izjalovila, u mantru „i Kosovo i EU” viπe ne veruju Ëak ni oni koji su je svojevremeno lansirali, u vladajuÊoj koaliciji je sve vidqivija nervoza i zamor materijala, a i strane diplomate i domaÊi politiËki πibicari uæurbano se sele u napredwaËki tabor. I to je bilo za oËekivati. Ali, ipak, ne bi se smelo podleÊi svojevrsnoj uceni i manipulaciji koju nam zajedniËki montiraju strani faktor, deo vlasti i oni koji nude „promene” i vruÊu antireæimsku retoriku, a da pri tome kao avo od krsta beæe od svih ozbiqnih politiËkih tema i stavova. Da ne bi bilo nesporazuma - ne mislim ja da je to „sve gluma” i folirawe. Ne mislim da je veÊ „sve dogovoreno” i da se samo Ëekaju izbori da bi „velika koalicija” izmeu DS i SNS bila objavqena. Ne. Ali verujem, taËnije, siguran sam da mnogi u Briselu priæeqkuju upravo takvu vladu u Beogradu i da bi u woj videli konaËni garant stabilnosti i „nepovratnosti demokratskih promena” u Srbiji. Ja verujem da na liËnom planu izmeu predstavnika vlasti i SNSa zaista ima mnogo rivaliteta i netrpeqivosti mada u nekim stvarima, oËigledno, ima i dosta saradwe i razumevawa. Ali to je zaista mawe bitno u odnosu na Ëiwenicu da izmeu wihovih pozicija viπe nema nikakve stvarne razlike kada su u pitawu kquËna politiËka i dræavna pitawa. Da li je EU zaista jedina alternativa? Da li podræavate izruËewe Ratka MladiÊa? Da li biste mewali status Vojvodine? ©ta ste spremni da uËinite u vezi sa pitawem kosovske secesije? Da li biste pod odreenim okolnostima pristali na nezavisnost Kosova? Zaπto pristajete na diktat stranih ambasada i briselske birokratije? Povodom tih i veÊine ostalih pitawa SNS ili Êuti, ili govori isto πto i vlast. Neko Êe reÊi da je to u redu i da je baπ dobro

πto, eto, konaËno postoji konsenzus po kquËnim dræavnim pitawima. Ali nevoqa je πto je taj konsenzus laæan, πto je dirigovan i πto je to samo konsenz us u n u t a r v l a d a j u Ê e k o m p r a d o r s k e p o l i t i Ë k e elite, bez obzira na to da li se ona trenutno nalazi u vlasti ili u opoziciji. A druπtvo je po svim tim pitawima ili podeqeno, ili - kao πto pokazuju doslovno sva relevantna istraæivawa - ubedqiva veÊina misli direktno suprotno od onoga πto Ëini i govori srpska politiËka klasa. Ne bi se o drekli Kosova zbog EU, mrze SAD, favorizuju Rusiju, protive se izruËewu MladiÊa, protive se privatizaciji i strahovito opiru odræavawu gej parade. I πta Êemo sad? Ne znaËi, naravno, da je veÊina uvek u pravu. Ali problem je πto se o tim pravim i kontroverznim politiËkim temama u srpskoj javnosti viπe skoro i ne raspravqa nego prisustvujemo karakteristiËnom poduhvatu „depolitizacije” gde se sav politiËki æivot tendenciozno pokuπava svesti samo na priËu o korupciji i o kadrovskim pitawima. Jedno je pitawe da li je NikoliÊevo i VuËiÊevo distancirawe od ©eπeqa bio psiholoπki nuæan i razumqiv potez. Drugo je pitawe da li je, nakon svega, taj Ëin bio moralan. Ali treÊe - i najvaænije - jeste sumwa da su napredwaci sa radikalskom vodom odbacili i najveÊi deo onoga πto su do juËe govorili i u πta su verovali. Ali mediji ih zbog toga, razume se, ne prozivaju, nego se, eventualno, bave samo efemernim kritikama. Nemamo prava da Êutimo o maskaradi kojoj upravo prisustvujemo. A Êuti se masovno, bilo iz straha da se ne bude optuæen za pomoÊ „drugoj strani”, bilo zbog nade da bi se od toga moglo neπto okoristiti. SNS, onakva kakva je danas, je politika bez politike, projekat kakav je veÊ iskuπan u mnogom tr anz ic ijs kim z em qam a n ako n s lom a s oc ija liz m a . Nakon πto se „demokratske snage” istroπe, zamore i razoËaraju, nakon πto se obavi najveÊi deo privatizacija i razvuËe veÊina druπtvenog bogatstva, na vlast se pripuπtaju „konzervativci”, odnosno „reformisani” predstavnici starog reæima, koji su u meuvremenu postali „prihvatqivi”, πto Êe reÊi, pripitomqeni i obezubqeni. A istovremeno se sve Ëini da se onemoguÊi formirawe realne politiËke alternative, pa Ëak i potisne i svest o potrebi i moguÊnosti tako neËega. Da li vam zvuËi poznato? Uostalom, πta hoÊete? Nekada smo æiveli u diktaturi i jednopartijskom sistemu, a sada imamo „ cr ve n e” i „ pl av e ” , „ le v e ” i „ d e sne ” , „ v la st ” i „opoziciju”, one koji se zalaæu za „promenu” i one koji su za „status kvo”... Pa vi sad, dragi moji, birajte do mile voqe. Politika, 15.2.2011. Podvukla - Iskra) (P

–ore VukadinoviÊ Gl. urednik NSPM


iskra1199  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1199.pdf

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you