God. LXIV
Birmingham, 1. novembar 2011.
О А О АÚ А
„ оже дај нам снаге да створимо Отаџбину праву“ огло би се рећи да је ово био credo и основни мотив jednog predratnog duhovno-politiËkog pokreta.
тварање Отаџбине праве јесте свевременски мотив и нешто што надахњује живот човека, без обзира којој генерацији припадао. пак, разлика између њиховог и нашег времена је у томе што се у оно време Отаџбина стварала и градила, а данас - после свих пропасти - морамо да је обнављамо. У оно време држава је окупљала готово све националне територије тако да је била заокружена национална целина. аправо, како је то била ·угославија, јединствена нација се тек требала стварати. ребало је градити Отаџбину којој је јединствена држава била оквир. и данас немамо тај оквир; наша држава је разобручена и она је и даље у процесу распадања, а државотворне идеје нема на видику.
Taj pokret је представљао природног настављача оног одушевљења којим је кроз велике жртве 1918. створена држава, већа од ушанове. ећ тад, после осамнаесте, дошло је до кобне смене. ероје су сменили шићарџије, државна управа и друштвено-економски односи су били заостали и корумпирани, али је постојао огроман морални кредибилитет који је taj pokret покушао да реанимира и афирмише кроз политичко деловање тако што би се „најбоље снаге ума и карактера ставиле у службу Отаџбине“. ако би се континуитет светле народне традиције слободарске борбе и одушевљења наставио и у новоствореној држави. и смо тај континуитет изгубили. ·угославија, која је после другог светског рата постала антисрпска и антитрадиционална, распала се, а данашња рбија је реликт те и такве државе. О О О
огуће да је то основни разлог што данашња рбија не окупља све рбе, а какви смо и ова држава је превелика. ајгоре је што смо изгубили народни пут. ивели смо у времену отпадништва, а сад живимо у времену опадања. згубљене су три генерације у комунистичком - „египатском“ ропству, и сад смо постали уморна нација. ноге наше рајине и историјски крајеви остали су без рба. рце нам је ампутирано – отето нам је осово. уховно-морално преживљавамо на непризнавању тог насиља. Оног тренутка, ако буде држава рбија признала да осово није њено, тад ће се – вероватно - угасити српска нација и почеће дефинитивно распарчавање рбије на неколико полудржавних творевина. и
Broj 1206
београдски пашалук нам неће остати. ез осова изгубили смо осово, што би рекао родоначелник наше духовне фамилије. У ¼ А О · А ·А
е само осово и рајине, ми смо изгубљени као гуске у магли; не знамо где ударамо, не знамо на коју ћемо страну. у личном и националном и геополитичком смислу. ривреда нам је уништена, политичари државу третирају као супермаркет који бескрупулозно пљачкају. А народ, огорчен и очајан, не зна шта да учини. е знамо шта су нам идејне основе, шта су основне вредности на којима Отаџбина почива, на којима се гради етос, који је стил живота. У свим овим „годинама расплета“ нисмо се ни запитали, шта је права Отаџбина. ато не можемо ни да утврдимо стратегију геополитичке оријентације.
бог тога нам је потребна не некаква нова Отаџбина, већ ново сагледавање шта Отаџбина јесте. ова оријентација, којом ћемо пронаћи старе основе и нови пут. Taj pokret је градио нову Отаџбину; ми морамо да обнављамо духовноморалне основе, односно главницу на којој Отаџбина и народ почива. А А· О АÚ
ао компоненте нашег националног идентитета узимају се православље, косовски завет и српски језик и традиција. ећемо говорити о сваком понаособ, већ пре свега желимо рећи да Отаџбину чини колоплет свега овог. Oна сама је духовно-органска категорија. Отаџбина је континуитет једног народа кроз векове, веза актуелног поколења са прецима али и са потомцима. Отаџбина је отелотворење у народном бићу одређеног етоса. Она има вертикалну – вредносну и хоризонталну – народно-органску димензију. вака заједница, по учењу jednog naπeg duhovnog predvodnika, „није само скуп појединаца, већ ново биће духовно“. Отаџбина је проширени завичај, а завичај је проширена породица. акле, Отаџбина је заједница окупљена око узвишености. ородична заједница почива пре свега на крвној основи („крв није вода“) док је Отаџбина заједница окупљена око традиције и вредности и она превазилази крвне, географске, па чак и историјске границе. ато је Отаџбина икона арства небеског, а арство небеско је Отаџбина права. ·едино непролазно у историји је Отаџбина. арство небеско је заједница народа ожјег, окупљена око риста као ара и оспода. то подсећа на слику