Page 1

God. LXIV

Birmingham, 1. januar 2012.

Broj 1208

SU©TINSKI UZROCI KATASTROFALNOG KRAHA TADI∆EVE POLITIKE Danas je i TadiÊ svestan da je wegova politika doæivela potpuni krah. Ostali su joπ samo wegovo pozersko samopouzdawe i reËitost pred tv kamerama i nastojawe da joπ uvek nae neko opravdawe za svoju poraæenu politiku. Po prvi put se javno brani od optuæbi za izdaju Kosova i Srba na wemu; zajedno sa svojom DS, vladom i koalicionim partnerima, nastoji da skrene paæwu sa wenih neostvarenih glavnih ciqeva „I reπewe pitawa Kosova i kandidatura za EU”, na za wega do sada daleko sporednije - navodnu borbu protiv korupcije, nove strane investicije, stvarawe novih radnih mesta, smawe besposlice, uopπteno „boqi æivot graana”. Ma koliko bio „posveÊen” demokratiji, TadiÊu je ostala „neotkrivena” wena suπtina. I zato je wegova politika krahirala. Nije TadiÊ za to kriv, takva je priroda demokratije. Spoqna struktura demokratije nije tajna, ali kao πto kaæe jedno od „tajnih” druπtava Ëiji je zadatak da je podræavaju i wene ideje i planove πire, ima svoje „unutraπwe tajne” i hijerarhiju, koje se i wenim najubeenjim vernicima stepenasto „otkrivaju”. Tako unutraπwa „tajna” demokratije nije tajna samo za one na vrhu wene stepenaste piramide. Nismo „posveÊeni” u demokratiju; joπ mawe pretendujemo da smo prodrli u wene „tajne”, ako one uopπte postoje. Doπli smo do odreenih zakquËaka, koje u ovakvom napisu moæemo samo pauπalno da iznesemo, prateÊi istorijski put demokratije i iskustvo sa wom. Savremena demokratije se raa nekako istovremeno sa pojavom slobodnog zidarstva u Britaniji, jaËawem wenog imperijalizma u svetu, industrijskom revolucijom u woj, znaËajem uloge novca i kapitala u druπtvu i privredi, razvojem i moÊi danaπweg bankarstva. Odatle se demokratija ubrzano πiri prvo Francuskom i drugim „buræuaskim” revolucijama u Evropi, a iz we daqe πirom sveta (uz malo reklamiranu Ëiwencu da wima prethodi brojno `presaivawe` masonskih loæa iz Engleske, mada se svaki slobodno zidarski priruËnih hvali znaËajnom ulogom wenog Ëlanstva u velikim istorijskim dogaajima). ©irewe demokratije prati i prividna protivreËnost osvajaaËkih ratova i `oslobaajuÊih` revolucija πirom

sveta, te i dva kataklizmiËka svetska rata. Naπ zakquËak je da veÊ to ukazuje na tesnu vezu izmeu visokog kapitala i demokratije, koju ona ne naglaπava, ali i ne poriËe. Osnovni ciq kapitala je wegovo uveÊawe putem profita. Profit i inetres su svetiwa, sve ostalo na tom putu je sredstvo. Tu su obavezno u igri konkurentnost i diferencijacija. Igra na meusobnim razlikama i zavaenost moguÊih protivnika. Ako je potrebno i podsticawe tih sukoba do zaraÊenosti, a onda skupo oruæawe i finansirawe obe strane - odliËan `posao` i dupli Êar. Da se vratimo osnovnoj temi, politiËkoj demokratiji, koju `demokrata` TadiÊ nije suπtinski shvatio i otuda krah wegove politike. Pre savremene demokratije, monarh - vladar, je oliËavao suverenitet, zasnovan na zajednici interesa jedne (monarhove) porodice i naroda kojim vlada. U tadaπwim uslovima, dobrim vladawem na dobrobit svoga naroda, monarh je ostvarivo i najveÊu moguÊu dobrobit dinastije i svoju liËnu. Ravu vladu plaÊao je obiËno svrgnuÊem, najËeπÊe smrÊu i stradawem i progonstvom porodice. Nije bilo moguÊe da svrgnuti monarh i wegova porodica boqe ostvare svoj ugled i blagostawe, van svoje zemqe i naroda. Zajednica dobrobiti naroda, monarha i dinastije bila je stvarna i Ëvrsta. U demokratija je toboæe narod suveren, koji svoj suvrenitet iskazuje samo u viπegodiπwim rokovima izborom izmeu nekoliko kandidata koji gotovo iskquËivo kandiduju postojeÊe politiËke stranke. Sa kavim objektivnim saznawima o kandidatima i wihovim programima narod glasawem ostvaruje svoj suverenitet? Demokratija zbog uËvrπÊivawa svoga poretka i svojih ciqeva namerno razvodwava i difuzira suverenitet, Ëini ga niπtavim - pretvara glasawem u farsu. KquËna tekovina demokratije su vlada politiËkih stranka u skuπtini. Pre demokratije, politiËke stranke u savremenom smislu nisu postojale. One su veπtaËka tvorevina demokratije sa ciqem da, pored prirodnih podela, dodatno i ostraπÊeno podeli narod i preda im iskquËiv monopol na vlast, pored i mimo prirodnih intresnih grupa u svakom druπtvu. Tako se vladavinom stranaka pitawa bitnog i suπtinskog narodnog interesa skreÊu sa glavnog na sporedni kolosek i zapostavqaju. U


Suπtinski uzroci... navodno narodnoj skupπtini, ne vrhuni opπti narodni i dræavni interes; skupπtina ne bavi reπavawem bitnih, stvarnih i aktulnih druπtvenih pitawa; uglavnom dominiraju sitnostranaËki ili teoretski sporovi i wihova nadgorwavawa. Tu vidno dolazi do izraæaja veza kapitala i tzv. demokratije. Kapital `diferencijacijom` i veπtaËim i zagriæenim podelama naroda kroz tako stvorene pukotine u opπtenarodnom interesu, protura svoje planove i ostvaruje svoju dobit. Od iskustava sa raznim vidovima demokratije, od onih izvornih do ove jadne i naπe, ona je najmawe odraz stvarne voqe naroda. Kao i u TadiÊevom sluËaju, vlada moæe potpuno da izgubi poverewe naroda, a ipak odræi na vlasti za ceo zakonski period svoga mandata, samo ako je u stawu da bilo kako saËuva svoju skupπtinsku veÊinu. Demonstracije su dozvoqena samo u zakonskom okviru, prijavqene i odobrene od policije, a obavqaju uz policijsku pratwu i `zaπtitu`. Spontane i divqe demonstracije, kao masovni neredi ove godine u veÊim britanskim gradovima, se muwevito suzbijaju; improvizirani sudovi danonoÊno rade, a uhapπeni izgrednici odmah primerno i drakonski kaæwavaju. Ako takve `huligane` regrutuju zapadne demokratije da ruπe tradicionalni poredak mediteranske Afrike, onda su oni legitimni pobuwenici protiv tiranije i vesnici „Arapskog proleÊa”. Wihovo suzbijawe, u sluËaju posledwih ruskih izbora, je dokaz „nameπtenog glasawa” i krπewa `demokratskih i qudskih prava` od strane nepodobnog i rapavog Vladimira Putina. Za razumevawe prirode demokratije, vaæan je odgovor na pitawe: Ko u tzv. demokratiji stvarno vlada? Narod sigurno ne, izuzev na povremenom prividu izbora, kad iz uskog kruga, poretku pogodnih profesionalnih politiËara i stranaËkih kandidata, bira Ëoveka-pojedinca i posredno wegovu stranku. Sam (demokratski) poredak nikada. Demokratija je sakro-sanktna; `paket` o kome se stvarno ne diskutuje i nikada ne otvara. U odnosu vlade, kapitala i biznisa u demokratiji, znaËajno podpitawe je: Ko ima primat; da li vlada diriguje kapitalom i biznisom ili obrnuto, `posao` i kapital, obaraju i mewaju vlade. U zrelim demokratijama, mada se o tome mnogo ne priËa, svakom iole promuÊurnom, jasno je kao dan, da do ozbiqne krize vlade dolazi kad izgubi poverewe velikog biznisa. Dokazi su bezbrojni. Svaki izsluæeni politiËar posle silaska sa vlasti nalazi sinekuru i uhlebqe u velikom biznisu, ukquËjuÊi i demo-`socijalisti`. Spekulativno bankarstvo je nedavnih godina skoro sruπilo kapitalistiËki poredak i dovelo do finansijske krize koja upravo potresa svet, ali poËiwenu πtetu ne plaÊaju vinovnici bankari, veÊ obiËan Ëovek i puk, smawewem penzija i druπtvenog starawa, poviπewem taksa i πkolarine, prinudnim kresawem javne potroπwe i besposlicom... Premijer Britanije, Kameron, je ovih dana stavio veto na mere sanirawa evro-zone u EU da zaπtiti interese svetskog finasijskog centra u londonskom Sitiju.

stranke su obavezno „potroπqivi”, demokratski sistem vlasti treba da traje i veËno istraje i oznaËi „kraj istorije”, kako najavquje, filozof demokratije, Fukujama. Demokratija neÊe istrajavawe pojedinca i stranke na vlasti, ma kako pouzdani vernici demokratije oni bili, iz bojazni da se ne zaborave i osile, te mesto poπtovawa demokratskih pravila igre, postanu `diktatori`, te poËnu da vladaju po svojoj Êudi, ili - ne daj Boæe - joπ gore, u prvi plan stave zaπtitu i promociju suπtinskog interesa naroda kojim vladaju. I to je upravo ono, πto TadiÊ, uprkos tolikih istorijskih i iskustvenih primera, nije shvatio. Mislio je da Êe doslovnim i iskrenim poπtovawem i primenom demokratskih pravila igre; neustavnim stvarawem predsediËkog sistema sa svojom liËnoπÊu na Ëelu; nasilnim i neukusnim svojim popularisawem i neprestanim pojavama pred kamerama; nekritiËkom podrπkom glavnih medija, preteæno u stranom vlasniπtvu; odanoπÊu i dicsiplinom svoje Demokratske stranke i vlaπÊu povezanih koalicionih partnera, saËuvati skupπtinsku veÊinu do kraja wenog mandata; jeftinom rasprodajom i privatizacijom dræavnih i javnih preduzeÊa i prirodnog bogatstva zemqe stranim `investitorima`; nesputanim vrπqawem i bogaÊewem domaÊih tajkuna; nemoralnom i neustavnom isporukom traæenih i netraæenih „ratnih zloËinaca” i visokih dræavnih Ëimbenika politiËki i pravno pristrasnom Hagu; praktiËnim saglaπavawem sa proglaπavawem srpskog naroda `genocidnim`; bespogovornim ispuwavawem svih zahteva i hirova zapadnih `demokratskih` moÊnika napraviti sebe dræavnikom od formata, neophodnog i nezaobilaznog u svakoj buduÊoj politiËkoj kombinaciji. Zaboravio je TadiÊ da je demokratija politiËko naliËje i sluπkiwa visokog kapitalizma; da u biznisu nema milosti, da je „Ëovek Ëoveku - vuk”. Kada je na kraju uvideo da mu nije pomogla ni JeremiÊeva intenzivna diplomatija, ni wegove posledwe izjave u NemaËkoj da je oslobodio Srbiju „primitivnog nacionalizma”, te umilostivi EU moÊnike da ga za wegovu posluπnost nagrade „krunom od papira” - statusom kandidata za ulazak u Uniju, da bar sa tim istupi pred svoje Evropom zaluene pristalice - doπao je konaËan i vidqivih krah sveukupne TadiÊeve politike, mada se on liËno joπ uvek koprca i javno ne priznaje svoj poraz. V. Dim itrijeviÊ

IZ SADRÆAJA Æivimo u zatiπju pred buru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Borba za æivot Borisa TadiÊa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Kompleks kulturne inferiornosti Srba. . . . . . . . . . . 9 Evroatlanski janiËari i majka Srbija . . . . . . . . . . . . .11 Upotreba laæi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Protivsrpska politika rukovodstva SANU. . . . . . . . . .17 Putin priprema Rusiju da uzvrati udarac . . . . . . . . . . 21

Osnovni postulat tzv. demokratije je privid slobode izbora. U stvari qudi i stranke na vlasti dolaze i odlaze, mewaju se; poredak uvek ostaje isti. To su suπtinski `promene bez promena`. Pojedinci i

2

Ovo je vreme za zle duhe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Pozoriπte u okupiranoj Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. januar 2012.


Svaka TadiÊeva dvoliËna fraza „Nikad neÊemo priznati...” znaËi

KORAK BLIÆE NEZAVISNOM KOSOVU Predsednik Srbije iskoristio je posetu Londonu da joπ jednom glasno i jasno kaæe da Srbija neÊe priznati Kosovo. Beogradskim medijima, koji su istu vest do sada nebrojeno puta preneli na istim udarnim mestima, joπ se poverio da je, "veoma iskreno i otvoreno", to isto rekao i britanskom premijeru Dejvidu Kameronu. Vara se Ëitalac koji misli da je mantra kako "nikada neÊemo priznati Kosovo" do te mere banalna da viπe i nije vest. Naprotiv. Mnoge u Srbiji zazebe oko srca Ëim vlast ponovo poËne da se zakliwe kako neÊe priznati Kosovo. UoËqivo je da se to uvek deπava u Ëasu kada se Beograd sprema na neki novi, mawi ili veÊi korak u pravcu priz nawa Kosova. Zapadni saveznici zasad i ne traæe da priznamo Kosovo. Oni nam samo postepeno zavrÊu ruku da Kosovo prihvatimo kao suseda i da ga tako, kao nezavisnu susednu dræavu, i tretiramo. Kada nam god zatraæe neki novi, opipqiv ustupak u tom pravcu, deπava se ono πto se i sada deπava: naπa vlast poËne da grmi da "nikada neÊe priznati Kosovo". Tako se iza najnovijeg tvrdog stava da nikada neÊemo priznati Kosovo krije Ëiwenica da vladajuÊa koalicija u Skupπtini Srbije ne moæe da skrpi veÊinu koja bi "pokrila" ono πto je dogovoreno sa Briselom i Priπtinom. Joπ gre, ni Vlada ni Skupπtina joπ nisu videle papir na kom pi π e π t a j e t a Ë n o B or k o S t e f a n ov i Ê , π e f Vladinog tima za dijalog sa Priπtinom, u ime Srbije dogovorio. Visoki dræavni funkcioneri j av n o i z r a æ a va j u s u m w u d a d o g ov o r n a pa p i r u uopπte postoji, a usmeni dogovor je izgleda toliko tajan da ni poslanici u Skupπtini Srbije o wemu ne smeju da znaju. Samo 14 ministara Vlade Srbije pristalo je da telefonom izglasa pravno sumwivu uredbu koja Êe omoguÊiti da se kopije matiËnih kwiga predaju organima samoproglaπene kosovske dræave, a i ta se uredba zasniva na zakonu o kom tek treba da se izglasi Ustavni sud. Vlada odbija Ëak i da saopπti imena sedam ministara koji su odbili da glasaju za spornu uredbu. Nije teπko pogoditi zaπto se neke stvari ne stavqaju na papir, dok se druge zapisuju, ali na hartijama bez peËata i potpisa. Diplomatija takve hartije naziva non-paper, nepapirima. Ti se dokumenti jednostavno spuste na sto izmeu dve strane i pr edstavqaju trag, ali ne i dokaz da je neko od nekoga neπto nepriliËno zahtevao. Kod nas je ostao zapamÊen non-paper koji je predstavqao spisak ameriËkih zahteva Vojislavu Koπtunici i Zoranu –iniÊu u proleÊe 2001. godine. Prvi na listi bio je zahtev da do 31. marta 2001. bude uhapπen Slobodan MiloπeviÊ. Potowi je po beogradskom vremenu uhapπen tek prvog aprila u tri Ëasa ujutro, ali je u Vaπingtonu joπ bila noÊ 31. marta. Neki misle da je Stejt department tada definitivno zakquËio da Beograd "dobro reaguje na pritiske" i

Iskra 1. januar 2012.

da uspeπnu politiku prema Srbiji ne treba mewati. Draæ hartija bez peËata je u tome πto i jednoj i drugoj strani pruæa moguÊnost poricawa (deniability, kako bi Amerikanci rekli). Ali sada smo izgleda uπli u novu fazu, u kojoj to πto traæe ni na papir neÊe da stave. I to nekih stotinu godina posle Prvog svetskog rata, koji su wegovi savremenici smatrali i straviËnom posledicom tajnih diplomatskih sporazuma.... "Tajna diplomatija" od tog je vremena termin koji se vezuje za diktatore i zlokobne paktove (sporazum Molotova i Ribentropa iz 1940), a zagovornici diplomatije otvorenog, javnog tipa istiËu da je mana tajne diplomatije bila u tome πto je podsticala podozrewa meu narodima i uniπtavala poverewe graana. A jedan od naËina da se uniπti poverewe je koriπÊewe visokoparnog jezika moralnih i humanistiËkih ideala radi prikrivawa suprotnih ciqeva i metoda. Tako se drastiËni primeri krπewa suvereniteta, nezavisnosti i integriteta neke zemqe po pravilu kriju iza glasnog zakliwawa u oËuvawe i n t e g r i t e t a, n ez a v is n o s t i i s u v e r e n it e t a t ih zemaqa. Suverenitet se na reËima najviπe i najglasnije garantuje upravo dok se, pod okriqem mraka i u odsustvu javne kontrole i debate, koriste sila, intriga i svaka vrsta prevare kako bi se taj suverenitet okrwio i uniπtio. Istorija diplomatije puna je primera da se za najviπi nacionalni interes proglaπava neπto πto je maska za ciqeve grupa i pojedinaca. Srbija broji dane do 9. decembra, kada bi trebalo da sazna da li Êe postati kandidat za prijem u Evropsku uniju. Vlast se silno trudi da ispuni æeqe onih u Ëijoj je moÊi da nam tu kandidaturu daju ili uskrate. Moæe li iko da tvrdi da dolazeÊi izbori nisu faktor koji opredequje ponaπawe vladajuÊe koalicije u ovom Ëasu? Vlast se plaπi kazne biraËa, kojim je uoËi proπlih izbora obeÊala da Êemo kandidati za prijem u EU postati joπ u decembru 2008. LogiËan je zakquËak da u ovom cajtnotu graanin Srbije ima razloga da zebe od usmenih dogovora, tajnih obeÊawa i neustavnih reπewa. Ako mu predsednik iz Londona obeÊava da neÊe dati ono πto mu London zasad i ne traæi, moæda je dobar trenutak da se zabrine i upita πta se od predsednika tamo zapravo traæi? I πta je on spreman da u zamenu za kandidaturu obeÊa? Graani imaju pravo da pitaju da li je srpski nacionalni interes u ovom Ëasu zaista istovetan interesu vladajuÊe koalicije. I da zatraæe da se o tome javno govori, bez tajnih dogovora, "veoma iskreno i otvoreno". Baπ kao predsednik sa britanskim premijerom. Nezavisne, 17.11.2011. Podvukla - Iskra) (P

Qiqana SmajloviÊ

3


KO©TUNICA: BRISEL RADI BEOGRADU O GLAVI Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koπtunica smatra da Ëlanstvo u Evropskoj uniji „apsolutno nije u interesu Srbije”, jer, uveren je, Brisel Beogradu „radi o glavi” Umesto Ëlanstva u EU, kako kaæe, ciq Srbije trebalo bi da bude razvijena ekonomska saradwa sa dræavama Unije. „U ovom trenutku trebalo bi promisliti πta je interes Srbije - da sve podredi kandidaturi za EU, ili da se sama razvija, da postoji, da opstane”, ocenio je Koπtunica u intervjuu za beogradske agencije. Prema wegovim reËima, sadaπwa vlast u Srbiji spremna je sve da ærtvuje zarad kandidature, a Brisel ponajboqe zna da je kandidatura „kruna od papira”i „ne znaËi niπta, jer posle toga mogu uslediti pregovori, a ne moraju, moæe biti odreen datum pregovora, a i ne mora”. „Moæda neÊe biti EU. Pred naπim oËima postoji samo neπto πto je krajwe neizvesno u ovom trenutku, πto nam radi o interesima i o glavi - to je Brisel, to je EU. A ne postoji neπto u Ëemu æivimo. Æiveli smo vekovima i treba da æivimo, uveren sam, joπ vekovima u jednoj zemqi koja se zove Srbija”, rekao je lider DSS. Koπtunica istiËe i da je EU „u dubokoj krizi”, pre svega kada je reË o poπtovawu nekih elementarnih demokratskih procedura: „U Evropskom savetu u ovom trenutku odluËuje samo jedna dræava - NemaËka. To je prvi problem Brisela. Drugi problem je ova ekonomska kriza i Ëiwenica da je sada Brisel poËeo da se raslojava na nekoliko razreda.” Po KoπtuniËinom miπqewu, pod pokroviteqstvom EU u Briselu se vode pregovori koji su „sve, sem pregovori”. Ti pregovori su ograniËenog karaktera, poπto se ne mogu voditi o statusu, nego se vode o tehniËkim pitawima, a ta tehniËka pitawa, u zbiru, kao πto pokazuju dosadaπwi pregovori, treba da dovedu do nezavisnog Kosova, tvrdi lider D S S. On smatra da se ne moæe o sudbini zemqe odluËivati kroz takve pregovore koji se vode u Briselu, „gde imate neke dogovorene zakquËke, neke na papiru, neke dogovorene na reË i uz garan cije posrednika (Roberta) Kupera”. O pi taw u 1 5 po sto te ri tor i je Sr b ije , wenog identiteta, kulture, i, najzad, materijalnog bogatstva koje se nalazi na Kosovu mora najpre da raspravqa skupπtina, bez obzira na ishod, naveo

4

je. To se, po KoπtuniËinoj oceni, izbegava jer u ov om t re nu t ku p os t oj i „ ne ko l ik o s t r a na ka , doduπe bez nekog preteranog uticaja, koje se otvoreno zalaæu za nezavisnost Kosova, a vlada juÊa veÊina na tome radi, samo ne sme da kaæe javno, a i unutar we same ima previrawa, pa stoga izbegava Skupπtinu”. Koπtunica je ocenio da je danas mnogo teæe razreπiti tu situaciju nego pre „neodgovornog po t p is i va w a ” S po r az u m a o s t a b il iz ac ij i i pridruæivawu (SSP) sa EU, aprila 2008, a pogo tovo posle onog πto zove „prelomnom taËkom”, a to je rezolucija u Generalnoj skupπtini UN, septembra 2010, kojom je definisano da nisu UN posrednik u pregovorima Beograda i Priπtine, veÊ EU. „Vidimo kako smo polako, od 2008. godine, izaπli iz neËeg πto je bilo podruËje sigurnosti za Srbiju, a to je Savet bezbednosti UN, gde postoji moguÊnost veta i jedna zemqa, Rusija, koja je pokazala spremnost da taj veto uloæi. Tako smo doπli tamo gde nam se bukvalno radi o glavi. I, politiËki, kada je reË o do kraja zaokruæivawu nezavisne dræave Kosova od strane Brisela”, naveo je. Za wega je neprihvatqiva i ideja o podeli Kosova, koju vidi kao „pokuπaj da se kapitulanstvo u politici prikrije nekom idejom da se neπto moæe saËuvati, da se neπto moæe spasiti”: „Naπ spas je jedino u poπtovawu prava. Nepriznavawe nezavisnosti Kosova, ko god da ga otme... Cela stvar je u tome da mi kaæemo i dokaæemo da je to naπe. Onda imamo neπto πto ima elemente zamrznutog ili nereπenog konflikta i ostavimo buduÊnosti, nekim drugim naraπtajima, da se tim pitawima bave.” Kad je reË o skorim izborima, Koπtunica kaæe da Êe DSS izaÊi pred biraËe sa izbornom platformom kada izbori budu raspisani, a da Êe o ev en t u a l no j s a ra d w i s a d ru g i m s t r an ka m a razmiπqati kad ishod izbora bude poznat - zbog iskustva sa izbora 2008. Koπtunica kaæe da podrπka DSS-u raste: „Trend podrπke politici D S S-a raste, zato πto nam je vreme dalo za pravo. Sve od 2008. do danas, i taj odnos prema EU, neophodnost da na prvom mestu bude razvoj Srbije, a ne jedan papir na kome piπe kandidatura, koji zapravo ne znaËi niπta, to nam je dalo za pravo. Ako uzmete u obzir kakvo je r a s p o lo æ e w e u S r b i j i u o d n o s u n a E U , o n d a moæete oËekivati da Êe ta podrπka u javnosti DSS-u rasti.” 3.12.2011. Podvukla - Iskra) (P

Vesti-online

Iskra 1. januar 2012.


Akademik Milorad EkmeËiÊ

ÆIVIMO U ZATI©JU PRED BURU Ne znam od Ëega me je viπe strah, od zatiπja ili od bure koja Êe jednom doÊi Put u Evropu je put na Mesec - kad tamo doeπ, osnovno je kada Êeπ se vratiti svojoj kuÊi. Za Evropom leleËu u Srbiji jedino naπi vrli politiËari, verujuÊi da Êe im Evropa ponovo podiÊi ono πto su oni kod kuÊe razorili. Komunizam je uspeo da Jugoslaviju od agrarne zemqe pretvori u poluindustrijsko druπtvo. To viπe ne postoji. U Niπu je u elektronskoj industriji bilo zaposleno viπe od 10.000 radnika, u industriji automobila u Kragujevcu joπ i viπe - kaæe u razgovoru za „Novosti” akademik Milorad EkmeËiÊ.

I objaπwava πta se dogodilo: - Juænoslovenski prostor je, kao i znatan deo sredwe Evrope i Balkana, bio dvoriπte evropske, u prvom redu nemaËke industrije. Srbiju je stvarala kompradorska buræoazija, trgovinom sa Istoka na Zapad i obratno. Industrijska buræoazija izvozi samo u jednom smeru, izvozi svoju robu, a ne krËmi tuu na dve strane. Mi se danas vraÊamo tamo gde smo pre komunizma bili, u ekonomiju koju su samo obrazovaniji nazivali kompradorskom, a obiËan narod Levantom. Za Evropom leleËu politiËari zbog svojih promaπaja i nade da Êe, kao sa uvozom ameriËke demokratije, opet ovom narodu prodavati rog za sveÊu. Za evropskom valutom su lelekali narodi koji su svoju valutu pretvorili u prazan papir. Naπ voz ide evropskim kolosekom, jer drugog nema? - Ne bih æeleo danaπwe vozovoe. Srbi su vazda bili u Evropi, a u ovu Evropu ne treba æuriti. Mi moramo biti u Evropi i nije bitno ko Êe nam otvoriti te kapije, uvezeni demokrati ili oni uvezeni demokrati kojima se ne priznaje da su evropska demokratija. Ujediwena Evropa je stara Evropa - siromaπniji jug i bogatiji sever. Nije Ëudo da su danas u krizi GrËka, Italija, ©panija i Portugal. Nasuprot evroskepticima, delu elite niπta nije tako dragoceno kao „evropska buduÊnost”, ni identitet nacije, ni vlastita istorija? - Ne bih smeo da podelim miπqewe da su Srbi danas zaboravili svoju naciju i da im je sveto samo sawati o ulasku u EU. Globalizacija divqeg kapitalizma je svuda dovela u pitawe naciju. Ne smatram da je to progres, jer je reË samo o malim nacijama, a velike preuzimaju kormilo sveta. U veÊini zemaqa EU je stawe gore nego kod nas. U istoriji je nacija uvek bila izvor narodnog suvereniteta, to jest demokratskog druπtva. »ovek samo kroz naciju kao prirodnu pojavu (nastalu kroz procese dugog trajawa, a ne posebnim krvnim grupama) ima svoje prirodno pravo na slobodu. Nisu je zaboravili, ali sve ËeπÊe o woj govore bez imalo samopoπtovawa, ponosa, gotovo se

Iskra 1. januar 2012.

sprdajuÊi sa suverenitetom i svojom dræavom? - Ovakve faze sumwe u svoju naciju su, kod svih naroda, uvek postojale i prolazile. OsnivaË moderne ruske istoriografije Mahail Karamzin pre viπe od dva veka postavio je pitawe πta se radi u wegovoj savremenoj Rusiji. Odgovorio je: „Krade se!” A onda je doπla herojska Borodinska bitka, pa pad Moskve, pa izgon Napoleona i pobeda u velikom ratu. Posle je doπao »adajev, sa filozofskim plakawem πto je Rusija prihvatila gwilo vizantijsko hriπÊanstvo, a ne katoliËanstvo, koje je donelo veliku kulturu. A i to je bilo doba dekabrista koji su ostavili dubok trag u nacionalnoj istoriji. Da ste me upitali πta se danas radi u Srbiji, ja bih kao Karamzin odgovorio: „Krade se!” Ne treba se sekirati zbog trenutnog nedostatka patriotizma. Ovaj mondijalizam je brzo kvarqiva roba. Ko u wega zabrazdi preko kolena rizikuje da Êe ga buduÊnost slaviti kao Boru StankoviÊa, koji nam je ostavio trajno kwiæevno delo. Korupcija nije samo naπa boqka veÊ najrasprostraweniji oblik „nihilistiËke suπtine” savremenog sveta. - Optuæivali su ranije Hrvatsku da nije ispunila uslove za prijem u Evropu, jer je tamo jedan bivπi predsednik vlade primio mito od jedne austrijske banke i jedne maarske naftne kompanije. Kao da Austrija i Maarska nisu podjednako uËestvovale u toj korupcionaπkoj proceduri. Kad sutra uemo u Evropu, ovako kako nam se nameÊe, ja Êu isto tako reÊi da se u Srbiji joπ uvek krade, jer t aj zanat Evropa kod kuÊe nije zaboravila . Usvojili su ameriËki lobizam, kao neizbrisiv sistem legalizovawa korupcije, gde se pokuπava da zakon odredi dozvoqeni procenat uzimawa. ©ta je dovelo do toga da je u Srbiji danas sve mawe nade, a sve prisutnije beznae, maloduπnost, strepwa? - Danaπwe stawe kod nas je posledica naËina na koji su demokrate pobedile komunizam. Pre naπe „naranxaste revolucije” i pada MiloπeviÊa imali smo predstavu o Evropi kao sreenoj celini. Izgledalo je da se na ta vrata ulazi kao na vrata kluba gde se pije, a niko unapred ne opomiwe da treba plaÊati. Granice Evrope su izgledale kao veÊ svrπena stvar. Nije u pitawu samo bivπi jugoslovenski prostor, gde su stvorene dræave kao Crna Gora i Kosovo. Wihovo postojawe poËiva na pretpost avci da ne postoje etniËke mat ice. U Makedoniji su obustavili popis stanovniπtva jer je brojËani pad jedne od etniËkih zajednica izmenio ranije poimawe o wenom biÊu. Belgija je posle godinu i po formirala vladu, kao da je i ona nastala Dejtonskim sporazumom. Joπ se radi na stvarawu sredwoevropske, podunavske zajednice regija. Maarska, Rumunija, Bugarska ne pokazuju da su se pomirile sa Ëiwenicom da su

5


Æivimo u... wihove dræavne granice zauvek date.

Moæemo se zapitati ima li naroda koji se udobno oseÊaju u mnogoËlanoj evropskoj familiji? - U Evropi se oseÊaju kao kod svoje kuÊe s am o n a ro d i ko j e j e n ek o l i k o v e k ov a g r e j a l a mitologija da su oni uvek bili Evropa, a wihovi susedi druge vere nisu. Volt erova Evropa, do istoËnih granica katoliËkog p rostora, jedna je duhovna celina. Ne izgleda da je ta Evropa trorogih πeπira prebrodila sve muke etniËkih nesporazuma. U bivπim jugoslovenskim republikama, sada suverenim dræavama, ako se to sme glasno govoriti, pad komunizma je doæivqavan na isti naËin kao u NemaËkoj: komunizam je tiranija kao πto je b io nacizam. U Rusiji je nemoguÊe komunizam razdvojiti od oseÊawa da je on doneo osloboewe, da postoji oslobodilaËki antifaπizam. Pad komu nizma u Rusiji smatra se, barem to vaæi za postjeqcinovske vlade, kao poËetak modernizovawa. Ne caruje kao u nas uverewe da Êe poruπene fabrike sada izgraditi Evropa. Nismo slutili da sa Evropom moæemo iÊi nazad, u levantinski tip zajednice. Budimo se u turbnom saznawu da sve stare boqke evropskih naroda postaje i u EU. Maari se ponaπaju kao da im je ujediwena Evropa dala mandat da obnove staru Ugarsku. Pobuna na Menhetnu ukazuje da je „neπto trulo” i u ameriËkoj demokratiji? - Filozof Noam »omski je nedavno poslao poruku pobuwenicima pokreta „Okupacija Volstrita” da se SAD viπe ne mogu rukovoditi naËelima demokratije. Obe stranke, Demokratska i Republikanska, su stranke biznisa, a ne naroda. Nije u pitawu parlamentarna demokratija, nego demokratija kojom veliki ameriËki biznis osvaja sve slobodne narode sveta . Æivimo u zatiπju pred buru. Ja ne znam od Ëega me je viπe strah, od zatiπja ili od bure koja Êe jednom doÊi. Da li je kriza zapadnog kapitalizma unela promene u socijalni sistem, a te promene donele nove vetrove u tradicionalnim odnosima velikih sila oko kontrole celog sveta? - Ne verujem. Pokret „Okupacija Volstrita” liËi mi na stare jadikovke, na veÊ vieno u pobunama omladine u Evropi i SAD u maju i junu 1968. Na televizijskim vestima se lepo moglo videti da u tim grupama ne ma crnaca, ili ih je veoma malo. Mnogo je profesora univerziteta. Pobuna na Menhetnu do sada je jedino ubrzala povlaËawe trupa iz Iraka i Avganistana. I to je velika stvar, ali nije odgovor na pitawa koja je kapitalizam svalio na celi svet. Gde nema crnaca u Americi tamo nema ni pravog otpora. Nije u pitawu crni predsednik, nego Ëiwenica da on, svojim dekretima, ne moæe mewati socijalno stawe. Dok se stare socijalistiËke partije, svuda u svetu, bave onim πto radi Toni Bler, πef britanskih laburista i realizator ideologije TreÊeg puta, dotle nema prave krit ike kapitaliz ma . Najreakcionarniji ministar spoqnih poslova u modernoj Francuskoj Bernar Kuπner bio je kandidat nekadaπwe SocijalistiËke partije.

6

Uprkos krizi, i daqe je ameriËki vojni buxet veÊi od vojnog budæeta svih drugih zemaqa zajedno. - Viπe od 60 odsto buxeta za nauku ide na istraæivawa u vojne svrhe. Amerika ne zna da li je iz jednog rata izaπla ili uπla u novi. Nije u pitawu samo socijalna nepravda, nego Ëiwenica da ulazimo u civilizaciju qudoædera. EU je uspela samo u vojnom ujediwewu stare Evrope, koja i u novom stawu ostaje u starim brigama gloæewa oko granica i kako da se stara korupcija nazove novim imenom. Ne funkcioniπ e Evropa, nego NATO. Govorili ste da nema Evrope bez Rusije, o Evropi do Sahalina. Da li je Putinov Evroazijski savez zaËetak jednog takvog moguÊeg projekta u buduÊnosti? - Mislim da je to pravi put ujediwewa Evrope, koja bi imala neki savezni odnos sa ovom dræavom ruskih zemaqa. Evroazijski savez pokriva granice (Rusija, Belorusija i Kazahstan) ruskog naroda. Za stvarawe ovog saveza nedostaje joπ pris tanak Ukrajine, Ëiji je pravi naziv pre Oktobarske revolucije bio Ma lorusija. Bila je to tradicionalno ruska zemqa, prva kolevka ruske dræave Kijevske Rusije. Deo Ukrajinaca se zaglibio do granice dokle je Volter smatrao da se prostire Evropa. Tek kad pree tu granicu katoliËke Evrope, Evropa Êe biti osnova nove demokratije u svetu. To je neminovnost, kojoj se i mi Srb i moramo nadati. BiÊe to teæak i dugoroËan posao da se pree granica dveju hriπÊanskih crkava. Ne etniËka posebnost, n eg o v e r s k a n e t ol e r a n c ij a od v a j a U kr a j i n u od Rusije. Ukrajinski nacionalisti upravo nastoje da se ukrajinski jezik nanovo standardizuje na krajwe zapadnim dijalektima. Ali to neÊe uspeti, pa Êe se istorijska sudbina povezanosti sa Rusijom, u dræavnom pogledu, na kraju i ostvariti. Moæe li mali srpski Ëamac plutati neprivezan za veliku rusku lau? - Ne moæe. Ni cela E vropa ne moæe neprivezana za veliku rusku lau. NATO je bio vojna alijansa protiv Rusije. On je to i danas. OstaÊe tako dok Sjediwene Dræave, iz rata u rat, ne doæive poraz. Mogu slomiti nezavisne dræave svih malih naroda na svetu i onda lipsati, jer je to neprirodan, od istorije otuen, zadatak Sjediwenih Dræava. U ovom mom odgovoru je vrlo jasno reËeno da je nemoguÊe teæiti ujediwewu srpske dræave sa projektom Evroazijskog saveza (Rusija, Belorusija, Kazahstan i nuæno Ukrajina), jer je to ruski etniËki savez, a ne slovenski. Jasno je da Srbija nikada ne moæe biti bez Rusije, jer bi time odsecala - ne samo desnu - nego obe svoje ruke. Zapad nikada neÊe dozvoliti ujediwewe Srba u nekom dræavnom savezu sa Rusijom. Neminovnost je da se EU ne moæe odræati kao vojni savez sa Sjediwenim Dræavama, protiv Rusije . U tom pogledu je i naπa vezanost sa Rusijom realna i neπto oËekivano. Bili ste nesueni „svedok-ekspert” odbrane Slobodana MiloπeviÊa u Hagu. Kakav je bio vaπ odnos prema MiloπeviÊu? - Moj odnos prema MiloπeviÊu je bio odnos prema Srbiji. Bio je prvi Srbin koga je u dræavnu (Kraj na str. 8/2))

Iskra 1. januar 2012.


BORBA ZA ÆIVOT BORISA TADI∆A SRPSKOG DORIJANA GREJA Boris TadiÊ, to viπe nije politiËka priËa. To je πekspirovsko finale jedne teme Oskara Vajlda, u kojoj naπ junak, na sopstveni uæas, ostaje - neodrastao i lakomislen - veËiti deËak srpske politike, dok wegova slika, na uæas nas koji je gledamo, postaje svedoËanstvo izopaËenosti i raspada. Jer politiËka egzistencija naπeg Dorijana Greja, koja zavrπava u toj slici pada, iscrtavala se skoro Ëetiri godine na strategiji odlagawa i kupovine vremena, od danas do sutra. Za to vreme obruË oko wega suæavao se, da bi mu na kraju svi poverioci osvanuli na vratima, istog dana i istog sata. Ali to nisu viπe bili oni fini qudi od pre dve ili tri godine, koji su mu delili mesece kao da je sve vreme ovog sveta bilo wihovo. To je danas svet veoma besan, u svom besu veoma pomerenih shvatawa i prema tome πta moæe i πta sme da mu radi ovako smuπenom i slabom, ni nalik onom Dorijanu, koji je galantno kupovao vreme ponaπajuÊi se kao da ga je nakupovao u eonima. Zato su ovo dani u kojima gledamo wegovu sliku posrtawa svake vrste. Lice na woj svedoËi da prisustvujemo trenutku kada on gubi sve, kad joπ samo Ëeka svoj maË, da mu zabije neko wegov, neko dræite me za reË - ko Êe biti gori od wega. Boqe od toga nije ni moglo: onaj koji se u druπtvu obeleæenim dubokim konfliktom politikom bavi dræeÊi sva vrata πiroko otvorenim na kraju Êe redovno zalupiti baπ sva. Jer Borisa danas smatra izdajnikom svet koji ne bi dao Kosovo za Evropu; oni koji ne bi dali Evropu za komad nekakve zemqetine koja se ne vidi sa „Beograanke” dræe ga za kukavicu; oni koji bi dali i jedno i drugo za jednu kupovinu u „Zari” prokliwu ga sedeÊi na birou; svi kojima se s parama za wegovog vakta posreÊilo dræe ga tankom garancijom da Êe te pare i zadræati. Opozicija ga tretira kao ahilovu petu vlasti, wegovi iz vlasti joπ malo pa isto tako. Ameri mu neÊe zaboraviti πto je prekrπio pravilo da veliki smeju da izneveravaju obeÊawa data malima, ali mali velikima ne; Rusi mu neÊe oprostiti πto ih je lagao kao roake sa sela; Evropqani πto mu je falio samo jedan korak da postane wihov i πto taj korak nije napravio evo Ëetiri godine; a ni jedni, ni drugi, ni treÊi neÊe mu preÊi preko toga πto je sa svima wima priËao tako samouvereno petqajuÊi kao da oni ne priËaju meu sobom, kao da su se jutros tukli u Zalivu sviwa. Wegovi zapadnobalkanski susedi razoËarani su πto im je dao toliko mnogo da su naivno poverovali kako Êe im dati sve. Wegovi baroni ne praπtaju mu zaπto ih je uopπte obogatio, kad sad ne moæe da ih zaπtiti, nego im gologuzani iz opozicije prete hapπewem, pa oni, siroti, moraju da kupuju stanove po inostranstvu da se sklone kad zagusti. PORUKA STRANCIMA Zato se vredi zamisliti nad dubinom udesa tog Ëoveka - politiËkog narcisa kakvih nismo

Iskra 1. januar 2012.

videli mnogo - koji je umeo da pati kad ga neko ne voli i koji se suoËava s tim da ga danas ne voli baπ niko, i to ga baπ toliko ne voli da Êe plan za wegovo politiËko ubistvo biti Ëist plagijat „Ubistva u Orijent-ekspresu”. Kada taj slomqeni Boris danas javno kaæe kako bi viπe voleo da reπi Kosovo nego da dobije izbore, on je, naravno, joπ daleko od toga da se sreo sa istinom i da bi mu trebalo verovati. Ali se veoma pribliæava jednom priznawu koje od wega oËekuju makar oni koji u sebi joπ za wega joπ mogu da pronau, ako veÊ ne reË opravdawa i praπtawa, a ono bar reË razumevawa za wegov udes. Naravno da bi on voleo da dobije izbore i naravno da Êe uËiniti sve - nema tog nepoËinstva koje neÊe - da tako i bude. Ali to πto, makar u izjavi, izbore i svoj mandat stavqa na drugo mesto, svedoËi kako je makar poËeo da razumeva kako su izbori za wega svet senki i kako se, bar ponekad, noÊu budi od toga πto mu je kristalno jasno gde je pogreπio, odakle zna da za wega æivotnih izbora viπe nema. Wegov prioritet, a to Êe reÊi deo wegovog stvarnog sveta jeste danas reπewe za Kosovo, ono mitsko mesto gde su do sada pale bar tri srpske vladarske glave - Ëak dve u posledwih deset godina - i gde nijednu od wih tri nisu posekli Srbi, makar sva ta tri puta gubili Kosovo. Hajde da vidimo πta zapravo kaæe Boris, pa Êe nam biti jasno i Ëega se plaπi. Kada izgovara pritom otvorenih oËiju - kao da se kune - koliko zapravo æeli da reπi Kosovo, pitawe je πta uopπte danas jednom Srbinu znaËi reπiti Kosovo. SiÊi na srpskim tenkovima dole? Uozbiqite se! Dogovoriti se sa ©iptarima? NemoguÊe! Sa strancima? Bar Boris bi se dogovorio da je mogao. I zato danas reπiti problem Kosova moæe da znaËi samo jedno - predati ga! Kome se dakle Boris zakliwe da bi danas radije predao Kosovo nego da joπ jednom osvoji vlast, doavola s wom. Kome poruËuje da mu viπe nije do vlasti, πto je jeste laæna izjava, ali je, ne mawe, istinita kao mera toga koliko æeli da reπi/ preda K osovo? Moæda onima koji mogu da mu pomognu da joπ jednom osvoji vlast, a mogu i da mu odmognu da je ne vidi nikad viπe? Moæda onima koji mogu da ga skrate za glavu zbog tog istog Kosova? Koliko god se meni ne dopadalo to πto je Boris na Kosovu dao viπe nego πto je smeo, to je moj problem. »iwenica je, meutim, da je dao mnogo mawe nego πto je obeÊao, o Ëemu nam svedoËe i Vikiliks i sve brojniji strani birokrate, poput Miroslava LajËaka, koji nam polako otvaraju kako je EU, ma πta mi mislili o woj i wenim oficirima, i g r a l a p o s l e d w e Ë e t i r i g o d i n e p o π te n i j e o d ije bilo novih uslosrpske strane. A to znaËi da ni va za kandidaturu za EU. Svi uslovi o kojima mi govorimo danas stoje najmawe od proπle godine, sa svima su se TadiÊ i wegova ekipa upoznali i

7


Borba za...

Æivimo u... (sa str. 6)

saglasili. Oni su novi samo za Srbe, koji o wima nisu znali niπta jer ih je obmawivala wihova vlast sa TadiÊem na Ëelu, a ne Brisel, Berlin joπ mawe. SA SVOJIM NARODOM

politiku uveo narod, a ne marπal Tito. Moja prva misao, poπto je Jugoslavija poËela da se quqa, neπto pre 1990, bila je - sve πto se uradi, Beograd ostaje i daqe glavni grad srpskog naroda, Republika Srbija wegova istorijska matica. U izvesnim stvarima se sa MiloπeviÊem nisam slagao, kao πto je bilo pitawe Srba u Hrvatskoj, ali sam zaista duboko uveren da je p re d a j a M i l o π e v iÊ a H a π k o m t r ib u na l u b i l a istorijska greπka. Nije on zloËinac, nego je zloËin prihva tawe ideje Teodora Ruzvelta, iz 1919. da t r e b a s t v a ra t i „ L ig u p o b ed ni k a ” , s a j ed n i m meunarodnim sudom da kaæwava neposluπne. A neposluπni su bili slovenski narodi, Srbi na prvom mestu. Pored vrlina umeÊa dræavniπtva, postoje i neka ubeewa Slobodana MiloπeviÊa koja nisu bila samo wegova, nego moæda opsesija jedne epohe. Verovao je u socijalizam i, kao dete, bio ubeen da su zapadne demokratske dræave SAD, Francuska, Britanija, naπi veËni saveznici.

»iwenica je, jednako, da je TadiÊeva skrivena strategija, kada je osvojio vlast 2008. godine, bila podela Kosova. Naravno, koliko god ona, sa pozicije srpskih interesa, bila ravo reπewe i koliko god, iz ugla stranaca, bila ostvariva kao ribolov u Mrtvo moru. »iwenica je takoe da je proπle godine, posle debakla u Sudu p r a v d e u H a g u i k a p i t u la c i j e u G e n e r a ln o j skupπtini UN, TadiÊ preπao na rezervni plan postepenu predaju Kosova, koja Êe biti vremenski sinhronizovana sa procesom pridruæewa Srbije Uniji. ReËju, on wima malo Kosova, oni wemu malo Evrope, iz ruke u ruku. Takoe je Ëiwenica da je TadiÊev ekonomski, politiËki i moralni slom, iznenadio i wegove strane partnere, koji su, sreÊom, sruπili wegov rezervni plan jer su hteli malo viπe Kosova za malo mawe Evrope. A to Êe opet reÊi da su u Berlinu oduvek viπe raËunali s Kosovom nego πto su bili spremni da Borisu daju da raËuna sa Evropom. Na kraju su - æivot ume da bude ciniËan osovo i Evropa za Borisa postali ono πto je oduKo vek, laæuÊi Srbiju, tvrdio. Postali su razdvojeni procesi. Jer, da nije tako, zar bi Boris danas slao poruke Evropqanima da mu ne treba vlast, a to Êe reÊi da mu viπe ni kandidatura nije toliko vaæna, bar ne koliko bi voleo da na Zapadu samo znaju da bi on wima dao Kosovo, samo kad bi mogao. A zaπto ne moæe? Zato πto je wegov a ogrezl a vlast polomila zube na severu Kosova, i to ne sa Kforom, ne sa TaËijem, niti sa strancima. Polomila ih je u sudaru sa kosovskim Srbima - onima koje tadiÊevci doæivqavaju kao „πaku jada” a wihovi mediji kao gomilu neukih seqaka koji stoje izmeu wih i buduÊnosti. TadiÊeva vlast se dakle polomila na Severu, s tim πto od toga nije polomqena samo tamo veÊ i u Beogradu. Zato Boris, kada poruËuje strancima da bi on reπio Kosovo, poruËuje zapravo da on ne moæe da reπi - a mnogo bi æeleo - ono πto je obeÊao. Zaπto je onda obeÊao, pitawe je na koje Êe morati da odgovori on sam, i to pre nego πto Fortinbras doe da u πekspirovskoj zavrπnici u Srbiji prebroji ono πto prebrojava u „Hamletu”. I zato je cela istina da se Boris... u Briselu neÊe boriti ni za kandidaturu ni za vlast. BoriÊe se za goli æivot. I po tome - kakva kuËka ume da bude sudbina - Boris, prvi put otkako vlada, deli svoju sudbinu sa Srbima, od Ëijeg udesa je toliko beæao da je na kraju morao da se sudari s wim. Standard, 7.12.2011. Podvukla - Iskra) (P

8

Æeqko CvijanoviÊ

Kaæete da su wegova ubeewa, vera u socijalizam, koji je doæiveo slom, bili i „opsesija” jednog vremena. - Smatram da je poraz socijalizma u SAD znaËajniji nego u Rusiji. Pre svega, zbog Ëiwenice da je ukinuo moguÊnost da se u toj zemqi viπe ikada moæe javiti. Divqawe kapitalizm a je najgore e ko n o m s k e p o s l e d ic e o s t a v il o u S j ed iw en i m Dræavama, u kojima su dva velika sindikalna saveza uspela da obezbede osnovne socijalne tekovine socijalizma u svetu: osmoËasovni radni dan, odreeno zdravstveno, penzijsko i obrazovno osigurawe, zakonom propisanu cenu rada - satnica i dnevnica. Posle Regana, polako se uvodi „kalifornijska nadnica“, plaÊawe od oka, kako poslodavci plaÊaju rad na crno ilegalnih useqenika iz Meksika. Radi poveÊawa investicija, Regan je poreski povlastio bogate koji su poËeli da se bogate nekoliko stotina puta viπe nego radnici. Sve dok se ne vrati socijalna dræava, kakva je u istoriji pobedila posle 1918, neÊe biti ni stabilnosti ekonomskog i politiËkog razvoja. Samo bivπi faπisti socijalizam nazivaju tiranijom. Neretko ste svoja nauËna stanoviπta i intelektualna uverewa saopπtavali u medijima, javnost je sve nezadovoqnija naËinom informisawa? - Mi danas nemamo slobodu informisawa kakvu smo nekada sawali da Êemo je dobiti. Sve su novine i televizijske stanice u rukama stranih k or p or a c ij a . O s t a l i s u „ P eË a t ” i „ V e Ë e rw e novosti”. U veÊini drugih listova i televizijskih studija postoje otresiti, predani pojedinci koji se ne predaju i piπu iz svoje glave, a sve ostalo je instrumentarij izgradwe drukËije svesti i drukËij e g j a vn o g m w ew a. T o s e s ve m o æ e v eπ t aË k i stvarati, kao svest deteta koje je u ranom detiw stvu predato novim roditeqima i ne zna odakle je doπlo. Novosti, 4.12. 2011. (Podvukla - Iskra)

Miloslav RAJKOVI∆

Iskra 1. januar 2012.


Posledice otuewa tzv. srpske „elite”

KOMPLEKS KULTURNE INFERIORNOSTI KOD SRBA Nacija, joπ od francuske buræoaske revolucije, prestaje da bude etniËki, veÊ postaje kulturni fenomen. Pripadnost odreenoj naciji, oseÊa se kao takva, usled prihvatawa kulturnog obrasca koji je ta nacija stvorila. OseÊaj pripadnosti prirodno raa i rodoqubqe, te slogu u narodu, πto su kquËni preduslovi napretka i razvoja bilo koje dræave, odnosno, wenog naroda (nacije). Tako su neke nacije uspele da se oËuvaju i u vrlo teπkim vremenima, pa iako su etniËki potpuno prekomponovane, one su zadræale originalni nacionalni oseÊaj i dræavotvornu svest. Kao odliËan primer, moæe nam posluæiti sluËaj hrvatske dræavne ideje i nacionalnog ponosa. Na naπu nesreÊu, ova nacionalna ideja se, kroz istoriju, ostvarivala na raËun srpskog nacionalnog interesa, a neretko, uz obilnu pomoÊ nekih Srba. Slom dræave na Kosovu, 1389. kod nas je imao za posledicu pogibiju elite, a s wom i prave nacionalne svesti, koja bi obezbedila dræavotvorni oseÊaj, te nakon osloboewa u srpskoj revoluciji, takvo ponaπawe novostvorene elite koje bi narod vezalo za dræavu, jer bi shvatio da ona postoji i deluje kako bi wemu, narodu, obezbedila sigurnost i optimlne uslove za razvoj i napredak. Umesto toga, ustaniËke voe samo preuzimaju poloæaje svrgnutih aga i begova, i u istom ritmu nastavqaju da tlaËe i handre narod. Osnivaju hareme, otimaju i obqubquju devojke i udate æene, muËe narod nametima, otimaju mu teπko steËeni, bedni imetak, uzurpiraju dræavnu moÊ i Ëine sve πto i Osmanlije, pa narod, prirodno, shvata da i ova dræava predstavqa neprijateqa i grabqivca od koga se mora braniti. Na taj naËin, propuπtena je prilika da se razvije u narodu pravi oseÊaj qubavi prema svojoj dræavi. On je postojao i postoji u nekoj meri, u smislu da se æeli sloboda i da se odupire spoqnom agresoru, ali nedostaje one prave rodoqubivosti koja bi uslovqavala da se liËni interes traæi samo kroz ostvarewe opπteg interesa i nikako drukËije . Za svaku qubav je potrebno dvoje, pa tako i za qubav prema otaxbini. Ako vam ta otaxbina niπta ne daje, ako vam nije majka, veÊ maÊeha, sasvim je sigurno da je neÊete voleti dovoqno da biste se za wu ærtvovali. Ærtvu ovde ne pomiwemo u konaËnom smislu, kao davawe æivota na bojnom poqu. Tvrdwa koju ovde razmatramo ide za tim da savremeni Srbin uglavnom nije spreman da ærtvuje Ëak ni iluziju o boqem æivotu u EU zarad oËuvawa teritorijalnog integriteta zemqe. U savremenom dobu, gubi se Ëak i onaj oseÊaj potrebe da se odupre dezintegraciji zemqe koji nam je ranije bio imanentan. Tako imamo indiferentnost prema tzv. nez avisnosti Kosova i Met ohije, mus limanskim namerama u Raπkoj i separatistiËkim teæwama u Vojvodini.

Iskra 1. januar 2012.

Kod Hrvata, s druge strane, nema fatalizma. Oni hladnokrvno prihvataju situaciju i teæe da iz we izvuku maksimum, imaju jasne planove i ciqeve od kojih nikada ne odstupaju. Prirodno je bilo za oËekivati, da Êe nakon propasti na Gvozdu iz 1097. hrvatska elita, tj. wihovo tadaπwe plemstvo biti istraæeno, πto bi lagano dovelo do pretapawa hrvatskog etnikuma u ugarski ili germanski. Meutim, wihova elita, s jasnim oseÊajem pripadniπtva hrvatskom kulturnom jezgru, i u nameri da u Ë in i s v e ka k o bi z a d r æ a l a , m a k a r i p ri v i d dræavnosti, iako poraæena i poniæena, uzima sebi za pravo da ponudi svoju krunu ugarskom kraqu, koju je ovaj veÊ i onako dobio na sabqu. Koloman ArpadoviÊ biva krunisan u Biogradu na Moru 1102. Ovo zameπateqstvo prolazi, pa se h rvatsko dræavno i istorijsko pravo ipak oËuvalo, premda u inferiornom poloæaju u odnosu na osvaj aËa. Ipak, opstaje neka kvazi dræavna organizacija kod Hrvata koja Ëeka pogodan trenutak da se emancipuje i uzleti. Tu se uspiwu odreene hrvatske velikaπke porodice poput Frankopana i ©ubiÊa. Oni nisu lojalni ugarskom kraqu , veÊ t eæe da ga ograniËe i poveÊaju svoj uticaj u Ëemu postepeno i uspevaju, pa Ëak, u etapama, dominiraju i susednom Bosnom. Stvarawem Kraqevine SHS, prvi tranzitorni ciq hrvatske el ite biva ostvaren, a kompletan ciq ispuwava se raspadom SFRJ i formirawem nove hrvatske dræave na staniπtima Srba, koji ostaju u statusu nacionalne mawine koja se ubrzano pretapa u katoliËko i hrvatsko stanovniπto. Vekovima, naπe komπije pokazuju zavidan asimilacioni potencijal. Oni, ekstremno Ëvrsto dræeÊi do znaËaja svoje nacionalne osobitosti, uspevaju da neke milom, a uglavnom silom, pretapaju druge etniËke zajednice u Hrvatstvo. Opet na nesreÊu, meu ovima je najviπe Srba koji se kasnije izmeÊu u najveÊe srpske krvoloke, ali ne treba zaboraviti ni Josipa Juraja ©trosmajera ni Qudevita Gaja, koji nisu bili hrvatskog etniËkog pore kla, veÊ slovenaËkog i germanskog. Ovo uspeva zbog proste Ëiwenice da Hrvatsko vostvo nastoji da unapredi poloæaj sopstvenog naroda, a da liËno bogaÊewe ostvari na raËun drugih etniËkih grupa, dok kod Srba, naæalost, postoji tendencija goreg ponaπawa srpsk e elite prema sopstvenom narodu negoli prema bilo kom drugom. Hrvatska dræava Ëvrsto sledi ideje svoje elite i ne preza ni od najobiËnijih i najoËiglednijih istorijskih falsifikata i nebuloza kako bi h o m o g og e n i z o v a l a i k ro a t iz o v al a s v o j e u k u p n o st anovniπtvo . Tako nastaje, u najnovije vreme, samozvana Hrvatska pravoslavna zajednica s Nikolom Teslom i manastirom Krka na naslovnoj

9


Povodom pojave JovanoviÊ-DraπkoviÊ pokreta „Preokret”

EVROATLANTSKI JANI»ARI I MAJKA SRBIJA Na politiËkoj sceni Srbije se pojavio novo-stari pokret sastavqen od LDP »ede JovanoviÊa i propalog SPO-a Vuka DraπkoviÊa (uz joπ neke marginalce i „umetnike” koji ih podræavaju). Oni su pod parolom „Preokret” ponudili u jasnijoj formi ono πto su i do sada nudili - zahtev za napuπtawe Kosova i za konaËnom kapitulacijom zarad viπe nego mizerne koristi - statusa kandidata (verovatno „bez datuma”). Naπ bi narod rekao - prodali veru za veËeru. Svako je u ovoj promociji evroatlantske politiËke nakaze dobio neπto: Zapad je dobio Ëisto kolaboracionistiËku politiËku opciju, ova politiËka bulumenta povod da se okupe konaËno zajedno svi oni koji su za kapitulaciju, sa nadom da Êe zajedno imati viπe od cenzusa. Zatim tu je vlast oliËena u predsedniku TadiÊu i ministru JeremiÊu dobila povod da malo medijski demon stritra svoj „patriotizam”, tako πto Êe reÊi, ali samo reÊi, da oni ipak ne odustaju od Kosova. Tek da uberu koji poen kod naivne javnosti pred izbore. Svako je dobio neπto, naravno svi osim naroda i dræave. Ono Ëime æelimo da se bavimo u ovom tekstu nije tek politiËka analiza i kritika defetizma i kapitulanstva, veÊi dubqi koreni politiËkog i kulturoloπkog konvertitstva. Otkud taj svojevrsni „stokholmski sindrom” - spremnosti da se deo elite identifikuje sa neprijateqem. Na æalost ona ima svoju vekovnu istorijsku tradici ju i najjasnije se ogleda u konvertitstvu, prever avawu i janiËarstvu. Ovde moæemo da napravimo digresiju i setimo se pesme „JaniËar” u izvoewu Cuneta GojkoviÊa... Ovo jeste potresna priËa o jednoj moguÊoj srpskoj sudbini u vremenu turske okupacije Balkana. Teπko da neko moæe biti ravnoduπan na ovakvu scenu susreta majke i sina - janiËara... Bez obzira da li se sluπalac pesme identifikuje sa nesreÊnom starom majkom ili moæda sa sinom koji „kune svoju sudbu πto je janiËar”... No nama ovde nije toliko znaËajan nivo liËne dramatike «susreta majke i sina veÊ viπe istorijski kon tekst koji je ceo jedan narod doveo u wihovu poziciju. Da bi se to razumelo potrebno je prisetiti se ko su bili janiËari. JaniËari su vekovima predstavqali turske elitne jedinice („nove jedinice”) koji su bile i sultanova garda. Ove jedinice su sastavqene od deËaka koji su nasilno oduzeti roditeqima u instituciji „krvavog danka”. Vrlo Ëesto su to bila deca hriπÊanskih roditeqa,

Iskra 1. januar 2012.

oteta od roditeqa sa rubnih podruËja turskog carstva sa ciqem da se napravi verna vojska i klasa administratora nad pokorenim narodima. Prostor pod kontrolom osmanlija se πirio a time je rasla potreba za novim qudima u vojsci i administraciji nad okupiranim teritorijama, kao i radi daqeg πirewa vlasti Sultana. Nama najpoznatiji janiËar je bio Mehmed Paπa SokoloviÊ koji je u jednom momentu u ime sultana vodio osmansko carstvo. RaËuna se da je za nekoliko vekova „sakupqeno” 200 - 300.000 deËaka u ime danka u krvi. ObiËno su deËaci imali mawe od deset godina iako su i stariji bili odvoeni na viπegodiπwu „edukaciju” u sultanovu palatu ili turskim porodicama. Odvoen je svaki deseti ili Ëetrnaesti deËak u odreenoj zajednici. Obrazovawe je trajalo od 3 do 7 godina tokom kojeg su se deËaci uËili otomanskom naËinu æivota i uvodili u novu veru. Oni talentovaniji su prolazili i obuku koja je trajala i 14 godina i oni su bili rezervoar osmanlijske elite u vekovima kada je carstvo bilo moÊno. Sistem je bio tako postavqen da se mladim janiËarima otvarala πansa za karijeru, iako su retko dolazili na pozicije kquËnih nosilaca vlasti. Ono πto je nama znaËajno je da se priËa o „janiËarima” ponavqa na nov naËin i u savre menim uslovima. Posle epohe turskih janiËara i mimo wih Srbi su preæiveli sliËna nasilna odroavawa koja su imala za posledicu odvajawa delova naπeg naroda od svoje matice. No na æalost ne samo da se to deπavalo veÊ su „janiËari” drugih vera i ideologija bili i najagresivniji mrziteqi naroda iz koga su proistek li. Srpska tragiËna sudbina je prepuna primera u kojima oni koji su „sakupqeni” na mawe ili viπe nasilan naËin, sledeÊi konvertitsku psihologiju, postaju pripadnici drugih vera i nacija i tako i najquÊi neprijateqi naroda iz koga potiËu. Tako su „bivπi Srbi svih vera i ideologija” postajali „veÊi katolici od pape” i gotovo po pravilu najveÊi antisrbi. Veliki deo danaπwe srbofobi je na Balkanu potiËe upravo od tih bivπih Srba. Danas je stasala nova generacija janiËara janiËari globalizma. Oni su poput svoji „predaka” proπli „obuku” u kojoj su prihvatili tue obiËaje, uverewa i time se odrekli svoje tradicije pa neretko i nacionalnog identiteta. Sistem talentovanu decu kroz ideologizovano obrazovawe i medije «prevaspitava te ukquËuju u globalistiËki poredak koji im nudi karijeru i perspektivu, naravno pod uslovom da se odreknu temeqa svoje tradicije i porekla ili barem da ga potisnu na

11


Evroatlanski janiËari...

Kompleks kulturne... (sa str. 10)

marginu æivota. Od wih se nastoji formirati n ov a ad m in is t r a t iv na , e ko no m s k a i k u l t u r na e l i t a k o j a g l o b a l n i m g o s p o da r i m a o m o g u Ê a v a efikasnu i trajniju kontrolu ovog prostora. Oni na prvi pogled pripadaju narodu iz koga potiËu, ali se u sebi ne oseÊaju wegovim delom. ObiËaji i naËin æivota im se razlikuje, oni su stranci u svojoj zemqi. No na æalost idu i korak daqe - jer to otuewe raa prezir prema « svom narodu, kao i spremnost da dr uzme aktivno uËeπÊe u napadima na wega. Opet se ponavqa arhetipska scena „janiËari” diæu svoju ruku na „majku” koja ih je r o di l a . E v r o a t l a n s k i j a n i Ë a r i s e n i s u s a m o otuili od svog naroda i wegove tradicije veÊi πto iz interesa, πto iz uverewa rade protiv wegovih vitalnih interesa, pa Ëak pomaæu nepri jateqima koji mu ugroæavaju opstanak.

qudi, bilo zaodenuti u plaπteve laænog patriotizma ili agresivnog mondijalizma, sve πto Ëine, Ëine samo u liËnom interesu, trudeÊi se da se na svaki naËin πto pre i πto viπe obogate. Dræavu posmatraju kao hijene polu istrulelu leπinu nekog gnua. Gledaju da poæderu πto viπe dok ne naiu lavovi koji Êe ih od iste odbiti. Ovim putem, poπteni qudi se ne ukquËuju u rad stranaka, a kada to i uËine, brzo shvataju da je nemoguÊe provesti s v o j a n a Ë e l a i i d ej e, j e r u p ar t i j am a v l a d a j u hohπtapleri koje nikakve ideje ne zanimaju sem onih koje bi im mogle u xepove strpati joπ koju πaku olitiËari svih stranaka, nisu dolara. BuduÊi da po uËinili niπta za dobrobit ove zemqe i wenog n aroda, teret uspravqawa Srbije i Srba ostaje baπ na tom, izmuËenom, ali joπ æivom narodu.

Kao i ona stara majka iz pesme „JaniËar” i Srbija kao da govori ovim pripadnicima Antisrbije (nikako to nije Druga Srbija kako se oni laæno predstavqaju) da ne diæu ruku na wu, da joj ne nose propast, jer su i oni wena deca, iako toga oni nisu svesni ili ne æele da budu svesni. Zbog toga ta pesma ima veliki simboliËki i emocionalni naboj, bez obzira da li su ga sluπapci u punoj meri svesni. Tragedija naroda koji kroz vekove ima muËeniËku sudbinu i koga imperijalne sile, religije i ideologije na naroËitom straπÊu pokuπavaju da otmu i preobrate se i danas nastavqa kroz procese evropeizacije i globalizacije. Na naπe oËi kroz delovawe πkola, medija, moda i nvo sektora stasavaju nove generacije janiËara. Godine „obrazovawa” u tuinskim ideja ma i naËinu æivota kao i karijera u imperijalnim strukturama im deformiπe svest i guπi savest. Oni u tolikoj meri postaju stranci sopstvenom narodu, bez obzira πto govore srpski i imaju srp ska imena, da apeli „stare majke” - Srbije koja ih je prepoznala kao svoju decu nemaju za sada odjek u wihovim srcima i umovima. Nema tu preokreta. Wihova su srca oËigledno je tvra i otuenija nego πto je to bilo srce janiËara koji je sjahao sa kowa i bacio sabqu na zemqu. On je doæiveo katarzu spoznajuÊi da je wegov æivot do tada bio pogreπan i da „kune svoju sudbinu” jer je bio neprijateq naroda iz koga potiËu. Srbija bi krenula napred ako bi se veÊi broj pripadnika evroatlantskih janiËara suoËio sa samim sobom i osvestio, te „bacio sabqu” koju je digao na svoju staru majku - „ako svoje jade znadu”. To je pravi egzistencijalni preokret koji bi zaista prevred novao sve vrednosti i doneo novi dah slobode, a ne ono πto se potura kao « „Preokret” u kome imamo samo æalosni kontinuitet konvertitske, kapitulantske i janiËarske «„tradicije” koje nas vode u postmoderno ropstvo. Fond strateπke kulture 20.11.2011.

12

Branko RADUN Podvukla - Iskra) (P

Lek je u nama samima. U naπem druπtvenom aktivizmu. U samoorganizovawu. U srpskim patrio t s k im or g a n i z a c i j am a i w i h o v om m e  u s o bn o m povezivawu, te zajedniËkom delovawu na suzbijawu m oÊi i u t icaj a s t ranak a i ko ru m pirani h pol i tiËara. Mi smo ti koji svojim komπijama moramo otvarati oËi, koji ne smemo posustajati, ni æaliti napora i sredstava da putujemo Srbijom i razgovaramo sa narodom. Da ga hrabrimo i sokolimo, ne da jednostavno izdræi i pretrpi muke, veÊda jasno i glasno kaæe ne svojim tlaËiteqima. Ako je taj narod rekao NE Hitleru i kajzeru, moæe vaqda da zagrmi na razne ËinovniËiÊe, bedna piskarala, veËite studente i demagoge koji su okupirali dræavne funkcije i moÊ koju one tvore. Kakav da bude taj druπtveni aktivizam? Pa prema znawu i sposobnostima svakog od nas. On m o r a bi t i t a ka v d a s t v or i n o vo n a ci o n a l n o oduπevqewe i novi nacionalni ponos kod Srba. N aj v a æ n i j e j e d a s v o j i m æ i v ot o m s v e d o Ëi m o ugledawe na Hrista, poπ tewe, rad, porodiËan æivot, rodoqubqe i brigu za bliæweg. Da tako sebe uËinimo qudima opπteprihvaÊenog kredibiliteta na koje bi drugi æeleli da se ugledaju i Ëijim bi reËima verovali. Moramo raditi, raditi i raditi na podizawu nivoa nacionalne zainteresovanosti u sopstvenom mikro okruæewu. Neki organizuju tribine, okrugle stolove i predavawa, prave Srpsku mreæu od patriotskih NVO koje staju u front n as u p r o t s o r oπ e v s k i m f i l i j al a m a i m ed i j i m a . Drugi demonstriraju protiv mnogih nepravdi i politiËkih ujdurmi antisrpskih snaga, ne hajuÊi za hapπewa i πikanirawa. TreÊi, opet, Ëiste parkove i ulice. Neki piπu tekstove, neki ih Ëitaju i prepriËavaju svojim komπijama, prijateqima, rodbini. Oni koji umeju da piπu kwige, organizuju TV emisije s rodoqubivom tematikom, analitiËki se bave novinarstvom ili pravoslavno misionare, na taj naËin doprinose ozdravqewu naroda. U svakom sluËaju, moramo sami iznedriti novu nacionalnu elitu i tako se izboriti za, drugim narodima tako prirodnu situaciju, u kojoj se elita jedn og naroda bori za ostvarivawe maksimalnih interesa tog naroda i wegove dræave. Srpski kulturni klub 19.11.2011.

Ostoja SIMETI∆ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. januar 2012.


UPOTREBA LAÆI Šад сам је упитао шта мисли о атку Œладићу, млада жена, житељка епублике ‘рпске, нашла се у неприлици. ретпостављајући да и ја спадам у напредну елиту излечени од националног вируса, одговорила ми је муцајући и извињавајући се: "‡нате ... код нас у ‘рпскоj ... то је мало другачије ... за нас је Œладић херој ... борац за слободу ... жртва освете наших непријатеља ..." "•вала огу да тако мислите, да нисте и ви полудели", рекох. Œлада жена ме погледа са захвалношћу. * ритисак опште лажи је тако јак да су се неки међу нама почели стидети онога што уистину осећају и мисле. рихватљиво, тј политички исправно мишљење је као куга: фокус је далеко и скривено, преносиоци бројни, најчешће несвесни шта и за кога раде. Улогу пацова игра претежан део средстава за информисање. омбардовању ‘рбије, ˆрака и ‹ибије претходили су измишљени поводи. ‹аж се баца као убојни ратни отров. Šад је открију, посао је завршен. а реду су нове, истинске невоље; тобожњи, почетни разлог је затрпан лешевима, удављен у крви. * †ивимо с лажима. ˆма их свесних и несвесних, породичних и друштвених, националних и међународних, љубавних и мрзилачких, добронамерних и подлих, насртљивих и пригушених, дрских и заснованих на прећуткивања. ајгоре су ове у службеној употреби, државне; оне би да се законски заштите, па сваку сумњу, примедбу или непожељну чињеницу проглашавају за ревизију освештане истине. Ако почну допуне и измене ко зна где ће се стићи и шта ће остати од приче. * Šантово круто начело одбацивања сваке неистине разблажио је његов практични сународник ƒебелс саветом: "‹ажи, лажи, увек нешто остане!" Од свршетка „ругог светског рата истина је постала ствар корисног договора. ројке жртава се унапред утврђују. Œртвима се тргује као сточним благом; мртве душе и непостојећи губици вреднији су од стварних, с њима се боље манипулише. ˆсторијска збивања су, такође, ствар договора. Iskra 1. januar 2012.

овесницу пишу победници, а они не дозвољавају да се чује и друга страна. Šолективно знање се своди на општеприхваћену лаж. ƒимназијалци се не баве самосталним научним истраживањем, они узимају здраво за готово оно што пише у уџбенику. * Šадикад је важније оно о чему се ћути, од онога што се говори. апета и одговорна као код људи који се крећу по минском пољу, лица ’‚ новинара се разведре кад на ред дође извештај о времену или кад проговоре о резултатима спортских сусрета. У кући обешеног препоручљиво је повести разговор о метеорологији и спорту. рошлост је искривотворена, садашњост под надзором спољних сила, будућност недостижна, у милости …вропске уније. езопасна је и прича о људским правима, али у њих не спада право на голи опстанак. „а нам испоруче безукусну храну спикери прибегавају техници званој друштвено осмехивање; оно се састоји од развлачења и сакупљања мускулатуре лица, без учешћа очију. ‘адржај је заслађен лепим понашањем и опонашањем срдачности. осле годину или две дана сваковечерњег испирања мозга и не приметимо да смо зашли за ƒолеш планину. * ило је време кад сам прецењивао корисне стране лицемерја; чинило ми се да олакшава пробијање кроз џунглу. ·ер, ми смо и ту у заостатку за великим светом: искрени смо по мери неразвијености, истинити колико смо груби. Ако је кресање у брк најнижи облик отворености, лицемерје је изопачен вид цивилизованости. ‘а фарисејима је и ˆсус муку мучио. ‘рећом, између користољубиве глуме и однеговане, племените истинитости, има много прелазних стања, усмерених у једном или у другом правцу. евоља је што ми често и себе лажемо, од себе се кријемо. епоштено мишљење је опасније од изречених неистина и рационалних подвала: оно нас разара изнутра, убија моћ здравог расуђивања. ‘лушајући наше пророке занесене бајком о "…вропи", питам се: колико они заваравају себе, колико публику? ‘амообмањивање је батргања по страни од свих путева; лаж се употребљава од данас до сутра, она не рачуна на озбиљнији,

13


Upotreba laæi... трајнији успех. Отпор је узалудан и јалов. Обмањивачи непрестано мењају стајну тачку, скачу себи у уста, не дају се ухватити ни за главу, ни за реп. Онај ко прозре лаж принуђен је да претерује у супротном правцу, да надувава противдоказ. ретеривањем се истина још једном изневерава: због непоштовања пропорција упадамо у нову полуистину, насталу из пренаглашавања. ’ешко је изаћи из врзиног кола лажи; стално смо у њему. * Œладост ми је прошла у настојањима да утврдим безбедан однос са владајућом лажи. У нижу гимназију сам пошао 1949. године. рве литерарне саставе сам куцао на јединој писаћој машини до које сам се, у ¼игу, могао пробити. Она се налазила у просторијама среског Šомитета партије. Ушуњавао сам се, незван, у локалну испоставу моћног једнопартијског система где су ме мрзовољни намештеници гледали без разумевања, са нешто службене предусретљивости према ђаку који се, ето, усудио да им приђе. Ограничења, која је донео преврат из 1945, изгледала су ми вечна. Одрасли су гневно шапутали; њихов шапат је долазио из беживотних пространстава јучерашњице. Œладима се живело, а живот су водили и надгледали победници. оредак, успостављен на свршетку рата, нисмо могли поредити ни са једним другим, ни бољим, ни горим. У мазохистичкој помирености са стањем ствари дошао сам дотле да сам, средином шездесетих, објавио подужи оглед под насловом "охвала лажи"; у истом надахнућу написао сам и текст у одбрану полтронерије. ‹аж сам осећао као погодбу живљења и кретања. окушавао сам да прихватим владајућу идеологију, и што сам се више трудио, то сам се јаче удаљавао од ње. Око тридесете почео сам се чупати из мочваре. * ‡ар је данас другачије? ˆ зар је младима лакше? Œесто генијалног ‚ође заузело је ¾. ‚. овац. ‘а тугом пратим покушаје младих да се укључе, уздржавајући се од давања савета. ‹акше ми је ругати се некадашњем себи, него њима. Šао што ми, око 1950, нисмо туговали за међуратним стањем ствари, тако ни од данашње младежи не треба тражити да бране оно што су њихови очеви

14

пустили да пропадне. ˆ њима је дано да се приклоне или да се уклоне. … долазимо на свет са изграђеним мерилима о томе како би живот требало да изгледа. ‘вет је оно што се, при отварању очију, затекне. ‡ахтеве утврђујемо накнадно. * очев од 1965, стао сам се чистити од онога што се у гледању и мишљењу беше запрљало. ˆ они горе су се, тада, почели уразумљивати. аишли су мали помаци у процесу либерализације, почело је раздобље отопљавања: капало је, цурило, отицало, пљуштало, као да смо излазили из ‹еденог доба. „олазило је до повремених оштрих захлађења, поларна громада се није смањивала. ’акозвани "модернизам" је дао подстицај богаћењу и развијању изражајних средстава. ошто је избегавао "мешање у политику", изродио се у оно што је ‘вета ‹укић назвао "социјалистички естетизам". ƒесло таквог опредељења садржано је у циничној досетки: "•оћеш слободу? У реду, негуј слободан стих! " * ‘весно или несвесно, из страха или рачуна, сарађивали смо са насиљем: прво, јер се није могло избећи, и друго, вођени варљивом надом да ћемо, делујући изнутра, мењати затечене прилике. а и кад бисмо подигли глас, то је давало мршаве резултате. ƒрађевина се урушила сама од себе, потонула је у брлог својих лажи, противречности и глупости. ˆ то је једина извесност коју могу пренети данашњој младежи: урушиће се и ова лагарија. ¾ени актери ће нестати као да их никад на свету није ни било. Šо се, данас, сећа имена секретара ƒрадског комитета, од чије је воље зависило објављивање ‘лободана ·овановића или „рагише ‚асића? Остаће, од свега, мутна успомена на "лоповски жаргон" моћника, наших и страних, како је ‹ав ’олстој назвао домунђавање великих сила поводом окупације осне и •ерцеговине. * Улогу гласила у усмеравању јавног мњења најбоље је окарактерисао онај хумориста рекавши: "·а никад не лажем ... сем кад читам новине наглас". —итајмо их паметнија посла. PE»AT, 6.10.2011.

у

себи,

ако

немамо

Milovan DanojliÊ

Iskra 1. januar 2012.


Saopπtewe o Kosovu Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve obraÊa se ovim apelom uËesnicima drame u severnom delu Kosova i Metohije, uz æarku molitvu Bogu, jedinom Izvoru pravog mira, zajedniπtva i qubavi meu qudima i narodima, da ne dopusti da se ta drama pretvori u tragediju. Predstavnicima KFOR-a poruËujemo da Crkva od wih oËekuje i traæi da postupaju u duhu statusne neutralnosti i iskquËivo u sluæbi oËuvawa mira, odnosno da ne nastupaju kao „udarna pesnica”NATO-pakta ili pak onih moÊnih dræava Z a p a d a k o j e s u p r i z n a l e f a n t o ms k u „ d r æ a v u Kosovo” i zalaæu se za wen „teritorijalni integritet”, a na teritorijalni integritet Srbije, na meunarodni pravni poredak i na Rezoluciju Ujediwenih nacija br. 1244 gledaju kao na lawski sneg, nego da nastupaju u ime meunarodne zajednice. Pritom napomiwemo da pojam meunarodne zajednice nije tek sinonim ili eufemizam za Sjediwene Dræave ili za Zapad uopπte nego da u wu spadaju, takoe, Rusija, Kina i sve one zemqe koje, uprkos pritiscima, nisu priznale nezavisnost samoproglaπene „dræave Kosovo”, a meu wima su, nimalo sluËajno, i najmnogoqudnije i veoma uticajne zemqe islamskog sveta. Ujedno apelujemo na KFOR da odustane od nasilnog uklawawa barikada u rejonu administrativnih prelaza, a pogotovu od primene sile prema civilnom srpskom stanovniπtvu. Napomiwemo da je na barikadama ili u wihovoj blizini pre nekoliko dana raweno ili povreeno trideset qudi (Dudin Krπ), a zatim wih joπ stotinak, pa opet wih πezdeset (Jagwenica), a od 26. jula do danas tuæni bilans rawenih i povreenih srpskih civila iznosi πesto pedeset osam lica. Pritom su sedmorica Srba 27. septembra na prelazu Jariwe raweni iz vatrenog oruæja. Ovakvo ponaπawe meunarodnih snaga samo pothrawuje maksimalizam i nezajaæqive apetite arbanaπkih ekstremista, a moæe da posluæi i kao povod ili izgovor ekstremnim pojedincima ili kakvoj neodgovornoj grupi na srpskoj strani da upotrebe oruæje. Bilo koja qudska ærtva na bilo kojoj strani, ma ko da je isprovocira, bila bi greh i zloËin, tragedija i sramota svih, poraz i krah dijaloga i miroqubivih napora, jedine stvarne alternative sadaπwem stawu i dosadaπwoj strategiji reπavawa krize. Predsedniku Srbije i Vladi Srbije poruËujemo da Crkva od wih oËekuje i traæi da ne napuste srpski narod Stare Srbije - kako je glasio naziv za Kosovo i Metohiju svuda u Evropi vekovima, sve do vremena Josipa Broza Tita - radi himere koja se zo v e s t a t us z e m q e k a n d i d a t a za Ë l a n s tv o u Evropskoj uniji. Jer, za odgovornu dræavnu vlast i politiËku elitu Srbije Srbija i srpski narod kao celina nemaju alternativu, a sve drugo, pa i idealizovana i mitologizovana Evropska unija, ima alternativu. UËlawewe u Evropsku uniju jeste dobra æeqa i zamisao, opravdana geopolitiËkim, ekonomskim i civilizacijskim razlozima, ali ako odricawe od Kosova i Metohije - neposredno ili

Iskra 1. januar 2012.

„puzeÊe”, svejedno - predstavqa cenu kojom se mora platiti Ëlanstvo u tom savezu, veÊ pogoenom najdubqom krizom i ugroæenom pretwom raspada, onda treba otvoreno i Ëasno odustati od kandidature i potraæiti druge modele za buduÊnost u multipolarnom svetu koji veÊ jeste realnost. Da li bi takva perspektiva nanela veÊu ili mawu πtetu bilo vladajuÊoj koaliciji bilo opozic i j i n a p r e d st o j e Ê i m i z b o r i m a , a p so l u tn o j e nevaæno i bespredmetno kada se imaju u vidu samosaznawe i dostojanstvo Ëitavog naπeg naroda, celovitost Srbije makar u wenim granicama nastalim vanpravnim, revolucionarnim reπewima iz vremena komunistiËke diktature, a zapeËeÊenim tragiËnim deπavawima posledwih godina, i - ne na posledwem mestu - oËuvawe hriπÊanskog prisustva i srpskog pravoslavnog sakralnog i kulturnog naslea na Kosovu i Metohiji, kao i opstanak srpskog naroda, koji onde æivi najmawe milenijum i po, a pritom albanskom narodu i drugim etniËkim zajednicama ni najmawe ne osporava pravo da naporedo sa wim æive u punoj slobodi i ravnopravnosti. Smatramo da, kao πto naπa braÊa Srbi koji æive severno od reke Ibra ne treba da donose odluke bez uvaæavawa legalne i demokratski izabrane centralne vlasti u Beogradu, isto tako ni ta vlast ne bi smela da odluËuje - ili da „u hodu” mewa svoju politiËku taktiku - bez uvaæavawa vitalnih potreba i stavova Srba severnog Kosova i Ëitavog podruËja Kosova i Metohije, za koje ovo pitawe nije pitawe partijsko-politiËkih kalkulacija nego, bukvalno, pitawe biti il ne biti. Smatramo daqe da vlasti Srbije i wen pregovaraËki tim ne smeju stavqati na nove probe poverewe kosovsko--metohijskih Srba, ukquËujuÊi i one na barikadama: dovoqan pokazateq wihovog poquqanog poverewa jeste Ëiwenica da desetine hiqada wih traæe zaπtitu i, πtaviπe, dræavqanstvo Rusije. Vaæno je, ali nije dovoqno to πto najviπi predstavnici naπe dræave ponavqaju da nikada neÊe priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Neophodno je da Srbija bude delatno prisutna na Kosovu i Metohiji gde god i koliko god je to moguÊe i da uËini sve da se spreËi projekat faktiËkog pretvarawa administrativne linije razdvajawa u meudræavnu granicu, na Ëemu grozniËavo rade priπtinski Ëinioci uz preÊutnu podrπku svojih pokroviteqa. Naπim vernicima, Srbima na severu Kosova, poruËujemo da budu istrajni kao πto su i do sada bili (oni najboqe znaju kako im je, ne samo dawu i noÊu na barikadama u ove hladne zimske dane nego i inaËe, kod kuÊe i svugde), ali i da budu mudri, nadahnuti hriπÊanskim naËelima i zaveπtawima svojih Ëasnih predaka. Ne smeju dozvoliti da ih bilo ko isprovocira i da prihvate nasiqe kao metod delawa. Wihovi protesti nisu, uostalom, izraz prkosa, obesti ili hira nego upravo wihove odluËnosti da ne prihvate diktat sile i nasilno nametawe statusa. Ti protesti se ne smeju

15


UGLEDNI INTELEKTUALCI PODRÆALI DVERI »avoπki smatra da je doπlo vreme za smenu politiËke elite i poziva i druge intelektualce da podræe Pokret Dveri Na konferenciji za novinare kojoj je prisustvao neveliki broj novinarskih ekipa moglo se Ëuti neπto na πta svi u Dverima mogu da budu ponosni. Jer, nije mala stvar dobiti toliku i tako otvorenu podrπku intelektualnih autoriteta kakvi su prof. dr Kosta »avoπki, kwiæevnik Predrag DragiÊ Kijuk, prof. dr Jasmina VujiÊi prof. dr Viπeslav Haxi-TanoviÊ. To su oni qudi koji su kroz sve ove godine saËuvali svoj slobodarski, patriotski i intelektualni kredibilitet i od kojih Êe Dveri rado prihvatiti savete i smernice svoje politiËke borbe. Akademik Kosta »avoπki, jedan od najistaknutijih disidenata joπ od vremena komunizma, borac za demokratiju i istinu, na temequ tog iskustva smatra da je wegova generacija propustila priliku za izgradwu Srbije onakve kakva æelimo da bude. On je istakao da nema govotovo nijednog stranaËkog voe koji nije bio na vlasti, dok su se mnogi za to vreme i veoma obogatili. Otuda »avoπki smatra da je doπlo vreme za smenu politiËke elite i druge intelektualce da podræe Pokret Dveri istiËuÊi kao prednosti nekorumpiranost qudi okupqenih u Dverima i osobinu da govore ono πto misle i Ëine ono πto govore. PolitiËki vodviq je postao omiqeni pozoriπni æanr u Srbiji, poËeo je svoje obraÊawe

Saopπtewe o... izroditi u odbacivawe pregovora, dijaloga i napora da se mirnim putem vaspostavi preaπwe stawe, naruπeno jednostranom akcijom Albanaca i delovawem KFOR-a koje nije saglasno sa dobijenim mandatom Ujediwenih nacija. U svojim dejstvima oni ne treba da misle samo na sebe nego i na svoju braÊu i sestre koji, pod mnogo teæim uslovima, æive u enklavama juæno od Ibra, kao i na one mnogobrojne zemqake koji su prognani sa pradedovskih ogwiπta, a o Ëijim „qudskim pravima”, posebno o pravu na povratak i bezbedan æivot u zaviËaju, niko viπe i ne govori. ImajuÊi sve ovo u vidu, pozivamo istinske humaniste i iskrene vernike - ne samo one u hriπÊanskoj vaseqeni nego i one u islamskom svetu - da se zalaæu za mir i pravdu za sve bez izuzetka, za slobodu i dostojanstvo svih i svuda. Bude li iskreno i istrajno, takvo zalagawe biÊe blagotvorno za sve, a posebno i u jednakoj meri biÊe dragoceno i za Srbe i za Arbanase na Kosovu i u Metohiji. Iz Kancelarije Svetog Sinoda, 2.12.2011. Dostavqa: Episkop baËki Irinej, portparol Srpske Pravoslavne Crkve Podvukla - Iskra) (P

16

Predrag D ragiÊ Kij uk , slikovito navodeÊi i primere te tragikomiËne politiËke glume. Ne treba podseÊati da je DragiÊ autor Ëuvene kwige „Catena mundi”, koja se smatra duhovnom enciklopedijom srpskog naroda. Dveri su, po wegovim reËima, bile jedina organizacija koja viπe od 12 godina Ëuva pamÊewe srpskog naroda i nema gotovo nijedne teme vaæne za srpski narod koju u svom Ëasopisu nisu obradile. U politiËkom æivotu, za razliku od svih partija, Dveri neÊe zaboraviti jednu vaænu „Ëiwenicu” koju svi zaboravqaju a to je - narod! Oni imaju generacijsku obavezu da ponude razloge svojim zemqacima koji su na πkolovawu u inostranstvu da se vrate u zemqu. Dveri neÊe troπiti vreme dokazujuÊi da je Srbija dræava vladavine prava onim „demokratijama” koje su je bombar dovale, niti Êe iÊi u Brisel i Vaπington po miπqew e. Na kraju, Predrag DragiÊ Kijuk je naroËito istakao da qudi u Dverima nisu antidemokratski opredeqeni i da oni dolaze iz duπe srpskog naroda i da ih krasi ono dostojanstvo koje krasi i srpski narod. Podrπku Dverima veÊ godinam pruæa i Jasmina VujiÊ, prva æena πef katedre za nuklearni inæewering u jednoj od 10 najuglednijih univerziteta u Americi i vodeÊi predstavnik srpske nauËne dijapsore. Ona se prisetila prvog dolaska predstavnika Dveri u Ameriku kada su Srbi koji tamo æive sa olakπawem prokomentarisali da su posle 50 godina konaËno iz Srbije doπli mladi, pametni i nekorumpirani qudi. Ona je podsestila na sve posledice pogubne obrazovne politike u Srbiji, pozivajuÊi Dveri da nau naËin da mlade qude iz dijaspore motiviπu da se posle steËenog iskustva van zemqe, ponovo u wu vrate. Zato ona u Dverima vidi mladu, patriotsku, novu i nekorumpiranu snagu koja moæe i treba da zameni sve dosadaπwe viπe puta „reciklirane” poli tiËare. Na kraju, Jasmina VujiÊistiËe da je protiv ulaska Srbije u EU, jer su okolnosti u kojima bi se to desilo takve da bi Srbija od tog pridruæivawa imala samo πtete. Vlasnik prve privatne klinike u naπoj zemqi, uvaæeni kardiolog, predsednik Udruæewa privatnih lekara Srbije prof. dr Viπeslav HaxiTanoviÊ kaæe da ne pripada nijednoj stranci ali da podræava Dveri jer je potrebno da se Srbija nacionalno saËuva, bioloπki opstane a neko mora imati viziju kako to postiÊi. PodseÊajuÊi na sve promaπaje zdravstvene politike u Srbiji, on je istakao potrebu jedne ozbiqne strategije koja Êe omoguÊiti i ozbiqan pristup zdravqu graana Srbije. Ova konferencija Pokreta Dveri - Za æivot Srbije je prva u nizu predstavqawa intelektualaca koji podræavaju naπ rad i politiËke aktivnosti. 16.11.2011. Podvukla - Iskra) (P

Dveri srpske

Iskra 1. januar 2012.


УŠО‚О„‘’‚О ‘АУ ‚О„ˆ О’ˆ‚‘‘ŠУ О‹ˆ’ˆŠУ

реносимо у целини говор академика ‚асилија «. Šрестића, којим је, на Šонференцији ‘рпске академије наука и уметности, одржаној 17. марта 2011. године, оптужио вођство ‘АУ да су маргинализовали ову институцију и довели до тога да изгуби достојанство и углед, да се претвори у трабанта дневне политике

„PeËat”

У протеклих неколико година у јавности се могу чути оцене да је ‘рпска академија наука и уметности занемела, да је саму себе из друштва изопштила, да је својим неодговорним односом према кључним проблемима државе и народа, каквих, нажалост, има у изобиљу, показала да, иако је највиша научна и уметничка установа у држави, ни не покушава да утиче на неке догађаје о којима би морала да се огласи и понуди своје виђење. ‘уд јавности је да се ‘АУ ућутала, да се не оглашава и када би морала да се огласи, у потпуности је тачан. Šада је то тако, мора се поставити питање ко је, зашто и на који начин утицао на то да ‘АУ занеми, да се маргинализује, да изгуби достојанство и углед, да се претвори у трабанта дневне политике. Одговор на то питање је једноставан. Одговорност сноси ˆзвршни одбор редседништва ‘АУ са председником на челу, који је по положају кључни човек Академије. Ово што сам рекао поткрепићу доказима. ‚О·‚О„ˆА, ŠО‘О‚О ˆ ‚ˆ ‘‘Šˆ У‘’ААŠ

Šад је пре осам година изабран за председника, академик •ајдин је у интервјуу који је са њим водио новинар ‘ава „аутовић изјавио „да Академију хоће да очисти од онога што наша јавност зове медаковићевштином. Од онога што, у њој и у друштву, опстаје као канцер и представља синоним закулисног политичког мешетарења и националне ускогрудости“. рема томе, нови председник је као свој програм инаугурисао обрачун са бившим председником. Узгред, морам да подсетим да је академик •ајдин био потпредседник ‘АУ у тиму академика Œедаковића. ‡а све то време никад се није огласио против Œедаковића, медаковићевштине, канцера који се увукао у Академију и закулисног политичког мешетарења. Šренуо је у обрачун против свега тога кад је Œедаковић сишао са сцене и престао да буде председник. Šоментар оваквом понашању био би сувишан. Œеђутим, чињеница је да се ‘АУ у време председниковања „ејана Œедаковића често оглашавала заступајући српске интересе и да је сам Œедаковић у том оглашавању играо значајну улогу. ¾ему се није десило то да, кад га новинари питају шта има да каже о проблему Šосова и Œетохије, одговори, као председник •ајдин, како он ту нема шта да каже. Œожда су и те огромне разлике у умећу оглашавања између Œедаковића и •ајдина допринеле томе да се створи комплекс медаковићевштине, који је требало прогнати из Академије. едавно је наш председник у интервјуу датом ˆу поносно изјавио да је из ‘АУ протерао политику. Œислим да се с овом његовом изјавом у потпуности можемо сагласити. Œеђутим, поставља се питање коју политику је протерао, а коју је у Академију увукао. Šо мало боље прати збивања у Академији и понашање нашег ˆзвршног одбора, у којем је кључна личност председник, уочиће да је из Академије смишљено протерана свака српска политика, а да је Iskra 1. januar 2012.

заведена политика прећутног саглашавања са свим оним што чини актуелна власт. „а то није тако, Академија би се огласила у време када је расправљано о ‘татуту ‚ојводине, који није у складу с важећим Уставом и којем је циљ дезинтеграција српске државе. а седници редседништва ‘АУ, на којој је расправљано о ‘татуту ‚ојводине и неколико чланова редседништва је тражило да се Академија огласи о целини ‘татута, а не само о одредби која се тицала оснивања ‚ојвођанске академије, председник је, под изговором да је то мешање у дневну политику, енергично ставио до знања да то неће дозволити.

„а је наш председник из Академије протерао сваку српску политику јасно доказује и чињеница да он, са својим најужим тимом, није хтео да дозволи одржавање међународног научног скупа под насловом „‚елика ‘рбија – истине, заблуде, злоупотребе”, који су одлучила да организују два одељења, Одељење историјских и Одељење друштвених наука. Šад су та два одељења прибавила средства од спонзора и успешно организовала скуп, ˆзвршни одбор није хтео да финансира издавање „‡борника радова“ са тог скупа. оменута два одељења су поново нашла спонзоре и „‡борник радова“ је објављен у издању „‘рпске књижевне задруге“. Šад се та књига нашла у излогу Академијине књижаре, један од чланова ˆзвршног одбора, из тима председника •ајдина, наредио је шефу књижаре да је избаци из излога.

Œање упућени треба да знају да је то било време неоснованих и злобно оркестрираних напада на ‘рбију и ‘рбе у целини, али и на читаву њихову историју. апади су ишли из •ага и тамошњег ’рибунала, али и из ‡агреба, ¼убљане и многих европских центара. ико није био позванији од ‘рпске академије наука и уметности да научно провереним чињеницама одговори на те нападе и читавој, и то не само домаћој већ и светској јавности покаже колико су неосновани, нетачни и злонамерни. редседник •ајдин се супротставио тој часној намери колега из два академијина одељења, под изговором да је то уплитање Академије у дневну политику, што он неће да дозволи. ’аквим ставом он је стао на страну тужитеља •ашког трибунала и свих оних који су немилосрдно блатили ‘рбију и српски народ, чинећи их одговорним за сва зла која су се десила у ратним збивањима приликом распада ·угославије, као и за сам распад. ˆзбацујући политику из Академије наш председник и његов тим нису хтели да дозволе ни одржавање Œеђународног научног скупа посвећеног проблемима Šосова и Œетохије, којим је инострану јавност требало обавестити о стварном стању у том делу ‘рбије. ’ај скуп намеравали су да организују Академијин одбор за Šосово и Œетохију и два одељења, Одељење друштвених и Одељење историјских наука. а састанку који је одржан у кабинету председника, на којем су присуствовали академици Šоста Œихаиловић, Œихаило «урић, ‘теван Šарамата и моја маленкост, сви смо убеђивали председника да такав скуп треба одржати и да је Академија као највиша научна установа позвана да о питању Šосова и Œетохије јавно иступи с поузданим подацима. редседник се неспретно супротстављао нашим аргументима, при чему му се омакло питање: шта ће нам поводом те намере рећи политичари?

17


Rukovodstvo SANU... ‡гранути таквим питањем, одговорили смо му да је Академија дужна да иступи с научним подацима, а да политичари те податке, ако им одговарају, могу да уваже, а ако им не одговарају, лако могу да игноришу. ˆз овога што сам рекао јасно је да је председник •ајдин селективно избацивао политику из Академије, да није водио рачуна о научним обавезама, задацима и угледу установе коју води, већ је ослушкивао како ће шта бити прихваћено од стране актуелног политичког руководства земље. Œорам да вас подсетим, господо академици, да ‘АУ није на доличан начин, једним већим међународним скупом, како је било планирано, обележила ни 200-ту годишњицу рвог српског устанка. а челу одбора који је имао задатак да организује тај скуп налазио се председник •ајдин. Œеђутим, како наши тадашњи властодршци из политичких разлога нису хтели да поклоне дужну пажњу том јубилеју, ни наш председник, да им се не би замерио, није се потрудио да било шта учини на организовању научног скупа. Уместо међународног скупа, у ‘АУ је одржана једна скромна Академија, а у ƒалерији је ˆсторијски музеј ‘рбије приредио изложбу. ‘АУ се у том случају понела недостојно. Она није на примерен начин показала колико је значајан за српски народ рви српски устанак. ије исказала дужно поштовање нашим прецима који су изгинули борећи се за слободу нашег народа и за независност наше државе. ’аквим поступком, услед превелике, а скроз погрешне политизације, ‘АУ се и пред домаћом и пред светском јавношћу осрамотила, иако је само нешто пре тога имала прилике да види како су ”ранцузи и ”ранцуска обележили 200-ту годишњицу своје револуције. ОŒ‘ŠА А‚А ˆ ŒА«А‘Š… †’‚…

Академици који познају рад Академије и начин њеног функционисања, и они који дуже памте, а ја спадам у ту групацију, добро знају да су сви предлози појединих одељења о научним скуповима увек и без било каквих запрека прихватани од стране ˆзвршног одбора и редседништва, зато што та тела нису имала разлога да сумњају у научну компетенцију одељења. и у време ·осипа роза, нити ‘лободана Œилошевића, ˆзвршни одбори редседништва ‘АУ нису спутавали одељења у њиховим настојањима да путем научних скупова разјасне поједина питања. ˆзвршни одбори се тада нису понашали као да су политички комесаријати или цензори, нису се надређивали одељењима, нити су им стајали на путу у остваривању њихових научних задатака. ’у нову праксу, раније непознату, завео је академик •ајдин. Учинио је то, наводно, у име демократије коју је, нарочито у првој години председниковања, истицао као своју идеју водиљу. ’ај привидни демократа, тај председник који се хвали да је из Академије протерао политику, претворио се у политичког комесара који све држи под контролом, без чијег допуштења се за ‘рбију и за ‘рбе у Академији ништа не може учинити. Šад је већ реч о научним скуповима и протеривању политике из Академије, морам да нагласим да председник •ајдин има двоструке критерије. „ок с једне стране спречава одржавање научних скупова којима је циљ одбрана српских националних и државних интереса и жеља да се научно објективно прикаже наша прошлост, он широм отвара врата скуповима којима није увек место у Академији. ико паметан неће се противити томе да Академија неким научним скупом посвети пажњу положају ома. Œеђутим, поставља се

18

питање да ли положај ома, с научног становишта, а не са друштвеног и политичког, заслужује толику пажњу да Академија о томе у кратком временском периоду организује четири до пет научних скупова. олитика је заинтересована и од стране међународне заједнице присиљена да се бави положајем ома, а Академија се подастрла политици не водећи рачуна о науци. „а је председник •ајдин доследан у протеривању политике из Академије, он би морао да стави до знања организаторима скупова о омима да се ти скупови могу одржавати и ван Академије, у неким институтима или асоцијацијама појединих министарстава задужених за истински тежак положај ромске популације.

‘лучај са скуповима о омима показује да је из Академије протерана само српска политика, да је она нашем председнику била и остала највећа сметња, а да је спреман да стави Академију на располагање актуелној политици. О томе сведочи и захтев који је недавно стигао Академији од председника ‘рбије ориса ’адића. редседник ’адић се, не консултујући претходно Академију и њене стручњаке за новију историју, из политичких разлога договорио с председником мађарске државе да ‘рпска и Œађарска академија приступе испитивању броја мађарских жртава у „ругом светском рату на подручју ‚ојводине. ˆако је то питање у нашој историографији проучено, а број жртава је утврђен, мађарска страна је, са јасним политичким циљевима, у жељи да покаже да је број пострадалих Œађара много већи него што је наша историографија констатовала, успела да добије пристанак председника ’адића да се тај проблем поново испита. редседник ’адић је тада затражио од наше Академије да се укључи у ово преиспитивање. ’ако је ‘АУ од председника државе добила домаћи задатак. ˆмајући у виду мађарске превасходно политичке циљеве преиспитивања броја жртава и чињеницу да је то домаћи задатак, који Академија као највиша научна установа не би смела да прихвата и да служи дневној политици, Одељење историјских наука није било спремно да се укључи у овај посао. „а наш ˆзвршни одбор не би изневерио очекивања председника државе, посао је поверио једном нашем академику који никад није написао ниједно слово из области историографије. ‡анимљиво је да тај исти академик у ‘АУ организује поменуте скупове о омима. Šако ће тај посао са Œађарима бити обављен, на чију корист а на чију штету, имаћемо прилике да видимо. Ово и не помињем због самог исхода случаја, већ због тога да покажем како је, да ли је и која политика је протерана из Академије, а која се у њој пажљиво и снисходљиво негује. ‡азирући од српског имена, председник •ајдин није био спреман да дозволи укључивање Академије у изради „‘рпске енциклопедије“. ˆзвршни одбор је такав став образложио тврдњом да ‘АУ већ ради на изради свог речника, па да нема потребе да се прихвата посла око израде „‘рпске енциклопедије“. ’ако бесмислено и научно неутемељено образложење није уследило после консултовања академијиних одељења. ила је то самостална одлука ˆзвршног одбора, после које је у „ˆ-у“ уследила чак и јавна расправа, под чијим притиском су наш председник и ˆзвршни одбор пристали да се Академија, у друштву са „Œатицом српском“ и „‡аводом за уџбенике и наставна средства“, прихвати посла израде „‘рпске енциклопедије“. Šада је то учињено, председник •ајдин се више пута похвално изразио о овом пројекту, као једном од најважнијих задатака Академије. Овај податак сведочи о научно неозбиљном и неодговорном односу према пословима прворазредног научног и националног значаја наше Академије.

Iskra 1. januar 2012.


(‘‘ŠА) АŠА„…Œˆ·А

‚рхунац несрпског понашања нашег председника и ˆзвршног одбора исказан је у недавној промени назива тог Академијиног тела. ‘ве до прошлогодишње јунске скупштине ‘АУ, на којој је прихваћен њен нови ‘татут, пун назив ˆзвршног одбора био је: ˆзвршни одбор редседништва ‘АУ. осле јунске скупштине, без било какве одлуке, без решења, објашњења или обавештења, у ‡аписницима седница ˆзвршног одбора могли смо да прочитамо да су то ‡аписници седница ˆзвршног одбора Академије, а не ‘рпске академије наука и уметности. еколико недеља касније, опет без формалног решења, одлуке и било каквог објашњења, председник и остали чланови ˆзвршног одбора нису се на ‡аписнику седнице тог тела потписали као чланови ‘АУ, како је то било до јунске скупштине, већ су потписани као чланови Академије. —им је Одељење историјских наука уочило ове промене, с којима није могло да се сагласи, замолило је ˆзвршни одбор да преиспита разлоге за поменуте измене. а две представке Одељења историјских наука којима је тражено да се врате стари називи, будући да нема ни законских, ни статутарних разлога за извршене измене, ˆзвршни одбор је одговорио да је то учињено због „терминолошког усклађивања са чланом 28 ‡акона о ‘рпској академији наука и уметности, и да се измене назива органа Академије могу вршити по процедури за измену ‡акона“. удући да је, како сам обавештен од бројних врсних правника од којих сам тражио мишљење, од стране ˆзвршног одбора погрешно протумачен члан 28 закона, до ове измене назива ˆзвршног одбора није смело ни да дође, јер се сад може поставити питање о којој академији је реч, поред толико бројних и разноврсних академија у нашој земљи. „а је нашем ˆзвршном одбору стало до тога да се у његовом називу очува пуно име наше установе, да се види да је она ‘рпска академија наука и уметности, а не трговачка, педагошка, музичка, војна или нека друга, он би, ако ‡акон заиста захтева терминолошко усклађивање, покренуо процедуру за измену ‡акона. Šако то није учинио, а извршио је измене на начин који није у складу са ‡аконом и ‘татутом, јер он је извршни орган ‘купштине и редседништва, које уопште није консултовао, очигледно му је стало до тога да се из назива наше установе избрише одредница по којој се види да је она српска и да је Академија наука и уметности.

одсећам вас, господо академици, да су за последњих 170 година све установе које су претходиле ‘рпској академији наука и уметности у свом називу имале придев српски као одредницу националне припадности. ’ако је било „руштво српске словесности, ‘рпско учено друштво, ‘рпска краљевска академија и ‘рпска академија наука. ‘ада смо дочекали да се тај придев брише зато што некоме смета. •оћу да верујем да већини академика не смета и да су поносни што су чланови ‘рпске академије наука и уметности, а не неке имагинарне и химеричне академије коју хоће да промовише председник •ајдин и актуелни ˆзвршни одбор. Šад је реч о самовласној одлуци председника и ˆзвршног одбора, као што је ова којом је избрисано српско име, морамо се присетити и начина на који је донет предлог ‡акона о ‘рпској академији наука и уметности. ˆ тада, као и овог пута, ˆзвршни одбор није нашао за потребно да предлог достави одељењима да га прегледају, допуне или исправе. ез јавне расправе о документу који је од животне важности за Академију и академике, тај ‡акон је донет путем октроја. Одељења нису учествовала у његовој изради. Односи на нас,

Iskra 1. januar 2012.

али је донет без нас. Он нам је поклоњен као што самовласни суверени појединих држава верном народу поклањају октроисане уставе. ’о је учињено од промотера демократије у нашој Академији и у име демократије и демократског начина управљања нашом установом. …О•О„… ‘Œ…… А —…‹У ‘АУ

а јунској скупштини ‘АУ изнео сам податак да је наш председник члан ‘авета за европске интеграције, установе пар excellance политичког карактера и у којој се налазе особе које не мори брига за српске националне интересе. раво је академика •ајдина да припада коме хоће, па чак и да буде лишен националног осећања, али као председник ‘АУ не би смео да игнорише чињеницу да се налази на челу ‘рпске академије наука и уметности, да је председник ‘АУ, а не председник Академије, како се сада потписује на ‡аписницима седница ˆзвршног одбора. ˆ овим поступком академик •ајдин је показао да из Академије протерује све што има српске ознаке, све што одише српским духом и српским расположењем. Од њега нико не тражи да парадира српством, да буде ексклузиван ‘рбенда, да му алфа и омега његових наступа буде српство, али се од њега очекивало да српство не игнорише и из највише научне и уметничке установе га не протерује, него да о њему води бар толико рачуна колико води о несрећним омима. Šад ово кажем, морам да вас подсетим, господо академици, а о томе сам већ говорио, да је за време председниковања академика •ајдина на неколико Академијиних међународних скупова, без било какве званичне одлуке надлежних органа, био протеран српски као службени, а заведен енглески као званичан језик. Šао и већина евроатлантиста, и наш председник не схвата, како је написао ‚ацлав Šлаус, да „читава идеја …вропе не би требало да буде заснована на превише поједностављеном одбацивању патриотизма и националног осећања“ и да би „требало да дозволимо легитимитет речи нација“, а не да се те речи стидимо. о свему ономе што сам досад рекао, чини се да се наш председник баш те речи стиди. „оказа о томе да је председник •ајдин из Академије протерао политику је, како сам на самом почетку рекао, много, али он није из Академије протерао дневну и мондијалистичку, већ само српску политику. ‘ намером да мондијалистичку политику спроведе што ефикасније, председник је у потпуности подредио својим намерама ˆзвршни одбор. о одредби ‘татута седнице редседништва би, по правилу, требало да се одржавају једном месечно. Œеђутим, како би што самосталније доносио одлуке, председник сазива редседништво само два пута годишње. ˆзвршни одбор и председник су завели праксу да у разна тела Академије, комисије и одборе ван Академије, без питања и пристанка одељења, именују увек исте људе, а с намером да створе екипу која ће им бити привржена и послушна. ’име су они поделили чланове Академије на подобне и неподобне, на употребљиве и неупотребљиве.

ило би добро да је ˆзвршни одбор, уместо што је стварао послушнике, више пажње посветио нивоу својих јавних наступа, посебно беседама, које никад нису биле садржајно сиромашније, идејно бесмисленије а језички некоректније, од оних које смо имали прилике да слушамо у неколико последњих година. ˆсто тако, било би корисније за историју наше Академије да су њени челници посвећивали више пажње нивоу писмености у ‡аписницима седница ˆзвршног одбора и седница редседништва, у којима се могу наћи разни недозвољени

19


Rukovodstvo SANU...

Evo zaπto je Libija napadnuta...

пропусти, попут стилских, граматичких, ортографских, интерпункцијских и разних других. Šао историчар и директор Архива ‘АУ имао сам прилике да читам многе ‡аписнике са разних седница, како оне из времена „руштва српске словесности, тако и оне ‘рпског ученог друштва и потоњих академија. Одговорно тврдим да су сви били неупоредиво писменији од оних који су настали у неколико последњих година. ˆ ти ‡аписници, такви какви су, говоре о нама, о нивоу наше писмености и образованости, наше немарности и неодговорности.

‘ве ово што сам рекао нисам изговорио с намером да било кога повредим. ‹ично немам ништа против било које особе коју сам поменуо у овом излагању, али сам сматрао и сматрам да се морамо суочити с чињеницама, па и онда кад оне нису пријатне. Учинио сам то с најбољом намером, за добро Академије, да укажем на пропусте и мане који су у њој завладали, а треба их уклонити како би она повратила увелико изгубљен углед у народу којем припада. Указао сам на пропусте зато што нам предстоје избори и што морамо добро да промислимо и отворимо очи при одлучивању како ће бити састављен будући ˆзвршни одбор. Œислим да у њега треба да бирамо широкообразоване академике, људе научног угледа и међународне репутације, оне који ће умети да воде Академију и да је на најбољи начин представљају и у земљи и у иностранству. У ˆзвршни одбор треба да бирамо особе које ће знати шта треба да чини Академија, при чему неће занемарити ни опште, ни националне, нити државне интересе. —ланови ˆзвршног одбора треба да буду академици који неће заступати групне интересе, већ ће увек водити рачуна о читавом чланству и Академији као целини.

Œожда ће неки академици ово моје излагање оценити као оштро и реско, што за Академију није уобичајено. ’аквој оцени ја се нећу супротставити. апротив, признајем да у њему има и оштрине и рескости. Œеђутим, тон мог излагања примерен је кризи националног идентитета наше Академије и њеног научног и моралног интегритета. ‡ато што су они угрожени, а то сам доказао не свим, већ само одабраним, провереним и тешко оспоривим чињеницама, нисам имао разлога да будем тактичнији и избирљивији у начину критике оних који су Академију увалили у кризу. –иљ ми је да Академија кризу савлада, да се из ње што брже и безболније извуче. Ëутањем и прикривањем проблема пред којима се налазимо, колегијалним повлађивањем онима који сносе одговорност за насталу кризу, уваљиваћемо се све дубље у проблеме, које ускоро нећемо бити у стању да савладамо. ‘ве што сам рекао, рекао сам с најбољом намером, за добро Академије и њен углед, за углед свих нас који смо имали част да постанемо њени чланови, чиме смо преузели обавезу да је потомству предамо неокаљану, цењену и достојанствену. Šоначно, желим да нагласим да ово није мој промотивни говор, како ће га, можда, окарактерисати председник •ајдин. ·а не претендујем на било какву функцију у Академији, али користим своје право да поводом предстојећих избора изнесем своје мишљење, да изразим незадовољство досадашњим радом ˆзвршног одбора и да искажем наду да ће нови ˆзвршни одбор бити бољи и успешнији од садашњег. PeËat,17.3.2011. Podvukla - Iskra) (P

20

‚асилије «. Šрестић

Europska Unija i Amerika duguju Libijskoj dræavi 200 milijardi dolara za isporuËenu naftu. 2012 godine istiËu koncesije velikih naftnih kompanija koje polaæu pravo na Libijsku naftu. Gadafi je zatraæio vraÊawe duga i zaprijetio je... da Êe u suprotnom sklopiti meudræavne ugovore s drugim zemqama i kompanijama. Zbog toga je doπlo do ovog nevienog razarawe Libije. Je li libijski graanin imao razloga buniti se protiv reæima Muamera el Gadafija? Mislim da nije. Ako gledamo standard libijskog naroda i povlastice koje im pruæa dræava imali su vrlo lijep i lagodan æivot. Æivjeli su kao mali bogovi. Libija ima 6,5 miliona stanovnika, a ima 14 miliona registriranih automobila. Ako neko hoÊe studirati u bilo kojoj dræavi u svijetu on podnosi molbu i dræava mu osigurava stan, hranu, automobil, besplatno πkolovawe i mjeseËnu stipendiju od 2300 dolara. U Libiji se ne plaÊa voda, struja, plin i porez, a krediti se daju bezkamata. Ako u roku od pet godinane moæete vratiti kredit, dræava ga otpisuje ili vraÊa za vas. Ako hoÊete kupiti auto vi dajete 20-30% od cijene, a ostalo dotira dræava. U Libiji za 10 dolara moæete kupiti 85 litara benzina ili nafte. U Libiji je hrana gotovo besplatna, 10kg kruha koπta 0,15 dolara. U Libiji wihovi graani ne rade fiziËke poslove, sve su stranci. Æivila sam 10 godina u Libiji po raznim gradovima i nikada nisam vidila ni jednog prosjaka na ulici. Libijci ne idu raditi po bijelom svijetu jer za to nemaju potrebe. U Libiji ni jedan graanin nije izbaËen ili mu je oduzet stan ili auto zato πto nije mogao vratiti kredit, πto nije rijedak sluËaj po ovim takozvanim demokratskim zemqama koje su se okomile na Libiju. Iskreno, æalim Libijski narod, jer Êe se pretvoriti u najamnu radnu snagu, raditi za 100 dolara i gdje Êe im sve ove povlastice biti ukinute, a o lagodnom æivotu kakav su æivjeli moÊi Êe samo sawati. Par Ëiwenica o æivotu u Libiji pod Gadafijem: - beskamatni krediti; u toku studirawa prima se prosjeËna plaÊa za to zanimawe; - ako ne naeπ posao nakon zavrπenog fakulteta, dræava plaÊa kao da radiπ u struci; - po stupawu u braËnu zajednicu, dræava poklawa stan ili kuÊu; - kupovina vozila po tvorniËkoj cijeni; - nikome ne duguju ni centa; - besplatno zdravstvo (medicinska sestra na svakog pacijenta) i obrazovawe; - 25% qudi visoko obrazovano. Da li je to dovoqno Ëiwenica za razarawe Libije? 22.10.11.

Prof. Dr. Sc. Vjekoslava Sankovi≤ Sim≥i≤ MArch.President of ICOMOS in BiH Emerika Bluma 7/III - 71000, Sarajevo

Iskra 1. januar 2012.


PUTIN PRIPREMA RUSKU IMPERIJU DA UZVRATI UDARAC Kao premijer, tokom Ëetiri protekle godine, Vladimir Putin zapravo nikada nije nestao sa scene. Ali wegova reinkarnacija u vidu svemoÊnog izvrπnog predsednika Rusije - odnosno kineskom terminologijom reËeno „vrhovnog voe” predstavqa veliki izazov, za koji SAD, Britanija i duge ugroæene zapadne sile izgleda nisu baπ dobro pripremqene. Kao predsednik, potencijalno sve do 2024, Putin ima jedan prevashodni ciq: stvarawe treÊe, postcaristiËke i postsovjetske, ruske imperije. »uveno je da je Putin kolaps SSSR, koji je Ronald Regan nazivao „Imperijom zla”, opisao kao „najveÊu geopolitiËku katastrofu veka”. Nakon πto prou parlamentarni izbori ovog vikenda i predsedniËki izbori u martu, wegov ciq Êe biti da tu katastrofu popravi. Ponovo na poloæaju predsednika, Putin Êe imati neprikosnovenu kontrolu nad ruskom spoqnom politikom. Glavni politiËki trik Putina, koji nikada nije bio preterano zainteresovan za domaÊu politiku, oduvek je bio rovovski otpor ponosne, ali ugroæene Rusije neprijateqskoj svetskoj zaveri, koju predvodi SAD. To je, meutim, trik koji pali. Uprkos narastawu kritika tokom predizborne kampawe uoËi izbora za Dumu, i pristalice i protivnici su odavali priznawe wegovom angaæovawu u obnavqawu svetskog ugleda i poloæaja Rusije nakon haotiËnog perioda pod Jeqcinom tokom 90tih. PrihvatajuÊi predsedniËku nominaciju svoje stranke Jedinstvena Rusija, Putin je proπlog meseca, u inaËe dosadnom govoru, rekao: „kad Ëujem qude kako viËu `Rusija` pomislim kako bi svi u publici trebalo to da rade”, na πta je publika odgovorila zagluπujuÊim skandirawem „Ru-si-ja! Ru-si-ja!”, dok je Putin dignute pesnice stajao na podijumu. Elementi Putinove strategije za obnavqawe veliËine Rusije polako izbijaju u prvi plan, a veliki deo tog plana sastoji se od suprotstavqawa Rusije SAD, tradicionalnom rivalu. Stoga je Kremq proπle nedeqe objavio da Êe odbaciti Sporazum o redukciji strategijskog naoruæawa (poznat kao Novi Start), koji je pre dve godine sklopqen sa SAD, ukoliko SAD ne odustanu od svojih planova za raketnu odbranu Evrope. Ovo saopπtewe, praÊeno otkrivawem nove ruske raketne baze u Kaliwingradu, na pragu NATO saveza, ima znaËajne posledice. Novi Start je predstavqao glavni element Obaminog „resetovawa” bilateralnih odnosa iz 2009, koje Bela kuÊa smatra svojim glavnim spoqnopolitiËkim dostignuÊem (i adutom za reizbor 2012.) sadaπweg predsednika, koji inaËe na tom planu nema baπ Ëime da se pohvali. Dok se Putin - bivπi pripadnik tajne policije, fanatik fiziËke kondicije i hipernacionalista - sprema da ponovo postane predsednik Rusije, wegove ambicije za stvarawe treÊe imperije sve su oËiglednije. Izbori u martu neÊe predstavqati istinsko nadmetawe. Prava borba poËeÊe tek nakon wih.

Iskra 1. januar 2012.

Drugim znaËajnim dostignuÊem smatra se raketna odbrana, zvaniËno namewena odvraÊawu Irana. Dok su SAD zaokupqene Bliskim istokom i juænom Azijom i fiksirane za arapsko proleÊe, mir na ruskom „frontu” se u Vaπingtonu ocewuje kao stvar od suπtinskog znaËaja. Putin, se, meutim, izgleda sprema da sve to promeni. »ini se, naime, da je na istoËnom boku svoje zemqe Putin zaokupqen idejom o preoblikovanoj uniji, koja bi obuhvatila bivπe sovjetske republike u centralnoj Aziji, πto bi bio sporazum koji bi ojaËao politiËki i vojni uticaj Rusije. Ova unija (Evroazijska unija) bila bi uspostavqena preko niza sporazuma o pridruæivawu sa Rusjom, kao πto su carinska unija i sporazum o kolektivnoj bezbednosti. U takvoj uniji, Moskva bi uticala na odbranu i spoqnu politiku, dok se u unutraπwe poslove pridruæenih zemaqa ne bi preterano meπala. Pored toga, jedan od kquËnih elementa Putinovog projekta treÊe imperije bilo bi i jaËawe politËke kontrole Moskve nad strategijski vaænim snabdevawem Evrope energijom. Nakon proπlomeseËnog sporazuma Gazproma sa Belorusijom, industrijski analitiËari sugeriπu da Êe do 2030. Rusija kontrolisati do 50% evropskog snabdevawa prirodnim gasom. Izuzetno je znaËajno i to da Putinova nova imperija moæe da se finansira samo trajnim prihodima od izvoza energije po visokim cenama. To, praktiËno, znaËi da bi Evropa moæda finansirala buduÊu dominaciju pod koju Êe potpasti. Poruka Vladimira Putina Zapadnim zemqama sklonim da zamere zbog ovog spoqnog graewa imperije, ili pak zbog æalosnog stawa demokratije i qudskih prava u samoj Rusiji, Putin poruËuje da se ne zamaraju: „Svi naπi strani partneri moraju da razumeju sledeÊe: Rusija je demokratska zemqa. Ona je pouzdan i predvidiv partner sa kojim mogu i moraju postiÊi sporazum, ali kome ne mogu niπta da nameÊu spoqa”, izjavio je Putin na konvenciji Jedinstvene Rusije. Ovaj scenario „imperija uzvraÊa udarac” ima i brojne druge aspekte. Nedavne primedbe Medvedeva o nedostatku mudrosti, koje se odnose na sukob u Gruziji 2008, i na nekontrolisano πirewe NATO saveza, lepo ilustruju otpor Rusije svakom meπawu u ono πto je imala obiËaj da zove „bliskim inostranstvom” i Putinovu æequ da poniπti napredovawe Zapada koje je na tom terenu ostvareno tokom preoteklih 20 godina. Reπenost Rusije da brani πire sfere svog spoqnog uticaja uoËava se u upornom odbijawu da kazni Siriju, bez obzira na opπti gnev zbog tamoπweg nasilnog guπewa demonstracija, kao i u de fakto odbrani iranskog nuklearnog programa. U meuvremenu, jedan od Putinovih trajnih prioriteta predstavqa vojna modernizacja Rusije. Engleski „Guardian” 3. 12. 2011.

Prevod: D. MilojkoviÊ

21


Po veÊ utabanom scenariju „Arapskog proleÊa”

HILARI KLITNON DAJE SIGNAL OPOZICIJI DA DESTABILIZUJE RUSIJU Premijer Rusije Vladimr Putin izjavio je danas da je ameriËka dræavna sekretarka Hilari Klinton, svojom ocenom da izbori u Rusiji nisu bili pravedni, iznela „preurawen zakquËak”, ne ËekajuÊi izveπtaje OEBS-a. „Pogledao sam prvu reakciju naπih ameriËkih partnera. Prvo πto je uËinila dræavna sekretarka, rekla je da su nepoπteni i nepravedni, mada joπ nije dobila izveπtaje OEBS-a”, rekao je Putin na sednici prokremqovskog Opπtenacionalnog fronta. „Ona je dala ton nekim naπim politiËarima, dala signal. Oni su taj signal Ëuli i uz podrπku SAD poËeli aktivan rad”, naveo je ruski premijer, komentariπuÊi uliËne proteste opozicije zbog laæirawa rezultata parlamentarnih izbora. Premijer se zaloæio za oπtrije kaæwavawe onih koji po nalogu iz inostranstva pokuπavaju da se umeπaju u unutraπwe procese u Rusiji. On je kazao da nije protiv uliËnih demonstracija opozicije, ako su one u okviru zakona, ali da u sluËaju krπewa zakona, vlast ima pravo da prekida takve akcije. „©to se tiËe uliËne demokratije, prema tome imam ovakav odnos: ako qudi deluju u okviru zakona, treba im dati pravo da izraze svoje miπqewe, i nikoga ne treba da ograniËavamo u tim graanskim pravima. Ako neko krπi zakon, organi vlasti i reda treba da zahtevaju poπtovawe zakona svim zakonskim sredstvima”, rekao je Putin. On je ocenio da se „deo organizatora ponaπa po poznatom scenariju, i imaju svoje uske politiËke ciqeve”. „U naπoj zemqi qudi ne æele razvoj situacije u Rusiji kao u Kirgiziji, ili nedavno u Ukrajini. Niko ne æeli haos”, naveo je Putin. „OslawajuÊi se na veliku veÊinu graana, mi treba da vodimo dijalog sa onima koji su opozicioni raspoloæeni, damo im moguÊnost da se izraze, iskoriste svoje ustavno pravo na demonstracijama na izraæavawe i formulisawe svog miπqewa”, dodao je Putin. Dodao je da Rusija nije protiv stranih posmatraËa na izborima, ali da neÊe dozvoliti meπawe iz inostranstva u unutraπwe stvari zemqe. „Mi smo za to da naπe politiËke procese prate strani posmatraËi, ali kada poËiwe finasirawe nekih unutraπwih organizacija, koje su

22

navodno naπe a u suπtini rade zahvaqujuÊi stranom novcu, i sviraju po muzici strane dræave, u okviru biraËkog procesa, mi moramo da se ogradimo od tog meπawa i zaπtitimo naπ suverenitet”, zakquËio je ruski premijer.

Medvedev: Istraæiti sve nepravilnosti na izborima u Rusiji Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je danas u Pragu da ishod proteklih izbora u Rusiji odgovara raspoloæewu biraËa, ali da temeqno treba istraæiti sve prijavqene nepravilnosti. Medvedev je rekao da graani kojima se ishod ne svia imaju pravo da protestuju na ulici ako to Ëine mirno i u skladu s ruskim zakonima. On je dodao da su rezultati potvrdili wegova oËekivawa. „Nekima se izbori sviaju viπe, nekima mawe. Ishod izbora odgovara socioloπkim istraæivawima, prirodno je da jedna snaga ne moæe da rukovodi svim dræavnim procesima”, kazao je Medvedev novinarima posle razgovora sa Ëeπkim predsednikom Vaclavom Klausom. Novinare je, iako je poseta Medvedeva pre svega privredna, najviπe interesovao wegov komentar regularnosti izbora. Mitinge i proteste kao i optuæbe da su izbori bili neregularni Medvedev je oznaËio za manifestaciju demokratije u wegovoj zemqi, ali je odbio optuæbe iz inostranstva da su izbori bili nameπteni. Medvedev je rekao da Rusija sluπa meunarodne posmatraËe, ali i dodao da dok su neki korektni, ima i pristrasnih i da nastoje da Rusiji propiπu Ëak i to kako treba da izgleda izborni proces. „To su stvari o kojima odluËuje Rusija”, rekao je Medvedev i posebno istakao da jedini ko Êe odluËivati o tome da li je bilo nepravilnosti ili ne jesu sudovi i Centralna izborna komisija, kojoj treba ostaviti vremena koliko traæi, moæda i do 19. decembra. »eπki predsednik Klaus podræao je Medvedeva u tome da se ne rukovodi kritikom inostranstva u vezi sa unutraπwim stvarima Rusije. Dmitrij Medvedev doputovao je sinoÊ u posetu »eπkoj a danas je s Klausom razmotrio pre svega privrednu saradwu, izmeu ostalog i moguÊnost da ruska preduzeÊa izgrade novi blok Ëeπke nuklearne elektrane Temelin. Kraj na str. 24/2) (K

Iskra 1. januar 2012.


„Pravda”: Intervju, Vojislav Koπtunica, lider DSS

SRBIJA U KRIZI I NA RASKR©∆U Najavili ste da Êe se DSS zauzeti za pokretawe rasprave o tome da li je u interesu Srbije da postane Ëlanica EU. ©ta ta rasprava treba da doprinese? Koπtunica: Narod vidi da se Srbija zaglavila i tumara na opasnoj stranputici. Zemqa propada, i svakoga dana se produbquje ekonomska, politiËka i moralna kriza. Vlast je tri godine πiroko obeÊavala i πto su obeÊawa bila veÊa narodu je bilo sve teæe. Sada se pred naπim oËima raspada politika i Kosovo i EU, jer Brisel javno zahteva da se za dobijawe kandidature uspostave dobrosusedski odnosi izmeu Srbije i Kosova. Dræave i narodi koji su bogatiji i razvijeniji od nas, a reË je o dræavama koje su Ëlanice EU, uveliko raspravqaju kojim putem daqe da idu. Jedino se vlast u Srbiji dræi svoje dogme da EU nema alternativu. Vreme je da razmislimo na koji naËin je moguÊe da Srbiju izvuËemo iz krize. Da li je to nastavak politike da EU nema alternativu ili je boqe da se pre svega oslonimo na sebe same? Vreme je da podvuËemo crtu i da vidimo πta je u najboqem interesu Srbije. Moramo napraviti Ëist raËun i uveren sam da Êe se pokazati da je s obzirom na sveoopπtu i duboku krizu u EU, i s obzirom na ucene i pritiske koji nam stiæu iz Brisela, najboqe da se okrenemo vlastitim snagama. Ideju o uËlawewu u EU, treba da zamenimo idejom o normalnoj i obostranoj saradwi izmeu Srbije i EU, kao i sarad wi sa drugim dræavama na ravnopravnoj osnovi. Mislite li da je uslov za kandidaturu uspostavqawe dobrosusedskih odnosa sa Kosovom? Aktuelna vlast tvrdi da su pitawa Kosova i ulaska u EU odvojeni procesi? Koπtunica: ZvaniËan i formalni zahtev Brisela za dobijawe statusa kandidata jeste uspostavqawe dobrosusedskih odnosa izmeu Srbije i Kosova. Politika da su Kosovo i pristup EU odvojeni procesi predstavqala je samo jeftinu propagandu sadaπwe vlasti. Da li Srbija treba da nastavi dijalog sa Priπtinom i na koji naËin? Koπtunica: Svaka dræava pregovara da bi neπto dobila a sadaπwa vlast pregovara ne da bi dobila dobra i povoqna reπewa za Kosovo, nego da bi na osnovu ustupaka za Kosovo dobila status kan didata za EU. To je naopaka i loπa logika i politika. Pregovore treba vratiti tamo gde im je i mesto, a to je Savet bezbednosti. OËekujete li da Srbija 9. decembra dobije status kandidata? Koπtunica: Teπko je proceniti i koliko Êe i na koje naËine sve Brisel ucewivati sadaπwu vlast, kao i na koji stepen samoponiæewa moæe pasti ta vlast. Ali, dobili ili ne dobili kandidaturu, potrebna je odgovorna rasprava u Srbiji kojim putem treba daqe da idemo. Izmeu ostalog, ova rasprava nam je potrebna jer se moæe desiti da se EU ako ne baπ raspadne, a ono toliko promeni da viπe ne bude ni liËila na onu EU za koju smo pod neli kandidaturu. EU treba posmatrati samo iz

Iskra 1. januar 2012.

ugla naπih interesa a ne kao neku dogmu. Na koji naËin Srbija treba da sarauje sa EU i da li moæe ta saradwa da se ostvari ako ne budemo deo te zajednice? Koπtunica: U samoj EU se razmatra moguÊnost uspostavqawa saradwe i partnerskog odnosa sa Srbijom, koji iskquËuje naπe Ëlanstvo. Dakle, ako bi vlast u Srbiji bila spremna na sve da pristane i da ispuni svaku ucenu, moæe se desiti da zbog unutraπwih odnosa i problema u samoj EU ne bude niπta od Ëlanstva Srbije. S druge strane, vaqda i mi treba da vidimo i izraËunamo πta je naπ interes u odnosima sa EU. Uveren sam da je moguÊa dobra, pre svega ekonomska saradwa Beograda i Brisela, a da Srbija ostane slobodna i suverena dræava. »ini se da vlast viπe ne podræava Srbe na barikadama, a od wih su traæili da postave te iste barikade? Koπtunica: Naæalost, sadaπwa vlast je principijelno podræavala samo svoj opstanak na vlasti i dogmu o EU. Mislite li da postoje neki novi uslovi koji su stavqeni pred Srbiju? Koji su to uslovi? Koπtunica: Suπtina je u potpisivawu SSP 2008. godine. Kada je vlast pristala da potpiπe SSP sa dræavama koje su neposredno pre toga priznale laænu dræavu Kosovo, Brisel je shvatio da moæe da postavqa beskonaËnu listu uslova. Zaista ne vidim kraja tim ucenama i pritiscima. A moæe se desiti da iskquËivo iz svojih razloga EU potpuno digne ruke od daqeg proπirivawa, a da nama saopπte da je stvar propala jer se nismo dovoqno trudili. Da li je moguÊe sada traæiti potpuno poπtovawe Rezolucije SB UN? Koπtunica: Na Srbiji je da neprestano traæi poπtovawe Rezolucije 1244 i da neumorno i svim diplomatskim sredstvima Kosovo dræi u Savetu bezbednosti kao otvorenu temu. Nikada ne smemo da zaboravimo da u Savetu bezbednosti imamo principijelnu podrπku Rusije i da nijedno reπewe ne moæe biti usvojeno u SB bez saglasnosti Rusije i Srbije. Mislite li da moæe da doe do podele Kosmeta, jer se to Ëuje i meu ameriËkim kongresmenima, i da li je to dobro reπewe? Koπtunica: Ako se Srbija odriËe pola Kosova zaπto se ne bi onda odrekla celog Kosova, pitawe je koje bi postavile zapadne sile koje stoje iza projekta nezavisnog Kosova. Moramo se dræati meunarodnog prava i Poveqe UN, a u Poveqi UN n e m a t r g o v i n e te r i t o r i j o m , v e Ê s e g a r a n tu j u meunarodno priznate granice. Kako komentariπte to πto Vlada nije uspela da donese deklaraciju o KiM? Koπtunica: Nije to prvi put da zato πto je vladina politika toliko troπna i neodgovorna ona ostaje bez podrπke i meu pojedinim Ëlanovima vlade, ali onda vladajuÊu koaliciju ponovo objedini goli opstanak na vlasti. Vlada se rukovodi pogreπnom logikom da ako nema Skupπtine o

23


Srbija u krizi...

Hilari Klinton... (sa str.22)

Kosovu onda Êe se na telefonskoj sednici stvar reπiti uredbama. To je nesumwivo kratkovida politika i naneÊe veliku πtetu Srbiji. Najavili ste da Êe vaπa stranka sama na izbore. Kakav rezultat oËekujete? Koπtunica: Kada izbori budu raspisani stranaËki organi Êe doneti odluku o izlasku na izbore. O naπoj politici i naπim idejama svoj sud Êe dati graani na izborima, a uveren sam da Êe dræavotvorna politika koja uvek sledi nacionalne interese dobiti podrπku na izborima. Da li se Ëujete sa predsednikom SNS-a Tomislavom NikoliÊe? Kakva je saradwa sa tom strankom? Koπtunica: Mislim da je dobro πto DSS i SNS razgovaraju o razliËitim temama a posebno o onim o kojima imamo razliËito miπqewe. Srbija se nalazi u dubokoj krizi i pred krupnim odlukama. Zato su nam potrebni ozbiqni razgovori. HoÊete li uspeti da zajedniËki formirate vladu i da li ste o tome razgovarali?÷ Koπtunica: Vladu Êe ovaj put formirati graani na osnovu svoje odluke o politikama koje stranke budu iznele na izborima. Odnos prema Ustavu, razvoju zemqe, Kosovu, EU , Vojvodini, Republici Srpskoj odrediÊe i stav DSS prema moguÊim koalicijama. Srbija je na raskrsnici i vaæno je kojim Êe putem krenuti posle izbora. Spekuliπe se da je mesto premijera naredne godine odreeno za vas. Da li Êete to prihvatiti? Koπtunica: Kao politiËar koji je tri puta dolazio na vlast i dva puta vraÊao mandat narodu pokazao sam da mi je interes Srbije i interes naroda uvek na prvom mestu a ne moja liËna karijera. Dakle, radiÊu na dobrobiti Srbije bez obzira da li je DSS na vlasti ili u opoziciji. Kada je u pitawu saradwa Srbije sa Tribunalom u Hagu govori se da Seræ Bramerc traæi istragu protiv vas, jer vas je okarakterisao kao glavnog pomagaËa u skrivawu generala Ratka MladiÊa. Da li je to opet pritisak na DSS? Koπtunica: Jalove su te neprestane optuæbe protiv DSS i mene. Znate, jedan dan tvrde da nema stvari za koju nisam odgovoran, drugi dan mere koliko sam neobaveπten, pa onda malo preu na kriminalizacuju DSS, i tako u krug. Jalova je i jadna takva propaganda. A svi znamo da bi ta propaganda istog trenutka nestala samo kada bi DSS pronaπao makar malo reËi hvale za NATO i za bezuslovno prihvatawe puta u Brisel bez ikakve alternative. Da li sada treba mewati Ustav kako to traæe pojedini? Koπtunica: Ustav je donet jednoglasno u Skupπtini i potvren voqom naroda na slobodnom referendumu. Mawe viπe svi politiËari na danaπwoj politiËkoj sceni glasali su i podræali Ustav. Naravno, Briselu i Vaπingtonu naπ Ustav nije po voqi i to pre svega jer je brana za otimawe n a π i h t e r i to r i j a . D a s e g l a sa l o u st r a n i m ambasadama u Beogradu Ustav ne bi ni bio donet. Ali, glasao je narod i narod stoji iza svoga Ustava. 22. 11. 2011. Podvukla - Iskra) (P

24

Pravda

Ruski CIK traæi autore montiranih snimaka s izbora Ruska Centralna izborna komisija poslaÊe nadleænim organima „montirane” video materijale na kojima su navodno zabeleæena krπewa izbornih propisa kako bi se otkrili wihovi naruËioci, izjavio je danas πsef CIK-a Vladimir »urov. Na internetu se pojavio ogroman broj takvih video snimaka, a »urov je juËe rekao da su nepoznata lica napravila „laæna biraËka mesta” i snimali ih u stanovima. „Joπ dan pre glasawa, znao sam za nekoliko laænih biraËkih mesta, u stanovima, gde su snimali filmove”, rekao je »urov. „Uskoro Êe se CIK obratiti Istraænom komitetu i drugim nadleænim organima. Ako budu pronaeni znaci provokacija i falsifikovawa i ustanovqeni autori oËigledno montiranih materijala, wihovi naruËioci i sponzori, traæiÊemo wihovo kaæwavawe”, rekao je »urov. On je kazao da je CIK donela odluku da se izuËe uzroci pojavqivawa takvih foto i video materijala. »urov je naveo da Êe ako ti materijali govore o realnim krπewima izbornih propisa, „odgovorna lica biti pronaena, i sigurno, odgovarajuÊe kaæwena”. 8.12.2011.

Beta

Stejt departmenta o troπkovima „podrπke izbornog procesa" u Rusiji Bela kuÊa je potvrdila da su podaci Stejt departmenta SAD o troπkovima „podrπke izbornog procesa” Rusiji u skladu sa stvarnoπÊu, izjavio je portparol predsednika SAD Xej Karni. Ranije je predstavnik Stejt departmenta Mark Toner saopπtio ITAR-TASS-u da je Vaπington na izbore u Rusiji potroπio viπe od 9 miliona dolara ukljuËujuÊi troπkove organizacije „Golos”. Na pitawe da li ovi troπkovi podrazumevaju pruæawe pomoÊi opozicionim grupacijama u Rusiji, tj. meπawe u wene unutraπwe poslove, Karni je odgovorio da nije upuÊen u detaqe ovog programa i dodao da SAD „podræavaju demokratiju u celom svetu”. Ranije je premijer Rusije Vladimir Putin optuæio Stejt department SAD za pokuπaje da destabilizuje situaciju u zemqi. Rekao je da su ulaganja stranog novca u izborne procese suverenih dræava neprihvatqiva 10. 12. 2011.

Glas Rusije

Iskra 1. januar 2012.


Boris KomneniÊ, glumac, o Dostojevskom

OVO JE VREME ZA ZLE DUHE Niπta nije spontano: nijedan narodni pokret, gest, nijedno masovno okupqawe. Da se razumemo, uvek postoji neko kome je potrebno da se to desi. „Ne moæete zamisliti kakva tuga i srxba obuzimaju duπu kada veliku ideju, koju odavno poπtujemo kao svoju svetiwu, dohvate neveπti qudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami”, reËi su ruskog klasika F. M. Dostojevskog, Ëije se delo „Zli dusi” u dramatizaciji i reæiji Tawe MandiÊ Rigonat uveliko priprema u nacionalnom teatru... Boris KomneniÊ je poznat po tome πto ne voli da daje intervjue, ipak Dostojevski i predstava „Zli dusi” podstakli su ovog vrsnog umetnika da govori za „Politiku”: - Dostojevski je uvek veliki zadatak za dramaturga, u ovom sluËaju i rediteqa. Dramaturg je u ovom sluËaju u velikom problemu jer mora da izdvoji ono πto je vaæno, a da saËuva osnovnu nit... Imam utisak kako probe odmiËu da se dosta scena reπava muzikom, na muziËki naËin. Moram da primetim i to da je kod velikih naslova najveÊi problem πto nemate pravo na greπku. Kada postavqate roman „Zli dusi” autora kakav je Dostojevski, uvek se moæe pogreπiti. Ipak, svaki trenutak je dobar trenutak za pravu literaturu, a ovaj je idealan za Dostojevskog.

Dostojevski se u romanu „Zli dusi”, koji je napisao 1872. godine, bavio politiËkim tendencijama novog vremena. I posle toliko godina delo je surovo aktuelno? D o s to j e v s k i j e u v e k a k tu e l a n . N e m o æ e neπto πto je kvalitet da ne bude aktuelno. To je neπto πto ne ostavqa prostor nikakvoj sumwi. Eshil je bio Eshil i kada je pisao, i kada je igran kroz vekove, i uvek Êe biti tako. Jedan od dokaza veliËine jeste trajawe. Ovaj trenutak je idealan za predstavu „Zli dusi”. Ne vidim da bi bilo ko mogao da kaæe: A zaπto sada? Zato πto ovom trenutku pripada. »esto se setim Sema Pekinpoa i wegovog boravka u Beogradu. Kada ga je jedan naπ sugraanin pitao zaπto pravi filmove o nasiqu, on mu je odgovorio: „Da li imate vi ogledalo, da ne bih morao da objaπwavam. A zaπto? Zato πto je to tako.” To je isto kao da neko pita alpinistu zaπto se pewe. Pa zato πto je planina tu, jer se upravo nudi...

Vaπ Verhovenski Stepan je je svestan da nije savrπen, ali kao takav traje, preæivqava... I strada! To wegovo stradawe govori o wegovoj suπtinskoj dimenziji, jer moæe da strada samo neko ko suπtinski ipak jeste pravednik i ko je svestan svoje greπke i svoga problema. On spada

Iskra 1. januar 2012.

m e  u o n e l i k o v e k o j i u s v o j o j i n f a n ti l n o s ti , nedoreËenosti i povrπnosti postaje vrlo opasan, zato πto iz takvog stawa omoguÊava da zlo krene u akciju, a onda je Ëak i proizvodi. Na kraju krajeva, on je i vaspitao te neke mlade qude koji kreÊu u prostor zla i destrukcije. Mislim da do kraja i ne zna za πta je kriv, ali oseÊa da jeste kriv. OseÊa nesporazum, nedoreËenost i pre svega laæ u svom æivotu. Na kraju krajeva, on izgovara tu straπnu reËenicu: „U mom æivotu najteæe je æiveti, a ne lagati i svojoj laæi ne verovati.” Verhovenski Stepan je tragiËan lik zato πto postaja svestan svoje krivice.

Delite li miπqewe pojedinih poklonika Dostojevskog koji tvrde da je Verhovenski Stepan, ipak, najveÊi humanista od svih wegovih likova? Nisam ga tako doæiveo. On je pokuπaj humaniste, ali je daleko od humaniste. Verhovenski je velika beba, velika lenËuga, neko k o b i æ e l e o d a r a d i , a l i n e m o æ e . S a wa o s v e Ë o v e Ë a n sk o m p r e p o r o d u , a l i n e p r e d uz i m a apsolutno niπta. Moæda je i tu wegova krivica.

Pozoriπte je, reklo bi se, uvek i pozornica sveta na kojoj se odvija borba dobra i zla. Koji borbu danas gledamo? Gledamo ovo o Ëemu i priËam: pitaw e laænih proroka. To je stalno mesto. I Stari i Novi zavet govore o laænim prorocima, a ovo je upravo wihovo vreme koje je Dostojevski na svoj naËin anticipirao. I tada je, naravno, bilo mnogo laænih proroka. Rediteqka se poziva na nihiliste i anarhiste, jer to i jeste pokret koji je tog Ëasa zahvatio Rusiju i svet. Meutim, Dostojevski je anticipirao leviËarewe boqπeviËkog tipa, jer kao πto znamo, tu se govori o partijskim Êelijama, naËinima destrukcije. O tome da treba izazivati nerede, dovoditi sve u pitawe, ruπiti ustanove, destabilizovati, unesreÊiti qude i onda wima vladati jer tako unesreÊeni su spremni da prihvate sve. Baza bilo kog tog pokreta je upravo nezadovoqstvo. ZnaËi treba to neËije nezadovoqstvo iskoristiti u sopstvene svrhe. E sada, ko je taj πto odluËuje koje su prave vrednosti, a koje laæne. To su uvek vrlo opasni qudi koji sebi daju pravo da odluËuju πte je vrednost, a kada prigrabe to pravo za sebe postaju opasni. Opasni su i na tom putu da ostvare to pravo, a tek postaju opasni kada to pravo i dobiju. Naravno, da smo svedoci mase takvih petorazrednih i desetorazrednih pojedinaca, koji su vrlo opasni Ëinovnici takve ideje. Niπta nije spontano: nijedan narodni pokret, gest, nijedno masovno okupqawe. Da se razumemo, uvek postoji neko kome je potrebno da se to desi. Lepo je to opisao Dostojevski. Politika, 10.11.2011. Podvukla - Iskra) (P

Borka G. Trebjeπanin

25


ZAPADWA»KA ARHITEKTURA UCENE Poznato je da u evroatlantskom novogovoru nije poæeqno pomiwati reË „problem”. Umesto „problem” boqe je reÊi - „izazov”, poπto je svaki problem istovremeno i izazov. Zbog toga, svetska kriza nije problem, nego izazov za snaæne i preduzimqive. Primetili ste, takoe, da se u novoj terminologiji „snaænima” proglaπavaju oni koji umeju da iznevere (ne trepnuvπi), tj. da pokaæu veliku snagu da poraze u sebi i posledwe ostatke qudskosti, poπtewa i dostojanstva. Termin „preduzimqiv” podrazumeva onog ko hrabro, preziruÊi moralne norme, ume da slaæe, podvali ili otme. I pri tom napravi kapital. Ako ste izgubili posao nemojte da dozvolite da vam to postane problem, nego izazov da æivite bez sopstvene zarade - mora da Êe biti veoma uzbudqivo! OKUPACIJA U 26 SLIKA U okvirima takvog „ sistema vrednosti” (delimo ga sa EU, zar ne?) lako je prihvatiti pod j a r m q i v a w e n a r o d a i z e ma q a p o d p a r o l o m „osloboewa”, πto se u skoroj proπlosti dogodilo u Iraku i Libiji, a uskoro Êe se, po svoj prilici, dogoditi u Siriji i Iranu (neka se pripreme Rusija i Kina). PotËiwena je i Srbija, ne samo Kosovo i M etohija, nego cela Srbija. Ili se moæda u Beogradu kojim komanduju X. Bajden i A. Merkel, uz zduπnu asistenciju TadiÊa, ©utanovca i drugova, oseÊate ponosni i slobodni? Zanimqivo je razmotriti „arhitek turu ucene” kojoj je izloæena Srbija. Posledwi meseci (i godine) krize pomogli su graanima da shvate da buduÊa Evropska unija neÊe biti ni nalik onoj o kojoj su evroatlantski aktivisti sa predizbornih estrada govorili. A oni su neprekidno mleli o EU kao zemqi Dembeliji, o milijardama iz pretpristupnih i drugih fondova, koji se dele πakom i kapom svima (a ne iskquËivo evroaktivistima), o stranim investicijama koje Êe poveÊati izvoz, ojaËati konkurentnost i otvoriti stotine hiqada novih radnih mesta. NOVA GEOMETRIJA Sada svi vide da takva Unija nije moguÊa. Ali je moguÊa Unija u kojoj Êe se znati gde je „centar”, a gde „periferija” (eto te nove geometrije), kao πto se i u firerovom Rajhu znala uloga viπih i niæih rasa. A svako je mogao (i morao) da nae svoje mesto - i da se pomiri sa sudbinom. Firer je, dabome, preterivao, misleÊi da Êe neki morati da se pomire sa sudbinom sirovine za sapun (eh, ta germanska sklonost urednosti), a drugi sa sudbinom ubriva za dobru nemaËku zemqu. Savremena EU nema, za sada, ovako grubih pretenzija - bar dok ne doe do oπtrijih napetosti i polarizacije. Ali Ëak i za ulaz u takvu Uniju Srbija mora

26

da Ëeka (πeni?) bar joπ desetak godina i da za to vreme pogaa i ispuwava æeqe evroatlantskih gospodara. A ako neÊe? Da li Êe u tom sluËaju biti izolovana, kaæwavana, pa moæda i bombardovana? Ili Êe moÊi da se ekonomski razvija i trguje sa EU na slobodnom, otvorenom svetskom træiπtu, vodeÊi raËuna i o sopstvenim interesima? Da li Êe joj biti dozvoqeno da pitawe svoje bezbednosti reπava u okviru nekog drugog, a ne NATO saveza? NeÊe! IZAZOV TEPOPA »ak i nepotpuna analiza pokazuje da Srbija nije ucewena ulaskom ili odlagawem ulaska u Uniju, nego joj se preti ekonomskom blokadom i pri menom sile ako ne ostane na svom „evropskom putu”. To ni evroatlantski aktivisti, zagovornici EU integracije, ne poriËu. Zato u svojim istupima istiËu u prvi plan realnu pretwu ekonomske izo lacije i razarawa Srbije, kojem Êe ponovo morati da d aju svoj puni dopri nos. Korist od svojih apanaæa, koje mogu zadræati jedino u procesu integracije, preÊutkuju, ali je podrazumevaju. U evroatlantskoj mafiji postoje pravila koja se poπtuju. Moæda je neumesno pitawe da li je pretwa nekom narodu oruæanom intervencijom - akt (dræavnog) terora? I da li je svaki akt dræavnog terora najglasniji poziv na teror druge strane teror nejakih, koji svojim oruæjem ne mogu da dopru do glavnih krivaca (neprijateqa), pa u nemoÊnom besu nemilosrdno ubijaju nevine ærtve i sami sebe, πto se, videli smo, Ëesto dogaa u porobqenim zemqama Afrike i Azije? Samoærtvovawem teroristi pokazuju da ne æele daqe da æive poπto ne dele vrednosti koje nameÊe Imperija. Ali taj strahotan i nehuman Ëin svojevrstan je oblik protesta protiv ravnoduπnosti onih (nevinih) koji se ipak mire sa ropskim æivotom u ekonomskoj bedi, liπeni qudskog dostojanstva. TEPOP IZAZOVA Pre nego πto opravdano osudite divqaËke akte nasiqa i uliËnog terora u bilo kojem delu sveta zapitajte se koliko su podsticawu terora doprineli bahatost svetske vlade i ciniËni odnos globalne „elite” prema narodima „periferije”, koji ponekad samim svojim postojawem ugroæavaju profite moÊnih korporacija. S e t i te s e t a d a i d o m a Ê i h p o s l o v o  a Imperije, oni ulaæu nadqudske napore da soci jalne napetosti u Srbiji dovedu na visok nivo, na kojem Êe nasiqe postati neizbeæna epizoda æivota svakog pojedinca, a dræavno-partijska repre sija sa sabirnim logorima (za neistomiπqenike) i odredima smrti deo svakodnevice. BiÊe to idealan ambijent za diktatore i potpunu dræavnu kontrolu koju mnogi uporno prizivaju. „PeËat”, br.193 25.11.2011.

DANIJEL CVJETI»ANIN Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. januar 2012.


Svilen gajtan Hilari Klinton

Æelim ponovo da se nadam...

U ameriËkoj spoqnoj politici oduvek je bila prisutna odreena vrsta kaubojπtine... Nekada su egzekuciju nad odmetnicima, po kratkom postupku, vrπili πerifi ili lovci na ucewene qudske glave, dok su kasnije tu ulogu na svetskom planu preuzele krstareÊe rakete, nevidqivi avioni i bespilotne letelice . Bez suewe i bez presude. Ne znam je li dræavna sekretarka SAD gospoa Hilari Klinton zaista izjavila „da Êe SAD nastaviti vojno da pomaæu nove vlasti u Libiji sve dok se ne pronae pukovnik Muamer Gadafi æiv ili mrtav”. Ne znam, jer kada je gospoa Klinton u pitawu, wene izjave podloæne su kasnijoj reviziji. Setimo se samo one tragiËno opasne situacije na aerodromu Tuzla gde je gospoa Klinton bila navodno izloæena vatri srpskih snajpera. Posle se ispostavilo da je bila doËekana od grupe maliπana sa cveÊem u rukama, o Ëemu je svedoËio TV snimak. Elem, sada gospoa Klinton raspisuje javnu am e ri Ë k u po t e rn i c u z a p u ko v n i ko m G a d af i j em . Nikada u istoriji diplomatije meunarodna poternica nije objavqena na tako visokom nivou, tako direktno i bez imalo skrupula. Avijacija NATO-a bombardovala je rezidenciju pukovnika Gadafija u Tripoliju 78 puta, ali su funkcioneri NATO-a svaki put naglaπavali da im u t om b o m b a rd o v a w u „ n i j e bi o c i q d a u b i j u Gadafija, veÊ da zaπtite æivote civila”. Verovatno da zaπtite æivote civila u rezidenciji. Pa su je zato 78 puta bombardovali. Kao nekada u Vijetnamu, „sravnili smo to selo da bismo ga spasli”. Od koga? Verovatno od „crvenih”. U najæeπÊoj fazi hladnog rata Amerika je viπe puta pokuπala da ubije Fidela Kastra. Kako su svi ti pokuπaji doæiveli fijasko i kako se to nepovoqno reflektovalo na meunarodni imix SAD, to je Kongres doneo akt kojim se zabrawuju atentati na strane dræavnike, akt u kojem se Pentagonu i obaveπtajnim sluæbama zabrawuju sve aktivnosti koje su usmerene ka fiziËkoj likvidaciji inostranih dræavnika. Nekoliko decenija SAD su se pridræavale tog akta, da i to bilo napuπteno kada je 1999. u noÊnom bombardovawu bila pogoena rezidencija Slobodana MiloπeviÊa. Akt Kongresa kao da nikada nije ni postojao. Nije sporno da je Muamer Gadafi bio jedna vrsta diktatora i da nije neæno postupao prema svojim oponentima. U Vaπingtonu su sve to dobro znali i Gadafi je za kompaniju iz Lenglija nekoliko godina bio dobar momak, jer im je davao odliËne podatke o Al Kaidi u severnoj Africi, saraivao je sa CIA. Ima li danas u arapskom svetu diktatora koji surovije vladaju i viπe ubijaju svoje graane nego πto je to Ëinio Gadafi, a da su i daqe ameriËki prijateqi, saveznici i saradnici? Naravno da ima. No, to dovodi u straπnu dilemu sve ameriËke saveznike, saradnike i prijateqe - jer nikad ne znaπ k ada Êe te oni u Vaπingtonu „otpiliti”. I poslati ti svilen gajtan.

Vaspitan sam po opπtim moralnim principima: Kada sam bio mali, majke, roditeqi, profesori, dedovi, striËevi, komπije su bile osobe vredne poπtovawa i ugleda. Koliko su nam bili bliæi ili stariji toliko su nam viπe oseÊaja davali. Bilo je nezamislivo nevaspitano odgovoriti starijima, uËiteqima ili vlastima. Imali smo poverewe u starije, jer su bili roditeqi, majke ili rodbina sve dece u ulazu ulici ... Bojali smo se mraka, grdoba ili horor filmova. Bojali smo se da ne uËinimo nekom neπto naæao zbog nas samih, jer smo se mi tada loπe oseÊali. Danas sam beskonaËno tuæan za sve ono πto smo izgubili, za sve ono Ëega Êe se moji unuci jednog dana bojati... Za strah u pogledu dece, mladih, odraslih, starih... Qudska prava za kriminalce...!? NeograniËena prava za nastrane...!? Platiti dugove i biti budala...!? Amnestija za prevarante...!? Poπteni su glupi...!? Ne iskoristiti prednost, znaËi li to biti budala...!?

Politika, 20.10.2011. Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. januar 2012.

Miroslav Lazanski

©ta nam se to dogaa? Profesori pretuËeni u πkoli, trgovci prete muπterijama! Reπetke na naπim prozorima! Svako zatvoren u svom svetu! Kakve su to vrednosti? Auto koji vredi viπe od zagrqaja! Deca koja æele nagradu da bi zavrπila πkolsku godinu! Mobilni u torbama dece koja su tek izaπla iz pelena! ©ta æeliπ u zamenu za jedan zagrqaj? Viπe vredi jedan Armani od diplome!? Viπe vredi jedan veliki ekran od razgovora!? Viπe vredii skupa πminka od zajedniËkog sladoleda!? Viπe vredi IZGLEDATI od BITI! Kad nam se to dogodilo? Zaπto smo dozvolili da nam se to desi? Zaπto to trpimo? HoÊu da mogu da skinem reπetke sa prozora, da tamo stavim cveÊe! Æelim da sednem na stazu i ostavim otvorena vrata u letwim noÊima... HoÊu poπtewe kao motiv ponosa! HoÊu pravi karakter, Ëisto lice i pogled u oËi...! HoÊu da postoji i sram i solidarnost! HoÊu nadu, veseqe, poverewe...! HoÊu da se vratim stvarnom æivotu! Dole „IMATI” æivelo „BITI” Oboæavao sam moj jednostavan svet. Imati qubav, samilost i solidarnost kao osnovu æivota. Prezir pred nedostatkom etike, morala i poπtovawa... U osnovi: treba uvek da budemo „QUDI”, Izgradimo boqi svet, ispravniji, gde osobe poπtuju osobe. Utopija? Ne? Da? Moæda? Qudi, pa do nedavno smo bili takvi... Mi to zasluæujemo Naπa deca to zasluæuju, a naπi Êe nam unuci biti zahvalni zbog toga! 28.10.2011.

Izvor: Nejasan

27


U POKU©AJU OTIMA»INE KOSOVA OD SRBIJE IMA PROMISLI GOSPODWE Otimawe Kosova od Srbije, koje svakako moæe predstavqati samo privremenu okupaciju, nikako konaËno stawe, osim svojih oËiglednih negativnih posledica, ima svakako i svojih dobrih strana. Po onoj narodnoj, „nema zla bez dobra”..., iz velikog stradawa i muka na raspetom Kosovu i Metohiji, moæe se svakako izvuÊi... i uËeπÊe Promisli Gospodwe i milosti Gospodwe i u ovom Ëinu. Na desetu godiπwicu velike srpske nesreÊe „srpske petooktobarske revolucije”, za Rusku Narodnu Liniju napisao sam tekst „Ja nisam sam, sa mnom je Bog” u kome sam pisao o velikoj nesreÊi srpskog naroda koja ga je zadesila posle dolaska na vlast zapadnih najamnika. Tamo sam obrazloæio da je slawem u zatvor Slobodana MiloπeviÊa, Zapad time æeleo da ga kazni zbog neposluπnosti i nepristajawa na zapadni vrednosni sistem, ali su mu time, po Promisli Gospodwoj, verovatno spasili duπu. Tamo je u Hagu, od neverujuÊeg Ëoveka, Slobodan postao verujuÊi hriπÊanin, koji je poËeo da slavi Krsnu slavu i na pitawe sudije kako moæe da se brani sam, bez advokata - on je odgovorio ovako: „Gospodine sudija ja nisam sam, sa mnom je Bog”. Tu se pokazala ta narodna srpska poslovica „»ovek snuje, Gospod presuuje”. Hteli su da kazne Ëoveka, a dali su mu moguÊnost da u miru okaje svoje grehe i muËeniËki umre u haπkom kazamatu. Moæda posle izvesnog istorijskog perioda i na ovo danaπwe bezakowe savremenih zapadnih hristoboraca, posebno po pitawu naπe zajedniËke svesrpke kuÊe - Kosova i Metohije - budemo gledali kroz prizmu velike Boæije Promisli, jer nas borba za svetu srpsku teritoriju, spasava od joπ pogubnije stvari - gubqewa duπe narodne... Danas kao da Kosovo i Metohija, Ëuvaju narod srpski od modernog duhovnog ropstva - ulaska u EU... Nedavno je u Srbiji boravila jedna kozaËka delegacija, koja je sa Ëudotvornom ikonom Tabinske Majke Boæije prokrstarila srpskim zemqama, obilazeÊi mesta ruske emigracije i velike srpske svetiwe. Oni su uspeli da tajnim kanalima uu i na okupirano Kosovo i Metohiju i tamo pruæe veliku moralnu podrπku narodu srpskom na barikadama... Hrabrost ruske braÊe kozaka izazvala je pravu antirusku histeriju u πiptarskim sredstvima javnog informisawa i od strane KFOR-a. a i kod zapadnih plaÊenika u Srbiji. Indikativno je zapaæawe rukovodioca Krsnog hoda sa Tabinskom ikonom Majke Boæije, vojnog zapovednika Konstantina VadimoviËa Krilova, o utiscima iz Srbije: „Prvo πto moram primetiti da u Srbiji viπe vole Ruse nego πto mi volimo sami sebe. Ja sam neprestano imao utisak da ne boravim u inostranstvu, nego kao da sam na ruskoj zemqi. U Srbiji bukvalno sve diπe Rusijom... Srbi, æiteqi srpskih enklava na Kosovu i Metohiji, bili su oduπevqeni naπim dolaskom, sretali su nas sa neskrivenim oduπevqewem... Nas su primili rukovodioci tih enklava i bukvalno nas obasuli poklonima. Mi smo videli da sa jedne strane stoje æiteqi srpskih

28

enklava - nenaoruæani qudi, starci, æene i deca, a sa druge strane - do zuba naoruæani pripadnici KFOR-a. Pritom, oruæje tih snaga je okrenuto protiv Srba, iako sve provokacije postojano dolaze samo sa albanske strane... Uopπteno, ja sam stekao takav utisak da se ne radi o ratu za nekakve teritorije, u pitawu je rat protiv svetog pravoslavqa... Srbi sa Kosova i Metohije herojski stoje na braniku vere i to ne moæe da ne izazove ushiÊewe i uvaæavawe.” Antiruska histerija u Srbiji, Ëiji smo svedoci ovih dana, sinonim je i sa antisrpskom histerijom - jer je naπe pravoslavqe u stvari glavna meta zapadnih i prozapadnih modernih nacista... I tu dolazimo do one taËke koja spaja promisao Gospodwu sa modernim stradawem na Kosovu i Metohiji. GledajuÊi sa stanoviπtva onoga πto je najvaænije za svaki narod, a to je oËuvawe duπe narodne od moralne propasti, onda je stradawe Srba na Kosovu i Metohiji bilo spasonosno za kakvo-takvo oËuvawe hriπÊanskog morala kod Srba. Jer imajuÊi u vidu moralnu degradaciju savremenog zapadnog druπtva, wegovu potpunu moralnu izopaËenost i duboko antipravoslavnu ideoloπku osnovu, najveÊi moguÊi nacionalni interes srpskog naroda u ovim teπkim godinama, bio je - neulazak Srbije u Evropsku Uniju! Ako veÊ nismo mogli da se, kao od kuge, ogradimo od „evropskih vrednosti” koje su na zapadu svojim sodomskim antihriπÊanskim duhom potpuno uniπtile hriπÊansku porodicu i sve moralne vrednosti hriπÊanstva, svakako je jako znaËajno πto ipak joπ nismo u sastavu te moderne sodomije... A nismo postali deo tog druπtva, ponajviπe zahvaqujuÊi raspetom Kosovu i Metohiji i naπim velikim pravoslavnim svetiwama, koje nas i danas svojim stradawem,Ëuvaju od joπ veÊeg zla potpune duhovne propasti. Srpski narod... oseÊa, da nije najveÊa vrednost ukidawe viza, luksuz i razulareni æivot kao na Zapadu, nego duhovno bogatstvo koje su mu u amanet ostavili wegovi veliki preci. Jer dræavu srpsku nisu stvarale avanturistiËke bitange i lopovi, nego su je stvarali svetiteqi Hristovi. Ako to ne shvataju qudi-puæevi, koji su primili sodomski duh otpavπi od narodnog duha i koji su zato u sluæbi naπih vekovnih krvnika, srpski narod, joπ nezaraæen sodomskim duhom, odliËno to razume. Zato i neËudi ovakav neverovatan kontrast izmeu naroda srpskog koji joπ nije zaraæen „evropskim vrednostima”, koji prihvata svoju jednovernu i jednorodnu braÊu rusku kao svoje najroenije i wegovih otpalih predstavnika, koji odiπu sodomskom mræwom prema svakoj pojavi i projavi pravoslavnog duha. Slava Bogu za sve! Ranko GOJKOVI∆ Fond strateπke kulture 1.12.2011. <srb.fondsk.ru> (Podvukla i skratila - Iskra)

Iskra 1. januar 2012.


DOKUMENTI (14): Ako koza laæe, rog ne laæe

BORO MAJDANAC: POZORI©TE U OKUPIRANOJ SRBIJI Interesovawe meu piscima i Ëitaocima o prilikama u okupiranoj Srbiji za vreme Drugog svetskog rata sve je veÊe. Takav je sluËaj i sa nedavnom obimnom kwigom Bore Majdanca Pozoriπte u okupiranoj Srbiji. Treba istaÊi da je pristup temama u vezi sa nemaËkom okupacijom, posle poluvekovne komunistiËke kontrole obaveπtavawa o tadaπwim prilikama i dogaajima, sada bez uobiËajene komunistiËke propagande, ali ipak sluæi se komunistiËkim izvorima i wihovom terminologijom. I ova kwiga, donekle izmewena i dopuwena doktorska disertaciuja, mora da se sluæi svim izvorima, pa i komunistiËkim arhivama. Prvi utisak koji ova kwiga ostavqa na Ëitaoca je ogroman broj qudi koji su uËestvovali u pozoriπnom æivotu u Srbiji pod okupacijom (sam registar imena i geografskih pojmova iznosi πezdeset pet stranica). To pokazuje da je æivot, ne samo pozoriπni veÊ i opπti, iπao svojim maweviπe normalnim tokom, kojim je morao tako da ide. Drugi utisak je da nisu svi imali na umu ustanak protiv okupatora, πto su komunisti æeleli, veÊ su se uglavnom trudili kako da preæive. TreÊi utisak je da je pozoriπna delatnost u Srbiji za vreme okupacije odræavala srpsku kulturu i pozoriπni æivot na zavidnoj visini Ëak i pod teπkim okolnostima i napadima neprijateqa sa svih strana. Kwiga Bore Majdanca to jasno pokazuje, uprkos oslawawu na izvore koje je istorija veÊ odbacila. U samom poËetku Majdanac upotrebqava terminologiju koja je bila u upotrebi pola veka. Tako su svi na sluæbenim poloæajima „kolaboracionisti”, predsednik vlade Milan NediÊ izdajnik, kao i Dimitrije QotiÊ, Zbor je „faπistiËka organizacija”. Jedno on, s pravom, tvrdi da je sav æivot, pa i pozoriπni, bio pod strogim nadzorom okupatora, koji je gledao svoje interese i nameravao da u Srbiji, kao i u ostalim pokorenim zemqama, nametne svoju nacistiËku ideologiju. Meutim, autor i ne pokuπava da razmatra pobude NediÊeve uloge pod okupacijom i prirodu QotiÊevog pokreta, πto verovatno i ne smatra potrebnim. Doduπe, on navodi iseËak iz NediÊevog govora, koji jasno objaπwava zaπto se primio vlasti: „Doπao sam na vladu da spasavam narod, da se meusobno ne istrebi; da zavlada red i mir, rad i bratstvo; da saËekamo svrπetak rata zdruæeni pod srpskim barjakom. Samo sloga Srbina spasava. ©ta mi moæemo sada da uËinimo? Niπta. Samo sebi zlo. Mi smo zrno peska u uzburkanom svetskom moru. Danas se vrπe obraËuni najveÊih sila sveta. Tu mi niti moæemo pomoÊi, niti odmoÊi.”(22) »iwenica je da je bilo qudi koji su gajili preterane simpatije prema Nemcima, kao Dragi JovanoviÊ i oni, poput Velibora JoniÊa,

Iskra 1. januar 2012.

koji su izbaËeni iz Zbora zbog toga, ali ne i ogromna veÊina Srba, ukquËujuÊi NediÊa i QotiÊa. Pozoriπna politika za vreme okupacije bila je odgovor na veliki uticaj leviËara izmeu dva rata, kako Vladimir Velmar JankoviÊ, otac Svetlane Velmar JankoviÊ, definiπe: „Bili smo i kroz Pozoriπte robovi duhovne dekadencije evropske, ili robovi razornog anarho-boqπevizma.”(35) Otuda je bio potreban povratak narodnom duhu, πto se ogleda i u prikazivawu takvih narodnih komada kao Kir Jawa, –ido i Koπtana, Ëime se odolevalo nemaËkom nastojawu da se prihvati nacizam. Na pozoriπnu politiku uticalo je i rasparËawe Jugoslavije i nestanak svega jugoslovenskog, a time i povratak na Srpstvo. InsistirajuÊi na sve πto je srpsko, NediÊ i ostali branili su se od nemaËkog uticaja. Prve tri glave bave se istorijom pozoriπnog æivota u Srbiji za vreme okupacije, sa fascinirajuÊim detaqima istorije æivota tih godina. Majdanac savesno pomiwe imena upravnika, reæisera, glumaca Ëak i tehniËkog osobqa. Zgrada Narodnog pozoriπta kod spomenika sruπena je u aprilu, ali zgrada drugog pozoriπta, „Maweæ” na VraËaru, bila je samo oπteÊena. U toj zgradi poËele su predstave veÊ polovinom maja 1941. Pune delatnosti pozoriπta, baleta i opere poËele su sredinom leta. Najteæe je bilo okupiti uËesnike u posleratnom meteæu. Na nesreÊu, Jevreji i Cigani su odmah onemoguÊeni da uËestvuju. Od voenih predratnih uËesnika dobar broj je sada pristao da radi u pozoriπtu. Kako bi mogao da utiËe na kulturni æivot pokorenog naroda, okupator je zahtevao da se πto pre poËne sa radom pozoriπta i pomogao da se brzo poprave zgrade pozoriπta. Srbi su to rado prihvatili, najviπe iz qubavi prema svom radu, a i zato jer je od neËega trebalo æiveti. Zanimqivo je da su na repertoaru bila dela naπih, francuskih, italijanskih i ruskih autora, a mawe nemaËkih. Teæiπte opisa u kwizi bilo je na pozoriπtu u Beogradu, ali i pozoriπta u unutraπwosti su opisana, Ëak i seoska pozoriπta, aËka pozoriπta, pozoriπte u zavodu za prevaspitawe komunistiËke omladine u Smederevskoj palanci, Kwiga je propraÊena mnogobrojnim fotografijama glumaca i glumica, kao i poruπenih i obnovqenih zgrada pozoriπta, plakata, i slike scena iz komada. »etvrta glava ispuwena je dokumentima, odzivima u πtampi i seÊawima na dogaaje u pozoriπnom æivotu i na glumce i qude odgovorne za istoriju i pozoriπnu politiku pod okupacijom.

29


+ LUJZA NIKOLI∆ U subotu 19. novembra 2011. preminula je u Melburnu, Australija, posle duge bolesti Lujza NikoliÊ. Wenom smrÊu izgubila je naπa zajednica jednog primernog, odanog i poπtovanog Ëlana. Roena u Subotici 6. jula 1923. god. od majke Slovakiwe Ane i oca Slovenca Davida, gde je i pohaala osnovnu πkolu. Kasnije u Poæarevcu kao dobar ak sa uspehom zavrπava TrgovaËku akademiju. Pokojna Lujza je pripadala onoj generaciji omladine, koja je odrasla u vreme kad su rodoqubqe, vera i moral bile pod udarom mnogih iskuπewa, ali vaspitana u Ëestitoj sredini a obdarena Ëvrstim karakterom ostala je postojana i nije pala pod uticaj tadaπwe komunistiËke omladine. U Poæarevcu, wene πkolske drugarice, Verka MarinkoviÊ, Olivera i Dobrila (Cile)

Borko Majdanac... Sve u svemu, pozoriπni æivot za vreme okupacije tekao je mawe-viπe normalno, omoguÊivπi graanima da donekle ublaæe teπkoÊe i opasnosti ratnog æivota. TragiËni obrt nastao je posle rata. Dosta glumaca streqani su zbog uËeπÊa u javnom æivotu kao „narodni neprjate;qi” i „sluge okupatora”. Meu wima su popularni glumci Aca CvetkoviÊ i Jovan TaniÊ. Drugi su osueni na robiju i gubqewe graanskih prava kao, na primer, Æanka StokiÊ, koja je kasnije puπtena na slobodu zbog svoje popularnosti, a i zbog nepravedne optuæbe. Naæalost, Majdanac olako komentariπe ove komunistiËke zloËine. Majdanac zakquËuje: „Pozoriπte je preæivelo. I u najteæim trenucima bilo je pre svega narodno... Za oslobodioce, kolaboracionisti, narodni izdajnici i neprijateqi nisu bili samo Milan NediÊ, Velibor JoniÊ, Jovan PopoviÊ, –ore PeriÊ i wihovi saradnici, veÊ i mnogi ugledni glumci, operski i baletski umetnici. Wihovo stradawe znaËilo je tragiËan gubitak za srpsku kulturu i umetnost. Posle dugog bavqewa ovom temom, prosto nam se nametnula misao za vreme nemaËke okupacije 1941-1944. Srbija je bila i ratiπte, i stratiπte, i glumiπte.”(607608) Bilo je i drugih kwiga na ovu temu, ali Pozoriπte u okupiranoj Srbiji Bore Majdanca nudi sve πto je potrebno zainteresovanom Ëitaocu i moæe da posluæi kao zadovoqavajuÊi izvor podataka. Vasa MihailoviÊ -------------------Boro Majdanac, Pozoriπte u okupiranoj Srbiji: Pozoriπna politika u Srbiji 1941-1944 (Beograd: Altera, 2011), 868 str.. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

30

DostaniÊ, upoznavaju je sa idejama JNP Zbor i tako se i ona oduπevqava i postaje aktivan Ëlan omladinske organizacije „Beli orlovi”. Kad su Sovjetske trupe prodrle na teritoriju Srbije, Lujza ostavqa udovu majku i dve sestre, pa sa svojim drugaricama i dobrovoqaËkim jedinicama odlazi u Sloveniju, zavrπava bolniËarski kurs i dobrovoqno radi sa ostalim drugaricama u Qubqanskoj bolnici. Kasnije, zajedno odlaze u Logatec bolnicu gde su vodile brigu o rawenim i tifusom zaraæenim vojnicima iz raznih nacionalnih jedinica. Odlaskom u Italiju 1945. god. ponovo radi u naπoj bolnici u logoru Eboli. Pored toga aktivan je Ëlan naπe folklorne grupe i logorskog pozoriπta. Lujza 1947. god. sa porodi cama ©umadiske divizije odlazi za NemaËku, prvo u Dipholc a kasnije u Lingen. Godine 1948. sklapa brak sa naπim drugom Æikom NikoliÊem i odlazi u daleku Australiju. Prve godine u Australiji Lujza je radila na najteæim bolniËkim poslovima, dok je Æika na preko 100 kilometara udaqenosti radio u tunelima. Kad se weno znawe engleskog jezika poboqπalo dobila je kancelarijski posao. ZahvaqujuÊi teπkom radu, Æika i Lujiza su uspeli da posle par godina dou do svog porodiËnog doma, u komu su se rodili sin Vlada i Êerka Nevenka. Dolaskom naπih drugova Duπana i supruge Mare MikiÊ, Milivoja PavloviÊa i Duπana TodoroviÊa, veterana eboliskog pozoriπta, naπa zajednica osniva pozoriπte i folklornu grupu u kojoj Lujza igra vidnu ulogu. Takoe je bila veoma aktivna u naπoj crkveno-πkolskoj opπtini i do pre godinu dana redovan Ëlan crkvenog hora, pa je za svoj dugogodiπwi rad u crkvi nagraena vladiËinom gramatom. Æika i Lujza su delili breme izbegliπtva sa svima nama, ali su uvek predwaËili primernim æivotom i bez pomisli na liËnu korist, pomagali u naπoj zajednici svaku humanitarnu akciju. Opelo u hramu Sv. Trojica odræano je 24. novembra uz prisustvo velikog broja prijateqa i poπtovalaca porodice NikoliÊ. Sluæili su stareπina hrama protojerej-stavrofor o. Miroslav Haxi-PopoviÊ i protojerej-stavrofor Petar DamwanoviÊ. Prota PopoviÊ, u svojoj lepoj besedi, zahvalio se pokojnici, koju je mnogo poπtovao, za wen dugogodiπwi poærtvovan rad za dobrobit naπe crkve. Na grobqu u ime naπe zajednice oprostio se sa Lujzom drug Miro PopoviÊ evocirajuÊi seÊawa na ærtve koje je podnela radi svojih mladalaËkih ideala, kojm je ostala verna do kraja svog æivota. Lujzinoj deci, Vladi i Nevenki, naπe iskreno sauËeπÊe, a dragoj Lujzi slava i hvala! M. P.

Iskra 1. januar 2012.


Naπim Ëitaocima, pretlatnicima i saradnicima pravoslavne vere æelimo sreÊne i blagoslovene nastupajuÊe praznike: Mir Boæiji - Hristos se rodi! SreÊna Nova godina! Iskra

PRILOZI ISKRI Za pokoj duπe drage drugarice Lujze NikoliÊ Danica Pavlica K$ 40 U spomen poπtovanom i dragom drugu i prijatequ, Staniπi VlahoviÊu, velikom rodoqubu i borcu za istorijsku istinu o svome voqenom narodu. Marko Pivac $100 U spomen i za pokoj duπa nedavno premimulih naπih drugova Jevrema MrkowiÊa i Miroslava RadovanoviÊa i utjehu wihovim porodicama, Marko i Radmila Sunara $ 25 U vjeËni spomen i za pokoj duπe naπeg dragog nam druga Staniπe VlahoviÊa i utjehu wegovoj porodici Marko i Radmila Sunara $ 25 U vjeËni spomen i za pokoj duπe drage nam drugarice Lujze NikoliÊ i utjehu wenoj porodici, Marko i Radmila Sunara $ 25

Za pokoj duπe moje drage drugarice Lujze NikoliÊ, uz molitve Gospodu da wenu plemenitu duπu primi u Svoje Carstvo, a wenoj oæaloπÊenoj porodici iskreno sauËeπÊe. Seka OjdroviÊ $ 20 Za pokoj duπe naπem Ëika Radiπi RadovanoviÊu. VeËna mu pamjat! Boba BoπwakoviÊ i Mira Bute $ 100 Za pokoj duπa Ëlanova naπe velike i drage dobrovqaËke porodice: mog supruga Predraga RadoviÊa, naπih roditeqa Krste i Duπanke TodoroviÊ, prote Alekse TodoroviÊa, prote Dobrivoja ∆ilerxiÊa, monaha Mitrofana Hilandarca, Nikice i Olge Arcibaπev, Gedeona BatistiÊa, Ratka i Dare Pareæanin, dr –oke SlijepËeviÊa, Radoslava ProtiÊa, Ace MarinkoviÊa, Abdusalema-Cicana IslamoviÊa, Bate DiniÊa, Svete BjelopetroviÊa, Mike DostaniÊa i Lujze NikoliÊ Mira RadoviÊ E 250 Posledwi pozdrav mojoj dragoj Lujzi. VeËan joj pomen! Vera PopadiÊ K$ 50

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England. Telefon: 0121 458 4392 Adresa Uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England. E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπwa pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤. 18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. januar 2012.

Za pokoj duπe i umesto voπtanice, na grob Lujze NikoliÊ Cile PajiÊ $ 25 Svim dragim drugovima i prijateqima πirom celog sveta, Ëestita svetle praznike Hristovog Roewa i Novu godinu, uz puno toplih i srdaËnih æeqa Andra MandiÊ $ 25 Prilog Iskri Petar DukanoviÊ

$ 10

Za pokoj duπe drage Lujze NikoliÊ. Hvala na dugogodiπwem iskrenom prijateqstvu Nada Bardak sa sinovima A$ 100 SeÊawe na naπu dragu i plemenitu Lujzu NikoliÊ Boπko BorojeviÊ A$ 50 Nada DeliÊ i Bogdan MaleπeviÊ A$ 50 Nada i Miro PopoviÊ A$ 50 Marion i Branislav StevanoviÊ A$ 30 Miodrag BlagojeviÊ "Pravda" A$ 10 Za pokoj duπe moje drage drugarice Lujze. Drugovale smo od petnajeste godine. Samnom i Oliverom DostaniÊ poπla je u izbegliπtvo... Kasnije verna æena wenom Æiki i dobra majka deci svojoj. Draga moja Lujza, neka ti je laka zemqa, i neka Gospod Bog podari mir i pokoj duπi tvojoj. Deci, Vladi i Seki naπe duboko sauËeπÊe Tvoja Verka IliÊ sa decom $ 100 Za pokoj duπe mog muæa Branka SerafimoviÊa Kristina SerafimoviÊ £ 25 Za pokoj duπe Staniπe VlahoviÊa Trajan PetkoviÊ

£ 20

+ Radiπa RadovanoviÊ Roen je 18. aprila 1921. godine u Kurπumliji. Umro je na –uric, 16. novembra 2011. u Finiksu, Arizona, gde je æiveo zadwih 15 godina. a sahrawen je dan posle svoje slave, 22. novembra, Aranelovdan. U Engleskoj je bio oæewen sa Beti RadovanoviÊ, i sa wom imao Êerku Ani Grej. U Americi sa drugom æenom, Oliverom, imao je dva sina Gorana i Bojana. Iza sebe ostavqa unuka i malu unuËicu Oliviju. Radiπa je dobio pravo ime na krπtewu, jer je bio neumoran radnik celog æivota. Nikada mu nije bilo teπko da pomogne gde je mogao i bilo potrebno, a naroËito onima koji su tek stizali iz naπih krajeva. Radiπa je samostvorio sebe na æivotnom putu od Kurπumlije do poznatog imovinskog agenta u Palos Verdes, Kalifornija i intelektualca punog znawa. SeÊam se naπih satima dugih i ugodnih razgovora o bilo kojoj temi iz istorije, politike, muzike i literature, u kojima je Radiπa briqirao svojim poznavawem i znawem. Zadivqavao nas je svojom citatima od Svetog Save do Wegoπa, vladike Nikolaja i drugih. Bio je pravi qubiteq kwige koji ih nije samo sakupqao veÊ ih Ëitao i pamtio. Ostavio je iza sebe zavidno bogatu biblioteku, ne samo po broju, nego i po retkosti izabranih kwiga. Nadamo se da Êe wegova porodica zaveπtati biblioteku nekoj ustanovi, gde se izuËavaju naπ jezik i istorija. To bi bio pravi i zasluæan spomenik Radiπi. »ika Radiπa je bio prijateq iz detiwstva mog oca Duπana BoπwakoviÊa. Zajedno su pohaali sredwu πkolu u Leskovcu, i moj otac, koji je bio veliki zboraπ, uveo je 4 godina mlaeg druga u redove omladine Zbora, iz koje je Radiπa kasnije otiπao u dobrovoqce. VeËnaja pamjat Ëika Radiπi. Mir i pokoj wegovoj duπi! Boba BoπwakoviÊ-Shaw Za pokoj duπa dragih stareπina i drugova preminulih u Sidneju: potpukovnika Luke LukiÊa, majora M. MatoviÊa, S. VukobratoviÊa, J. KqajiÊa, Æ. KaniÊa, B. SinkoviÊa i D. DespotoviÊa. PoËivajte u miru! Bratislav StevanoviÊ A$ 30 Za pokoj duπe dragog druga Staniπe VlahoviÊa. VeËan mu pomen meu nama i neka mu milostivi Gospod podari rajsko naseqe u vrtu Gospodwem; wegovim Êerkama naπe srdaËno sauËeπÊe Bratislav i Marion StevanoviÊ A$ 30 Umesto voπtanice na grob druga Bore MojiÊa Dobrivoje –ukiÊ £5

31


Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Zaπto „Dveri” podræavaju srpske barikade?

DRÆAVA SRBIJA NA SEVERU KOSOVA ODUMIRE - NAROD SE DIÆE I POSTAJE POLITI»KI FAKTOR * Srbi na barikadama gotovo u potpunosti su izgubili zaleinu u sopstvenoj dræavi jer ih je TadiÊev reæim ostavio na milost i nemilost * Pregovori izvesnog agenta tuih interesa, Borka StefanoviÊa koga niko nije ovlastio da pregovara o Kosovu i Metohiji (niti je o tome moguÊe pregovarati), trebalo je da se brzo zavrπe i da Kosovo osvane kao zaokruæena nezavisna dræava * Sada su pregovori nezamislivi bez lokalnih srpskih voa, izraslih na narodnom samoorganizovawu i poverewu * »iwenica da se srpski narod samoorganizovao, da je iz sebe iznedrio autentiËne li-dere i postao politiËki faktor sa kojim se pregovara i koji viπe nije samo defanzivan veÊ u nekoliko navrata ide i korak ispred druge strane - predstavqa veliki dogaaj i obrazac za Ëitavo Srpstvo Na severu Kosova i Metohije trenutno se odvija jedan naizgled paradoksalan proces: dræava Srbija odumire i wene institucije se povlaËe pristajuÊi na predaju Kosova i Metohije, dok se narod istovremeno podiæe i samoorganizuje u ciqu odbrane srpske dræavnosti na tim prostorima. Ma koliko bilo tragiËno, muËno i poraæavajuÊe da su Srbi na barikadama gotovo u potpunosti izgubili zaleinu u sopstvenoj dræavi, da ih je reæim ostavio na milost i nemilost i da je teπko i gotovo nemoguÊe boriti se kada si u tom poloæaju - toliko je Ëudesno, uspeπno i ohrabrujuÊe πto je upravo ta Ëiwenica ostavqenosti na cedilu od sopstvene dræave izazvala narodno samoorganizovawe kakvo sa ove strane Drine nismo imali decenijama unazad.

pregovara o Kosovu i Metohiji (niti je o tome moguÊe pregovarati) trebalo je da se brzo zavrπe i Kosovo osvane kao zaokruæena nezavisna dræava. Ostalo je samo nekoliko preostalih taËaka otpora i nereπenih pitawa, gde πiptarske institucije nisu uspele da zaæive i πto je joπ trebalo na brzinu dokrajËiti. U pitawu su πiptarska carina i policija na dva tzv. administrativna prelaza (Jariwe i Brwak) i institucije sudstva, zdravstva i πkolstva u Kosovskoj Mitrovici. Posle wihovog sloma i predaje, viπe ne bi bilo ni jedne srpske institucije i proces predaje Kosova i Metohije bio bi zavrπen na naËin kako su to zamislili strani mentori TadiÊevog reæima. I baπ u tom trenutku, kada to niko nije oËekivao ni predvideo, pojavile su se barikade na severu Kosova i Metohije i svenarodni otpor nasilnom uspostavqaju πiptarskih institucija na severu. Narod se samoorganizovao i usledilo je nekoliko velikih pobeda: zaustavqeno je uvoewe πiptarske carine koju je beogradski reæim dogovorio sa TaËijem; zaustavqen je predvieni upad u srpske institucije u severnoj Kosovskoj Mitrovici; Srbi sa severa KiM su postali politiËki faktor i ponovni uËesnik pregovaraËkog procesa iz koga su ih i tzv. meunarodna zajednica i Beograd odavno izbacili. Laæni pregovaraËi - agent tuih interesa StefanoviÊ i nekadaπwi ministar u πiptarskoj vladi BogdanoviÊ - brzo su pokazali svoje pravo lice i praktiËno su proterani sa severa Kosova i Metohije od strane organizatora barikada.

Kako je do svega toga uopπte doπlo? Sada verovatno niko viπe nema sumwu da je reæim Borisa TadiÊa kapitulirao pred ucenama Evropske Unije i predao Kosovo i Metohiju. Plan je bio da se sve to u praksi sprovede u tajnosti i preko leta, kada nema medijske paæwe i dok su izbori joπ daleko. Pregovori izvesnog agenta tuih interesa Borka StefanoviÊa koga niko nije ovlastio da

Sada su pregovori nezamislivi bez lokalnih srpskih voa, izraslih na narodnom samoorganizovawu i poverewu. Ta Ëiwenica da se srpski narod samoorganizovao, iz sebe iznedrio autentiËne lidere i postao politiËki faktor sa kojim se pregovara i koji viπe nije samo defanzivan veÊ u nekoliko navrata ide i korak ispred druge strane - predstavqa veliki dogaaj i obrazac za Ëitavo Srpstvo. Fakti, 5.12.2011.

BO©KO OBRADOVI∆

iskra1208  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1208.pdf

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you