God. LXIV
Broj 1209
Birmingham, 1. februar 2012.
о адићу, барикаде на осову су непотребне
А А У O А У – О О !
“ арикаде!“ – чудна је то реч. Уопштено, везана је за ванредна стања – побуне, пучеве, немире… У српској верзији није све тако. а косовске рбе, то је света реч – сам симбол њиховoг опстанка и слободе; на барикадама је вредно и погинути! а оне владајуће у еограду и њихове прирепке, она је у најбољем случају незгодна реч – смета да се широко развију крила у правцу безалтернативних евро-интеграција. а међународну заједниоцу која се бави рбијом – то је страшна реч – због ње већ скоро пуне три године косовско се питање не можe ставити ad acta. ту апад и владјући рби нађоше заједнчки језик – барикаде треба уништити; адић је тај диктат претворио, за српске уши, у мање болан усклик – барикаде су непотребне. тео је рећи: на њима се не може борити за осово, док се у У може. ротивуречност открила истину
оследњи сусрета између орислава тефановића и Албанке дите ахири уродио је плодом те је постигнут договор о интегрисаним царинским испоставама између рбије и осова. оводом документа о томе, који је сапотписао и оверио, поред рба и Албанаца, оберт упер, представник У, пристигавши у рбију рећиће орко славодобитно: У том документу нема помена државности. оменута иптарка, ахири, је на то одговорила: рбија је признала независност осова. оме веровати? -ђа ахири, вероватно претпостављајући да ће доћи ово питање, цитира онда тачку 6 овог документа па каже да се она односи на интегрисани простор који је државно неутралан. ије прецизирала димензије тог простора, али јесте да је он подељен на два дела: према српској страни биће српски цариници и евентуално полиција; албански цариници и евентуално полиција биће на косовској страни. редставници У ће се наћи између, као посматрачи. лада осова, међутим, на првом сантиметру после неутралног простора, даје себи право да истакне натпис “ епублика осово“ са, наравно, грбом и заставом осова. та ће рбија урадити, изван неутралног простора – то је њена ствар. удећи по горњем, може се слободно претпоставити, да је орко тефановић, ставивши свој потпис на овај докуменат, чак и формално, мада неслужбено, признао независну државу осово, а пошто је још уговорено да ове испоставе почну да функционишу 26. децембра 2011. ово нам каже да је орков потпис извршног карактера за овај иначе
против уставни акт. адић је на тај начин заобишао не само владу већ и купштину, па је тако починио дуплу велеиздају – ем, што је признао независност осова, он је тај акт свесно сакрио од купштине. а не беше рба са северног осова и њихових барикада, који поводом тефановићеве ујдурме рекоше прихватамо тај договор само кад га ратификује купштина рбије – остала би и најшира јавност рбије у тоталном мраку поводом овог противуставног акта. то су државне службе рбије које су задужене за праћење и реаговање на повреде Устава рбије, остале неме, има се највероватније приписати адићу који је цео свој председнички ауторитет (“не може се против председника“) ставио иза ове велеиздаје, па би то, онда био и трећи његов велеиздајнички чин. ије заборавност…
орњи тефановићев акт (koji је наравно одобрио адић) могао би се једино бранити заборавношћу. Али ако је то у питању, онда би то био медицински случај. рећом по рбију, у смислу истине - није! ади се о свесном и намерном потискивању истине у заборав. ачно у складу са ројдом – нема случајног заборава! амерним заборавом се из свести изгоне у подсвест непожељни садржаји, а на место њих у свест долазе пожељни садржаји подсвести. онкретно, тефановић већ је једном раније потписао такође признање независности осова у корист иптара (дубоко свестан да је учинио зло по рбију) али је одмах ту грижу савести сакрио иза безалтернативних У интеграција – што је, по њему и адићу, несравњено већа срећа по рбију од изгубљeног осова. ад се то орково прво потписивање догодило? ије дуго време прошло од тада. вега неколико месеци. ећате се: био је то 16. септембар 2011; фор је хеликоптерима заобишао српске барикаде и у ·арињу и рњаку инсталирао тамо шиптарске царинике, полицију и У персонал. успоставивши на тај начин државну границу са рбијом, а тачно по орковом потпису неки дан пре тога, којим је царински “печат“ – изгубио “државни“ ( епублика осово - царина) а добио “неутрални“ назив “ осово – царина“. тачно се поновила иста ситуација као овом приликом. орко рече “неутралност“ је остварена. ста, госпођа ахири, рече и тада истину: рбија је признала независност осова.