Page 1

God. LXIV

Birmingham, 1. mart 2012.

Broj 1210

‘А„ организовале протесте у усији ради “покрадених“ избора

АА„ОŠ‘ ˆ‹ˆ "NEZNANI" У’…‚ˆ

усија, као увек, у очима света, специјално ‡апада, важила је, у најбољу руку, за нешто мистериозно. Œного чешће, међутим, о њој влада мишљење да је она један назадан, конзерватван, огроман простор који се одржава у континуитету силом, а који је, опет, с друге стране завидан технолошкој и цивилизацијској надмоћи остатка света и као такав претња je њему. ˆзузетак овог “правила“, као идеја, можда је донекле био ‘‘‘, јер је био створен на “рационалним“ марксистичким основама. Œеђутим, руски примитиван дух – иде даље ова optuæujuÊa а самопохвална мисао ‡апада - изопачио je основну поставку марксизма, па је од њега, кроз ‘таљина, створио монструм који је не само запретио свету, већ силом отимао од њега све што му је било под руком. „а не беше ‘А„ председника егана, који му је обавио прави рат (само другим средствима), свет би данас био под руским комунизмом. езаслужени “пртљаг“

… сад, све оно “hravo” што се приписивало усији и совјетском комунизму, пренето је на ‚ладимира утина, бившег председника, садашњег премијера и кандидата за поновног председника усије. Ово је поготово стога што је утин произашао из комунистичког свемоћног и диктаторског Šƒ--а тј. тајне полиције. „а овакво “оцрњеног“ утина “униште“ неформално су се обавезале ‘А„. Уосталом, и само утиново оцрњење, био је први корак у том пројекту његовог рушења и уништења. А почело је то скоро од самог почетка утинове појаве на политичкој сцени усије. Али и у самој његовој појави има, међутим, једна доза мистерије. “орођајне“ муке

рви председник усије, по колапсу ‘‘‘-а, био je ·ељцин. ‡а њега се зна да је био `‘А„ човек`, naivno verujuÊi u dobronamernost ovih prema Rusiji. Tako je ne razmiπqajuÊi mnogo, sliËno naπem TadiÊu, sproveo mnoge SAD diktate sroËene za podrivawe Rusije. ‘А„ финансијски “експерти“ који су дошли у усију да јој “помогну“, довели су je економски буквално до “просјачког

штапа“. Одједном ·ељцин одлазећи у “добровољну“ пензију, извлачи, као из мађионичарског шешира, за свог наследника непознатог Šƒ inostranog operativca, ‚ладимира утина. Опште запрепашћење! Bilo je mnogo nagaawa zaπto je Jeqcin izabrao baπ Putina za naslednika. Nama je najverovatnije da je to bio Jeqcinov akt pokajawa. Prepoznao je u Putinu jakog Ëoveka i stamenog ruskog rodoquba i otprilike mu rekao: Evo ti vlast, pa pokuπaj da Rusiju izvuËeπ iz haosa i spaseπ propasti u koju sam je ja brzopleto i naivno gurnuo. U tome si sada sam i neka ti Bog bude od pomoÊi! Dokaz, po nama, jeste da se oËajni Jeqcin sam povukao i Putina liËno i potpuno samostalno izabrao. Nepoznati junoπa. imenovani predsednik Putin, nasledio je Rusiju u viπe nego oËajnom stawu. Istini za voqu, Jeqcin nije bio jedini vinovnik takvog wenog stawa. Prvi je `povukao nogu` predsednik SSSR-a, `dræavnik` i kasnije nobelovac („Bojte se Danajaca...” - lukavi Zapad ne nagrauje sebi nepodobne), GorbaËov u kome je prepoznao Ëoveka `sa kojim se moæe`. On je omoguÊio raspad Sovjetskog Saveza, a tek za wim Jeqcin Rusije. Putin je nasledio Rusiju kojom su stvarno vladali oligarsi - oni koji su u trenutku raspada SSSR-a prisvojili wegove industrijske gigante i ruska prirodna bogatstva i preko noÊi (bez kapi znoja i liËnog rada) postali multi milijarderi; Rusiju preplavqenu tzv. zapadnim, uglavnom ameriËkim, `ekspertima`, i raznim obaveπtajnim servisima, iznutra veÊ podrivenu mnoπtvom, navodno `nevladinih` (NVO) zapadnih organizacija (preteæno izdræavanih iz buxeta svojih vlada). U takvim gotovo nemoguÊim uslovima. Putin je morao, prvo, da konsoliduje svoju vlast i - drugo - postavi osnove neke stvarno nezavisne ruske narodne i nacionalne politike. Trebalo je to ostvariti sa mnogo dræavniËke veπtine, birawe pravog trenutka za svaki potez, mnogo takta, mudrosti i hrabrosti, uz obavezno poπtovawe demokrtaski pravila igre, viπepartijskog sistema i træiπne ekonomije, pod strogom paskom SAD i zapadnih


Paradoks ili... NVO-a.

очетак утинове владавине

а почетку своје владавине утин је pristupio svom osnovnom samopostavqenom zadatku. Postepeno je stvorio i obezbedio svoju `demokratsku` legitimnost; dominantnu veÊinu u Dumi za svoju stranku i politiku. Potom je preπao na prvu etapu `sreivawa` svojih i dræavnih odnosa sa do tada svemoÊnim oligarsima. Wih je poËetno podelio. One koji su pokuπali da se direktno suprotstave dræavnoj vlasti i politici, brzo je `neutralisao`. Jedne je, opet strogo `demokratski`, poslao na viπegodiπwu robiju zbog wihovih zakonskih ogreπewa - utaje poreza i drugih prestupa; drugi su krenuli u dobrovoqno izbegliπtvo pred silom zakona. Sa treÊima je napravio primirje, pod uslovom da ostanu izvan politike i povremeno konstruktivno sarauju na projektima za opπte dræavno dobro. Tako je енергетски сектор privremeno `довеo` у ред, јер су ga за време Jeqcina, руски тајкуни потпуно окупирали, продавајући уље и гас ‡ападу за велике паре, од чега су се брзометно богатили. Овај утинов потез, ‘А„ нису волеле, али је он tvrdio да корупција одатле почиње, па кад се ред судски успостави, онда ће и енергетици бити јефтинији и на време isporuËivani. ‘А„ су, у међувремену, otpoËele војно заокружавање усије: ‹етонија, ‹итванија и …стонија постале су А’О чланице. утин, наравно, то није волео, али на тај акт јавно није реаговао. Rеаговао је индиректно. Отпочео је успешан рат против чеченских сецесиониста, које су ‘А„ директно па чак и јавно помагале. уско родољубље се буди, а утин постаје још популарнији у усији. екако у то време – година је 2001. – догодио се у ‘А„ “11 септембар“ (порушене две куле у њујоршком WTC-у), председник уш млађи, објављује, под крилатицом “ко није с нама, против је нас“, рат против тероризма у Авганистану. утин одмах нуди један аеродром у централној Азији за ‘А„ војне потребе у Авганистану, и на тај начин за дуже време ублажава ‘А„ подозрење у утинову искреност и намере. енесанса система saradwe и последице

утин је, међутим, имао веће амбиције које је почео постепено да остварује. аиме, колапсом ‘‘‘, фактички је створен у свету једнополарни систем моћи са ‘А„ на челу. утин је намеравао да то стање преокрене у корист усије тј. да поново успостави viπeполарни систем са vidnom ulogom Rusijom у њему. Од тада почиње отворено ‘А„ настојање да се утин уништи. утин се, међутим, није збунио, па зграбивши и у У интернационализујући питање Šосова, јавно je успешно осудио и осуђивао ‘А„, тамо где су биле најрањивије тј. недемократске а хегемонистичке и империјалистичке методе огољене силе ‘А„-а (подсећају на нацизам). ˆз овога се изродила ‘А„ коначна одлука: утина не само треба уништити, већ се то мора остварити - свим могућим средствима: дозвољеним и недозво-

2

љеним.

Šлинтонова: покрадени руски избори!

’ако, најзад, дођосмо у недавну ситуацију. рактично прелиминарни резултати парламентарних избора у усији одржаних 12. децембра тек што су објављени, шеф ‘А„ ‘тејта •илари Šлинтон јавно изјављује да су избори у усији “покрадени“ од стране утиновог режима. ио је то сигнал за масовне демонстрације (по организаторима 120 хиљада; полиција: око 30, док А (Асошијетед рес) каже неколико десетина) у Œоскви против таквих “покрадених“ избора у режији утинове партије “·единствена усија“ (·). ‡ахтев демонстраната је био да се избори пониште и нови одрже али по неком новом изборном закону, који би тек требало да прође кроз парламент. утин је наравно одбио захтев демонстраната. Šаже: ако су избори “покрадени“ то се мора судски доказати. ’ек ако суд то утврди може доћи до нових избора. „аје, meutim, демострантима право да и даље демонстрирају, наравно, ако су демонстрације пријављене и одобрене. еке су пријављене и одобрене и већ одржане док ће неке тек одобрене бити такође одржане. еке “несвакидашњице“ у демократији Ако се, међутим, погледа у званичне резултате избора, пада у очи једна “несвакидашњица“ кад је реч о “покраденим“ изборима. а овим изборима утинова партија · је освојила свега 49.4% гласова, па се онда поставља логично питање, каква је то “крађа“ по којој владајућа партија - конкретно · – није успела да “украде“ чак ни нешто више од 50%. о свему, дакле, изгледа да су избори у пуном смислу били истински демократски спроведени. ˜то је · освојила надполовичну већину посланика у „уми (парламент), то се има приписати, гласовима странака које нису прошле цензус, па су ти гласови пропорционално додељени странкама које су га прошле. ˜то је пак, •илари Šлинтон дала сигнал за демонстрације у усији, а поводом “украдених“ избора, то се има приписати ‘А„ старом, уходаном, а сад више немаштовитом методу рушења тзв. “непријатељских“ режима у иначе сувереним државама. ’ај метод кроз “Отпор“ - и $120 милиона (по ‚уку „рашковићу) ‘А„ инвестиција у Отпор оборио je Œилошевића у ‘рбији. оказао се успешним на kratku стазу у неколико обојених револуција. Nekoliko, међутим, покушаја у елорусији да се свргне тамошњи IZ SADRÆAJA Istinom protiv sile. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Forsirawe nezavisnosti Kosova. . . . . . . . . . . . .. . . . . . 7 Napredwaci su repriza reprize. . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Autor kwige: `StoqeÊe rata`. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 Finansirawe dvora na Dediwu. . . .. . . . . . . . . . . . . . 15 MKG: U maju rat na Kosmetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 Boqe pakt nego rat. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 ©pijunsko-kokainski æivot ». JovanoviÊa . . . . . . . . 24 N. MoravËeviÊ - Posledwi despot. . . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1. mart 2012.


председник Алeксандар ‹ушченко – пропали су!

‘А„ излизани методи захтевају поправни испит

о свему, г-ђа Šлинтон, би морала да иде на поправни испит са још увек намером да тим излизаним методом обори ‚ладимира утина У усији. оготово кад се узме у обзир да су избори у усији изгледа демократскији него они у ‘А„. ајзад, у позиву уса на демонстарције, Šлинтонова је прећутала чињеницу да su ти уси били плаћени да то учине. Упркос тога, она је у интервју-u са PBS, по руској аналитичaрки ·елени устовојновој (ˆнтернет, 26 децембар), изјавила да ‘А„ нису биле умешане у њих. А ова, ·. устовојнова, на ту лаж, цитира ‘тејт departmana документ, који приказују 52 разних руских “демократских“ и “за људска права“ организација које су плаћене за 2012. ˆстина ради се о релативно малим парама, у просеку око $50 хиљада по организацији, али ова ruska ауторка, тврди да су главне паре, око 80 милиона годишње, отишле у усију преко NED, National Endowment for Democracy, Foundation) – ”онд за унапређење демократије, на који је ‘тејт departman још 1985. године пренео функцију обављање ових прљавих послова свуда по свету. оводом овога, врло је интересантно и упутно, да утин, мада је на глобалном плану отворени, непрестани и доследни критичар ‘А„ хегемонистичке политике и антидемократске праксе, лично никад није протествовао против ових ‘А„ очевидних мешања у унутрашње послове усије. ајтеже што је рекао јесте: ‘А„ нас сматрају савезником и партнером, само ако смо разоружани. ‘тога, izgleda, да утин не жели да квари односе са њима, bar dok ponovo ne bude izabran za predsednika Rusije. —ак, да би им омогућио њихово унутрашње мешање, копирао је извесне ‘А„ законе који се односе на лобирање странаца у ‘А„. аиме, једна држва може да лобира за своје интересе у ‘А„ под условом, да је регистрована као таква и да покаже финансијску страну лобирања. ’ај ‘А„ закон је утин и практично применио у усији и то дубоко свестан да ‘А„ користе ову повластицу првенствено да би њега уништили politiËki. ¾егов коментар, ustvari samopouzdano `nadmudrivawe` sa SAD, јесте – повући ћу се сам, чим осетим да немам подршку у народу.

*

„а закључимo ово о утину. Он својим понашањем и праксом, доказује да је он лично истински за rusku демократију у којој нема места за силу и принуду. ’акав је он, видели смо, на унутрашњем плану. ’акав је и на глобалном и међународном плану. ‚идели смо га по питању Šосова, али и другде. Он хоће договор и мир после тога. ‘А„ га желе уништити. Œожда баш због тога, јер је он stvarno одлучан проповедник i praktiËar демократије без силе. а крају – парадокс историје или неиспитани су путеви ƒосподњи! уси су, по ‡ападу, комунизму дали нељудску суштину; кроз утина, они враћају демократији ону људску тј. rusku boju - демократију без силе. V. DimitrijeviÊ

Iskra 1. mart 2012.

Praπtawe - put ka jedinstvu hriπÊanskih crkava Episkop zahumsko-hercegovaËki Grigorije prisustvovao je na poziv dubrovaËkog biskupa Mate UziniÊa molitvi za jedinstvo hriπÊana u dubrovaËkoj katedrali Uznesewa blaæene Device Marije u utorak u popodnevnim Ëasovima. U besedi nakon molitve, vladika Grigorije istakao je da je preduslov svakog jedinstva reË oprosti koja ima moÊ da zagrli i onoga koji nas ne voli i da otopi mraz mræwe u onome koji zlo misli. „Treba da govorimo uvek i iznova: oprosti nam, Boæe, grehe naπe. I jednako tako snaæno i iskreno - o p r o s t i t e , b r a Ê o i s e s t r e , j e r O ta c n a π o p r o st i Ê e n a m a d ug o v e n a π e , sa m o a k o i m i opraπtamo duænicima svojim. Na ovom svetom mestu, u ovoj prelepoj katedrali i u ovom Ëudesnom gradu, imam potrebu, kao hriπÊanin i episkop izgovoriti ovu hriπÊansku reË - oprostite”, rekao je vladika Grigorije. ObraÊajuÊi se vernicima okupqenim u katedrali, on je istakao da je vaæno πto se susret deπava u Dubrovniku, gradu svetlosti i lepote koji nije granica izmeu Istoka i Zapada veÊ wihova spona. „Iako je preæiveo mnoge nesreÊe, nadasve je grad sreÊe i gostoprimstva jer on doËekuje i ide u susret drugima”, dodao je vladika Grigorije. Pre zajedniËke molitve OËenaπ, biskup UziniÊ zahvalio je episkopu na upuÊenim reËima i najavio da Êe se sledeÊe godine molitveni susret odræati u pravoslavnoj crkvi u Dubrovniku, prenosi Informativna katoliËka agencija (IKA). „I ja u ime svih nas episkopu i wegovoj crkvi kaæem: Oprostite, s nadom da Êe zaista biti hriπÊani i oprostiti”, rekao je biskup UziniÊ, istiËuÊi da bolna ratna rana joπ krvari, ali da je æeqa da viπe primeÊujemo ono πto nas povezuje i sve mawe istiËemo ono πto nas deli. Kako prenosi IKA, na ekumenskom bogosluæewu u izaslanstvu Srpske pravoslavne crkve bili su i dubrovaËki paroh protojerejstavrofor Goran SpaiÊ, protojerej stavrofor Slavko Zorica, predsednik pravoslavne opπtine u Dubrovniku Rastko BarbiÊ, dok su uz biskupa UziniÊa u molitvi sudelovali generalni sekretar DubrovaËke biskupije Petar PaliÊ, dubrovaËki dekan i biskupijski poverenik za ekumenizam i dijalog Ivica Pervan, kao i katedralni æupnik Stanko LasiÊ. Molitvi za jedinstvo hriπÊana prisustvovala je i izaslanica predsednika Hrvatske Ive JosipoviÊa Romana Vlahutin. Dani od 18. do 25. januara u RimokatoliËkoj crkvi tradicionalno su posveÊeni molitvi za jedinstvo svih hriπÊana. Politika, 20.1.2012. Podvukla - Iskra) (P

J. ∆alija

3


Jedinstven Front patriotskih snaga na izborima

©ANSA ZA DVERI DA U–U U SKUP©TINU Praznina na desnici nastala programiranim razbijawem radikala, u reæiji kwaz Tome i wegovih evroatlantskih kompawona, dugo je zjapila, duboka i pusta poput Grand kawona. Prva reakcija na prerastawe Dveri u stranku beπe - ulazak u baruπtinu srpske politiËke arene neminovno Êe ukaqati jednu od najuglednijih rodoqubivih nevladinih organizacija. S druge strane, moæda je baπ to cena koju treba platiti za slamawe okova meke okupacije Ne zaboravimo ni da ta cena moæe biti neuporedivo veÊa. Energija koju Dveri iskazuju nesumwivo u sebi nosi svu iskrenost jednog antiokupacionog pokreta. Na veÊinu samoporaæavajuÊih poteza, kojima nas je tako izdaπno Ëastila marionetska vlast, reagovalo se pripravno. Poseban uspeh bio je svojevremeno organizovawe „porodiËne πetwe”, efektnog odgovora na najavqenu paradu srama, Ëiji kratkoroËni ciq zaista beπe „trijumfalno i izazovno osvajawe fiziËkog prostora kao metafora za nameravano gospodarewe kulturnim prostorom”. I naredne godine Dveri su ostale dosledne svojim stavovima. Upravo ene rgija nedostaje autentiËnoj par lame n tar no j op ozi c iji . Jednima zato πto su obezglavqeni i grogirani posle politiËkog utamniËewa harizmatiËnog lidera, te naknadnog bru talnog cepawa u reæiji tajnih sluæbi, drugima zato πto je tromost naæalost sastavni deo wihovog politiËkog habitusa. I pored toga, istraæivawa javnog mwewa ne daju velike πanse Dverima za ulazak u parlament. ©ta je uzrok tome i πta se moæe poruËiti dverjanima? Najpre vaqa pomenuti jednu od kquËnih stavki meke okupa cije - medijsku blokadu, prema kojoj je ona u vreme MiloπeviÊa bila obiËna deËija igra. Ako je i autentiËna parlamentarna opozicija ærtva srpskog medijskog matriksa, πta tek reÊi o vanparlamentarnoj? Verovawe da Internet moæe ravnopravno da se nosi sa televizijom jedna je od zabluda modernog doba, pogotovo u Srbiji sa wenom nerazvijenom internetskom infrastrukturom. Redovni posetioci patriotske blogosfere izgleda upadaju u zamku zablude da komentari koje napiπe mala grupa istomiπqenika predstavqaju miπqewe veÊine stanovniπtva. S druge strane, predizborna kampawa „od vrata do vrata”, na koju Êe Dveri biti prinuene, teπko da moæe doneti rezultat u druπtvenom ambijentu sveopπte apatije i prezasiÊenosti. Druga zabluda je verovawe da politiËki program moæe predstavqati nekakvo ubojito predi zborno oruæje. Naprotiv, u zemqi Srbiji politiËki program, k akav god on bio, ne igra znaËajnu ulogu. Zar je potreban boqi dokaz od napredwaka? Stranka koja dugo nije prezentovala bilo kakav program na kraju je prosto prepisala kquËne stavove vlada juÊih demokrata i ipak (p)ostala vodeÊa u istraæi vawima javnog mwewa. Zato se ovde uopπte neÊemo

4

igrati celomudrenih analitiËara i secirati program dverjana. Meutim, ako se kampawa Dveri svede samo na antiokupacionu retoriku, teπko je raËunati na bilo kakav uspeh. Najpre zato πto „tiha veÊina”, koja odluËuje izbore, iskazuje pre zbuwenost nego jasnu svest o tome da se Srbija nalazi pod svojevrsnom okupacijom, a zatim i zato πto pravila politiËkog marketinga nalaæu da se pred javnost iznese paket izvesnih „pozitivnih” poruka. Na kraju (last but not least!), Ëelni qudi Dveri treba da obrate naroËitu paæwu na pitawe harizme. Bez obzira na nespornu mistiËnost koji taj pojam nosi, harizma u Srbiji igra ogromnu ulogu. I ponovo nam napredwaci sluæe kao ubedqiv dokaz: isti oni qudi koji su se godinama zakliwali u granicu Karlovac-Karlobag-Virovitica postaju preko noÊi najveÊi evrofanatici, pa ipak zadræavaju prethodni izborni kolaË. Razlozi su duboko iracionalni i nimalo pohvalni po odnosni deo biraËkog tela. StiËe se utisak da bi dvojac napredwaka bio jednako oboæavan i da predloæi prisajediwewe Srbije Severnom polu. Zato retorika Dveri o nepotrebnosti lidera ne uliva poverewe. Na ovim prostorima takva strategija prosto ne uspeva. S druge strane, harizmatiËni lider se ne raa lako i ne formira preko noÊi. Sve napred navedeno treba da bude predmet analize rukovodstva Dveri. Dakle, postavqa se pitawe verovatnoÊe razbijawa medijske blokade, ali i izvesne naivnosti samih dverjana. U sluËaju wihovog samostalnog izlaska na izbore, obiËnom simpatizeru preostaju dve moguÊnosti. Ili Êe poverovati ispitivawima javnog mwewa i odustati od glasawa za Dveri, ubeen da bi u suprotnom wegov glas silom neumoqivih izbornih pravila zavrπio u marionetskom taboru, ili Êe glasajuÊi za Dveri pomisliti kako Êe ova stranka ipak uspeti da preskoËi famozni cenzus od pet procenata i time postati iznenaewe narednih izbora. Teπko je poverovati da se okovi meke okupacije mogu raskinuti na narednim izborima. Formirawe j edinstvenog opozicionog bloka, sastavqenog od DSS, SRS, Dveri, patriotskih organi zacija i istaknutih pojedinaca, pruæilo bi ipak priliku svima koji priæeqkuju slobodnu Srbiju, a odbojni su im kako stranËarewe tako i Evropska unija i svi bezalternativni putevi, da sa izvesnim pouzdawem izau na sledeÊe izbore. Ulazak Dveri u parlament samo u tom sluËaju bio bi osiguran. „Veliki” bi takoe trebalo da se presaberu - oti maËina glasova unutar rodoqubivog bloka time bi bila iskquËena. Izvesno je da takav blok ne bi bio blizu pobede na izborima, ali, u specifiËnim uslovima u kojima se Srbija naæalost nalazi, biti treÊi postaje stvar prestiæa. Snaæna patriotska opozicija u parlamentu barem bi ojaËala nadu da u nekoj narednoj i tegraciji moæe izniknuti sloboda. Srpski kulturni klub 20.1.2012.

Stefan DU©AN Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. mart 2012.


Rusija, ©eπeq i Haπki tribunal:

ISTINOM PROTIV SILE Na godiπwoj pres konferenciji koja je odræana u Moskvi 18.01.2012. g, na kojoj je ministar inostranih poslova Rusije S. V. Lavrov dao rezultate rada ruske diplomatije u 2011. godini i odredio principe i perspektive realizacije ruskog spoqnopolitiËkog kursa za 2012. godinu, govorilo se i o dve teme koje imaju veze sa Srbijom. To su bili tribunal u Hagu i proces Vojislavu ©eπequ. ©to se tiËe prvog pitawa ruski ministar inostranih poslova je izjavio da se Rusija odavno zalaæe za zatvarawe Haπkog tribunala jer je on ispunio svoje funkcije, mada, „daleko od besprekornog”. Ministar je naveo p rimer „smrti Mi lo πev iÊa , bi vπe g predsednika Jugoslavije, u istraænoj samici, bez obzira na to πto su i lekari i advokati molili sudije da mu se obezbedi adekvatno leËewe, a mi svi znamo Ëiwenice da je prema mnogim okrivqenim pre svega, ako ne i samo - ako su to bili Srbi, koriπÊen neopravdano surov odnos i ponekad potpuno neobjaπwiv istraæni postupak, koji bi trajao beskonaËno, u isto vreme dok je prema okrivqenim koji predstavqaju, recimo, boπwake, prilaz bio potpuno drugaËiji - wih pravdaju i, kako mi proc e w u j e m o , u t r i b u n a l u p o s t o j i p o li t i Ë k a p r i s trasnost. Mada je ona ista Karla del Ponte, kada je prestala da bude tuæilac tog Tribunala postala slobodnija u svom rasuivawu te su upravo Ë i w e n i c e , k o j e j e o n a i z n e l a u s v o j o j k wi z i posluæile ©vajcarcu Diku Martiju, kao evropskom p o s l a n i k u , d a i n i c i r a i s t r a g u t z v . p r e d me t a „Medikus” za koji Êemo mi uspeti da bude dovedeno do potpunog kraja” - izjavio je S. V. Lavrov. „SkreÊemo paæwu SB OUN - kaæe rukovodilac ruske diplomatije - da kada Savet bezbednosti razmatra izveπtaje o radu Meunarodnog tribunala za bivπu Jugoslaviju da obrati posebnu paæwu na poloæaj okrivqenih, pa i na poloæaj ©eπeqa. Mi znamo i iz kontakta sa srpskom stranom da se ©eπeq ne æali i da je i daqe spreman da se sam brani a mi Êemo mu, ukoliko to bude potrebno, polazeÊi od dogovora sa Srbijom o ukazivawu pravne pomoÊi, u tome pomoÊi. Tema vapijuÊeg podrivawa meunarodnog pravnog sistema, lukavog i podsmeπqivog krπewa qudskih prava lidera Srpske radikalne stranke V. ©eπeqa od strane Meunarodnog tribunala za bivπu Jugoslaviju se se na sajtu Fondastrateπke kulture redovno obnavqa. Autori Sajta, pravnici i istoriËari, viπe puta su ukazivali na metode i praksu rada Tribunala, u kome su falsifikovawe dokumenata, zaplaπivawe i potkupqivawe svedoka, p o d me t a w a , n e o b j a π w i v e z a b r a n e , b lo k i r a w e odbrane i td. postali normalan deo sudskog procesa. Da nabrojimo glavne probleme u vezi sa procesualnim i qudskim pravima koje je u procesu ©eπequ krπio Haπki tribunal. Vidimo okosnicu novog pravnog, a ustvari protivpravnog sistema, koji MTBJ gradi i koja se veÊ natura i drugim meunarodnim pravnim institucijama. „Pra vno” na sle e Ha π k o g t r i b u n a l a , p r o d u b q i v a w e r a s p r a v e s a n a c i o n a ln i m li d e r i m a pos t a j e, be z i m al o

Iskra 1. mart 2012.

preuveliËavawa, pretwa za meunarodnu bezbed nost, jer je postala alatka za ostvarivawe voqe odreenih nadnacionalnih finansijsko-politiËkih grupa na globalnom nivou. I tako, u skladu sa istraæivawima koje su izvrπili autori sajta Fond strateπke kulture (a koji su nauËnici) „glavne taËke” u procesu ©eπequ su sledeÊe: 1. Optuænica protiv wega je izmiπqena i nedokaziva. ©eπeq nije uËestvovao u ratovima, niti je bio na Ëelu dræave, a nije bio ni vojnik. On je vodio opozicionu partiju. 2. T rib unal u je tre bal o pe t go din a d a isfabrikuje optuænicu, da nae laæne svedoke i one koji Êe se sloæiti da se pojave na strani optuæbe. Bilo je planirano da se pojavi 144 svedoka, ali su uspeli da nau samo 69 wih i joπ nekoliko eksperata. Za sve ove godine odræana su 42 roËiπta, ali je najveÊi deo bio posveÊen proceduralnim pitawima. 2007. godine sasluπan je 1 svedok, 2008. - 61, i 2009. - samo 9 (to je ukupno 71!). Od 69 svedoka optuæbe u 40 sluËajeva je dokazano da su oni dale laæne iskaze. Trinaest svedoka je direktno u sudnici izjavilo da iskaze daju pod pritiskom tuæilaπtva. Ti svedoci su govorili o dobijenim pretwama da Êe se protiv wih diÊi optuænice ukoliko odbiju da daju laæne iskaze protiv ©eπeqa, o pretwama da Êe se obraËunati sa wihovim porodicama, o psiholoπkom t e r o r u , v i π e s a t n i m s a s lu π a wi m a b e z p a u z a . IspriËali su i o tuæilaËkim obeÊawima da Êe uko liko se dogovore pomoÊi da im se izmeni lik, i to u SAD ili nekoj drugoj zemqi Zapada. V. ©eπeq je podneo protivtuæbe zbog sudske bahatosti. ©eπeq okrivquje Tribunal zbog nepoπtovawa razumnih rokova suewa. U svetlu tih Ëiwenica presude Tribunala zbog ©eπeqevog „nepoπtovawa suda” zaista liËe na direktnu osvetu. 3. Haπki tribunal posluje kao „produæena ruka” vlade i obaveπtajnih sluæbi SAD i Velike Britanije. Da bi ostvarili svoje ciqeve predstavnici SAD i Velike Britanije su od 1993. godine zavrbovali i ubacili veliki broj svojih agenata i saradnika u tuæilaπtvo, sekretarijat i ostal e sluæbe Haπkog tribunala. Florans Artman, koja je bila savetnik za Balkan glavnog tuæioca Karle del Ponte i wen sekretar za πtampu, u svojoj kwizi „Svet i kazna. Tajni ratovi meunarodne politike i pravde” ona navodi mnogobrojne primere uticawa ameriËkih i britanskih obaveπtajnih sluæbi na rad kompletnog Haπkog tribunala. Ona navodi da je u drugoj polovini 1994. godine, kada je „tribunal najzad poËeo da radi” u tuæilaπtvo stiglo 22 funkcionera, snabdevenih kompletnom opremom da bi joj pomogli u radu. Vojni analitiËari, pravnici, a u suπtini agenti obaveπtajnih struktura, svo vreme su radili u Tribunalu izvrπavajuÊi zadatke koje su im dale wihove vlade. Vaπington, London i Pariz su iskustvo kontrolisawa i koriπÊewa Haπkog tri bunala poËeli da prenose i koriste u radu ostalih meunarodnih kriviËnih sudija , pokuπavajuÊi da na taj naËin obezbede svoju globalnu hegemoniju. 4. Haπk im tuæi oci ma pr ozap adn ih sn ag a Beograd je predao faktiËki svu tajnu dokumentaciju

5


Istinom protiv... dræavne bezbednosti, vojne obaveπtajne sluæbe i Vrhovnog saveta za odbranu Srbije. Istovremeno Haπki tribunal nije prihvatio da razmatra ne samo zloËine NATO-a protiv srpskog naroda, veÊ ni veÊinu zloËina koji su izvrπeni Srbima u toku etnokonfesionalnih lokalnih ratova na postjugoslovenskom prostoru. 5. ZnaËajan broj svedoka je bio tajan. Wihova imena, lica i glasovi (a ponekad i sami iskazi) su publici ostali nepoznati. ZvaniËno je to objaπweno potrebom da se svedoci „zaπtite”. Meutim, postavqa se pitawe - da se zaπtite od koga? Od ©eπeqa? Ali wemu su imena svedoka veÊ bila poznata. Od wegovih pravnih pomoÊnika? I oni su znali sva ta imena. Pa od koga onda? Odgovor je jasan: od javnosti, najpre srpske, kao i od javnosti dræava bivπe Jugoslavije. Jer ako svedok da neistinit iskaz, na primer da je bio prisutan tada-i-tada tui-tu obavezno Êe se naÊi pravi svedoci koji Êe reÊi - taj Ëovek laæe, on tamo nije bio, sve je bilo drugaËije. Upravo su se toga i plaπili u Haπkom tribunalu, te su ih zato sve redom i proglaπavali za „tajne”. 6. Ako bismo se paæqivo upoznali sa presu dom za nepoπtovawe suda ©eπequ moæe se jasno videti da se Tribunal baπ i ne uzbuuje zato πto bi se saznala imena svedoka, veÊ zato, πto bi se saz nala druga vrsta informacija. Tako je ©eπeq (u svojim kwigama u stvari) otkrio ne tajna imena, veÊ tamnu stranu rada MTBJ. 7. Pojavio se strah od osvete kod svedoka i sudija tribunala. Ali nije trebalo da se oni plaπe srp skih sv edo ka . Jer do d an aπw eg d an a ni je nastradao ni jedan svedok koji je svedoËio protiv okrivqenih Srba. Baπ ni jedan! I svedoci, i sudije Tribunala su p rizn ali da se pl aπe a lba nski h optuæenika, ali i wihovih voa. Uostalom - imali su i razloga, jer je viπe wih posle svedoËewa ubi jeno. To u svojoj kwizi priznaje i bivπi glavni tuæi l ac MT BJ Karl a del Pon te , koja je direktno napisala da se albanskih optuæenika plaπe Ëak i sudije. 8. ©eπeq je pet godina Ëekao na poËetak s u  e w a . N i j e d n o m o p t u æ e n i ku M T B J n i s u t a k o otvoreno, izazovno krπena prava na operativno raz matrawe predmeta. Ceo proces traje do sada veÊ devet godina. Toga nije bilo ni u jednoj dræavi. V. ©eπeq je u svojim podnescima Tribunalu pokazao da je Evropski sud za qudska prava viπe puta donosio presude koje su obavezivale sud da obezbedi operativni postupak. Ako se uporede te presude - proces Vojislavu ©eπequ Êe postati najgori primer meu svima koji postoje. Meutim, Tribunal nije ni razmotrio te predmete, veÊ je lakonski napravio zakquËak da „Praksa Evropskog suda za qudska prava jasno polazi od toga da nikakvi rokovi, za koje bi se smatralo da predstavqaju opravdanu ili neopravdanu docwu, ne postoje...” 9. Pa u Ëemu je proces V. ©eπequ stvarno komplikovan? U tome, πto je optuænica tuæilaπtva M TB J p o d i g n u t a n a z a h t e v b i v π e g p r e m i j e r a Z . –iniÊa, o Ëemu direktno govori i Karla del Ponte u svojoj kwizi. Stvarna komplikacija je u tome πto za Ë i t a v i h p e t g o d i n a t u æ i l a π t v o n i je p r o n a π l o nikakav dokaz krivice V. ©eπeqa, te je na kraju moralo da pokuπa da nateraju svedoke na laæne

6

izjave. Sada se vodi proces protiv niza istraænih sudija MTBJ upravo zbog toga. Stvarna „komplikacija” je bila i u tome πto su svi svedoci optuæbe provaqeni. Zatim, stvarna „komplikacija” je i to πto direktno odb ijawe Se kretar ijata MT BJ da finansira odbranu ©eπeqa wemu ne dozvoqava moguÊnost da se brani - to je Ëak i za Haπki tribunal sluËaj bez presedana. 10. Haπki tribunal je direktno zaintereso van da odbrana V. ©eπeqa doæivi neuspeh jer uko liko on uspe da bude i branilac u svom procesu riliËan broj qudi koji rade u postaÊe jasno da pr Tribunalu treba i sam da sedne na optuæeniËku klupu. Ne treba ni da se pitamo da li Tribunal moæe profesoru V. ©eπequ da obezbedi objektivno suewe - odgovor je oËigledan. Zato je neophodno da se u MTBJ po kratkom postupku donese odluka o prekidu procesa protiv V. ©eπeqa, te da on bude momentalno osloboen... I najvaænije: najnoviji dogaaji. Sekretarijat Tribunala uporno odbija da dozvoli potpuno medicinsko ispitivawe V. ©eπeqa, od strane neza visnih specijalista. Predsednik sudskog veÊa, sudija Æan-Klod Antoneti je veÊ dao izjavu da postupci sekretara MTBJ mogu da dovedu do smrti V. ©eπeqa. Sudija je sa sebe skinuo svaku odgovornost za moguÊi tragiËan ishod. Navedena izjava je previπe neobiËna da bi mogla da se ignoriπe. U zatvoru Haπkog tribunala je veÊ doπlo do tri ubistva okrivqenih - M. BabiÊa, S. MiloπeviÊa i S. DokmanoviÊa, kome je presuda veÊ bila doneta, a trebalo je samo da se obelodani. U vezi sa tim, a u skladu sa posledwim informacijama, uveËe 18. januara kod V. ©eπeqa je ponovo doπlo do jakog pogorπawa stawa zdravstvenog stawa. Zapaæeni su oni isti opasni simptomi koji su ga 6. januara praktiËno veÊ bili doveli do ivice smrti, pa je reanimacija bila neophodna: jaka tahikardija, aritmija, nagli pad pritiska. Tada, 6.01. wega su morali da reanimiraju, jer ga je od smrti, prema izjavama iz Stranke, delila samo nit. Mali, ali vrlo znaËajan detaq: kada su ga u nesvesnom stawu odvezli u Lajdensku bolnicu, sa vrata wegove Êelije u tribunalu je odmah - vrlo operativno - uklowena tablica sa wegovim imenom. Rezultat terapije je bio da mu je 12. januara ugraen nov pejsmejker. VeÊ 13. januara on je premeπten u tzv. „zatvorsku bolnicu”. Ali to je samo naziv, a u stvari se radi o jednoj maloj prostoriji, koje podseÊa na prihvatiliπte u ambulantama. 16. januara je vraÊen u svoju dotadaπwu istraænu Êeliju. Sve to jednostavno predstavqa antihumano ponaπawe bez presedana prema jednom teπkom bolesniku. 18. januara ©eπeq je ponovo odvezen u bolnicu zbog ponovnog, vrlo naglog, pogorπawa zdravqa. Pri tom Tribunal bez imalo griæe savesti saopπtava javnosti da ©eπeqa „leËe najboqi lekari i da mu se pruæa najboqa medicinska pomoÊ”. I joπ viπe - prema verziji Tribunala - ko bajagi je budnost osobqa u Tribunalu omoguÊila da se izbegne tragedija: kao - medicinska sestra koja je obilazila bolesnike je obratila paæwu na ©eπeqevo stawe. Pozvala je „hitnu pomoÊ”, ekipa koja je odmah stigla u pomoÊ je pozvala joπ jednu ekipu i ©eπeq je odvezen u bolnicu, gde mu je ukazana potrebna pomoÊ. Kraj na str. 8/2) (K

Iskra 1. mart 2012.


EU zahtev da Priπtina samostalno uËestvuje na meunarodnim forumima

FORSIRAWE NEZAVISNOSTI KOSOVA Prve diskusije u vezi sa situacijom oko Kosova, kao i o sudbini srpske molbe za prijem u Evropsku uniju Êe se odræati 23. januara u Briselu. Iako se kao glavna taËka dnevnog reda navodi uvoewe naftnog embarga protiv Irana, ministri inostranih poslova zemaqa-Ëlanica EU imaju nameru, prema informaciji kojom raspolaæemo, da razmotre i situaciju u Siriji i Egiptu, kao i sudbinu pregovora Beograda i Priπtine. Pri Ëemu - u ovom posledwem sluËaju, u centru diskusije Êe se naÊi na prvi pogled formalan, ali u suπtini najbitniji i za Srbiju, i za albanske separatiste Kosova pitawe - parametri za uËeπÊe Priπtine u meunarodnim forumima. Do sada se kosovska vlada na meunarodnim sastancima oslawala u svakom konkretnom sluËaju na pravo organizatora ovog ili onog foruma da im dozvoqava uËeπÊe - zbog Ëega je dolazilo do ozbiqnih problema. Dovoqno je da se prisetimo faktiËkog prekida rada regionalnih samita koji su odræavani pod pokroviteqstvom EU ili nemoguÊnosti rada pravog zasedawa Parlamentarne skupπtine Organizacije Crnomorske ekonomske saradwe. Jasno je da ovakva situacija moæe da traje beskonaËno, tako da je rukovodstvo Evropske unije odluËilo da diplomatskim kanalima izvrπi „sondirawe” odnosa Beograda i Priπtine, kako bi se doπlo do nekoliko varijanti reπewa tog problema. Evropski sluæbenici ne kriju da im je stalo da se domognu donoπewa usaglaπene odluke o tome veÊ na sledeÊoj rundi pregovora delegacija Srbije i kosovskih vlasti, koja je predviena za kraj januara. Ako se tom problemu prie sa formalne meunarodno-pravne strane, onda je joπ na granici 1990. - 2000. godine Misija OUN za poslove privremene administracije na Kosovu donela niz odluka kojima se propisuje forma uËeπÊa pokrajine Kosovo na meunarodnim forumima. Radilo se o davawu odgovarajuÊih ovlaπÊewa rukovodiocu navedene Misije, tako da su Ëlanovi kosovskog rukovodstva mogli da ulaze u sastav odgovarajuÊih delegacija sa pravom punopravnih Ëlanova delegacije... Na pregovaraËkom stolu je smela da se nalazi samo zastava OUN, a rukovodilac OUN-ovog predstavniπtva u Priπtini je dobijao pravo da potpisuje u ime Kosova meunarodne dokumente. Bez obzira na to, nekoliko posledwih godina navedena situacija nije poπtovana - πto je izazvalo niz skandala. NajjaËi se razvio u martu 2010. godine na samitu EU - Balkan, u slovenaËkom gradiÊu Brdo kod Qubqane. Ovaj forum su inicirali Slovenija i Hrvatska, uz podrπku ©panije, koja je u to vreme predsedavala. Radilo se o nameri da se, prvi put otkako se Jugoslavija poËela raspadati, za istim stolom nau svi balkanski lideri. Prema miπqewu onih koji su zamislili takav samit, on je trebalo da pomogne balkanskim

Iskra 1. mart 2012.

liderima da nau zajedniËki jezik i da doprinesu integraciji zemaqa u EU. Meutim, ipak je Ëiwenica da pitawe ko Êe predstavqati Kosmet nije reπeno, faktiËki upropastila samit, koji je vrlo glasno najavqivan. Predsednik Srbije Boris TadiÊ je odbio da uËestvuje na wemu, jer je na wemu kao zvaniËan πef delegacije uËestvovao kosovski premijer Haπim TaËi. Srpska strana je insistirala da lideri pokrajine budu u delegaciji Misije OUN na Kosovu. Tako je dogovoreno, konkretno, u rezoluciji Saveta bezbednosti OUN 1244 iz 1999. godine, koja je postavila Misiju OUN na Kosovu kao privremenu administraciju. U navedenom dokumentu, kao jedna od osnovnih obaveza meunarodnog graanskog prisustva, propisani su „organizovawe i kontrola razvoja privremenih institucija demokratskog i autonomnog samoupravqawa, sve dok ne bude postignuto politiËko regulisawe”. „Srbija ne prihvata uËeπÊe ni na jednom meunarodnom forumu koji ne poπtuje principe OUN” - izjavio je tada predsednik Boris TadiÊ. Meutim, wegov zahtev nije zadovoqen. Poπto su shvatili da se svi balkanski lideri neÊe moÊi sastati za istim stolom, na Brdo su doputovale i voe Evropske unije - predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, rukovodilac Evrokomisije Hoze Manuel Barozu, πef evropske diplomatije Ketrin Eπton i ministar spoqnih poslova ©panije Migel Anhel Moratinos. A kada je sastanak veÊ poËeo - wega je napustio rukovodilac vlade Bosne i Hercegovine Nikola ©piriÊ. To se desilo kada je reË uzeo Haπim TaËi. ©piriÊ je svoj korak objasnio Ëiwenicom da ni wegova zemqa, kao ni Srbija, ne priznaje nezavisnost Kosova. Ista situacija je nastala i u maju 2011. godine na sastanku lidera Centralne i JugoistoËne Evrope, odræanom u Varπavi. UËeπÊe na takvom dogaaju Atifete Jahjaga, predsednice samoproglaπene „Republike Kosovo”, do koga je doπlo uz saglasnost SAD i Poqske, napravilo ga je πtetnim s glediπta sastava i moguÊnosti da se regionalni problemi reπavaju. Poqske novine „Gazeta ViborËa” su vrlo oπtro sve πto se u vezi sa tim forumom deπavalo nazvale „kosovskom avanturom”. Na kraju - uËeπÊe je odbio, osim predsednika Srbije, i predsednik Rumunije. „Predsednik Rumunije ne moæe da bude za stolom, za kojim je i predsednik nepriznate dræave” - objasnio je rumunski lider Trajan Besesku. Kad, zamislite, baπ pred BoæiÊne praznike, rukovodstvo Evropske unije je odluËilo da ovaj problem sredi upravo onako kako to wemu odgovara. Konkretno - reπ ilo je da natera rukovodstvo Srbije da i de-fakto, i de-jure prizna spoqnopolitiËku samostalnost Priπtine, tako πto Êe sa albanskom delegacijom potpisati odgovarajuÊi sporazum, uz patronat EU. Prema podacima

7


Forsirawe nezavisnosti... iz diplomatskih izvora u Briselu, prvobitni predlog je sadræao i stav da Êe Kosovo uËestvovati na regionalnim i joπ πirim meunarodnim susret i m a p o d s v o j i m s a mo p r o l a m o v a n i m n a z i v o m „Republika Kosovo”. A u tekstu dokumenata koje Êe potpisati kosovska strana biÊe napomena da taj naziv „ne predodreuje poziciju zemaqa u vezi sa statusom”. Ono, πto je bitno, to je da se vlast S r b i j e s l o æ i l a s a o s n o v n o m f o r m ul a c i j o m o Kosovu, a da samo zahteva izmenu napomene. Prema verziji iz Beograda, u toj „fusnosti” treba da se kaæe „u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbed nosti OUN”. Meutim, kosovske vlasti su se usprotivile i tom predlogu, i u tome ih je odmah podræala NemaËka, koja u ultimativnom stilu zahteva od Srbije da „ostavi u proπlosti rezoluciju 1244”. Za sada pitawe nije reπeno, i to sve viπe uznemirava i Brisel, i albanske separatiste Kosova. Prema informaciji priπtinskih novina „Koha ditore”, koje izlaze na albanskom jeziku, evropski sluæbenici nezvaniËno hoÊe da se shvati, da upravo pitaw e nazi va p redstav qa gl avnu prepreku zbog koje Kosovo ne moæe da sa Evropskom unijom posluje u reæimu slobodne trgovine. Kako su se oni slikovito izrazili - problem predstavqa ne samo „sadræina”, veÊ kako da se „sadræina nazove”. „Koha ditore” je na prvom stubcu postavila vrlo karakteristiËno zaglavqe, tako πto je navela da Kosovo pravi druπtvo Makedoniji u spisku dræava koje imaju probleme zato πto nije sreena situacija sa wihovim nazivom. Problem punopravnog uËeπÊa Kosova na meunarodnim sastancima je zabrinuo i poslanike Evropskog parlamenta. Na jesewem zasedawu koje poËiwe 16. januara planirano je da se razmotri i perspektiva prijema Srbije u EU. U pripremqenom nacrtu rezolucije... postoji zahtev Beogradu da „preduzme napore kako bi se pronaπlo reπewe za obezbeewe punopravnog uËestvovawa Kosova u inicijativama regionalne saradwe”. Nije nov problem da Ëlanovi jedne iste meunarodne organizacije ovu ili onu zemqu nazivaju razliËitim imenima. Dovoqno je da se setimo da danas punopravne Ëlanice NATO-a - GrËka i Turska - zauzimaju dijametralno suprotne stavove u vezi sa nazivom Makedonije. Atina iz poznatih razloga nastavqa tu zemqu da zove „Bivπa Jugoslovenska Republika Makedonija”, a Ankara smatra da je moguÊe da je zovu „Republika Makedonija”. U tom sluËaju u zvaniËnim dokumentima Severnoatlanske alijanse pravi se korektna napomena da „Turska priznaje Makedoniju pod wenim ustavnim nazivom”. Meutim, πto se tiËe Srbije, ne moæe da se govori ni o kakvoj korektnosti EU ili NATO-a. Od Beograda se zahteva da napravi joπ jedan - moæda najbitniji na meunarodno-pravnom planu - ustupak prema priznawu samoproglaπene nezavisnosti Kosova. Fond strateπke kulture 16.1..2012.

8

Petar ISKENDEROV Podvukla - Iskra) (P

Istinom protiv... (sa str. 6) Koliko se samo to razilazi sa stvarnoπÊu: jedan srpski zatvorenik je primetio V. ©eπeqa da leæi bez svesti, u lokvi krvi (u padu je ©eπeq udario glavom) i digao uzbunu... O zbuwenosti Tribunala govori i Ëiwenica da je Tribunal neoËekivano, najbræe πto se moglo, pozvao ruskog lekara - pulmologa Avdejeva, koji je ©eπeqa pregledao u martu 2011. godine, ali dr Avdejev je mogao da doe u Hag tek kroz mesec dana. Meutim, on je odmah ukazao na neophodnost da ©eπeqa bez imalo odugovlaËewa pregleda ruski kardiolog. U sumwiv razvoj dogaaja je moralo da se umeπa i Sudsko veÊe koje je upozorilo Sekretarijat da su potrebni i pisani izveπtaji, i ozbiqan detaqan medicinski pregled V. ©eπeqa. Da skrenemo paæwu i na sledeÊe: Sudsko veÊe je u viπe navrata, joπ od 2009. g. (!) zahtevao od Sekretarijata tribunala detaqan izveπtaj zbog pogorπawa zdravqa V. ©eπeqa. Sekretarijat - to je onaj isti organ koji Ëak i u Haπkom tribunalu za normu u svom radu smatra falsifikovawe, pritisak na svedoke i potkupqivawe, Ëak i „duple standarde”, i koji se ba vi pol iti kom sakr iva wa p oda tak a, zabr ano m pozivawa nezavisnih lekara i potpunog medicinskog ispitivawa ©eπeqa, πto sve direktno ugroæava æivot okrivqenog. A sve je vrlo jednostavno: spon zori i pravi „domaÊini” Tribunala, wegovi poli tiËki naruËioci, po svemu sudeÊi u Sekretarijatu tribunala imaju efikasan instrument za realizaci ju zadataka koji su im postavqeni od wihovih nalo godavaca. U stvari - rad Sekretarijata zasluæuje da se posebno istraæi. Tako Tribunal javnosti govori jedno - po formuli „sve je dobro πto se dobro svrπi”, a suπtina se pojavquje kada se pri komunikaciji sa pravnim savetnicima i dobijenim unutraπwim nalozima oslika jasna neinformisanost i izgubqenost sluæbenika Tribunala. Tribunal se zapetqao u mreæu sopstvenih laæi: ispostavilo se po wima, jer su oni tako obelodanili, da ©eπeq ne dozvoqava da se podaci o wegovom zdravstvenom stawu objavquju. I to uprkos dobro poznatoj Ëiwenici da je joπ 26.03.2009. V. ©eπeq izrazio svoju voqu: da se javnost - srpska i svetska, izveπtava o svim detaqima koji se tiËu wegovog zdravqa. Da ponovimo: ©eπeq je odbio „pravo na privatnost” i tajnost informacija u vezi sa wegovim zdravqem, i nije promenio svoju odluku- upravo suprotno tome predsednik Srpske radikalne stranke je jasno i detaqno izjavio da zahteva izveπtavawe meunarodne javnosti o svemu πto je u vezi sa wegovim zdravqem. Moramo da zakquËimo: ©eπequ je neophodna najhitnija moguÊa meunarodna pomoÊ! Neophodna je medicinska pomoÊ nezavisnih specijalista - pre s vi h - ka rd iol og a koj i po s ed u j u s v u p ot re bnu apar aturu. Izjava ruskog ministra inostranih poslova je da su paæwa i efikasna pomoÊ ruske dræave i ruske javnosti jedino πto Vojislava © e π e q a m o æ e d a s p a s i o d n e qu d s k o g i p r o tivpravnog obraËuna sa wim od strane Haπkog tri bunala, koji prema svemu viπe podseÊa na muËiliπte nego na na mesto, gde treba da caruje pravda. Fond strateπke kulture 21.1. 2012.

Ana FILIMONOVA Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. mart 2012.


PQA»KA U SMEDEREVU ILI ©TA BI TREBALO URADITI SA ÆEQEZAROM Æeqezara Smederevo je uniπtena jer ju je bivπe rukovodstvo namerno zaduæilo, pa pobeglo iz Srbije Reæim Borisa TadiÊa je potpuno propao. Wegova vlada povlaËi sumanute poteze. Ludaci na vlasti nanose neprocewive πtete dræavi i graanima Srbije. Preuzimawe æeqezare u Smederevu je dokaz da je odlazeÊi reæim izgubio kontrolu nad razumom. Poimo redom. Pre nekoliko meseci predstavnici vlade su tvrdili da nema govora da Êe Amerikanci da zatvore æeqezaru. Kada je preeno na skraÊenu petodnevnu nedequ, tvrdili su da je to samo trenutno stawe i da Êe se vrlo brzo vratiti sve u normalu. Posledwe nedeqe, videvπi da Amerikanci pakuje kofere, predstavnici vlasti su izjavqivali da neÊe dozvoliti da 5.400 qudi u Smederevu i 20.000 qudi koje rade kod dobavqaËa æeqezare ostanu bez posla. Onda je u Ëetvrtak osvanula vest da Êe dræava, ako bude trebalo, ponovo da preuzme æeqezaru. U petak pre podne predstavnici vlasti su saopπtili javnosti da su ponudili Amerikancima 40 miliona dolara za kupovinu æeqezare. Posle podne u petak, predstavnici vlasti su saopπtili da imaju pouzdane informacije iz poslovodstva æeqezare da Êe Amerikanci traæiti 60 miliona dolara, ali da Êe to da potvrde na svom upravnom odboru u utorak. Zabrinuta javnost i uplaπeni radnici i graani Smedereva su se naoruæali strpqewe do utorka. Amerikanci se nisu, naravno, oglaπavali. Meutim, tokom veËeri u petak, predstavnici vlasti su izaπli euforiËno u javnost i predstavili nam da su napravili genijalan potez i da su kupili ËeliËanu od Amerikanaca za jedan dolar. Poπto sam tu noÊ pisao odgovore za intrevju jednom nedeqniku, tu vest sam proËitao u 4.20 ujutru. Agencije su vest izbacili na svoje sajtove u 00.21. LAÆI TADI∆EVIH BIROKRATA U kasnoveËerwem obraÊawu javnosti premijer je rekao sledeÊe: vlada je otkupom æeqezare dobila kompletna sredstva za rad u vrednosti od 250 miliona dolara, neto obrtna sredstva su 100 miliona dolara, æeqezara nema nikakva zaduæewa i kredite prema bankama, ostaÊe isti broj radnika da radi, æeqezarom Êe upravqati profesionalni manaxment, dok je πef radne grupe za æeqezaru - kako to samo pompezno zvuËi - partner premijera CvetkoviÊa u svim pqaËkaπkim privatizacijama, dok je sadaπwi premijer bio direktor Agencije za privatizaciju a NikeziÊ suvlasnik u zajedniËkoj konsultanskoj kuÊi, koja je dobijala da

Iskra 1. mart 2012.

radi procene kapitala znaËajnijih preduzeÊa u privatizaciji, zbog Ëega ih je trebalo obojicu uhapsiti. Mediokritet Duπan NikeziÊ, potpuni anonimus i neznalica, taj opskurni lik naπe tranzicije je izjavio da postoji moguÊnost da se pokrene i upali druga peÊ! To je zaista vrhunac qudske gluposti. Amerikanci odlaze iz Srbije i gase peÊi, jer, kako kaæu, prave gubitke, dok TadiÊev birokrata pali peÊi i pokreÊe proizvodwu. ZaprepaπÊen ovakvim brzim razvojem dogaaja, euforiËnim izjavama premijera i wegovog pajtaπa u pqaËkawu srpskih preduzeÊa, odluËio sam tog istog jutra da uzmem zvaniËne bilanse æeqezare i da vidim kakva je krvna slika pacijenta. Napomiwem, nikada pre toga nisam gledao nijedan bilans æeqezare. PokuπaÊu na najednostavniji naËin za one koji se ne razumeju u bilanse i ekonomiju da napravim skraÊenu verziju analize bilansa. Bilansi koje sam analizirao su zvaniËni izveπtaji iz 2009. i 2010, jer se bilansi za 2011. predaju do 28. februara 2012. Prema tim izveπtajima, æeqezara je 31. decembra 2010. imala ukupne obaveze, izraæavaÊu sve u evrima zbog lakπeg praÊewa, preko 673 miliona evra, od Ëega su dugoroËne obaveze bile 452 miliona evra, a kratkoroËne 221 milion evra. KratkoroËne finansijske obaveze - lepo piπe u bilansima - iznose 188 miliona evra. To je, ponavqam, bilo u 2010. Premijer je rekao da æeqezara nema obaveza. TaËnije, rekao je da nema finansijskih obaveza. Meutim, i u Izveπtaju o tokovima gotovine za 2010. u stavci - dugoroËni i kratkoroËni krediti, priliv u 2010. - postoji iznos od 151,17 miliona evra. Ako je premijer rekao da nema finansijskih obaveza u 2011, znaËi li to da je æeqezara vratila sve ove kredite u godini kada je napravila gubitke i kada je odluËila da napusti Srbiju zbog rastuÊih gubitaka? U martu 2012. Êemo analizirati bilanse za 2011. Gde je problem? Ili premijer ne zna da Ëita bilanse ili svesno obmawuje srpsku javnost. Mislim da je premijer namerno obmanuo javnost, πto on redovno u svom mandatu i radi. Kada se porede ukupne obaveze æeqezare u 2010. godini - 673 miliona evra prema prethodnoj 2009. godini - 402 miliona evra, onda se vidi da je rast obaveza u jednoj godini bio neverovatnih - 271 m i li o n e v r a . æe q e z a r u s u u j e d n o j g o d i n i zaduæili, πto kod banaka, πto kod dobavqaËa, Ëitavih 271 milion evra.

9


PqaËka u... Ukupan bilansni kapital æeqezare iznosio je 115 miliona evra. To znaËi da su samo u jed noj godini æeqezaru zaduæili 2,36 puta viπe nego πto iznosi wen kapital u bilansima. Kako je to moguÊe? ©TA SE ZAISTA DESILO? Na osnovu mog dugogodiπweg iskustva sa svetskih træiπta i analizirawa hiqada kompanija, mogu da kaæem da postoje indicije da se poslovodstvo æeqezare namerno zaduæivalo jer je donelo odluku da napuπta Srbiju. U tom namernom zaduæivawu sauËesnici su im bili bankari i kreditori koji su im obezbeivali sveæ novac. Ko daje 271 milion kredita æeqezari u novcu i robi kada je wen kapital svega 115 miliona evra i kada veÊ postoji zaduæenost 402 miliona evra? Koje su garancije za vraÊawe tog kredita? Sve su ovo pitawa na koja se moæe odgovoriti ako se pacijent detaqno pregleda, ako jedan struËan tim ue u æeqezaru i napravi reviziju poslovawa od dana preuzimawa æeqezare. Analiza cifara u æeqezari Êe potvrditi πta se zaista dogodilo. Daqe, na strani aktive Kompanije, na poziciji obrtna imovina u 2010. iskazan je iznos od 333 miliona evra, zalihe su - 150 miliona evra, a potraæivawa 183 miliona evra. Detaqnom analizom u samoj kompaniji treba videti da li stvarno postoje tolike zalihe ili je to, kao πto sam imao prilike u praksi da se uverim, samo fikcija? Takoe, potrebno je, istovremeno, utvrditi koliko je stvarno realna moguÊnost naplate potraæivawa? ©ta ako se tih 183 miliona evra ne moæe naplatiti jer je dato povezanim firmama po svetu koje su, recimo, fantomske i koje sluæe za prawe novca÷ To su samo neka struËna pitawa na koje Ëekamo odgovore. Neko mora graanima Srbije da odgovori. Na poziciji - gubitak iznad visine kapitala - uporeujuÊi dve godine, vidimo da je taj gubitak drastiËno poveÊan sa - 42 miliona evra u 2009, na - 192 miliona evra. To je poveÊawe od neverovatnih 150 miliona evra, i to je taËno onaj iznos priliva kredita koji su doπli u 2010. Gubici su pokrivani novim zaduæivawem, πto je dokaz moje teze da je namera poslovodstva bila da u 2010. izvuËe kapital i da spremi scenario bekstva iz Srbije. Analiza poslovnih prihoda i poslovnih rashoda pokazuje da je u 2010. kompanija napravila poslovni gubitak od 111 miliona evra, dok je finansijski gubitak, kao razlika izmeu finansijskih prihoda i finansijskih rashoda, iznosila 39 miliona evra, tako da je ukupan gubitak u 2010. dostigao iznos od 150 miliona evra.

10

Uzeo sam, radi poreewa, joπ stavku t r o π k o v i za r a d a - k o j i u u k u p n i m r a s ho d i m a uËestvuje sa 7,4 odsto, πto je daleko mawe od proseka multinacionalnih kompanija po svetu, koje izdvajaju za zaposlene i 12 odsto ukupnih rashoda. Ovo je dokaz da su radnici bili eksploatisani i slabo plaÊeni za teπke uslove u kojima su radili. KOLIKA JE STVARNA DUBIOZA? Ukoliko æelimo da doemo do taËne cifre nastale dubioze, morali bi da dobijemo bilanse za 2011. i da dobijemo moguÊnost da uemo u kompaniju i pregledamo poslovawe od 2003. do 2011. Na osnovu ove analize bilansa iz 2010, ta dubioza se kretala od minimalnih 345 miliona evra do potencijalnih 528 miliona evra. To je, kada se uzme presek bilanasa od 31. decembra 2010. godine. Pre nego πto iznesem svoje zakquËke i predloge, imam nekoliko pitawa kojim bi trebalo da se pozabave istraæni organi SAD i Srbije, vezani za samu prodaju æeqezare: 1. Kada je æeqezara poklowena u martu 2003. ameriËkoj kompaniji za 23 miliona dolara, koliko je stvarno novca poslato iz Pitsburga? Da li su taËne tvrdwe struËwaka koji su te godine uradili Dosije „Pelikan” iznoseÊi da je za æeqezaru plaÊeno 550 miliona dolara?; 2. Ko je uzeo zvaniËnu proviziju za prodaju æeqezare od πest miliona dolara?; 3. Da li je taËan podatak naπeg ambasadora u SAD g. VujaËiÊa iz aprila 2004, koji je to izjavio pred ameriËkim zvaniËnicima, da je od ukupno prenesenih 33 miliona dolara, koliko je plaÊena æeqezara, svega Ëetiri miliona dolara otiπlo na „zbriwavawe zaposlenih”? 4. Kome je otiπla razlika od 550 miliona dolara do 33 miliona dolara?; 5. Kakva je uloga u prodaji imao tadaπni ameriËki ambasador Vilijem Mongomeri? PITAWA ZA REÆIM BORISA TADI∆A 1. Zaπto ste ponudili za otkup æeqezare 40 miliona dolara, kada su weni vlasnici pristali da je ustupe za jedan dolar?; 2. Zaπto obmawujete javnost da æeqezara nema obaveza, kada su wene obaveze u 2010. iznosile - 673 miliona evra?; 3. Zaπto obmawujete javnost da æeqezara nema finansijske obaveze, kada wene finansijske obaveze u 2010. zvaniËno iznose - 188 miliona evra?; Kraj na str. 12/2) (K

Iskra 1. mart 2012.


©ta se moæe oËekivati od predstojeÊih izbora u Srbiji?

NAPREDWACI SU REPRIZA REPRIZE Stranka Tomislava NikoliÊa i Aleksandra VuËiÊa je repriza - reprize. To vam je kao stoti put repriz irana domaÊa s erija. Mislim da nikog ozbiqnog u Srbiji viπe nije briga da li se radi o vrhu DS, ili stranke Tomilsava NikoliÊa, graani su jednostavno zabrinuti zbog nekih osnovnih æivotnih pitawa, na koja na æalost teπko da bilo ko u sadaπwoj parlamentarnoj ponudi ima ozbiqan odgovor, kaæe za „Dnevnik” predsednik Naprednog kluba »edomir AntiÊ povodom najave napredwaka Aleksandra VuËiÊa da Êe predstojeÊi izbori u Srbiji biti referendum za, ili protiv DS-a. - Naravno poπto je stav veÊine graana formiran u doba krize, sankcija, komunizma, lako je qude opËiniti populizmom. Mnogo smo toga videli u proteklih 20 godina i svaki put se raæalostim kada vidim koliki broj graana joπ sa zanimawem prati ta politiËka naklapawa. Na æalost ne vidim pot encijal u stranci Tomislava N ikoliÊa da donese promene. Neπto malo viπe potencijala vidim u mawim strankama, bez obzira da li pripadaju ideoloπkoj strani koju ja zastupam. Prosto ovde postoji opËiwenost velikih stranaka popu larnoπÊu, wihove voe kao da veruju da su u prav u u meri u kojoj su polularni. A to na æalost, ili moæda i na sreÊu nije tako.

* Da li je VuËiÊeva izjava pokuπaj da se obrne toËak, kada je na izbore sadaπwa vlast, tadaπwa opozicija, pozivala kao na izjaπwavawe protiv SRS i SPS? - Mislim da on æeli da kaæe, da bez obzira na sve mawkavosti SNS, kojih su graani svesni, da Êe glasom za wih, glasati protiv sadaπwe DS, sa kojom, mi treba da poverujemo, oni nikako neÊe ulaziti u koaliciju. Meutim, poπto su veÊ socijalisti uπli u koaliciju sa DS-om, ne vidim zaπto to ne bi uËinila stranka koja istorijski mnogo viπe dugije SPS-u i DS - u. A te wegove reËi nisu programska poruka. To je poruka izborna. VuËiÊ ne kaæe da Êe napustiti politiku sadaπwe vlade, jer to ni ne moæe u velikoj meri, veÊ da sa wima neÊe zajedno, da Êe pojedini nepopularni qudi iz vlade biti promeweni qudima, u Ëiju Êemo se nepopularnost tek uveriti u narednim godinama.

* ©ta mislite pod tim da napredwaci duguju socijalistima i demokratama? - Prvo stara SRS nikada ne bi postala tako moÊna, da nije bilo Slobodana MiloπeviÊa. Oni su bili wegova omiqena stranka, kroz wu je razarao opoziciju. Niste mogli da ponudite socijalnu agendu koja je bila primitivnija i najprostijem svetu razumqiva od one koju je zagovarala stranka Vojislava ©eπeqa. Sa druge strane niste mogli biti patriota, u meri u kojoj su oni bili πovinisti u proteklih 20 godina. Tako da svako ko bi ponudio drugu opciju od MiloπeviÊa ulazio je u raqe te priËe, od Velike Srbije koja je velika kao

Iskra 1. mart 2012.

Jugoslavija, do toga da moæe biti hleba za tri dinara, da Êe sruπiti Dediwe, da bi uniπtio privilegije... Da li bi stranka Tomislava NikoliÊa imala uspeh da wenu tranziciju 2008. godine nije pomogla Demokratska stranka? Setimo se izjave Olivera DuliÊa da posle izbora i ta stranka moæe uÊi u koaliciju. Imamo jedan procenat graana, koji je na æalost priliËno visok, koji je za opoziciju, ali za dvorsku opoziciju . »ar opoziciji daje to πto je ona radikalno na reËima protiv neËega, a ustvari je bliska estabiliπmentu. Zato je je bila vaæna MiloπeviÊeva podrπka „opozicionoj SRS” i zato je bilo bitno da 2008. i 2009. da SNS ne bude u ogorËenom sukobu sa vladajuÊom koalicijom. Kada su uπli u otvoren sukob sa vladom, oni su 2011. poËeli da gube glasove. Odatle sada ta potreba da se Ëitava vlada svede na vostvo DS, a u isto vreme da se stranka Tomislva NikoliÊa predsatvi kao jezgro nekakvog svenarodnog opozicionog pokr eta.

* Koja od mawih partija moæe biti, uslovno reËeno, stranka iznenaewa na predstojeÊim izborima? - NeÊe tu biti mnogo iznenaewa. Najviπe Êe osvojiti stranke Tomislava NikoliÊa i Borisa TadiÊa. To je sigurno, samo je pitawe koliko Êe osvojiti. Cela igra je sada oko toga da SNS dobije ispod 40 posto, jer ako bi osvojila iznad toga bila bi moralni pobednik izbora i bilo bi vrlo teπko praviti koaliciju protiv we. Kao πto je bilo teπko praviti koaliciju protiv DOS-a 2000. godine. MoguÊe iznenaewe Êe biti dve stranke koje su sada naizgled na margini, a to su SRS i D©, a to znaËi da Êe dobiti viπe nego πto se oËekuje, ali taj rezultat neÊe dovesti do neke drastiËne promene u odnosu snaga.

* Kako tumaËite u ovom momentu Êutawe Vojislava Koπtunice, koji ne hrli u NikoliÊev zagrqaj? - Koπtunica ne moæe sa NikoliÊem, poπto je NikoliÊ mnogo daqe od onih ideja za koje se on zalaæe nego Boris TadiÊ. Postavqa se objektivno pitawe zaπto bi on pravio koaliciju sa NikoliÊem, ako ne moæe da nastavi politiku zbog koje je napus tio vla du. Sa druge strane nije nebitno za wega, dobiÊe mawe nego πto je nekada imao u vladi koju je predvodio. Kada je reË o wegovoj taktici, imali su dve velike kampawe za 20 godina, a nikada ih nisu vodili sami. D© je imao kampawu kada je Koπtunica izabran za predsednika SRJ, a druga je bila vezana za ustav Srbije. Uglavnom je ta politika bila ovakva kakva je i danas - vrlo pasivna. MoÊna πtula DS-u se sada deπava neπto zamqivo, πto se deπavalo i MiloπeviÊu. DS je uspela 2008. godine da podeli opoziciju i da je marginalizuje. Meutim ta opozicija je danas, kada se uzme u zbiru - jaËa

11


Napredwaci su...

(PqaËka

nego ikada. »iwenica je da je DS izmeu 2003. i 2008. godine mnogo uËinila na radikalizaciji Srbije. Oni su, da bi postali najmoÊnija stranka u zemqi glumili radikalizaciju , da bi tako mogli da k r it i ku j u K o π t u n iË i n u v l a d u , k o j a j e s a s v im mawkavostima, bila reformska. Tada su govorili da je Koπtunica abolirao MiloπeviÊevu partiju i suπtinski podræao radikalsku politiku. To su radili zato πto su na taj naËin predstavqajuÊi Srbiju kao slabu dræavu, koja je na ivici da padne pod vlast nekakvog novog Hitlera, mogli da krit ik u j u Ëa k i ev r o p s k e i p r o re f o r m s ke po t ez e tadaπwih vlasti, a da ne ugroze svoje odnose sa EU i SAD i da pri tom dobijaju na popularnosti. To je bila wihova priËa da bi doπli na vlast , prvo sa prokaæenim Koπtunicom, onda sa omraæenim SPSom, i ta priËa viπe ne vaæi. SRS jeste oslabila kada je podeqena, ali je ispalo da je to weno krilo, koje je DS-u delovalo kao buduÊa πtula umesto SPS-a, jako moÊno i popularno. Problem ima i SNS, koja nema viπe nikave veze sa radikalskim programom, da objasni svojim biraËima da neÊe biti radikalnih promena, ali da Êe uspeti da Srbiju naprave kao zemqu koja se mewa i ide napred i πto je joπ vaænije u kojoj se mnogo dobro æivi. Dnevnik, 13.1.2012. Podvukla - Iskra) (P --------------------Komentar Iskre

4. Zaπto obmawujete javnost i tvrdite da je ostao kapital æeqezare, kada je sav kapital pojeden dugovima i visina gubitaka iznad kapitala je dostigla 192 miliona evra?; 5. Zaπto obmawujete javnost da Êete da upalite drugu peÊ i da pokrenete proizvodwu, kada to nisu znali da urade prethodni vlasnici?; 6. Koliko je æeqezara stvarno plaÊala cenu struje i koliko puta je ta cena mawa od cene struje na svetskom træiπtu?; 7. Koliko je æeqezara stvarno plaÊala radnu snagu i koliko puta je ta cena radne snage mawa u odnosu na cenu radne snage u svetu?; 8. Da li stvarno verujete da ste nadmudrili ameriËku multinacionalnu kompaniju kada ste pristali da uzmete nazad æeqezaru za jedan dolar?; 9. Zaπto spaπavate o troπku poreskih obveznika 5.400 zaposlenih u æeqezari, kada ste za posledwe Ëetiri godine uniπtili 400.000 radnih mesta u Srbiji?; 10. Da li stvarno verujete da Êete ovakvim predizbornim trikovima zaista uspeti ponovo da obmanete biraËe u Srbiji?

Svetlana StankoviÊ

Donosimo gorwi Ëlanak, u ovom sluËaju intervju »edomora AntiÊa, predsednika Naprednog kluba, koji reËima visokih Ëimbenika i analitiËara demokratsko-partijskog politiËkog poretka verno oslikavaju wegovu suπtinu. Od predstojeÊih izbora, izuziv emotiovno-stranaËkih naboja, podela i ostraπÊivawa naroda i velike politiËke buke i groznice, nikakve stvarne promene ne treba oËekivati. Dve najveÊe politiËke stranke. TadiÊeva vladajuÊa DS i NikoliÊeva Srpska napredna stranka (SNS), sa najboqim izbornim izgledima (`rejtingom`), su ustvari, po AntiÊu, `dvorska opozicija`, jedna drugoj. I pored wihove oπtre predizborne retorike, AntiÊ ne iskquËje ni moguÊu post-izbornu koaliciju meu wima. Eventualna vlast SNS-a bila bi `repriza reprize` veÊ dugo gledane i trpqene vlasti DS -`promena bez promene`, jer se u biti i suπtini poretka niπta ne mewa. Iluzija novine je u eventualnoj promeni stranke, kaolicije i qudi na vlasti - ali ne i same demokratsko-partijske prirode vlasti. Prirodu poretka ilustruje i Ëiwenica da nalik na stvarnu opoziciju Ëine stranke koje AntiÊ naziva `reformskim` - Koπtunicina DSS i ostatak ©eπeqevih radikala (SRS) - i to u trenutku kad napuπtaju strogo demokratska pravila igre i iskquËivo partijsku borbu za vlast i poËiwu da traæe racionalne odgovore na neka goruÊa opπtenarodna pitawa. Ali - karakteristiËno za demo-stranaËki poredak - one su bez πansi da samostalno pobede na izborima. A i kada bi bile, koaliciona kombinatorika `nereformskih` snaga (kao u Koπtunicinom sluËaju posle zadwih izbora) je tu da ih zaustavi i saËuva `nedodirqivost` suπtine poretka.

12

u... (sa str. 10)

PREDLOG MERA Dok Ëekamo odgovore bankrotiranog reæima Borisa TadiÊa, iznosim sledeÊi predlog mera za æeqezaru u Smederevu: 1. Odbiti ponudu za preuzimawe æeqezare za jedan evro, dok se ne napravi taËan presek stawa kompanije na dan 31. decembra 2011; 2. Detaqna analiza poslovawa komanije 2003-2011; 3. StruËni tim - organizuje se nezavisan struËni tim iz zemqe i rasejawa koji Êe napraviti u roku od 30 dana izveπtaj o poslovawu kompanije 2003-2011; 4. Procena kapitala - struËni tim Êe napraviti novu procenu kapitala sa presekom stawa na dan 31. decembra 2011; 5. KriviËne prijave - podizawe kriviËnih prijava protiv svih uËesnika u prodaji æeqezare kao i kriviËnih prijava protiv sadaπwih vlasnika zbog namernog voewa æeqezare u bankrot i izvlaËewa kapitala iz subjekta privatizacije, 6. Saradwa sa SAD - saradwa sa istraænim organima SAD oko utvrivawa obima kriviËnih dela svih uËesnika u privatizaciji æeqezare; 7. Radni steËaj - uvodi se radni steËaj u kompaniju odmah; 8. Upravqawe - StruËni tim preuzima upravqawe kompanijom; 9. Restruktuirawe - struËni tim izrauje plan restruktuirirawa u februaru 2012; 10. Nova privatizacija - tender za novu privatizaciju u martu 2012. Dveri srpske,1. 2.2012. (Podvukla - Iskra))

Brako Dragaπ

Iskra 1. mart 2012.


Intervju: F. William Engdahl

AUTOR KWIGE 'STOQE∆E RATA' Jedan od najdiskutiranijih geopolitiËara danaπwice, F. William Engdahl u ekskluzivnom intervjuu za Dnevno otkriva pozadinu hrvatskog ulaska u EU, sukoba ruskih i ameriËkih interesa na Balkanu te posqedica koje bi mogle zadesiti naπu zemqu. Nakon πto je kwigom 'StoqeÊe rata' πokirao javnost, ameriËki geopolitiËar nastawen u WemaËkoj u ekskluzivnom intervjuu za Dnevno.hr iznosi teze koje Êe iznenaditi mnoge. Otkriva πto se krije iza 'propusnice' koju je Europska unija dala Hrvatskoj te zbog Ëega upravo naπu zemqu smatra 'stoæernom dræavom' jugoistoka Europe. Pojaπwava uzroke svjetske financijske krize te upozorava na neizvjesnosti opstanka Europske unije i SAD-a. Ukazuje na opasni valutni rat kojim Wall Street æeli uniπtiti euro, zakulisne igre kojima ameriËki obavjeπtajci pokuπavaju 'oslabiti' Putina te pojaπwava zaπto je u krvavom ratu morao biti ubijen libijski voa Gadafi.

Zbog Ëega je EU nakon niza godina odluËila Hrvatsku upravo sada primiti u svoje Ëlanstvo, a graani svjedoËe da nuæne druπtvene i ekonomske reforme nisu ni pribliæno privedene kraju? - Razlozi za to leæe u geopolitici. Hrvatska je stoæerna zemqa za cijelu jugoistoËnu Europu. Uz to ima posebne povijesne veze s Bliskim Istokom. Svi energetski tokovi iz tog podruËja do juænih dræava Europske unije moraju proÊi kroz Hrvatsku. Upravo takav geopolitiËki poloæaj Ëini ju neformalnim 'bojiπtem' naftnih interesa izmeu Rusije s jedne strane i SAD-a odnosno Europske unije kao ameriËkog zastupnika, s druge strane. Energetski tokovi i s wima povezani interesi velikih sila kreÊu se danas sliËnom trasom kao i æeqezniËka linija Berlin-Bagdad koja je prije viπe od jednog stoqeÊa prolazila kroz Balkan i Hrvatsku. Upravo su ti interesi, odnosno zemqopisni poloæaj Hrvatske definirali sve ono loπe, ali i dobro πto joj se, kao i wenim graanima, dogaalo kroz stoqeÊa.

Neki analitiËari smatraju da su upravo SAD 'ugurali' Hrvatsku u EU kako bi zaπtitili svoje interese na ovom podruËju od sve jaËeg ruskog i kineskog utjecaja. Slaæete li se s time? - To je zasigurno toËno. Rusija ima dugogodiπwe energetske veze s Hrvatskom. One su imale uspona i padova, ali su uvijek postojale, prije svega kroz Jadranski naftovod (JANAF) i Druæbu Adria. Prije dvije godine hrvatska Vlada pristupila je i Gazpromovom projektu 'Juæni tok' koji ruski plin dovodi u juænu Europu. To je dio veÊeg projekta u kojeg spada i tzv. 'Sjeverni tok' koji prolazi kroz WemaËku, a zapoËeo je s radom prije dva mjeseca.

Iskra 1. mart 2012.

Upravo sve to Ëini Washington vrlo nervoznim. Kontrola nafte i plina je stup ameriËke vawske politike joπ od kraja Drugog svjetskog rata. No Rusija je kao jedinu moguÊnost suprotstavqawa ameriËkoj d ominaciji u Euroaziji iskoristila energetske resurse i wihovo snaænije povezivawe s Europom. Na taj naËin æeli neutralizirati prijetwu koju joj predstavqa NATO. ©to se pak Kine tiËe, od kad je 2009. godine predsjednik Hu Jintao posjetio Zagreb, te dvije zemqe grade sve jaËe odnose. Koliko sam upoznat, u studenom proπle godine razgovaralo se i o kinesko-hrvatskoj vojnoj suradwi. To nikako ne veseli Washington.

Kako gledate na duæniËku krizu u koju je upala Europske unija? Moæe li se EU iz we izvuÊi i hoÊe li preæivjeti u obliku u kojem je danas? - To je izuzetno kompleksno pitawe. DuæniËki problem GrËke, Italije, Portugala i drugih dræava ima svoje ishodiπte u bankarskoj krizi koja je nastala tijekom proteklog desetqeÊa kada su ameriËke kamatne stope bila rekordno niske. To je na valu jeftinog ameriËkog novca stvor i l o fi n a n c i j s k i b a l o n g l o b a l n i h d i me n z i j a . Trenutno je situacija u EU izuzetno dramatiËna. NajveÊe europske banke oËajniËki trebaju kapital dok istovremeno dræe trilijune eura u nenaplativim kreditima kojih se ne mogu rijeπiti. Moje je miπqewe meutim da Êe unatoË krizi Europska unija opstati, ali u drugaËijem obliku, nadam se mawe destruktivnom. No to za sada nitko joπ ne moæe prognozirati. Ono πto πira javnost ne zna je da se trenutno vodi skriveni valutni rat izmeu ameriËkog dolara i eura. Wega su pokrenuli Wall Street i ameriËko Ministarstvo financija koristeÊi krizu u GrËkoj kako bi putem Hedge fondova zapoËeli financijski 'napad' na euro. AmeriËke rejting agencije Moody's i S&P imaju besramnu ulogu u tome. Ruπewem kreditnog rejtinga pojedini m e u r o p s k i m d r æa v a m a p o t p o m a æu a m e r i Ë k i 'napad'.

U kakvom je stawu ameriËko gospodarstvo danas? Oporavqa li se SAD ili se bliæi poËetak kraja ameriËke globalne dominacije bazirane na dolaru? - SAD su danas u sliËnoj poziciji u kojoj je prije Prvog svjetskog rata bila Velika Britanija ili Rimsko carstvo oko treÊeg stoqeÊa prije Krista. AmeriËka ekonomija zahvaÊena je velikom depresijom. 'Nekretninskom balonu' stvorenom nakon 2002. godine trebat Êe godine da se 'ispuπe'. NajveÊe banke su de facto nesolventne, odræavaju se na umjetnom æivotu samo putem pomoÊi ameriËkih federalnih rezervi i novcem poreznih

13


obveznika. Amerika viπe niπta ne proizvodi. Velike kompanije pobjegle su na Istok u potrazi za jeftinom radnom snagom. Iza dolara, kao rezervne svjetske valute, viπe ne stoji jaka ekonomija veÊ iskquËivo sirova vojna moÊ. Bez toga bi ga Japan i druge zemqe, koje u svojim trezorima dræe ameriËke obveznice, a time i ameriËki dug, odavno napustile.

isto kao i egipatski predsjednik Hosni Mubarak. No libijskog vou nisu mogli svrgnuti jer je imao s n a æ n u p o t p o r u n a r o d a . Z a t o s u p us t i l i d a Francuska naoruæa i financijski podupre opozi cijsko 'Tranzicijsko nacionalno vijeÊe' u zamjenu za libijsku naftu. Svim ratnim operacijama, od samog poËetka, rukovodila je Pentagonova AfriËka komanda 'Africom' sakrivena iza 'Zaqevskog vijeÊa za suradwu'. Rat u Libiji jedno je od najcrwih poglavqa novije povijesti meunarodnog prava.

Bespoπtedan oblik kapitalizma izveo je na ulice gradova brojne demonstrante poput pokreta 'Okupirajmo Wall Street' i drugih. Kako gledate na wih?

Kako gledate na trenutnu eksplozivnu situaciju u Rusiji? »ini se da se uoËi oæujskih izbora stvara sve veÊi opozicijski pokret protiv dvojca Putin-Medvedev?

Autor kwige...

- ©to se tiËe pokreta 'Okupirajmo Wall Street', on je vrlo amorfan. Neki krugovi oko Obame i Bijele kuÊe nastoje ga iskoristiti kao oblik pobune protiv republikanskih bankara. Ciq im je ponovno dobiti izbore. No veÊina demonstranata je ipak iskrena u svojem nezadovoqstvu stawem u zemqi i svijetu. Prosvjedi su vaæni zbog toga πto ukazuju na najvaæniji problem SAD-a. Banke s Wall Streeta postale su tijekom proteklih trideset godina moÊnije od ameriËke Vlade. Ekonomija Êe imati πansu za oporavak samo ako se razbije enorm na moÊ banaka poput Goldman Sachsa, Citigroupa, Bank of America i JP MorganChase, i to nacionalizacijom ili na bilo koji drugi naËin. U svakom sluËaju, za to Êe biti potrebna desetqeÊa.

Svjedoci smo napetosti oko Irana i wegovog navodnog nuklearnog programa. EU je nakon SAD-a blokirala uvoz iranske nafte. Situacija podsjeÊa na stawe prije ameriËkog napada na Irak. Slijedi li novi rat zbog kojeg Êe cijene nafte 'odletjeti u nebo'? - Ne vjerujem da Êe biti vojne akcije protiv Irana. SAD su svjesne da riskiraju totalni svjetski sukob . Iran nije Irak. Ta zemqa ima stvarne kapacitete da uzvrati na napad, zbog toga vojna okupacija zemqe ne dolazi u obzir. A Izrael nema snage sam uÊi u rat. Europska unija je napravila glupost kad je pod ameriËkim pritiskom zabranila uvoz iranske nafte od srpwa ove godine. Sada Êe Iran odgovoriti na naËin da Êe obustaviti isporuku nafte za EU, i to odmah. To Êe samo pojaËati ekonomski pritisak na krizom uzdrmanu Europu. U usporedbi s Kinom, Japanom, Indijom i Azijom, Europska unija Ëini beznaËajno mali dio svjetskog træiπta na kojem Iran plasira svoju naftu.

Tko po vaπem miπqewu stoji iza revolucije u Libiji te svrgavawa i muËnog ubojstva Gadafija? - Posve je jasno, Washington je orkestrirao rat u Libiji koristeÊi prevarantsku i opasnu doktrinu 'Odgovornost za zaπtitu civila'. Nikada nije pruæen niti jedan dokaz da su Gadafijeve zraËne snage bombardirale libijske civile. No zato NATO-ve snage jesu. Gadafi je bio trn u oku SAD-a

14

Am e r i Ë k i St at e De p a r t m e n t i obavjeπtajne sluæbe iza kulisa vode cijelu 'igru' u Rusiji. Istu su stvar napravili u Ukrajini 2004. godine. Washington zna da Êe Putin biti teæi opo nent nego Medvedev i nastoje ga oslabiti koliko god to mogu. Putinov predsjedniËko-premijerski 'krug' svakako nije stil vladawa zapadnih demokracija. No radi se o ruskom nacionalistu koji Êe pod svaku cijenu braniti ruske interese u teπkim vremenima koja dolaze. Zbog toga SAD f i n a n c i j s k i p o d u p i r e d o k a z a n o k o r um p i r a n e opozicijske lidere. U Rusiji vlada nezadovoqstvo Medvedevom i Putinom, ali veÊina Rusa s kojima sam razgovarao smatra da je Putin generalno najbo qi izbor za teπka vremena kroz koja Rusija pro lazi. Ta je zemqa zapravo u stawu neobjavqenog Hladnog rata s SAD-om, nametnutog od strane Washingtona. Moskva se nastoji odræati igrajuÊi na jedini 'adut' koji ima, naftno i plinsko bogatstvo. Mislim da je to dobra strategija.

Kako vidite trenutnu globalnu situaciju u svijetu zahvaÊenom krizom? HoÊe li borba za naftu, podivqali financijski interesi i druπtvo temeqeno na profitu dovesti do novog 'stoqeÊa rata'? - Na æalost, mi smo veÊ sada negdje u sre dini 'stoqeÊa rata'. Za Washington Hladni rat nije zavrπio propaπÊu Varπavskog pakta i SSSR-a. AmeriËki stratezi joπ prije 20 godina u tome su vidjeli priliku za globalnom kontrolom. Pentagon ju je nazvao 'Dominacijom punog spektra' . Pogledajte samo u kojim su sve ratovima izravno ili neizravno sud jeloval e SAD od 1991. d o d anas; Irak, Afganistan i Libija samo su najpoznatiji. Ali tu su prikriveni sukobi u Somaliji, Yemenu, Iranu, Egiptu, Kirgistanu, Kosovu... Lista je sve duæa. No ti ratovi nisu znak ameriËke snage veÊ oËaja. S t o q e Ê e a m e r i Ë k e v l a d a v i n e s e r u π i zb o g truleæi koja dolazi iznutra. Isto kao Rimsko carstvo 300 godina prije Krista. NajveÊa je tragedija pritom πto veÊina Amerikanaca toga nije svjesna zbog strogo kontroliranih medija.

Kako Êe SAD reagirati na nedavnu najavu ruske naftne kompanije 'Zarubaæweft' kako Êe u Hrvatsku investirati viπe od milijardu eura? - Pred Washington to postavqa problem: (Kraj nas tr. 16/1)

Iskra 1. mart 2012..


Prestolonaslednik Aleksandar KaraoreviÊ

FINANSIRAWE DVORSKOG KOMPLEKSA NA DEDIWU »im su objavqeni podaci o novcu koji dræava iz buxeta izdvaja za odræavawe dvorskog kompleksa na Dediwu, kraqevska porodica KaraoreviÊ odmah se naπla na udaru dela senzacionalistiËke πtampe i politiËara koji na ovoj, inaËe javnosti nedovoqnoj rasvetqenoj temi, ubiraju politiËke poene. O tome kako u Srbiji zaista funkcioniπe dvorski kompleks, za „Politiku" govori prestolonaslednik Aleksandar KaraoreviÊ. „U trenutku kada sam se 2001. godine uselio u dvorski kompleks, on se nalazio u stawu potpune oronulosti. Bio sam prinuen da prodam imovinu u Londonu kako bih obavio najneophodnije popravke i obezbedio odræavawe kompleksa. U kakvom stawu se nalazio kompleks, moæe se videti iz izveπtaja dræavne komisije, uraenog 90-ih godina, kao i iz izveπtaja komisije prilikom primopredaje 2001. godine. Od 2001. godine do sredine 2004. godine, kada je dvorski kompleks ponovo vraÊen na dræavni buxet, porodica KaraoreviÊ finansirala je wegovo odræavawe", kaæe Aleksandar KaraoreviÊ.

Kada je dræava Srbija zapravo poËela da finansira odræavawe kompleksa na Dediwu? Dvorski kompleks na Dediwu, koji je sagradio moj deda, kraq Aleksandar Prvi, i koji je privatno vlasniπtvo moga oca kraqa Petra Drugog, mojih striËeva princa Tomislava i princa Andreja, konfiskovan je Kardeqevim dekretom 1947. godine. Oduzimawem imovine dræava je na sebe preuzela odgovornost odræavawa kompleksa, iz dræavnog buxeta. Tako je bilo tokom diktature, a i za vreme reæima koji je bio na vlasti do 2000. godine. Da li je taËna raËunica prema kojoj je odræavawe kompleksa u posledwih sedam godina koπtalo graane Srbije gotovo pet miliona evra? Vrlo je vaæno jednom za svagda razjasniti da se svi naπi liËni troπkovi plaÊaju iz mojih sopstvenih sredstava, a ne iz buxeta. Sredstva iz buxeta su namewena kulturnim promocijama, izloæbama, turistiËkim posetama i redovnom odræavawu. Morate imati na umu da je pristup kompleksu bio zabrawen prethodnih 60 godina, a da je od 2001. nekoliko stotina hiqada posetilaca proπlo kroz wega. Od 2005. do danas, Fond „Kraqevski dvor", u saradwi s Ministarstvom za kulturu, unapred planira buxet za odræavawe, a na kraju svake godine podnosi se detaqan izveπtaj. Svake godine reviziju vrπi i poznata svetska revizorska kompanija KPMG. Da li je novac koji dræava izdvaja dovoqan za odræavawe? Ne, nije uopπte. Novac koji je dræava davala od sredine 2004. pa do kraja 2007. bio je relativno dovoqan. Posle toga je svake godine izdvajano sve mawe novca, pa viπe nisu mogle da se nastave stalno potrebne popravke, koje tako velika celina zahteva da bi mogla da opstane. Novi krov na Belom

Iskra 1. mart 2012.

dvoru prokiπwava, πto oteæava koriπÊewe ove zgrade. Uz to - grejawe i elektriËne instalacije u Belom dvoru zahtevaju ozbiqne intervencije. Dræava to zna, i mada Êe krajwi troπkovi usled ovog nemara biti mnogo veÊi, ne vidim spremnost da iπta preduzme.

A jeste li vi spremni na to? Obavestio sam vladu da, ukoliko se porodiËna imovina vrati u vlasniπtvo, mi bismo naπli naËina da finansiramo daqe odræavawe. Do tada obaveza vlade je da odræava kompleks, s obzirom na to da je u wenom vlasniπtvu kao konfiskovana imovina. Æelim da kaæem da sam, zahvaqujuÊi liËnim kontaktima, obezbedio besplatnu struËnu restauraciju najvrednijih slika likovne zbirke dvorskog kompleksa. Koliko qudi je zaposleno u Fondu „Kraqevski dvor” i ko im je poslodavac - dræava ili porodica KaraoreviÊ? Fond je pravno lice registrovano 2001. u Ministarstvu kulture, odgovorno za odræavawe komleksa i za zaposlene kustose, vodiËe i pomoÊno osobqe ukquËeno u kulturne i turistiËke aktivnosti, kao i u tekuÊe odræavawe. Trenutno ima 24 zaposlene osobe, πto nije ni pribliæno dovoqno. Kompleks se prostire na viπe od zgrada. Kompleks se prostire na 130 hektara parka i πume, a sastoji se od dve palate i veÊeg broja pomoÊnih zgrada. Ovi objekti imaju ukupnu povrπinu od 8000 kvadratnih metara. Za vreme diktature, ovde je radio maksimalan broj osobqa, a danas je broj zaposlenih u Fondu skoro zanemarqiv. Moæete i da proverite, u ciqu objektivnog obaveπtavawa Ëitalaca, koliki broj qudi je angaæovan u sliËnim dræavnim ustanovama. Kako ocewujete predlog zakonskog reπewa za regulisawe odnosa izmeu porodice KaraoreviÊ i dræave Srbije? Bio sam u prilici da pogledam Nacrt zakona koji je Skupπtini predloæila Vlada i moram da priznam da ne razumem burne reakcije, jer u tom nacrtu praktiËno nema niËeg konkretnog. Mislite da bi neπto trebalo mewati u tom nacrtu zakona? Kada je jedan ovako prazan zakon izazvao takvu javnu kampawu, teπko je zamisliti kakva bi reakcija bila da je neËega zaista bilo u wemu. Kako ocewujete stavove onih koji vam negiraju titulu prestolonaslednika? Moj otac kraq Petar Drugi nikada nije abdicirao, te izmiπqotine o abdikaciji se povremeno pojavquju da bi izazvale zbrku u javnosti. Isto tako je apsurdna priËa o vozu koji je navodno napustio zemqu 1941. godine natovaren zlatom. Politika, 22.1.2012.

Marko AlbunoviÊ

15


MKG: U MAJU RAT NA KOSMETU Oruæani sukob Srba i Albanaca je moguÊ, uzevπi u obzir tenzije i velike uloge obe strane u kosovskoj krizi, upozorava Meunarodna krizna grupa u najnovijem izveπtaju. AnalitiËari MKG-a procewuju da oruæani konflikt na Kosovu ne æele ni Srbi ni Albanci, ali da se nijedna opcija ne sme iskquËiti. Posebno se upozorava na maj kao kritiËan mesec, jer se tada odræavaju izbori u Srbiji. "Izbori su 2008. organizovani na Kosovu gde æivi znaËajna srpska zajednica, Ëime su stvarane paralelne institucije. Ovoga puta Priπtina bi mogla da pokuπa da blokira odræavawe izbora tako πto Êe pleniti glasaËke listiÊe, zatvarati biraËka mesta i hapsiti organizatore tamo gde kosovska policija moæe da dopre." Ovo bi znaËilo da bi Srbija mogla da organizuje izbore samo na severu, dok bi enklave u kojima æivi 60 odsto svih kosovskih Srba ostale iskquËene iz izbornog procesa. - Pre Ëetiri godine izbori su bili organizovani i u enklavama, a sada to neÊe biti moguÊe, jer priπtinske vlasti imaju mehanizme da to spreËe, dok to ipak neÊe biti sluËaj s Ëetiri opπtine na severu Kosova. Pored Priπtine, protiv izbora na Kosovu je i meunarodna zajednica, dok je

Autor kwige... (sa str. 14) kako blokirati hrvatsku neovisnost u vawskoj ekonomskoj politici koja istovremeno u regiji potkopava NATO-vu ulogu? Mislim meutim da od tjeπwih energetskih veza Rusije i Hrvatske obje zemqe mogu imati koristi. 'Zarabaæweft' planira uloæiti znaËajnu koliËinu novca u narednih pet godina. To ukquËuje gradwu naftovoda od Slavonskog Broda do Zagreba i Omiπqa na Krku koji bi sluæio izvozu viπka naftnih proizvoda koji se ne prodaju u BiH i Hrvatskoj. Modernizirat Êe Jadranski naftovod, a nekih 100 milijuna eura uloæit Êe i u istraæivawa ugqiËno-vodikovih nalaziπta u Hrvatskoj. Amerikanci sigurno neÊe s naklonoπÊu gledati na to.

Kada moæemo oËekivati novu kwigu iz 'radionice' Williama Engdahla Koje vas teme trenutno najviπe zaokupqaju? - Upravo sam zavrπio novu kwigu. Naziv joj je 'Mitovi, laæi i naftni ratovi'. Mislim da Êe se u Hrvatskoj pojaviti u nekoliko sqedeÊih tjedana. Kwiga otkriva pozadinu Arapskog proqeÊa, ulogu Kine i Rusije danas te manipulaciju britanskih i ameriËkih elita koje stvaraju mit o nestaπici nafte kako bi odræale globalnu kontrolu nad tim energentom i suæile se wime kao sredstvom pritiska na druge dræave . Kao πto je diplomat Henry Kissinger jednom rekao: 'Kontroliraj naftu i kontrolirat Êeπ cijelu dræavu'. Nova Êe kwiga iznenaditi mnoge. Dnevno,Hr., 30.1.2012. <www.dnevno.hr>

16

Damir Grund Podvukla - Iskra) (P

tek Euleks nedavno bio spreman da dopusti organizovawe izbora na severu. Kako je pitawe organizovawa izbora na Kosovu i krupno pitawe u Beogradu, mislim da Êe vlada pokuπati da spase Ëast tako πto Êe proglasiti prinudnu upravu u opπtinama gde izbori nisu mogli da se odræe. Takav ishod je prihvatqiv i meunarodnoj zajednici - kaæe Duπan JawiÊ, direktor Foruma za etniËke odnose. Istovremeno MKG poruËuje da je misija Euleks potpuno nespremno doËekala nemire u julu 2011. godine. Stoga, briselski klub moÊnih predlaæe da se u pokrajinu poπaqu specijalne policijske jedinice koje bi bile u stawu da obavqaju posao koji je radio Kfor. Kad je reË o vezi kosovske krize i evropske kandidature, MKG smatra da Êe Srbija 28. februara dobiti status kandidata za EU ukoliko dopusti Kosovu da na meunarodnim skupovima bude pred stavqano, bez naglaπavawa rezolucije 1244 UN, kao i statusa Unmika, kao uprave Kosova. Drugi uslov, takoe poznat, jeste uklawawe barikada i puna implementacija sporazuma o integrisanom upravqawu granicom, koji su Beograd i Priπtina zakquËili u Briselu. TreÊi uslov je sklawawe barikada. S druge strane, kosovskim Albancima se skreÊe paæwa da se uzdræe od nametawa svoje vlasti silom na severu Kosova, kao i da prihvati "saradwu sa izabranim voama Srba na severu bez preduslova i bez retorike koja bi ih ponizila". SliËnu preporuku dobili su i kosovski Srbi iz severnih opπtina. Ono πto nove preporuke MKG-a razlikuje od prethodnih jeste spisak preporuka Albancima, kao i otkrivawe pune liste zemaqa koje su u decembru blokirale dodeqivawe statusa kandidata Srbiji. Beograd pritiskaju zbog telefona i aviona Od mawe poznatih preporuka srpskoj vladi, Meunarodna krizna grupa traæ i da Beograd dopusti Kosovu da dobije jedinstven meunarodni pozivni kod u telefoniji, kao i dopuπtawe Srbije da civilni avioni preleÊu wenu teritoriju kako bi sletali u Priπtinu. Joπ od rata 1999. godine Srbija ne dopuπta da avioni koji je preleÊu slete u Priπtinu bez da za to traæe dozvolu srpskog Direktorata za civilno vazduhoplovstvo. Meunarodna krizna grupa je nevladina organizacija, osnovana 1995. godine s idejom da se uticajnim dræavama i biznismenima preporuËe mehanizmi za spreËavawe konflikta u svetu,, mnogi kritiËari je, meutim, nazivaju grupom za izazi vawe kriza. Izveπtaji krizne grupe nisu obavezujuÊi, ali stiæu na sto moÊnika u Briselu, prdsedniku Obami ili Medvedevu. Na Ëelu MKG-a sada je Luiz A rbur, prvi tuæ ilac Haπkog suda . Wen prethodnik bio je i Marti Ahtisari, autor Ëuvenog dokumenta o nadgledanoj nezavisnosti Kosova, a u bordu direktora sede Xorx Soroπ, Igor Ivanov, Havijer Solana, kao i Vesli Klark. 8.2.2012,

Sajt: IN4S

Iskra 1. mart 2012.


PET SRBA „OTPORA©A” UHAP©ENIH U EGIPTU NA AMERI»KOM „POSLU” Optuæenici æele da saËuvaju anonimnost: znaju da publicitet ne bi pomogao wihovim karijerama niti im kod kuÊe pribavio oreol boraca za demokratiju Javnost u Srbiji jedva da je obaveπtena da se Ëak pet srpskih dræavqana nalazi na listi od 44 osobe protiv kojih su egipatske vlasti ovih dana podigle optuænicu zbog nelegalnog finansirawa nevladinih organizacija u kojim su zaposleni i osnivawa ogranaka meunarodnih organizacija u Egiptu bez odobrewa egipatskih vlasti, „istraæivawa podataka za slawe u SAD” i podrπke egip a ts k i m k a n d i d a ti m a i st r a n k a m a „ u s l u æ b i stranih interesa”. NeuobiËajena srpska diskrecija u pogledu identiteta ovih qudi izgleda ima neke veze sa tim πto naπi optuæenici, ali ameriËki nameπtenici, zapravo i ne æele nikakav domaÊi publicitet za svoje probleme. U Srbiji nisu objavqeni ni fonetski transkripti imena srpskih graana preuzetih iz kairskog „Al Ahrama”, koji se mogu naÊi na veb stranicama Al Xezire. Optuæenici æele da saËuvaju svoju anonimnost: znaju, vaqda, da su samo kolateralna πteta i da publicitet ne bi pomogao wihovim meunarodnim karijerama niti im kod kuÊe pribavio oreol boraca za demokratiju. Prava meta egipatskih vlasti ionako su ameriËke organizacije u kojim naπi graani rade, odnosno onih 19 Amerikanaca s optuænice koji organizuju i finansiraju „prodemokratske” grupe u Egiptu. Ono πto srpske vlasti eventualno Ëine za srpske graane s egipatske optuænice obavijeno je velom tajne, a srpska πtampa i javnost ne zahtevaju da se taj veo skine. „©IREWE DEMOKRATIJE” ©lag na kairskoj torti i razlog istinskog ameriËkog besa je to πto je jedan od optuæenih Amerikanaca Sem Lahud - koji se, zajedno s joπ Ëetvoricom sunarodnika, u strahu od hapπewa sklonio u zgradu ameriËke ambasade u Kairu - sin Reja Lahuda, sekretara za transport u Obaminoj administraciji. Sem Lahud je voa lokalnog ogranka IRI (International Republican Institute),, meunarodnog instituta Republikanske stranke, koji se, kao i NDI (National Democratic Institute)) i Fridom haus (Freedom House)), profesionalno bave „πirewem demokratije” u kriznim podruËjima. Lokalni sluæbenici sve tri organizacije, kao i nemaËkog „Konrad Adenauer Stiftunga” - takoe dobro poznatog i aktivnog instituta na Balkanu nalaze se na egipatskoj optuænici. Druπtvo im na listi optuæenih za kriviËna dela koja miriπu na antidræavnu aktivnost i πpijunaæu, mada se ti termini izgleda ne koriste, prave joπ tri ameriË-

Iskra 1. mart 2012.

ka i dva egipatska sluæbenika izvesnog Meunarodnog centra za novinare, Ëiji je posao da rasporeuje ameriËke pare namewene jaËawu ameriËki shvaÊene nezavisnosti medija u Egiptu. Stejt department veli da optuænicu na sto strana joπ nije uspeo da prevede na engleski i temeqito prouËi, ali ameriËka πtampa beleæi bes i ogorËewe ameriËkih zvaniËnika koji kaæu da se „ a ut o r i t a r n i m r e æ i m i m a ” n i k a d i n i g d e n i s u dopadali ameriËki napori na „πirewu demokratije”, pa se ipak nikada niti jedna vlada osim egipatske nije usudila da zbog toga izvodi ameriËke graane pred sud . Egipatske vlasti ne uæivaju nepodeqenu podrπku svojih graana, ali se Ëini da u bacawu ove rukavice Amerikancima imaju simpatije domaÊe javnosti. Pronela se informacija da su kod optuæenih pronaene mape Egipta podeqenog u Ëetiri dela, πto je probudilo seÊawe na naËin na koji su velike zapadne sile u proπlosti reπavale probleme na Bliskom istoku. Reska ameriËka upozorewa o tome da Êe Egipat zbog ove provokacije moæda da izgubi milijardu i po dolara ameriËke vojne pomoÊi, pa i kritike samog Baraka Obame, egipatski je premijer Kemal al Ganzuri kratko p r o k o me n t a r i s a o r e Ë i m a d a „ E g i p a t n e Ê e d a klekne”. UZ MALU POMO∆ SR–E POPOVI∆A Na πta sve ovo podseÊa Srbe? Ono πto se posledwih decenija deπavalo na Balkanu ima veze s arapskim proleÊem samo utoliko πto ih povezuje sveprisutna ameriËka ruka. Srpski „Otpor”, organizacija koja je posluæila kao etalon za sliËne grupe u drugim kriznim podruËjima, sada je u globalnoj svesti neraskidivo povezan s ameriËkim finansijerima iako ne samo πto nije poËeo s ameriËkim parama nego se ni na koji naËin u startu nije ni ugledao na ameriËki primer. Zapravo bi se moglo reÊi da su Amerikanci na neki naËin „kidnapovali” taj srpski brend, kao i Ëitav istorijat domaÊeg æilavog kulturnog i politiËkog otpora Slobodanu MiloπeviÊu, svakako uz malu pomoÊ qudi poput Sre PopoviÊa, koji su pristali da posle ruπewa MiloπeviÊa brend komercijalizuju i internacionalizuju. „Otpor” je nastao u jesen 1998. godine, pre nego πto su bilo kakve ozbiqnije ameriËke pare za otpor ili ruπewe MiloπeviÊa poËele da ulaze u Srbiju, ali sada veÊina graana, ukquËujuÊi tu naroËito mladeæ u Srbiji, veruje da je to bila Ëisto ameriËka podvala, u kojoj su neki mladi Srbi uËestvovali iz Ëiste pohlepe i karijerizma.

(»udno zvuËi ovaj, kako izgleda, pokuπaj

17


Pet Srba... autora, visprene gospoe SmajloviÊ, da odvoji poËetni srpski „Otpor” od ameriËke manipulacije i para, uprkos `globalne svesti` da je isti `neraskidivo vezan` `s ameriËkim finasijama` i istom miπqewu `veÊine graana Srbije` - `naroËito mladeæi`, koje sama navodi. ProtivreËi i izjavama `dosovskih` lidera posle MiloπeviÊevog pada koje pomiwe u sledeem paragrafu; protivreËi i svim do sada objavqenim istraæivawima meunarodnih analitiËara, pa i wenim navodima da su veÊ od Regana SAD iz svojih buxetskih sredstava `πirile demokratiju` u svetu. Zaπto bi srpski „Otpor” bio izuzetak u tom svetskom talasu? Najverovatnije, jer je i sama poπtena SmajloviÊ, iskreno verujuÊi da je sve `spontano` i `Ëestito bilo`, uËestvovala u wemu, te je i sam „Otpor” u toj (odbranbenoj) æeqi htela uËiniti takvim. - Iskra). Naravno da wihovoj istorijsko zaostavπtini nije pomoglo ni to πto su se „otporaπi” u MiloπeviÊevo vreme kleli da ih samo wihove roene babe i tetke f inansiraju, dok poneki mobilni telefon dobiju i od srpske dijaspore, da bi se, odmah po ruπewu MiloπeviÊa, wihovi pravi, „dosovski” lideri iz senke poËeli hvaliti po ameriËkim listovima da su putovali na programe obuke u Maarsku i da su dolare i evre dobijali na r u k e u B ud i m p e π t i i l i Ë n o p r e n o s i l i p r e k o granice. Mladi qudi na kairskoj optuænici nemaju po svoj prilici nikakve veze ni s onim poËetnim „pravim” „Otporom” iz 1998. niti s ovim komercijalizovanim koji liËi na plaÊeni „izvoz revolucije” posle 2000. No reputacija prethodnika verovatno neÊe mnogo pomoÊi da se izbave iz πkripca u k o j i s u , v e r o v a tn o n e s v o j o m k r i v i c o m , u p a l i πireÊi ameriËku demokratiju u Egiptu. NeÊe im pomoÊi ni to πto su grupe za koje sada rade nastale osamdesetih godina proπlog veka kako bi nadomestile tajne akcije CIA, kojoj je sedamdesetih godina javno zabraweno da tajno potplaÊuje politiËare i kulturne radnike πirom sveta, navodno u odbrani slobodnog sveta od komunizma. Negde od R e g a n a n a o v a m o A m e r i k a j e o dlu Ë i l a d a b i demokratiju trebalo da promoviπe otvoreno i javno, ne viπe tajnim sredstvima CIA, veÊ iz bux e t a S t e j t d e p a r tm e n t a , u z p o d r π k u p o r e s k i h obveznika i uz pom oÊ USAID (US Agency for International Development). EgipÊani misle da se Amerikanci meπaju u wihovu unutraπwu politiku i manipuliπu egipatskim politiËkim procesima. Optuæeni kaæu da samo πire demokratiju i da to nema nikakve veze s politikom. Nadati se da to neÊe biti jedina odbrana pet srpskih dræavqana na egipatskom sudu. Nezavisne, 10.2.2012. Podvukla - Iskra) (P

18

SINDIKAT SRPSKIH DIPLOMATA TVRDI - NA©E AMBASADE PREDVODE STRANCI! U pismu dostavqenom parlamentu nabrajaju se svi sluËajevi u kojima je MSP prekrπio diplomatska pravila. Dara prevrπila meru! Ambasador Zoran V. PopoviÊ, predsednik Sindikata diplomata u MSP, u pismu koje je upuÊeno parlamentu tvrdi da je doπlo do „dramatiËnog naruπavawa profesionalnog karaktera i efikasnosti diplomatske sluæbe”. Umesto jaËawa profesionalnog karaktera „U sluæbe kao osnovnog kriterijuma izbora kadrova, presudni su partijska podobnost, grupni i liËni interesi, uticaji i veze, partokratija, odnosno diskriminacija”, tvrdi PopoviÊ, i dodaje da od ukupno blizu 70 πefova ambasada i misija Srbije nekarijerni ambasadori Ëine blizu 55 odsto. U pismu se navode i najdrastiËniji primeri a mesta - da se na Ëelo diplomatskih misija i na ambasadora ili konzula postavqaju qudi koji imaju i dræavqanstvo drugih zemaqa! Takav je sluËaj diplomatsko-konzularnog predstavniπtva Srbije u Australiji , na Ëijem Ëelu se nalazi dræavqanin Velike Britanije. U srpskoj ambasadi u Izraelu naπe interese zastupa dræavqanin SAD. U Americi se na Ëelu ambasade nalazi dræavqanin onzulatu u SAD! SliËno stawe je i u Generalnom ko »ikagu, na Ëijem Ëelu se takoe nalazi ameriËki dræavqanin, dok konzulat u Torontu vodi Ëovek koji ima kanadsko dræavqanstvo. A odnedavno i naπu misiju pri OSCE u BeËu, tvrdi se u pismu sindikalaca, vodi dræavqanin NemaËke. MSP: Sve je po zakonu U MSP tvrde da su sva imenovawa izvrπena u skladu sa zakonom i propisima. - Pismo sadræi veliki broj netaËnosti, a i odnosi se iskquËivo na odreena kadrovska reπewa. Predstavnici sindikata imaju primedbe na imenovawa uglednih profesora ili kwiæevnika za ambasadore i navode ih kao flagrantno krπewe „diplomatske prakse”. Predstavnici sindikata, ni u ovom pismu, ni u susretima s ministrom i rukovodstvom ministarstva, nikada se nisu „poæalili” na uslove za rad, veÊ iskquËivo na postavqewa na diplomatske funkcije, πto je inaËe ingerencija predsednika dræave i Vlade naglaπavaju u MSP i dodaju da ne æele daqe da komentariπu navode pisma.

Qiqana SmajloviÊ Kurir, 31.1. 2012.

Milan DobromiroviÊ

Iskra 1. mart 2012.


KAKO SU POTRO©ENE ZLATNE REZERVE KRAQEVINE JUGOSLAVIJE „Novosti” otkrivaju kako je potroπena 84.574 kilograma zlatnih rezervi Kraqevine Jugoslavije. AmeriËki saveznici naplatili oduzetu imovinu svojih dræavqana, ali i svu "pomoÊ" partizanima i Ëetnicima PREMA raspoloæivim podacima, uoËi Drugog svetskog rata Kraqevina Jugoslavija je posedovala 84.574 kilograma Ëistog zlata. UviajuÊi opasnost po zemqu, knez Pavle je odobrio da veÊi deo zlatnih rezervi bude prebaËen u Englesku u maju 1939. godine. Transport je izvrπio razaraË "Beograd" i tako je u Englesku banku stiglo 980 sanduka u kojima se nalazilo 3.379 zlatnih poluga. U ovoj banci Narodna banka Kraqevine Jugoslavije je veÊ imala 225 zlatnih poluga, pa je ukupna rezerva u Velikoj Britaniji uveÊana na 44.886,61 kilogram Ëistog zlata. Nakon poËetka Drugog svetskog rata (1. septembra 1939), dok se oËekivao napad na Veliku Britaniju, Savet zemaqske odbrane Jugoslavije je do n e o o dl u k u da s e z l a t o h i t n o p r e b a c i u Sjediwene AmeriËke Dræave. Uz veliki rizik, u Wujork je transportovan iz Engleske 33.683,51 kilogram Ëistog zlata. U trezoru Engleske banke do kraja rata ostalo je 11.203,10 kilograma. Narodna banka je organizovala joπ dva transporta. U maju i junu 1940. iz ©vajcarske, preko Atine, u Wujork je upuÊeno 344 sanduka, odnosno 14.168,16 kilograma Ëistog zlata. UoËi Na ro d na ba nk a bombardovawa Beograda, Kraqevine Jugoslavije je kod Federalnih rezervi u SAD imala 47.851,67 kilograma Ëistog zlata. Treba istaÊi da je Narodna banka 18. marta 1941. godine, na træiπtu zlata prodala za devize 20.002 kilograma Ëistog zlata u korist depozita k o d B r a z i l s k e b a n k e u i z n o s u o d 1 1 . 2 2 5 .0 0 0 dolara. U trezorima u zemqi ostalo je 10.701,11 kilograma zlata. Joπ 1939. godine iz Beograda je evakuisano sve zlato: u uæiËki podzemni trezor 9.611,30, dok je u sarajevskoj filijali Narodne banke ostalo je 1.089,80 kilograma. Ministar finansija u SimoviÊevoj puËistiËkoj vladi, Hrvat dr Juraj ©utej, naredio je 7. aprila 1941. da se zlato iz uæiËkog trezora (204 sanduka) premesti u Mostar. Kad je 10. aprila u Zagrebu proglaπena NDH, ovo zlato je 14. aprila hitno prebaËeno u NikπiÊ i skloweno u peÊini Trebjesa. Ni tu nije ostalo, veÊ je 15. aprila prebaËeno na aerodrom Krapino poqe, radi prebacivawa u inostranstvo. Zlato koje je ostalo u Sarajevu zaplenile su ustaπe.

Iskra 1. mart 2012.

Usred aprilskog debakla, puËisti su se odluËili za bekstvo iz zemqe, a 14. aprila u manastiru Ostrog patrijarh Gavrilo je blagoslovio i odlazak mladoga kraqa Petra ||. A 15. aprila 1941. najpre su evakuisani puËisti civili, a 16. aprila oficiri puËisti, pa je posle poletawa posledweg aviona za GrËku (tromotorni bombarder "savoja marketi SM - 79", kojim je pilotirao vazduhoplovni kapetan Ivan Dominko), u kome se nalazio glavni organizator p u Ë a i b e k s t v a i z z e m qe , g e n e r a l B o r i v o j e MirkoviÊ, na nikπiÊkom aerodromu ostalo 190 sanduka dræavnog zlata. U avione je ukrcano (zbog male nosivosti i premnogo klijenata za bekstvo) s v e g a 14 s an d u ka ( 6 7 4 ki l og r a m a z l at a) . PuËistiËka vlada je ponela osam sanduka (385 kilograma) a generalitet πest sanduka (289 kilograma). U MirkoviÊevom avionu bilo je najviπe sa nduk a sa zlato m - tri . Blizu grËke luke Preveza, generalov avion je pogoen i razbio se prilikom prinudnog sletawa. MirkoviÊu su bile slomqene obe noge. Na grËku teritoriju je bilo prebaËeno 216 politiËara, puËista, ne raËunajuÊi wihove æene, bliæu i daqu rodbinu. Zlato koje su puËisti doneli u Englesku morali su da deponuju u Engleskoj banci. PreraËunato u dolare, to je iznosilo 4.000.000 dolara za koliËinu od 385 kilograma, po jednima, a po drugima 245 kilograma Ëistog zlata. Od te s u m e s u i s pl a Êi va n e pl a t e p u Ëi s t i m a i sluæbenicima u wihovim vladama u Londonu, kao i meseËne p ri na dle æno sti k ra qi c i M ar ij i, kraqu Petru || i wegovoj braÊi, kraqeviÊima Tomislavu i Andreji (svi su dobijali istu sumu kao i predsednici vlada do 1952. godine). Ali to nije bilo sve. PuËistiËke vlade: generala SimoviÊa, Slobodana JovanoviÊa (dve), Miloπa TrifunoviÊa, Boæidara PuriÊa i Ivana ©ubaπiÊa, imale su na ra sp olagaw u depozi t Narodne banke Kraqevine Jugoslavije u banci F e d er al n ih r ez e rv i u W u j o rk u u iz n os u o d 24.587.814,08 dolara. Na tom raËunu je posle rata o sta lo ne utr oπe no sv eg a 66 2 .7 57 ,13 do lar a. Depozit u Brazilskoj banci (11.225.000 dolara za prodatih 20.002 kilograma zlata) nigde se ne spomiwe. Prema svemu sudeÊi, puËisti su u emi graciji potroπili 27.925.056,95 dolara. ©est sanduka, koje je uzeo generalitet, bilo je odmah predmet spora meu samim puËistima i zbog wih su p ad a l e t e π ke o pt u æ be z a vr em e t ak o z va ne Kairske afere. ©ta se dogaalo sa zlatom koje je ostalo u NikπiÊu?

19


Kako su... Italijani su uzaptili 176 sanduka ili 8.393,22 kilograma Ëistog zlata. Nemci su u mana stiru Ostrog zaplenili Ëetiri sanduka ili 188,45 kilograma. »etnici su pronaπli i uzeli jedan sanduk. Ozna je pronaπla pet sanduka i predala ih Josipu Brozu. Posle dugogodiπwih napornih istraæivawa Reparacione komisije posle Drugog svetskog rata i restitucija utvreno je da je ostalo 49.033 kilograma zlata u vlasniπtvu FNRJ. Nigde se ne moæe naÊi podatak da je od Hrvata traæeno da vrate onu tonu zlata koju su wihove ustaπe uzele iz trezora Narodne banke u Sarajevu. Moæe se sa sigurnoπÊu kazati da je u Crnoj Gori ukradeno 100 kilograma zlata i to najviπe posle bekstva puËista iz NikπiÊa. Od predratnih 84.574 kilograma Ëistog monetarnog zlata, posle rata je preostalo 49.033 kilograma. ©ta se desilo sa 35.541 kilogramom dræavnog monetarnog zlata? Ustaπe su, videli smo, ukrale 1.089,80 kilograma. K o j e , po s l e p u Ë is t a , na j v iπ e u z e o? Odgovor je: Amerikanci! Evo kako. Posle rata SAD su procenile da je kon fiskovana imovina wihovih graana u Jugoslaviji vredna 17.000.000 dolara. Realno, to je bila suma izmeu tri i pet miliona dolara. Amerikanci su zahtevali da Jugoslavija to isplati iz svojih zlatnih rezervi koje su bile Ëuvane u Federalnim rezervama. Profesor dr Milan Bartoπ je saËinio prigovor da je reË o depozitu u nuædi, ali je prigovor odbijen. I tako su naπi saveznici Amerikanci i z jugo slo ve nsk og de p ozi ta o d 47.851,67 kilograma monetarnog zlata uzeli sebi 15.649,22 kilograma. Teπko je verovati da su Amerikanci jednostavno, kao gusari, opqaËkali Jugoslovene. Nisu oni naplatili samo imovinu koju su komunisti konfiskovali ameriËkim graanima 1948. godine. Kao plutokratska, trgovaËka nacija, oni su naplatili sve ono πto su u vidu pomoÊi (oruæje, uniforme, hrana, vozila, avioni...) za vreme rata isporuËili Brozovim partizanima i MihailoviÊevim Ëetnicima. Ni to nije bilo neπto novo. Posle Prvog svetskog rata, naπi saveznici Francuzi i Englezi su zahtevali da im se sva pomoÊ plati. »ak i pertle za cokule koje su bile isporuËene srpskoj vojsci pred proboj Solunskog fronta, a da ne govorimo o topovskoj municiji veÊeg kalibra. »ak i

20

pertle! Opanci na nogama tih junaka viπe nisu bili upotrebqivi. I plaÊene su saveznicima wihove pertle! Amerikancima je posle Drugog sv etskog rata uspelo da naplate sve bombe koje su pred kraj rata bacili na srpske gradove. Svaku bombu, svaki litar goriva za svoje leteÊe tvrave koje su donele smrt mnogim Srbima, uglavnom civilima u Po dgori ci , B eo g r ad u , L es k o vc u , B i h a Êu . . . PraktiËni Amerikanci su i za to imali pokriÊe: bombe na Srbe je traæio Josip Broz, preko svog generala KoËe PopoviÊa. KRENULI SAMO SA LI»NIM PRTQAGOM KaraoreviÊi nisu pobegli sa narodnim parama. Kraq Petar || je iz NikπiÊa odleteo samo sa liËnim prtqagom. Knez Pavle je, sa porodicom, kao πto znamo, 27. marta 1941. godine u ponoÊ ukrcan u voz koji ga je odvezao u GrËku gde je bio predat Englezima koji su ga internirali u Keniju. On je iz Belog dvora izaπao samo sa liËnim prtqagom pod s t ro g om pas k om pu Ëi s t a ( b raÊ a K neæ ev iÊi s u æalili πto ga tog dana nisu ubili). »esto se u naπoj pisanoj i elektronskoj πtampi mogu naÊi komentari da su KaraoreviÊi sve stekli na narodnoj grbaËi i da su oni parazi ti k oji ma n iπta ne tr eb a v ra titi - tu se podrazumeva ono πto su im komunisti oteli. Kao πto smo videli, takve ocene su neosnovane i zasnivaju se na propagandi koju su 60 i viπe godina komunisti lansirali protiv svojih neprijateqa. Vreme je da naπ narod spozna istinu. PU»ISTI PuËisti su potroπili mnogo novca, skoro 30 miliona ondaπwih dolara (uraËunato je i onih πest sanduka koje su sa sobom poneli oficiri). Toliko je koπtalo wihovo izbegliπtvo u Engleskoj i Americi. Toliko je u zlatu koπtala propast Kraqevine. Novosti, 28.1.2012. (Podvukla - Iskra)

Miodrag JANKOVI∆

IZVORI Autor je kao izvor za pisawe teksta koristio: * Kazivawe za NIN Duπana JakovqeviÊa, dugogodiπweg pomoÊnika saveznog ministra finansija, 2001-03/01; * Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraqevine Jugoslavije 1941-1945, Arhiv Srbije i Crne Gore, "Sluæbeni list SCG", Beograd, 2004. * Budo SimonoviÊ: "Tajna ostroπkog blaga", feqton u "Novostima", januar 2008. * General Borivoje MirkoviÊ, liËni arhiv, Arhiv SANU br 14667

Iskra 1. mart 2012.


„Bezvizno putovawe” - mamac EU TaËiju da forsira

USPOSTAVQAWE GRANICE IZME–U SRBIJE I NEZAVISNOG KOSOVA U senci teπkih diskusija zemaqa-Ëlanica Evropske Unije o uvoewu naftnog embarga prema Iranu i jaËawu pritiska na sirijskog predsednika Baπara Asada naπla se odluka, koju je krajem proπle nedeqe donela Evropska komisija, o poËetku direktnih pregovora Evropske Unije i vlasti samoproglaπene „Republike Kosovo” o liberalizaciji viznog reæima, sa perspektivom za potpuno ukidawe viza. Kako je u svojoj zvaniËnoj izjavi podvukla evropska komesarka za unutraπwe poslove Cecilija Malmstrem „naπa privræenost liberalizaciji viza za graane Kosova predstavqa realnost, i meni je vrlo drago πto mi sada moæemo da krenemo sa napredovawem, putem stvarnog progresa u pravcu ostvarivawa tog ciqa”.(1) Kako se podvlaËi u pres-relizu Evropske komisije, koji se poziva na izjavu gospoe Malmstrem, „sama Ëiwenica i rokovi kada Êe graani dobiti privilegiju da putuju bez viza ipak Êe u potpunosti da zavisi od nastavqawa napora vlade Kosova da realizuju reforme u oblasti vladavine zakona, kao i od konkretnog progresa koji Êe biti postignut „u lokalu”. Ova izjava je objavqena kao jedan od rezultata pregovora evropske komesarke i predsednika vlade Kosova Haπima TaËija u Priπtini. Meutim, najinteresantnije i najkarakteristiËnije nije sama odluka da izmeu Brisela i Priπtine poËnu „vizni” pregovori, Ëak ne ni konstatacija da je wihov konaËan ciq potpuno ukidawe viza za graane Kosova, veÊ spisak uslova koje je neophodno ispuniti da bi do toga doπlo. Ako se ostavi u zagradi poziv da se aktivira borba sa organizovanim kriminalom, koji evropski sluæbenici tradicionalno upuÊuju balkanskim glavnim gradovima, ostali uslovi imaju direktnu vezu sa glavnim problemom: kako Evropska Unija kao najbitnija evropska institucija vidi buduÊnost pokrajine Kosovo, sa wegovim odnosima sa vlastima Srbije. Radi se o obavezi, koju je Brisel naturio TaËijevoj vladi, da se stanovnicima Kosova izdaju nove elektronske liËne karte, kao i - sada paæwa - „da se obezbedi upravqawe granicama”.(2)

Beograda i Priπtine, odræavanih pod pokroviteqstvom te iste Evropske Unije, a koji je istovremeno omoguÊio NemaËkoj, Austriji i wihovim istomiπqenicima da odloæe razmatrawe zahteva Srbije za prijem u EU. Uopπte ne treba da se sumwa da odluka koju je Evropska Unija objavila 19. januara, albanskim vlastima na Kosovu πaqe potpuno razumqiv signal o neophodnosti preduzim aw a novih napora kako bi po svaku cenu preuzeli kontrolu granica sa ostalom Srbijom. Teπko da Evropska komisija i Cecilija Malmstrem liËno ne razumeju svu opasnost od liberalizacije viznog reæima sa Kosovom u novostvorenim uslovima, i - tim pre - od slawa ovakvih signala. Jer niko osim gospoe Malmstrem liËno nije bio prinuen da se svih posledwih meseci bavi imigracionim problemima u okviru Ëitave Evropske Unije, koji su postali jedan od glavnih razloga sadaπwe krizne situacije u navedenoj organizaciji i rasta radikalnih raspoloæewa - od Velike Britanije na Zapadu do Bugarske na Istoku. Ali ukoliko ova ili ona „zastrawewa” u realizaciji politike u sferi migracije u granicama EU joπ mogu da se prebace na specifiËnost „duha i slova” zakonodavstva Evropske Unije, teæwa da se u svoju orbitu uvuËe Kosovo preko suprotstavqenosti Priπtine i kosovskih Srba teπko da se moæe oceniti drugaËije osim kao svesn o p r o v o c i r a w e s r p s k o - a l b a n s k o g k o n f l i k ta . OËigledno je da je taj konfli kt potreban odreenim snagama u Briselu i Vaπingtonu kako bi bio iskoriπÊen kao predlog za totalno guπewe srpskog suprotstavqaw a i potpunog ometawa Srbije da donese konaËnu odluku o svom problemu sa tom pokrajinom.

Teπko da je neophodno podseÊawe da su upravo pokuπaji priπtinskih vlasti o „obezbeewu upravqawa granicama” postali najvaæniji razlog za konflikt koji je buknuo krajem jula 2011. godine na severu Kosova izmeu lokalnih Srba i meunarodnih mirotvoraca koji su podræavali TaËijev kabinet. ©ta viπe, upravo je navedeni problem pokvario nit pregovora izmeu

Da bi se zvaniËno objavio poËetak pregovora sa Kosovom o liberalizaciji viznog reæima Cecilija Malmstrem je 19. - 20. januara posetila Kosovo i - kako je sama saopπtila u svom internet-blogu - obeÊala je Haπimu TaËiju da Êe „skinuti onoliko prepreka za bezvizni reæim koliko je moguÊe”.(3) Nije Ëudno πto su kosovska sredstva informisawa na albanskom jeziku na prvim stupcima prenela saopπtewe da je zapoËeta procedura za pregovore Brisela i Priπtine. GovoreÊi o datumu kada Êe Kosovo dobiti „putnu kartu” sa konkretnim rokovima liberalizacije viznog reæima, novine, pozivajuÊi se na izjave Cecilije Malmstrem koje su se Ëule u Priπtini, govore o proleÊu ove godine.(4) Kraj na str. 23/2) (K

Iskra 1. mart 2012.

21


Da li Êe akutna opasnost islamizacije sloæiti Srbe i Hrvate?

BOQE PAKT NEGO RAT Bosna i Hercegovina je, zasigurno, najmraËniji dio zapadne civilizacije. S jedne strane, ona je najveÊi planetarni laboratorij gdje svoje umijeÊe politiËkog meπetarawa nastoje opravdati sve regionalne i svjetske sile. S druge strane, na ovom malom prostoru se sukobqava nekoliko religija s najËeπÊe krvavim scenarijem. U posqedwih dvadeset godina zbivaju se fundamentalni procesi, ne samo u BiH, veÊ i na podruËju Ëitave eks-Jugoslavije. Posebno se uniπtava Srbija kao moguÊi partner Rusije protiv koje Zapad pokreÊe novi hladni rat. U samoj BiH favorizira se, posebice od strane Sjediwenih Dræava, politiËki islam, a na πtetu dvaju krπÊanskih naroda: Hrvata i Srba. Ovo posqedwe neminovno dovodi do tenzija meu tri konstitutivna naroda s moguÊnoπÊu sukoba razliËitog intenziteta. Strah Boπwaka od hrvatsko-srpske alijanse U javnosti je, skoro nezapaæeno, proπla nedavna izjava Sulejmana TihiÊa koji je u svom obraÊawu medijima rekao: "Mnogo je vaænije za BiH da postane dio NATO pakta nego da ue u Europsku uniju"! Ova nevjerojatna izjava je rezultat promijewenih snaga na terenu s tri faze. - Dok je, makar teorijski, prevladavala muslimansko-hrvatska koalicija uperena protiv Srba, za Boπwake je sve bilo u redu. - Kada su, zahvaqujuÊi skandaloznom Inckovom dekretu, Boπwaci preuzeli vlast u Federaciji, digli su viku protiv Hrvata kojima se takvo stawe nije dopalo i koji su traæili svoju autonomnu jedinicu, entitet i sliËno. Poπto se Hrvati joπ uvijek nisu istinski vezivali za RS, onda su Boπwaci / muslimani neprekidno prijetili Hrvatima nasiqem i ratom ("Ako pokuπate da se autonomno organizirate, Tripoli Êe biti Diznilend u odnosu na ono πto Êe se vama desiti", Lagumxija). - TreÊa faza koja se sada odvija, na izvjestan naËin je izazvala bojazan, ako ne i strah, kod Boπwaka, strah da Êe im izmaÊi planirana kontrola ne samo nad cijelom BiH, veÊ i u samoj Federaciji. Naime, na dan proslave 20 godina RS, u Bawu Luku je stiglo cijelo rukovodstvo dviju najveÊih hrvatskih stranaka ukquËujuÊi i novog predsjednika Vlade BiH, Bevandu. Vrag je, dakle, odnio πalu jer ovaj dolazak nije se mogao desiti bez odobrewa Zagreba! Drugim rijeËima, novi politiËki vrh Zagreba je jasno pokazao da Êe, Ëim ue u

22

Europu, povesti intenzivnu brigu o hrvatskim graanima u BiH. Tu ne treba zaboraviti ni hrvatskog katoliËkog poglavara PuqiÊa u BiH koji u posqedwe vrijeme otvoreno napada islamizaciju ovih prostora, a ni biskupa Komaricu koji je primio najviπi orden RS. Ili, boqe reËeno, BiH muslimani su sada dobili za neprijateqe RS, Hrvate u Federaciji, Zagreb i Beograd! Povrh svega, ni Lagumxija im nije previπe siguran jer je on osoba koja uvijek moæe okrenuti Ëurak. U svijesti muslimana, da se vratimo na skandaloznu TihiÊevu izjavu, wihovo neodmjereno insistirawe na NATO, znaËi sigurnost. U NATO su SAD glavne, a to bi trebalo znaËiti i zaπtitu Boπwaka/muslimana protiv Hrvata i Srba, a sve u ciqu ostvarivawa wihovog glavnog ciqa: islamizacije onih prostora gdje su oni u veÊini sa buduÊim spajaw em sa Sanxakom i o st a l i m veÊ ( pot encijal no) islamiziranim dijelovima Balkana. Lobirawem, protestima, medijima i vrijeawem protiv H-S alijanse U ovom Ëasu, Boπwaci / muslimani se trude da ostvare, uz pomoÊ par hrvatskih ikebana-partijica, kontrolu nad teritorijom Federacije. Ali stvari za wih ne idu najboqe: - U svijetu raste svijest da proklamirani srebreniËki genocid ipak nije bio genocid. BoπwaËke lobi grupe u inozemstvu se protiv toga bore, ali πto su buËnije sve viπe izazivaju otpor i sumwu. - Genocid tadaπwih vojnih snaga Turske nad Armenima (milijun i pol ærtava), a Boπwaci Tursku smatraju svojom duhovnom majkom, znatno umawuje znaËaj srebreniËke tragedije. - U mnogim zemqama Europe s velikim islamskim zajednicama raste otpor naroda i institucija protiv politiËkog islama. - U medijskom ratu koji se odvija, sve se viπe koriste Internet portali. Neki boπwaËki portali se sve viπe kamufliraju u boπwaËke, pa i srpske, nastojeÊi stvoriti pomutwu meu Hrvatima i Srbima. - Preko svih vrsta (pro)boπwaËkih medija, vrijeaju se istaknuti hrvatski intelektualci, prijeti se fiziËkom eliminacijom srpskih kadrova koji se, i inaËe, konstantno demoniziraju kao nacisti. - Posebno se, od strane Boπwaka/musli-

Iskra 1. mart 2012.


mana, vrijea cijeli srpski narod. Tako "Dnevni Avaz”(27/01/12, str. 5) prenosi izjavu Mustafe CeriÊa koji besramno govori o "SRPSKOM genocidu nad BoπwaËkim ærtvama". A dobro se zna, da je odgovornost za ratna zlodjela, po meunarodnom pravu, individualizirana. U istom tekstu iznose se laæi o istinskoj ærtvi genocida Jevreju Ariju Livneu, a i negira mu se sposobnost osobnog rasuivawa. - Naæalost, izmeu Hrvata i Srba postoji izvjestan broj povijesnih konflikata s velikim brojem ærtava πto neprekidno dovodi u pitawe poËetke wihove sadaπwe alijanse. Realne perspektive, imperativi i nadawa Osnove za islamizaciju koje Êe se vremenom u potpunosti ostvariti su na Balkanu veÊ gotova stvar. Nastat Êe kompaktan islamski blok u koji Êe uÊi Turska, Albanija, Kosovo, pola Makedonije, dio Crne Gore, Sanxak i veÊi dio Federacije BiH. Joπ uvijek sadaπwi gospodari svijeta su to odavno isplanirali skupa s "Arapskim proqeÊem” gdje su mnogi laiËki reæimi postali islamizirani. Na wih se oslawa postojeÊi islamistiËki blok u Federaciji koji, imajuÊi protiv sebe hrvatskosrpsku koaliciju koja Êe se i formalno formirati, rae se oslawaju na NATO pakt nego da ratuju protiv Hrvata i Srba. Naravno. Ako se BiH raspadne na dva dijela, a sve vodi prema tome, islamska Bosna nikada neÊe postati dio Europe. TihiÊ je bio apsolutno svjestan toga kada je rekao da je za BiH vaæniji NATO pakt nego Europska zajednica. Na sjeveru Zapadnog Balkana naÊi Êe se, dakle, objektivno dva krπÊanska naroda: Hrvati i Srbi. ©to prije budu doπli do mudrosti da u ovim krucijalnim, odluËujuÊim trenutcima moraju prevladati svoje bolne povijesne kontroverze, lakπe i prije Êe spasiti Hrvate u centralnoj Bosni i zadræati taj dio teritorija kao hrvatski. Unutar ovih jasnih i istinitih premisa, rukovodstvo RS mora naÊi dovoqno mudrosti, a i odluËnosti da ne dozvoli cijepawe Republike Srpske na dva dijela. Isto tako, rukovodstvo RS mora pod hitno stvoriti specijalne i paralelne veze sa Hrvatskom, te sa Srbijom formirati ekonomskopolitiËki blok tako da moæe voditi πto samostalniju regionalnu politiku. Za nadati se, da Êe se prilikom stvarawa ovih dvaju blokova: islamskog i krπÊanskog, stvari odvijati na miroqubqiv naËin. FOKUS,RS, 29.1.2012. <www.fokus.ba>

Iskra 1. mart 2012.

Emil Vlajki Podvukla- Iskra) (P

Uspostavqawe granice... (sa str. 21) Meutim, vodeÊi lokalni list „Koha ditore” nije preskoËio da doda kaπiku sirÊeta u bure sa bezviznim medom i tako da demonstrira koliko daleko se πire apetiti kosovskih separatista. Prema miπqewu tih no-vina „poËetak dijaloga bez toliko dugo oËekivane „putne karte” predstavqa sve, πto EU u ovom trenutku moæe da pruæi Kosovu.(5) U posledwe neπto viπe od dve godine Evropska Unija je uvela bezvizni reæim graanima svih balkanskih zemaqa koje nisu Ëlanovi te organizacije. Kao posledwe su u novembru 2010. godine bezvizni reæim dobile Albanija i Bosna i Hercegovina.(6) Meutim, tu se radi o dræavama koje priznaju sve Ëlanice Evropske Unije, πto nikako nije sluËaj sa Kosovom. Tako da sada imamo posla sa najgrubqim krπewem rezolucije 1244 Saveta bezbednosti OUN od 10.06.1999. i ostalih o s n o v n i h m e  u n a r o d n i h d o k um e n a t a k o j i m a s e odbacuje nezavisni status Kosova. Tako je izveπtaj, koji je Evropska Unija objavila u novembru 2008. godine - pola godine posle jednostranog proglaπewa nezavisnosti Kosova - podvukao da „meunarodne pravne okvire za Kosovo“ kao i do tada „predstavqa rezolucija Saveta Bezbednosti OUN br. 1244 iz 1999. godine”.(7) Ali - vremena su se promenila, te sada Evropska Unija teæi da maksimalno isforsira evrointegraciju Kosova kao nezavisne dræave, uz i s t o v r e m e n o u sp o r a v a w e r e π a v a w a z a h t e v a Srbije . Kako je ovih dana izjavio specijalni izvestilac Evropske Unije za Srbiju Jelko Kacin, Srbija „treba da preduzme sve moguÊe za normalizaciju odnosa sa Kosovom do 1. marta” , kada Êe u Briselu biti odræano sledeÊe zasedawe Saveta EU na najviπem nivou.(8) A to i predstavqa ultimativnu „putnu kartu” koju Evropska Unija danas nudi Srbiji bez Kosova. Fond strateπke kulture 2.2.2012, <srb.fondsk.ru> -------------------Primedbe:

Petar ISKENDEROV Podvukla - Iskra) (P

(1) DPA 191738 GMT Jan 12 19.01.2012 21:40 (2) http://europa.eu/rapid/pressReleasesAction.do reference=IP/12/32&format=HTML&aged=0&language=EN& guiLanguage=en (3) http://blogs.ec.europa.eu/malmstrom/visit-to-kosovo/ (4) Zëri, 20.01.2012 (5) Koha Ditore, 20.01.2012 (6) http://europa.eu/rapid/pressReleasesAction.do reference=MEMO/10/548&format=HTML&aged=1&language=EN&guiLanguage=en (7) Commission of the European Communities. Commission Staff Working Document. Kosovo (under UNSCR 1244/99) 2008 Progress Report. Brussels, 2008. P.4. (8) Epoka e Re, 23.01.2012

23


„Demokratija” dræave u kojoj je ovakav Ëovek uticajan politiËar

©PIJUNSKO-KOKAINSKI ÆIVOT »EDOMIRA JOVANOVI∆A Retko kada je u mraËnim kuhiwama srpskih obaveπtajnih sluæbi napravqen takav politiËkoπpijunski frankenπtajn kakav je »edomir JovanoviÊ. Dramaturgiju wegovog uspona, od siromaπnog studenta do potpredsednika Vlade Srbije, strasnog korisnika zemaqskih zadovoqstava i poverenika britanskih obaveπtajnih sluæbi na Balkanu, osmislili su nekadaπwi πefovi Dræavne bezbednosti, danas haπki optuæenici, Franko SimatoviÊ i Jovica StaniπiÊ. U novom reæimu koji je ostvario puni kontinuitet sa prethodnim, JovanoviÊ je nastavio sa svojom pozoriπnom predstavom. Pozadina mu je danas crvena, ali belo i daqe dominira. Nekada sam bio Ciganin, a sada sam Rom, kakva divna promena u æivotu mom! Ovaj stih, tvrde upuÊeni, Brana CrnËeviÊ je posvetio tada mladom srpskom politiËaru »edomiru JovanoviÊu, jednom od najistaknutijih Roma u Srbiji. »edomir JovanoviÊ je roen 13. aprila 1971. godine u Beogradu. Osnovnu πkolu zavrπio je u Beogradu, a prvi razred sredwe zapoËeo je u Devetoj beogradskoj gimnaziji, da bi se ubrzo prebacio u TreÊu ekonomsku πkolu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 1998. godine. U sluæbenoj biografiji gospodina JovanoviÊa zabeleæeno je da je bio jedan od lidera studentskog protesta 1996/97. kada je stekao znatnu popularnost. Tih dana je navodno izvesna studentkiwa Mia lansirala i bex sa natpisom "»edo, oæeni me!'' πto je JovanoviÊ objaπwavao time da se qudima verovatno dopada to πto on priËa. Studentkiwu Miu nikad niko nije video, a izmislili su je operativci Dræavne bezbednosti Srbije, koji su tada pravili imix svom pulenu »edi. JovanoviÊ tvrdi da je u to vreme bio hapπen i prebijan viπe puta od strane policije, mada o tome dokaza u policiji, i æivih svedoka, nema. Po okonËawu protesta, sa »edomirom AntiÊem i grupom tadaπwih istomiπqenika osnovao je Studentski politiËki klub koji je podræao bojkot republiËkih izbora 1997. Demokratskoj stranci gospodin JovanoviÊ pristupio je tek 1998. godine! A veÊ u oktobru 2001. izabran je za wenog potpredsednika! UËestvovao je u izbornim kampawama u septembru i decembru 2000. godine. Tokom kampawe nalazio se na mestu πefa izbornog πtaba Demokratske stranke i Demokratske opozicije Srbije. Na republiËkim izborima decembra 2000. godine izabran je za poslanika u Skupπtini Srbije. »edomir JovanoviÊ brzo napreduje do pozicije potpredsednika DS-a na koju je izabran 2001. godine. Od januara 2001. do marta 2003. godine bio je na funkciji πefa poslaniËke grupe, odnosno DOS Reforma Srbije. Bio je najmlai politiËar na toj funkciji u istoriji Srbije. Bio je i jedan od organi-

24

zatora hapπewa Slobodana MiloπeviÊa u martu 2001. godine i jedan od glavnih pregovaraËa o wegovoj mirnoj predaji, i potom wegovog izruËewa Haπkom tribunalu, 28. juna iste godine. U Vladi Republike Srbije formiranoj nakon smrti Zorana –iniÊa, 18. marta 2003. godine postao je potpredsednik Vlade Republike Srbije zaduæen za evropske integracije i koordinaciju reformi. Godine 2008. J ovanoviÊ s e kandidovao z a preds ednika Srbije, a nakon glasawa bio je peti, sa 5,34 odsto osvojenih glaso va. Oæewen je Jelenom SaviÊ, i otac je Ëetvoro dece - Mihajla Lajfa, Jane Hart, Zore Fejt i Anelije Fej. Ne pada iver daleko od klade. Mada nikada nije demantovao da je poreklom Rom, wegova narav i æivot to potvruju. "Imam neke drugove, poznate po tome πto preziru Cigane, a poπtuju Rome", ovim stihom je Brana CrnËeviÊ opisao one koji se stide svog porekla. »edomir JovanoviÊ je u politiËki æivot Srbije uπao niotkuda. Mewao je prijateqe, opredeqewa, stavove i ideje ''k 'o Ciganin kowe''. Mladi »edomir JovanoviÊ je, kao brucoπ, bio sledbenik »etniËkog pokreta, a potom i ©eπeqev dobrovoqac na frontu. Angaæovawe mladog »edomira na oËuvawu "svetih srpskih teritorija i srpstva" opravdava i wegovo desetogodiπwe studirawe dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti. Diplomu je JovanoviÊu obezbedio Zoran –iniÊ, kada se »edomir 1998. godine uËlanio u Demokratsku stranku. Jedan je Vojvoda Vojislav ©eπeq je jedini srpski politiËar za koga »edomir JovanoviÊ, minulih godina, ima lepe reËi. Prijateqi JovanoviÊevi tvrde da je ©eπeq istinski idol »edi. Dok je ©eπeq bio poslanik u Skupπtini, Voja je sedeo u redu iza »ede, i uvek su bili u prisnim odnosima. »eda ga je oslovqavao sa Debeli. Kada je neko na vukovarskom frontu prep o r u Ë i o p a æ w i F r a n k a S i ma t o v i Ê a m l a d o g © e π e q e v o g d o b r o v o q c a , uz o d o b r e w e Jo v i c e StaniπiÊa poËelo se sa radom na »edinom imixu. Kada je »eda predstavqen StaniπiÊevim operativcima, koje je predvodio tadaπwi naËelnik Obaveπtajne uprave Dragan FilipoviÊ, jedan od wih je zapevuπio - CiganËe, CiganËe, kupiÊu ti zlatno lanËe... Posle obuke od instruktora Dræavne bezbed nosti, »edomira JovanoviÊa ubacuju u studentski pok ret. Da bi ga dræali pod kontrolom i oslobodili uroenog straha od policije i mase, instruktori Dræavne bezbednosti navlaËe »edu na kokain, kojim

Iskra 1. mart 2012.


su ga godinama snabdevali. U vreme studentskog pokreta 1996/67. godine »edomir JovanoviÊ je na Fakultetu dramskih umetnosti bio tek na drugoj godini studija. Dræavna bezbednost je, da se studentski pokret ne otrgne kon troli, ubacila meu studente svog Ëoveka, »edu JovanoviÊa. DB je izmislila studentkiwu Miu i bex sa natpisom "»edo, oæeni me!'' Izabranica »edomira JovanoviÊa izabrana je od onih koji su, dolaskom DOS-a na vlast, iz Zoranovog uticaja otrgli wegovog qubimca »edu. Tadaπweg πefa poslaniËke grupe DOS-a u Narodnoj skupπtini Srbije preuzeli su saradnici engleske obaveπtajne grupe, koju je predvo dio tadaπwi –iniÊev savetnik za bezbednost Zoran JawuπeviÊ. U toj grupi je bio i pedijatar iz Bawaluke Mijat SaviÊ, u to vreme direktor RepubliËkog fonda penzionog i zdravstvenog osigurawa. Gospodin SaviÊ je opeqeπio penzioni fond, Ëak je bio i pod sudskom istragom. Wegovu Jelenu preporuËili su narkomanu »edi da bude pod kontrolom. Za govornicom Narodne skupπtine Srbije tadaπwi πef poslaniËke grupe DO S-a »edomir JovanoviÊ javno se zalagao da nove vlasti treba da omoguÊe mladima da imaju pravo da uæivaju lake droge! Takav stav je, kazao je JovanoviÊ za skupπtinskom govornicom maja 2002. godine, i stav Demokratske stranke! Posle dolaska DOS-a na vlast, boqe reÊi nakon 5. oktobra 2000. godine, »edomir JovanoviÊ postaje saradnik surËinskog klana, na Ëijem je Ëelu u to vreme bio penzionisani autolimar Qubiπa Buha »ume. On je svakodnevno u ©ilerovoj, u stambenoposlovnom zdawu Duπana SpasojeviÊa. Duπan ga snabdeva novcem, drogom, kupuje mu xipove, odela. Kamere su beleæile JovanoviÊeve dolaske u ©ilerovu, a on je odlazio i u posetu SpasojeviÊu, dok se nalazio u pritvoru u Okruænom zatvoru u Beogradu, kada je deportovan iz Francuske. Osim Duπana SpasojeviÊa, dolazak bande iz DOS-a u posetu banditima iz ©ilerove i bratske poqupce snimala je i Vojna sluæba bezbednosti, kamerama koje su bile postavqene na zgradi Doma zdravqa. Teπko je izraËunat i koju koliËinu novca je »edomir JovanoviÊ dobio od surËinskog i zemunskog klana. Duπan SpasojeviÊ je umeo da zahvali onima koji su pokrivali wegove poslove. SpasojeviÊ je za raËun CIA πvercovao tone heroina i kokaina za Evropu. Transporte su obezbeivale Crvene beretke. Kada je »eda na poËetku svog uspona, kao πef poslaniËke grupe DOS-a, precenio svoj uticaj i mesto u surËinsko-zemunskom klanu, Qubiπa Buha »ume zapalio mu je 2001. godine xip koji su mu mafijaπi poklonili. Xip je izgoreo kod KaleniÊa pijace. Bilo je to samo malo upozorewe »edi narkomanu da zna gde je. »edomira JovanoviÊa i wegov politiËki projekat pomagao je i Dragoqub MarkoviÊ, zvani Krmoje, Ëovek koji je zaradio milione na prodaji stoËne hrane, Vladimir Beba PopoviÊ, kasnije πef DOS-ove kominterne, ali su ga finansijski pomagale i poje-

Iskra 1. mart 2012.

dine liËnosti iz Crne Gore, poput Duπka KneæeviÊa, takozvanog kontroverznog biznismena, vlasnika Atlas imperije, Ëija Atlasmont banka ima kancelariju u Beogradu na Trgu Republike. KneæeviÊ je inaËe i vlasnik Atlas televizije iz Podgorice i najverovatnije vlasnik brojnih preduzeÊa u Srbiji. »edomir JovanoviÊ je planirao i kidnapovawe vlasnika Delta kompanije Miroslava MiπkoviÊa, za Ëiji otkup je kompanija otmiËarima morala da isplati pet miliona maraka. Kao otmiËare policija je uhapsila Duπana SpasojeviÊa i wegove mafijaπe. »eda JovanoviÊ je izdejstvovao da budu puπteni na slobodu. Deo novca od otmice biznismena MiπkoviÊa, na parkingu iza beogradskog hotela "Hajat", jedan od otmiËara Dejan MilenkoviÊ Bagzi je liËno predao »edomiru JovanoviÊu. Bagzi i »eda izaπli su iz svojih vozila, rukovali se, MilenkoviÊ je predao crnu akten-taπnu u kojoj su bile devize. Sve se odigralo muwevito. Na primopredaju novca kod "Hajata" »edomir JovanoviÊ doπao je sa dva BMW. Jedno od ta dva vozila vidi se na TV snimku od 12. mar ta 2003, kad Zorana –iniÊa odvoze u Urgentni centar. Iz tog vozila je neko zaustavqao saobraÊaj maπuÊi znakom "Stop!" Koliki je moj deo? Nakon viπegodiπweg Êutawa u vezi sa sluËajem wegovog kidnapovawa i iznuivawa viπemilionskog otkupa, oglasio se pre tri godine u javnosti Miroslav MiπkoviÊ, vlasnik kompanije Delta, i pozvao »edomira JovanoviÊa da odgovori na niz pitawa. Izmeu ostalog i na to da li je dao dozvolu, uputstvo ili garantovao imunitet otmiËarima, da li je uzeo pet miliona maraka kao deo krvavog novca od otmice, ako je otmiËare poseÊivao u zatvoru da li je uticao na tuæioca i sud da ih oslobode pritvora, da li je na bilo koji naËin uticao da sudski proces zbog otmice odumre, a da istina o tvorcima plana, ortakluku politike i mafije i podeli plena zauvek ostane tajna... JovanoviÊ nikada nije odgovorio ni na jedno od ovih pitawa niti je ikada demantovao niti izneo bilo kakav validan dokaz da nije uzeo svoj deo od otkupa Miroslava MiπkoviÊa. Naprotiv, znajuÊi dobro da je napad najboqa odbrana, pokrenuo je medijsku hajku na MiπkoviÊa i wegovu kompaniju ne bi li ova neprijatna pitawa bila πto bræe zaboravqena. U obraÊawu javnosti povodom napada »edomira JovanoviÊa na wega, MiπkoviÊ je prvi put javno ispriËao da mu se pokojni premijer Zoran –iniÊ æalio kako ne moæe JovanoviÊa da odvoji od mafije. - Nisam progovorio ni kad me je pokojni –iniÊ, posle svega, pozvao na razgovor. Ja znam πta mi je premijer rekao o otmici, isplati i podeli. Ja sam svedok wegovog ogorËewa πto ne uspeva - ni kaznama, ni pretwama, ni prekidom prijateqstva i kontakata - da sebi bliskog mladog saradnika odmakne od mafije. Ime tog ortaka mafije je danas stavqeno pred porotu celokupne srpske javnosti - ispriËao je tom prilikom MiπkoviÊ. Na optuæbe da je bio Ëlan

25


©pijunsko-kokainski... zemunskog klana, »edomir JovanoviÊ je odgovorio: "Moæda su mi ruke prqave, ali mi je savest Ëista". Kada je tadaπwi premijer Zoran –iniÊ stavio na led svog pulena JovanoviÊa, on je veÊ, uveliko , bio deo zaverniËkog tima koji mu je doπao glave. »edin tast Mijat SaviÊ bio je 12. marta 2003. godine sasluπavan pred istraænim sudijom Drugog opπtinskog suda u Beogradu. Zamolio je istraænog sudiju da mu dozvoli da dræi ukquËen mobilni telefon, jer oËekuje vaænu vest! Kada mu je telefon zazvonio, javili su mu da je premijer ubijen!¤¤¤¤¤¤¤¤ Istog dana uvedeno je vanredno stawe, nekoliko dana kasnije »eda je posta o potpredsednik u vladi Zorana ÆivkoviÊa i jedan od aktera zloglasne akcije "Sabqa", u kojoj je uhapπeno 13.000 qudi. Na JovanoviÊevo insistirawe uhapπeni su i Franko SimatoviÊ i Jovica StaniπiÊ, da ne otkriju istinu o wemu, kao i Aca TomiÊ, bivπi naËelnik Uprave za bezbednost Vojske Jugoslavije. Nakon ukidawa vanrednog stawa, StaniπiÊ i SimatoviÊ isporuËeni su Hagu, a tuæiteqka Karla del Ponte je kasnije izjav ila da je obojicu ekspresno optuæila, jer je to traæeno iz Beograda! Kada nije mogao da sa svojom kriminalnom grupom preuzme Demokratsku stranku, JovanoviÊ je osnovao prvo unutar stranke frakciju, a potom i svoju Liberalno-demokratsku partiju. Odakle tolika koliËina novca »edomiru JovanoviÊu? Od kada je u braku sa Mijatovom kÊerkom Jelenom, »eda se dnevno savetuje sa tastom, koji na wegovo delovawe ima presudan uticaj. »eda je svom tastu uspeo da obezbedi kupovinu mnogih preduzeÊa, bez naknade. Veliki finansijeri »edomira JovanoviÊa su Milan Beko, Miodrag KostiÊ i Viktorija grupa, preko direktora Zorana MitroviÊa. Veliku koliËinu novca dobijao je i od Stanka SubotiÊa Caneta, dok se nije raziπao sa Bebom PopoviÊem. Biznismeni Beko i KostiÊ obezbeuju JovanoviÊu velike koliËine novca. »edomir je postao vlasnik stana od 140 kvadrata na prestiænoj lokaciji kod hale Limes. Wegov stan je na treÊem spratu, a Koletov na prvom. Zgrada ima portira, a JovanoviÊ pored policijskog, ima i privatne Ëuvare. »edomir JovanoviÊ i wegov LDP osiguravaju interese Beka i KostiÊa. Ko bi ugrozio wihove interese, JovanoviÊ i wegovi poslanici zalajali bi na sav glas! Pre viπe od godinu dana »edomira JovanoviÊa na pustio je Vladimir Beba P opoviÊ, prekinuvπi sve kontakte sa wim, opisujuÊi ga kao narkomana i ludaka. Time su prekinuti i JovanoviÊevi kontakti sa engleskom obaveπtajnom sluæbom. Zahvaq ujuÊi nepostojawu institucija i rasulu u zemqi, koje je stvorio Boris TadiÊ, »eda je joπ na slobodi. Veliki »edo mirov donator je i Viktorija grupa, sa Ëijim direktorom Zoranom MitroviÊem je »eda u velikom prijateqstvu. Viktorija grupa obrÊe stotine miliona evra, koje uzima iz dræavnih fondova. Direktor Viktorija grupe Zoran MitroviÊ je

26

otac troje dece, a oæenio se drugom æenom koja ima Ëetvoro dece. U ovoj kompaniji je doπlo do sukoba meu vlasnicima, jer je jedan od vlasnika, Stanko PopoviÊ, napustio Novi Sad i vratio se u ©abac. »edomir JovanoviÊ je u loπim odnosima i sa Ruæicom –iniÊ, koja ne æeli da ga vidi zbog wegovog uËeπÊa u atentatu na wenog muæa Zorana! Na letovawe u GrËku JovanoviÊ sa porodicom putuje avionom koji iznajmi od Pink kompanije. Dva kombija, kojima upravqaju p olicajci MUP-a S rbije, iz Beograda kreÊu za GrËku , voze »edin motor i druge potrepπtine. Ministarstvo spoqnih poslova Srbije diplomatskim putem obezbeuje JovanoviÊu zaπtitu i na moru, jer jedan naoruæani policajac, Grk, takoe vodi raËuna o »edinoj bezbed nosti. Po povratku sa odmora, JovanoviÊi donose skupocena piÊa, potroπe stotine hiqada evra na razne predmete. U kafanama, u kojima »eda danonoÊno πenluËi, za wega i wegovo druπtvo toËe se Ëivas, don periwon, sluæe se kavijar, lososi... »edina supruga Jelena ima neobiËan hobi. Svakoga dana poseÊuje pedikire, manikire. Oboæava da kupuje cipele. Ima ih viπe od Imelde Markos, supruge bivπeg filipinskog diktatora Markosa. Svoje dadiqe, meutim, »eda loπe plaÊa. Gospoa Jelena JovanoviÊ je 9. novembra proπle godine u preduzeÊu "Nova Fidelinka" ponovo ukquËila mlinove, poπto je prethodno potpisan ugovor izmeu steËajnog upravnika te firme i preduzeÊa "Agroposlovi", na Ëijem Ëelu je supruga predsednika LDP-a »edomira JovanoviÊa. Ta firma, Ëiji je osnivaË u Londonu, novi je zakupac "Fidelinke". Jelena JovanoviÊ je u fabrici sa predstavnicima lokalne samouprave Subotice i rukovodstvom preduzeÊa sveËano pokrenula proizvodwu u mlinu, koja je druga kÊerka fabrika kompanije „Fidelinka", izdata u zakup za 15.000 evra meseËno. U „Agroposlovima" su ranije odbacili glasine da je pravi vlasnik te firme upravo porodica JovanoviÊ. Supruga »ede JovanoviÊa, koji je inaËe krajem oktobra proπle godine odbio da javno komentariπe poslovne poteze svoje lepπe polovine, izjavila je tada da iza we "stoji 120 jakih qudi", ne navodeÊi wihova imena. Lider LDP-a ni svoje najbliæe saradnike ne smatra vrednim poπtovawa. Ni Zoran OstojiÊ, osim poslaniËke plate, nema nikakvih drugih prihoda. »edomir plaÊa samo svoje okruæewe. Wegovu partiju su napustili glumac Branislav LeËiÊ, Goran PetroviÊ, bivπi πef Dræavne bezbednosti Srbije, Vesna PeπiÊ.... P rva d vojica javno su opisali JovanoviÊa kao kriminalca, narkomana i prevaranta. Ali, »edomir JovanoviÊ ide daqe. Wemu je upala sekira u med. I on Êe taj med lizati sve dok mu sekira, umesto u med, ne zapadne za vrat. A mnogo je onih koji bi »edi otkinuli glavu. Mnogo je onih koji su zbog svih wegovih zaokreta i preokreta ostali bez imovine, koji su bili kidnapovani, osramoÊeni. Siromaπni Rom »eda JovanoviÊ danas æivi kao lord. On i wegova supruga Jel ena putuju po belom svetu, i godiπwe na provode troπe oko dva miliona evra! Tabloid, 6.2.2012. (Podvukla - Iskra))

Vladimir PetroviÊ <www.magazin-tabloid.com>

Iskra 1. mart 2012.


Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (160)

NIKOLA MORAV»EVI∆, POSLEDWI DESPOT Nikola MoravËeviÊ (1935) autor je nekoliko istorijskih romana, meu kojima su Albion, Albion i Vitez u doba zla: Despot Stefan LazareviÊ (vidi Iskru, februar 1999. i maj 2008). Wegov nedavni roman, Posledwi despot, bavi se vladavinom despota –ura BrankoviÊa (14271456). Nepoznavaoci istorije misle da je Srbija bila u mraku posle boja na Kosovu sve do Prvog srpskog ustanka poËetkom devetnaestog veka. To nije bio sluËaj zahvaqujuÊi mudroj politici kwegiwe Milice i wenog sina, despota Stefana LazareviÊa. Kao vazali turske imperije, oni su uspeli da oËuvaju Srbiju kao vazalnu dræavu, doduπe sa ograniËewima i plaÊajuÊi veliki haraË Turskoj. Takvu dræavu nasledio je despot –ura BrankoviÊ posle smrti wegovog ujaka Stefana. –ureva vladavina protekla je u stalnoj borbi za opstanak izmeu dve sile, Turske i Maarske (Ugarska), „u procepu izmeu Turaka i Ugara”, kako –ura kaæe. „I da nije te moje politike da mitom koristim podele i trvewa i na turskom i na ugarskom dvoru u naπu korist, mi bismo odavno propali.”(68) Nudi i Êerku Maru za æenu u haremu, πto i Ëini. ©aqe i dva sina na turski dvor, koji su kasnije oslepqeni zbog –urevog πurovawa sa Ugrima... Ali da Zapad ne haje, veÊ gleda samo svoje ekonomske i verske interese. –ura je bio svestan islamizacije turske politike i vojnih poteza, kao i æeqe za πirewe Otomanskog carstva. Oni su naseqavali „pravovernike” u osvojene krajeve i time mewali etniËke odnose za vekove. „Najlepπe crkve Êemo pretvoriti u xamije, a ostale Êemo im ostaviti jer Kuran zabrawuje versku prisilu. Prevelike crkvene posede Êemo oduzeti, a na ono πto popovima i kaluerima ostavimo moraÊe da plaÊaju danak. I za zidawe svake nove bogomoqe moraÊe da dobiju naπu dozvolu.”(121) Tako je i prenos moπtiju svetog Luke u Srbiju „trebalo je da ublaæi svakodnevnu zbiqu postepenog propadawa zemqe razdrte izmeu politiËkih i vojnih nadmetawa Turske i Ugarske koja su se sve ËeπÊe odigravala na srpskoj teritoriji i na πtetu srpskog naroda pritisnutog daæbinama i razarawim od kojih nije bilo pomoÊi ni sa koje strane..”(217) Despotovina se nalazila pred propaπÊu koju su jedino despotovi diplomatski napori uspevali da za neko vreme odgode. Tome su doprineli i posloviËni razdori u vladarskoj porodici posle –ureve smrti 1456. godine, kao i kuga koja je harala Srbijom. Meutim, to nije. spreËilo da polovinom XV veka Srbija doæivi znaËajan uspon na poqu kulture i umetnosti. MoravËeviÊ je prikazao lik despota –ura BrankoviÊa veoma pozitivno. Sin Vuka Bran-

Iskra 1. mart 2012.

koviÊa, –ura je nasledio istorijski razdor izmeu porodica BrankoviÊa i LazareviÊa. Kao i wegov ujak, despot Stefan LazareviÊ, –ura se borio na Sulejmanovoj strani za dobrobit svog naroda. U veËitoj igri velmoæa na svim stranama –ura je bio Ëas sa ovim, Ëas sa onim, kako mi je dobro naroda nalagalo, ali je bio dostojan morala svog poloæaja i svoje Ëasti. Kao vladar bio je strog i pravedan, pravi vitez poput wegovog ujaka, izuzetno sposoban kao diplomata. Bogat usled bogatstva svoje zemqe, umeo je da koristi to bogatstvo za dobro svoje dræave. „Prema Jerini je bio izuzetno paæqiv i zahvalan da mu je ona, iako mnogo mlaa od wega i carskog porekla, donela veliku porodiËnu sreÊu raawem petoro dece i uËeπÊem u svim wegovim dræavnim poslovima.”(253) –ura je voleo i cenio svog ujaka Stefana LazareviÊa, jer je bio svestan da je ujak uzvraÊao istom merom. Na primer, iz dræavnih razloga Stefan je jednom prilikom æeleo da u Srbiji zasluga za predstojeÊu pobedu pripadne wegovom sestriÊu, jer Êe to, posle Ëitave decenije teπkog razdora meu wima. ojaËati –urev ugled meu srpskim plemstvom.(30) U politiËkom delovawu –ura je bio realan, shvativπi da je suæivot s Turcima bila neminovnost. Sem toga, –uru je „i te kako stalo da s Turcima ima dobre odnose, poπto od hriπÊanskog Zapada jedino Ëuje ucene o unijaÊewu.”(212) S druge strane, bio je emotivan, kao kad je, na primer, videvπi svoje oslepqene sinove, zavapio: „Ja sam za sve kriv, ja sa suludim idejama da Êu i Turke i Ugre nadmudriti diplomatijom i uspeπno potkupiti kesama zlata.”(153) MoravËeviÊ zakquËuje: „UzimajuÊi u obzir sve neuspehe i patwe koje je despot –ura pretrpeo i kao Ëovek i kao dræavnik u vremenu koje ni wemu ni wegovom narodu ni u Ëemu nije bilo nakloweno, s pravom se dolazi do suda da je on jedna od najtragiËnijih liËnosti srpske istorije. ProsveÊen i uman, poboæan i dosledan veri svojih otaca, ali nesreÊan, on je celog æivota sizifovskom snagom gurao uzbrdo bogato vekovno naslee srpske pravoslavne tradicije u vremenu od kojeg nije bilo teæeg i na tom poslu je dao sve od sebe. Iako se viπe nego ijedan srpski vladar poistovetio sa zlokobnom sudbinom svog naroda, on u tragediji propasti posle wegove smrti nije proglaπen svecem, niti mu je bilo ko pisao æitija i pohvalna slova. Kao posledwem znamenitom vladaru srpske sredwovekovne dræave udes mu je surovo dosudio da sred wenog brodoloma ostane poznat kao odvaæni kormilar tonuÊeg broda.”(254) MoravËeviÊ nije istoriËar po profesiji, ali on uspeπno povezuje istorijske podatke sa prigodnim razgovorima, πto Ëini fabulu lako za

27


Muke kosovskih Srba sa TadiÊevom Srbijom

IMA LI U ZVANI»NOJ SRBIJI - SRBA? Ambasador bratske nam Rusije Aleksandar Konuzin na jednom forumu okreÊuÊi se sleva na desno upitao: „Ima li u ovoj sali Srba?”. Mi, Srbi sa severa, pitamo: „Ima li u ovoj dræavi Srba?” Svih ovih godina, povodom stradawa i proterivawa, dræavni vrh uglavnom se oglaπavao slawem „oπtrog protesta”. Sada, kada jedinstveniji nego ikada, Ëinimo sve da saËuvamo Srbiju na Kosmetu, pokrenuta je prava „ofanziva”na nas. Izdræao je sever Kosova za ovih 12 godina 12 albanskih ofanziva i ostao na nogama. IzdræaÊemo na nogama i ovu, 13, koja dolazi iz Beograda i koja najviπe boli. Izgleda da nam se ponavqa usud RSK i RS, koje su najviπe stradale upravo onda kada bi ih Beograd izdao. Pala je RSK i umalo RS, samo zato πto je tadaπwi predsednik Srbije æeleo da od „balkanskog kasapina” postane „faktor stabilnosti na Balkanu”. Danas se sprema tiha predaja Kosmeta kako bi, navodno, Srbija dobila kandidaturu (ne Ëlanstvo, veÊ samo kandidaturu) za EU. Bila bi ovo najskupqa kandidatura plaÊena ikad. Pitam, ko to ima prava da se odrekne ne

Nikola MoravËeviÊ... Ëitawe. S vremena na vreme on pokazuje istinske stilske vrline: „U toku vedre noÊi beskrajne indigo prostore neba su ispunili rojevi æmirkavih zvezdica, Ëiji trepet je kod posmatraËa podsticao privid da brod i pored jedara punih vetra uopπte ne napreduje, nego se uklopqen u tu tihu beskrajnost zvezdanog svemira odmara na morskoj povrπini kao i zvezdice utisnute u wen tamni nebeski prekrivaË.”(181) Zanimqiv je i portret –ureve supruge, Grkiwe Jerine. Ona je u narodnom predawu, u epskim pesmama, poznata kao loπa æena, πtetna za srpske interese („prokleta Jerina”). MoravËeviÊ je prikazuje kao razboritu, pametnu, praktiËnu, dostojanstvenu, razloænu i ne-emotivnu osobu. MoravËeviÊ je upleo u istoriju vladavine despota –ura vanrednu priËu o mladom Srbinu iz Primorja, Maroju RadovËiÊu i wegovoj supruzi Bjeloslavi, oboje robovi pod Turcima. Istorijski romani MoravËeviÊa zauzimaju ugledno mesto u tom æanru srpske kwiæevnosti, koji su pouËni kao i umetniËki zadovoqavajuÊi. Vasa MihailoviÊ -------------------Nikola MoravËeviÊ, Posledwi despot: Srpska despotovina pod –urem BrankoviÊem (Beograd: Arhipelag, razloænu 2011), 268 str. Brojevi stranica citata naznaËeni su u tekstu.

28

samo dela teritorije, veÊ i stotina milijardi evra, koliko vredi samo rudno bogatstvo Kosmeta? Prema miπqewu doktora StankoviÊa, samo rezerve kosovskog lignita vrede 500 milijardi dolara, dok se nalaziπta sedam strategijskih ruda procewuju na bilion dolara. Plodnu metohijsku zemqu i postojeÊu infrastrukturu vrednu viπe desetina milijardi evra da ne spomiwem. Svakodnevno „preokretni” priËaju o milionima evra koji se godiπwe ulaæu u Kosovo, a ne pomiwu da je to pribliæna suma koju je samo jedan ministar zaradio na „tetkinom kauËu”. Ne priËaju o tome da ustupawem kosmetskog bogatstva Albancima uskraÊuju graanima Srbije normalniji i lagodniji æivot, jer viπe hiqada milijardi evra bi i te kako doprinelo boqitku jednoj ne tako velikoj dræavi kakva je Srbija. Albanci su pre nekoliko godina nudili ogroman novac za nezavisnost. Nije li moæda neko „podlegao iskuπewu” i sada grozniËavo traæi naËin da otplati dug? Uhvatim sebe u greπnoj misli da Beograd i „preokretni” prave hajku na Srbe ne bi li u javnosti srpskoj stvorili animozitet prema nama na severu i predstavili nas uzroËnikom nevoqa graana Srbije, isto onako kako je MiloπeviÊ Ëinio kada je Srbe iz RSK i RS predstavio krivcima za loπ standard u Srbiji. Pa, ko ovde od koga prepisuje? Ne priprema li se na ovaj naËin teren za neku „Oluju” na severu? Samo, moramo upozoriti, „Oluja” je u RSK dovela do egzodusa Srba, πto je smawilo broj nastradalih. Na severu neÊe biti egzodusa iz prostog razloga - odavde nema nazad. To znaËi da bi cena bila previsoka. ReËe ministar vojni kako mu kosmetski hektari niπta ne predstavqaju. HoÊe li to isto reÊi i ako Raπka oblast i Vojvodina budu u pitawu? HoÊe li i tada reÊi da ga hektari plodnih ravnica i srpskih manastira ne interesuju? Tim pre πto je Vojvodina, kako pravnici kaæu, jednom nogom veÊ u „statusu Republike”, a stabilnost u Raπkoj je takva da su jedno legitimisawe i Ëetiri probuπene gume na vozilu bili dovoqni da se traæi proterivawe srpske policije i prizivawe plavih „πlemova”. Ustavni poredak, teritorijalna celovitost i Ëast dræave moraju se braniti svim sredstvima. Bez ikakvog „ali”. Moraju se pozvati na odgovornost svi koji i daqe budu „zavijali”i zalagali se za protivustavno sakaÊewe dræave. Svako nereagovawe nadleænih institucija mora se tretirati kao sauËesniπtvo u napadu na Ustav. Tako da, zvaniËna Srbijo, ne pitam te viπe ima li te, vidiπ li se, veÊ te naprosto pitam: „Stidiπ li se?” Pravda, 30. 1. 2012.

Nebojπa JoviÊ

Iskra 1. mart 2012.


+ MILENKO S. PIPERSKI 1921 - 2012 Polako izumire stara nacionalna emigracija. 11. februara 2012. preminuo je Milenko Piperski u bolnici u predgrau Toronta, Kanada. Ugaπen je æivot jednog vatrenog patriote i pravoslavca. Milenko se rodio u malom selu nedaleko od Petrovgrada (sada Zrewanin) u domu oca Stevana i majke Æivanke. Majka mu je preminula na poroaju, a kada je imao 3 godine otac je iznenada umro. Tako je Milenko sa starijim bratom ostao siroËe, o kojem se starao ujak. Radio je do 16 godina na selu kada je odluËio da postane berberin, kasnije naπ Ëuveni brica. Pred rat aprila 1941. godine bio je mobilisan. U ratu je bio zarobqen i odveden u zarobqeniËki logor. Na putu do logora uspeo je da pobegne i preobuËen stigao u Zagreb. Bio je uhapπen od ustaπa i æivot mu je spaπen jer im je rekao da je roen u Zemunu, koji je za vreme okupacije Jugoslavije pripadao ustaπkoj dræavi NDH. Kada je stigao u Zemun preko veza je doπao u Beograd i par meseci radio kao brica. Poπto je bio Ëlan omladine JNP Zbora, Ëim je general NediÊ organizovao Srpske dobrovoqce pristupio je odredu u kojem je bilo najviπe BanaÊana. Kasnije je formiran TreÊi dobrovoqaËki bataqon i na kraju TreÊi puk. Borio se Milenko u sastavu dobrovoqaca tri godine. U oktobru 1944. godine Srpski dobrovoqci su krenuli u Sloveniju i nastavili borbu protiv partizana. PoËetkom maja 1945. godine nacionalne jedinice (izuzev onih koje su se posle odbrane Qubqane povukle u Austriju) preπle su u Italiju. Najduæe je bio u logoru Eboliu u sastavu ©umadijske divizije. Aprila 1947. godine, posle mira saveznika sa Italijom, sve nacionalne jedinice prebaËene su u NemaËku i posle finalnih britanskih `skrininga` postali „Dipijevci - raseqena lica”. Odatle je Milenko sa mnogim ratnim drugovima otiπao na rad u Englesku. Poπto je bio berberin, uspeo je da otvori svoju radwu i dosta dobro æiveo. Upooznao je lepu Ukrajinku Alisiju i sa wome venËao u Ruskoj crkvi. Bog ih je podario jedincem sinom Vladimirom. ©esdesetih godina emigrirali su u Kanadu, gde je u Torontu Milenko opet uspeπnu otvorio berbernicu. Odmah je postao Ëlan crkve Sv. Save i dugi niz godina pomagao u crkvi. Kada je kupqena zgrada za buduÊi hram u Misisagi, Milenko je postao pomoÊnik u oltaru i predano vrπio tu duænost sa mnogo qubavi. Crkva mu je bila drugi dom. Kada je napunio 90 godina bio je primoran da se zahvali sveπtenicima i vernicima na Ëasti. Wegovo pismo proËitao je u crkvi 16. januara 2011. godine. Zbog slabog zdravqa dolazio je na liturgiju dok ga bolest nije savladala, Posledwe dve godine æivota viπe puta je bio u bolnici. Dva puta je bio domaÊin na DobrovoqaËkoj slavi i pomagao u pripremi parastosa kraqu Aleksandru i generalu Milanu NediÊu

Iskra 1. mart 2012.

Opelo u kapeli pogrebnog zavoda sluæili su 14. februara sveπtenici protojereji Prvoslav PuriÊ, Mihajlo Doder i Quba RajiÊ i oprostili se kraÊim govorima sa pokojnim Milenkom, a hor Sv. Save je odgovarao na jektenija. U ime srpskih dobrovoqaca oprostio se Bora DragaπeviÊ i istakao wegove zasluge za SPC i nacionalnu ideju. Milenko je bio Ëlan Srpske narodne odbrane, Radio ©umadije i pretplatnik Glasa kanadskih Srba. Sahrawen je posle celivawa na lokalnom grobqu uz zagrobne molitve o. Mihajla i o. Prvoslava. Posle pogreba posluæena je u Milenkovoj kuÊi posna daÊa. Preminuo je divan i poboæan Srbin, do kraja æivota ponosan Srpski dobroboqac. Neka mu je veËan spomen i hvala za sve πto je u æivotu radio za nacionalnu Srbiju i svoju Srpsku pravoslavnu crkvu. Bora DragaπeviÊ

+ Tadija MomËiloviÊ U Tenburi Velsu, sredwa Engleska, umro je 14. januara 2012. godine, naπ dobar drug i bivπi srpski dobrovoqac, Tadija MomËiloviÊ. Tadija je roen maja meseca 1921. godine u selu Pretoke u ©umadiji. Porodica je u selu imala malu strugaru i pored toga obraivala zemqu. Jedan od devetorice sinova, od kojih je samo joπ jedan danas æiv, Tadija je u selu zavrπio osnovnu πkolu a potom i sam pomagao braÊi i ocu u strugari i poqskim radovima. Posle izbijawa komunistiËkog ustanka pod okupacijom, na poziv generala Milana NediÊa, predsednika Srpske vlade narodnog spasa, pristupa Odredu dobrovoqaca πumadijskog seqaka Marisava PetroviÊa, koji vremenom prerasta u bataqon, a potom Drugi puk SDK. Kao srpski dobrovoqac Tadija uËestvuje u svim borbama svojih jedinica i deli veÊ poznatu sudbinu svojih drugova od Srbije preko Slovenije i Italije, do izbegliËkih logora u NemaËkoj, odakle je kao `dobrovqni radnik` sa velikom grupom bivπih dobrovoqaca preπao u Englesku. U Engleskoj, Tadija, seqaËki sin, opredequje se za posao u poqoprivredi u Tenburi Velsu. Tu se æeni Engleskiwom ©ilom Paxet. U braku su imali dvoje dece, kÊer Veru i sina Petra, oboje univerzitetski obrazovani i danas odrasli qudi sa svojim porodicama. Tadijino opelo, uz blagoslov parohije SPC u Birmingamu, obavqeno je 26. januara u anglikanskoj crkvi Sv. Marije. Sahrawen je na crkvenom grobqu pored svoje pokojne supruge ©ile. Naπem dragom drugu Tadiji slava, hvala i veËan pokoj, a wegovoj porodici naπe iskreno sauËeπÊe! Iskra

29


+ Katarina KaÊa LazareviÊ

+ Milan Trubarac

Posle dugog i teπkog bolovawa, preminula je 2. februara 2012. u Rokfordu, SAD, svima mila i draga Katarina - KaÊa LazareviÊ (84) u domu za stare osobe, gde je æivela dve posledwe godine.

U Slau kod Londona, Engleska, umro je 2. januara 2012 naπ blagorodni drug i bivπi srpski dobrovoqac Milan Trubarac. Milan je roen u Bosanskoj Dubici 1924. godine, gde je zavrπio i osnovnu πkolu. Otac πaqe Milana na daqe πkolovwe u zanatsku πkolu „Privrednika” u ParaÊin. Tu je uspeπno zavrπio tri razreda i kad je trebalo je da pree na viπe πkolovawe u TrgovaËku akademiju u Jagodini doπao je Aprilskog rata 1941. godine. »ereÊewe Kraqevine Jugoslavije od strane osovinskih sila zatiËe Milana u Srbiji, dok mu istovremeno jedan brat i otac u Bosni ginu na GrmeË planini u sukobu sa ustaπama, a majka sa dva mlaa sina i Êerkom budu internirani u Jasenovac. Kada su se komunisti, posle nemaËkog napada na Sovjetski Savez, digli na ustanak, Milan stupa u PeÊanËeve Ëetnike, a po wihovom rasformirawu krajem 1942. pristupa Petom dobrovoqaËkom odredu, kasnije Petom puku SDK, na Ëelu sa majorom Miloradom MojiÊem. Milan je u bataqonu V puka koji je krenuo u pomoÊ Ëetnicima vojvode Pavla –uriπiÊa u Crnu Goru i u tim borbama imao velike gubitke. U zakasnelom povlaËewu ostataka Petog puka iz Srbije (preko Bosne), Milan je bio meu retkima koji su izbegli ustaπko streqawe u Zagrebu. Posle pridruæivawa dobrovoqcima u Sloveniji, Milan deli sudbinu onih drugova koji su se u maju 1945. godine povukli u Italiju, æiveli u naπim vojnoizbegliËkim logorima Forli i Eboli, u proleÊe 1947. sa ostalim nacionalnim snagama prebaËeni iz Italije u britansku zonu okupirane NemaËke, gde su najzad proglaπeni „raseqenim licima”. Milan se tu pridruæio velikoj grupi bivπih dobrovoqaca koji su poËetkom 1948. krenuli na rad u Veliku Britaniju i tu se nastanili. U Engleskoj, Milan pored rada za svoj opstanak, revnosno i predano uËestvuje u radu naπe dobrovoqaËko-zboraπke zajednice, a pored toga unosio celog sebe u svoje samouko pesniπtvo. `Pevao` je neumorno na srpskom i engleskom. Za mnoge od nas bilo je pitawe zaπto Milan u tome strastveno istrajava, uprkos naπem nerazumevawu forme wegovog pesniËkog izraza. U danaπwem materijalistiËkom svetu to su prvenstveno koristili oni koji od svake `strasti` prave industriju; oni koji su izraËunali da 40 strastvenih vernika u svoj talenat, mogu ne samo da finansiraju svoje samo-izdavaπtvo, veÊ i `industrija` da profitira i raste, `nagraujuÊi` svoje izdaπne saradnike primerkom ili dva svojih edicija i obavezno jeftinim `peharËiÊem`. Danas je jasno da smo se o Milana greπili; da je to Ëinio da bi nesputano otvorio svoju bogatu duπu (narod bi rekao) „Boæjeg Ëoveka”. Milan je imao preteæak æivot, ali kao da ga nije takvog æiveo. Otvorene zamerke o sebi kao da nije Ëuo niti primeÊivao; nikad na wih braneÊi se uzvraÊao. Bio je potpuno nesujetan i nezlobiv. Wegovo srce nije znalo za gorËinu i mræwu. Neverovati da je ikada o nekom izgovorio ruænu reË ili sud. Svakog je sretao bezazlenim smeπkom; ozarivao svetloπÊu svoje tople duπe, qubavqu prema bliæwem, Ëoveku i svakoj drugoj Boæjoj tvari; Ëudesnom snagom da i najtmurniji dan ili situaciju raskravi, otopli i osunËani. Slava i hvala naπem drugu Milanu za duhovne darove kojim nas je bogatio. VeËan mu pokoj u neprolaznom Carstvu Hristovom! Iskra

KaÊa je roena 14. septembra 1927. u Beogradu, gde je bila uËenica gimnazije, Êerka Vladimira i Vere Nikolski. Pri kraju rata, 1944. godine, porodica napuπta Jugoslaviju i kao izbeglice æivela je jedno vreme u logoru u NemaËkoj. Emigriraju u Ameriku i ubrzo potom KaÊa se udaje za naπeg druga Vladimira LazareviÊa, u Stubenvilu, Ohajo, 1. oktobra 1950. Posle kraÊeg zajedniËkog æivota u Milvoki, Viskonsin, KaÊa i Vlada se nastawuju u Rokfordu, Il. gde je Vlada dobio boqi poloæaj inæiwera, na kome ostaje sve do svog penzionisawa. KaÊa je nekoliko godina bila zaposlena kod velike robne kuÊe Sers, a 8 godina je bila i prevodilac za Ingersol kompaniju. Bila je Ëlan srpske crkve sv. Sava u Milvoki kao i grËke crkve u Rokfordu. Zajedno sa Vladom, KaÊa je bila je veoma aktivna u mnogim crkvenim poduhvatima i akcijama druπtvenih organizacija, naroËito za pomagawe i zbriwavawe novih izbeglica u Rokfordu. NaroËito su se istakli u radu da se obrazuje crkvena opπtina i dobijawu dozvole i blagoslova mitropolita Hristofora da se stvori crkva, kojom prilikom dobijaju i gramatu zahvalnosti SPC za wihov rad. Zadwih nekoliko godina, naroËito posle Vladine smrti, 2. juna 2002, KaÊino zdravqe popuπta, preæivqava nekoliko operacija, ali vera u Boga i Wegovu pomoÊ joj mnogo pomaæu da kroz to proe bez æalbi i oËajawa. Moæe svima da bude primer koliko vera i molitve pomaæu Ëoveku u najteæim momentima. Opelo u grËkoj crkvi iz Rokforda, svetih Konstantina i Jelene izvrπili su protojerej Demitrios Kounavis i otac Xon Artemis, paroh crkve sv. –ora iz Dekalba, Il. Otac Aleksandar MiciÊ iz Vaπingtona takoe je sluæio na opelu. Prota Kounavis je odræao slovo u kome je naroËito izneo svoja seÊawa o Vladi i KaÊi, sve najlepπe πto se moæe o qudima reÊi. Podvukao koliko su Vlada i KaÊa bili verni hriπÊani, dobri i karakterni qudi, uvek spremni da drugima pomognu. Mi bi rekli "dobre i πiroke slovenske duπe"! Posle oca prote, nekoliko prigodnih reÊi izgovorio je i naπ otac Aleksandar MiciÊ, paroh wihove dece Ace i Mije. Na grobqu, gde su u blizini Vladinog i KaÊinog groba i grobovi Vladinih roditeqa i zeta Ilije »uliÊa, oprostio se od KaÊe i gospodin Stevan KovaËiÊ nekadaπwi predsednik crkvene opπtine iz Rokforda naroËito istiËuÊi KaÊinu i Vladinu poærtvovanost u pomagawu novih izbeglica. Zavrπio je reËima: "KaÊo - anele naπ"! KaÊa ostavqa za sobom tri sina, Aleksandra sa suprugom Suzan, Miodraga-Miju, sa suprugom Alis, i Tomislava-Tomu, kao i dve unuke i jednog unuka. Neka je slava i hvala naπoj KaÊi. VeËna joj pamjat! S. P.

30

Iskra 1. mart 2012.


Patrijarh Kiril: Srbi ærtve velikih igara

PRILOZI ISKRI Za pokoj duπe moga kuma Boπka BorojeviÊa, uz molitve Bogu da da mir i pokoj duπi n wegovoj, a wegovom sinu Radi i bratu Radetu naπe iskreno sauËeπÊe. Kuma Verka IliÊ sa decom $ 25 Za pokoj duπe Boπka BorojeviÊa o. Mateja i Cica MatejiÊ $ 36 Povodom smrti naπeg ratnog druga dobrovoqca Duπana ∆osiÊa i u ime trajnog drugarstva, neka mu Gospod podari rajsko naseqe; molimo se za wegovu duπu Bora DragaπeviÊ K$ 50 Za pokoj duπe dobrog Ëoveka i druga - naπeg pesnika Milana Trubarca Danica Pavlica K$ 50 Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob druga Bore RadovanoviÊa

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England. Telefon: 0121 458 4392 Adresa Uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England. E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤. 18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. mart 2012.

Obrad JoviÊ Dobrivoje –ukiÊ Duπan DeviÊ Æivan LazareviÊ Slavko KosiÊ Hranislav–oreviÊ Radoslav TodoroviÊ

£ 10 £ 5 £ 5 £ 5 £ 5 £ 10 £ 5

U spomen nedavno nam preminulog dragog druga Boπka BorojeviÊa i da Gospod primi wegovu duπu u Wegovo neprolazno Kraqevstvo Marko i Radmila Sunara $ 25 Uz nezaboravno sjeÊawe na naπeg dragog druga iz mladosti, naπeg Dalmatinca, kasnije protojereja Petra Radoπa $ 25 Marko i Radmila Sunara Za pokoj duπe naπeg dragog nam druga, Bore RadovanoviÊa Marko i Radmila Sunara $ 20 Povodom smrti, svima nama drage i poπtovane Katarine KaÊe LazareviÊ, koja Êe ostati u naπim seÊawima zauvek Udruæewe Jadran, Milvoki $ 25 Povodom sedme godiπwice od smrti naπeg dragog i uzornog supruga i oca Jovice MiletiÊa - u molitvenom seÊawu Dobrinka MiletiÊ sa sinovima £ 10 Povdom smrti mojih dragih i iskrenih drugova Boπka BorojeviÊa i protojereja Petra Radoπa, umesto sveÊa i cveÊa na wihove grobove. Neka im Gospod podari rajsko naseqe Milan Bilbija K$ 50 Prilog Iskri –uro –ureviÊ Marko Sunara

£5 $5

Za pokoj duπe dragih nam Vlade i KaÊe LazareviÊ o. Mateja i Cica MatejiÊ $ 25 Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob dragog i odanog druga Milenka Piperskog Danica Pavlica K$ 40 Miodrag BrkiÊ K$ 25

Srbi koji æive na Kosovu i Metohiji postali su taoci velike geopolitiËke igre, kaæe patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril. "Uz ravnoduπan odnos mnogih dræava oni su prisiqeni da æive u zatvorenim enklavama, oseÊajuÊi svakodnevnu brigu zbog neprijateqskog okruæewa. Naπa braÊa po veri imaju veliku hrabrost i ne ostavqaju svoju mnogonapaÊenu zemqu i svetiwe, æive kao u koncentracionim logorima. Ne daje im se Ëak ni osnovno pravo na æivot", kaæe Kiril. "Tu vidimo nedopustivu nepravdu, dvojne standarde i laæ politike koja deklariπe privræenost idealima humanizma, zaπtite qudskih prava, a zatvara oËi pred paklom koji su napravili ekstremisti uz podrπku sponzora iz inostranstva", rekao je patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril. Kiril je ocenio da je "zapadni svet u vreme intervencije NATO na SRJ (1999.) bio izloæen intenzivnoj medijskoj kampawi i u znaËajnoj meri bio doveden u zabludu". Kiril je rekao da su "zapadna sredstva informisawa mesecima objavqivala namerno izopaËene informacije o 'zverstvima MiloπeviÊevog reæima' protiv kosovskih Albanaca, preuveliËavajuÊi broj ærtava 'etniËkih Ëistki' koje je sprovodila srpska policija u pokrajini". "Spomenici koji nemaju cenu, a koje je srpski narod napravio na Kosovu i Metohiji, biÊe æivi dok se u zidinama hramova Ëuje molitva, a u Êelijama se vrπe monaπki podvizi", kazao je Kiril i podsetio na pomoÊ Rusije kroz Unesko i na humanitarnu pomoÊ. "Mnogo puta sam boravio na Kosovu i Metohiji i sretao se sa tamoπwim stanovniπtvom i kao oËevidac se uverio u kako teπkom poloæaju oni æive. To πto sam video na mene je ostavilo jak utisak. Ruska pravoslavna crkva bila je i biÊe solidarna sa kosovskim Srbima", rekao je patrijarh. 29.1.2012.

VeËerwe novosti

31


Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

MOGU∆A POZADINA OTKRIVENOG ORUÆJA U DVORANI „BORIK” U RS Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i ceo politiËki vrh RS, kao i wihovi gosti, meu kojima su bili predstavnici vlasti u Srbiji predvoeni predsednikom Borisom TadiÊem i SPC-a na Ëelu sa partrijarhom srpskim Irinejom, samo zahvaqujuÊi dobro sprovedenim merama obezbeewa izbegli su tragediju proπlog ponedeqka, na sveËanosti povodom 20. godina od osnivawa Republike Srpske. ©ta je planirano, ko je bio meta, da li je reË o uznemiravawu ili pretwama Dodiku i TadiÊu, pokazaÊe istraga. Kako „Akter” saznaje, istraga je usmerena u tri pravca, ka grupi koju predvodi nekadaπwi pripadnik RDB RS Quban EÊim, organizovanom klanu povezanim sa jednim opozicionim liderom u BiH koji sarauje sa regionalnim kriminalnim grupama, i treÊa linija istrage vodi ka islamskom faktoru. ©TA SE DOGODILO PodseÊamo da je dan pre sveËane akademije u sportskoj dvorani „Borik” u Bawaluci policija pronaπla naoruæawe koje bi da je aktivirano ugrozilo æivote viπe od 1.000 zvanica koje su prisustvovale proslavi. Naoruæawe je pronaeno tokom protivdiverzionog pregleda dvorane „Borik”, u okviru planiranih mera i radwi MUP-a na obezbeewu sveËanosti. Uz pomoÊ specijalno obuËenih pasa u mawoj prostoriji pri vrhu tribina, iz koje postoji odliËan pogled na celu dvoranu, otkriveno je tri kilograma eksploziva TNT, detonator, snajper, dve automatske puπke, dva „πkorpiona”, priguπivaË i 400 metaka razliËitog kalibra. Nijednog trenutka nije iskquËena moguÊnost da su oruæje i eksploziv bili nameweni za smiπqen atentat. Tim pre πto je torba pronaena u sobi gde je bio postavqen rasvetni top, od Ëije se jaËine svetla nije videla sama soba, a preglednost prema prvom redu okupqenih zvanica iz te prostorije bila je odliËna. Ubrzo je otkriveno i ko je uneo naoruæawe. Radnik dvorane „Borik” 61-godiπwi Boπko StaniπqeviÊ priznao je da je ostavio oruæje i municiju, ali da je to uradio joπ pre nekoliko godina, i da je to oruæje iz rata. Dosadaπwa istraga je, meutim, utvrdila da su neki komadi napravqeni posle rata. Istraæioci MUP-a Republike Srpske, kojima su u pomoÊ doπle i kolege iz Beograda, i tuæioci Posebnog odeqewa za organizovani kriminal RS zajedno rade na potpunom rasvetqavawu sluËaja koji je bacio u senku obeleæavawe 20.

godiπwice Republike Srpske. Odmah po objavqivawu informacije o pronalaæewu oruæja u javnosti su se pojavile spekulacije o tome ko je i zbog Ëega pokuπao da izvrπi ovaj teroristiËki akt, kao i da li je reË o uznemiravawu ili pretwama TadiÊu i Dodiku. Ono πto se do sada zna jeste da se osumwiËeni za unos oruæja Boπko StaniπqeviÊ poznaje sa bivπim pripadnikom RDB RS Qubanom EÊimom. Istraga Êe utvrditi prirodu wihovog odnosa, kao i da li to ima veze sa ovim dogaajem, te da li je ovo bila viπe pretwa i pokuπaj zastraπivawa politiËara, pre svih Dodika, ali i TadiÊa, od strane terorista. UPOZOREWE U svakom sluËaju, ovo je ozbiqno upozorewe za sve regionalne policije i sve bezbednosne strukture da nijedna informacija ne sme biti olako prihvaÊena, jer je Dodiku unazad nekoliko godina upuÊeno viπe pretwi sa raznih adresa, najËeπÊe iz Federacije BiH i raznih radikalnih rupa. Pre dve godine policije RS otkrila je grupu gr vehabija koja je pratila i snimala Dodikov dolazak na stranaËki skup u Prijedor. Bezbednosne agenci je u Srbiji i u BiH potvrdile su informaciju da se sprema atentat na Dodika u vreme wegove posete Sarajevu. Prema tada objavqenim inform acija naruËeno ubistvo navodno je trebalo da izvrπi p r i p a d n i k Z e mu n s k o g k l a n a S r e t k o Ka l i n i Ê . Pojavile su se i informacije da iranski agenti prete D odiku likvidacijom zbog wegovog pro tivqewa priznavawu Palestine. Zbog takvih pretwi mere bezbednosti za Dodika podignute su na najviπi moguÊi nivo svuda kuda on ide, a πtite ga kako fiziËkim obezbeewem, tako i obaveπtajnim i kontraobaveπtajnim podacima. To je i jedan od razloga zaπto predsednik RS kaæe da se oseÊa potpuno bezbedno i posle otkrivawa naoruæawa u hali „Borik”. „Najvaænije je da je doπlo do razotkrivawa Ëitave stvari, jer je Ëiwenica da je u dvorani `Borik` pronaeno naoruæawe. Policija je profesionalno uradila svoj deo posla, a nadleæna tuæilaπtva treba da sprovedu daqu istragu”, rekao je Dodik. Oni to i rade, a u sklopu istrage policija Srpske sasluπala je viπe od stotinu lica kako bi do kraja razobliËila bawaluËku aferu „Borik”. Akter RS, 16. 1. 2012. Podvukla - Iskra) (P

QIQANA STALETOVI∆

iskra1210  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1210.pdf

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you