God. LXIV
Birmingham, 1. mart 2012.
Broj 1210
А организовале протесте у усији ради “покрадених“ избора
А А О "NEZNANI" У
усија, као увек, у очима света, специјално апада, важила је, у најбољу руку, за нешто мистериозно. ного чешће, међутим, о њој влада мишљење да је она један назадан, конзерватван, огроман простор који се одржава у континуитету силом, а који је, опет, с друге стране завидан технолошкој и цивилизацијској надмоћи остатка света и као такав претња je њему. зузетак овог “правила“, као идеја, можда је донекле био , јер је био створен на “рационалним“ марксистичким основама. еђутим, руски примитиван дух – иде даље ова optuæujuÊa а самопохвална мисао апада - изопачио je основну поставку марксизма, па је од њега, кроз таљина, створио монструм који је не само запретио свету, већ силом отимао од њега све што му је било под руком. а не беше А председника егана, који му је обавио прави рат (само другим средствима), свет би данас био под руским комунизмом. езаслужени “пртљаг“
сад, све оно “hravo” што се приписивало усији и совјетском комунизму, пренето је на ладимира утина, бившег председника, садашњег премијера и кандидата за поновног председника усије. Ово је поготово стога што је утин произашао из комунистичког свемоћног и диктаторског --а тј. тајне полиције. а овакво “оцрњеног“ утина “униште“ неформално су се обавезале А . Уосталом, и само утиново оцрњење, био је први корак у том пројекту његовог рушења и уништења. А почело је то скоро од самог почетка утинове појаве на политичкој сцени усије. Али и у самој његовој појави има, међутим, једна доза мистерије. “ орођајне“ муке
рви председник усије, по колапсу -а, био je ·ељцин. а њега се зна да је био ` А човек`, naivno verujuÊi u dobronamernost ovih prema Rusiji. Tako je ne razmiπqajuÊi mnogo, sliËno naπem TadiÊu, sproveo mnoge SAD diktate sroËene za podrivawe Rusije. А финансијски “експерти“ који су дошли у усију да јој “помогну“, довели су je економски буквално до “просјачког
штапа“. Одједном ·ељцин одлазећи у “добровољну“ пензију, извлачи, као из мађионичарског шешира, за свог наследника непознатог inostranog operativca, ладимира утина. Опште запрепашћење! Bilo je mnogo nagaawa zaπto je Jeqcin izabrao baπ Putina za naslednika. Nama je najverovatnije da je to bio Jeqcinov akt pokajawa. Prepoznao je u Putinu jakog Ëoveka i stamenog ruskog rodoquba i otprilike mu rekao: Evo ti vlast, pa pokuπaj da Rusiju izvuËeπ iz haosa i spaseπ propasti u koju sam je ja brzopleto i naivno gurnuo. U tome si sada sam i neka ti Bog bude od pomoÊi! Dokaz, po nama, jeste da se oËajni Jeqcin sam povukao i Putina liËno i potpuno samostalno izabrao. Nepoznati junoπa. imenovani predsednik Putin, nasledio je Rusiju u viπe nego oËajnom stawu. Istini za voqu, Jeqcin nije bio jedini vinovnik takvog wenog stawa. Prvi je `povukao nogu` predsednik SSSR-a, `dræavnik` i kasnije nobelovac („Bojte se Danajaca...” - lukavi Zapad ne nagrauje sebi nepodobne), GorbaËov u kome je prepoznao Ëoveka `sa kojim se moæe`. On je omoguÊio raspad Sovjetskog Saveza, a tek za wim Jeqcin Rusije. Putin je nasledio Rusiju kojom su stvarno vladali oligarsi - oni koji su u trenutku raspada SSSR-a prisvojili wegove industrijske gigante i ruska prirodna bogatstva i preko noÊi (bez kapi znoja i liËnog rada) postali multi milijarderi; Rusiju preplavqenu tzv. zapadnim, uglavnom ameriËkim, `ekspertima`, i raznim obaveπtajnim servisima, iznutra veÊ podrivenu mnoπtvom, navodno `nevladinih` (NVO) zapadnih organizacija (preteæno izdræavanih iz buxeta svojih vlada). U takvim gotovo nemoguÊim uslovima. Putin je morao, prvo, da konsoliduje svoju vlast i - drugo - postavi osnove neke stvarno nezavisne ruske narodne i nacionalne politike. Trebalo je to ostvariti sa mnogo dræavniËke veπtine, birawe pravog trenutka za svaki potez, mnogo takta, mudrosti i hrabrosti, uz obavezno poπtovawe demokrtaski pravila igre, viπepartijskog sistema i træiπne ekonomije, pod strogom paskom SAD i zapadnih