God. LXIV
Birmingham, 1. april 2012.
Broj 1211
оводом “пролећа“ гипта, ирије и рана
А ¾А А А Ë SVETSKOG А А
Nа ападу се, мање више, ради брзине и ефективности, све se ставља на компјутер углавном у стeрeотипном облику. ако, на пример, за догађај у арајеву, од 28 јуна 1914, кад је аврило ринцип извршио атентат на аустријског престолонаследника и његову супpугу, записан je – изгледа – стереотип: “ рби су одговорни за рви светски рат”. линтон neznalica историје
ад је пак А председник линтон, после амбујеа а због осова, наредио бомбардовање рбије од 78 дана, њему је било потребно неко “јако“ оправдање за ову ничим изазвану агресију, па је “уписао“ у свој трагач ( угл) питање: “најгори по рбију историјски догaђај“. Озарио се и одмах и једновремено са бомбардовањем, објавио „urbi et orbi” да су рби изазвали рви светски рат са очевидном импликацијом: ето, морамо да бранимо сироте Албанце од насртаја тих дивљачких рба, иначе већ познатих као “реметилачки фактор“ историје. ахваљујући том стереотипу, није сиромах линтон, ни свестан био колику је лаж објавио. вропа је већ неколико година пре 1914. живела у једном запаљивом рату нерава и у необузданој трци наоружања. ат је био на помолу. ринципови меци су само запалили тако изграђени фитиљ (“моралног“ оправдања рата) па је рви светски рат букнуо свом својом жестином. редмет овог написа, међутим, није рви светски рат. о је само једна илустрација која показује са каквом се лакоћом и небригом обављају закулисне радње у садашњем свету назовимо их текући “ратови нерава“ – који могу, кад нађу свог ринципа, да запале рећи, а изгледа и последњи јер Êe to biti атомски, светски рат. још нешто: рвом рату је претходио само један рат нерава. Овом, могућем рећем претходи бар неколико таквих. тео сам рећи у рвом је лакше било синхронизовати његов исход, у овом рећем, ако до њега дође, свако планирање је без основе. рећи може букнути и кад га је најмање очекивати, толико се “ноншалантно” и без осећаја икакве одговорности данас говори о неопходности ратовања или - loose talk of war како рече председник Обама ту недавно коментаришући један од тих ратова о коме ће још бити речи. ајдемо, међутим, на конкретно. мисао арапског пролећа
ећ у јануару ове прошла је читава година од како је “арапско пролеће“ запљускивало све облике свих светских медија, чији незавршени остаци - сиријска и египатска криза –
још и данас попуњавају њихове емисије. одсетимо се, међутим, шта је арапско пролеће стварно а шта је оно идејно? очнимо од другог јер је објашњење његово врло просто. емократски настројени “народ“ се диже (овим редом а по аутоматизму падајућих домина: у унису, гипту, ибији, ирији и још неким мањим арапским државама) да би с власти свргао своје дугогодишње диктаторе. астале су наравно борбе, али је “народ“ после неколико недеља углавном побеђивао. сем у ибији (где је требало више од пола године да се убије Gадафи) и ирији где борбе још и данас трају. тварност арапског пролећа, међутим, није тако идилична. ре свега, иза побуњених арапских народа стајале су велике силе као А , У и њихови прирепци у свету. ади инпликације спонтаног бунта, то се у почетку сакривало. ако је пак повремено понегде аутоматизам отказивао, као у гипту, ибији и доцније у ирији, огласио би се А председник Обама поручујући тамошњим диктаторима да морају да се повинују “вољи народа“. ·ош горе, међутим, тај арапски “народ“ је био наоружаван, финансиран и предвођен од разних западњачких војних и шпијунских агенција А категорије (3. фебруара 2012, допрла је преко нтернета вест да су Асадове снаге у ирији, пошто су освојиле један део главног побуњеног града омса, заробиле око стотину француских војника; у А медијама о томе ни помена). пецијалан случај гипта
гипат је, међутим, специјалан случај. осле две недеље, као што се и очекивало пао је египатски диктатор осни убарaк. аменила га је привремена власт египатске војске, која се обавезала да до јуна ове године обави председничке изборе и тада преда власт “народу“. У међувремену, одржани су парламентарни избори с резултатом по коме је исламистичка партија услиманске браће ( ), позната иначе по томе што жели да уведе у гипту шеријатски закон, има скоро апсолутну већину. гипатски генерали који држе власт, изгледа као да су у неком дослуху са , па је тако откривена једна група плаћиних А агената, мећу којима је и син једног Обаминог министра, који су по свему били кључни чиниоци убарaковог свргнуће. редати су суду ради антиегипатске активности, али је линтонова из А тејта, да би умањила бруку, запретила наравно и тако приморала генерале да те илегалне активисте пусте да се врате кући, што ипак никако не значи да они ради историје неће бити суђени као отсутни. зраел, међутим, у египатском случају, јесте случај