Page 1

God. LXIV

Birmingham, 1. april 2012.

Broj 1211

оводом “пролећа“ …гипта, ‘ирије и ˆрана

‚Аˆ—…¾А А ƒАˆ–ˆ ’…Ë…ƒ SVETSKOG А’А

Nа ‡ападу се, мање више, ради брзине и ефективности, све se ставља на компјутер углавном у стeрeотипном облику. ’ако, на пример, за догађај у ‘арајеву, од 28 јуна 1914, кад је ƒаврило ринцип извршио атентат на аустријског престолонаследника и његову супpугу, записан je – изгледа – стереотип: “‘рби су одговорни за рви светски рат”. Šлинтон neznalica историје

Šад је пак ‘А„ председник Šлинтон, после амбујеа а због Šосова, наредио бомбардовање ‘рбије од 78 дана, њему је било потребно неко “јако“ оправдање за ову ничим изазвану агресију, па је “уписао“ у свој трагач (ƒугл) питање: “најгори по ‘рбију историјски догaђај“. Озарио се и одмах и једновремено са бомбардовањем, објавио „urbi et orbi” да су ‘рби изазвали рви светски рат са очевидном импликацијом: ето, морамо да бранимо сироте Албанце од насртаја тих дивљачких ‘рба, иначе већ познатих као “реметилачки фактор“ историје. ‡ахваљујући том стереотипу, није сиромах Šлинтон, ни свестан био колику је лаж објавио. …вропа је већ неколико година пре 1914. живела у једном запаљивом рату нерава и у необузданој трци наоружања. ат је био на помолу. ринципови меци су само запалили тако изграђени фитиљ (“моралног“ оправдања рата) па је рви светски рат букнуо свом својом жестином. редмет овог написа, међутим, није рви светски рат. ’о је само једна илустрација која показује са каквом се лакоћом и небригом обављају закулисне радње у садашњем свету назовимо их текући “ратови нерава“ – који могу, кад нађу свог ринципа, да запале ’рећи, а изгледа и последњи јер Êe to biti атомски, светски рат. ˆ још нешто: рвом рату је претходио само један рат нерава. Овом, могућем ’рећем претходи бар неколико таквих. •тео сам рећи у рвом је лакше било синхронизовати његов исход, у овом ’рећем, ако до њега дође, свако планирање је без основе. ’рећи може букнути и кад га је најмање очекивати, толико се “ноншалантно” и без осећаја икакве одговорности данас говори о неопходности ратовања или - loose talk of war како рече председник Обама ту недавно коментаришући један од тих ратова о коме ће још бити речи. •ајдемо, међутим, на конкретно. ‘мисао арапског пролећа

‚ећ у јануару ове прошла је читава година од како је “арапско пролеће“ запљускивало све облике свих светских медија, чији незавршени остаци - сиријска и египатска криза –

још и данас попуњавају њихове емисије. одсетимо се, међутим, шта је арапско пролеће стварно а шта је оно идејно? очнимо од другог јер је објашњење његово врло просто. „емократски настројени “народ“ се диже (овим редом а по аутоматизму падајућих домина: у ’унису, …гипту, ‹ибији, ‘ирији и још неким мањим арапским државама) да би с власти свргао своје дугогодишње диктаторе. астале су наравно борбе, али је “народ“ после неколико недеља углавном побеђивао. сем у ‹ибији (где је требало више од пола године да се убије Gадафи) и ‘ирији где борбе још и данас трају. ‘тварност арапског пролећа, међутим, није тако идилична. ре свега, иза побуњених арапских народа стајале су велике силе као ‘А„, …У и њихови прирепци у свету. ади инпликације спонтаног бунта, то се у почетку сакривало. Šако је пак повремено понегде аутоматизам отказивао, као у …гипту, ‹ибији и доцније у ‘ирији, огласио би се ‘А„ председник Обама поручујући тамошњим диктаторима да морају да се повинују “вољи народа“. ·ош горе, међутим, тај арапски “народ“ је био наоружаван, финансиран и предвођен од разних западњачких војних и шпијунских агенција –ˆА категорије (3. фебруара 2012, допрла је преко ˆнтернета вест да су Асадове снаге у ‘ирији, пошто су освојиле један део главног побуњеног града •омса, заробиле око стотину француских војника; у ‘А„ медијама о томе ни помена). ‘пецијалан случај …гипта

…гипат је, међутим, специјалан случај. осле две недеље, као што се и очекивало пао је египатски диктатор •осни Œубарaк. ‡аменила га је привремена власт египатске војске, која се обавезала да до јуна ове године обави председничке изборе и тада преда власт “народу“. У међувремену, одржани су парламентарни избори с резултатом по коме је исламистичка партија Œуслиманске браће (Œ), позната иначе по томе што жели да уведе у …гипту шеријатски закон, има скоро апсолутну већину. …гипатски генерали који држе власт, изгледа као да су у неком дослуху са Œ, па је тако откривена једна група плаћиних –ˆА агената, мећу којима је и син једног Обаминог министра, који су по свему били кључни чиниоци Œубарaковог свргнуће. редати су суду ради антиегипатске активности, али је Šлинтонова из ‘А„ ‘тејта, да би умањила бруку, запретила наравно и тако приморала генерале да те илегалне активисте пусте да се врате кући, што ипак никако не значи да они ради историје неће бити суђени као отсутни. ˆзраел, међутим, у египатском случају, јесте случај


VarniËewe na... специјаланог карактера. ‘А„ су плаћале Œубарaка 30 година 1,3 милијарде dolara годишње да штити израелску границу од напада таквих исламиста као што су Œ. А ови су, као што смо видели, највећа партија у …гипту са којима је побуњени “народ“ свргао Œубарaка, а сада изгледа још и у дослуху са војском. A пошто се окончају председнички избори, генерали ће “предати“ власт Œ да би задовољи ‘А„, али и даље владати у сенци. Овај сценарио мора да је тачан јер су генерали, хтели нехтели, “гаранција“ (1,3 милијарде dolara још увек долазе) изрaелске безбедности. ’роструки рат нерава

Œеђутим, да би ˆзраел био потпуно сигуран, следећи сценарио, који, бар тако изгледа, нема много везе са …гиптом, јесте од интереса. аиме, ‘А„ председник Обама, због избора, жели да смањи војне издатке. „а би то остварио у погледу односа према иранском нуклеарном настојању, заговра политику уздржљивости од војних акција а предност даје дипломатији и санкцијама, јер по њему ˆран је далеко од ефективне нуклеарне бомбе. ˆзраелски премијер eтањаху се отворено, међутим, не слаже са овим Обаминим ставом. Šаже: време санкција и дипломатије је потрошено. ‘тога, јер ˆзраел има права да се брани, он има и право да изабере тренутак напада на ˆран, од сад сваког тренутка, а најдаље до јула. Обама му је формално одобрио то право, mada ипак стоји на становишту санкција и дипломатије, уз немушту обавезу да ‘А„ “неће блефирати“ већ му дати пуну подршку своје ударне силе, ако се докаже да су eтањахуова предвиђања тачна. о свем изгледа да се овде уствари ради о троструком “рату нерава“. рви је између eтањахуа и Обаме. Обама због престојећих избора не жели да се ангажује а најмање војно. ‡најући то, eтањаху хоће бар формалан ‘А„ војни ангажман и то, чини се, више због египатске Œ које добијajу власт у јуну, него због иранске бомбе, јер је и он свестан да је таква бомба далеко. оводом пак овога и сам Обама ту води један свој лични рат нерава са републиканским претендентима за његову председничку позицију, који стопроцентно стоје на атањахујевој страни. оручује им: значи, ви желите да ‘А„ увучете у рат, пре него што се исцрпе све мирнодопске опције. „руги рат нерава јесте између комбинације ‘А„ – ˆзраел, с једне и ˆрана, с друге стране. Обострано, први двојац хоће да агресивном ратном реториком, провоцирају ’ехеран да овај од страха изгуби нерве и у самодбрани изврши један превентивни напад на ˆзраел. Од њега, није вероватно да да ће ˆзраел имати велике штете јер је сигурно да су га ‘А„ за тај случај снабделе најмодернијим против ракетним оружјем. Овај ће, међутим, уз потпуно ‘А„ садејство, добити морално право, кога до сад није имао, да збрише ˆран као народну државу са мапе света. О трећем пак рату нерава између комбинације ‘А„‡апада и целог осталог мултиполарног света (са усијом, Šином, ˆндијом и разилом – Šˆ и осталих прирепака), биће више речи у наредном тексту. ‘ад, међутим, јер је релевантно, овде треба споменути како се усија (могуће и Šина) односи према евентуалном превентивном нападу ˆрана на ˆзраел. усија ће све учинити да такав напад осујети. ‡ашто? У њему она види крајњу намеру ‡апада да се ˆран уништи. Али ту је један критичан изазов за усију: ако допусти уништење ˆрана, за њу то значи да је један важан геополитички баланс критично поремећен; ако га пак спречи, то онда носи у себи moguÊnost ’рећег светског рата, јер би усија морала да брани ˆран од израелског напада. ‘ве у свему, што се тиче руских интереса, садашњи статус кво, највише одговaра усији:

2

претите ви ˆрану коликогод хоћете, али ˆран вас неће превентивно напасти, поготово што он и нема ефективну бомбу, а ми то не само знамо већ донекле и контролишемо. ’рећи рат нерава

Он се води, од стране ‡апада, наравно са прекидима, специјално кад се ради о усији, од Kримског рата, без мало већ 160 година. ˆ комунизам као облик активног рата прошверцован је тамо не би ли се руски народ некако обезнародио. ’ај циљ је успешно обављан један добар део времена. „ошао је, међутим, ‚ладимир ‚ладимировић утин парадоксално, из самог средишта комунизма, Šƒ--а, да би руски народ поново онародио тј. повратио својим коренима. ’о је, међутим, прошлост. У овом пак текућем рату нерава, који води ‡апад са ‘А„ на челу против Šˆ-а, са усијом и Šином првим на удару, толико је одмакнуо да се његове запаљиве варнице, као што су на пример кинеско и руско “пролеће“, све се више и отворено испољавају, ређе додуше од званичника, али је то скоро нормално да већ такво непријатељство долази хорски преко медија. (Šад је реч о овом задњем, одмах пада напамет хорска кампања светских медија против ‘рба из деведесетих, која није престала ни данас, већ само, после Œилошeвићевог пада, утихнута.) ‘мисао “пролећа“ у руској (и кинеској) верзији

Šад се, међутим, томе придода прави смисао “пролећа“ као позив на оружани пуч уз сваку помоћ ‡апада тим народима (у конкретном случају усима и Šинезима) против свог сопственог вођства, онда је то много више него директна провокација. –иљ њен јесте као у случају ˆрана, да се уплаше та вођства, како би она у самоодбрани учинила нешто што би ‡ападу дало изговор и морално право за мере које у првом плану нису војне. ’а логика, међутим, може да упали у случају изолираног ˆрана. (Али, не и тамо, јер иза ˆрана, сва је прилика, кад и ако затреба, као што смо видели, стоје усија и Šина.) Œеђутим, кад се она примени на ове две велике силе (усија и Šина), она у крајњем случају води рату. Опасност таквог рата је дубоко уврежена у свест ‡апада још из времена ‘‘‘-а, па се због тога цела та помпезна и запаљива ратнохучкашка драма своди на ниво њеног хладног рата још из совјетске ере. итање је, дакле, због чега онда ‡апад прибегава тим ратним претњама, које су иначе препуне опасности по његове сопствене интересе. ˆзгледа да он то чини да би се створио утисак – као пример узмимо руског утина – да је ‡апад без резерве тј. озбиљно намеран (we mean business) да помоћу манипулација избора (што се остварује плаћеним народним “бунтом“ и учесталим масовним протестима) изазове утинов IZ SADRÆAJA AmeriËka `moderna` i ukidawe sloboda. . . . . . . . . . . . 5 Pobeda Putina loπa za SAD i globaliste. . . . . . . . . . . 7 Poricawe genocida u Srebrenici. . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Kosovo je zavet a ne fusnota. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Vikiliks - Tajne beogradskih depeπa . . . . . . . . . . . . . 13 Dveri traæe zajeniËki front opozicije. . . . . . . . . . . . .16 Kad Amerikanci πire demokratiju. . . . . . . . . . . . . . . . 17 Kandidatura u sluæbi izbornog uspeha TadiÊa. . . . . . 19 Ruski izbori iz ameriËkog ugla . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Iskra 1. april 2012


Crnogorski diplomata (bivπi gen. konzul SRJ u Bariju):

©TA SRBIJU I CRNU GORU »EKA U EU Srbija je pristigla Crnu Goru, obje su kandidati! Biti kandidat za EU ima znaËaj koliko i biti «„drug Ëlan” u Ëuvenoj replici Zorana RadmiloviÊa, u komadu Radovan TreÊi Duπana KovaËeviÊa: «„Eno, ide drug Ëlan!”. Naπe evropejske vlasti postigle su s kandidaturom znaËaj koliki je imao i Radovanov «„drug Ëlan”. Meutim, narod nije glup. Svi znaju da se kandidatura ne jede, niti se pije. A kuda ona vodi? Izdajom sopstvene zemqe, kroz legalizaciju albanske secesije „fusnotama”, kada je rijeË o Srbiji, i kroz priznavawe narkodræave, kada je rijeË o Crnoj Gori , naπi danaπwi « „ drugovi Ëlanovi” zamagquju da nas vode u propali projekat, bez buduÊnosti koji je poËeo Mastrihtom, oznaËio krvavi kraj Jugoslavije i poËetak novog zla na Balkanu, jer niko nije zadovoqan nametnutim rjeπewima. Slobodne evropske zemqe su „krenule пад. А он би то морао јер се и сам “упецао“, у ‘А„ скованој демократској игри, а по којој, такакв изборни победник би морао да се приклони “вољи народа“. а тај очевидни по њега опасан мамац, утин је одговорио “ирански“ тј. као што ˆран не прихвата мамац преветивног рата против ˆзраела, утин је одговорио на овај свој мамац - убедљивом изборном победом. ˆзборна победа утинове демократије

о оцени чак неких западних аналитичара, руски избори су били “најтранспарентнији“ не само за руске прилике већ и за оне светске. Šао што је утин и обећао, свака изборна позиција била је електронски надгледна. од таквим околностима, нешто више од 64% уса се изјаснило да они желе да буду “своји на својем“. ˆзбори су, међутим, били vrhunski значајни у погледу руске демократичности. аиме, један кандидат од пет за председничке изборе, био је Œихајло рокоров, чије је држављанство непознато (руско, ‘А„ али и двојно); зна се пак да је он бизнисмен и мулти милијардер из ¾уџерзија, ‘А„. У протеклој изборној трци, дотични господин, по успеху на руским изборима, пласирао се на треће место, са нешто преко 7% освојених гласова. о израелским анализама руских избора, он је тај свој добар успех показао једино у Œоскви и то у њеним крајевима где станује добростојећа московска средња класа; те крајеве су он и утин поделили са око 40%, сваки. ’ако се нехотице, изгледа, показало колико је стварно бројчано “јак“ тај иначе плаћени “народ“ који је већ унапред протестима оспоравао утинову победу. ‘ве у свему, уси су својим елегантним и господским одговором на бахато и агресивно ‘А„ мешање у руску изборну трку, ту извојевали поред изборне победе и ону моралну. ‘А„ су на себи осетиле то као јавну бламажу, па су на то, у првом тренутку, реаговале још примитивније али јавно и увређено. аиме, традиционалне и уобичајене куртоазне дипломатске честитке утину западних државника су изостале. ’о је чак и прокламовано као најважнија вест. „оцније пак почеле су честитке на утинову адресу. Обама му је честитао телефонски. У последњем тренутку, бар на изгледа, захваљујући у првом реду мирољубивом настојању уса, нови хладни рат је избегнут. . ¼отић Iskra 1. april 2012

Mastriht” putem bez povratka ka evrohegemoniji WemaËke pod biËem Velikog brata, ka kanceru koji Êe izazvati treÊi svjetski rat! Nekada slobodne evropske nacije su preko moËvare «jedinstvenog i „slobodnog træiπta”, kaquge svih moguÊih finansijskih i berzanskih πpekulacija za pqaËku vlasnika sirovina, energije i hrane (koja je zato jef tinija u zemqama kolonizatorima - pqaËkaπima, nego u zemqama proizvoaËima), preko odricawa od nacionalnog suvereniteta u korist Evropske unije, dospjele do danaπwe krize, jer su evrokrate iz Brisela suverenitet naroda prodale, zarad svojih foteqa, Evrop skoj centralnoj banci, Svjetskoj banci, MMF-u, u kojima ne odluËuju narodi veÊ manipulanti svjetskog kapitala. Poπto Evropska unija nema viπe suverenitet, ona plaÊa bankarskim mafiokratama ameriËki finansijski bankrot. Iluzija o demokratiji je umrla. Predsjednik SAD je Rotπild, a ne Obama. Evropski politiËari su marionete finansijskih magnata. Zato GrËkom i Italijom veÊ vladaju „ekspertske vlade”. DojuËeraπwi lihvari ameriËke banke «„Goldman end SaËa” su premijeri postavqeni bez izbora, a πpekuliπe se neËim sliËnim i u Srbiji s Kori UdoviËki. U Crnoj Gori Êe toga biti Ëim padnu Prevlaka i Malesija, a crnogorski dio Sanxaka se «„republikanizuje” ujediwewem sa srpskom Raπkom. E onda Êe Gospodar (Crne Gore - Iskra), nepotreban kao svaka upotrebqena krpa, skoknuti do Barija kod svojih prijateqa «„tranzit turista”. Mala Crna Gora nije mogla sa Srbijom, jer je „velika”. A kako Êe s Velikom WemaËkom u Uniji? Bugari piπte i hoÊe napoqe. Imaju mawe plate od Srba koji nisu u Uniji. Spoqni dugovi Rumunije, Bugarske i Maarske su porasli, za zadwu godinu dana, za preko 22 milijare dolara. U EU-Rumuniji 41%, a u EU-Bugarskoj 42% graana æivi na granici siromaπtva. GrËka je svoj ukupni dug od 583 milijarde dolara uveÊala za 50 milijardi, za samo 6 mjeseci. Skandalozni zelenaπki krediti zapadnih banaka u siromaπnoj Srbiji od preko 6%, s jednom jeseËnim EURIBOR-om (evropska meubankarska stopa za dodatno drawe koæe) od oko 0,5% (recimo, kredit Galenike: kamata 6,49% plus EURIBOR od 1% tromjeseËno) nezamislive su u zapadnim zemqama. Za kredite povuËene od Evropske banke srpski politiËari pristaju na pqaËku od najmawe 10% od jedne rate na konsultantske usluge zapadnim lihvarima! Koji proizvod moæe da istrpi tu evropejsku pqaËku: 6% + 0,5% do 1% + 10% = oko 17%? Na pitawe koje konkretne ekonomske benefite ima Srbija od kandidature Boris TadiÊ je priznao, 2. marta 2012: „Konkretne benefite da vam objasnim ne mogu”. Moæe li dræavniËka neodgovornost biti veÊa? Moæe. Tek Êe se vidjeti za πto su sve sposobni Boris i Gospodar. Jer, jedan je umislio da je Mesija, a drugi da ima i «„afinitet za biznis”. 8.3.2012. (Podvukla - Iskra)

Izvor: nejasan

3


Putinova spoqna politika

KRITIKA SAD I NATO Zaobilaze i prisvajaju ovlaπÊewa UN u primeni sankcija i sile protiv suverenih dræava Ako imam atomsku bombu, u xepu, niko me neÊe pipnuti, jer moæe da nastrada. A ko nema bombu, taj neka Ëeka humanitarnu intervenciju, kaæe ruski premijer Premijer Rusije i predsedniËki kandidat Vladimir Putin objavio je danas programski Ëlanak o spoqnoj politici Rusije, u kojem oπtro kritikuje akcije SAD i NATO na meunarodnoj areni. Portal Wuzru.kom ocewuje da se prognoze analitiËara da se povratkom Putina u Kremq u odnosima Rusije i zapada nastupiti novo "zahlaewe", dobijaju realnu osnovu. U Ëlanku koji je objavio dnevnik Moskovske novosti, Putin ocewuje da SAD i NATO "podrivaju p o v e r e w e " i n a g la π a v a da s e " n e k i a s p e k t i wihovog ponaπawa ne uklapaju u logiku savremenog r a z v o j a i o s l a w a j u n a s t e r e o ti p e b l o k o v sk o g razmiπqawa". "Posledwih godina uËiweno je ne malo u razvoju rusko-ameriËkih odnosa. Ipak, nije reπeno pitawe fundamentalnog mewawa matrice tih odnosa", navodi Putin i dodaje su za "nestabilne odnose sa Amerikom" delimiËno krivi stereotipi i fobije. Putin kritikuje πirewe NATO i planove stvarawa sistema protivraketne odbrane u Evropi, navodeÊi da se ne bi bavio tim temama da se takve igre ne vode neposredno pored ruskih granica, i da ne slabe bezbednost Rusije. On optuæuje Amerikance da æ ele d a obezbede sebi "apsolutnu nerawivost", ocewujuÊi da bi takva apsolutna nerawivost za jednog znaËila apsolutnu rawivost za sve ostale. "Sa takvom perspektivom je nemoguÊe saglasiti se", dodaje predsedniËki kandidat. Putin je naveo da niko nema pravo da prisvaja sebi prerogative i ovlaπÊewa UN, posebno πto se tiËe primene sile u odnosu na suverene dræave. "ReË je pre svega o NATO, koji pokuπava da na sebe prezume funkcije koje nisu svojstvene odbrambenoj alijansi", piπe Putin. AnalizirajuÊi uËeπÊe Zapada u dogaajima u "arapskom proleÊu" i wegova dejstva na Bliskom istoku u celini, ruski premijer izraæava sumwu u dobre namere SAD i NATO. Po wegovoj oceni, wihov ciq mogao bi biti ne uspostavqawe demokratije i zaπtita qudskih prava, veÊ "zainteresovanost za preraspodelu træiπta". On

4

ocewuje

da

"libijski

scenario"

pokuπavaju da ponove u Siriji, i navodi da Rusija Ëini sve da to spreËi. Putin izraæava bojazan da S AD i n e k e d r u g e d r æ a v e z a o b i l a z e Ê i UN pokuπavaju da realizuju vojni scenario, i upozorava da je to "kontraproduktivno i opasno". Putin je ocenio da se Zapad "suviπe bavi kaæwavawem pojednih dræava", i da za to koristi sankcije ili vojnu silu. On ih je direktno optuæio da svojom politikom "grubog ili Ëak vojnog meπawa u unutraπwe stvari zemaqa" doprinose πirewu atomskog naoruæawa. "Ako imam atomsku bombu, u xepu, niko me neÊe pipnuti, jer moæe da nastrada. A ko nema bombu, taj neka Ëeka 'humanitarnu' intervenciju", piπe Putin. On smatra da je jedna od ærtava takve politike Iran, i upozorava da bi vojna interven cija protiv Teherana mogla da ima "katastrofalne posledice", Ëije "realne razmere nije moguÊe predstaviti". GovoreÊi o perspektivama odnosa sa Evropom i SAD, Putin obeÊava nastavak aktivnog rada na ukidawu viza sa EU, i "kvalitetno novi napredak u rusko-ameriËkoj saradwi", ukoliko se Va π i n g t o n b u d e p r i d r æ a v a o p r i n c i p a r a v n o pravnog partnerstva. Glavni predsedniËki kandidat navodi da Rusija aktivno razvija odnose sa Kinom i Indijom, "gde i daqe postoje jake iskrene simpatije prema Rusiji". Na kraju Ëlanka Putin ponovo kritikuje SAD za "redovne pokuπaje" da se bavi "politiËkom inæeweringom" u regionima koji su tradicionalno vaæni za Rusiju, pa i u predizbornu kampawu u samoj Rusiji. Kada je reË o zaπtiti qudskih prava, Putin kritikuje SAD i Zapad u celini da pokuπavaju da uzurpiraju to poqe i da ga koriste kao instrument za pritisak. "Rusija na sebi oseÊa neobjektivnost i agresivnost kritikantstva koje prelazi sve zamislive granice", ocewuje Putin, dodajuÊi da time pokuπavaju da utiËu kako na odnos svojih graana p r e m a R u s i j i , t a k o i n a u n ut r a π w e p o l i t i Ë k u situaciju u Rusiji. Izdawe Komersant-online ocewuje u tekstu posveÊenom Putinovom Ëlanku da se spoqna politika sadaπweg predsedniËkog kandidata Putina "niËim ne razlikuje" od spoqne politike u vreme dok je bio predsednik, od 2000. do 2008. godine. "Na svoju godinama utabanu stazu Putin staje veÊ u prvim redovima. ObeÊava spoqnu politiku koja Êe polaziti od sopstvenih interesa i ciqeva... 27.2.2012. (Podvukla - Iskra)

BETA

Iskra 1. april 2012


Guraju li zapadne „demokratije” u TreÊi svetski rat?

AMERI»KA „MODERNA” I UKIDAWE SLOBODA - WENO KOPIRAWE KOD NAS Œишел —осудовски АŒ…ˆ–ˆ ‘ ¼УА‚¼У

Уз минималну медијску расправу, у време када су Американци прослављали нову годину са својим најближима, председник арак Обама потписао је, 31. децембра на •авајима, ‡акон о народној одбрани (National Defense Authorization Act). рема Обаминој изјави, оправдање за укидање основних права и слобода једним потезом пера је претња коју Ал каида представља ‘‘безбедности домовине’‘.

Šонтроверзна Обамина изјава је заправо само димна завеса. У њој, амерички председник тврди да се не слаже са овим документом у потпуности, мада га је својим потписом ипак претворио у закон. ‘‘Осећам дубоку резервисаност према извесним одредбама које регулишу хапшење, испитивање и кривично гоњење особа осумњичених за тероризам’‘, казао је при том, признајући да су извесне одредбе документа којим се ‘А„ претварају у полицијску државу неприхватљиве.

о, ако је доиста тако мислио, могао је на њега ставити вето или га уз примедбе вратити Šонгресу. ‘вој потпис Обама оправдава тврдњом да је тај ‡акон средство за борбу против тероризма. а основу његових одредби, међутим, сваки Американац који се противи политици америчке владе може бити проглашен терористом, и бачен у војни притвор.

‘‘†елео бих да истакнем’‘, додаје председник ‘А„, ‘‘да моја администрација неће дозволити да се амерички грађани држе у војном притвору неодређено дуго и без суђења. ’о би означило прекид са нашом најважнијом традицијом и вредностима. Одељком 1021, моја администрација ће настојати да сваки притвор буде у складу са Уставом, правилима рата, и другим важећом законима’‘.

Али, арак Обама је адвокат (харвардски ђак), и врло добро зна да је таква његова изјава, ма колико понављала његову посвећеност демократији, пука форма, пошто нема тежину закона. Она ни на који начин не ублажава чињеницу да је документ Šонгреса број 1540 он својим потписом претворио у закон. „емократска диктатура

‡акон о народној одбрани укида амерички устав. ˆ мада је фасада демократије остала нетакнута и подржана медијском пропагандом, све веће напрслине јављају се на здању америчке републике а тенденције ка успостављању тоталитарне државе – војне владе одевене у цивилну одећу – све су јаче. аиме, усвајање тог ‡акона уско је повезано са вашингтонском глобалном војном агендом васпостављања

Iskra 1. april 2012

светске војне хегемоније путем и ‘‘милитаризације домовине’‘, то јест укидања америчке републике. Обамина изјава треба да обмане Американце и обезбеди демократску фасаду председнику и војнополицијском државном апарату који непрекидно нараста од 11. септембра 2001. ·ер, ‘‘најважније традиције и вредности’‘ зајамчене америчким уставом укинуте су првог јануара 2012. фактичким одбацивањем habeas corpus-а (права на телесну слободу, прим. Œ‘) – одреднице кључне у одбрани грађана од арбитрарног и неограниченог затварања у војне (и било какве друге, прим. Œ‘) затворе. оуке историје

’ридесет први децембар 2011. ући ће стога у америчку историју као преломни дан. Ако наиме желимо да овај документ ставимо у историјски контекст, видећемо да су његове битне одредбе умногоме подударне са онима у „екрету председника ајха о заштити народа и државе, познатијем као „екрет о паљењу ајхстага, који је немачкој ‚ајмарској републици подарио председник аул фон •инденбург 27. фебруара 1933. године.

Објављен одмах по паљењу ајхстага које је послужило као изговор, овај фебруарски декрет искоришћен је за укидање грађанских слобода, укључујући и права на habeas corpus. —лан 1 тог „екрета суспендовао је грађанске слободе под изговором ‘‘заштите’‘ демократије. ‘‘’ако су ограничења личних слобода, права на слободно изражавање уверења, укључујући и слободу штампе, право окупљања и удруживања, те кршење приватности поштанских, телеграфских и телефонских комуникација, уз налоге за претрес и конфискацију имовине као и ограничења права власништва, допуштени мимо другде утврђених законских граница (—лан 1, потцртавања аутора). Уставна демократија у емачкој била је поништена доношењем овог акта. осле „екрета о паљењу ајхстага, у марту 1933. године, уследио је ‡акон о дозволи који је омогућио канцелару Адолфу •итлеру да приграби диктаторску власт. а основу ова два декрета нацистички режим усвојио је законе који су били у потпуној опреци са ‚ајмарским уставом из 1919. аредне године, после смрти •инденбурга, •итлер је место председника прогласио ‘‘упражњеним’‘ и као фирер (вођа), уз функцију канцелара преузео и положај шефа државе. ’ужан дан

Œало је рећи да је 1. јануар 2012. године тужан дан за Америку. отписивање овог ‡акона исто је што и милитаризовање снага за спровођење закона, поништавање закона Posse Comitatus (народних, ad hoc милиција, прим. Œ‘) и

5


AmeriËka „moderna”... проглашавање полицијске државе у Америци. Šао у вајмарској емачкој, основна права и слободе укидају се под изговором да је демократија угрожена и да мора бити заштићена. ‡акон о народној одбрани је Обамин новогодишњи поклон Американцима. ‡ато данас, 1. јануара 2012, ми дубоко саучествујемо са америчким народом. апомена: Објављено на сајту ƒлобална истраживања (Global Research), 1 јануара 2012. ревело, приредило и наслов дало Уредништво ‘рпског листа. ŠОŒ…’А ŒОŒ—ˆ‹А ‘…‹ˆËА ОУŠ… „АА˜¾ˆ–…

У оба светска рата, западне демократије су суспендовале готово сва права и слободе својих грађана. ританија је оба пута увела неку врсту ратног социјализма, као и ‘А„, нарочито у „ругом светском рату. (У ританији снабдевање на тачкице трајало је све до раних педесетих година, у Америци стотине хиљада enemy aliens /’‘непријатељских странаца’‘/ – заправо америчких држављана јапанског, немачког и италијанског порекла – послато је у концентрационе логоре до краја рата, потом пуштено без икаквог извињења или надокнаде.)

удући да западне ‘’демократије’‘ ништа не чине ad hoc (по налогу тренутка), ваља претпоставити да су и текућа ограничавања права и слобода њихових поданика увод у рат (или ратове) већег обима од досадашњих ‘‘малих’‘ и ‘‘локалних’‘, започетих нападом на ˆрак 1990. и ·угославију 1991.

е би било згорега упоредити те њихове мере спрам још недекларисаних, озбиљних противника у сукобима који предстоје (тешко би се ‘‘Ал Šаида’‘ коју су сами створили могла убројити у њих), са понашањем које су ·угославији били наметнули приликом насилног отцепљења ‘ловеније, •рватске, и•, а потом и Šосмета 1999. аиме, мимо сваке војне и безбедносне логике, у српским земљама: ‘рбији, епублици ‘рпској и епублици ‘рпској Šрајини, сви политички фактори и власти су се прсили ‘‘демократијом’‘ усред најодсуднијег рата за опстанак не само државе, већ и нације, док је ‘‘међународна заједница’‘ гледала на другу страну при увођењу војних и полицијских диктатура на територијама наших душмана. ƒде су Англи уводили општу војну обавезу, и фактичку радну обавезу за жене, нарочито у индустрији, као замену за мушкарце на ратиштима, код нас су власти наглашавале да ‘‘нисмо у рату’‘, мобилизације осим делимичне није било, као ни рационисања хране и основних потрепштина, а на дезертерство, противдржавну и пацифистичку пропаганду гледано је као на обичне прекршаје. ˜та више, у све три српске државе дозвољено је богаћење особа из безбедносног и полицијског апарата – по здрав разум увредљиво називаних ‘‘тајкунима’‘ и ‘‘контроверзним бизнисменима’‘. Уз то, на ‡ападу, у оба рата – и у овом, ’рећем светском – вршена је строга цензура медија и јавности, тако да и данас војни судови суде америчким држављанима због злочина – не прекршаја – aiding and comforting the

6

enemy (помагања, или давања моралне подршке непријатељу), а сви медији преносе пропагандна саопштења војних и цивилних власти као меродавне вести.

о, овај осврт на Обамину и општу западњачку хипокризију не пишем да бих указао на кукавност и једне и друге воље за моћ – њихове, са неописиве похлепе и гордости, и овдашње, са подљудске потребе за влашћу – већ с неопходности да се пре свега укаже на милитаризацију српске полиције, према којој и комунистичка почиње да личи на обичне извиђаче. аиме, свесни да се повојничењем полиције губи и оно мало илузије нормалности, чак и ‘овјети беху установили Унутрашњу војску, која није коришћена за разбијање јавних скупова или навијачких руља, већ за сузбијање унутрашњих побуна, што овдашњи настављачи лика и дела ·осипа роза, преименовани у ‘‘демократе’‘, очито сматрају цепидлачењем.

·ер, увођење ‘‘пузајуће диктатуре’‘ по узору на ‡апад многи у ‘рбији прихватају као још једну тековину Œодернитета – попут свега на ‡емљи, ипак несавршеног. ˜то је неприкосновеност силе као основе закона – слављена америчким филмовима – у Šалифорнији довела и до недавног полицијског убиства ученика осмог разреда, због махања ваздушним пиштољем по школи пошто ‘‘полиција није обучена да пуца да онеспособи, већ да убије’‘, ‘‘наше’‘ западњаке не одбија. ‘етимо се само понашања полиције током ‘‘‘абље’‘, или изјаве слободара ‘лободана •омена, браниоца ‘‘реда и закона’‘, о ‘‘мерама и поступцима’‘ спрам противника ‘‘араде поноса’‘. „а ли ће стога, по завршетку ’рећег светског рата, ‡апад поново дозволити грађанска права и слободе, нама као подјармљеној нацији остаје беспредметно. Special Weapons and Tactics (SWAT) одреди ‘‘посебне намене’‘ – тешко наоружани и оклопљени, маскирани фантомкама, тамним наочарама, или непрозирним визирима шлемова – остаће неизбрисива слика реда и мира постигнутог бацањем грађана на тле уз дреку и ударце – и ‘‘пажњу’‘ да они при утеривању у полицијска кола главом не запну о горњу ивицу врата. ·ер, лицемерје је темељ сваке егоцентричне потраге, ‘‘двојни стандарди’‘ ‡апада будући њихов исконски начин опхођења, у складу са енглеском изреком да је ‘‘у рату и љубави све дозвољено’‘. Али пошто та два стања покривају готово свеукупно људско битисање, ваља бити лакомислен па, рецимо – попут мене првих година мог политичког изгнанства у ‘А„ – прихватити идеју америчке империје као прихватљивије од совјетске. ·ер мада тих раних осамдесетих година нико није могао предвидети ƒорбачова, све новије фазе Откровења нам ‘‘Америчко зло’‘ чине све неподношљивијим, макар с његовог маркетинга. ама, претеклим розову обамаштину, нико не мора да објашњава бихејвиористичко ‘‘омекшавање’‘ ‘‘људског материјала’‘, данас примењивано и на другима. Од свега тога, међутим, не можемо се ослобађати лукавством, нарочито не ’‘ненасилног’‘ Отпора и сличних превара. ‘‘Šо је спреман да трампи слободу за сигурност, не заслужује ни једно ни друго’‘, казао је својима један Американац, а што они за таква упозорења нису марили постаје све више и наш проблем. аиме, понашање власти према становништву без етничког и духовног средишта – какво је све више америчко – пренето је, опонашањем, међу људе који (Kraj na str. 8/2) Iskra 1. april 2012


POBEDA PUTINA JE JAKO LO©A VEST ZA SAD I DRUGE GLOBALISTE Nakon oËekivane, ali ipak velike, pobede Vladimira Putina na ruskim predsedniËkim izborima, mnogi analitiËari danas pokuπavaju dati odgovor - πta ovo znaËi za Rusiju, ali i za svet? Jedna stvar je sigurna - zapadni mediji, joπ i pre izbora, nastojali su na svaki moguÊi naËin ruskim izborima umawiti legitimitet, prozivajuÊi Putina za prevaru. Meutim, Rusi su na te pretwe, Ëiji je ciq bio i huπkawe demonstracija, odgovorili insta lacijom velikog nadzornog sistema, tako da su na kraju ruski izbori bili je dni od transparentni jih u svetu uopπte. Naravno, to neÊe zaustaviti kritiku - veÊ danas se oglasio πef OSCE-a (Organization for Security and Cooperation in Europe), koji je zanimqivo hrvatski politiËar - Tonino Picula, prema kojem su izbori u Rusiji imali „ozbiqnih problema”. Kao glavni argument navodi da „nije bilo stvarne konkurencije” i kako je „vlada zloupotrebila resurse kako bi se osigurao konaËni pobednik”. Takoe, Picula navodi kako je „procedura posrnula za vreme prebrojavawa glasova”, prenosi AP i Rusija Danas. Nakon pobede, Putin se pojavio pred viπe od 100.000 Moskovqana koji su izaπli na ulice da bi proslavili wegovu pobedu, u emotivnom govoru Ovo nije bila sinoÊ je izmeu ostalog rekao: „O samo predsedniËka pobeda, ovo je bio vaæan ispit za sve nas - ispit politiËke zrelosti naπeg naroda i nezavisnosti. Pokazali smo da nam niko ne moæe niπta nametnuti i pokazali smo kako je naπ narod sposoban prepoznati ko se zalaæe za progres, a ko ima samo jedan politiËki ciq uniπtiti Rusiju. Danas je narod pokazao kako takav scenario nije moguÊ u ovoj zemqi. Slava Rusiji!” Zapadni mediji - simbol jednoumqa Kritike na raËun „konkurentnosti” pot puno su bez pokriÊa, na taj naËin direktno se omalovaæava stav veÊine stanovnika Rusije. Danas im se putem medija nastoji pojasniti kako su „dali glas krivom Ëovjeku”. Sa druge strane, velika pobeda Putina - neki su oËekivali da Êe dobiti „tek” 50% glasova - zapravo je direktna reakcija, v e Êi n om m la d ih q u d i , na æ e s t o ke n a p a d e o d strane zapada na wihovu zemqu i deqewe „lekcija” za koga bi t rebali glasa t i, protiv koga protestovati itd. Podsetimo, ovo nije prvi put da zapadni mediji svojom agresivnom retorikom direktno stvaraju kontra-efekat od wihove inicijalne

Iskra 1. april 2012

zamisli - prisetimo se Maarske krajem proπle godine. Na ulice Budimpeπte i drugde, velik broj qudi stupio je u proteste protiv vlade Viktora Orbana, ali, kada su zapadni mediji oËito poneseni „strateπkom prilikom” da se sruπi, ne previπe podobna Orbanova vlada, krenuli u gigantsku kampawu blaÊewa (CNN je pisao o „naruπenoj i nestabilnoj demokratiji” u Maarskoj), narod se brzo okrenuo i uskoro smo opet imali stotine hiqada qudi na ulicama - ali sada u znak podrπke Orbanu i protiv EU . Naravno, maarski i ruski primer nemaju previπe zajedniËkog, ali oba sluæe kao primer da su agresivne medijske kampawe Ëesto kontraproduktivne stvarnim æeqama wihovih urednika. Razgovor za Rusija Danas: Adrijan SalbuËi o Putinovoj pobedi - „velika stvar za ceo slobodan svet” ©to se tiËe analize Putinove pobede, poznati meunarodni konsultant i autor Adrijan SalbuËi tvrdi u razgovoru Rusija Danas kako je ovo „koËnica protiv neo-kolonijalistiËkog zapada”. „Iz perspektive Juæne Amerike (SalbuËi se javqa iz Argentine) mogu otvoreno reÊi kako je ovo jako loπa vest za SAD, Veliku Britaniju i Izrael. To je vidqivo i u zapadnim medijima, pobedu Putina dali su kao - joπ samo jednu vijest - uz eksploziju u Kongu i æelezniËku nesreÊu u Poqskoj. Isto je na Si-En-En-u, Bi-Bi-Ci-ju, Fok Wuzu, ali i na DojËe Vele, italijanskom RAI-u i πpanskim medijima. Sa druge strane, iz npr perspektive Argentine, mogu samo Ëestita ti predse dniku Putinu, jer ovo je dobra vest za celi svet. Danas, viπe nego ikad, kada je na snazi pokret ka globali koju sprovode SAD, Britanija, noj hegemonijji pojedine zemqe EU i Izrael - Rusija je kquËna zemqa, zajedno sa Kinom naravno, ali ipak Rusija je kquËna zemqa koja mora sluæiti kao tamponzona, koËnica, pa Ëak i zid protiv ovog neokolonijalizma kojeg provode zapadne sile”. Na pitawe reportera, πta zapad moæe oËekivati od Putina, jer oËigledno su malo lakπe saraivali sa Medvedevom, SalbuËi odgovara: „JJedini jezik koji svetske voe razumeju, oni koji se danas nalaze u Vaπingtonu i Londonu, jedini pravi jezik koji do wih dopire je kada ih neko pogleda ravno u oËi i kaæe im -Ne, ovako neÊe iÊi’. I duboko verujem da gospodin Putin zna pogledati neprijateqa pravo u oËi bez da trepne.”

7


AmeriËka „moderna”... (sa str. 16)

Pobeda Putina... Po pitawu, hoÊe li se Rusija promeniti nakon πto Putin ponovo postane predsednik, SalbuËi konstatuje: „Mislim da Êe Rusija nastaviti da se kreÊe prema poziciji koja joj sa svakim pravom pripada, a to je da bude globalna sila - πto oduvek i jeste, samo je bila malo zbuwena’ za vreme 90-ih - i mora stvarati svetsku ravnoteæu, tako da ne doe do toga da ceo svet pregaze - neÊu reÊi samo SAD, EU i Britanija, jer to bi zvuËalo pomalo detiwasto, zapravo se radi o globalnoj eliti koja se uhqebila unutar tih zemaqa. Mora ih se zaustaviti, znam jako dobro kako oni operiπu... Kada zavrπ e sa Bliskim i st ok om , d o Êi Ê e t u - u L a t in s ku A me r i ku . Svakako to je jedan od kquËnih razloga zaπto je, na primer, dræavna televizija Venecuele detaqno pratila ruske izbore, dok su zapadni mediji sam proces doslovno ignorisali.” Rusija Danas: „©ta Êe biti sa uliËnim protestima, hoÊe li nestati - sada kada je Putin pobedio tolikom veÊinom, ili Êe pak rasti pod uticajem opozicije?” SalbuËi: „Mi u Argentini znamo jako puno o uliËnim protestima, jasno - deo opozicije je autentiËan i zaista im je dosadilo stalno gledati Putina, tako je na primer 17% glasova otiπlo Zjuganovu, predstavniku komunistiËke partije. Rekavπi to, bitno je istaÊi kako su veÊina demonstranata u Rusiji, ali i πirom sveta, pokrenuti od strane malog broja jako dobro uveæbanih, istreniranih i finansiranih provokatora koje uopπte nije bri ga za interes ruskog naroda, ili ranije sirijskog i libijskog naroda, kako smo nedavno gledali, veÊ iskquËivo u globalnom interesu najveÊih geo-politiËkih zapadnih sila koji bi jako voleli da doe do haosa na ulicama Moskve i drugih ruskih gradova, na osnovu toga grade svoj plan, kao πto su gradili i na osnovu protesta u Bengaziju, Tripoliju i sada u Homsu i Damasku.” Na posledwe pitawe - da li je opozicija zakazala jer nisu imali adekvatnog lidera koji bi uopπte mogao da ugrozi Putina na izborima, Postoje dve vrste qudi SalbuËi zakquËuje: „P politiËari i dræavnici. Ono πto svetu u ovom trenutku treba too su dræavnici , razmislite malo... Zemqe koje su nam dale Adenauera, »erËila i de Gola, danas nam daju jednu Merkel, Kamerona i Sarkozija koji su zapravo samo politiËari niskog ranga. Sa druge strane, mnogi qudi, a pogotovo stanovnici Rusije shvataju kako je Vladimir Putin dræavnik i siguran sam da neÊe otiÊi tako brzo”. 5.3.2012. Podvukla - Iskra) (P

8

Rusija Danas

би ипак требало да знају ко су и шта су. ‚иртуелност Америке, све верније пресликана и небулозношћу ‘‘наше стварности’‘ не подсећа случајно на филм. ˆ мада су се и уси 1920-их смејали говорећи ‘‘Šак на фиљме!’‘ – можда и што је ‹ењин тај медиј сматрао кључним за ‘‘васпитање маса’‘ – Америка је ‘‘штап и шаргарепу’‘ (поступак према магарцима) не само виртуелно теслимила свету, као равило ˆгре. Али, тако владају само завојевачи, окупатори и тирани, с чега се ваљда човечанство преиначава у ‘‘грађанство’‘ у коме нико ником не верује – нико никоме не будући род ни ‘‘помоз бог’‘. асупрот тога, ‘рби још сматрају понижење већим ударом на личност од физичке повреде. Šулт ‘лужбе и полиције какав су наметали комунисти, а какав нам продају и американизовани њихови настављачи у текућој власти, ‘‘јавности’‘ и ‘‘опозицији’‘, овде никад није прошао – ‘‘пуб’‘, ‘‘пандур’‘ и ‘‘жандар’‘ остајући народни називи за које се и данас могу добити батине. У нас се, наиме, ред не може одржавати осим подршком заједнице које је све мање, будући да се породица, комшилук, братство, племе и нација све упорније замењују ‘’communities‘’ попут сексуалних, ‘‘културних’‘ или поткултурних. ·ер, нема сумње да је лакше контролисати младе људе уколико су сатерани у ‘‘навијаче’‘, који ни своје ни туђе сопство не могу одредити јасније него клупским бојама и називима, него дозволити да, гледајући нормалну телевизију, читајући нормалне новине, учећи истиниту историју и читајући ваљана штива, почну да своје угњетаче траже међу истинским виновницима. Од естраде чијих се почетака сећамо из неуништивих ‚ечерњих новости и калемљења рока на једну од најлепших музичких традиција света, до утаживања насушне потребе за припадањем урлањем по улицама, ад је линеаран. ‘весно и плански, ‘‘жестоки момци’‘ лишавани су избора осим да се и сами прикључе сплаварима на ‘ави и „унаву, или ‘‘органима силе’‘.

о, ово није прича о фантомкама и повластицама оних који нас већ безмало читаво столеће прекрајају спрам своје, провинцијске, визуре ‘‘отмености’‘, већ о томе да ми, за разлику од Американаца, срљамо одакле смо се колико-толико избавили. ·ер, ако су они за ћар спремни да се лише слободе коју је један њихов утемељивач описао као ‘‘стабло које се мора заливати и крвљу патриота’‘, на то не морамо пристати ми. аш рат за независност није ни почео ни завршио се крајем 18, века као њихов. Ако мора, нека нас и они окупирају, да и новим нараштајима буде јасно од чега се састоје наша прошлост, садашњост, па и будућност.

’ајна дипломатија је наиме оружје моћних бројем, оружјем и новцем, а честитост јаких духом. ‘‘˜та ће ти част када си мртав!’‘ ругао нам се стога још деведесетих ¼убиша акић, академик, у име доброг дела српске и ‘‘елите’‘ и ‘‘јавности’‘. о, ‘‘крајева света’‘ је било ко зна колико у историји, која не почиње од ‘‘ƒодине нулте’‘ – била она 1918, 1945, 2000, или 2012. остојаће ‘рба и после нас – неважно не будући једино ваљају ли, или не.

22..2..2012. Podvukla - Iskra) (P

Srpske list <www.srpskilist.net>

Iskra 1. april 2012


Podaci o unakrsnom ispitivawu D. ErdemoviÊa na suewu dr KaraxiÊu

PORICAWE DA JE U SREBRENICI IZVR©EN GENOCID Dugo oËekivano svedoËewe uæivo i unakrsno ispitivawe na suewu Radovanu KaraxiÊu naj vaænijeg srebreniËkog svedoka Haπkog tribunala, Draæena ErdemoviÊa, najzad se dogodilo 27. i 28, februara 2012. Rezultati ErdemoviÊevog pojavqivawa pred sudom bili su meπani. BuduÊi da je ErdemoviÊ najvaæniji i ujedno najrawiviji svedoksaradnik Tuæilaπtva u vezi sa Srebrenicom, dr KaraxiÊ je trebalo da se pripremi mnogo boqe i da iz wegovog teπko izvojevanog liËnog dolaska da svedoËi pred sudom izvuËe mnogo viπe. Moæe da zvuËi Ëudno da bi pojavqivawe kquËnog svedoka da liËno svedoËi i bude podvrgnut unakrsnom ispitivawu moglo predstavqati problem. To je osnovni princip civilizovanog pravosua: optuæeni ima pravo da se suoËi sa svedocima protiv sebe i da im postavqa pitawa. Za Haπki tribunal, meutim, vaæe druga pravila. Pre neπto viπe od dve godine, pod naslovom "Krunski sved ok " , bu g a rs k i a n a l i t i Ë a r Æ er m i n a l » i v i ko v napisao je razornu kritiku ErdemoviÊevih svedoËewa u raznim srebreniËkim predmetima. U toj kwizi, prvo na izvornom nemaËkom, zatim u srpskom i engleskom prevodu, »ivikov je izneo brojne laæi i nedoslednosti u ErdemoviÊevom iskazu. Posledica ove kompromitujuÊe analize bilo je povlaËewe ErdemoviÊa kao svedoka u Hagu i pred kloniranim "sudom za ratne zloËine" po uzoru na Haπki tribunal u Sarajevu. U posledwe vreme, pred oba suda, sa odobrewem sudskog veÊa, Tuæilaπtvo nudi samo transkript ErdemoviÊevog svedoËewa ali izbegava da ga dovodi da uæivo svedoËi i bude izloæen rizicima unakrsnog ispitivawa. VeÊa su spremno prihv atila to neËuveno krπewe osnovnih proces nih prava optuæenih i tako je trebalo da bude i u KaraxiÊevom predmetu. Meutim, K araxiÊeva odbrana je na to uloæila oπtar prigovor i - na opπte iznenaewe - veÊe je donelo odluku da ErdemoviÊ ipak mora da svedoËi liËno. Naæalost, dr KaraxiÊ, koji se sam brani, i koga boemske navike ne napuπtaju, nije uspeo da u punoj meri iskoristi tu izvanrednu priliku da "krunskog svedoka" diskredituje. Da se potsetimo, ErdemoviÊ je bio pr ipadnik misterioznog Desetog diverzantskog odreda, multinacionalne jedinice ko j a j e u s v om s a s t a v u i m a l a S rb e , H r v at e , Mus lim ane i Slovence, i to usred ogorËenog etniËkog rata, i koja pored toga nije imala jasan s t at u s u f or m ac i j s ko j π e m i V o j s k e R ep u b l ik e Srpske niti je ikada bilo do kraja definisano odakle je primala nareewa. Sam ErdemoviÊ je po nacionalnosti Hrvat koji je, pre nego πto se pod nejasnim okolnostima prikquËio VRS, sluæio i u

Iskra 1. april 2012

druge dve vojne formacije u bosanskohercegovaËkom graanskom ratu: HVO i ARBiH. Posle srebreniËkih dogaaja u julu 1995, ErdemoviÊ se obreo u SR Jugoslaviji, gde je 1996. bio uhapπen i odakle je, posle mesec dana provedenih u bezbednoj kuÊi srpske DB, na sopstevni zahtev izruËen Haπkom tri bunalu. U Hagu je tvrdio da je na lokalitetu Pilica sa joπ sedmoricom kolegga iz odreda u Ë es t v o v a o u u bi j a w u o ko 1 2 0 0 z a r o bq e n ih Muslimana, od kojih je izjavio da je liËno pobio izmeu 70 i 100. Za ovaj teæak zloËin, bio je osuen na svega pet godina zatvora, od Ëega je odleæao tri. Za uzvrat za ovako blagu kaznu, prihva tio je da svedoËi u korist Tuæilaπtva u svim predmetima koji se odnose na Srebrenicu. ZnaËajno je da je ErdemoviÊ joπ pre desetak godina identifikovao sve svoje kolege i da je sve vreme, do objavqivawa »ivikovqeve kwige, wihov identitet, kao i mesto boravka (sa izuzetkom Brane GojkoviÊa, koji se nalazi u bekstvu), bilo opπte poznato. Meutim, ni sudovi zaduæeni za procesuirawe ratnih zloËinaca ni lokalne vla sti na teritoriji dræava bivπe Jugoslavije nisu uËinili ni najmawi napor da se ta osumwiËena lica privedu, sve do pojavqivawa kwige Æerminala »ivikova. Tada su se muwevitom brzinom dali na posao, ali sa oËiglednom namerom da se stvar zabaπuri t a ko π t o b i u s l e d i o n o v i ni z na g o d b i s a t u æ i l aπ t vo m , Ëi m e b i s e s a m o p o t vr d i l e ErdemoviÊeve t vrdwe , ili u sluËaju odbijawa optuæenih da prihvate krivicu po tom osnovu, suewa koja bi se zavrπila predvidqivim pravosnaænim presudama gde bi se potvrdilo to isto. Zato je svedoËewe ErdemoviÊa uæivo u predmetu KaraxiÊ bilo od izuzetnog znaËaja. Suewe generalu MladiÊu sada Êe biti posledwa prilika da se iskaz ovog laænog svedoka, na Ëijim se tvrdwama temeqi veÊi deo iskonstruisanog srebreniËkog narativa, efikasno i javno raskrinka. Naæalost, neujednaËenost koja karakteriπe nastupe dr KaraxiÊa na suewu bila je prisutna i ovoga puta. Mada su neke teme koje je dr KaraxiÊ u svom unakrsnom ispitivawu pokrenuo bile dobre, on je kao i do sada imao problem da preciznim daqim pitawima eksploatiπe svedokova potencijalno dragocena priznawa. Iz naËina kako je vodio svoje ispitivawe, bilo je jasno da dr KaraxiÊ u vezi sa nastupom ovog kquËnog svedoka nije prethodno uradio svoj pripremni " domaÊi zadatak". Pa ipak, ErdemoviÊeva priËa toliko je πupqa da je dr KaraxiÊ i pod takvim okolnostima uspeo da za zapisnik izvuËe neke znaËajne podatke. Pre svega, na ovom unakrsnom ispitivawu ispada da ErdemoviÊ viπe nije siguran koliko je

9


Poricawe da... zarobqenika bilo streqano u Pilici. On je na to pitawe odgovorio ovako: "Gospodine KaraxiÊu, ja nisam brojao koliko ih je bilo streqano. Ja nemogu dati odgovor na to pitawe...Ja nikada nisam rekao da je ta cifra 1000 do 1200 zarobqenika, πto je tvrdio u ranijim iskazima... egzaktna. Uvek sam govorio da je to procena. Moæda sam rekao - u redu, moæda sam poveÊao broj, ali to je bio moj utisak tada zato πto je meni to isuviπe dugo trajalo. To je meni trajalo veËnost, sve πto se dogodilo toga dana". Po saæetku ErdemoviÊevog iskaza koji je ponudio tuæilac, streqawa su poËela 16. jula o ko 10 Ëasova pre podne i trajala su do 15 ili 16 Ëasova istoga dana. Pod KaraxiÊevim unakrsnim ispitivawem, ErdemoviÊ je izjavio da zarobqenici nisu poËeli da pristiæu do neπto posle 11 Ëasova, πto znaËi da je streqawe moglo trajati 4 do 5 sati. Daqe, ErdemoviÊ je rekao da su zarobqenici bili streqani u grupama od po desetoro, i da su b i l i i z v o  en i i z au t o b u s a i s pr o v o e n i n a stratiπte koje je odatle bilo udaqeno izmeu 100 i 200 metara. Ova potvrda je vrlo vaæna iz dva razloga. Pre svega, t o potvru je matemat iËki proraËu n Æerminala »ivikova, da je za svaku grupu od po desetoro zarobqenika bilo na raspolagawu samo 2 , 5 m i n u t a d a i z a u t ob u s a b u d u o d v e d e n i n a stratiπte i postreqani, πto je neverovatno. Drugo, t o s e d ir e k t n o k os i s a i z j a v a m a n av o d n o "preæivelih" koje je tuæilaπtvo Suda BiH izvelo da svedoËe posle objavqivawa »ivikovqeve kwige sa oËiglednom namerom da obesmisli wegov razoran matematiËki proraËun. Ta dva svedoka tvrdili su, jedan, da su zarobqenici bili izvoeni u gru pama od po 25 i da je streqawe trajalo do "kasno posle podne", a drugi, da se radilo o grupama od po sto i da je proces trajao "do zalaska sunca". Ova posledwa varijanta je, oËigledno, najpovoqnija za Tuæilaπtvo zato πto je ubedqivo vremenski i koliËinski najkomotnija da bi se posao mogao obaviti u zadatom roku. Na dobro pitawe dr KaraxiÊa, "Koliko je vremena trebalo grupama od po pet ili deset da s iu iz prvog aut obu sa? ", svedok ErdemoviÊ neveπto odgovara: "Ne znam, ne mogu da odgovorim na to pitawe." ©teta je πto dr KaraxiÊ oËigledno nije bio o b a ve π t en o r a z l i Ë i t o m s v e d o Ë e w u v ol π e b n o "preæivelih " pred sudom u Sarajevu, da bi ErdemoviÊa mogao konfrontirati sa wihovim iskazima i zatraæiti za zapisnik ErdemoviÊev komentar. KaraxiÊ zatim ErdemoviÊu postavqa vrlo vaæno pitawe: koje su dimenzije poqane gde se streqawe odvijalo. Na to, ErdemoviÊ odgovara: "Ne mogu da se setim veliËine tog podruËja. Zaista me to nije zanimalo". Moæda nije, ali to jes u vrlo z naËajna pitawa. Ako znate koliko vam treba vremena da

10

streqate grupe od po deset zarobqenika, to vam daje osnovu da izraËunate koliko ih je moglo biti streqano za Ëetiti ili pet sati, koliko ErdemoviÊ tvrdi da su egzekucije trajale. Ako znate dimenzije prostora gde su se egzekucije odvijale, onda moæete i da procenite koliko je tela moglo da stane na toj povrπini. ZakquËak je jasan: procena od 1000 do 1200, kojom se veÊ viπe od deset godina operiπe, i koja je veÊ ugraena u mnoge presude Haπkog tribunala, nije ut emeqena ni na Ëemu. ErdemoviÊ i Tuæilaπtvo ne pruæaju nikakav racionalan osnov za tu procenu. Ali ne samo to. Na osnovu analize forenziËkih izveπtaja struËwaka tuæilaπtva Haπkog tribunala koji su 1996. i 1997. radili ekshumacije u Pilici, tamo su pronaeni posmrtni ostaci najviπe 137 osoba. Razlika izmeu te cifre i one koju navodi ErdemoviÊ nije zanemarqiva. Zaπto dr KaraxiÊ nije i skoristio priliku da problematizuje tu okolnost? Pored toga, tokom unakrsnog ispitivawa izaπlo je na videlo i to da su se na vojnom poqoprivrednom dobru "Brawevo", gde su bila izvrπena ova streqawa, neke masovne grobnice nalazile od ra n ij e (Transkript, s. 25387 25389). ZaprepaπÊujuÊe je da je dr KaraxiÊ propustio da iskoristi nalaz dr Qubiπe SimiÊa, izveden na osnovu uvida u forenziËki materijal struËwaka haπkog Tuæilaπtva iz 1996. -1997. godine, da se meu ekshumiranim qudskim ostacima na tom lokalitetu nalazi srazmerno veliki broj potpuno raspadnutih leπeva. Poπto je poznato da proces raspadawa traje 4 do 5 godina, ovo je veliki signal za alarm. Vrlo je malo verovatno da su ti ogoqeni posmrtni ostaci mogli pripadati qudima koji su bili streqani samo godinu dana ranije. Podjednako zanimqiv je i ErdemoviÊev iskaz u vezi sa motivom iza ovih ubijawa. Optuæba je, podsetimo se, za genocid. Genocid je zloËin namere da se ciqna grupa istrebi kao takva, i motiv je zato kquËna komponenta u dokazivawu tog delikta. Da li KaraxiÊ postavqa direktno pitawe: "D s t e u w i h pu c a l i s a n a m e r o m d a u n i π t i t e Mu slimane u B os ni kao etniËku grupu , da ih istrebite kao narod?" ErdemoviÊev odgovor je glasio: "Ne, gospodine KaraxiÊu". KaraxiÊ je zatim pitao da li je iko iz ErdemoviÊeve jedinice imao nameru da istrebi Muslimane. Na to ErdemoviÊ odgovara: "Gospodine KaraxiÊu, ja se ne seÊam, ali ne verujem da smo toga d a n a r as p r av q a l i o n a m e r a m a d a s e i s t r e b e Muslimani. Nismo o tome razgovarali. Ne seÊam se da sam o tome priËao sa bilo kime iz moje jedinice". U produæetku svedoËewa, ErdemoviÊ je izjavio da je komandant wegove jedinice, Milorad Pelemiπ, bio korumpiran i da je koristio Deseti diverz ant ski od red za liËno bogaÊe we. Po ErdemoviÊu, "...u Bijeqini su kolale glasine da je Pelemiπ primio ne znam koliko kilograma zlata koje je bilo naeno u Srebrenici, i da je to razlog zaπto nas je poslao da ubijemo te civile". Iz ovoga jasno provejava sugestija da je (Kraj na str. 12/2)

Iskra 1. april 2012


KOSOVO JE ZAVET A NE TADI∆EVA `PAHUQI»NA` FUSNOTA Kosovo je zaviËaj srpske nacije. Ideja Stefana Nemawe i Svetog Save je krvqu zapeËaÊena. Ona je vrednija od svega ovozemaqskog, pa Ëak i zemaqske otaxbine, ona je vrednija i od æivota. Jer ona svemu daje vrednost i smisao, a bez we sve je niπtavno. To, πto su nam predali sveti preci i na Kosovu herojskim muËeniπtvom zapeËatili, prevazilazi Ëak i ideju. Ideja je bezliËna i apstraktna, a ono πto je na Kosovu roeno je Zavet. Zavet nije samo zakletva, on je trajno i neraskidivo vezivawe sa Smislom i Izvorom æivota. Zavet se moæe pogaziti i zaboraviti, ali se ne moæe uniπtiti. Svi znamo da su se sveti preci na Kosovu opredelili za Carstvo nebesko, te je ono postalo kod nacionalnog biÊa, koje se joπ uvek romantiËarski naziva srpstvo. Carstvo nebesko je stvarnost zajednice sa Bogom, ali ono moæe da se shvata i kao sveobuhvatni korpus vrednosti. Ono je apsolutno Dobro, bez senke zla, ono je Qubav, ono je Sloboda, ono je Vernost, ono je Pravda... Sinonim svake vrline i vrednosti jeste Carstvo nebesko. Zato je ono nadahnuÊe, koje æivot Ëini emeq svake nade i izvor uzviπenim, zato je ono te vere. Vere da æivot ima smisla i da neÊe uzalud proÊi. Hristovim ovaploÊewem Carstvo nebesko je veÊ siπlo na zemqu. Ono joπ nije ostvareno ali nije viπe samo tamo daleko, u transcendenciji, s onu stranu zagrobnog æivota veÊ se wegov predokuπaj doæivqava veÊ ovde i sada. To iskustvo „s nami Bog”, πto je znaËewe imena Emanuil, kako pro rok Isa ija na ziva Hri sta, doæivqavao je narod Boæji joπ u Starom zavetu, a u Novom, u stvarnosti ispuwewa Boæjeg obeÊawa, tu stvarnost vide ili nasluÊuju Ëak i oni koji ne veruju u Hrista. »ak i Wegovi protivnici. Verovatno zato tako i kidiπu na Kosovo, mesto joπ jednog ovaploÊewa Emanuila . Ovo nekima ristos se nije moæe izgledati jeretiËki, ali Hr ovaplotio samo kao Ëovek, On se ovaplotio i kao zajednica verujuÊih qudi - Crkva. Crkva nije drugo do produæeni Hristos kroz sve vekove. I ona, kao i Hristos ima dve prirode, boæansku Duh Sveti, koji ju je osnovao i ËoveËansku - narod Boæji, qudi koji su zavetno povezani sa Hristom. Kako Carstvo nebesko nije joπ u punoÊi doπlo, to joπ uvek ne postoji jedan narod Boæji, nego se Crkva ovaploÊuje u konkretnim narodima, u wihovoj kulturi, mentalitetu, pa i u samom biÊu, preobraæavajuÊi te narode u narode Boæje. Retki su narodi koji su imali tu taËku

Iskra 1. april 2012

Zaveta, u svojoj istoriji, koji bi ih preobrazio od bioloπko-interesne grupe do Zajednice uzviπenih (eshatoloπkih) vrednosti. NemajuÊi Zavet kao osnovu svog identiteta evropski narodi su se vraÊali paganskom korenima, rimskom carstvu ili tevtonskom besu kao svojoj najdubqoj osnovi. Pokuπavali su da oplemene svoje paganstvo kulturom i naukom, naroËito tehnikom pa i trgovinom, ali vrhunac takvog „prosveÊenog nacionalizma” bio je krvavi dvadesete vek. Naπ patriotizam ima hriπÊanske osnove (iako smo se mnogo otpadili od hriπÊanstva.) Zavetna zajednica, stvorila je od naπeg naroda jedno novo biÊe duhovno - srpstvo. Kosovo je je kostvo (suπtina) srpstva, jer je ono wegovo rodno mesto. Zato je ono naπ Jerusalim. Jerusalim, koji je majka Crkve, ali i majka novog Ëoveka, preobraæenog i bogolikog. Naπ blaæen opo Ëiv πi patrijarh Pavle govorio je da suπtinu Kosovskog zaveta moæemo izraziti reËima - budimo qudi. To je i bio imperativ Svetog Save, kad je stvarao Srpsku crkvu. Æeleo je da uËini naπ narod dosto jnim bogoËoveËanske zajednice, da iπËupa srpskog Ëoveka iz tame idolopklonstva. Da nas preobrazi jevaneqem. On je „porodio oteËestvo svoje blagodaÊu Duha Svetog” i tako pokazao narod svoj vrednim da se nazove narodom Boæjim. Wegov otac, i rodonaËlnik srpske dræave, Stefan Nemawa, u monaπtvu nazvan Simeon, Ëiji praznik je ove godine pao baπ posle ovog „sporazuma”, na tim osnovama je gradio dræavu. Na ideji jednakovrednosti svog naroda sa ostalim kulturnim narodima. I nije imao kompleks infe riornosti, Ëak kad se poredio sa, tada, najmoÊnijima, Vizantijom ili Rimom. On tu jednakovred nost nije gradio na nekoj zemaqskoj moÊi, veÊ na milosti Boæjoj. „Bog je Romeje (Vizantince) uËinio carevima, Ugare kraqevima a mene po milosti Boæjoj, vladarem Srbije.” U ono doba kad su svi evropski vladari potvrdu svoje vlasti dobijali od rimskog pape, on, u pismu istom, poredi wegovu vlast u rimokatoliËkoj crkvi sa svojom u dræavi srpskoj. Ovo je za „posledicu” imalo da je potpuno samovlastan u svojoj dræavi, te je zato uzeo i tit ulu vasilevsa - imperatora, iako nije bio Ëak ni kraq, nego veliki æupan. Ali je bio samodræac. To je jedini sluËaj u istoriji (vid. Ostrogorski, Istorija Vizantije) da jedan vladar daje sebi tu titulu, a da nema pretenzije da vlada ili domini ra vaseqenom. Wegova dræava bila je wegova vaseqena, koja potvrdu svog postojawa nije traæila „ni od cara ni Êesara”. Srbija, tako, nije postala samo politiËki nezavisna, veÊ i vred n os no - d u h o vn o s a m os v oj na . T o j e c a rs k a s il a

11


Kosovo je...

Poricawe da... (sa str. 10)

Zaveta. Kad je propala dræava, taj Zavet, joπ jaËe je zaæiveo u biÊu Srbinovu - srpstvu. Umesto Zaveta danas imamo fusnotu! Tu edno veliko vrednosno ali! fusnotu Ëitam kao je NeÊemo priznati nasilnu nezavinost Kosova, ali ako ima fusnota moæda i hoÊemo, biÊemo Srbi, ali ako nas Evropa takve prihvati, budimo qudi, ali ako to niπta ne koπta... Ume sto Ca r s t va ne be s k og , o s n ov na stvarnost, koja kreira naπe æivote, postaje jedno veliko ali - da, moæda, ne! Adski duh svesvejed nosti niπti pred sobom svaku vrednost, sam æivot kopni pred ovim zadahom truleæne depresije. Srpstvo, postaje romantiËarska izmaglica. Fusnotom stavqamo taËku na sopstveno postojawe kao jednakovrednih qudi. Pravi qudi su negde tamo, „preko grane”. Se be do æiv qa va mo k ao novodopske parije. Osim ako ne odemo u inostranstvo. Srbija, dakle nije samo politiËka, veÊ pre svega, vrednosno-duhovna kolonija. „Da smo svoji duhovno bili bismo svoji politiËki pa i ekonomski. Tui smo robovi duhovno, pa nam je i dræava pod tuinskim peËatom, a ekonomija pod tuinskim πapama.” Aktuelnije, danas, zvuËe ove reËi, nego pre viπe od sedamdeset godina, kad su izgovorene. Meutim, ne treba da se plaπimo. Kao πto rekoh, na poËetku teksta - Zavet je neuniπtiv! On, baπ kao i wegov nosilac - srpstvo, moæe da zamre, usled otpadniπtva ili straha, ali on je veËno æiv. Otresimo sa duπa svojih smradnu skramu straha, nadahnimo se veËnoπÊu, pa Êemo videti kako buja srpstvo. VideÊemo reku æivota, koja odnosi u nepovrat lupeæe, miπeve i hrËke parti jaπe. Kad najboqi u ovom narodu, oduπevqewem pobede duh otuæne svesvejednosti. Kad najvrsni je snage uma i karaktera iskoraËe iz depresije koja koËi wihov rad na opπtem dobru. Kad im Zavet postane ne samo motiv, veÊ i osnova u druπtvenom radu, kad podrπku viπe ne budu traæili kod „mentora”, prevejanih lisaca, koji plivaju u svim reæimima i koji mladima govore: „Nemoj da si naivan!” Tada Êe sunce autentiËne Ëo veËno sti raster a tmaste oblake evropskih, l ib e ra l no - k ap it a l is t iË ki h , t ræ i π ni h i novodopskih tlapwi, tada opomena viπe neÊe biti: „nemoj da si naivan”, veÊ: „nemoj da si truo”! Kada se Srbi probude i srpstvo zaæivi novim oduπevqewem, tada Srbiju niko neÊe zaustaviti u wenom pobedosnom hodu u Æivot! Srpski kulturni klub, 27.2.2012. Dejan PERI©I∆ Podvukla - Iskra) (P Ëlan Novog videla i kopredsednik UO SKK

12

Deseti diverzantski odred izvrπio zloËin zato πto je neko podmitio komandanta da svoju jedinicu upotrebi u tu svrhu. ZnaËi da zamisao nije potekla kroz redovan lanac komandovawa. Zaπto bi MladiÊ Pelemiπu nudio materijalni podsticaj da sa svojom jedinicom streqa zarobqenike, kada je jednostavno mogao da mu to naredi? Po ErdemoviÊu, Brana GojkoviÊ, koji je navodno neposredno komandovao grupom koja je streqala u Pilici, primio je nareewe od nekog "visokog, korpulentnog prosedog potpukovnika u uniformi VRS". Pre svega, i to jedna od anomalija u ErdemoviÊevim ranijim iskazima na koju je »ivikov skrenuo paæwu, a na πta je KaraxiÊ propustio da se osvrne, ispada da je GojkoviÊ - koji je bio obiËan vojnik - na izvrπewu jednog tak o vaænog zadatka komandovao ErdemoviÊu i Kosu, koji su bili oficiri! Zatim, Ëudno je da ErdemoviÊ i daqe tvrdi da ne moæe da identifikuje tog oficira. KaraxiÊ je propustio da svedoka potseti da je svedoËio u predmetu PopoviÊ i da je u tom predmetu pr e s u d i 2 0 1 0. g o d i n e v eÊ e u pr v o s t e pe n o j zakquËilo da je taj misteriozni potpukovnik Vujadin PopoviÊ. Pored PopoviÊa, na optuæeniËkoj klupi u istom predmetu bio je i Qubiπa Beara, drugi kandidat za istu ulogu. Zaπto KaraxiÊ ErdemoviÊu nije postavio pitawe da li jedan od te dvojice odgovara opisu potpukovnika koga je 16. jula 1995. video u Pilici, ili je veÊe u tom predmetu izvelo pogreπan zakquËak jer se radi o nekoj treÊoj osobi? Najzad, nekoliko zanimqivosti iz ErdemoviÊevog svedoËewa. On je rekao da je 16. jula, posle streqawa, meu pripadnicima streqaËkog stroja izbila tuËa, i da je Ëak doπlo do koriπÊewa oruæja u meusobnom sukobu. ErdemoviÊ je izjavio da je Stanko SavanoviÊ (jedan od ubica) izvadio piπtoq i poËeo da puca na wega i neke druge pripadnike jedinice. Meutim, i to je vrlo interesantno, ErdemoviÊ tvrdi da se "ne seÊa" πta je izaz valo ovu tuËu. Teπko je verovati da bi neko mogao da pripuca na vas, a da se vi ne seÊat e povoda. KaraxiÊ u unakrsnom nagaa, a tu verovatno nije daleko od istine, da je povod tuËe samo mogla biti raspodela novca koji je Pelemiπ primio za izvoewe masakra. Joπ jedna zanimqivost, koju je ErdemoviÊ potvrdio, bilo je da su neki pripadnici Desetog diverzantskog kasnije bili odvedeni od strane francus ke o baveπt ajne slu æbe u Zair, gde su ripadnici iste obavqali razne zadatke. Drugi pr grupe uËestvovali su nekoliko godina kasnije u zaveri da se ubije Slobodan MiloπeviÊ. Ovo su sve vrlo Ëudne i simptomatiËne stvari. Da li se ErdemoviÊ, uprkos KaraxiÊevom relativno slabom unakrsnom ispitivawu, ipak donekle raspriËao?

*ISTORIJSKI PROJEKAT SREBRENICA* Sajt: <www.srebrenica-project.com> Podukla - Iskra) 3.3.2012. (P

Iskra 1. april 2012


икола ‚рзић, izvodi iz kwige

‚икиликс - ’А·… …ОƒА„‘Šˆ• „……˜А

-

O `saradwi` TadiÊa i wegovih `umerewaka` sa SAD ambasadom -

‚икиликсова документарна грађа чита се као узбудљив криминални роман, али је за разлику од овога жанра - слика сурове и тешке реалности, слика међународне дипломатије, сцена по којој се крећу "осредници", "високи представници", "модератори", "изасланици", идеолози "хуманитарних интервенција" и "ненасилног отпора", носиоци "штапа и шаргарепе" а, с друге стране, мноштво малих људи који би, не бирајући средства желели да играју велике историјске улоге. Обимна грађа дозвољава, читаоцу да боље разуме историјски свет наше епохе, она је, слика наше и других средина, слика стања свести, огледало често аморфичних личних политичких карактера, политичког живота, друштвених узора, дипломатског кора, својеврсна слика духа времена. ·ер, дух времена се не оглада само у моди или сличним видовима културног живота, већ и у форми и начинима управљања привредом и државом у целини. ‘ве ово, иа крају, сведочи о култури једног друштва у најширем значењу тога појма, али и разоткрива савремену цивилизацију и њене вртлоге и беспућа. (ˆз предговора др ‘лавенка ’ерзића)

"редседник ’адић је наговестио да он неће бити препрека напорима међународне заједнице да региону донесе стабилност – чак и ако то укључује неку форму независности Šосова."

„епеша 06 RОŒ… 2871, 13. октобар 2006.

ƒлава 11. "УŒ……ˆ ƒ‹А‘О‚ˆ У –Š‚ˆ ŒОƒ‹ˆ ˆ „А „О«У У ‚ˆ ‹А АŠО …”ОŒˆ‘’ˆ У„У …„‚О„ˆ‹ˆ ‘‹…„…ËУ ŠОА‹ˆ–ˆОУ ‚‹А„У" Œајкл олт, тадашњи амбасадор ‘једињених Америчких „ржава у ‘рбији, затражио је 2. јуна 2006. године од централе у ‚ашингтону да "стриктно и у потпуности" заштити идентитет особе којаје 26. маја разговарала са службеником његове амбасаде. Šолико је напора централа уложила да би испунила амбасадоров захтев није познато, али је, захваљујући обелодањеним америчким дипломатским депешама, откривено да се епископ аустралијсконовозеландски ˆринеј „обријевић америчким дипломатама исповедао о односима у ‘рпској православној цркви, објашњавао ко је то од црквених великодостојника са владом ‚ојислава Šоштунице радио на ућуткавању "умерених гласова" у цркви поводом Šосова, обећавао да ће деловати на стварању "реалистичне, практичне и аполитичне" позиције ‘–-а о Šосову и "другим питањима од интереса за међународну заједницу"... ‘азнали смо још и кудикамо више о упорним покушајима америчких чиновника да у ‘ветом синоду ‘–-а идентификују своје савезнике, о труду уложеном да се ‘рпска претвори у проевропску православну цркву, о председнику ‘рбије орису ’адићу, који "иза сцене ради у спрези са важнијим црквеним

Iskra 1. april 2012

умерењацима, у покушају да утиче на избор патријарховог наследника". ˆ то пуне три године пре смрти патријарха авла; смрти коју је, без сумње скрхан (како се из ових припрема и да закључити), ’адић дочекао речима: "˜та ћу сад да радим? а кога ћу да се ослоним?" (09BELGRADE1512)... Америчко уплитање у религијске послове у ‘рбији, како ћемо такође видети, није се ограничило само на ‘рпску православну цркву, всћ су и у расколу у исламској заједници у ‘рбији имали свог фаворита, санџачког муфтију Œуамера ‡укорлића. kоме су - гле случајности! - подршку, захтевајући само да то не буде обелодањено у медијима, потом пружили и председник ‘рбије орис ’адић и његов министар одбране „раган ˜утановац. ад евроатлантског ‡апада на припреми ‘рбије за сопствено комадање, захваљујући овим сазнањима, постаје још јаснији. Отимање Šосова, које је било пропраћено подршком свим оним "умереним", "конструктивним", "проевропским" и “реформаторским" снагама на српској политичкој сцени — речју, свима који су, том умереношћу својих покушаја да одбране земљу, исказали спремност да зарад власти прихвате отцепљење наше јужне покрајине - било је пропраћено и "дубинским" радом, у спрези с придобијеним политичарима, на сличном проевропском умеравању "убедљиво најпоштованије институције, у коју друштво има највеће поверење" (09 BELGRADE1512), ‘рпске православне цркве. оверљива депеша од 6. фебруара 2006, 06 BELGRADE 879 - она у којој амбасадор олт тражи да му извор, владика ˆринеј „обријевић, остане сакривен - понајбоље открива ову паклену заверу дипломата, политичара и црквених великодостојника против –ркве, државе и народа. "ремијер Šоштуница наставља да сарађује с конзервативнијим црквеним великодостојницима како би онемогућио напоре умерених елемената на дефинисању балансираног и независног става ‘–-а о статусу Šосова. аставићемо да проналазимо начине да ојачамо умерењаке у ‘–-у", стоји у сажетку ове депеше, тек наговештавајући сав ужас открића која ће уследити. А оно што следи јесте поверљиви разговор са неуспешно заштићеним, у том моменту свеже именованим владиком аустралијско-новозеландским,тим "умереним гласом у оквиру цркве". ‘војим умереним гласом, дакле, владика "поверава своју дубоку забринутост да премијер користи свој утицај у цркви да обезбеди пуну подршку ‘–-а владином ставу у преговорима о статусу Šосова". (еч је, подсећамо, о сасвим јеретичком ставу да "нећемо само на речима одбити косовску независност; ми ћемо и деловати", како је рекао тадашњи премијер ‚ојислав Šоштуница америчком изасланику ”ренку ‚изнеру.) Овај владика, елем, жали се свом америчком саговорнику да га је именовање за епископа аустралијско-новозеландског "удаљило од центра одлучивања ‘–-а", али гнас је уверио да ће настојати да остане ангажован око Šосова и у еограду до коначног решења".

13


Vikiliks tajne... ˆринеј „обријевић указује Американцима на кога још могу да рачунају, осим на њега самог: "Он је епископа ’еодосија назвао усамљеним гласом умерености". ’еодосије ће, изненађујуће ли случајности, у годинама које су уследиле постати епископ рашко-призренски, уместо рашчињеног владике Артемија; Артемија, кога је олт "убеђивао да блиско сарађује са својим умереним и прогресивним колегама - као што су епископи ’еодосије и ƒригорије - на позитивном приступу, који би охрабрио косовске ‘рбе да допринесу праведном и трајном решењу", али му је Артемије, на своју несрећу, јасно ставио до знања да гнема намеру да игра конструктивну улогу у процесу проналажења коначног решења". (06 BELGRADE 1329, 23. август 2006). Оне умерене гласове у цркви, ипак, поверавао се ˆринеј „обријевић, "маргинализовали су њихови претпостављени", епископи ˆринеј бачкии Артемије и митрополит Амфилохије, а та "тврда струја" је била додатно ојачана избором епископа милешевског ”иларета и "босанских епископа" у ‘инод. ‘леди и шири, политички део приче. ƒовори ˆринеј „обријевић: "ˆринеј бачки је покушао да пронађе политички продор ка председнику ’адићу како би руководство ‘–-а приближио лидерима „‘-а (као што је случај са „‘‘-ом). рема ˆринеју („обријевићу), ’адић се извикао на ˆринеја бачког, говорећи да „‘ није заинтересована за такву врсту веза". римивши к знању ту информацију, амбасада ‘А„-а закључује како би "’адићево одбијање да развије однос са ˆринејем бачким могло да буде у вези са чињеницом да ’адић иза сцене ради у спрези са важнијим црквеним умерењацима, у покушају да утиче на избор патријарховог наследника". ‘ве у свему, коментарише олт на крају ове своје депеше, "покушај оца ˆринеја („обријевића) да направи реалистичан, практичан и аполитичан став ‘–-а о Šосову (и осталим питањима од интереса за међународну заједницу) наилази на потешкоће. ¾егов рад у том смеру учинио је његов однос с премијером напетим, и изазвао сумњу у његове мотиве код конзервативнијих вођа ‘–-а". ˆ тајна депеша 06 BELGRADE 861 (31. мај 2006) на сличан начин обрађује односе унутар цркве, и председникове покушаје да у цркви пронађе савезнике за своју косовску политику. "‘тав цркве компликују унутрашњи сукоби. остоји умерено крило (ˆринеј „обријевић, епископи ’еодосије и ƒригорије) које је покушало да развије аполитичан став који би одговорио на специфичне интересе ‘– на Šосову (имовина и религиозна мисија). А постоји и тврђа струја која верује да је ‘– квази-политичка институција колико и религиозни ауторитет. (...) ‘игурно је да има оних у ‘– који одржавају блиске односе са званичницима ‚ладе ‘рбије (нпр. Амфилохије је стриц Šоштуничине жене, а познато је и да епископ бачки ˆринеј активно учествује у унутрашњим владиним разматрањима националистичких питања). ‘ве у свему, известили смо да су нам се умерени елементи у ‘– жалили о премијеровом притиску на лидере ‘– да сарађују с ‚ладом ‘рбије током разговора о коначном статусу Šосова." а се понавља да су челници ‘– гпокушали да се отворе према

14

„‘-у, али је ’адић био мање пријемчив за њихове тврде ставове од премијера". ˆ на крају наводи да "у међувремену, „‘ блиско сарађује са умереним елементима у ‘– како би покушали да изграде конструктиван став ‘–. ˆма и извештаја да ’адићеви људи блиско сарађују са одређеним епископима и финансијерима како би покушали да утичу на избор следећег патријарха." ˆ крајем те, 200б. године, Œајкл олт размишља о односу религије и политике у ‘рбији. оверљива депеша "олитичка улога ‘рпске православне цркве", од 26. децембра 2006. (06 BELGRADE 2065), наводи да је ‘– од пада ‘лободана Œилошевића имала "важну политичку улогу, све више сарађујући с конзервативним националистима". ˆако се изражава очекивање да ће у блиској будућности, "док статус Šосова буде одређиван", црква остати "тврдокорна", Американци виде и трачак (своје) наде. …во у кога се уздају: "Умерени гласови у цркви могли би да дођу у први план ако реформисти буду предводили следећу коалициону владу". У том тренутку, међутим, управо због Šосова, ‘– и Šоштуничин „‘‘ одржавају блиске везе, при чему је "инсајдер из цркве" амбасади појаснио да "„‘‘ подржава 'тврду линију' и противи се јачању умерених снага". "‘– је имала централну улогу у помагању Šоштуници у доношењу његовог Устава, док је патријарх авле привукао велику пажњу медија када је изнет из свог болесничког кревета како би гласао 'за' на референдуму о уставу", наводи се у овој депеши. а супрот овим ретроградним снагама, како их Американци тумаче, стоје оне здраве, у које се ваља поуздати: "Упућени осматрачи кажу да је „‘ у последње време почео да поправља односе са умереним црквеним вођама, а неки тврде да се ’адић нада да ће успети да спречи да тврдокорни конзервативац постане следећи патријарх". Опет, баш као и када су осматрали дешавања на политичкој сцени ‘рбије, однос према Šосову јесте оно што Американце највише занима. ‡ванични став цркве је, бележе, да "Šосово мора да остане интегрални део ‘рбије, при чему независност или аутономија не долазе у обзир". "Œеђутим, има фракција у цркви које се залажу за практичнији одговор на ову ситуацију. …пископ ’еодосије је водећа личност међу умерењацима по овом питању".

–рквени коизервативци, све у свему, "забринути су због приближавања ‘рбије …вропској унији", противе се учлањењу у А’О, одбијају папин долазак у ‘рбију, штавише не прихватају ни "остале православне цркве" — македонску и црногорску. ˆпак, оптимиста с извесним покрићем (вероватно проистеклим из директног увида у душу својих српских сарадника, да не кажемо колаборациониста), амбасадор олт закључује ведро: "ˆпак, ако би реформаторске демократе, попут „‘-а, водиле следећу коалициону владу, могло би да се стекне више подршке умереним гледиштима у цркви." ˆ некако баш после формирања ове "следеће коалиционе владе", после мајских избора 2008. године, 23. августа долази до отвореног сукоба тврдокорногАртемија са умереним ’еодосијем. "‘уштина конфликта је у политици цркве на Šосову, рефлектујући питања која су оборила (Kraj na str. 16/2))

Iskra 1. april 2012


KANDIDATURA, ZADUÆIVAWE I POSEBNI PREGOVORI ZA KANDIDATURU KOSOVA Predsednik Srbije Boris TadiÊ je na konferenciji za πtampu povodom dobijawa statusa kandidata za EU 2.3.2012. godine priznao da ne ume da objasni konkrentne ekonomske benefite koje Srbija ima od odluke Evropskog saveta (''Konkretne benefite da vam objasnim ne mogu''). Posle ovakvog iskrenog priznawa, predsednik Srbije naveo je da Êe Srbija imati pravo da istiËe simbole EU (iako oni u formalno/pravnom smislu po Lisabonskom ugovoru i ne vaæe za sve dræave Ëlanice EU). Ipak, logiËan je ovakav odgovor predsednika Srbije, jer konkretnih koristi ili prihoda (benefita) od dobijawa statusa kandidata za EU i nema. TaËnije, jedino πto se sa sigurnoπÊu moæe tvrditi nakon dobijawa kandidature za EU, je da Êe doÊi do rasta spoqnog duga Republike Srbije i primene ''dvostrukog koloseka'' pregovorawa za Srbiju i takozvano Kosovo. Na takav zakquËak ukazauju, pre svega, uporedni podaci za 2010/11 godinu u vezi sa susednim zemqama (Rumunijom, Bugarskom, Maarskom). Ili, podaci za zemqe koje su Ëlanice EU. Na primer, Maarska je na dan 31. decembra 2010. godine dugovala 179 milijardi dolara inostranim poveriocima. Godinu dana kasnije je spoqni dug dostigao 185 milijardi dolara.(1) Takoe, Rumunija je na dan 31. decembra 2010. godine dugovala 122 milijardi dolara inost r a n i m p o v e r i o c i m a . G o d i n u d a n a k a s n i j e j e rumunski spoqni dug dostigao 136,9 milijardi dolara. Isto tako, ovu susednu zemqu veÊ nedeqama potresaju socijalni protesti zbog smawivawa davawa za zdravstvo. Takoe, prema podacima koje je izneo Eurostat za 2010. godinu oko 41 % Rumuna je na granici siromaπtva. SliËno tome, Bugarska je na dan 31. decembra 2010. godine dugovala 38,1 milijardi dolara . Godinu dana kasnije je spoqni dug dostigao 39,2 milijardi dolara. Takoe, proseËna plata (i penzija) u Bugarskoj je mawa od one u Srbiji iako je ova zemqa veÊ 5 godina Ëlanica EU. Takoe, prema podacima koje je izneo Eurostat za 2010. godinu Ëak oko 42 % Bugara je bilo na granici siromaπtva. Dakle, spoqni dug tri susedne zemqe Ëlanice EU (Rumunije, Bugarske i Maarske) je samo u periodu od 31. decembra 2010. godine do 31. decembra 2011. godine, porastao za preko 22 milijardi dolara (istovremeno, pogorπava se i standard graana u ovim zemqama). SliËno se deπava i GrËkoj, gde je spoqni dug dostigao skoro neverovatnih 583 milijardi 30. juna 2011. godine (porast u odnosu na 30. jun 2010. godine od Ëak 50 milijardi dolara). Takoe, i u Makedoniji, koja je ispred Srbije u takozvanim evropskim integracijama (sstatus kandidata dobil a 2005. godine) nezaposlenost je dostigla skoro 30 %. Na sliËan zakquËak povodom dobijawa kandidature za EU ukazuje i glasawe u Narodnoj

Iskra 1. april 2012

skupπtini Republike Srbije (koje je odraæano jedan dan nakon odluke Saveta EU i dan pre odluke Evropskog saveta). TaËnije, skoro istovremeno sa dobijawem statusa kandidata za EU (koji je tako euforiËno propraÊen u medijima i od strane politiËke elite koja smatra da EU nema alternativu), Republika Srbija se, skoro neprimetno za medije i probriselsku politiËku elitu (u vlasti i delu opozicije), zaduæila za dodatnih 1, 5 milijardi evra. U Narodnoj skupπtini Republike Srbije je izglasan 1. marta 2012. godine set zakona o novom zaduæivawu Republike Srbije. Republika Srbija se (ponovo), uglavnom zaduæila kod banaka iz EU. Na primer, kod Sosiete Æeneral, Erste banke i Unikredit banke se zaduæila za 70 miliona evra (za fabriku Galenika). Takoe, u vezi sa JAT tehnikom je uzet kredit od 5 milona evra kod Unikredit banke. Isto tako, u Narodnoj skupπtini Republike Srbije je izglasan 1. marta 2012. godine aranicije Republike Srbije u i Zakon o davawu ga korist Hipo Alpe banke i Sosiete Æeneral u vrednosti od 35 miliona evra , kao i Zakon o aranciji izmeu Republike potvrivawu Ugovora o ga Srbije i Evropske investicione banke u iznosu od 160 miliona evra za Most na Adi i prilazne puteve. Takoe, usvojena je 1. marta 2012. godine u Narodnoj skupπtini joπ jedna garancija za kredit (u iznosu od 45 miliona evra) potpisana izmeu Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj (u vezi sa EPS-om) Usvojen je i Zakon o potvrivawu Okvirnog ugovora o zajmu izmeu Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije u iznosu od 70 miliona evra, kao i Zakon o potvrivawu Finansijskog ugovora izmeu Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije o zajmu za mala i sredwa preduzeÊa u vrednosti od 250 miliona evra. KonaËno, Narodna skupπtina Republike Srbije je 1. marta 2012. godine izglasala i Zakon o potvrivawu Finasijskog ugovora izmeu Repubike Srbije i Evropske investicione banke u iznosu od 45 miliona evra. Svi ovi ''evropski'' krediti su izuzetno nepovoqni za Srbiju. Na primer, kredit koji daje Unikrediti banka za Galeniku je izuzetno nepovoqan jer samo maræa iznosi 6, 49 %, a na wu se dodaje i EURIBOR na tromeseËnom nivou koji trenutno iznosi oko 1 % kao i naknada za odobrewe kredita od 25.000 evra. Sve to plaÊaju graani Republike Srbije kroz buxet, i to banci poput Unikredit banke koja namerava da otpusti 5.000 radnika u istoËnoj Evropi. SliËna situacija je i u vezi sa kreditom Hipo Al pe banke . TaËnije, Austrija je faktiËki 2009. godine nacionalizovala ovu banku (dajuÊi joj pomoÊ i garancije u iznosu od oko 2 milijarde evra). Ipak uprkos tome, i bez obzira πto se prodaju podruænice ove banke u I t a l i j i , A us t r i j i i b i v π o j S F RJ , g r a  a n i Republike Srbije Êe kroz buxet plaÊati ovaj lihvarski krediti sa maræom od 6 % (ovoj skoro propaloj banci), na koji se dodaje jednomeseËni

15


Kandidatura, zaduæivawe... EURIBOR koji trenutno iznosi oko 0,5 %. Dakle, graani Republike Srbije faktiËki Êe pomagati opstanak banaka u zapadnom delu EU (i socijalni mir u Austriji, Italiji i drugim zemqama). ©to se tiËe kredita koji daje Evropska investiciona banka za Most na Adi, u vezi sa wim se Ëak ne znaju ni taËne kamate (πto je skandal posebne vrste). Takoe, u Ëlanu 3. Zakona o ovom kreditu se navodi da se Republika Srbija odriËe bilo kakvog prigovora u vezi sa kreditom a i u Ëlanu 5. da izmenu ugovora moæe izvrπiti samo Evropska investiciona banka. Takoe, u pravnom smislu, ugovor o kreditu je skandalozno napisan, jer se u Ëlanu 6. navode garancije ''Evropske zajednice'' a u Ëlanu 10. se utvruje nadleænost ''Suda pravde Evropske zajednice''. Ili, kada se ovo proËita moæe se zakquËiti da da srpski zakonodavc ne zna da je 2009. godine stupio na snagu Lisabonski ugovor koji je preimenovano Sud pravde EZ u Sud pravde Evropske unije (i ustanovio Evropsku uniju kao jedinstveno pravno lice). TaËnije, ovakve skan dalozne pravne greπ ke pokazuju da se evropsko pravo u Srbiji usvaja na olak, neprofesionalan i politiËki naËin. (Ili, na naËin koji najviπe odgovara bankama iz EU kod kojih se bezglavo zaduæuje Republika Srbija). KonaËno, u vezi sa kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj od 45 miliona evra se navodi (deo C) da je on namewen kao ''podrπka konsultantima'' i da konsultanske usluge moraju da iznose najmawe 10 % od jedne rate koja iznosi 100.000 evra! Dakle, Republika Srbija uzima kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj koji je (najmawe u iznosu od 10 %) namewen stranim konsultantima. Takoe, i u vezi sa kreditom Evropske investicione banke se ne zna iznos kamate (Ëak ni da li je fiskna ili varijalibilna proizilazi iz Ëlana 3.). Zna se samo da Êe sve ' 'ostal e troπkove'' pl aÊati Republika Srbija iako Êe ''posrednike'' (ili banke iz EU koje rade u Republici Srbiji i koje Êe dodatno zaraivati na ovom kreditu) odreivati Evropska investiciona banka. KonaËno, ovim ekonomskim podacima treba dodati i da je Savet EU 29. 2, 2012. odobrio Evropskoj komisiji da poËne sa izradom Studije izvodqivosti za takozvano Kosovo. Ili, jasno je da se za takozvano Kosovo i Republiku Srbiju ponovo primewuje ''dvostruki kolosek'' pregovorawa za Ëlanstvo u EU, kao πto je to bio sluËaj sa Srbijom i Crnom Gorom pre raspada dræavne zajednice. Zato se jasno moæe zakquËiti da status kandidata donosi daqe zaduæivawe Republike Srbije i raspad dræave pod formom pregovora zasnovanih na principu ''dvostrukog koloseka''. Fond strateπke kulture, 8.3.2012. ---------------------

Dejan MIROVI∆ Podvukla - Iskra) (P

(1) <wwwworldfactbook> Ukupan spoqni dug prema podacima ameriËkih dræavnih organa.

16

Vikiliks tajne... (sa str. 14)

премијера Šоштуницу", бележи депеша 08 BELGRADE 904. Артемије, "тврдокорни противник сарадње с властима (независног) Šосова", приписује се "Šоштуничином" крилу ‘–-а, док "умерени епископ ’еодосије верује да приоритет ‘–-а треба да буде 'жива црква', другим речима добробит њених верника на Šосову, што је положај који одражава политику ’адићеве про-европске коалиције". ораз који је у овом сукобу доживео Артемије, Американци су схватили као "знак који даје наду да прогресивније снаге у цркви добијају снагу". Šоје су то прогресивније снаге, поред проевропских ƒригорија, ’еодосија и ˆринеја „обријевића, који је своју прогресивност демонстрирао када се забринуо што се црква и држава заједнички боре против независности Šосова? Амерички фаворити откривају се у низу депеша у којима се разматра ко би на трону ‘–-а могао да наследи патријарха авла, при чему 09 BELGRADE 1512 објашњава оволико америчко интересовање за избор новог патријарха, наводећи да ће "избор новог патријарха бити кључан у одређивању улоге ‘–-а у модерној ‘рбији". …лем, депеша 09 BELGRADE 1354, написана 16. новембра 2009, открива да у пожељну групу потенцијалних наследника, оних који "нису оптерећени историјом", спадају епископи захумскохерцеговачки ƒригорије, далматински ”отије, будимљанско-никшићки ·оаникије и пожаревачкобраничевски ˆгнатије. асупрот њима је - процењивани су у америчкој амбасади могући кандидати за српског патријарха "стара гарда" у којој су, уз све разлике међу њима, Амфилохије, ˆринеј бачки и •ризостом жички, док су као "потенцијални компромисни кандидати" наведени ˆринеј нишки и ·ефрем бањалучки. ˆзбор ˆринеја нишког за 45. патријарха српског Американци су дочекали опрезним оптимизмом који избија из 10 BELGRADE 248, 12, фебруар 2010. Опрез: "У свом првом састанку с амбасадорком, патријарх ˆринеј је демонстрирао многе од особина које су га начиниле компромисним kандидатом за наследника патријарха авла". Оптимизам: "¾егова спремност да се позабави контроверзним питањима, као што су помирење с ‚атиканом и санкционисање епископа Артемија, слуте на добро".

ило би лепо видети како патријарха ˆринеја у својим депешама Американци описују данас. осле пропасти помирљивих планова за папин долазак у ‘рбију, или оне патријархове оцене да је А’О "поган лек за нашу рану", или, после његовог позива ‘рбима на северу Šосова у јесен 2011. да остану на својим барикадама, пошто су им и …вропска унија, и А’О, и проевропска влада у еограду наредили да их уклоне, или, када је после …Ултиматума да се одрекнемо Šосова ушаоу директан сукоб и са …У, и са Американцима, и са њиховим намесницима у ‘рбији, рекавши: "Ако треба да жртвујемо Šосово и Œетохију да бисмо ушли у …вропу, да им се онда захвалимо на њиховој доброти и љубави. ека нас оставе саме, нека нам не чине оно што су нам недавно учинили, а да наше Šосово остане са нама. ‡ар се смемо и можемо одрећи наше свете земље? е смемо то дозволити. Они који су нам некада били пријатељи, или смо их таквима сматрали, данас то нису јер нам одузимају оно што нам је најдрагоценије и најсветије'. •вала им на таквом пријатељству." Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. april 2012


KAD AMERIKANCI ©IRE DEMOKRATIJU ILI KOME POMAÆU NA NA©M IZBORIMA Ostaje nam da tumaËimo da li su SAD nezain teresovane za ishod izbora u Srbiji ili prikriveno utiËu na rezultate politiËkog procesa Jeste li znali da ameriËkim organizacijama koje „πire demokratiju” po svetu zakoni SAD zabrawuju da streme uticawu na ishod politiËke utakmice u zemqama u kojim deluju? Verovatno pojma niste imali. Po svoj prilici, ne znate ni da li u zakonima vaπe bivπe jugoslovenske republike postoje odredbe koje strancima zabrawuju da kupuju politiËki uticaj na domaÊem terenu? I ako postoje, niko ih nikad i nigde ne pomiwe, barem otkako je zapadni svet na vaπu zemqu okaËio etiketu demokratske dræave. Demokratska vlast je na naπim prostorima po definiciji prozapadno nastrojena vlast, a takva vlast javno gotovo nikad ne postavqa pitawe zapadnog meπawa u domaÊe politiËke poslove . Izuzeci - poput saopπtewa KoπtuniËine vlade povodom pretwi bivπeg nemaËkog ambasadora u Srbiji Cobela da bi Srbija mogla da izgubi i Vojvodinu bude li se mnogo brecala oko gubitka Kosova - samo potvruju pravilo. E, pa u Egiptu je vlast joπ u previrawu, ni tamo ni 'vamo, zbuwena oko toga da li vaæeÊe zakone da primewuje Ëak i na ameriËke grupe i graane ili da πto pre mewa propise kako bi se uklopila u ono πto su ameriËke organizacije veÊ poËele da rade na wenom terenu. Tu dilemu tamo upravo reπavaju i, dok ovi redovi budu πtampani, s kairskog aerodroma Êe put Vaπingtona veÊ odleteti specijalno iznajmqeni avion koji od srede Ëeka na pisti da vrati kuÊi sedam Amerikanaca koji su se sklonili u Ambasadu svoje zemqe u Egiptu kako bi izbegli hapπewe pod optuæbom da su „u saradwi sa CIA nastojali da manipuliπu egipatskom revolucijom u interesu SAD i Izraela”, u okviru grupa koje nisu imale licencu da deluju u Egiptu. Jedan od Amerikanaca je sin Obaminog ministra saobraÊaja. EGIPAT SE SAGIWATI NE∆E Amerikanci tvrde da je optuænica politizirana i da su wihove organizacije (poput IRI, NDI i Fridom hausa) u Egiptu radile isto πto, bez ikakvih pravnih i politiËkih posledica, rade po mnogim zemqama u kojim SAD πire demokratiju. Na optuænici se nalazi i nekoliko dræavqana Srbije zaposlenih u ameriËkim neprofitnim organizacijama (koje joπ zovu i nevladinim organizacijama, ali ih Kongres SAD finansira federalnim sredstvima). Suewe je poËelo u nedequ i odmah je odloæeno za dva meseca, a sva trojica Ëlanova egi-

Iskra 1. april 2012

patskog sudskog veÊa podneli su isto veËe ostavke navodeÊi da je na wih vrπen politiËki pritisak da za optuæene Amerikance ukinu zabranu napuπtawa zemqe. Amerikanci ne osporavaju da je prekrπeno s l o v o e g i p a t s k o g z a k o n a , a l i i s ti Ë u d a j e i Mubarakova vlast godinama tolerisala ove grupe, kao i da egipatske nevladine organizacije takoe ne deluju u skladu sa zakonom. Nema preteranog razloga za brigu o pojedinaËnim sudbinama ameriËkih i srpskih graana umeπanih u ovu priËu. Na ovaj ili onaj naËin, i za jedne i za druge Êe se verovatno pobrinuti liËno Hilari Klinton. Optuæeni su na suewu delovali veoma opuπteno, a „Wujork tajms” je zabeleæio da su neki za vreme postupka Êaskali mobilnim telefonima sa prijateqima iz sveta. Predsednica lokalnog ogranka Fridom hausa nije mnogo obraÊala paæwu na suewe: u rukama je dræala kwigu koju je pomno Ëitala, ali tako da su kamere mogle da zabeleæe da je posredi delo Xorxa Orvela iz πpanskog graanskog rata „Omaæ Kataloniji”. AmeriËka πtampa je svejedno zamerila EgipÊanima πto su optuæene podvrgli istom „poniæewu” kakvo je doæiveo i Mubarak na svom suewu (optuæeniËka klupa nalazi se u nekoj vrsti æeleznog kaveza), a posebno je komentarisan „novi talas egipatskog nacionalizma”, izazvan ameriËkim pretwama da Êe suspendovati milijardu i po dolara pomoÊi Egiptu ako spor prijateqski ne bude okonËan. Citiran je posprdni komentar jednog univerzitetskog profesora na raËun toga πto je sud podlegao ameriËkom pritisku, aludirajuÊi na prethodnu premijerovu izjavu da se Egipat „sagiwati neÊe”: „Je li moguÊe? Odem da pojedem salatu i po povratku otkrijem da se Egipat sagnuo!” BEZ `GOTOV JE` KAMPAWE NajveÊa kriza u egipatsko-ameriËkim eke odnosima od Kemp Dejvida navela je ipak i ne Amerikance da razmiπqaju o tome da li programi πirewa demokratije, koji podrazumevaju da ameriËki struËwaci obuËavaju strance demokratiji, glasawu, anketama, upotrebi predizborne propagande itd., izazivaju otpor prema Americi ili raawe simpatije. Nisu samo Amerikanci ti koji veruju da izmeu pada Berlinskog zida i arapskog proleÊa postoji neprekinuta nit i da je sve πto se d e π a v a „ z a p i s a n o ” u s up e r i o r n o st i a m e r i Ë k o g politiËkog modela. U Kairu novinari opsedaju ambasadora Srbije pitawima o tome „πta Êe se iduÊe kod nas deπavati”, jer su mnogi poverovali da je revolucija izvedena po istim ameriËkim uputstvima koja su sledili i „otporaπi” iz Srbije, pa Êe i nastavak da izgleda sliËno. Posledwa, zasad nepotvrena vest iz ameriËke ambasade u Srbiji glasi da ameriËke nevla Ê

17


Dobar predizborni potez

DVERI PREDLAÆU ZAJEDNI»KI OPOZICIONI FRONT Dveri su zatraæile formirawe zajedniËkog opozicionog fronta protiv TadiÊa. U otvorenom pismu upuÊenom na adrese Srpske napredne stranke (SNS), Demokratske stranke Srbije (DSS), Srpske radikalne stranke (SRS) i Nove Srbije (NS) predlaæe se formirawe predizborne koalicije koja bi se sabrala oko dva principa - odbrane KiM i „politiËkog kaæwavawa reæimskih stranaka za izdaju i uniπtavawe dræave”. Ovim apelom Dveri povlaËe dobar predizborni potez. Jednim udarcem se „ubijaju dve muve”. Prva „zunzara” je mnogo opasnija po same Dveri. Radi se naime o veÊ ustaqenoj retorici „svi ostali su stari i ravi, samo mi smo novi i dobri” koja - bez obzira koliko odgovarala stvarnom stawu srpske politiËke scene - po mom miπqewu opasno vuËe na politiËko sektaπtvo i deluje odbijajuÊe na jedan broj potencijalnih glasaËa, posebno onih starijih. Ovim apelom i s k a z uj e se s p r e m n o s t n a s a r a d w u s a d r u g i m strankama i samim tim ublaæava se retorika ekskluzivnosti, te pojaËava autentiËno opoziciona

Kad Amerikanci... dine organizacije koje kod nas πire demokratiju uoËi ovih parlamentarnih izbora neÊe organizovati neke od predizbornih obuka i akcija na koje su nas navikli od dvehiqadite godine. Primera radi, ne planiraju se zasad velike aktivnosti na poveÊavawu izlaznosti (Get Out the Vote, GOTOV kampawe) na izborima. Zapadne nevladine organizacije u proπlosti su sebi pripisivale u pozitivne rezultate visoku izlaznost na izborima protiv MiloπeviÊa. Pravdale su te aktivnosti Ëiwenicom da je glasawe vaæno demokratsko pravo i da kampawom za izlaznost „ne utiËu na rezultat izbora”, πto im wihovi zakoni svakako zabrawuju. Meutim, veÊa izlaznost je 2000. godine iπla na ruku opoziciji viπe nego reæimu. Da li bi i ovog puta, kada je nezadovoqstvo veliko, veÊa izlaznost viπe pogodovala opoziciji? Amerikanci, po svemu sudeÊi, misle da na ovim izborima nije potrebno da se trude da poveÊaju izlaznost na izbore u Srbiji. Wihovo je pravo da svoje novce troπe kako hoÊe. Nama ostaje d a tumaËimo je li to znak wihove nezainteresovanosti za ishod izbora u Srbiji, ili prikriven, ali legalan naËin da utiËu na rezultate politiËkog procesa. I da, ovaj put i neËiwewem, daju podrπku Borisu TadiÊu. Nezavisne, 1.3.2012. (Podvukla - Iskra)

18

Qiqana SmajloviÊ

komponenta delovawa. Druga „muva” je konfuzija koja kod priliËnog broja qudi vlada kada je u pitawu navodno opoziciona SNS. Ako je taËno da „ne pada sneg da prekrije breg, veÊ da svaka zverka pokaæe svoj trag”, onda je ovaj „sneg” doπao u pravom trenutku. Naime, zajedniËka platforma bi, prema Dverima, trebalo da sadræi „obustavqaw e pregovora o p r i k q u Ë e wu Srbije E vrops koj un i j i ” i „proglaπavawe Ruske Federacije za najvaænijeg strateπkog partnera Srbije”. Svako ko prati izjave funkcionera SNS shvata koliko je ovo daleko od pozicije na kojoj se ova stranka danas nalazi. Trenutno se SNS pozicionira izmeu DS i LDP, pri Ëemu DS u tom modelu „zaostaje na desnici”, dok napredwaci polako ali sigurno zauzimaju „centar”. Po svemu sudeÊi u taboru napredwaka je zakquËeno da takva strategija najsigurnije vodi ka osvajawu vlasti. Viπe puta sam isticao da se podrπka napredwacima nalazi u sferi iracionalnog upravo ova okolnost omoguÊava wihovom rukovodstvu spokojstvo prilikom izbora bilo kakvog poli tiËkog puta. (Ne treba ni pomiwati koliko je opasno „iskquËiti racionalno u sebi” prilikom izbo ra po litiËke opcije. Kontroverzni nauËnik Vilhelm Rajh je svojevremeno objavio kwigu Masovna psihologija faπizma u kojoj je ustvrdio da je faπizam posledica seksualne represije, dok je komunizam proglasio za svojevrsni „crveni faπizam.”) Ostaje da se vidi kako Êe ovaj apel zavrπiti. Bez obzira da li Êe on biti ignorisan ili Êe se neka stranka istrËati da ga prva odbije (jasno je da ni radikali neÊe hteti zajedno s napredwacima, jer bi to bio siguran put u pravcu gaπewa wihove stranke) - doπao je u pravom trenutku. Pa ni pozicija DSS ne uklapa se u predloæenu platformu dverjana, premda je rastojawe koje treba preÊi od neutralnosti do „okrenutosti Rusiji” svakako mawe od onog napredwaËkog. Jasno je da od ovako postulirane koalicije neÊe biti niπta. Toga je svakako svesno i rukovodstvo Dveri. ©taviπe, sve izvesnije je da ni odræiva predizborna koalicija (SRS-DSS-Dveri) neÊe biti formirana. Bez obzira na to, ovaj potez moæe biti dobar putokaz Dverima u kom pravcu treba nastaviti izbornu kampawu: priguπewe „retorike eksluzivnosti” i snaæewe autentiËno opozicionog glasa za preporod Srbije. Srpski kulturni klub, 29.2.2012.

Stefan DU©AN Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. april 2012


I KANDIDATURA ZA EU - U SLUÆBI USPEHA NA IZBORIMA DS I TADI∆A Oni - ta beda od politiËkih i druπtvenih elita - danas slave svoju veru da su, zajedno sa Briselom, pobedili Srbe. Eto to slave Kandidatura je veliki uspeh, i to je lepo, jednako koliko je u petak popodne bilo lepo gledati radnike na dizalici kako duæ Brankovog mosta kaËe zastavice Srbije i Evropske unije. Ako se veÊ pitate πta je tu lepo, ne brzajte, neka se slika kompletira. Lepo je dakle to πto je radnike, dok su radili svoje, obezbeivala policija. Ta policija tajni je kvalitet slike, koji je jednako nedostajao u kadru dok smo gledali Borisa kako narodu iz Brisela saopπtava blagovest; koji je nedostajao Ivici dok je zabavqao Brisel svojim skrivenim talentima; koliko i slici Boæe –eliÊa, preplanulog od zavlaËewa severnoafriËkih beduina, kad je zgrabio Jorgovanku TabakoviÊ ËestitajuÊi joj trenutak raskida sa mraËnim vekovima srpske neevropske istorije. Policajci su na tim slikama falili samo zato πto su glavni akteri u toj Ëistoj civilnoj varijanti izgledali beslovesno kao pijanci koji su prodali oËevu kuÊu. Tek sa kqunovima koji πtite radnike pokazalo se da Boris, Ivica i Boæa taËno znaju πta su uradili - i to je taj tajni kvalitet koji je nedostajao - oni su potpuno sves ni svog uËinka iz prethodnih dana a opravdano sumwaju i da je toga svesno i mnogo graana, koji bi zbog toga πto znaju mogli postati veoma nervozni i nasilni prema greπnim radnicima koji kaËe zastavice. (I moja teza Êe da stoji samo ako me ne dematuje Jelena Trivan tvrdeÊi da je policija Ëuvala radnike da bi spreËila da hiqade æutih pristalica pohrle na most i poskidaju zastavice EU za uspomenu potomstvu na ovaj istorijski dan.) Elem, znam ja da nije lepo qudima kvariti slavqe, ali oni ne znaju da nije lepo ni slaviti na grobu - posebno ne onom koji su sami iskopali pa opet slave. I zato Êu poËeti opisom groba. Pre nego πto preem na stvar, hajde da izmerimo πta su to Boris i druπtvo uradili. Zamislimo - teoretski naravno - da su 2008. godine priznali Kosovo i iselili ili pobili tamoπwe Srbe, i da viπe niËim preko toga nisu plaÊali kandaturu. Da je to neπto moglo tako i da su to uradili, opet bi danas bilo viπe Srbije nego πto je ima sad. To, naravno, ne znaËi kako æalim πto joπ onomad nisu predali Kosovo za kandidaturu, veÊ hoÊu da kaæem kako je ta matematika „Kosovo za EU” moæda i vaæila te 2008. godine, ali danas ne vaæi. Jer, ako vaæi, neka Boris danas proba da im ponudi Kosovo (koje je `saËuvao`), a da oni wemu skinu kandidaturu - πto bi bila trgovina ozbiqnog Ëoveka, mada Ëoveka u

Iskra 1. april 2012

velikom problemu - pa da vidi da li bi pristali. Ne bi zato πto Kosovo za EU ne vaæi, posebno ne sad, poπto je Boris dao celu Srbiju. Naravno, dok ste u Briselu gledali Borisa i Van Rompaja, verujem da ste svaπta pomiπqali. Ali - da se razumemo - to nije bio Ëin naturalne razmene dvojice glupaka, veÊ dva veπta trgovca. rgo va li s u u man ir u sa vr eme ni h Ta dvojica tr bankstera - obojica su trgovali tako da im ono πto su jedan od drugog dobili i pripada, a da im ono πto su jedan drugom dali nikad nije pripada lo. ÆIG NA SRBIJU Krenimo od Van Rompaja, dvostrukog slavqenika koji je na konferenciji za novinare objavio kako je ponovo izabran na mesto prvog Ëoveka EU. Hajde πto je to izgledalo kao da je sam izabrao sebe (zar nije?), hajde πto je delovao kao neki bleduwavi Crni Guja u ulozi sredwovekovnog Ëuvara kraqevog peËata koji je proburazio kraqa i seo na presto, ali Ëak ni takav ne bi sam izaπao pred narod da mu to saopπti, nego bi vaqda poslao novog Ëuvara peËata. ©ta je dakle Van Rompaj dobio kandidaturom? Ono Ëime se TadiÊ danas ponosi i zbog Ëega nagovara Srbiju da slavi s wim samo je prost Ëin æigosawa stoke, koja na izvesnom mestu na svom straæwem delu, umesto sopstvene dlake, ima æig sa æutim zvezdicama. Otuda je kandidatura verifikacija poseda i niπta viπe od toga. Ona je stvar po kojoj se Srbija, ako se noÊu izgubi, moæe ponovo pronaÊi i prepoznati, za nadati se pre nego πto pobegne sa poseda ili sama poËne da traæi neko reπewe za sebe. Ona je i poruka za nekog ruskog Ëobanina, ako je pronae negde na livadi, koja mu kazuje kome se ta Srbija ima vratiti pre veËeri. Istovremeno, kandidatura je i uæe za koje se ista ta Srbija, koja je umela da se joguni u svo joj istoriji, ima voditi. I veÊ otuda se vidi da je Srbiji ta stvar iz Brisela trebala taman koliko svakoj kravi u æivotu trebaju æig i uæe. Naravno, ta stvar je trebala Van Rompaju i ekipi, i Borisova nada sastoji se u tome da Êe Srbi umeti da budu toliko zahvalni, pa da tu stvar cene makar onoliko koliko je van Rompaj sreÊan zbog we. Ako vam Boris s poËetka ove trgovine deluje kao gubitnik, varate se. Nije xabe dao Srbiju, i nije joj bez neke koristi stavio uæe i æig na osmuenu zadwicu. Dobio je novi `prosede` za svoje bavqewe politikom, i to u trenutku kada je onaj prethodni izgubio i veÊ dugo vremena πlajfovao u mestu. Zakleo se na vernost sopstvenim

19


I kandidatura... æivotom, i oni mu tek sada veruju, jer on u svojoj politiËkoj karijeri posle ovoga ne moæe da bude niπta drugo nego stopostotna marioneta Brisela. »ak i kad bi hteo da bude neπto drugo, Ëak i kad bi EU u nekom Ëudu progutala zemqa, uvek Êe ostati to. I posle ovoga πto je Boris uradio za EU Toma NikoliÊ moæe hladno da ubije onog svog sina kome je dao ime Kosovo, Ëak ni tada neÊe Briselu biti poæeqniji od Borisa. I, koliko god da je Srbija danas nigde, Boris je na teritoriji koju moæe da smatra svojom. Preostaje mu joπ da je utvrdi, da podigne ogradu i obezbedi je. A to znaËi da wega niko viπe neÊe morati da tera da zakuca posledwi ekser u Kosovo. ZakucaÊe ga sam jer je to wemu potrebno. Niko viπe neÊe morati da ga izokola pita hoÊe li mewati ustav i izbaciti preambulu jer Êe wemu biti najpotebnije da to promeni, izbaci i oËisti. Niko viπe neÊe imati dilemu hoÊe li - kao neki gologuzi kraq neke bedne kolonije - predati sve svoje resurse, nego koliko Êe mu za wih dati oni kojima trebaju viπe nego wemu. A daÊe mu koliko budu æeleli da mu daju, ako uopπte budu æeleli. Sve smo to otprilike imali na svoj naËin i do sada, ali kandidatura i slavqe koje je prati pokazuju æiv interes i oduπevqen pristanak naπe politiËke i druπtvene elite da predaju svoju zemqu kao koloni ju u za me nu za to da k ol o ni j o m ve Ën u u p ra vq aj u u i m e g os p od a ra . Naravno, sreÊna okolnost za Srbiju biÊe upravo to πto Êe kandidatura imati svoj puni smisao, koji sam opisao u prethodnom delu taksta, samo pod uslovom da Borisovi obnove svoj mandat, i svako odstupawe od toga smawiÊe i kvalitet i znaËewe kandidature. Zato wihovo slavqe ima smisla: oni - ta zarozana beda od politiËkih i druπtvenih elita - danas slave svoju veru da su, zajedno sa Briselom, pobedili Srbe. Eto to slave, ne πto su prevarili Srbe, veÊ πto su ponovo naπli batinu kojom Êe im pred izbore zapretiti samo ako se usude da glasaju protiv wih. IMA LI RE©EWA Otuda je kandidatura - posebno dobijena na ovaj naËin i za ovu cenu - novi kvalitet. Uzaludne su bile nade Tome NikoliÊa da Êe wego va lojalnost Briselu biti nagraena makar time πto se ovi neÊe meπati u sledeÊe izbore. Ne samo da Êe se meπati veÊ su se umeπali, i to jednako æestoko kao 2008. godine. Da li to znaËi kako Êe Boris dobiti izbore? Ne znaËi, ali znaËi kako je osvojio jedan vaæan punkt za wihovo osvajawe. ©ta je sa ostalima? Idemo redom. Prvo, nisam siguran da je baπ ceo zapadni svet siguran u to da je fenomenalna ideja da Srbija postane kolonija NemaËke, koja je uz to doæivqava kao prirodnog neprijateqa, posebno ako se zna gde se na kraju stiglo poπto je

20

80-ih godina 19. veka dospela u sliËan odnos sa Austrijom. Drugo, ako Putin u ponedeqak bude imao mawe problema nego πto ih ima danas, strategija ruskog nemeπawa u srpske izbore pre bi mogla da bude napuπtena nego nastavqena. TreÊe je, meutim, najvaænije i zove se nar od. »ak i ako ga sretnete na nekom od Borisovih slavqa, taj narod veoma dobro zna i da su ga wegove elite izdale i da su ga prodale, zajedno sa wegovom istorijom i wegovom decom. Ali isti taj narod se plaπi Borisovih stranih prijateqa. Jer æuti ga na svoj naËin svojom kandidaturom uveravaju kako Êe sa æutima umreti nesreÊan i gladan, a bez æutih na mukama, udavqen aj strah ne vidi se sopstvenim strahom. Naravno, ta ni u jednom istraæivawu javnog mwewa, on se nigde ne rangira jer je neizreciv, taman koliko je prisutan. Dok je verovao da se Brisel neÊe meπati, Toma je imao strategiju koja je smawivala narodni strah tako πto je narodu poruËivao kako Êe se Borisovi strani prijateqi prema wemu ponaπati isto i kad napredwaci budu na vlasti. Ali kandidaturom je ta strategija potroπena, i to mu je pre nekoliko dana lepo objasnio Mihael Erke iz „Fridriha Ebarta”, jedan od navaænijih Nemaca u Beogradu, kada je rekao da je za wih Toma nepoznanica, maËka u xaku, a oni to ne vole. To znaËi kako verujem da Êe izbore reπiti ne samo sposobnost opozicije da se udruæi ili ba re m d a s ar a u j e ne g o i s p os o bn o s t s va ko g ponaosob od napredwaka preko deesesovaca do radikala i Dveri da tom istom narodu - vaæno je reÊi: uplaπenijem s kandidaturom nego bez we (i tu je wen najvaæniji domet) - otklone strah, da mu kaæu da ne treba da se plaπi i makar da bez Borisa neÊe izgubiti niπta πto veÊ nije ili neÊe izgubiti s wim. Kada tom istom narodu Aca i Toma kaæu da Êe ga zaposliti, to moæe da bude lepo, ali im se ne veruje kao πto se danas ne veruje ekonomskom obeÊawu bilo koje stranke, svejedno da li je laæ ili istina. Kada tom narodu Koπtunica nudi svoju ozbiqnu strateπku viziju, narod je joπ ne moæe videti jer se u strahu pametne stvari ne vide; kada mu Dveri poruËuju da su oni novi, onima bez straha to jeste argument da glasaju, ali uplaπenoj veÊini to je samo je novi strah. Kako Êe oni narod uveriti da ne treba da se plaπi? Prvo, tako πto Êe sami prestati da se plaπe. Drugo, tako πto Êe mu krvqu potpisati da Êe mu dati pravdu i objasniti je do detaqa. I to ne samo zbog toga πto je narod æedan pravde - a æedan je - nego zato πto pravdu smeju da dele samo oni koji se pravde ne plaπe. Taj strah, koji joj je natovario na lea, najveÊi je Borisov smrtni greh pred Srbijom. Ali taj strah, ako ga ne prepozna, sutra bi mogao da bude i greh opozicije. Novi standar, 2.3.2012. (Podvukla - Iskra)

ÆEQKO CVIJANOVI∆

Iskra 1. april 2012


Intervju: Aleksandar PopoviÊ, potpredsednik DSS

KO©TUNICINA VLADA VI©E JE BRINULA O NARODNOM INTERESU - A ON BOQE ÆIVEO - NEGO DANAS „Niπta se u naπim æivotima neÊe promeniti proglaπewem neutralnosti, samo Êemo se koncen trisati na izgradwu sopstvene zemqe i uslova u sopstvenom druπtvu, umesto πto poπto-poto ispuwavamo uslove od kojih mnogi za nas nisu dobri”...

Jeste li kao potpredsednik stranke, a i sama stranka, za ove Ëetiri godine izbivawa iz vlasti izvukli neke pouke? Svakim danom æivota izvlaËite pouke i u politici i van we, a posebno u politici, bez obzira da li ste na vlasti ili u opoziciji. Mogu da govorim o sebi, nemam pravo da govorim o stranci kao kolektivu, ali jesam izvukao pouke i neke bih stvari drugaËije uradio sa iskustvom koje imam. I u politici i u æivotu.

Koje su to pouke? Moæda neomasovqavati stranku poπto-poto raznim karijeristima i vlastoqupcima, ili se dræati sopstvenog politiËkog kursa, pa kako bude? Najvaænija pouka jeste da svakako morate da govorite istinu, da sve πto nije istina pre ili kasnije propadne i razotkrije se. U Srbiji je sve n e i st i n e p r e d i z b o r n i h o b e Ê a w a r a z o t k r i l a stvarnost. Nema 200.000 novih radnih mesta, nije proseËna penzija ni 70 ni 80 procenata proseËne plate, nema 1.000 evra od akcija, nisu Kosovo i pristupawe EU dva odvojena koloseka, nije koridor zavrπen. Sve istine i neistine otkriva Ëak u nekom smislu i viπe i jaËe „Vikiliks”, odnosno depeπe iz ameriËke ambasade u Beogradu. U wima se sve vidi. Vidi se na koga je ameriËka administracija i kako u uticala Beogradu, kako je i uz Ëije posredniπtvo formirana ova Vlada Srbije, vidi se ko se i kako ponaπao u srpskoj javnosti, a kako u razgovoru sa ameriËkim diplomatama, vidi se ko su ne samo politiËari, veÊ i javne liËnosti koje su dobijale odreene zadatke. Vidi se takoe i ko je svima onima koji su pomagali, pripremali i priznali takozvanu nezavisnost Kosova, kost u grlu i na koga nikako nisu mogli da utiËu. To su DSS i Vojislav Koπtunica. Za mene je fenomen, koji je Ëak interesantniji od „Vikiliksa”, Ëiwenica da je medijska scena u Srbiji takva da, uz retke izuzetke, m ediji gotovo nikakvu pa æwu nisu posvetili tim depeπama. A wih je samo iz Beograda preko 800. Zbog Ëega mediji ne piπu o tome ko se kako ponaπao i ko je πta ameriËkim zvaniËnicima priËao i obeÊavao?

Mislite li da je vaπ politiËki kurs da se joπ u ranijem periodu distancirate od EU sada dobio potvrdu, ili su vam jednostavno okolnosti u

Iskra 1. april 2012

EU namestile tu potvrdu? Svakome ko je æeleo da æivi u realnosti, a ne u svetu iluzija, bilo je jasno da je politika „i EU i Kosovo” nemoguÊa, da Kosovo i EU nisu dva koloseka. Deo srpske Vlade je 2008. godine doneo odluku, uprkos naπim upozorewima, da potpiπe Sporazum o stabilizaciji i pridruæivawu sa EU, Ëiji je veÊi broj dræava, tada ih je bilo 17, danas 22, priznao Kosovo. Samo neko ko je naivan ili jako loπe procewuje stvari mogao je da misli da zemqe koje ne priznaju teritorijalni suverenitet Srbije u daqem toku integracija neÊe insistirati na svom stavu. Jasno je bilo joπ 2008. godine da Êe se na ovaj ili onaj naËin, pre ili kasnije, postaviti krajwe direktno pitawe: „Kosovo ili EU?”. I to pitawe je postavqeno. Uostalom, o tome koliko je politika vladajuÊe veÊine bila pogreπna posvedoËio je svojom izjavom i potpredsednik Vlade Ivica DaËiÊ, da je „dosta priËawa laæi i bajki”. Mi nismo priËali laæi i bajke. Samo smo gledali otvorenih oËiju svet oko sebe, gledali πta se u wemu zbiva i vodili raËuna o tome πta je interes Srbije...

Iako je vaπa stranka dok je bila na vlasti uËinila mnogo na pribliæavawu EU, vaπa najnovija zalagawa za proglaπewe neutralnosti u odnosu na EU idu Ëini se korak daqe. Verujete li iskreno da je to moguÊe? MoguÊe je zato πto je realno. Naπa politika jednostavno opisuje realnost. »iwenica je da se od Srbije traæe dobrosusedski odnosi sa Kosovom, a da Kosovo nije naπ sused, veÊ je deo naπe zemqe. »iwenica je da su srpske vlasti naËinile velike ustupke u pokuπajima da dobiju status kandidata, da su zapravo priznajuÊi dokumenta koja izdaju vlasti u Priπtini kao osnov za identifikaciju, nagovarajuÊi Srbe na Kosovu i Metohiji da prihvate tablice koje ne izdaje MUP Srbije, prihvatajuÊi drugaËiji vizni reæim za naπe dræavqane sa Kosova i Metohije, koji, da podsetim, i sa srpskim pasoπem ne mogu da putuju u zemqe EU bez viza, davale signale da je za wih zapravo pitawe evropskih integracija vaænije od pitawa teritorijalnog integriteta sopstvene zemqe. PrihvatajuÊi unilateralno sprovoewe SSP-a koje smawuje prihode buxeta Srbije, a otvara naπe træiπte i ugroæava domaÊu privredu, i mewajuÊi rezoluciju podnesenu Generalnoj skupπtini Ujediwenih nacija, Srbija je ugroæavala i podosta ugrozila borbu za svoj integritet. Vreme je da konstatujemo da je Evropska unija u krizi, da je umorna od proπirewa i da to mnogi politiËari u Evropi konstatuju. S druge strane od Srbije se traæi da se zarad kandidature, o Ëlanstvu da i ne govorimo, praktiËno liπi dela sopstvene teritorije. Dakle, u takvim

21


Koπtunicina vlada... okolnostima Srbija treba da kaæe da Êe biti neutralna, da Êe saraivati sa svima, jer je to prosto realno. Samim tim je i ne samo moguÊe, veÊ jedino realno moguÊe. I da bude potpuno jasno, tu realnost je opisala EU svojim ponaπawem od 2008. do danas, a ne Srbija.

Ali kako je moguÊe sada biti neutralan ako je naπe zakonodavstvo prilagoeno EU, ako smo Ëitavu zemqu tako orijentisali da se vezuje za EU, ako smo konaËno i u nekim finansijskim aranæmanima sa Unijom? Neutralnost znaËi da treba da nastavimo sa reformama naπeg druπtva, usvajawem i EU standarda, ali ne zbog toga πto su to standardi Evropske unije, veÊ zato πto su dobri za nas, znaËi i da treba da nastavimo i sa svakom, pa i ekonom skom i finansijskom saradwom sa EU, ali i sa drugim zemqama, kao πto su zemqe BRIKS-a, sa Ukrajinom, Belorusijom, Kazahstanom. Niπta se u naπim æivotima neÊe promeniti proglaπewem n e u t r a l n o s ti , sa m o Ê e m o se k o n c e n t r i s a t i n a izgradwu sopstvene zemqe i uslova u sopstvenom d r u π tv u , u m e st o π t o p o π t o - p o t o i sp u w a v a m o uslove od kojih mnogi za nas nisu dobri...

Qudi su u Srbiji naviknuti na priËu o evrointegracijama, iako do wih nikako da doe, ali kako vi mislite da preokrenete wihove misli i stavove u suprotnom smeru? Duboko verujem da je veÊini graana Srbije, bez obzira na kampawu i propagirawe razliËitih vrednosti koje se predstavqaju kao evropske, od gej parade pa nadaqe, sasvim jasno u kakvoj je poziciji Srbija, πta se od we traæi, ali i u kakvom je stawu E vropska unija. Verujem i da je veÊini graana jasno da je vreme da kao dræava i narod f o r mu l i π e m o novu p o li t i k u , p o li t i k u n a c i o n a l n o g s a m o p o uz d a w a , v e r e u s o p s tv e n o znawe, rad i talenat, politiku prijateqstva sa svima onima koji sa nama æele da budu prijateqi. Dakle, hajd e da sledim o svoje interese , ne ugroæavajuÊi nikoga, hajde da brinemo o sebi, a ne o velikim svetskim problemima, hajde da vodimo svoju, srpsku politiku, a ne politiku Evropske unije... Bojite li se negativnih reakcija, jer narodu je izgleda dosta svega i obeÊawa o EU i oËuvawa Kosova i radnih mesta? NiËega od toga nema, a mnogo se priËa? O reakciji trebalo bi da pre svega, po definiciji, brine vlast. Mi sa svoje strane moæemo da snosimo odgovornost za ono πto smo Ëinili dok smo bili na vlasti. Mogli bismo i da snosimo odgovornost da nismo upozoravali na ono πto Êe se desiti, ali jesmo. I bili smo u pravu.

Poznato je da ne æelite da govorite o predizbornim, a posebno ne o postizbornim koalicijama, ali Ëini se da se ne moæete baπ pohvaliti nekim koalicionim potencijalom? Ako je koalicioni potencijal sposobnost da

22

bez obzira na politiËke razlike, bez obzira na obeÊawa data graanima, bez obzira na elementarnu logiku, pra vite koal iciju sa bilo kim , Demokratska stranka Srbije onda takvim potenci jalom ne moæe da se pohvali, i tu ste u pravu. Sa nama je barem sve jasno, graani koji glasaju za nas glasaju za jasnu politiku, i mogu da budu sigurni da Êemo mi tu politiku i zastupati nakon izbora...

Da li su razliËiti stavovi izmeu SNS-a i DSS-a po pitawu Kosova, odnosno referenduma, EU i Ustava, prevazieni ili to tek Ëeka neko boqe vreme? Mislim da su trenutno sve stranke okrenute sebi i predstavqawu svog programa graanima. Svakako Êe nakon izbora d oÊi do ozbiqnog razgovora izmeu DSS-a i SNS-a o svim taËkama oko kojih se slaæemo i svih taËaka oko kojih se razlikujemo, a postoje i jedne i druge, i javnosti je u Srbiji to jasno. Kada bi se kojim sluËajem izborni rezultati tako namestili da li biste uπli ponovo u neku vrstu koalicije ili kohabitacije sa DS-om? Svaka koalicija podrazumeva neki kompromis, smisleni kompromis izmeu politiËkih stavova. Naπ i politiËki stavovi to liko su udaqeni da ne vidim moguÊnost za takav kompro mis. »ini se da Êe sada sve politiËke partije govoriti o otvarawu novih radnih mesta i ekonomiji. Je li to i vaπ predizborni adut? Adut je, koliko znam, izraz koji je kockarski, a iz kockarskog reËnika je doπao u politiku, sport i druge oblasti. Mi nemamo potrebu da uËestvujemo u bilo kojoj igri na sreÊu. Imamo naj jaËi, najjasniji i najrealniji ekonomski program, a l i i m a mo i n e π t o v i π e - n e o b e Ê a w a , v e Ê Ëiwenicu da je u vreme kada je Demokratska stran ka Srbije imala veÊinu ministara u srpskoj Vladi proseËna plata bila veÊa nego danas, dræavni dug bio znatno mawi, investicije bile veÊe, bilo je mawe nezaposlenih, buxet je bio izbalansiran. Mi nemamo razloga bilo πta da obeÊavamo i traæimo da nam se veruje na reË. I svako bi na dan glasawa sam sebi pre nego πto glasa trebalo da odgovori na jedno prosto pitawe: kada je u zadwih 10-15 godi na najboqe æiveo? I, naravno, da glasa u skladu sa tim... Prema nekim istraæivawima vaπ rejting ni danas nije veliki, Ëak ta istraæivawa kaæu da se kreÊete oko 6-7 posto. HoÊete li iznenaditi nekim boqim rezultatom? O strankama i politiËkim programima sud eÊe ga davati Êe davati graani na izborima, ne i s tr a æ i v a Ë i j a v n o g m w e w a . M n o g i o d w i h s u p r e v i π e Ë e s t o i p r e v i π e m n o g o u p r o π l o s ti greπili da bi to bilo sluËajno. Uveren sam u snagu argumenata DSS-a, uveren sam i u to da su se magle koje su nekada moæda i prekrivale politiËki scenu u Srbiji raziπle. Sve je jasno i sve se zna... kter, 20.2.2012. <www.akter.co.rs>

Qiqana MilenkoviÊ Podukla i skratila - Iskra) (P

Iskra 1. april 2012


©TA I ZA KOGA RADE STRANI DRÆAVQANI U DIPLOMATSKIM MISIJAMA SRBIJE Meπoviti brak, diplomatski sumrak Duboka deprofesionalzacija Ministarstva spoqnih poslova Srbije dovela je do nesagledivih posledica po bezbednost zemqe i wenu meunarodnu poziciju. To je, ukratko, suπtina urgentne Informacije koju je 26. januara 2012. godine dostavio Sindikat diplomata MIP-a skupπtinskom Odboru za inostrane poslove kojim predsedava Dragoqub MiÊunoviÊ ( Jedan od tvoraca Demokratske stranke i vrlo uticajan Ëlan wenog Glavnog odbora; verovatno jedan od inspiratora ovakve, nakazno-partijske i po interese zemqe πtetne, kadrovske politike MIP-a. Siguran put da Predstavka Sindikata dilomata zavrπi `u koπu`, Iskra).Tabloid ekskluzivno donosi najvaænije delove tog dokumenta koji do sada nisu bili dostupni javnosti, a koji govore o divqawu partija, klanova, familija i moÊnih pojedinaca u srpskoj diplomatiji. Dugogodnπwi proces erozije ukupnog stawa i organizacije MSP i diplomatske mreæe, posebno zb o g za n e m a r i v a w a n a Ë e l a d e p o l i ti za c i j e , zakonitosti i javnosti u voewu kadrovske politike, doveo je do dramatiËnog uruπavawa profesionalnog karaktera i efikasnosti diplomamatske sluæbe, uz sve posledice na spoqnopolitiËki poloæaj i bezbednost zemqe. Umesto jaËawa profesionalnog karaktera sluæbe kao osnovnog kriterijuma u izboru kadrova, presudni su partijska podobnost, grupni i liËni interesi, uticaji i veze, uz sve izraæenije manifestacije partokratije, odnosno diskriminacije, arbitrarnosti, samovoqe i birokratske arogancije u odluËivawu. Umesto limitirawa i postupnog ukidawa tzv, diskrecionog prava, u korist primene objektivnih kriterijuma jednako za sve kandidate, ono je postalo odluËujuÊi faktor u izboru kadrova, po pravilu na πtetu struke, odnosno najkvalitetnijeg reπewa. PraktiËno, nema odluke o postavqewu na iole znaËajnije mesto u zemqi i diplomatsko konzularnim predstavniπtvima (DKP), a da nije proπla kroz verifikaciju instance takozvanog diskrecionog prava. Politika masovnog zapoπqavawa, ili zapoπqavawa na odreeno vreme, nekvalifikovanih i neobuËenih partijskih i sliËih kadrova na svim nivoima, pa i najodogovornijim poslovima, posbno u DKP, uz otpuπtawe i izlolaciju karijernih diplomata, i daqe se nastavqa dovodeÊi u pitawe i sam smisao postuapawa takve diplomatske sluæbe. Tako, na primer, od blizu 70 πefova

Iskra 1. april 2012

ambasada i misija Srbije, nekarijerni ambasadori Ëine Ëak 55 odsto! Meutim, standardi u evropskim dræavama, Ëlanicama EU, i onih koje Ëlanstvo imaju za ciq, gotovo sasvim iskquËuju moguÊnost postavqewa nekarijernih πefova DKP, odnosno to se dozvoqava samo izuzetno, ili uz striktan limit od pet procenata. Sa druge strane, kad su u pitawu ostale diplomate, (niæih zvawa) apsolutno je iskquËena moguÊnost postavqawa nekarijernih diplomata - kod nas je broj takvih teπko utvrditi ali je svakako veoma visok. U izboru kadrova, odnosno radu kadrovske komisije, veoma Ëesto se ne poπtuju ni drugi, osnovni kriterijumi: obrazovawe, struka, kao i profesionalno usmerewe (meu πefovima DKP i drugim diplomatama ima ima lekara, umetnika, biznismena, Ëlanova nevladinih organizacija, profesora, sociologa i dr.). Pri tome, ove osobe nemaju nikakvog iskustva u diplomatskom radu a Ëesto niti adekvatno znawe stranih jezika, a na rad u DKP upuÊuju se i oni koji ne obave ni osnovne pripreme za diplomatski rad, reaktiviraju se penzioneri kao diplomate i πefovi DKP, zapoπqavaju osobe koje su na stalnom boravku u inostranstvu, Ëesto poseduju strano dræavqanstvo, πto je nespojivo sa wihovom funkcijom zbog svih politiËkih i bezbednosnih implikacija takve liËne situacije po interese zemqe. Uprkos tome, mandati ovih partijskih i sliËnih kadrova, Ëesto traju dvostruko duæe od p r o p i si m a p r e d v i  e n o g m a k si m u m a o d Ë e t i r i godine. Tokom proπle godine Sindikat diplomata MSP, kao udruæewe karijernih diplomata, zahtevalo je od rukovodstva Ministarstva, na æalost bezuspeπno, da se najhitnije pokrene proces obnove i jaËawa profesionalnog karaktera MSP i nezavisne pozicije diplomatske sluæbe u odnosu na partijske interese. Naglaπeno je da sindikat to ne Ëini samo zbog interesa zaposlenih, veÊ, pre svega, zbog interesa zemqe kojoj je neophodna struËna i osposobqena, dinamiËna i motivisana profesionalna diplomatska sluæba. Kao ilustracije do kog stepena se stiglo sa deprofesionalizacijom sluæbe spoqnih poslova, je lista nekarijernih πefova DKP. Uz nekoliko izuzetaka, zajedniËka karakteristika ovih kadrovskih reπewa je pripadnost izabranih kadrova vladajuÊim partijama (DS, SPS i SPO), odnosno, reË je o odluËujuÊim faktorima u izboru kadrova na radu u DKP. Isto tako im je zajedniËka karakteristika ignorancija dip lo

23


©ta i za koga... matske profesije, organizacije, naËina metoda rada u zastupawu i afirmaciji ciqeva politike i interesa zem qe, neposedovawe drugih specifiËnih znawa i iskustava za rad u dillomatskoj sluæbi... Nekarijerni πefovi u Diplomatsko konzilarnim predstavniπtvima Srbije (Spisak sastavqen prema profesiji, dræavqanstvu ili prethodnoj funkciji, prim. red.) Australija: dræavqanin V. Britanije, Azerbejxan: firma Cepter-Indija, Belgija: funkcioner MEER, Belorusija: iz Privredne komore Srbije, BiH: profesor, direktno sa mesta ambasadora u ©vedskoj, Bugarska: novinar, Danska: dramaturg, Egipat: novinar, Francuska: istoriËar, Italija: sa mesta savetnika u Rimu, Izrael: dræavqanin SAD, Kuba: kadar MUP-a, Kuvajt: Fond za razvoj Vojvodine, Irak: vojni penzioner, Makedonija: vojni penzioner, Nem aËka : profesor, Norveπ ka: sociolog, Rusija: savetnik pa ambasador 9 godina u Moskvi, SAD: dræavqanin SAD, SlovaËka : funkcioner grada Beograda, Slovenija: lekar, ©panija, iz Kancelarije za pridruæewe EU, Sveta stolica: profesor, ©vajcarska: istoriËar, Tunis: turizmolog iz Francuske, Turska: pomoÊnik ministra u Ministarstvu odbrane, V. Britanija: profesor, Indonezija: iz nevladine organizacije, Misija pri UN u Æenevi: iz nevladine organizacije iz BeËa, M isija pri EU Brisel : novinar, M isija pri UNESKO: profesor GK (Generalni konzulat) Bawa Luka: sluæbenik viπe od 7 godina u Bawa Luci, GK Milano: viπe od 9 godina u Milanu, GK Solun: prvo sluæbenik, zatim generalni konzul, posle 6 godina povuËen, GK Trst: funkcioner iz Vojvodine, GK »ikago: dræavqanin SAD, mandat mu traje viπe od 9 godina, GK Toronto, dræavqanin Kanade... Zloupotrebe u kadrovskim reπewima na niæem nivou

Australiji) veÊ je dobio Wujork, odakle je nakon dve godine premeπten za Sidnej da bi oslobodio mesto za novog GK. u - S e k r e ta r ( d i p l o m a ta ) u M i s i j i Wujorku , nakon zavrπetka Ëetvorogodiπweg mandata ostaje u Wujorku na πkolovawu, a potom, ne vraÊajuÊi se u zemqu, i bez konkursa, dobija ponovo mandat u Misiji. - Ataπe u Misiji Wujork, postavqena je na to radno mesto bez radnog staæa u MSP i bez konkursa. Stalno je nastawena u SAD, i kÊer je jednog od gradonaËelnika u Srbiji. - Sekretar (diplomata) u Rimu postavqena je bez ijednog dana radnog staæa u MSP i diplomatskog iskustva. Sestra je jednog od visokih dræavnih funkcionera. - Roaka jednog od visokih partijskih funkcionera udata za Marokanca, posle pet godina u ambasadi Srbije u Seulu i nepunih godinu dana u zemqi, premeπtena u Misiju u Strazbur. - Drugi sekretar u ambasadi u Wu Delhiju, po povratku u MSP, postavqena je, mimo svih kriterijuma, za direktora Direkcije za Aziju, a zatim je ponovo upuÊena u ambasadu Wu Delhi na mesto prvog savetnika, gde joj se nalazi i muæ, inaËe Indus. - Bivπ i vice-konzul u Sidneju posle kraÊeg vremena ponovo je premeπtena u Sidnej za konzula, udata je za Australijanca koji je sluæbenik u vladi Australije! - Roak uticajnog politiËara konzul je u Rimu viπe od 7 godina. - SlovenaËka dræavqanka bez kvalifikacija za rad u MSP i DKP, udata za Slovenca i tamo æivi sa porodicom, savetnik je u ambasadi Srbije viπe od 10 godina... ZakquËak ili, πta da se radi...

- Vicekonzul u Generalnom konzulatu u »ikagu, posle kraÊeg boravka u zemqi, ponovo je upuÊen za konzula u »ikago, supruga mu je ameriËka dræavqanka. - Konzulka u Australiji, posle rada u ambasadi u Kamberi, premeπtena je u »ikago, zajedno sa muæem Australijancem. - Vice konzul ambasade u Otavi (Kanada), posle viπe od dve godine rada, 2004. godine prekinuo radni odnos u MSP i ostao u Kanadi, da bi krajem 2009. godine, bio postavqen za konzula u Wujorku a zatim za GK u Torontu. Oko dobijawa egzekvature bilo je velikih problema i intervencija kod kanadskih vlasti jer novi generalni konzul ima kanadsko dræavqanstvo. - GK u Sidneju, u redovnom postupku nije mogao da dobije Sidnej (dva puta sluæbovao u

24

Navedeni primeri samo su ilustracija u kojoj meri je kadrovska politika MSP podreena partijskim i drugim interesima koji ne koindici raju sa potrebom postojawa efikasnog i struËnog a p a r a t a d r æ a v e za v o  e w e s p o q n e p o l i ti k e zemqe, veÊ naprotiv, najdirektnije ugoræavaju kvalitetno ispuwavawe uloge i zadataka diplomatske sluæbe. ...U tom smislu neophodna je urgentna i radikalna reforma Ëitavog spoqnog aparata MSP i DKP na liniji obnove wenog profesionalnog karaktera u skladu sa evropskim standardima. Time bi se stvorili uslovi da MSP i diplomatska sluæba ponovo postanu jedan od kquËnih oslonaca jaËawa naπih meunarodnih interesa i bezbednosti zemqe. Magazin - Tabloid 19.2.2012

Priredila Milica Grabeæ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. april 2012


RUSKI IZBORI IZ AMERI»KOG UGLA Posle smrti bivπeg predsednika Borisa Jeqcina, Strob Talbot, bivπi pomoÊni sekretar u Stejt departmentu u vreme administracije Bila Klintona, je opisao æaqewe povodom Jeqcinove smrti na jedan zanimqiv naËin: "Odnosi Amerike i Rusije nikada nisu bili boqi. On (Jeqcin) je uradio sve πto smo traæili od wega.” Vladimir Putin nije Boris Jeqcin, a i Putinova Rusija nije viπe ona poniæena, siromaπna i servilna Rusija Borisa Jeqcina. Ova prosta Ëiwenica objaπwava u suπtini reakcije z v an i Ë n og V a π i n g t o na i am e ri Ë k ih m e d i j a povodom izbora Vladimira Putina za treÊi mandat. Jednostavno, ameriËki mediji implicitno i eksplicitno daju do znawa da je Putinova pobeda sumwiva, te da je on obiËan autokrata i pretwa Americi. ZvaniËni Vaπington , iako ne vidi situaciju oko Rusije crno-belo, kako se prikazuje u medijama, ipak prihvaÊa da je Putin rawiv i da Putinova Rusija ne moæe nikako da bude prih vaÊena kao demokratska dræava niti kao iskreni partner A merike. Malo je Ëudno kako je Rusija ponovo prikazana kao pretwa Americi i kao nedemokratska i autokratska dræava, kada se uzme u obzir da je jedino prepoznatqivo, kao izvorna spoqna politika predsednika Obame, baπ novi pristup odnosima s Rusijom, kojima su on i Hilari Klinton dali ambicioznu titulu "restartovawe", iako je bilo mnogo kritike na raËun ove politike, gde su i republikanci i Obamine demokrate jednako uporeavali ovo "restartovawe" s Buπovom politikom, koja je izgraena na osnovu liËnih odnosa izmeu ameriËkog i ruskog predsednika i na emotivnom oseÊaju Buπa da moæe da veruje i sarauje s Putinom. Ipak, predsednik Obama je u poËetku svog mandata pokuπavao da izgradi boqe odnose s R u s i j o m na t e m e q u z a j e d n i Ëk i h in t er e s a i meu sobnom poπtovawu . Rezultat ovog novog momentuma u odnosima dviju zemaqa je, barem za Ameriku, bio znaËajan. Rusi su postali ameriËki saveznici (barem u logistiËkoj podrπci) u ratu u Avganistanu i u velikoj meri saraivali s Amerikom u svim vaænijim problemima u svetu, pogotovo u vezi sa Severnom Korejom i Iranom. Kulminacija ove saradwe doæivqena je u tome πto je Rusija kroz uzdræanost u Savetu bezbednosti otvorila vrata za NATO bombardovawe Libije i ruπewe Muamera Gadafija. Na prvi pogled moglo bi se reÊi da je Obamina politika prema Rusiji bila plodna, te je davala dodatne motivacije da se partnerstvo iz m e  u o ve d v e z em q e u Ëv r π Ê a v a i π i ri .

Iskra 1. april 2012

Naæalost, 2012. dolaskom izbora i u Rusiji i u Americi ovi odnosi su se u velikoj meri uzbrkali i vode u konfrontaciju i veÊe nesporazume. VeÊ u 2011. Obama i wegovi politiËki savetnici su poËeli da predviaju sadaπwu kampawu za wegov reizbor. U to vreme, u strahu da loπa ekonomska slika predstavqa jednu veliku prepreku za reizbor Obame, politiËki stratezi i savetnici su poËeli da mu govore da mora viπe da vodi raËuna o pridobivawu specifiËne grupacije glasaËa u kquËnim dræavama poput MiËigena, Ohaja i Pensilvanije. Meu tim kquËnim glasaËima je veliki broj katolika iz bivπih istoËnih evropskih zemaqa, poput Poqske, Ukrajine, Maarske i baltiËkih zemaqa i oni su u suπtini taoci mentaliteta hladnog rata, gde Rusija i daqe predstavqa najveÊe zlo i pretwu svetskom miru. Da bi pridobio ove glasaËe, Obama je morao da uËvrsti imix odluËnog voe i jakog lidera. Ubistvo Bin Ladena mu je stvorilo temeq za izgradwu takvog imixa, ali je istovremeno morao pokazati odluËnost da vodi agresivnu borbu protiv svih moguÊih pretwi Americi. U tom kontekstu izgradwa antiraketnog πtita u Evropi j e p o no v n o p o s t a l a c e n t a r a m e r i Ëk e s p oq n e politike kao kquËni deo borbe protiv terorizma uz dodatni pritisak na Iran. AmeriËke reakcije na reizbor Vladi mira Putina za predsednika Rusije se moraju gledati u kontekstu ameriËkih predsedniËkih izbora i u n u æ n om p o n ov n o m pr e d s t a vq a w u R u s i j e ka o ozbiqne pretwe kako bi se pridobio veÊi broj glasaËa za koje nostalgija hladnog rata predstavqa neku æequ za jednostavnijim vremenima, gde se znalo ko su dobri, a ko zli momci, a Amerika je bila jedina "supersila". U ovoj priËi Vladimir Putin ne moæe biti niπta drugo nego Ëovek koji nosi crni πeπir. Zato je potrebno da se postavi pitawe legitimiteta ruskih izbor a i zato se u Americi forsira priËa da je "raweni Putin vrlo opasan". Sada, posle izbora, moæemo oËekivati da Êe ameriËki mediji i daqe nastaviti da se bave pitawem legitimiteta Putinove vlasti i da Êe ameriËka administracija i daqe to koristiti kao argument za sve veÊu i obuhvatniju podrπku ruskih nezavisnih medija, nevladinih organizacija i za selektivnu opoziciju (one stranaka koje prihvaÊaju da pribliæavawe Americi i NATO-u nema alternative.) Takoe, moæemo oËekivati da Êe predsednik Obama, pa i wegov republikanski protivnik, ko god to da bude, da nastave s tvrdom retorikom protiv Putina, u æeqi pridobivawa kquËnih

25


ZA SAD JE PITAWE KOSOVA ZAVR©ENO Vorlik stavila veto na izbore u severnim opπtinama - Odræavawe lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji je krupno predizborno pitawe i nakon s t a v a V a π i n to n a , k o j i j e i zr e k l a a m e r i Ë k a a m b a s a d o r k a u Be o g r a d u M e r i V o r l i k d a i h Amerikanci ne æele na Kosovu i Metohiji, oËekuje se reakcija Moskve i wenog πefa diplomatije Sergeja Lavrova, koji se joπ nije oglasio. U svakom sluËaju, priprema se nova kosovska kriza oko lokalnih izbora, i videÊemo kako Êe teÊi wen razvoj - izjavio je u razgovoru za „Dnevnik” profesor Fakulteta politiËkih nauka u Beogradu i struËwak za meunarodne odnose dr Pred rag SimiÊ, komentariπuÊi stav koji je iznela ambasadorka Vorlik. Ona je, izmeu ostalog, rekla da je pred Srbijom joπ mnogo posla da bi dobila datum za poËetak pregovora s EU, od onoga iz agendi reformi do napretka u dijalogu Beograda i Priπtine, istiËuÊi da SAD nastavqaju da podræavaju suverenitet i vlast Kosova na celoj teritoriji. - Lokalni izbori, koje su organizovale srpske vlasti po srpskom zakonu, doveπÊe do izbora predstavnika koji neÊe imati nikakvu vlast u okviru kosovskih institucija i zakona. Kada je Srbija sprovela glasawe na Kosovu 2008, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN je izjavio da su ti izbori i wihov rezultat, kao i formirane srpske opπtinske institucije, bez legitimiteta. Dakle, to je pitawe kojim se treba pozabaviti rekla je Meri Vorlik, uz opasku da je oËigledno da postoje odreene oblasti u kojima se SAD i Srbija ne slaæu i da je pitawe Kosova neπto πto dve zemqe ne vide istim oËima, kao i da „i Srbija i SAD, i sve zemqe u regionu, prepoznaju vaænost

Ruski izbori... glasaËa. Uz retoriku krenuÊe ponovo priËa o NATO proπirewu (Amerikanci pritiskaju svoje saveznike da na sledeÊem samitu u »ikagu odobre MAP za Bosnu i da prihvate Ëlanstvo Makedonije pod imenom Bivπa Jugoslovenska Republika Makedonija). Naravno da im Rusija i Putin neÊe ostati duæni i da Êe iskoristiti svaku priliku da im pariraju i odgovore na naËin koji Êe u suπtini da utvruje ono osnovno ameriËko uverewe da su Rusi pretwa, a ne partneri. Ovo Êe biti loπe, ne samo po odnose ove dve zemqe, nego i po interese celokupnog sveta. ©to se tiËe Balkana, to otvara moguÊnost da, i mimo toga πto niti Amerika niti Rusija nemaju ozbiqne i vitalne interese u vezi s ovim podruËjem, u narednih nekoliko godina i ova regija ipak postane adut za dokusurivawe i za pritiskawe u rukama ovih rivala. Nezavisne, 7.3.2012. <nezavisne.com>

26

Obrad KesiÊ Podvukla - Iskra) (P

stabilnosti i dobrosusedskih odnosa”. AmeriËka ambasadorka je ponovila da je za SAD pitawe statusa Kosova zavrπeno i da se Vaπington nije odredio prema planu u Ëetiri taËke predsednika Srbije Borisa TadiÊa jer su shvatili da se on „joπ razrauje”. - To je oËekivana reakcija Amerike, ali i oËekivani povratak SAD-a, jer se EU dosta iscrpela u pregovorima, πto se videlo po najavi evrop skog posrednika Roberta Kupera da neÊe u dogled no vreme zakazivati novi susret πefova prego varaËkih timova Beograda i Priπtine Borislava StefanoviÊa i Edite Tahiri. Vaπington uskaËe da popuni prazninu koja je nastala u kosovskom problemu, koji opet stupa na svetsku scenu jer se nakon oglaπavawa Vorlikove, oËekuje i reakcija Moskve - konstatuje SimiÊ, i naglaπava da sada sve zavisi od toga kakav Êe stav zauzeti Rusija. - Srbi na Kosovu i Metohiji su svesni da mnogo toga sada zavisi upravo od Rusa i onoga πto Êe izreÊi Lavrov. Po SimiÊevoj oceni, Beogradu Êe biti teπko da sprovede izbore u juænoj pokrajini, ukazujuÊi na to da nisu problem parlamentarni i predsedniËki, veÊ da smetaju lokalni. On podseÊa na to da se oni do 2008. godine nisu odræavali i da ih je vratio tadaπw i premijer, l ider DSS-a Vojislav Koπtunica. - To su pravi or gani vlasti u Ë etiri o p π t i n e n a S e v e r u, a d o n e k l e j e n a j u g u funkcionisala i opπtina ©trpce, dok se juæno od I b r a u s r p s k i m o p π t i n a ma n i s u fo r m i r a l a albanske, pa im je ostala jedino funkcija distribucije pomoÊi koju je slao Beograd. Niπta sem toga ne rade. »ak je i tu bilo problema, recimo sa soqu za puteve ove zime, koja je proπla Merdare tek kada su se Srbi obratili albanskoj opπtini kaæe SimiÊ. On kao moguÊe reπewe vidi uvoewe privremene uprave u dve opπtine severa jer, kako kaæe, u dve bi izbori trebalo da se odræe tek 2014. godine. - Time bi se situacija odloæila i videlo bi se πta bi se tada desilo - zakquËuje SimiÊ. Loπa vest iz Euleksa Najavu Euleksa da Êe od 14. juna, s poËetkom novog mandata, smawiti svoje qudstvo juæno od Ibra i prebaciti ga na sever KiM, dr Predrag SimiÊ karakteriπe kao veoma loπu vest. - Dakle, joπ jedna loπa vest za Kosovo jer znaËi smawewe zaπtite Srba na jugu i poveÊawe pritiska na Srbe na severu - zakquËuje sagovornik „Dnevnika”. Dnevnik, 9.3.2012. Podvukla - Iskra) (P

D. MilivojeviÊ

Iskra 1. april 2012


KAKO SU ZAPADNI MEDIJI IZVESTILI O ATENTATU NA PUTINA Izveπtavawe o nameravanom atentatu na ruskog predsednika Vladimira Putina razotkriva licemerje zapadnih medija Vest da su ruska i ukrajinska tajna sluæba osujetile zaveru ËeËenskih terorista da ubiju Vladimira Putina propraÊena je u zapadnim medijima sa skepticizmom na granici prezira. U „W ujork tajmsu” intonaciju je davao bespoπtedni ruski kritiËar Kremqa Dimitrij Oreπkin, koji je tvrdio da time „stvarni kontrolori politiËke strukture gospodina Putina qudi iz federalne sluæbe bezbednosti pokuπavaju da mobiliπu javno mwewe”. Fodxnews.com navodi neidentifikovane ruske blogere koji kaæu kako je priËa o atentatu dobar PR potez u korist „najveÊeg lopova u zemqi”. Poput ostatka medijskog Ëopora, australijski kanal ABC smatra da je trenutak objavqivawa saopπtewa o zaveri odabran da pomogne „ruskom moÊniku” na predsedniËkim izborima 5. marta. Nijedan vodeÊi zapadni dnevni list ili TV kanal nije se potrudio da ispita suπtinu sluËaja. Da li je tvrdwa o postojawu zavere za ubistvo Putina istinita, bez obzira na politiËki efekat? ©ta otkriva pozadina okrivqenih? Ako je zvaniËna priËa sumwiva, da li su oni ærtve smiπqene klopke ili su pak savrπeno nevini? MRA»NI METAFIZI»KI KONCEPT Uzaludna je potraga za komentatorima na obe strane Atlantika koji bi istakli oËigledno: ako je plan, otkriven sredinom februara, trebalo da bude izvrπen odmah posle izbora, onda nije iznenaujuÊe da je objavqen pred izbore. Nasuprot tome, samo dve nedeqe pre, nijedan od vodeÊih medija nije se zapitao da li je vest o atentatu na predsednika Baraka Obamu imala za ciq da poveÊa wegovu popularnost u predsedniËkoj izbornoj godini. Za mnoge analitiËare zapadnih medija Vladimir Putin odavno je prerastao format puke politiËke liËnosti, pretvarajuÊi se u mraËan metafiziËki koncept. Bez obzira πta ruski premijer uradio ili rekao, biÊe obraen kroz veoma tamnu prizmu, kroz koju se vidi kao otelotvorewe svega uæasavajuÊeg - patriotski lider koji veruje i pridræava se svog ubeewa da suvereni narodi imaju pravo da budu gospodari svoje sudbine u okvirima svojih granica. Prema tome, ako Rusija stavi veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN - kojom bi se moglo manipulisati s ciqem da opravda vojna

Iskra 1. april 2012

intervencija protiv Sirije, kao πto je SBUN u sluËaju Libije bio izmanipulisan pre skoro godinu dana - to je zato πto je Putin u sprezi sa krvavim diktatorima. Ali, kada SAD stave veto na rezoluciju kojom se osuuje meπawe u unutraπwe poslove suverene dræave (1979) ili na rezoluciju koja z a b r a w u j e u p o t r e b u n uk l e a r n o g o r u æ j a p r o t i v nenuklearnih dræava (1979, 2007), ili kada zagovaraju sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuk learnih proba (2008), to je puka rutina. Dok su u nekim od tih sluËajeva - i mnogim drugim, ukquËujuÊi Izrael - SAD opravdano iskoristili svoje pravo veta, taj luksuz Rusija nema. »isto licemerje. SAMO RUSI BIRAJU Isto licemerje je, vidimo, kada se Putinovim „KGB korenima” objaπwavaju wegovi pogledi i namere iako je bio tek πef terenske kancelarije KGB u IstoËnoj NemaËkoj. Dve decenije ranije, pak, prethodna funkcija predsednika Xorxa Buπa starijeg - direktora Centralne obaveπtajne agencije (CIA) SAD - smatrana je irelevantnom za tumaËewe wegovih motiva za invaziju na Panamu, za pokretawe prvog Zalivskog rata ili intervenciju u Somaliji. Antiputinovski demonstranti se veliËaju i „rusko proleÊe” se priziva, bez obzira na snaænu podrπku koju Putin i daqe uæiva van uskih granica moskovske boemske buræoazije. S druge strane, brutalni obraËuni sa prodemokratskim pokretima i mirnim demonstrantima su ignorisani ili omal o v a æ a v a n i a k o p o t r e s u p o p u st q i v e k l i j e n t e poput Bahreina ili afriËke zabiti poput Senegala. Uzaludno je, meutim, traæiti doslednost, logiku, ili Ëestitost u tekuÊem antiputinskom talasu. Suπtinski problem sa Putinom, za one koji nastavqaju da ga napadaju sa toliko monotone predvidivosti, jeste da on stavqa svoju zemqu na prvo mesto. On ne prihvata da „demokratska” R u si j a m o æ e b i t i j e d i n o o n a R u s i j a k o j a j e podreena spoqnim zahtevima i ideoloπkim konceptima zapadne elite. Iz tog razloga predstojeÊi predsedniËki izbori Êe se smatrati „nedemokratskim” u nekim zapadnim krugovima i legitimitet Putinove pobede na tim izborima biÊe osporavan. Neka ih. Narod Rusije Êe sam odluËiti πta æeli, bez obzira da li se to globalnoj eliti Wujorka, Londona ili Brisela svidelo ili ne. SR–A TRIFKOVI∆ »asopisa „Chronicles“ SIM, 2.3.2012. Prevod: Matilda VEQKOVI∆ Podvukla - Iskra) (P

27


Srpska zajednica na KiM u teπkoj situaciji Izaslanik ruskog Ministarstva spoqnih poslova za qudska prava Konstantin Dolgov ocenio je da je 12 godina posle donoπewa Rezolucije 1244 i uspostavqawa prelazne administracije na Kosovu, situacija na planu qudskih prava u pokrajini joπ uvek izuzetno teπka. "Gotovo Ëetvrt miliona qudi je napustilo Kosovo a broj povratnika je neznatan. Wima su potrebni sigurnost i garancije da Êe povratiti svoju imovinu. A meunarodna zajednica po rezoluciji 1244 snosi odgovornost za reπavawe svih tih pitawa", ukazao je on. Dolgov je na Kosovu razgovarao sa rukovodstvom UNMIK-a, EULEKS-a, KFOR-a i OEBS-a, predstavnicima kosovskih Srba, a posetio je i manastir GraËanicu. Tokom tih razgovora bilo je reËi o bezbednosti mawina, imovini otetoj od kosovskih Srba koji su pobegli pred nasiqem kao i o zaπtiti verskih objekata, naveo je on. "Joπ uvek postoje veliki problemi poËevπi od nedovoqne bezbednosti i sigurnosti nacionalnih mawina posebno Srba, ali i Roma i drugih. Joπ uvek imamo viπe od 200.000 interno raseqenih lica sa Kosova u Srbiji, πto je veliki humanitarni izazov. I sve se to deπava u 21. veku u srcu Evrope", rekao je Dolgov. NapomiwuÊi da po Rezoluciji 1244 Kosovo treba da bude multietniËko, multikulturno i demokratsko druπtvo a status odreen uz poπtovawe principa suvereniteta i integriteta Srbije, on je podsetio da je taj princip prekrπen 2008. godine, jednostranim proglaπewem nezavisnosti Kosova, koju Rusija ne priznaje. "Rusija ne priznaje nezavisnost Kosova. Mi podræavamo napore da se pitawe Kosova reπi politiËkim sredstvima", naglasio je ruski diplomata. Dolgov je istakao i da Rusija podræava incijativu Srbije za istragu o trgovini organima na Kosovu pod pokroviteqstvom UN-a. Stav Rusije je, takoe, da bilo kakav unilateralan pokuπaj da se reπe politiËka i dnevna pitawa kao πto su carine i kontrola prelaza, ne moæe biti produktivan veÊ samo rezultirati novim tenzijama, dodao je on. Dolgov je upozorio i na to da je na Kosovu u toku proces predaje ovlaπÊewa sa meunarodnih na priπtinske institucije u domenima poput policije i carine a da Savet bezbednosti UN o tome nije razgovaro na odgovarajuÊi naËin. 23.2.2012.

28

Tanjug

+ ‘А‚А ·АŠО‚ˆË U Baltimoru, SAD, umro je 14. marta 2012. godine posle duge i teπke bolesti naπ dragi drug i dobro poznat pisac, Sava JankoviÊ. Опраштам се са својим пријатељем и другом ‘авом. ‘а ‘авом сам друговао више од пола века, а постали смо блиски пријатељи нешто мање од тога. Опраштам се у име заједничких другова добровољаца у другом светском рату и у своје лично име у заједничком учешћу у рату и, касније, као колеге у књижевном раду. роводили смо сате у разговору и успоменама из рата и о проблемима у писању песама и прозе, а највише о нашем угледу у савременој српској књижевности.

‘ава је био благе нарави и пријатељ свакога. Он је додуше увек инсистирао на својим мишљењима, нарочито у односу на комунисте, у чему није нимало попуштао. ¾егово родољубље према ‘рбији били су, поред породице, његова најтоплија љубав.

‘ава је био одлучан борац као српски добровољац. обегавши из уме у окупирану ‘рбију пред претњама усташа, ступио је као младић у одреде генерала Œилана едића, да би сачували биолошки опстанак српског народа од претњи његових непријатеља. ˆстакавши се у борбама, брзо је напредовао као вођа добровољаца. —есто ми је причао о борбама, у којима је неколико пута био на ивици смрти. Šао млад predvodnik својих другова био је храбар, одлучан, поштован од својих потчињених бораца. „оносио је често одлуке у борбама и био је скоро увек у праву. Šао члан елих орлова ·угословенског народног покрета ‡бор и, касније, као члан тог покрета, држао се принципа које је исповедао „имитрије ¼отић: ‘вевишњи на небу, краљ у држави и отац у породици. ’ако у вери православној, тако у политици државној, тако и у својој породици. Увек је следовао истини, ма каква била, и није одступао од тога у разговорима, чак и са онима који се нису слагали с њим. Œеђутим, имао је поштоваоце и међу њима. Šао песник и приповедач, држао се традиционалне српске књижевности, не одступајући од њених принципа, али је истовремено показивао знаке оригиналности и врлина свог талента. ије се слагао са модерним експериментисањем, већ се држао општих вредности које време не поништава. ије се наметао својим постигнућима, али му није било право кад су критичари из његове драге ‘рбије занемаривали постигнућа писаца из емиграције. Он је жарко желео да будемо примљени као равноправни представници наше књижевности, и у томе смо се потпуно слагали. ио је поносан што су га у задње време све више објављивали и почаствовали наградама у ‘рбији, нарочито међу младим писцима и поштоваоцима. ¾егово главно дело, трилогија а прелому, остаће као један од одличних романа о другом светском рату у савременој српској књижевности. ‘ава је проживео дуг, плодан, достојанствен и користан живот. Šао такав, остаће у најбољој успомени међу својима у породици, међу друговима и осталима у друштву, и za mene незаборавно име, пријатељ и друг. ‚аса Œихаиловић

Iskra 1. april 2012


Dokumenti (14): Ako koza laæe rog ne laæe

TEODOR BOÆIN: OD KROJA»KE IGLE DO HIRUR©KOG NOÆA Autobiografija dr Teodora Boæina, Od krojaËke igle do hiruπkog noæa, odliËan je primer memoarske kwiæevnosti u srpskoj literaturi. Ova kwiga objavqena je prvo 1974. u Nojπatelu, ©vajcarska, potom 2002. u ©apcu, a ovo, treÊe, izdawe u Beogradu 2010. godine. Dr Boæin rodio se 1895. u malom maarskom mestu u Banatu, Modoπu (sada Jaπa TomiÊ), u uglednoj seqaËkoj porodici. Otac ga je dao na krojaËki zanat, koji je on dobro zavrπio. Bavio se i drugim poslovima, ali je uvek æeleo viπe obrazovawe. Kad je otiπao kod brata u Peπtu, imao je prilike da se upozna sa onim za Ëime je Ëeznuo: muzika, koncerti, muzeji, predavawa i, πto je najvaænije, razni kursevi; upisao se na radniËki univerzitet i, eventualno na univerzitetske studije u Austriji i NemaËkoj. Diplomirao je na hirurgiji na univerzitetu u Grajfsvaldu u NemaËkoj. Posle staæa vratio se u rodnu zemqu. Sluæio je jedno vreme u Uæicu, Vaqevu i ©apcu, gde je bio najduæe vreme. Po penzionisawu, æiveo je u Æenevi pored Êerke Jasminke, koja je s velikom qubavqu i poπtovawem priredila ovu autobiografiju. Umro je 1983. godine. Podnaslov kwige, „Uspomene jednog radnika i hirurga”, ukazuje na wenu namenu i obim, a i na prirodu autora, dr Boæina. Kad se vratio u rodni kraj, ponosni i zahvalni seqaci kazivali su „Toπa iz Modoπa, πnajder, ode u doktore”. Iz wegovih opisivawa raznih doæivqaja i susreta vidi se da je bio veoma dobar Ëovek. Brzo se sprijateqavao i mnogi su mu izlazili u susret. Boravio je u mnogim mestima u Maarskoj, Austriji, NemaËkoj... Uvek je uzvraÊao prijateqstva sa qudima koje je sluËajno sretao: Na primer, „Sa porodicom Rajhover me je vezivalo veliko prijateqstvo sve do smrti starih. »esto sam ih poseÊivao iz Minhena, a πest devojËica nisu nikada zaboravile `velikog brata`, pa i dan-danas odræavamo veze, iako su one odavno udate. I sa wihovim muæevima sam u najboqim odnosima.”(39) Za wega je svako bio „vrlo dobar Ëovek”, a i oni su isto mislili o wemu. Iako nije bio u Srbiji do posle Prvog svetskog rata. wegova oseÊawa prema zemqi svog porekla su i interesantna i povoqna. Tako on UæiËane vidi kao „gorde i mudre... æele da pomognu svakome, kao πto Jevreji rade. Nigde se Ëovek ne asimilira kao u Uæicu! VeÊ prvi koraci u ovoj sredini su mi bili jako primamqivi - svuda srdaËno primqen... veseo narod. A jezik wihov Ëist, a ne kao kod nas u Vojvodini `du`, `dedu da pijedu`, - toga ovde nije bilo. Ako, velim, bar Êu najzad nauËiti i srpski da govorim gramatiËki. Osim dva razreda osnovne πkole, sve ostalo sam zavrπio koje na maarskom, koje na nemaËkom jeziku.”(124).

Iskra 1. april 2012

U kwizi ima mnogo podataka o raznim bolestima, leËewu i uspeπnim reπewima, πto je samo po sebi interesantno. Meutim, dr Boæin se odlikuje i umeπnoπÊu priËawa o stvarima van medicine. »ak i kad govori o medicinskim problemima, on priËa i kao struËwak i kao Ëovek koga interesuju iznad svega qudi. Zanimqivi su opisi rodbinskih odnosa, prilika u multinarodnom kraju gde se rodio, gde su Ëesto Srbi bili u mawini, o odnosima meu kolegama iz nemaËkog i austrijskog medicinskog sveta, i mnogo Ëega drugog. Ova kwiga Ëita se sa velikom paæwom, interesovawem i uæivawem. Veoma je interesantno ponaπawe dr Boæina pod okupacijom u Drugom svetskom ratu. ZahvaqujuÊi studirawu u NemaËkoj i poznavawu nemaËkih kolega, bio je u stawu da pomogne Srbima. Kao lekar, posetio naπe vojne zarobqenike u nemaËkim logorima, pregledao vojnike i predao im pakete. Poveli su natrag kuÊama 600 zarobqenika obolellih od tuberkuloze. On tvrdi sa velikim zadovoqstvom: „Uglavnom smo svoju duænost dobro obavili.”(164) „Stalno su bile neke borbe, napadali su iz zasede partizani, pa nestajali kao da ih je zemqa progutala.”(163) Dr Boæin se uvek ponaπao striktno po Æenevskoj konvenciji o lekarstvu. Nikome nije odrekao pomoÊ, leËio je i partizane i Ëetnike i Nemce. Kako on veli, „Meni je politika uvek bila odvratna i nikada nisam ni jednoj struji pripadao, jer su me samo hirurgija i medicina interesovale.”(145) Takoe, „Po Æenevskoj konvenciji, kao i naπoj lekarskoj zakletvi mi smo obavezni da leËimo prijateqa i neprijateqa podjednako, pa prema tome otpada svaka sumwa da lekar moæe da bude odgovoran za rad pod okupacijom, toga sam se principa, i zakletve, strogo dræao.”(158-159) Kao lekar i predstavnik Crvenog krsta spasao je iz zatvora ne samo lekare meu uhapπenim Srbima veÊ i ostale nesreÊnike, Ëak i starce preko osamdeset godina. Jednom prilikom æestoko se usprotivio Nemcima da odvode rawenike na streqawe. „Rekoh da ne mogu dozvoliti da rawene streqaju. Ako su krivi neka im bude sueno kad ozdrave.”(165) Jedan Ëovek, brat πefa Ozne u ©apcu „bio je na samrti i pojma nisam imao da li je Ëetnik ili partizan. On je za mene bio samo rawenik, a da je bilo pomoÊi, ja bih ga, i pored sve opasnosti, primio u bolnicu.”(166) Joπ jednom on tvrdi, „Nemam nikakve simpatije, niti mræwe protiv koga i gledam svoj posao ne praveÊi razlike prema tome kojoj struji neki rawenik pripada.”(171) Kada je odluËeno da ode u penziju sa 65 godina, iako su lekari bili joπ uvek veoma potrebni,

29


+ GOJKO SEKULI∆ U nedequ 26. februara 2012. u Sidneju, Australija, ispustio je svoju plemenitu duπu, dugogodiπwi Ëlan naπe zajednice, drug Gojko SekuliÊ. Roen je u ©ibeniku, Dalmacija, 5. maja 1920. god. u kuÊi svojih poboænih roditeqa, poqoprivrednika Save i majke Ane, koji su ga vaspitali u duhu patriotizma i pravoslavqa. Osnovnu πkolu zavrπava pri parohiji Uspenija Presvete Bogorodice, a potom i realnu gimnaziju. VeÊ kao uËenik osnovne πkole svake nedeqe i praznika prisluæuje sveπteniku u oltaru i tada se u wemu raa æeqa da se posveti sveπteniËkom pozivu. Odlazi u Sarajevo i upisuje bogoslovske nauke, ali naæalost posle par godina zbog Drugog svetskog rata napuπta bogosloviju i vraÊa se u ©ibenik, gde se zapoπqava u gradskoj opπtini. U Sarajevu se oduπevqava idejama Dimitrija QotiÊa i od tada do zadweg dana ostao

Teodor Boæin... dr Boæin je bio uvreen: „Da li je tome bio uzrok πto nisam bio partijac, ne znam. Od vajkada sam bio nacionalista i demokrata, pa sada u svojoj starosti nisam mogao da se opredequjem ni za kakvu partiju. Ipak me je malo bolelo πto me pre 65 godina penzioniπu, jer sam bio u punoj snazi, a i za vreme takozvanih takmiËewa u bolnicama bio sam uvek u radu meu prvima, a i viπe puta postao udarnik.”(183-184) Dr Boæin sumirao je precizno svoj æivot: „KonaËno, mislim da sam sebi odabrao poziv plodan i human. Jer, od svih akademskih poziva, lekarski poziv zauzima naroËito mesto, a poglavito hirurgija. Lekar mora da ima dobro ponaπawe, jer podleæe i javnoj kritici, pa se wegove greπke stroæe ocewuju. U ranija vremena stari lekari su pokazivali veliku qubav za umetnost, poeziju i muziku.”(184) I dr Boæin, kao mlad Ëovek kupio je violinu, nauËio da svira na woj i zabavqao mnoge svojim svirawem. Autobiografija dr Boæina podseÊa na sliËnu autobiografiju velikog nauËnika, BanaÊanina Mihaila Pupina, Sa paπwaka do nauËewaka. Razume se, ima razlike, ali je u osnovi ista æeqa da se opiπe dugotrpni put u plemenitim namerama liËnog uspeha. Obe kwige su divan primer toga. Vasa MihailoviÊ ----------------Dr Teodor Boæin, Od krojaËke igle do hirurπkog noæa (Beograd: Dis publik, 2010). 211 str. Brojevi stranica citata u ovoj kwizi naznaËeni su u tekstu.

30

je veran sledbenik Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor. U ©ibeniku upoznaje mladu devojku iz Like, Desu RajËeviÊ, svoju buduÊu suprugu, koja je doπla da se skloni kod svog strica, jer su joj na kuÊnom pragu ustaπe zverski ubile oca i majku, a kasnije sestru i tri brata, od kojih je jedan bio sveπtenik. U meuvremenu, saznavπi za stradawa srpskog naroda u Dalmaciji, pok. Dimitrije QotiÊ πaqe svoja Ëetri srpska dobrovoqca u Dalmaciju sa zadatkom da organizuju zboraπku i nacionalno orijentisanu omladinu i da ih povedu u borbu protiv ustaπa i partizana. Sa whovim dolaskom, marta 1943. god. u roku od par meseci uspeπno su okupili omladinu ©ibenika i Splita i osnovali ©ibensko-splitski bataqon, u kojem je bilo i mnogo Hrvata pripadnika pokreta JNP Zbor. Ovaj bataqon se posle pada Italije prikquËio borbenim jedinicama Dinarske divizije pod komandom vojvode MomËila –ujiÊa. Odgojen u nacionalnom duhu, Gojko se dobrovoqno javqa i pristupa sa ostalim drugovima ovom bataqonu. Krajem 1944. god. ËetniËke jedinice povlaËe se preko sneæne i kiπovite Bosne, Like i Hrvatskog Primorja i dolaze u Sloveniju. Iz Slovenije, Gojko se sa ostalim nacionalnim vojnim jedinicama povlaËi u Italiju i æivi prvo u logoru Palmanova, a potom ∆ezena, gde se i venËava sa svojom Desom. U logor Eboli, gde su kasnije Britanci preselili sve jugoslovenske nacionalne snage koje su se povukle u Italiju, raa im se sin Saπa. U Eboliju je osnovana bogoslovija, koju je Gojko tu sa uspehom zavrπio. Iz Italije 1947. sa porodicom odlazi u NemaËku, gde æivi u porodiËnom logoru do poËetka 1949. god. kad odlazi za Australiju, gde mu se raaju joπ dva sina, Aleksandar i Neπa. U Australiji se uspeπno bavi proizvodwom paradajza, πto mu je omoguÊilo da obezbedi svojoj porodici udobnu buduÊnost. Naæalost wegovu porodiËnu sreÊu ucvequje smrt najstarijeg sina Saπe, tako da i Gojko umire, viπe od tuge nego od bolesti. Opelo je obavqeno u crkvi Sv. Sava u Sidneju. »inodejstvovali su protojerej stavrofor o. Rade Radan i protojerej o. Saπa RadoiËiÊ, koji se oprostio od pokojnika podseÊajuÊi na wegove hriπÊanske vrline koje su ga krasile. Na grobqu, Gojkov roak gosp. Branislav SekuliÊ, u svom govoru evocirao je uspomene iz Gojkovog æivota, kao i wegovo rodoqubqe, veru i moral. Gojko Êe ostati u naπem seÊawu kao Ëastan i veoma cewen Ëlan naπe zajednice. Za wim ostaju da ga æale, wegova verna supruga Desa, sinovi, snaje i wegovih πestoro unucadi. Molimo se Gospodu da naπem dragom drugu Gojku podari rajsko naseqe! Milimir PopoviÊ

Iskra 1. april 2012


Svim naπim Ëitaocima, pretplatnicima i saradnicima hriπÊanskih veroispovesti sretan Uskrs! Hristos voskrese - Vaistinu voskrese! Iskra

PRILOZI ISKRI Za pokoj duπe nedavno preminulog dobrog druga Milenka Piperskog Bora DragaπeviÊ K$ 50

Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob naπeg druga pisca i pesnika Save JankoviÊa Danica Pavlica K$ 40

U znak seÊawa na pokojnog muæa Trajana i devera Branka JovanoviÊa Cana JovanoviÊ £ 10

Za pokoj duπe Gojka SekuliÊa, dragog i iskrenog prijateqa, vernog Gospodu i svome rodu, uz molitve Gospodu, da wegovu plemenitu duπu primi u Svoje Carstvo, a wegovoj supruzi Desi i familiji iskreno sauËeπÊe. Brale i Marion StevanoviÊ A$ 30

Umesto voπtanice na grob druga Boπka BorojeviÊa Æivan LazareviÊ £5 Prilog Iskri Dr Slavoqub MatoviÊ Jelena KontiÊ

E 20 £ 40

Za pokoj duπe moje supruge Elen Koprivica povodom wenog roendana 16. mart 1934. godine Milan Koprivica $ 20

Za pokoj duπe dragog nam i poπtovanog Gojka SekuliÊa, iskrenog prijateqa naπe zajednice i sledbenika misli Dimitrija QotiÊa, vernog Ëlana srpske pravoslavne crkve. Da Gospod podari rajsko naseqe wegovoj smirenoj duπi. VeËna mu pamjat. Wegovoj supruzi Desi i porodici naπe duboko sauËeπÊe. Drugovi i drugarice Zajednice

Sidnej „ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England. Telefon: 0121 458 4392 Adresa Uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England. E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤. 18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. april 2012

A$ 50

Za pokoj duπe mog dorbog druga i borca za istinu Save JankoviÊa Bora DragaπeviÊ K$ 25

Vorlikova persona non-grata SRPSKA radikalna stranka osuuje reæim Borisa TadiÊa, jer je uπao u proces punog priznavawa tzv. dræave Kosovo, o Ëemu svedoËi i to πto je Slavica –ukiÊ DejanoviÊ rekla da Êe izbori u juænoj pokrajini biti raspisani, ali nije potvrdila da Êe biti i odræani, rekao je na konferenciji za novinare Boris AleksiÊ, Ëlan PredsedniËkog kolegijuma SRS. „Ambasadorka SAD Meri Vorlik treba proglasiti za personu non grata, jer je izjavila da Republika Srbija ne sme da odræi izbore na Kosovu i Metohiji. Na to direktno meπawe Vorlikove u unutraπwe stvari Srbije reæim Êuti, jer je Boris TadiÊ i od Angele Merkel dobio nalog da ukine dræavne institucije u juænoj srpskoj pokrajini”, istakao je AleksiÊ i ocenio da Êe zato izbori u AP Kosovo i Metohija biti formalno

Pomeni generalu Milanu NediÊu - U Misisagi, predgrau Toronta, Kanada , u crkvi Sabor svih srpskih svetiteqa, odræan je 19. februara godiπwi parastos generalu Milanu NediÊu, predsedniku vlade Narodnog spasa. Prastos su priredili Ëlanovi Saveznog druπtva Plavi Jadran uz saradwu pripadnika Udruæewa bivπih Srpskih dobrovoqaca. »inodejstvovali su protojereji Prvoslav PuriÊ, Quba RajiÊ i Mihajlo Doder. Na jektenija je odgovarao hor Sv. Save, dirigent Jovan LukiÊ. Posle pomena o generalu NediÊu govorio je streπina hrama prota PuriÊ. General NediÊ, kao predsednik Srpske vlade pod okupacijom, saËuvao je srpski narod od bioloπog uniπtewa koje mu je pretilo. Udomio je oko pola mliona izbeglica iz raznih oblasti okupirane Kraqevine Jugoslavije. meu kojima i 80 hiqada srpske dece, kao i hiqade izbeglica Slovenaca. Ubijen je od Titovog reæima u februaru 1946. Posle parastosa brojni uËesnici posluæeni su koqivom i zakuskom. B. D.

- U Bradfordu, severna Engleska, u crkvi Svete Trojice, odaæan je 4. marta 2012. pomen, koji se tradicionalno odræava svake godine, generalnu Milanu NediÊu, predsedniku Srpske vlave narodnog spasa pod okupaciom. »inodejstvovao je parohijski sveπtenik, protojerej o. Æarko NediÊ. Posle pomena prisutni su posluæeni poduπjem. raspisani, ali da Êe reæim uËiniti sve da ipak ne budu odræani. GovoreÊi o daqem ispuwavawu naloga Zapada, AleksiÊ je kazao da TadiÊ radi i na predaji elektroenergetskog sistema Kosova i Metohije Meunarodnoj upravqaËkoj grupi, a odatle - u ruke πiptarskim separatistima. 8.3.2012.

Fakti

31


Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

POZDRAV SA TRI PRSTA Za razliku od drugih, „Ratnici SDK-a su zakletvu Kraqu Petru || KaraoreviÊu polagali sa spojenim palcem, kaæiprstom i sredwim prstom, kao simvolom jedinstva Svete Trojice, upravo onako kako se pravoslavni osewuju Ëasnim Krstom.” Posledwih godina srbski pozdrav pobedi, salutirawe, uobiËajeno se vrπi sa tri raπirena prsta: palcem, kaæiprstom i sredwim prstom, a da se retko ko upitao πta ovaj pozdrav znaËi, odakle i od kada potiËe. Oni koji su sebi zaista postavili ovo pitawe, doπli su do vrlo neoËekivanih saznawa. Ako pitate samozvane «„struËwake” od kada se ovaj pozdrav koristi meu Srbima, neretko Êe te dobti odgovor «„oduvek”, a ako ih pitate πta znaËi, reÊi Êe vam da tri prsta predstavqaju Svetu Trojicu. Istinitost ovih wihovih tvrdwi moæemo vrlo lako proveriti. Ako je zaista istina da se ovaj pozdrav koristi «„oduvek”, za oËekivati je da ga vidimo na slikama starih srbskih umetnika koji su doËaravali trenutke iz naπe slavne istorije. Ako ne tu, a ono barem od kada se pojavio fotoaparat. Bilo bi vrlo prirodno videti oduπevqene srbske borce posle Cerske ili Kolubarske bitke, ili posle proboja Solunskoga fronta kako pokazuju tri prsta. Meutim, takvih slika i fotografija nema. »ak ni u mnogobrojnim zapisima, bilo istoriografskim, socioliπkim ili etnografskim, nigde nema ni slovca o ta tri prsta. U tom sluËaju krenimo i daqe, prema danaπwici. Dolazimo do Drugog svetskog rata. Za oËekivati je da Êemo ovakav pozdrav videti na mnoπtvu fotografija boraca Ravnogorskog, Ëetn i Ë k o g , p o k r e t a Ë i j i « „n a s l e dn i c i ” n a j v i π e i koriste ovakav pozdrav. Ipak, ni tu se ama baπ ni na jednoj slici ne vidi da iko pokazuje tri prsta, niti se i u jednom opisu nekog znaËajnog dogaaja pomiwe da je iko ikada pokazao tri prsta kao znak nekakvog oduπevqewa. Interesantno je da to Ëak ne pomiwu ni stranci koji su u to vreme boravili u ËetniËkim jedinicama. Nigde niπta o tri prsta kod Srba. Ipak, uspeli smo pronaÊi neke izvore iz vremena Drugog svetskog rata, koji pomiwu, ili pokazuju ovakav pozdrav. Iznenauje Ëiwenica da ti izvori ne vode ka srbskim Ëetnicima, ili bilo kojim drugim srbskim jedinicama, veÊ na sasvim suprotnu stranu, ka hrvatskim ustaπama. Naime, hrvatske ustaπe, o kojima ne treba posebno troπiti reËi, polagali su zakletvu svome „poglavniku” pred rimokatoliËkim sveπtenikom sa raπirena tri prsta, palcem, kaæiprstom i sredwim prstom, desne ruke. Ovakav pozdrav hrvatske ustaπe preuzele su od nemaËkih SS jedinica, mada

se po nekim izvorima nasluÊuje da su Hrvati ovakav pozdrav koristili Ëak i u Prvom svetskom ratu. SliËno su zakletvu polagali i elitni srb ski odredi u Drugom svetskom ratu, odredi Srbskog DobrovoqaËkog Korpusa. SliËnost je u tome πto se podizala desna ruka i πto su se mali i domali prst postavqali jednako kao i kod ustaπa, ali tu se svaka sliËnost zavrπava. I kod jednih i kod drugih, mali i domali prst su spojeni i savijeni uz dlan, kod ustaπa jer drugaËije ne mogu da se raπire ostala tri prsta, a kod SDK-a da se pokaæe jednnstvo Boæanske i qudske prirode u Gospodu Isusu Hristu. Ratnici SDK-a su zakletvu Kraqu Petru || KaraoreviÊu polagali sa spojenim pal cem, kaæiprstom i sredwim prstom, kao simvolom jedinstva Svete Trojice, upravo onako kako se pravoslavni osewuju Ëasnim Krstom. Poreklo ovakvog koriπÊewa spojena tri prsta, kao i malog i domalog spojenih i savijenih na dlanu, potiËe joπ iz Ëetvrtoga veka, i vremena Svetoga Meletija Arhiepiskopa antiohijskoga. U to vreme su se HriπÊani borili sa arijanskim jereticima. Izmeu ostaloga, spor oko prirode Gospoda Isusa Hrista doveo je i do toga da Arhiepiskop Antiohijski Meletije rukom doËarava prisutnima na Saboru trojiËno jedinstvo Boæije. Kada je Arhiepiskop Meletije spojio tri prethodno raπirena prsta, iz wih se vide svetlost kao muwa. P r v o r a z d v a j a w e p r s t i j u , « „ r a z d v a j a we S v e te T r o j i c e ” k o d S r b a d e s i l o se p o Ë e t k o m devedesetih godina proπloga veka, i za to je najod govorniji tadaπwi vo opozicije, a danas antisrb ski pregaoc Vuk DraπkoviÊ. Od vremena uspona nesreÊnoga DraπkoviÊa Srbi zaboravqaju stari hriπÊanski pozdrav sa spojena tri prsta i uzimaju antihriπÊanski sa razdvojena tri prsta. Na ovo su upozoravali i razliËiti ËetniËki listovi u emigraciji, ali i razne omladinske nacionalne organizacije u otaxbini. Ostaje nam nada da Êe buduÊi naraπtaji imati uπi da Ëuju upozorewa koja im danas upuÊujemo, te da Êemo odbaciti ovakav naËin salutirawa i obnoviti pravoslavni pozdrav koji koristimo veÊ duæe od hiqadu godina. »lanak proËitalo 10086 posetilaca sajta). (» 8.3.2012. Sajt: „Okrugli sto” Podvukla - Iskra) <okruglisto.com> (Autor:: TopiÊ) (P

iskra1211  

http://novo-videlo.com/images/biblioteka/iskra/iskra1211.pdf