God. LXIV
Broj 1214
Birmingham, 1. juli 2012.
рбија непосредно после иколићеве инагурације
RATSKA А А«А¾А О О О А ОKR
ад је ито умро, узвикивало се: “ после ита – ито!“. ад је адић, на недавним изборима избачен из фотеље председника рбије, после-изборна пракса је показала да се без њега даље не може, па је из тога произашао коначан слоган сличан итовом: “ после адића адић!” у се, међутим, “истост“ или сличност ове две ситуације и завршила. тога, хајдемо на разлике. ·една и изгледа једина разлика између две ситуације је фундаментална. ада је ито мртав већ 32. године, дух титоизма је за дуги низ година владао “безалтернативно“ у рбији. онекле је то случај чак и данас – дух титоизма је жив, али преобучен у “демо“ одећу. Уколико адић и сам није произашао из тог духа и као такав продужује га, његов утицај се не може упоређивати са итовим, па је услед тога он, у најбољем случају ограничен за сада само на 8 година његове личне владавине. огућа “сретна“ околност по рбију
Уствари, оно “ после адића – адић!“, ствара његову личну ситуацију много гором него док је био председник рбије. ре последњих избора, за своје многобрoјне антисрпске промашаје, он је увек могао да окриви владу, ·еремића, ачића, ориса тефановића, друге партнере као и купштину; после пак избора – а сва је прилика да ће адић бити нови председник владе рбије – за све будуће промашаје, мораће да окриви самог себе. ма ли он хабрости за овај подвиг? адић, међутим, као премијер, можда је и једна сретна околност по рбију јер због личне одговорности, он неће бити у стању да као досад води буквално, отворену антисрпску политику, већ ће, напротив, морати да се бар формално успротиви страном фактору кад год он такву политику наређује или диктира. У противном, он ће бити опоменут најпре од новог председника рбије оме иколића. Ако пак то не помогне, овај ће употребити свој утицај на купштину, да се адићевој влади изгласа неповерење; најзад, могуће је да иколић употреби нека своја овлашћења за ванредне ситуације помоћу којих би се адић евентуално уклонио. А ако би се на то придодала могућност кривичног гоњења ради његових противуставних радњи (у Уставу не постоји ставка која оправдава антисрпске радње, као ребреница, на пример), онда је сигурно, да би адић, као премијер, много морао да води рачуна какву државну политику води. Осећајући сву тежину свог премијерства према себи
лично, адић је на први помен тог свог новог статуса, био одлучно против. ероватно је мислио да је ачић у много повољнијем положају за ту дужност. ·ер, у немуштој ветковићевој влади, мада је био само први потпредседник, он је уствари био једини врло успешан гласноговорник њен; уосталом, он се већ и сам “кандидовао“ за премијера у новој постизборној влади. ек су адића “спин доктори“ еуроинтеграција, У и А убедили да он мора бити премијер. Али о томе тек доцније, док се не упознамо с новим председником рбије. ови председник рбије
омислав иколић, победом над адићем, јесте нови редседник рбије. Објективно говорећи, његове квалификације за ту позицију су скучене. У демократским пак условима, међутим, он поседује најважнију квалификацију – изборност!, тј. способност да за себе привуче највећи део гласачког тела. ако? о је већ друго питање, али један делимичан одговор се крије у ешељевој личности. аиме, овај је на свим изборима, и то у време илошевића, имао највећу “изборност“ у смислу да је, мада без власти, био увек – за “зерицу“ – испод ње. згледа да је ешељ интуитивно наслутио да у оми иколићу постоји слична способност, па је зато овај, кад је ешељ добровољно отишао у аг, постао не само његов заменик у рбији већ и стварни председник рпске радикалне странке ( ). Оно пак што ешељ у иколићевој личности није наслутио, јесте чињеница да овај има поред “изборности“, и способност, коју ешељ није имао - како, у демо условима, најлакше досегнути до власти. лавне одреднице те способности су следеће: (1) изнајмити за политичког саветника (7000 евра, месечно) илијама онтгомерија, бишег амбасадора у ·, који је, узгред, заједно са «инђићем, оборио илошевића и противуставно («инћић, уз preÊutno садејство оштунице, тада председника ·), послао га на губилиште у аг; (2) напустити ешеља и оствити га да труне у агу; (3) , да би могла да учествује у демократским играријама, преименовати у рпску напредну странку ( ); (4) бар вербално прихватити адићев програм; и (5) тако опремљени г. иколићу – рећиће му насмејани онтгомери - употребите сад вашу способност “изборности“ са резултатом: адић пада, и – председник рбије! А ја обавио свој посао; молим, последњу рату.