God. LXIV
Birmingham, 1. septembar 2012.
Још незавршени део „арапског пролећа”
Broj 1216
СИРИЈА ПОД ЛУПОМ
На овим страницама о тзв. „арапском пролећу” било је већ доста речи. Пошто оно још није завршено, наиме, траје још увек у Сирији годину и по дана по зачетку а без изгледа на скоро његово окончање, потребно је ovu ситуацију ставити под „лупу” не би ли се указали елементи који би је учинили јаснијом. Да почнемо од почетка. Сузбијање Руса и инсталација Сунита
Арапско пролеће тј. грађански односно, боље, верски рат у Сирији су финансирале, наоружавале и створиле САД, уз претходно одобрење а можда и захтев Јужне Арабiji, свака због својих специфичних разлога. САД-у се није никад свиђао руски интерес према Сирији и његов одговарајући утицај на њу, јер је све то кварило њене геостратешке планове у вези Средњег Истока. Најзад је тај руски утицај уродио постојањем једне и једине руске морнаричке базе Тартус у Средоземљу и „топлим морима”. Уопштено говорећи, руска морнаричка база у Средоземљу недопустива је, а поготово у овим данима када је САД хегемонистичка политика у пуном јеку. Стога, сиријска верзија „арапског пролећа” мора је ликвидирати. Јужна Арабија, подржава рат у Сирији, с друге стране, желi da тамошњи Сунити, који сачињавају знатну већину у Сирији, поврате власт коју сад под Башаром Асадом, сиријским председникom, наводно држе мањински Алавити, иначе један огранак њихових смртних непријатеља Шита. Алавити на власти
И ту сада долазимо до кључног сазнања како се то догодило да су мањински Алавити на власти у Сирији као и каква је стварно та њихова „власт”. Сирија је била француска колонија све до || Светског рата и под великим њеним утицајем доцније, па су тако Французи спречавали верски рат између Сунита и Шита. Са пак независном Сиријом а да се рат не би обновио, изгледа, да је тадашњи председник Сирије, Башарев отац, успео да направи неки споразум и тако постигао мир између двеју ратујућих страна, с тим што је премијер био увек један Сунит, председник Парламента Шит, а председник државе један Алавит; конкретно „династи-
ја” Башар. Сличан однос је изгледа постојао у војсци и администрацији: Сунити су били највише заступљени, Шити пропорционално мање, док је Алевита било најмање. Тако је настала Сирија као независна држава и била таква све док је САД, због својих циљева, нису бациле у огањ садашњег верског рата. Из овга се види да је врло сличан однос постојао и у Либану. Тамо су либански хришћани изгледа одигравали исту улогу коју су у Сирији испољавали Алавити. Кад год би се тај деликатан баланс нарушио Либан, слично Сирији сад, тонуо је у грађанско-верски рат, што би, ако је до истине, требало да каже да је то базично исти народ, само је због различитих колонијалних утицаја задржао два географска имена. Cад назад на оригиналну тему тј. рат у Сирији. Сиријски побуњени „народ”
Као што смо видели, рат тамо траје већ скоро годину и по дана, а без изгледа његовог скорог окончања. САД су тај рат изазвале помоћу ЦИА „актвиста” и оних из Јужне Арабије. Тако је створен опозициони, побуњенички „народ” против Асада. Мирослав Лазански, новинар „Политике” је овог августа био у Сирији, па се пита шта се заиста догађа тамо, тe је тако индиректно и описао тај „народ”. Вели: „Опозиција није јединствена, опозициони лидери у иностранству и они на терену у Сирији, једва да разговарају. Сваки локални командант опозиционих снага тврди да је он главни лидер целокупне опозиције у Сирији. Страни плаћеници, а има их барем 15 хиљада, „не признају никакве лидере и ратују за паре које долазе из Катара и Ј. Арабије”. На ово Лазансково додао бих и следеће: „а по наруџбини Хилари Клинтон”. Ово због тога, што баш ових дана, ова госпођа покушава цинично да брани „чистоту и идеализам” оригиналне опозиције од извесних страних „плаћених елемeната” (мисли на Хезболахе и Иранце) који су се, ето, „некако” нашли у анти-Асадовом фронту, а које је, као што смо напред видели, она наручила из Катара и Ј. Арабије. Даље Лазански говори о томе да око пола милиона Палестинаца живи у Сирији и држе се неутрално док се Хезболах (експозитура Ирана у Сирији) „притајио” и чека „исход” грађанског рата.