God. LXIV
Birmingham, 1. oktobar 2012.
Broj 1217
Сrпска посла... необична и шокантна
ФЕНОМЕН - АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ
Почело је то, ако се још сећате, од Филипа Гордона из САД Стејта, који је, на најаву напредњака да је Ивица Дачић одређен за премијерa, дојурио у Београд да би - наравно, „без мешања” у српска унутрашња догађања - омогућио стварање „велике коалиције” између ДС и СНС у влади чији би премијер био Борис Тадић, иначе губитник ђурђевданских председничких избора а у корист новог председника Србије Томислава Николића. По, избору, овај је због изгледа неких „популистичких” разлога, дао оставку и препустио своју СНС пotпредседнику Александру Вучићу. Једини уважавани Србин у САД
Укратко по Гордону,тако, сада „наоружни”, поtпредседник СНС Вучић, упутио се у Вашингтон не би ли осујетио Гордонов план, јер по свему СНС има бољег „коња за (премијерску) трку” од Тадића у личности Ивице Дачића. После неколико дана, овај се вратио из Вашингтона, изјавивши да има за Косово рђаве информације - Србија мора прихватити све Боркове договоре са Приштином. Ни речи, међутим, о Дачићу. Ускоро потом, овај постаде премијер владе коју је одмах озаконила Скупштина Србије. Вучић је тако на фини и дипломатски начин, сакрио од јавности Гордонов „пораз”. Међутим, ако је тачно да се ради о поразу, а изгледа да јесте, поставља се овде једно врло интересантно питањe, откуда Вучићу толика моћ да мења САД политичке одлуке? Одговор се можда крије у још једном ранијем потсећању а које је везано за Николићев раскид са Шешељeм. Наравно, одговор који је пружен, не мора да је у детаљима тачан, али по смислу требало би да је врло близак истини, јер се врло лепо уклапа у остале околности. Прво, познато је да су пред раскид Николићеве присталице изнајмиле (ценом од 7 хиљаде евра месечно) Била Монтгомерија, бившег САД амбасадора у Београду, за саветника у погледу како од њих, омрзнутих шешељеваца, начинити демократе а који би били по
САД укусу, из чега је нешто доцније изчилела данашња Српска напредна странка (СНС). Друго, изгледа да је Вучић био инструменталан у овој нагодби, како у погледу избора Монтгомерија али и саме идеје напредњаштва. И треће, као таквог а, уз то, необично амбициозног, препоручио га је изгледа Монтгомери неком центру моћи у Стејту, где је Вучић демонстрирао своја политичка умећа и тако постао човек од поверења који је у Вашингтону радо приман а његове препоруке, по српским питањима скоро без корекције, уважаване. Дачићеве премијерске муке
Чим се формирaла Дачићева влада, овај је дао изјаву, да у будуће ресорни министри неће моћи да дају политичке изјаве, са импликацијом да ће оне бити искључиво само премијерова прерогатива. Стварно се, међутим, испоставило - као што ће се тек видети --, да је Дачић њу исковао за искључиво Вучићеву употребу. Ево неких примера. У предстаљању Косова пред светом, по Борку, Беогрд и Приштина су се обавезале да се уз име Косова увек појављује звездица односно фуснота која указује на данашњу реалност Косова као плод два одбојна фактора: Резолуције СБУН 1244 и противуставног његовог изгласављања nezavisnosti, уз аутоматско признање САД и ЕУ. У пракси пак, Шиптари се тога (Косово са звездицом) нису придржавали, па су Срби, на тим међународним скуповима, у знак протеста, били приморани да их напуштају. Чим је постао премијер, Дачић је избацио у први план своју стару идеју о северном Косову под Србијом, Вучић, као што је речено на самом почетку, га је упозорио да је из Вшингтона дошао с рђавим информацијама о Косову Србија мора да прихвати све Боркове договоре са Приштином а међу њима, противно договору, чак и Косово без звездице. Чим је Вучић „одобрио” овакво Косово, почело је од стране српске владе и Дачића хорско аплаудирање идеји Косова без звездице, јер наводно Србија од „звездице” има само штете а главна је,