iskra1219

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Uloga kapitala u `demokratsko`-stranaËkom formirawu vlada

VU»I∆, MI©KOVI∆ I –ILAS HoÊe li stvarno i moæe li zaista Miroslav MiπkoviÊ, verovatno najbogatiji Srbin, da sruπi Srpsku naprednu stranku? ©ta mu smeta Aleksandar VuËiÊ? Nije li taj sukob - obelodanio ga je pre dva dana sam VuËiÊ, spomiwuÊi Dragana –ilasa kao MiπkoviÊevog saveznika - veπto insceniran sa ostvarewem ciqeva koje Srbi i ne naziru?

Ni na jedno od ovih pitawa srpska javnost nema jasan odgovor ali kako dogaaji u Srbiji dobijaju na ubrzawu, ni ti odgovori neÊe se dugo vuÊi po sobama od kojih nas dele termiËki izolovani prozori i debelo tapacirana vrata.

Aleksandar VuËiÊ æivi najznaËajniji deo svog bioloπkog postojawa. Joπ uvek nije jasno πta on radi i do koje linije u tom poslu, realno, moæe da ide, ali je jasno da Êe sledeÊa godina odrediti wegovu poziciju u politiËkoj istoriji Srbije i kolektivnom pamÊewu naroda kojem pripada; VuËiÊ Êe politiËku karijeru - koliko god ona trajala a trajawe zavisi od ovoga πto sada radi okonËati u galeriji portreta sa slavnim Srbima ili Êe se izgubiti u debelom albumu krcatom likovima od kojih je Srbima ostajala samo muka u stomaku, uta-wena nada u boqe dane i joπ veÊe siroma-πtvo.

VuËiÊ kaæe da protiv sebe ima mnoge Ëiji su interesi ugroæeni. U Srbiji su to bogati i uticajni a nalazimo ih jedino u politici i oko we. MiπkoviÊ je najbogatiji i najuticajniji u Srbiji. Bar je to bio do pre neki mesec, skupa sa Borisom TadiÊem u nekoj vrsti dvojne monarhije, bez krune. Okolnosti stvorene TadiÊevim porazom na predsedniËkim izborima, MiπkoviÊ tumaËi na svoj naËin, rea karte po stolu, gura gde treba da se gurne (πto medijski, πto finansijski) i veÊinu preostalih æetona stavqa na ime Dragana –ilasa. Uveren je da Êe taj preuzeti Demokratsku stranku, πto je realna procena, pomaæe da se to dogodi i raskrËuje prostor za –ilasov ulazak u Vladu Srbije - πto pre, to boqe - u kojoj bi –ilas igrao glavnu ulogu.

U toj kombinatorici smeta mu VuËiÊ. Sa wim

ne raËuna. Zaπto? Zato πto raspolaæe informacijama da grupa inspektora pod VuËiÊevom kontrolom istraæuje nekoliko sluËajeva privatizacija, kupovina i prodaja, izbegavawa poreskih obaveza, manipulacija sa zemqiπtem... gde je MiπkoviÊ ostavio vidqive i neizbrisive tragove. Ti tragovi mogu da dovedu do suda i zatvora. Ali MiπkoviÊ nije Ëovek koji sedi i Ëeka da se problem reπi sam od sebe.

Prema informacijama do kojih se moæe doÊi u Beogradu veÊ je razraena teoretska moguÊnost za pad sadaπwe Vlade Srbije posle Ëega bi se pojavila nova veÊina, nova vlada, koju bi Ëinili: –ilas, DaËiÊ, DinkiÊ, »eda JovanoviÊ i KrkobabiÊ. Dakle, bez napredwaka i VuËiÊa. Isti izvori tvrde da je za tu priËu veÊ obezbeen ogroman novac, ni tu Miπko tu nije stajao po strani, i da je preostalo joπ samo ubeivawe DaËiÊa.

Ne verujem da Êe DaËiÊ prihvatiti Ëak ni razgovor na tu temu. On ima samo 46 godina a ovo bi bio wegov politiËki kraj. ZnaËi, niπta od MiπkoviÊevog plana. Pa, ne baπ.

Rezervna varijanta, druga faza ove igranke, podrazumeva koËewe spomenutih istraænih procesa, kupovawe vremena u kojem Êe Dragan –ilas postati predsednik Demokratske stranke a onda sa svim medijskim i finansijskim kapacitetima, a oni nisu mali, udruæen sa MiπkoviÊevim snagama istog predznaka, a one su ogromne, udariti na Vladu Srbije sa ciqem iznuivawa vanrednih izbora na kojima Êe "narod shvatiti" kako mu jedini spas, ipak, dolazi od DS-a i krupnog kapitala, tipa DeltaMiπkoviÊ.

Ovo je realan razvoj dogaaja u kojem Aleksandar VuËiÊ ne sme ni da pomisli na bilo kakav buduÊi savez sa –ilasom, kao πto se priËa po Beogradu, jer bi to bilo ravno politiËkom samoubistvu. I wega i wegove stranke. Razlika izmeu –ilasa i MiπkoviÊa je samo u tome πto se MiπkoviÊ politikom ne bavi javno.

Vesti-on-line, 31.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

Ratko DmitroviÊ

God. LX|V

Birmingham, 1. decembar 2012.

О текућим преговорима са Шиптарима на штету Срба и...

Broj 1219

ИСПРАВНО РЕШEЊЕ ЗA КОСОВO

Косово је већ од једностраног његовог проглашења независности од стране Шиптара и аутоматског признања тог факта од стране Запада и САД-а, било важна тема српског политичког интереса и pacпpaвe. Некако са избором Томислава Николића за председника Србије односно, прецизније, са повратком Александра Вучића из Вашингтона (поводом Дачићевог премијерства), овај (Вучић) изјавивши како има „рђаве вести“ у вези Косова, подигао је интерес Срба за ту тему у први план. Поготово кад је потом некако стидљиво саопштено да се премијер Ивица Дачић састао у Бриселу код Ештонове са Хашимом Тачијем, шиптарским премијером Косова. Ештонова и Хилари Клинтон у Београду?

Врхунац пак тог најновијег косовског интереса Срба, достигнут је кад су се, већ поменута Ештонова у име ЕУ и Хилари Клинтон, шеф САД Стејта, заједнички нашле у Београду и ту као прву ствар, а потпуно неочекивано, саме изјавиле да нису дошле са новим „условима“ већ да поспеше нормализацију односа Београда и Приштине, а на корист обе стране. Тек кад су се ове две даме сутрадан обреле и у Приштини, постало је јасно да је њихов задатак тамо био да убеде Тачија, уз наравно обавезне гаранције независности, да у погледу севера Косова – и то је та „корист“ што се тиче Срба, нема му друге, мора да прихвати њихову „аутономију“ на северу Косова. Узгред, као и Дачић што је морао да се „пере“ неруковањем, тако и Тачија његова опозиција оптужује за „издају“ јер се, ето руковао са Дачићем; тешко је и наслутити каквом „издајничком“ блаћењу ће он бити изложен од стране тамошњих фанатика, ако би морао дати „аутономију“ северу Косова. Већ колико сутра по одласку горњих дама, Тачи је изјавио да је „суштинска аутономија“ стари и неостварив „само сан Срба“ – ипак је изгледа прихватио ону „несуштинску“ тј. школство и здравство, ако се из „суштинске“ изузму „паралелне безбедносне структуре“ и „правда“. Али то је већ билo и предмет усаглашене „платформе“ Скупштине Косова за разговоре са Дачићем пред Ештоновом у Бриселу 7. новембра. За разлику од Косова, NikoliÊeva platforma za razgovor sa Priπtinom nije joπ predoËena ni Skupπtini, da se navodno ne bi otkrila „taktika” srpske vlade u tim pregovorima, мада

је Тома на почетку свог мандата под „хитно“ најавио „usaglaπenu platformu” и, узгред, подигао са „чиновничког“ (Борко Стефановић) на „политички“ ниво, што је у пракси пренето на премијера Дачића. Дачић - „политком“ за преговоре о Косову

Кад се пак узме у обзир да горње две поменуте даме не само да су одобриле већ чак и поздравиле Дачићев избор – „прави је човек“ – а он потом изјавио да је решен да питање Косова скине „за свагда“ са „дневног реда“ Србије, постављају се ту нека питања: Прво, познато је да Дачић заговара поделу Косова. Без обзира где је граница те поделе, онда оно његово „за свагда“ (јер је у њега уткан принцип извршности, али изгледа не у корист Србије већ Приштине) значи директно гажење Устава Србије, где се говори о Косову као „интегралном“ делу Србије; друго, то такође значи да Устав Србије треба променити. Пошто то још није урађено, нити има шансе да се у садашњим условима измени, јер ће пре доћи до распада коалиције (Вучићева СНС, Дачићева СПС и Динкићева УРС) док евентуална нека нова са Коштуницом уопште не долази у обзир, онда оно Дачићево „за свагда“ постаје бесмислено, односно правилније, Дачић се „затрчао“ - те сад „спушта лопту“ према неком компромису; и треће, можда најважније, зашто уопште преговарати са Приштином? Није ли сврсисходније једноставно „замрзнути“ питање Косова до неког бољег времена. Вучићeвa варијанта косовских преговора

Ова трећа могућност, међутим, отпада бар тренутно, јер постоји још једна могућа „за свагда“ али и „поступна“ варијанта судбине Косова а у режији је Александра Вучића, иначе најутицајнијег човека у данaшњој „напредњачкој“ и Николићевој Србији. Ова се варијанта, дакле, не може заобићи, јер – ако сећање још траје (види Искру, 1.10.12) – Вучић се обрео у Вашингтону где он слови као „једини уважавани Србин“, да би се одобрило Дачићево премијерство, а вратио се после неколио дана отуда са „врло рђавим“ вестима о Косову. Кад се пак узме у обзир да га је Петар Искендеров, из врло обавештеног у погледу Србије руског Фонда стратeшке културе, оптужио да као агент обавља антисрпске и антикосовске радње у корист САД-а, онда постаје јасно

Ispravno reπewe... колико је оно Дачићево „за свагда“ решење косовског питања, у Вучићевој режији, постало по Србију „тужна стварност“. Ова горе поменута нова сазнања о Вучићу врло лепо и складно се уклапају у другу варијанту (прва је потсетимо се – Дачићева) а по којој, „неотуђиво од Србије Косово“, Вучић, противно Уставу Србије, предаје „поступно“ Шиптарима и Тачију у руке. „Исправно чување Косова“ и последице

Међутим, ове две варијанте (Дачићева и Вучићева) као и једна претходна Тадићева, путем Борковoг признања „државне границе“ са Србијом северно од северног Косова, којом су косовски Срби отуђени од Србије, испричане су овде зато да се демонстрира, како се, под слоганом „и Косово и Европска Унија (ЕУ)“, избија – и то готово сасвим олако и добровољно - из српских руку, најјачи аргуменат за перманентно правно и истинско очувања Косова. Назовимо га – Исправно чување Косова, што би уствари било равно „зaмрзавању“ питања Косова до неког „бољег“ времена. А тај аргуменат својом суштином вели: Све док Србија, српска држава, не потпише један такав међународни уговор, косовоска драма ће у недоглед - у пркос чињенице што је оно сада практично и на изглед у сталном поседу Шиптара – остати само једно нерешено питање, просто зато јер није последица неког међународног уговора. Тај нерешени његов статус у првом реду и у недоглед оживљаваће нико други већ тзв. међународна заједница са САД на челу, све док се или не примора Србија да се одрекне свог Исправног чувања Косова или се пак САД - тешко, али ипак могуће - гоњене њиховом „правном“ свешћу, не приморају да врате статус Косово на Резолуцију УН 1244. Уосталом оне су га оживљавала и до сада тј. од саме бесправне и силом остварене косовске сецесије. Шта су стални диктати, наредбе и условљавања којима је Србија перманентно изложена а специјално од бесправног отуђења Косова од Србије него баш то – оживљавање нерешеног његовог статуса. „И Косово и ЕУ“ – откуд та кованица?

И још нешто. Откуда та кованица „и Косово и ЕУ“? Објективно гледајући тај слоган је бесмислица, јер немогуће је ставити знак једнакости између та два чиниоца. Јер Косово – хтели или не – мора се бранити, док Србија у ЕУ уопште не мора улазити, поготово што стриктно говорећи, преносити део свог суверенитета једном страном ентитету, преставља неку врсту гажења Устава Србије. Изгледа, дакле, да је та кованица наметнута Србији од стране Запада. Владајући, однарођени, уз то још и некритични Срби, једва су је дочекали да би иза ње сакрили своје две издаје (Косова и потребе уласка у ЕУ), с једне, и тако дали свесно, с друге стране, Западу перманентно право на диктате и друга условљавања, али, такође, да кад он увиди да се претерало са условљавањем и право на понеку – рече то неко - „покварену шаргарепу“. У вези горње „шаргарепе“, сећање некако спон-

2

тано пада на Путинa, тада био председник vlade, који је дошао у Београд и био примљен од народа искрено и одушевљено. Тај српски ентузијазам према Русији уплашио је Запад. Ускоро потом дозвољен је безвизни (шенгенски) улазак Србима у ЕУ – а то су углавном они који имају пара тј. тајкуни и они владајући, па је тај проруски ентузијазам после Шенгена спласнуо. Донекле, слично се десило, мада не толико драматично, у вези последњег састанка Томе Николића са Путином, из кога је проистекао почетак остваривања „Јужног тока“ у Србији, одмах су се две даме с почетка појавиле у Србији без „услова“ али и са „добрим“ вестима што се тиче „аутономије“ северног српског Косова. Али ипак, све у свему, реч је уствари о шаргарепи, оној „поквареној“… Шта Николићу ваља чинити?

Доласком Томе Николића на чело Србије, отпочео је у Србији један нови курс у смислу Исправног чувања Косова, али на жалост, било је то „кратког даха“. Зашто? Па Николић је и сам жртва слогана „И Косово и ЕУ“. Шта то значи? Ако Николић жели да настави ход путем Истинитог и исправног чувања Косова за који је добио мандат на ђурђевданским изборима, следеће би се очекивало од њега. Прво, он мора да одбаци темељно и потпуно тај по Србију паклени слоган „И Косово и ЕУ“. И даље он мора чврсто у својим рукама држати и махати њоме што више може тзв. „руску карту“. Не би га никако смело саблазнити или полакомити неки нови „Шенген“ (који сигурно долази), већ напротив, знак би то био за њега да је на правом путу. Друго, он мора да одбаци све до сада постигнуте договоре са Приштином и замрзне сва будућа преговарања, јер ако се они не замрзну, као сада примерице са Дачићевим и Вучићевим преговарањима, они постепено и трајно угрожавају „чистоту“ Исправног чувања Косова, све до самог његовог врха – његове суштине! - кад је исправка више немогућа. Треће (али може бити и прво), он мора темељно да се „разведе“ од Александра Вучића и његове СНС јер га је овај стално заводио за „Голеч планину“ евроинтеграција и преговора са Шиптарима.

Н. Љотић

IZ SADRÆAJA Svenarodna sabornost ili partijaπewe . . . . . . . . . . 3 Nauka u sluæbi partije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Razlozi opstrukcije odnosa sa Rusijom . . . . . . . . . . . 13 Dosije - srpska diplomatija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 Ubice u ime dræave. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 SAD i odnosi Kine i Rusije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 Kraj πojiÊevske spoqwe politike. . . . . . . . . . . . . . . 21 Nismo slobodni, mi smo robovi. . . . . . . . . . . . . . . . . 23 N. MoravËeviÊ, Svetlost Zapada . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1. decembar 2012.

PRILOZI ISKRI Umesto voπtanice na grob i za pokoj duπe naπeg dobrog druga i prijateqa Æivana LazareviÊa Danica Pavlica K$ 40 Dobrinka MiletiÊ sa decom £10 Toπa TodoroviÊ £10 Milena i Vasa StepanoviÊ £20 Rajko MitroviÊ £20 Nevena PetroviÊ £20 Æivko i Maca ∆irjaniÊ £20 Dragica LazarevoiÊ sa porodicom £20 Bane LazareviÊ £40 Na dan 1. vovembra 2012. napunilo se 5 godina od smrti mog dragog muæa Ranka Vera PopadiÊ K$ 50 Povodom smrti dobrog druga Svete PaunoviÊa, bivπeg urednika Iskre, pisca i doslednog sledbenika ideologije Narodnog pokreta Zbor Bora DragaπeviÊ K$ 50 Umesto sveÊe na grob mom kumu o.

Jovanu (Viti RadojËiÊu) Bojan TodoroviÊ £10

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. decembar 2012.

Kako je Srbija 1912. doËekala Hrvate (Ovo je deo duæeg Ëlanka „Smederevo izmeu dva rata” - B92): Krajem aprila 1912. god., Srbiju i Smederevo posetili su hrvatski studenti. Grupa od 200 hrvatskih studenata stigla je u Kragujevac 23.04.1912. god. Wima je prireen veliËanstven doËek koji dotle nije bio vien u smederevskom kraju. Od æelezniËke stanice Lapovo do Kragujevca oko 5000 KragujevËana oduπevqeno je pozdravilo studente koji su æiveli pod okrutnim reæimom Austrougarske monarhije. Prilikom dolaska gostiju ispaqen je 21 topovski hitac.

Iz hiqadu grla orili su se povici: ''Æivela hrvatska omladina!''; ''Æivela naπa braÊa Hrvati!''; ''Æivela slobodna Hrvatska!''

Na jednom plakatu je pisalo: ''Dvesta Hrvata sve brat do brata.

Sve tiÊ do tiÊa.

Vedrih ko zora, sve bor do bora!

Dolaze, eto u naπe krajeve Na bratske grudi i zagrqaje...''

Sutradan su vozom krenuli za Smederevo. Ante TadiÊ, student u listu ''RijeËki novi list'' piπe: ''U Smederevu nas pozdravi mjesni lijeËnik dr Nikola VelimiroviÊ rodom iz Lozovika i naπa himna Lijepa naπa. Pregledali smo gradsku tvravu praÊeni od gostoqubivih oficira, a onda poosmo na objed. Za vrijeme objeda dræalo se viπe nazdravica a osobito je bila lijepa i rodoqubiva ona od gradskog naËelnika.''

Kada su bili u lovaËkom udruæewu kod ''Zelenog venca'', tada ih je pozdravio predsednik opπtine, advokat Milutin KovaËiÊ, vlasnik ∆irilovca. U ime Kola srpskih sestara govorila je Qubica QotiÊ.

B92, 2.11.2012.

„Stazi Pravoslavqa” Ëlanka o 27. martu 1941.

Poπtovani oËe Nedeqko i oËe Tomo, U broju za novembar 2012 godine, u Stazi Pravoslavqa, objavqen je Ëlanak: Yugoslav Royal Remains Return to Serbia. Nije naznaËeno, ali najverovatnije da je to preneto iz nekih srpskih novina.

Pisac tog Ëlanka napravio je grubu greπku, ili zlonamerno ili iz potpunog neznawa, kada je napisao da su Nemci traæili prolaz nemaËkih trupa kroz Kraqevinu Jugoslaviju.

Predsednik vlade Dragiπa CvetkoviÊ i Ministar spoqnih poslova Kraqevine, CincarMarkoviÊ, su posle muËnih i teπkih pregovora, pored ostalog dobili i garanciju da NemaËka neÊe traæiti, za svo vreme rata, da nemaËke trupe prolaze kroz Jugoslaviju.

Naπu istoriju mewaju i doteruju po svojim potrebama mnogi, koji nam nisu prijateqi, i neshvatqivo je da sami Srbi to isto rade. ©to je to uËinio ovaj pisac je za svaku osudu, a takoe i Uredniπtvo lista u Beogradu koji je to objavio. Ali, zar je to trebalo da se pusti i u naπem crkvenom glasilu; zar urednici i oni koji materijal za πtampawe spremaju da to objave i tu greπku nisu videli?. I to joπ na engleskom jeziku, a poslat πirom Sjedwenih Dræava Amerike i dræava u Juænoj Americi!? Ispravka u sledeÊem broju moæe malo da pomogne, ali πteta je uËiwena.

9.12. 2012.

Sa poπtovawem, Stevan PiroÊanac

Vel. MladenoviÊ

Za sjeÊawe na vrlog druga i dugogodiπweg urednika Iskre, Svetomira PaunoviÊa, da mu Gospod primi plemenitu duπu u Wegovo vjeËno kraqevstvo, Marko i Rada Sunara $ 30

(2) Umesto cveÊa na grob Miodraga SimonoviÊa, sa molitvom, da mu Bog podari rajsko naseqe OæaloπÊena porodica: æena Mira, Êerka Nikol, zet Gerad, unuke Madi i Josije - i drugovi: Mile KuliÊ, Niko MladoπiÊ i Miπa PetroviÊ - A$ 50

Svim naπim ≥itaocima, pretplatnicima i saradnicima koji slave praznike po novom kalendaru: Sretan Bo√i≤ i Nova godina!

Iskra

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2009. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

+ ÆIVAN LAZAREVI∆ U Birmingamu, sredwa Engleska, umro je 24. oktobra, posle duæe bolesti i operacije Ëira na stomaku, naπ vredni drug Æivan LazareviÊ, bivπi srpski dobrovoqac i poverenik Iskre za Englesku. Æivan je roen 21. novembra 1923. u Kaoni (selu izmeu Vaqeva i ©apca, poznatom po istoimenom manastiru). Jedan od petoro dece poboænih roditeqa Aleksije i »ede LazareviÊa, u selu zavrπava osnovnu πkolu i kasnije, bistar i vredan, kao deËak i mladiÊ, pomaæe ocu, vlasniku maweg duÊana i porodici na poqskim radovima.

Kada je pod nemaËkom okupacijom u Srbiji doπlo do komunistiËkog ustanka, odaziva se pozivu generala NediÊa, predsednika srpske vlade, na odbranu Srbije i hriπÊanstva od bezboænika. Stupa u srpske dobrovoqce, koji kasnije postaju TreÊi puk SDK u ©apcu.

Kao dobrovoqac æivi wihovu poznatu borbenu i ærtvenu epopeju. UËestvuje u svim borbama svojih jedinica. Odvaæan i preduzimqiv ubrzo je unapreen u kaplara. Sa TreÊim pukom oktobra 1944. napuπta ©abac i povlaËi se u Sloveniju.

Posle okrπaja sa slovenaËkim partizanima i napuπtawa Slovenije, maja 1945, i predaje oruæja `saveznicima`, prolazi kroz vojno-izbegliËke logore nacionalnih snaga, Forli i Eboli. I tu se Æivan - `vatra æiva` - istiËe svojom vrednoÊom i inicijativom u crkvenom i `privrednom` æivotu logora. ÆiveÊi pored svojih drugova i stareπina zboraπa, koji su u dobrovoqaπtvu zbog wegove homogenosti - na izriËit zahtev traæewe vostva JNP Zbor - dejstvovali neorganizovano, iskquËivo primerom kao pojedinci, Æivan - kao i mnogi drugi - poËiwu da sa wima dele ne samo svakodnevni zajedniËki æivot, opasnost i drugarstvo, veÊ i zboraπki duhovno-politiËki `pogled na svet` i ideje. Kada se nekadaπwa omladina Zbora u Eboliju, pred iskuπewima muËnog logorskog æivota i izbegliπtvo i raseqavawe na pomolu, ponovo poËela organizovati, veÊina dobrovoqca se veÊ oseÊala zboraπima - meu prvima Æivan prirodno i sponatno pristupili su novostvorenoj organizaciji i vremenom u woj postali veÊina. Tako se ono πto je utemeqeno u dobrovoqaπtvu i ratu stopilo u organsku, Ëvrstu porodiËnu zajedicu, gde nije bilo razlika u wenom Ëlanstvu i svako svakom postao rod. I takva naπa Zajednica opstaje i dejstvuje u rasejawu do danas.

Kada su saveznici sklopili mir sa Italijom, Englezi aprila 1947. sele mnogoqudi logor Eboli u svoju zonu okupirane NemaËke i raseqavaju bivπe vojne logoraπe u viπe mesta. Posle dobijawa civilnog statusa `raseqenih lica`, veliki broj bivπih dobrovoqaca, pa i Æivan, odlaze u Britaniju kao `Evropski dobrovoqni radnici` na obavezan trogodiπwi rad na najteæim poslovima (one za koje poslodavci nisu mogli da nau radnike meu domorodcima). Posle kraeg rada u ©kotskoj, snalaæqivi Æivan se `prokrijumËario` u Englesku i zaposlio u poqoprivrednoj okolini grada Vuster.

Tu je u poqoprivredi veÊ radila grupa od dvadese-

30

tak dobrovoqaca. `Sloæna braÊa`, meu wima i preduzimqivi Æivan, su ubrzo u obliæwem mestu Bekford iznajmili usamqenu kuÊu, smestili se i tu organizovali zajedniËki æivot i ishranu. Ta kuÊa je za celo vreme obaveznog trogodiπweg rada, bila opπte dobrovoqaËko sastajaliπte, vrsta `glavnog stana` naπe Zajednice. Tu su u neradnim danima nalazili gostoprimstvo i okupqali drugovi iz svih krajeva Engleske; dræani πiri i uæi sastanci...

Po isteku ugovora o obaveznom radu, Æivan prelazi u Birmingam, gde je veÊ bila nastawena najveÊa grupa bivπih dobrovoqaca i postojala u iznajmqenoj zgradi improvizirana naπa crkva sa parohom o. Radovanom MiqkoviÊem. I tu samopregorni Æivan nalazi svoje mesto u opπtem radu.

Prvo sa starinom Ëika Andrijom Qoqom, a potom sa mlaim drugom Jovicom MiletiÊem, vodi malu `bakalsku` radwu u reæiji Zajednice. Istovremeno pomaæe u odræavawu `kluba` Zajednice gde su stanovali i hranili se naπi samci i okupqali i drugi dobrovoqci. Kada je Zajednica reπila da napusti bakalsku radwu, istu je preuzeo Æivan liËno, ali i tada nastavqa izdaπno da pomaæe `viπkom` svojih proizvoda naπe oskudne porodice.

U meuvremenu Æivan se oæenio Dragicom, devojkom iz Srbije i sa wom izrodio dve Êerke. Danas su obe uËiteqice, udate i imaju svoju decu. Kasnije, kako su naπi stariji drugovi obolevali i povlaËili sa opπtih duænosti, tako ih je Æivan dobrovoqno primao. Pre nekoliko godina postao je poverenik Iskre, stara se o wenim prihodima iz Engleske i prikupqa ih iz drugih zemaqa.

Posledweg –urevdana bio je domaÊin slave dobrovoqaca. Tako je Æivan i umro kao stvarni domaÊin nekada naπe najbrojnije zajedice u Britaniji, do kraja obavqajuÊi sve svoje obaveze priqeæno i savesno. Æivan je sahrawen 5. novembra. Opelo u punoj crkvi Lazarici sluæili su o. Leonid, zamenik mesnog paroha, i stareπina hrama prota Milenko ZebiÊ, koji se na kraju oprostio od Æivana, zahvalan za sve πto je pokojnik poboæno i predano celog æivota Ëinio za crkvu. Nad grobom u ime naπe Zajednice govorila je Danica Evans (kÊi naπeg poznatog starijeg druga inæiwera Dragutina JakπiÊa). Wena topla i oseÊajna reË tronula je Æivanovu porodicu, brojne poπtovaoce, wegove saborce i wihove porodice, koji su doπli da ga isprate. Pomenula je dirqiv oproπtaj poboænog oca »ede od Æivana na wegovom putu u neizvesnost i tuinu: „Idi sine sa ovim qudima. Oni su vernici i u Boga veruju. I Bog, ako je Wegova voqa - On Êe te Ëuvati i spasti”. Posle pogreba, posluæeno je u crkvenoj sali poduπje za oko stotinu prisutnih.

Naπe duboko sauËe∏Êe supruzi Dragici, kÊima Nataliji i Olgi, zetovima i unuËadi. Naπem vernom drugu Æivanu zasluæena slava i hvala.

Molimo se Vaskrslom Hristu da mu podari veËni æivot Iskra

Iskra 1. decembar 2012.

SVENARODNA SABORNOST ILI PARTIJA©KA RAZJEDIWENOST Ko ne sluæi Bogu, ne moæe sluæiti ni narodu Sv. Vladika Nikolaj Srbski Mnogo puta smo konstatovali da je srbski narod, pa samim tim i dræava Srbija, na izdisaju, da se nalazi u samrtnom ropcu i da prosto liËi na Ëoveka na samrti. Takoe, saglasni smo se da je Kosovo i Metohija srce Srbije, koje se hrabro i istrajno bori za sebe, ali i za ceo organizam (srbski narod i dræavu Srbiju), pri Ëemu ostali delovi (organi) ovog organizma (dræave Srbije i srbskog naroda) ne sauËestvuju u ovoj borbi na najboqi naËin, veÊ su anemiËni, maloduπni i skoro obamrli. Æivo iskustvo govori da se mnogo puta desilo da Ëovek ima zdravo srce, pa, ipak, usled otkazivawa drugih organa - umre. Dakle, samo srce bez delovawa i saradwe ostalih organa ne moæe organizam odræati u æivotu. Takoe, neupitno je da je sa umirawem organizma i samo srce osueno na smrt. Tako ne moæe ni srce bez organizma, niti organizam bez srca.

I πta je svima nama duænost Ëiniti?

Srce, koje joπ funkcioniπe, moramo sa velikom paæwom da Ëuvamo i ujedno svim silama treba da radimo na buewu, na aktivirawu ostalih organa u srbskom organizmu. Upravo buewe drugih delova Srbije je prioritetan i nimalo lak zadatak, koji se ne moæe obaviti preko noÊi, ali je, odista, jedini koji ceo organizam zvani Srbija i srbski narod moæe da ostavi u æivotu. ©ta tek reÊi o znaËaju zdrave duπe, bez koje ni najzdravije srce, ni najzdraviji organizam niπta ne vrede...

Veliki ruski pravoslavni filozof Ivan Iqin kaæe: „Narod koji nije duhovno slobodan ne moæe imati ni politiËku slobodu.” Da je naπ narod duhovno slobodan, bio bi slobodan i politiËki i ekonomski. Poπto smo duhovno u teπkom ropstvu, takva su nam i ova druga dva ropstva. Misliti o politiËkom i ekonomskom oslobaawu bez duhovne slobode je apsolutno pogreπno i, πtaviπe, prelesno. Kad bi se i desilo politiËko i ekonomsko osloboewe, ono bi moglo da traje samo odreeno kraÊe vreme i opet bi sloboda i samostalnost bile izgubqene, s tim πto bi sledeÊi pad bio joπ pogibeqniji. Sve nam ovo govori da bez istinskog Duha i zdravog morala ne moæe biti ni dobre dræavne politike. A kakvu zdravu dræavnu politiku, koja treba da vodi ka ozdravqewu srbskog organizma (dræave i naroda), mogu da vode oni koji politikanstva radi, diplomatski, a, u stvari, licemerno, ne mogu ili ne æele da se jasno odrede prema bolesnom stawu duπe (Vere i Crkve pravoslavne)?!

Nama, kao pravoslavnim hriπÊanima, jasno je da Bog gospodari svim prilikama. Na takvom principu i na tom zakonu i mi treba da gradimo svoje druπtveno-politiËke, kulturno-socijalne i ekonomske stavove. Ko god, ma ko on bio, ne gradi

Iskra 1. decembar 2012.

politiku i narodni æivot na ovom principu taj gradi kuÊu na pesku, a ne na Ëvrstom temequ i takva kuÊa je osuena na propast.

To πto se neko proglasi ekspertom, politiËarem, liderom i πto se postavi na narodnu funkciju nije samo po sebi dovoqan pokazateq da stvarno najboqe i obavqa zadatke od narodnog interesa. Zadatak onih koji se bave poslovima od narodnog interesa, koji su u vladi ili koji teæe da budu u vladi, jeste da vladaju prilikama. Vladati prilikama znaËi da predviaju dogaaje i da unapred preduzimaju odreene korake i mere pomoÊu kojih se mogu izvuÊi najveÊe moguÊe koristi, tj. najmawe moguÊe πtete po narod. Da li ima takvih meu danaπwim politiËkim voama? U posledwih dvadeset godina svi oni su se izmewali na vlasti, a rezultati govore da nam je danas gore nego juËe i da je srbski narod danas razjediweniji nego ikada.

To je stoga πto u dræavi, u Crkvi i, pre svega, meu tzv. narodnim (politiËkim) voama, strankama pozicije i opozicije, nema ni minimuma zajedniËke misli i æeqe. Svi oni, umesto da slede misao potvrenu istorijskim narodnim iskustvom, idu za svojom ili spoqa nametnutom miπqu i æeqom, prelesno uvereni da je jedino ona ispravna. Svaka dræava i svaki narod, bez zajedniËke misli i æeqe, koje odræavaju tu zajednicu, ne mogu da opstanu i raspadaju se, a tom raspadu i nejednomisliju narodnom najboqe sluæe partije, partijaπewe i partijski interesi uvezeni sa Zapada!

Naπa srbska narodna misao je uvek bila vezana za sluæewe narodu kroz sluæewe Bogu. I Nemawina i Lazareva i Karaoreva glavna misao je bila sluæiti Bogu i kroz sluæewe Bogu sluæiti narodu, a sluæiti Bogu i narodu moæe se samo po jevaneqskom obrascu, nikako po nehriπÊanskim zapadnim modelima. Mi treba da se dræimo misli Nemawine, Lazareve, Karaoreve i da na woj gradimo svoju narodnu politiku i svoje stavove, te da kroz wu merimo i gledamo sve i svakoga. Mi ne treba da povlaujemo onima od naπeg naroda koji su ovaj jevaneqski obrazac sluæewa Bogu i sluæewa bliæwima zamenili zapadwaËkim viπestranaËkim modelom, koji je potpuno suprotan naπem svetosavskom duhu. Saborni duh svetosavqa i zapadni nehriπÊanski, viπestranaËki duh razdeqewa su u potpunoj suprotnosti i ne moæe se disati i jednim i drugim duhom bez posledica.

Mi, moramo da se izdignemo iznad svakodnevnog politiËkog i meustranaËkog blata i iz faze pukog kritizerstva i bavqewa samo proglaπavawem izdajnika i izdajniπtva, treba da preemo u fazu konstruktivnog delawa po svetosavskom obrazcu, koje Êe u narodu probuditi nadu da postoji boqe. Da ne budemo samo joπ jedni u moru onih koji Êe razgoniti tamu, veÊ da upalimo svetlo!

Mi po hriπÊanskom obrascu i sopstvenoj savesti (Kraj na str. 5/2)

3

Strane bezbednosne organizacije

VRLA NOVA EUROPA

U SLUÆBI ZAPADA PROTIV SRBIJE Reforma sistema odbrane nije donela niπta dobro Srbiji. Srpska vojska koja je u vreme agresije NATO pakta mogla uspeπno da se nosi sa najveÊom vojnom silom u istoriji ËoveËanstva danas jedva da postoji. Vojska Srbije joπ uvek nije do kraja popuwena i ima mawe od 10 hiqada naoruæanih vojnika. Meutim u srpskoj javnosti se veÊ odavno zna da u zemqi postoji oko 60 hiqada pripadnika privatnog obezbeewa koji po nekim podacima imaju na raspolagawu skoro 50 hiqada komada vatrenog oruæja!1 U tom privatnom arsenalu nalazi se brojno automatsko naoruæawe i duge cevi.2 Zakonska regulativa kojom bi se potpuno regulisala ova oblast nikako da zaæivi. Meutim, na joπ teæe posledice po bezbednost Srbije ukazuje Ëiwenica da sektorom privatnog obezbeewa potpuno vladaju stranci.

Meu wima na prvom mestu su SAD i Engleska, upravo one zemqe Ëije „privatne” firme seju smrt meu civilima u Iraku.3 Primera radi, bivπi ambasador SAD Vilijam Montgomeri je suvlasnik Strakon-a4, dok britanski G4S5 kontroliπe Progard, DMD itd. Ove privatne firme ne obezbeuju samo imuÊniji sloj stanovniπtva veÊ i ministarstava, Privrednu komoru Srbije, Agenciju za kontrolu letewa, Narodnu banku Srbije i nekoliko javnih preduzeÊa.

Na wihovom Ëelu se Ëesto nalaze bivπi visoki funkcioneri MUP-a i dræavne bezbednosti.

Direktor Securitas-a –ore VuËiniÊ je zavrπio specijalistiËke studije bezbedosnog menaxmenta na Fakultetu civilne odbrane u Beogradu ali je polagao i kurseve AmeriËkog instituta za mir. Pre toga je imao viπegodiπwe radno iskustvo na rukovodeÊim mestima u MUP-u Republike Srbije Sekretarijatu u Beogradu.6 AmeriËki instutut za mir je poznat po svojim funkcionerima poput Danijela Servera koji je kao i Vilijam Montgomeri veÊ odavno deo ameriËke obaveπtajne zajednice.

Server je i otvoreni zagovornik nezavisnosti Kosova i Metohije. Ova firma je preko svojih funkcionera povezana i sa privatnom vojnom kompanijom AKE - SAS koju su formirali pripadnici engleskih specijalnih jedinica.

Na ovaj naËin, Vaπington i London u Srbiji raspolaæu sa ozbiqnim i profesionalnim, naoruæanim grupama koje su u moguÊnosti da prikupqaju i obrauju poverqive podatke, ali i da direktno ugroze bezbednost graana Srbije. Ove privatne i dobro naoruæane armije odgovaraju svojim gazdama u inostranstvu koje su deo tamoπwih bezbednosnih struktura i sluæbi. Wihovi centri se nalaze u zemqama koje su predvodile NATO agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Koliko je ta opasnost realna za Srbiju moæemo videti iz analiza koje se bave upotrebom ovakvih i sliËnih formacija od strane NATO pakta.

Danijel Ganzer, πvajcarski profesor istorije na Univerzitetu u Bazelu i struËwak za meunarodne odnose objavio je kwigu pod naslovom

4

„Tajne NATO armije - Operacija Gladio i terorizam u Zapadnoj Evropi.”7 Ganzer objaπwava da su te oruæane formacije stvorene od strane Severnoatlantskog saveza u celoj Zapadnoj Evropi: u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Norveπkoj, Danskoj, ©vedskoj, Finskoj, ©paniji, Portugalu, Austriji, ©vajcarskoj, NemaËkoj, Luksemburgu, kao i u GrËkoj i Turskoj. Prema tvrdwama ovog struËwaka organizaciju i opremu su obezbedili CIA, MI6 (engleska obaveπtajna sluæba) i NATO. Osnovne metode ovih paravojski su tzv. strategija zategnutosti i teroristiËke akcije „False flags” tj. operacije podmetawa.8 Profesor Danijel Ganzer napomiwe da „strategija zategnutosti” i wome obuhvaÊena taktika „laænih zastava” podrazumevaju izvoewe teroristiËkih akcija i pripisivawe istih nekom drugom. NATO je ove grupe koristio zarad kontrolisawa politiËke situacije u drugim zemqama. Iz SAD su Ëak nareivali likvidaciju politiËara koje su identifikovali kao protivnike. Opisana strategija predstavqa uobiËajeno delovawe Severnoatlantskog saveza veÊ decenijama. Ona danas nije mrtva, naprotiv NATO je stalno unapreuje.

Ovaj model kombinovan sa uticajem koji SAD ima preko USAID-a i drugih organizacija na politiËke partije, daje moguÊnost ameriËkoj hobotnici da kreira politiËku scenu ali i sistem bezbednosti u Srbiji.

Organizacije poput Atlantskog saveta i ISAC fonda doprinose tom ciqu. Pored toga wihov zadatak je da πto viπe udaqe Srbiju od Rusije.

Atlantski savet se naravno otvoreno bavi promovisawem NATO pakta u Srbiji i pored svih zloËina koje je ova organizacija poËinila i koje Ëini πirom sveta. ISAC fond se takoe bavi pitawima bezbednosti i jedan od glavnih ciqeva mu je pribliæavawe Srbije Evropskoj uniji i NATO paktu.9 Ove organizacije su dobro poznate po svojoj rusofobiji. ISAC fond sprovodi „nadzor nad rusko - srpskim odnosima.” Ovaj projekat ISAC ostvaruje od septembra 2008. godine uz pomoÊ Ambasade Kraqevine Norveπke u Beogradu. Na svojoj internet stranici oni navode da je wihov poduhvat nastao iz potrebe da se rusko-srpski odnosi poËnu sagledavati u relanoj i faktografskoj ravni, liπenoj krajnosti i mitova.10 Zato im je glavni udar usmeren na negirawe srpsko - ruskog savezniπtva i zajedniËke borbe dva bratska naroda. U stvarnosti ISAC ne koristi faktografiju veÊ zastupa stavove Vaπingtona i Brisela koji su izrazito antiruski.

Meu istaknutim funkcionerima ISAC fonda nalazi se Sowa Liht Ëlan wihovog meunarodnog saveta. Ona je bila dugogodiπwi rukovodilac Soroπevog fonda u Srbiji. Kako istiËe u svojoj kwizi Dragan FilipoviÊ bivπi naËelnik Obaveπtajne uprave Sluæbe dræavne bezbednosti, Sowa Liht, koja je sve vreme rata (1999.) bila u

Iskra 1. decembar 2012.

U Huxleyjevom Vrlom novom svijetu sreÊa je moguÊa eliminacijom obrazovawa, umjetnosti i filozofije. U vrloj novoj Europi pak isti ciq postiæe se eliminacijom svega onoga po Ëemu je Europa bila civilizacijski i kulturoloπki superiorna svim ostalim druπtvenim sustavima u povijesti ËovjeËanstva Hrvatska se doista zatekla u jedinstvenoj, krajwe osjetqivoj situaciji. Ulaskom u Europsku uniju napokon bi trebala ostvariti svoj tranzicijski san, dok se sama Europa pretvara u noÊnu moru.

Geometrija nove Europe radikalno je drukËija od Europe o kojoj smo nekoÊ sawali i kojoj smo se æeqeli pridruæiti. Kontinent se ponovno opasno dijeli, a protukrizna politika, za koju je zasluæna WemaËka, odgovorna je za produbqivawe krize. Iz WemaËke Hrvatskoj stiæu nove prijetwe odgodom ulaska u EU, tako da je Hrvatska prisiqena razmiπqati kako uopÊe uÊi u Uniju, umjesto da razmiπqa o tome πto je Ëeka u toj Uniji. No kakva

Holbruk, kao i Olbrajt, koristio je jugoslovensku i bosansku krizu da unapredi karijeru, da napravi politiËki kapital. Holbruk je smatrao da je Bosna „kquËni ispit uspeha ameriËke politike u Evropi, preporuËio je ukidawe embarga na doturawe oruæja Muslimanima, i direktnu upotrebu sile protiv Srba bombardovawem i Republike Srpske i Srbije koja joj pomaæe, otvarawe ameriËke ambasade u Sarajevu i pojaËavawe pritiska na Ujediwene nacije da se πto pre formira Tribunal za istragu i kaæwavawe ratnih zloËina na tlu bivπe Jugoslavije.”(131) Bio je zainteresovan „za poloæaj specijalnog izaslanika za Bosnu, πto je iz nekih razloga postala tema koju wegove kolege i dosadaπwi saradnici uporno izbegavaju.”(131) Iglbergov sluËaj je neπto drugaËiji. Govorilo se (to MoravËeviÊ ne spomiwe) da je Iglberger, kao predstavnik Jugo auto industrije u Americi, optuæio MiloπeviÊa da ga je izneverio u biznisu i da se zato okrenuo protiv wega i Srba.

U opπirnom Epilogu Vukan PetroniÊ zakquËuje: „I dok sam sve to gledao na CNN-u, spontano mi je pala na pamet izjava predsednika Regana, data u jeku Hladnog rata, da je Sovjetski Savez `imperija zla`. RazmiπqajuÊi o tome, nisam mogao a da ne zakquËim da je samo deceniju kasnije klintonovska Amerika, pustivπi u toku samo jedne kalendarske godine ogromnu vojnu silu protiv Ëetiri suverene zemqe (Irak, Avganistan, Sudan i Jugoslavija), veÊ uspela da podmuklom izdajom svetih zaveta svojih slavnih osnivaËa u potpunosti preuzme tu mrsku titulu.”(390) Vasa MihailoviÊ -------------------1 Nikola MoravËeviÊ, Svetlost Zapada - Lux occidentalis (Beograd: Arhipelag, 2008), 392 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. decembar 2012.

je, dakle, ta nova Europa? ©to je u novoj Europi ostalo od starih uzviπenih europskih ideala solidarnosti i jedinstva u razliËitosti? U odgovoru na ta pitawa teπko je biti optimist: danaπwa Europa loπije je mjesto za æivot od Europe otprije nekoliko godina, kao πto Êe Europa za dvije godine biti loπija od danaπwe Europe. Kao i Hrvatska, za koju je Radimir »aËiÊ ustvrdio da ima gangrenu i dijabetes, i Europa je navodno teπko bolesna.

Europski su Ëelnici Europi dijagnosticirali mawak konkurentnosti, zbog Ëega Europa gubi utakmicu na globalnom planu. Dok je Britanija za udvostruËewe svog BDP-a trebala 155 godina, Sjediwene AmeriËke Dræave to su postigle za 50, a Kina za samo 15 godina! Zapad je desetqeÊima svoju snagu i bogatstvo crpio pqaËkajuÊi ostale kontinente, sve dok globalizacija nije potpuno preokrenula veliku igru. Sada Zapad gubi svoje povlastice, dok nove globalne sile, Kina, Indija, Turska..., brzo grabe naprijed. I da Europa toboæe ne bi ostala potpuno marginalizirana, europski lideri dobrovoqno su prigrlili wemaËku magiËnu formulu fiskalne konsolidacije i radikalne πtedwe. Vjerojatno su morali - WemaËka je jedina europska sila, iako i ona vrlo dobro zna da je bez Europe premala za utakmicu s najveÊim svjetskim velesilama.

Logika wemaËkog plana nije osobito komplicirana. Konkurentnost je moguÊe poveÊati iskquËivo eliminacijom svih neekonomskih kategorija, poput πkolstva, zdravstva i kulture, iako struËwaci dokazuju kako rezovi samo produbquju recesiju. No najvaænije je ispuniti zahtjeve svemoguÊeg svetog trojstva: velikih banaka, bonitetnih agencija i financijskih træiπta. Na raËun socijalne dræave, ako treba i uz suspenziju demokracije, Europa se transformira u ekonomsku, odnosno bankovnu uniju. Uvjetovawe pomoÊi GrËkoj i ostalim sredozemnim dræavama od strane podsjeÊa na relacije Moskve i istoËnoeuropskihsatelita iz vremena Sovjetskog Saveza. Ako su neki moæda poËetkom godine i pomislili da francuski filozof Alain Badiou pretjeruje kada u svom apelu za GrËku navodi da je GrËka samo laboratorij za testirawe modela druπtvene preobrazbe, koji Êe u sqedeÊem koraku biti primijewen u cijeloj Europi, sada je svima jasno da je Badiou itekako u pravu.

Pred naπim oËima raa se vrla nova Europa, da parafraziramo naslov znamenitog djela Aldousa Huxleya.

U Huxleyjevom Vrlom novom svijetu sreÊa je moguÊa eliminacijom obrazovawa, umjetnosti i filozofije. U vrloj novoj Europi pak isti ciq postiæe se eliminacijom svega onoga po Ëemu je Europa bila civilizacijski i kulturoloπki superiorna svim ostalim druπtvenim sustavima u povijesti ËovjeËanstva. Europa uniπtava samu sebe.

SIM.25.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

Komentar Denisa Romca <novilist.hr>

29

Nikola MoravËeviÊ... su uvek bili u prijateqskim odnosima sa Amerikom i u oba svetska rata bili su ameriËki saveznici, dok su Hrvati i bosanski Muslimani bili na strani ameriËkih neprijateqa. Hrvati su objavili rat Americi u Drugom svetskom ratu i to nije okonËano po zavrπetku rata. Bosanski Muslimani su za vreme rata aktivno uËestvovali u genocidnim ustaπkim masakrima Srba, Jevreja i Cigana na teritoriji hrvatske dræave. Predsednik Klinton je bio za politiku Ëvrste ruke pod uticajem pobornika u svom kabinetu, od kojih je najglasnija bila Medlin Olbrajt. Geneza ideje „Velika Srbija” nije srpskog porekla; ona je prvi put izreËena u Londonskom ugovoru iz 1915. godine. Ako je pravedno da Slovenci i Hrvati ostvare meunarodno priznate dræave na svojim etniËkim prostorima, zaπto to nije tako i sa Srbima? Svi su uverili Bejkera u Beogradu da se neÊe deliti, i on je rekao: „Mi nemamo svoga psa u toj kavzi.” General Skovkroft potvrdio je da je politika Buπove vlade prema Jugoslaviji bila pasivna: „ZvaniËni Vaπington nije imao bogzna kakvog upliva.” Gali je verovao da je Vens-Ovenov mirovni plan bio daleko od idealnog, ali najprihvatqiviji. Uloge NATO komandanata u Bosni, engleskog Rouza, kanadskog Makenzija i francuskih oficira bile su objektivne - bar nekih osoba koji nisu Srbi.

Spomenut je i neuspeli pokuπaj da se bivπi predsednik Karter angaæuje u reπavawu spora.

Meu najinteresantijim detaqima su o ponaπawu IzetbegoviÊa, MiloπeviÊa. Tumana, ©aÊirbegoviÊa i mnogih drugih uËesnika u bosanskoj drami.

Zanimqiva je i primedba PetroniÊa, „Ako bosanski Muslimani sad na bilo kakav naËin osete da dolazeÊa vaπingtonska garnitura ima veÊe simpatije za wihov stav od ove, oni Êe bez ikakvog oklevawa celu ovu stvar (Vens-Ovenov plan) torpedovati. Wihov najveÊi san joπ od poËetka nemira u Bosni je da Amerikance u ovom ratu privuku na svoju stranu.”(136) Najzad, opaska Hrvatskog radnika Stipe: „Boqe smo æivjeli u onoj Joæinoj Jugi nego sad pod Frawom u `lijepoj naπoj`.”(93) Ovi navodi ni izdaleka ne iscrpquju obimnost detaqa u ovom uspelom romanu.

SluËaj Srebrenice i mirovni ugovor u Dejtonu zasluæuju posebnu paæwu. PetroniÊ potencira nekoliko puta zlodela muslimanskog komandanta u Srebrenici Rasima OriÊa po srpskm selima oko Srebrenice. „U OriÊevim mnogobrojnim diverzantskim i pqaËkaπkim akcijama, skoro svakome od Srba je ili kuÊa bila spaqena ili neko od bliæwih stradao, tako da je meu wima bilo mnogo nakupqene mræwe i æeqe za osvetom.”(271) „PetroniÊ je iz izveπtaja holandskog bataqona video da su skoro sve oruæane provokacije inicirane sa muslimanske strane i da su se borbe uglavnom vodile na teritoriji pod srpskom kontrolom u odgovoru na napade OriÊevih grupa.”(270) Rixard Holbruk je iz ©aÊirbegoviÊevog ponaπawa u Wujorku i Vaπingtonu veÊ poËeo da sumwa da boπwaËka strana nije ni pribliæno spremna da ozbiqno pregovara, jer joj je smetalo Ëak i to πto je

28

Holbrukov tim proveo dan duæe u Beogradu nego u Sarajevu.”(310) MiloπeviÊ kaæe ogorËeno Harisu SilajxiÊu: „Harise, dajte mi bilo kakav krπ i vukojebinu, samo da se ispuni ugovorena srazmera.”(324) O Kosovskom problemu ima mnogo mawe reËi (moæda Êe to biti tema u sledeÊoj MoravËeviÊevoj kwizi?). Spomenuti su skandal o nameπtaqci Vilijema Vokera povodom sluËaja u RaËku, kao i ultimativni pregovori u Rambujeu.

Portret Medlin Olbrajt naroËito je jarko æivopisan. U nekoliko mahova PetroniÊ se dotiËe wene uloge po pitawu bosanskog rata. S obzirom da je ona zauzimala otvoren stav protiv Srba i imala jak uticaj u formirawu ameriËkog stava, PetroniÊ je bio otvoren u proceni wenih glediπta i stavova: „Iz onoga πto o woj znam rekao bih da bi bilo priliËno riskantno poverovati da je otvorena, krotka i dobronamerna osoba, koja Êe prihvatiti prisan odnos sa vama i dræati se vaπih sugestija.”(161) PetroniÊ daqe tvrdi: „Skoro svi se slaæu da joj je u diskusiji vaænije da pozira nego da se udubi u suπtinu problema. Isto tako se oseÊa da pokazuje sve mawe æeqe da logiËnim argumentima ubedi kolege u Savetu bezbednosti da prihvate stavove wene vlade. Umesto toga, ona svima dræi lekcije, ËitajuÊi iz svojih papira u deklarativnom tonu i oËekujuÊi da je wena izjava stavova Sjediwenih Dræava sama po sebi dovoqna za dobitak bezuslovne podrπke drugih nacija.”(162) I pred lord Ovenom i Sajrusom Vensom „pojavila se priliËno glagoqiva osoba neskriveno agresivne prirode, koja je, puna vere u sebe i svoje sudove o Balkanu, govorila autoritativno arogantnim tonom, a sluπala druge nevoqno i sa senkom nestrpqewa i dosade na licu.”(154) Iz svog iskustva sa Medlin Olbrajt i pod uticajem PetroniÊevih miπqewa, Gali je takoe stekao loπa miπqewa o woj: „Ponaπa se sve nadmenije.”(161) „Ponaπa se sve viπe kao najobiËniji parveni, i nema pojma do koje mere se vidi da je istinska diplomatija daleko iznad wene lige.”(162) „Olbrajt je brzo shvatila da wene muπke kolege ne pridaju mnogo vaænosti onome πto ona kaæe... Joπ od poËetka svog uËeπÊa u vladi glasno je i uporno demonstrirala Ëvrstu opredeqenost za agresivnu upotrebu vojne sile.”(163) Medlin se pita: „Pa u Ëemu je onda krajwa svrha odræavawa te izvanredne oruæane sile o kojoj stalno priËate, ako se ona ne moæe upotrebiti?”

Na to je odgovorio Kolin Pauel: „AmeriËki vojnici nisu olovne igraËke koje se mogu pomerati olako na nekoj globalnoj tabli za igru.”(164) MoravËeviÊ nije hteo, a moæda ni mogao, da putem PetroniÊa protumaËi razloge ponaπawa i mræwu Medlin Olbrajt prema Srbima. To se verovatno neÊe nikada saznati, jer ona ume da krije podatke iz svog æivota koji ne bi pogodovali wenoj karijeri.

Ni uticajni politiËari i vaæni zvaniËnici u vladi, RiËard Holbruk i Lorens Iglberger, nisu boqe proπli u PetroniÊevoj karakterizaciji.

Iskra 1. decembar 2012.

U sluæbi...

Svenarodna sabornost (sa stra. 3)

Beogradu, obavqala je na desetine telefonskih razgovora dnevno sa svojim prijateqima u inostranstvu, u kojima je, detaqno referisala o vrsti πtete nanesene bombardovanim objektima, angaæovawu lokalnih vlasti na otklawawu πtete, postotku oπteÊewa elektro i vodovodne mreæe u napadnutim srpskim gradovima, o moralu stanovniπtva i spremnosti da se u ratu istraje, do procena koliko Êe joπ srpsko stanovniπtvo moÊi da izdræi, Ëega se graani Srbije najviπe plaπe i u kom pravcu treba preusmeravati daqe propagandno delovawe.11 I aktuelna ministarka energetike Zorana MihajloviÊ je saradnik ISAC-a. Ona je baπ i radila na projektu nadzora srpsko - ruskih odnosa od wegovog poËetka 2008. godine do 2010. godine.12 Zorana MihajloviÊ je blizak saradnik Aleksandra VuËiÊa i wih dvoje su zajedno u Srbiju doveli jednog od najveÊih svetskih zagaivaËa - multinacionalnu kompaniju sa veÊinskim nemaËkim udelom - RWE. Ovaj potez je povuËen kako bi se na perfidan naËin ograniËio uticaj Gasproma u Srbiji buduÊi da je RWE wegov konkurent u energetskoj sferi. TakoÊe, Zorana MihajloviÊ je jednostranim izmenama veÊ usaglaπenog sporazuma o isporuci ruskog gasa Srbiji, u æeqi da iz wega izbaci „Jugorosgas” izazvala diplomatski skandal jer je Moskva odbila da potpiπe takav izmewen ugovor.13 Wen πef u Srbiji Aleksandar VuËiÊ otvoreno stavqa jalovu Evropsku uniju iznad svega.14 Vaπington u Srbiji i daqe ima brojne politiËare, privatne naoruæane grupe i nevladine organizacije koje sprovode wegovu voqu i πtite wegove interese. AmeriËka hobotnica na taj naËin kontroliπe srpsko druπtvo i usmerava ga u æeqenom pravcu.

-------------------1 http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/300451/U-sektoru-privatnogobezbedjewa-47000-komada-oruzja 2 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html: 318 994Obezbedjewe-naoruzano-do-zuba 3 http://rt.com/business/news/private-military-contractors-new-way-ofwaging-war/ 4 Stracon Security, www.stracon.co.rs 5 Group for Security, www.g4s.rs/ 6 http://www.securitas.com/rs/sr/O-nama/Menadment-kompanijeSecuritas-SE/Djordje-Vuini-/ 7 Daniele Ganser, Nato’s Secret Armies - Operation Gladio and Terrorism in Western Europe, Januar 2005, Frank Cass Verlag 8 Vidi: Daniele Ganser, Democratization in the 21st Century, Terrorism in Western Europe: An Approach to NATO’s Secret Stay-Behind Armies, John C Whitehead School of Diplomacy and, March 2005.

9 http://www.isac-fund.org/lat/goals.php 10 http://www.isac-fund.org/lat/mrsr.php 11 Dragan FilipoviÊ, Anatomija globalistiËkog smrada, Printmedia, Beograd 2008.

12http://www.megatrend.edu.rs/fbio/uploaded/radovi/zmihajlovic.

13 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/347668/Nikolic-qut-na-ministarkuenergetike

14

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/348342/Vucic-porucio-Vladi-danece-dozvoliti-da-evropski-put-Srbije-bude-ugrozen-zbog-Kosova

Fond strateπke kulture 20.10.2012.

Iskra 1. decembar 2012.

Boris AleksiÊ (Podvukla - Iskra)

treba zrelo da predlaæemo naπa reπewa svima, pa i reæimu. Ovo, svakako, ne iskquËuje, po potrebi, oπtru qudsku kritiku, kao ni organizovawe konkretnih akcija protiv svih koji rade na propasti naπe otaxbine, Crkve i naroda. Ipak, pre kritike, hriπÊanski i qudski je ponuditi svoje viewe reπewa odreenog problema. Naπe Ëiwewe, pre svega, mora biti Bogu ugodno i sa poimawem da je Gospod svedok i sudija svih naπih namera i dela, a svako neka Ëini po savesti svojoj.

Sve govori da politiËko - partijski reæimi odista prave izdajniËke poteze. Meutim, kako svuda ima loπih, tako ima i dobrih qudi, pa i meu reæimskim strukturama, u policiji, æandarmeriji, vojsci, sudstvu, meu lekarima - i mi i wih treba da pridobijamo za narodnu stvar. Uprkos tvrdwama mnogih, dubokomisleÊi qudi su shvatali da srbski narod zasigurno neÊe spasiti TadiÊeva „ærtva”, tj. to πto Êe on i wegov reæim pasti kao ærtve sopstvenih straπnih nenarodnih postupaka i pogreπaka. Srbski narod moæe spasiti samo Bog zbog naπe liËne i zajedniËke ærtva koja je Wemu ugodna. A najveÊa narodna ærtva koju mi Srbi moæemo i moramo podneti je da ostanemo u veri Pravoslavnoj i da ispunimo zapovest ostavqenu nam od oca naπeg Svetog Save - Samo Sloga Srbina Spasava. Po toj zapovesti treba da bude i celokupno naπe delo.

Koliki god mi bili i koliko god trajali, ne smemo dozvoliti da naπu politku i naπe stavove gradimo po principima i po duhu onih koji spasewe narodno grade na zapadnom, stranaËkom, a ne na svetosavskom, sabornom iskustvu. Niko od nas ne sme sebi dozvoliti da na bilo koji naËin bude produæena ruka bilo koje politiËke partije, organizacije ili figure, ma koliko oni patriotski izgledali i koliko patriotske retorike koristili ukoliko ne sluæe Bogu i narodu...

Srbskom narodu danas viπe nego ikad trebaju ona Savina Ëetiri SSSS - Srbska Svetosavska Svenarodna Sabornost i organizacija koja Êe ne na dnevno-politiËkim i stranaËkim osnovama, veÊ po istorijski potvrenom iskustvu naπeg naroda pratiti i predviati dogaaje i koja Êe po svetosavskom obrazcu i svetonikolajevskim savetima rodu srbskom graditi politku, samo u skladu sa narodnim interesima. Srbskom narodu trebaju qudi koji Êe da sluæe Bogu i narodu, a ne svojim liËnim i stranaËkim interesima i to svuda treba jasno kazivati. Mora se uËiniti sve kako bi se ojaËala veza meu rastavqenim delovima narodnim, u otaxbini, dijaspori i, pre svega, meu svetosavskim eparhijama, koje su u proπlosti svojim delovawem razjedinili komunisti-satanisti, a danas to nastavqaju wihovi potomci - preobuËeni u demokrate, ekumeniste i globaliste...

Da li je sve ovo lako i moguÊe?! »oveku nije, ali je Bogu sve moguÊe i On... poruËi kroz Sveto Jevaneqe: „Iπtite i daÊe vam se ” (Mt.7,7).

Srpski kult. klub, 12.11.2012.

Miroslav VujaniÊ

(Podvukla i skratila - Iskra)

Org. „Srbi na okup!”

5

SvedoËanstvo iz prve ruke

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (167)

SVETSKA BANKA I MMF - RAZARAJU∆A PRETHODNICA SVETSKOG KAPITALA Josef Stiglic, profesor ekonomije na ameriËkom univerzitetu Stanford, bivπi savetnik predsedniËkog veÊa Bila Klintona i bivπi predsednik Svetske banke za obnovu i razvoj odluËio je "progovoriti" o tome kako moÊne zapadne banke i Meunarodni monetarni fond u svojim tajnim dokumentima planiraju i hladnokrvno izazivaju socijalne nemire u mnogim siromaπnim i tranzicijskim zemqama πirom sveta koje "pomaæu". »etiri koraka do prokletstva Perfidno smiπqeni scenarij je sledeÊi: Prvo se snimi i detaqno analizira privredno i kadrovsko stawe svake dræave koja zatraæi finansijsku pomoÊ za svoj razvitak ili opstanak.

Nakon toga Svetska banka za obnovu i razvoj vladi dotiËne zemqe uruËuje istovetan tipizirani program koji sadræi Ëetiri obavezna koraka.

Prvi korak - privatizacija Prvo πto vlada zemqe-ærtve treba neodloæno provesti je privatizacija privrede, a posebno velikih javnih i kquËnih industrijskih preduzeÊa koja Ëine osnovu privrede. Umesto da se argumentovano usprotive zahtevu za brzopletu prodaju javnih preduzeÊa, mnogi su politiËari poæurili u radosnu (ras)prodaju elektroprivrede, naftne industrije i vodoprivrede kao dræavni imperativ. Da bi uÊutkali trezvene kritiËare takvog nepromiπqenog postupka s teπkim dalekoseænim posledicama, oni se pozivaju na imperativne zahteve Svetske banke za obnovu i razvoj. "Moæete videti kako im se raπire oËi na moguÊnost dobivawa provizije ako se u proceni vrednosti imovine velikih javnih preduzeÊa i kquËnih industrijskih preduzeÊa skine koja milijarda ili barem nekoliko stotina miliona dolara" - kaæe profesor Stiglic.

"presuπiti" za samo nekoliko dana. Nakon takvog veπto insceniranog bega kapitala MMF obavezno traæi od vlade zemqe-ærtve da odmah drastiËno poveÊa kamatne stope na 30, 50 ili Ëak 80% kako bi velike svetske πpekulante privukla na povrat isisanog dræavnog kapitala. "Rezultat takvog poteza vlade, koja najËeπÊe nema drugog izlaza, jeste predvidqiv" - kaæe profesor Stiglic.

Astronomske kamatne stope, dakako, brzo privuku odbegli kapital, dok s druge strane, one sistematski razaraju industrijsku prizvodwu i definitivno isuπuju nacionalnu riznicu zemqe-ærtve.

TreÊi korak - træiπno odreivawe cena Tada MMF zemqu-ærtvu koja je na izdisaju hladnokrvno uvlaËi u treÊi korak - takozvano "træiπno odreivawe cena". To je lep izraz za dramatiËno dizawe cena hrane, energenata, vode i ostalih komunalnih usluga. To, dakako, ne vredi za cenu rada (plate) i penzije. Time se, u prvom redu, drastiËno ruπi veÊ ionako nizak æivotni standard stanovniπtva te osetno podiæu poslovni troπkovi u veÊ dobrano posustaloj privredi. Ubrzo nakon toga, prema veÊ dobro uigranom scenariju, sledi zavrπni Ëetvrti korak. »etvrti korak - MMF-ov zahtev Tim zahtevom je zemqa-ærtva doslovce baËena "na kolena" i "de fakto" se nalazi pred posve zamaπnijim privrednim uniπtewem. U tim dramatiËnim okolnostima MMF iz we zloËinaËkom hladnokrvnoπÊu izvlaËi i posledwe kapi krvi.

Programirano pojaËava "vatru" i podiæe socijalnu temperaturu dok napokon celi kotao ne eksplodira. Time je otvoreno samo predvorje pakla.

Eklatantan primer za to je Indonezija 1998. kojoj je MMF bezobzirno ukinuo subvencije za hranu i gorivo za siromaπno stanovniπtvo, nakon Ëega su posvuda buknuli æestoki protesti i nemiri.

Drugi korak - liberalizacija Nakon kampawski provedene privatizacije obavezno sledi donoπewe zakonske regulative o liberalizaciji træiπnog kapitala. Taj potez, teorijski gledano, omoguÊuje investicijskom kapitalu nesmetan ulazak i izlazak iz zemqe. Pri tome, kako pokazuje iskustvo, u zemqu-ærtvu, ulazi relativno malo kapitala, a kudikamo najveÊi deo raspoloæivog kapitala na "zakonit" naËin nesmetano izlazi iz zemqe. Taj proces izvlaËewa kapitala je u ekonomiji poznat pod imenom "krug vruÊeg novca". Novac ili, taËnije reËeno pqaËkaπki kapital, ulazi u zemqu-ærtvu prvenstveno radi πpekulacija nekretninama i valutom, a zatim poput plaπqive divqaËi, beæi glavom bez obzira veÊ na prvi znak nadolazeÊih nevoqa koje bi mogle bilo kako ugroziti wegovu sigurnost. U tom paniËnom begu kapitala dræavne rezerve mogu

6

U tom pogledu je takoe pouËan primer Bolivije u kojoj su proπle godine izbili veliki nemiri zbog drastiËnog poveÊawa cene vode. Veπto programirani i precizno tempirani MMF-ovi zahtevi, kao svojevrstan znak uzbune, uzrokuju novi masovni beg kapitala iz zemqe-ærtve, a neretko dovode i do steËaja vlade. Taj posvemaπwi dræavni paleæ ima i svoju svetlu stranu - dakako, samo za bezobzirne strane vlasnike kapitala. U takvoj bezizlaznoj situaciji oni mogu po smeπnim cenama otkupiti preostalu imovinu zemqe-ærtve u paniËnoj rasprodaji. Po tom perfidnom obrascu veÊ je u posledwim decenijama u TreÊem svetu stvoreno mnogo zemaqa-gubitnica. Pri tome su jedini pobednici uvek bile moÊne zapadne banke koje u bezduπnom lovu za kapitalom ni pred Ëim ne prezaju.

Prema profesoru Stiglicu u planovima

Iskra 1. novembar 2012.

NIKOLA MORAV»EVI∆, SVETLOST ZAPADA Svetlost zapada - Lux Occidentalis (1) je joπ jedan istorijski roman neumornog Nikole MoravËeviÊa (1935) (vidi u Iskri Albion, Albion, februar 1999, Vitez u doba zla, maj 2008, BeËu na veru, maj 2012, i Vreme vaskrsa, septembar 2012).

Kao i u ostalim romanima, MoravËeviÊ predstavqa istorijske dogaaje u romanesknoj formi, kombinujuÊi stvarne podatke sa sudbinama qudi zahvaÊenih istorijskim olujama. Kako kaæe Svetlana, supruga glavne liËnosti romana, Vukana PetroniÊa, profesora istorije na Univerzitetu »ikaga: „Bez obzira na to ko je kome πta uradio i gde i zaπto i u kome broju, svaki prekrπaj qudskih normi je za najoπtriju osudu. I zato, ako o ovome ratu jednog dana odluËiπ da piπeπ, moj ti je savet da to Ëiniπ `ni po babu, ni no striËevima`, jer je svaki zloËin zloËin.”(279) PetroniÊ se dræao tog saveta.

Glavna tema je rat izmeu Srba, Hrvata i Muslimana, naroËito izmeu Srba i Muslimana. u graanskom ratu na Balkanu devedesetih godina.

MoravËeviÊ slika te dane kao pravi romansijer, a ne kao suvoparni istoriËar. Wega uglavnom interesuje problem nacionalnoj pripadnosti delova Bosne, oko Ëega se i poveo rat. PetroniÊ je bio savetnik sekretara Ujediwenih nacija Butrosa Galija. Wegova duænost bila je da daje odgovore na mnogobrojna zamrπena pitawa u ovom sukobu. On ima jasan stav po pitawu da li su Srbi izazvali rat da bi preuzeli tue teritorije: Srbi æive na tim prostorima vekovima, da je „zbog toga Ëak i pomisao da oni mogu da budu agresori na svom rodnom tlu ne samo neodræiva nego i smeπna...”. Teza o srpskoj agresiji kao vodeÊem povodu raspada Jugoslavije je „monumentalno uproπÊavawe veoma komplikovane situacije sa kojim se do pravednog razreπewa postojeÊih nacionalno-verskih sukoba na tlu te zemqe ne moæe doÊi.”(45). ©to se bosanska kriza produbqavala, doπlo je do prave demonizacije Srba u stavovima veÊine politiËara Zapada, kao i skoro svih medija. Zaπto demonizacija? PetroniÊ ima svoje vispreno miπqewe: „Tradicionalni istoriËari bi rekli da prastari razlog za to leæi u Ëiwenici da je zapadnohriπÊanski religijski, kulturni i civilizacijski identitet vladajuÊih krugova i stanovniπtva zapadne Evrope joπ od polovine XI veka, podstaknut politikom Vatikana, spontano doprineo netrpeqivosti prema Srbima zbog wihovog istoËnohriπÊanskog, vizantijskog samoopredeqewa... Amerikanci su poseban sluËaj.

AmeriËka spoqna politika uvek je bila meπavina jednog sebiËnog pragmatizma i zapawujuÊe nekompetentnosti. »vrsta Jugoslavija im je odgovarala samo u periodu Hladnog rata... »im se sovjetski blok raspao, Jugoslavija je za Amerikance postala deveta rupa na svirali. A posle Zalivskog rata, wen raspad im je dobro doπao da podrπkom bosan-

Iskra 1. novembar 2012.

skim muslimanima pokuπaju da poprave odnos sa muslimanskim svetom. Bizarna krivudawa ameriËke spoqne politike se jedino mogu objasniti ako se shvati da doslednost nije istaknuta karakteristika wene vladajuÊe elite.”(205) PetroniÊ je otkrio moÊni filter da sve πto je protiv Srba puπta se odmah u medije, a πto je protiv wihovih protivnika etiketira se „strogo poverqivim” ili „samo za unutraπwu cirkulaciju”.

Medlin Olbrajt, ameriËki ambasador pri Ujediwenim nacijama i kasnije ministar spoqnih poslova, stavila je stalnu zabranu cirkulacije izveπtaja o eksploziji pred pekarom u Ulici Vase Miskina. MoravËeviÊ citira verodostojne detaqe koji su govorili protiv Srba, ali su mogli biti od presudne vaænosti: policija je zatvorila prilaze u ulicama pred eksploziju; televizijska ekipa se odmah pojavila posle eksplozije; istraga posle eksplozije odloæena je nekoliko sati; krater granate bio je isuviπe plitak; ætrtve su pogoene mahom u dowem delu tela; granate nisu mogle doÊi iz pravca srpskog dela opsade, itd. Najzad, pitawe je ko dobija a ko gubi u ovim sluËajevima - dobijaju svakako Muslimani. Prepirke oko podele teritorije bile su duge, oπtre i komplikovane. Bilo kako bilo, Ëiwenica je da je ustanovqena tvrava militantskog islama u srcu Evrope, potpomognuta od strane ostalih muslimanskih dræava, koje nisu æalile ni napore ni troπkove, kao πto saudijski princ kaæe, suma novca nije vaæna, veÊ princip.

Muxahedini su zvaniËno registrovani u Sarajevu kao sluæbenici humanitarnih organizacija. ©to je najvaænije, zanemaren je princip povoda i posledica. To je dovelo do zakquËka dobronamernih posmatraËa: svi su podjednako krivi!

Po miπqewu Kevina O`Banlona u ameriËkoj ambasadi u Sarajevu, „Bosna je istinski ogromna ludnica u kojoj u ovom trenutku izmeu obolelih i nadrilekara nema mnogo razlike.”(246) Ovo postaje jasno kad se uzmu u obzir sramne pojave u bosanskom ratu, kao na primer manipulacije „vesti” o silovawu muslimanskih æena. Veliki broj u medijima eventualno je smawen na mnogo mawi broj, i to svih æena. Ovo, a i druge tendenciozne vesti mogu se objasniti ulogom rada kompanije Ruder & Finn u antisrpskoj propagandi. Glavni ciq je bio da okrenu Jevreje protiv Srba priËom o logorima smrti, veoma osetqivom temom za sve Jevreje. „Mi nigde nismo tvrdili da u Bosni postoje srpski logori smrti. Mi smo samo raπirili vest da Newsday to tvrdi... Mi smo profesionalci koji prihvate odreeni posao, urade ga i taËka. Mi nismo plaÊeni da moraliziramo.”(176-177) Treba pozdraviti iskrenost ove kompanije.

U razgovorima izmeu PetroniÊa i Galija, MoravËeviÊ istiËe mnoge detaqe, poreane ovde nasumce. Na primer, odnos Srbije i Amerike. Srbi

27

Метохије, одмах забранили, али њени чланови укључујући командни кадар, заузели су меcта у, политичким странкама, војсци, полицији. И тако, у складу са тиме, данас изгледа Косово. Пре недељу дана сам се са пријатељима вратио са Космета те можемо да реферишемо. Отцепљење Косова, насилно прецртавање европских граница без сагласности држава којих се то тиче, без сагласности ОУН је следећи међународни злочин који би верни читаоци сабраних дела Олбрајтове требало да имају у виду. Уосталом, реците, неће ли се цена њеног потписа повећати сазнањем да потписана, није само славна дипломаткиња, мила земљакиња и вешта списатељица, већ исто тако и познати ратни злочинац који своје злочине лукаво скрива иза „борбе за људска права и слободу“. И још пети плакат – трешња на торти. Госпођа Олбрајт је заједно са братом првог именованог протектора окупираног Косова др Кушнера, основала компанију ИПКО. Нечасним методама, уз помоћ бивших чланова УЧК, елиминисали су са тендера конкуренцију, формирали мрежу мобилне телефоније на Косову, а пре него што су фирму продали, косовској полицији су наложили да уништи другу конкурентску фирму мобилне телефоније како би подигли цену своје фирме. Добит за Олбрајт Груп је према албанским новинама Коха Диторе износила 200 милиона долара, за госпођу Олбрајт добит 5 % од те цене. Сасвим лепа награда за ноторно кршење међународног права и ратно хушкање.

Kako sam...

Реакција госпође Олбрајт на наше плакате сама по себи довољно говори. Уместо дипломаткиње, у њој је победила друга Олбрајтова. Наше плакате је почела да кида и цепа. Хистерични крик „get out, get out…“ одјекивао је у занемелој сали књижаре Неолуксор. Даље се само сећам грубог напада обезбеђења палате књига, гурање, током кога су млади људи који су стајали поред добацивали „крвава бабо“; увреде на адресу мог скоро слепог пријатеља који ме је пратио; фотографкињу је обезбеђење оборило на земљу ... Вика „Без фотографисања! Без снимања!“ У том тренутку су ми попустили нерви, извињавам се, али нисам дипломата, и почастио сам бившу госпођу државну секретарку владе САД титулом, коју сам о њој много пута чуо у Србији, на Косову, Македонији, Републици Српској, Црној Гори: „Балканска касапкиња“.

Госпођа Корбел Олбрајт, некада наводно узор дипломатског шарма, опет је повисила глас. Викала је на мене и моје пријатеље. „Ви сте ратни злочинци! Ви сте ратни злочинци!“ Тако се то десило. Онај на кога би некада госпођа Олбрајт показала прстом, био је крив. Одвезли би га у Хаг (ICTY), у смешно вођеним процесима би био осуђен, и готова ствар. Тако је прошло већ неколико десетина српских официра и генерала. Драги читаоци, молим вас немојте се чудити што сада заједно са мојим колегама из нашег удружења `Пријатељи Срба са Косова`, са стрепњом очекујем да из Хага дођу по нас – ратне злочинце. Вацлав Дворжак Са чешког превела: Наташа Кевић Аутор је потпредседник „Пријатељи Срба са Косова“, режисер и документариста

NSPM, 27.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

26

Nismo slobodni... (sa str. 24) (ærtve) saopπtava na porazan naËin, koji ih izuzetno uznemirava, neπto za πta se kao mehaniËki ureaj koristi wihovo telo.

Kakve su moguÊnosti kontrole stanovniπtva pokazuje primer rasprave u Senatu Sjediwenih Dræava odræane 22. januara 1997. godine. U diskusiji je obelodaweno da su vazduhoplovne snage SAD koristile specijalni avion koji je radio-frekventnim porukama manipulisao umom qudi i uticao na izbore u Bosni i na ostrvu Haiti.

Postoji osnovana sumwa da je isto oruæje koriπÊeno prilikom progona Srba iz Republike Srpske Krajine, a od 1997. moguÊe je sumwati u sve demokratske izbore.

Naravno, moguÊe je i klonirawe qudskog glasa. Laboratorija Los Alamos u Novom Meksiku otkrila je 1999. godine tehnologiju glasovne morfologije. Sa snimka neËijeg glasa koji traje desetak minuta nauËnici su sposobni da kloniraju govor u skoro realnom vremenu. Ta tehnologija se veÊ koristi u kontroli qudi radi upravqawa druπtvenim procesima. UËinili su to sa glasom generala i diplomate Kolina Pauela i generala Karla ©tajnera, ali i sa glasovima stjuardesa, 11. septembra 2001. godine. One su se, navodno, iako je to bilo potpuno nemoguÊe, usplahireno javqale iz otetih aviona.

U eksperimentalnoj fazi je daqinska kontrola uma, satelitsko posmatrawe moædanih talasa i wihova analiza pomoÊu kompjutera koji se aktiviraju mislima. U tekstu upuÊenom u institucije 6.500 finskih nauËnika, piπe da su ærtve kontrole uma za sve globaliste - „laæni bolesnici” i „potpuni ludaci”. Stoga, sve medicinske πkole uËe svoje studente da je reË o paranoidnim osobama. Ærtvama kontrole uma niko ne veruje jer ih je teπko, ako ne i nemoguÊe, odvojiti od paranoiËnih osoba.

Meutim, posle objavqivawa kwige Nika BegiËa Angels Don`t Play This HAARP: Advances in Tesla Technology, stotine qudi su se autoru poæalile na iskustva u vezi s kontrolom uma.

Doktor BegiË smatra da wihove tvrdwe treba shvatiti ozbiqno. Uostalom, kada postoji tehnologija koja se moæe zloupotrebiti jasno je, po analogiji, da Êe skoro sigurno biti zloupotrebqena jer su zloupotrebqene i sve prethodne tehnologije.

Osim toga, ukoliko postoji naËin da se Ëovek kontroliπe, ista tehnologija omoguÊava medicinskim ekspertima da ustanove zloupotrebe.

Ali, to treba hteti i biti na strani ruqe, a naspram „vladara iz senke”. To jeste najveÊi izazov danaπwice. Uostalom, qudima koji se poæale trebalo bi obezbediti mesto gde Êe se ustanoviti istina i treba im pomoÊi u sva tri sluËaja: kada govore istinu, kada su u zabludi i kada su bolesni.

(Nastavak u sledeÊem broju Iskre) Sajt: Vitovnica novembar 2012

Svetozar RadiπiÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2012.

Pogubno stranËarewe na svim poqima

NAUKA U SLUÆBI PARTIJE Boæidar –eliÊ, za unapreewe srpske nauke teπko da mu ima ravnog. Mawak ministrovog znawa i iskustva tu nije prepreka, smatra, jer je ,,nauka danas toliko napredovala da niko ne moæe pretendovati na kompetentnost mimo svoje uske nauËne discipline” (Intervju B92, 19. jul 2010). I zaista - πta zna o nauci neko ko se celog æivota bavio naukom?”

Odgovor je odmah sutradan stigao iz Ministarstva za nauku kroz usta Darka –ukiÊa, koji uporedi nauku sa fudbalskom loptom: ”Takoe, da biste bili dobar fudbaler nema nikakve potrebe da znate svaki detaq o materijalu od koga je lopta napravqena, tehnoloπkom procesu i ceni koπtawa proizvodwe. Vaπ posao je da dajete golove. Tako je u svakom poslu, pa i u nauci. Vrlo lep primer kako bivπi ”nauËnik” a sadaπwi ”administrator” vidi ulogu nauËnika i nauke. –ukiÊ, koji istiËe da je doktorirao nanofiziku, zaboravqa da navede da je trenutni ”savetnik” ministra –eliÊa, i da li se i gde uopπte bavio naukom?

Sama Ëiwenica da je –eliÊ potpredsednik Vlade za evropske integracije (sa dve treÊine vremena) i ministar za nauku (sa jednom treÊinom) pokazuje koliko se vrednuje nauka u Srbiji. Kako je ministar uglavnom na putu 90% svog vremena, strategiju prave ”savetnici” kao –ukiÊ, i ”dræavni sekretari” postavqeni ne po struËnosti i znawu nego po pripadnosti odreenim strankama.

Na æalost, ministarstva su podeqena izmeu stranaka po vertikali, i nikome se niko ne meπa u resor. To dovodi do toga da strategija koju pravi Ministarstvo za energetiku, nema veze sa strategijom koju pravi Ministarstvo za nauku, nema

Svetska banka...

MMF-a i Svetske banke za obnovu i razvoj ponajviπe zabriwavaju dve bitne stvari: Da se planovi stvaraju u tajnosti i da ih uvek vodi apsolutistiËka ideologija kojoj je strana svaka humanost i altruizam. Uz to, oni nikada nisu otvoreni za struËnu raspravu i primedbe, te su tako razraeni da programirano uruπavaju demokratiju u zemqi koja ih nekritiËki primewuje.

Gde nisu uspeπni Postoji li zemqa koja je izbegla ovakvu nesreÊnu sudbinu? "Da" - kaæe profesor Stiglic: "Bocvana!" Wihov trik? "OdluËno su rekli menaxerima MMF-a i Svetske banke: Go home! (Gonite se...) »lanak je izvorno objavqen u britanskom "The Observer”-u, 29. 4. 2001. - (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2012.

veze sa strategijom koju prave DinkiÊeva ministarstva... Krajwi rezultat je, ako svako ministarstvo vuËe u razliËitom pravcu, oËigledno je da ne moæe da se stigne do zajedniËkog ciqa. I tako veÊ duæe vreme Srbija tumara besciqno u svakom ”resoru”.

Poπto se ministar za nauku nikada nije bavio naukom, on ne razume da postoji razlika izmeÊu bavqewa popularizacijom nauke i bavqewa naukom. On ne razume da se strategija nauËnoistraæivaËkog rada ne moæe praviti bez prethodno napravqene strategije privrednog razvoja, bez napravqenih prioriteta dræavnog razvoja. Nauka ne moæe da se razvija ni na nebu ni na zemqi, nevezana za ostale grane druπtvenog i privrednog razvoja. Primewene nauke se ne mogu razvijati ako to ne koristi direktno ili indirektno privredi (industriji, poqoprivredi...) jedne zemqe, a primewene nauke ne mogu bez baziËnih nauka. Male zemqe zbog ograniËenih moguÊnosti, moraju vrlo paæqivo da biraju u koje strategijske oblasti Êe da ulaæu ono malo sredstva koja se izdvajaju za nauku. Govoriti o nano tehnologiji u Srbiji je bacawe i ono malo stredstava koje ministar poz mquje iz inostranstva. Odræivi razvoj nauke ne moæe da se zasniva na besomuËnom zaduæivawu.

Nije najveÊi problem u tome πto ministar za nauku ne zna mnogo o svom resoru, on je mogao da se osloni na miπqewa stotina nauËnika naπeg porekla koji se bave naukom πirom sveta, kao i miπqewa izvanrednih nestranaËkih nauËnika u Srbiji, koji misle svojom glavom. Ali, kako istiËe kolega Vladimir Gliπin u jednom od komentara: ”Meutim, da dodam neπto πto stvarno predstavqa leglo intelektualnog beπËaπÊa u Ministarstvu za nauku Srbije. Naime, od strane ministra –eliÊa (potpisao premijer CvetkoviÊ) imenovani su novi Ëlanovi upravnih odbora u nauËnim institutima. Pogodite po kome kquËu? Dva predstavnika iz DS-a, jedan iz G17 i jedan iz SPSa! U jednom institutu napr. za predsednika Upravnog odbora imenovan je jedan bivπi DS ministar koji Êe deo Instituta da privatizuje a onda pogodite ko Êe taj deo Instituta da otkupi? To je ujedno i kviz pitawe za Ëitaoce ove rubrike!”

Samo da dopunim kolegu Gliπina - institut koji on spomiwe je Institut ”VinËa”, a trenutno se sprovodi cepawe ovog jedinog multidisciplinarnog instituta u Srbiji, koji je u toku svog πezdesetogodiπweg postojawa iznedrio desetine hiqada izvanrednih struËwaka i nauËnika, a zarad rasprodaje i privatizacije nekretnina.

Geopolitika prof. dr Jasmina VujiÊ, dekan novembar 2012 Fakulteta za nuklearnu tehniku (Podvukla - Iskra) Univerzitet Berkli, SAD

7

Suprotstaviti se KandiÊkinom projektu Rekom i...

SPRE»ITI PROIZVODWU LAÆNE ISTORIJE Borba za istorijsku istinu na Balkanu, u onom delu koji se odnosi na kontroverzne sukobe devedesetih godina proπlog veka, ulazi u ozbiqnu fazu. Inspiratori tog sukoba sada koriste svoje lokalne saradnike za proizvodwu laænog tumaËewa dogaaja kojim Êe biti apsolvirani od ogromne krivice koju snose za podsticawe i raspirivawe nasiqa na Balkanu izmeu 1990. i 1995.

Inicijativa za REKOM, koju su lansirali Nataπa KandiÊ i Fond za humanitarno pravo, na Ëijem je Ëelu, predstavqa uznemiravajuÊi primer pokuπaja da se istorija prekroji i sabije u uske ideoloπke okvire. Skoro sve banana dræavice bivπe Jugoslavije podlegle su pritisku i potpisale su blanko Ëek inicijativi za REKOM. To znaËi da su navodnim „nevladinim organizacijama” koje se finansiraju iz inostranstva unapred potpisali dozvolu da im u skladu sa svojom politiËkom i ideoloπkom agendom piπu noviju istoriju. Srbija je do sada u ovoj igri ostala izuzetak.

TadiÊeva vlada se nije pridruæila REKOM-u, verovatno u strahu od loπeg predizbornog publiciteta, ali se moæe pretpostaviti da je taj zadatak svesno ostavila za kasnije, uverena da Êe na izborima pobediti.

Za predsednika NikoliÊa i wegovu vladu, sada je doπao trenutak istine. Oni se moraju izjasniti da li Êe priÊi REKOM-u, ili Êe postupiti u dræavnom interesu Srbije i odbiti da to uËine.

Zato je neophodno podiÊi svest dræavnog vrha i svih graana u odnosu na kobne implikacije ove inicijative. Predsednik NikoliÊ i Vlada Êe biti pod neizdræqivim pritiskom da stave dræavni peËat na ovaj negativan projekat.

OsveπÊeni graani im moraju pomoÊi da se tom pritisku uspeπno odupru i da decidno odbace pokuπaj pisawa laæne istorije. IzneÊemo nekoliko argumenata zaπto je inicijativa za REKOM loπa za srpsku dræavu i za sve graane Srbije.

Kao prvo, vaæno je naglasiti paralelu izmeu metodologije pisawa „dogovorne istorije” ratova devedesetih Nataπe KandiÊ i wene danaπwe ekipe i veπtaËkih, politiËki programiranih „istorija” koje su bile pisane pod komunizmom. SliËnosti su tu ne samo eklatantne veÊ i potpuno razumqive, kada se ima u vidu komunistiËka pozadina starih aktera koji se sada bave „istorijom” po nalozima novih naredbodavaca. Prva i osnovna zamerka takvoj metodologiji je da primewuje kriterije politike, a ne nauke. Ovo je za dræavu i graane sasvim dovoqno da ovoj inicijativi kategoriËki kaæu - ne!

Drugo, ne samo laæne nego i nebalansirane istorije potencijalno predstavqaju ozbiqnu pretwu po mir. Na izvesan naËin, iskustvo NemaËke posle Prvog svetskog rata, kada je bila politiËki

8

КАКО САм ПОСТАО РАТНИ ЗлОчИНАц

SuoËena sa zlodelima Olbrajtova izgubila nerve u Pragu

prisiqena da prihvati tumaËewe dogaaja i, sledstveno tome, krivicu - mada to nije odgovaralo objektivnom stawu - paradigmatiËno je u ovom pogledu. NemaËki narod to nije mogao da prihvati, a to je dovelo do poznatih i tragiËnih reakcija. To je joπ jedan moÊan argumenat protiv nametawa laæiranih istorijskih narativa. I Srbiji i susedima potrebni su mir i saradwa, a to moæe zaæiveti samo na osnovi uzajamno prepoznate istine, nikada dogovorenih laæi. Srbiji su potrebni istina, otvorenost i demokratija, ne provokacije i poniæavawa, πto bi, kao u vajmarskoj NemaËkoj, moglo da rezultira nesagledivo loπim posledicama.

TreÊe, objektivno i sveobuhvatno sagledavawe Ëiwenica vezano za zaËetak i tok jugoslovenske krize u najveÊoj je meri politiËki i moralno korisno za srpsku stranu, a u podjednakoj meri je moralno i pravno pogubno za ostale balkanske aktere i wihove inostrane pomagaËe. U prevashodnom interesu Srbije i srpskog naroda u celini jeste da se dogaaji devedesetih godina istraæe i da se Ëiwenice utvrde na poπten i objektivan naËin. Inicijatori i sponzori REKOMa upravo jesu ti koji imaju da se suoËe sa po wih katastrofalnim Ëiwenicama. Zato, u interesu nacionalne bezbednosti i preporoda, srpska dræava i Vlada imaju imperativnu obavezu da insistiraju na objektivnoj i nauËnoj analizi Ëiwenica, πto znaËi da odbace svaki pokuπaj wihovog tendencioznog politizirawa.

Neprihvatqive posledice sprovoewa programa samopostavqene Komisije za REKOM su mnogobrojne. Nijedna ozbiqna dræava vaæan zadatak pisawa svoje istorije ne poverava privatnim organizacijama pod uticajem stranaca, pogotovo ne ako su zainteresovani da se istorijska graa predstavi na netaËan naËin. Jednom unapred postavqen „peËat” Srbije na inicijativu za REKOM teπko Êe se moÊi povuÊi sa konaËnog izveπtaja.

Predvidqivi zakquËci o krivici Srbije, Republike Srpske i srpskog naroda u celini, „genocid u Srebrenici” i odgovornost srpske strane za izazivawe sukoba u bivπoj Jugoslaviji u tom izveπtaju Êe biti centralne taËke.

Meutim, ciq „istoriËara” REKOM-a nije apstraktan. Oni ne piπu laænu istoriju iz liËnog zadovoqstva, veÊ upravo zato da bi laænu konstrukciju operacionalizovali na politiËkom planu. Oni æele da wihov laæni narativ bude nametnut kao normativan. UslediÊe zahtevi da se krivotvorena verzija REKOM-a predaje u πkolama i da je se javni radnici i mediji moraju strogo dræati u svojim izjavama i izveπtajima. ZahtevaÊe se da nezavisno istraæivawe i razmatrawe Ëiwenica, mimo okvira koji Êe biti propisani u zakquËcima REKOM-a, bude kriviËno kaæwivo.

Pod pretwom strogih kazni za savesan i profesionalan rad, politiËki agitatori uÊutkaÊe prave

Iskra 1. decembar 2012.

Постати ратни злочинац је у данашњем свету релативно лако. Довољно је да вас тако означи америчка администрација и тај сте. Најближа станица Хаг са својим судовима. Описаћу вам укратко како сам се у тој ситуацији нашао ја.

Моје ратно злочинаштво је почело сасвим ненападно и невино. Чекао сам дуги ред са интересентима за потпис госпође Олбрајт. Аутограмијада се одржавала на првом спрату палате књига Неолуксор, а ја сам за бившу госпођу државну секретарку владе САД спремио поклон. Документарни филм „Отето Косово“ са енглеским титлом, као и пар плаката. Обезбеђење ме је додуше упозорило да госпођа Олбрајт потписује само своју књигу а не неке плакате или фотографије, али са поклоном су ме пустили даље. Заједно са мном су били и моји пријатељи. Са њима сам се управо вратио са путовања по Косову, које је имало за циљ упознавање те српске покрајине.

„Госпођо Олбрајт, донео сам вам на поклон свој филм који сам снимио на Косову.“ Испрва осмех бивше министарке спољних послова, почео је полако да се криви у тренутку када сам извадио плакате. На њима су се налазили само фотографски мотиви из последњих ратова на Балкану. Поред стола где су се књиге потписивале нисам био сам. Било нас је петоро а плаката такође пет. Замолио сам госпођу Олбрајт да нам уместо књига потпише остала своја дела којима се прославила на Балкану.

На првом плакату су били мотиви из рата у Босни. Подсетили су нас на то како је америчка администрација у Босну довела џихад, и са Ираном координирала наоружавање и снабдевање 4000 муџахедина, којима се у то време био управо завршио „посао“ у Авганистану. Преко 98000 мртвих, мржња, као и етнички и верски очишћени простори средње Босне су коначан рачун овог рата. Следећи мотив су биле фотографије посечених српских глава, са којима су људи команданта Орића играли по Сребреници фудбал, пре него што је град од муслиманских злочинаца ослободила Војска Републике Српске. То што су САД тада стале на страну исламских фундаменталиста, дело је пре свега госпође Олбрајт, господина Клинтона и његове супруге. Тадашњи амерички амбасадор у Београду, на почетку босанског грађанског рата, вршио је притисак на вођу босанских муслимана Изетбеговића да откаже тек потписани Лисабонски споразум (Кутиљеров план), и тако упропасти мир у Босни на неколико дугих крвавих година. То је било дело тадашње америчке дипломатије. На другом плакату је била приказана операција Олуја. Том приликом је из Хрватске, са својих вековних огњишта било протерано 220000 Срба. Етничко чишћење огромних размера. Њени организатори до данас нису кажњени, а Срби на своју имовину не могу да се врате. Госпођа Олбрајт је тада, на тлу Организације УН, одвраћала пажњу тврдњама о масовним убиствима у Сребреници, махала сателитским снимцима на којима су

Iskra 1. decembar 2012.

наводно забележене свеже масовне гробнице. Фотографије су до данас наводно тајне. Можда зато, да се госпођа Олбрајт не би додатно бламирала. На означеним местима наиме никакве гробнице нису биле пронађене. Само је у ствари госпођи Олбрајт било потребно да на позорници ОУН, пред светом и америчким бирачима оправда припремано бомбардовање положаја војске босанских Срба, за које су босанске Потурице и међународни муслимански авантуристи били кратки. На заборавимо да је тада Осама бин Ладен био амерички савезник, и по свету путовао са пасошем муслиманске државе која се управо рађала у Босни и Херцеговини. Антисрпска пропаганда, измишљене масовне егзекуције цивила у Сребреници итд., требало је да одвуку пажњу од припреманог етничког чишћења у Хрватској односно Крајини и Славонији. Оно је почело месец дана након ослобађања Сребренице под називом Олуја. Операцију је тада стручно припремило и рукводило неколико десетина америчких официра, који су од стране владе САД били привремено пенизионисани како би могли да ступе у службу приватне ратне фирме. Испланирали су и са хрватском војском извршили геноцидни напад на хрватске Србе. По завршетка овог „џоба“, војска Сједињених држава их је опет примила назад на њихове раније функције, у исту платну категорију. На овај начин су режисери тог гнусног чина избегли непријатна питања новинара у Конгресу. Трећим плакатом смо желели да госпођу Медлин, рођену Корбел подсетимо на њену срамну улогу у агресији против оснивачког члана Организације Уједињених нација – Југославије. Бомбардовање, које је њен пријатељ Хавел назвао „хуманитарним“, значило је не само кршење Повеље ОУН већ и Вашингтонског уговора (Повеље НАТО). Олбрајтова је у функцији министарке спољних послова САД грубо погазила међународно право, што представља тежак међународни злочин. Мртва српска деца, људи погинули у возовима, аутобусима и избегличким колонама за госпођу Олбрајт су представљали „колатералну штету“ њене „хуманитарне“ агресије.

На четвртом плакату је приказано отимање две јужне српске области – Косова и Метохије – и поклањање ове територије албанској наркомафији. Једна од фотографија бележи заљубљени поглед госпође Олбрајт упућен Хашиму Тачију, данашњем „косовском премијеру“. Шмекер је, свака част, госпођи Олбрајт се не чудим, али такође је у питању и тражени терориста у међународним размерама, који је основано осумњичен за трговину људским органима отетих и поубијаних становника Косова и Метохије. Тако барем стоји у извештају Дика Мартија који је изнесен у Савету Европе. Госпођа Олбрајт је и тада, 1999. године водила америчку дипломатију а њене дипломате су трагале за било каквим изговором за напад на Југославију. На крају је то био инцидент у Рачаку, догађај инсцениран уз помоћ терористичке организације УЧК. Њу су додуше НАТО окупатори, након заузимања Косова и

25

Nismo slobodni...

Amerika), MonËegorsk, Sura (Monchegorsk, Sura juæna Azija) i Tromso (Tromso - Norveπka).

Osim elektronske razmene podataka, postoje i nevladine organizacije (poput organizacije „Euronet”) koje svojim centralama dostavqaju finansijske podatke iz svih evropskih dræava, kao i obaveπtajne sluæbe s agentima na terenu koje dostavqaju podatke svojim centrima o kretawu qudi, wihovom poslu, aktivnostima i imovnom stawu. »ini se da svet ulazi u epohu u kojoj Êe svi graani biti neprestano na sceni i da Êe ih prikazivati u nekom centru uæivo, poput uËesnika u πou-programima „Veliki brat”. U tekstu pod naslovom „Moderna tortura i kontrolni mehanizmi za eliminaciju qudskih prava i privatnosti”, finska nauËnica dr Rauni Lena Kilde objavila je u septembru 1999, u najtiraænijem skandinavskom listu „Helsingin Sanomat”, zvaniËne podatke o mikrotalasnoj kontroli uma. U wenom tekstu naglaπeno je da Êe u toku 21. veka u sve qude biti ugraeni „DNK mikroËipovi”.

Ta finska nauËnica, bivπi πef finskih medicinskih oficira, smatra da su mobilni telefoni brilijantni izum za kontrolu qudi i kontrolu wihovog uma, ali da ih prevazilaze mikroËipovi. Naglasila je da ugradwa mikroËipova znaËi potpun gubitak privatnosti, odsustvo kontrole nad telesnim funkcijama, kontrolu emocija i misli, pa Ëak i izmenu strukture liËnosti.

Sistemom za daqinsku kontrolu qudi, pomoÊu superkompjutera, mogu po æeqi da se mewaju osobine nervnog sistema osobe s ugraenim mikroprocesorom. Ti sistemi su veÊ provereni na retkim vrstama æivotiwa (lavovi, kitovi, medvedi, orlovi...). Nakon opijawa, pomoÊu iglica sa uspavqivaËima, sve veÊi broj æivotiwa je pod satelitskom kontrolom - na uslovnoj slobodi, a u stvarnom ropstvu. „Pametne” identifikacione kartice s mikroodaπiqaËima prvo su ponuene Majvok i Kri Indijancima u Kanadi. Iako, se borba oko wihovog uvoewa joπ vodi, prvi odgovor Mojvok Indijanaca je da ne æele da budu tretirani kao divqi psi „koje neko kontroliπe iz vasione i dræi na elektronskoj uzici”.

Tehnologija za kontrolu uma veÊ se koristi u SAD, Japanu i Evropi (najviπe u ©vedskoj). Ta tehnologija se u SAD svrstava u tzv. neubojno oruæje. Sintagma „neubojno oruæje” dovodi qude u zabludu jer je reË o ubojnom oruæju koje ubija polako, u obliku „normalnih” bolesti, kao πto su kancer, leukemija, srËani napad, Alchajmerova bolest... Te bolesti se upravo πire planetom.

S druge strane, primena ekstraniskih frekvencija izaziva dezorijentaciju, meteæ, psihiËki i emotivni bol koji lomi napadnutu populaciju, a protest napadnutih osoba je za sve druge nevidqiv.

24

U vezi s mikroËipovima treba znati da su prvi primerci, naravno mnogo primitivnijeg sadræaja i nezgrapniji, ugraeni u qude u Sjediwenim Dræavama i ©vedskoj joπ 1874. godine.

Zanimqivo je da te dve zemqe i sada predwaËe u ugraivawu mikroËipova u qudske organizme. „London tajms” je 17. oktobra 1994. objavio napis „BioniËki Ëovek stiæe”. U tom tekstu naveden je podatak da 15.000 qudi πirom sveta ima u mozgu ugraene elektronske komponente. Nije loπe znati da su za Ëoveka riziËne baterije za napajawe Ëipova energijom. One sadræe otrovni litijum, koji moæe da se zloupotrebi daqinskim ispuπtawem u „nepodobne osobe”.

Policijske i vojne agencije, prema miπqewu dr Rauni Kilde, mogu da slede svakog korisnika i da utiËu na wegove misli pomoÊu mikrotalasa, uzrokujuÊi da i zdravi qudi Ëuju glasove u svojim glavama. Wene stavove potvrdili su nauËnici Instituta za biofiziku iz podmoskovskog PuπËino Πorohova i Tigrawana. Oni su eksperimentalno dokazali da snop iz generatora veoma visoke frekvencije, modulisan glasom, izaziva efekat glasa koji se Ëuje „direktno u mozgu”.

Na pitawa da li je moguÊe preneti zvuk tako da glas Ëuje samo izabrana osoba (i niko viπe) i da li je moguÊe s udaqenosti izmeniti emocije upotrebom elektromagnetnih ureaja, odgovor u vojnoj literaturi je - da.

Savremena tehnologija omoguÊava da se proizvede govor u qudskom telu, veran grlenom govoru. Na taj naËin stvorena je moguÊnost za tajne sugestije i psiholoπko usmeravawe. U istraæivawima se pokazalo da je moguÊe daqinski procewivati ponaπawe centralnog nervnog sistema osoba prema kojima su usmereni kodirani paketi elektromagnetnih talasa. Kod qudi ozraËenih modulisanim mikrotalasima niske snage izazivaju se zujawe u uπima, piπtawe i sliËni zvuËni efekti, koji kao da dopiru iz glave ili neposredno iza glave.

Snaæniji generatori signala mogu da izazovu glavoboqu, krvarewe iz nosa, dezorijentaciju i muËninu. Izborom frekvencija moæe se stvoriti razumqiv govor, πto se primewuje u skrivenim akcijama radi obmawivawa, provocirawa i mamqewa protivnika. To se moæe Ëiniti jer je testirawem ponaπawa qudi dokazano da se pokreti, oseÊaji, emocije, æeqe, ideje i razliËite psiholoπke pojave mogu izazvati, uskratiti ili preobliËiti elektriËnim stimulacijama odreenih delova mozga.

Upravo takve moguÊnosti opisao je pukovnik Xon A. Vorden u inspirativnom tekstu „Informacijska revolucija i buduÊnost vojnog vazduhoplovstva”. BuduÊi da je ekspert za elektroniku, veoma jasno je objasnio kako na qudsko telo utiËe mikrotalasni puls velike snage u gigahercnom podruËju. ReË je o naËinu da se u qudskom telu izazove naglo πirewe blago zagrejanog tkiva i tako stvori zvuËni talas i unutraπwe akustiËno poqe u opsegu od pet do 15 kiloherca - πto je Ëujno. Taj metod omoguÊava da se izabranim protivnicima

Iskra 1. decembar 2012.

Da li srpska vlast naseda obeÊawima SAD-EU u vezi Kosova?

EU moæe da obeÊa Srbiji da je "normalizacija odnosa sa Kosovom" posledwi uslov, moæe to obeÊawe i da potpiπe, ali ono opet neÊe imati nikakvu vrednost - treba li Srbiji boqi dokaz za to od Rezolucije 1244. i odnosa SAD i EU prema tom dokumentu - navodi Glas Rusije u komentaru.

nedavawa povoda Briselu i Ëekawe da Brisel prvi saopπti zvaniËan uslov o priznawu Kosova i Metohije kao nezavisne albanske dræave - gubqewe vremena. Brisel ima neograniËeno vreme i povoqan politiËki vetar. Srbija je ta koja nema vremena, ni resursa da Ëeka - navodi Glas Rusije.

EU ima joπ hiqadu mehanizama za opstrukciju srpskog prijema. U poplavi informacija o poseti Hilari Klinton i baronese Ketrin Eπton, niko nije primetio izjavu hrvatskog premijera Zorana MilanoviÊa datu u Vatikanu, koja se itekako tiËe Srbije.

Prilikom susreta sa poglavarima RimokatoliËke crkve, povodom 20. godiπwice uspostavqawa diplomatskih odnosa, premijer Hrvatske Zoran MilanoviÊ izjavio je da Hrvatska jedino sa Maarskom ima definisane granice.

Zaπto u Beogradu niko ne pita "kaubojku Hilari Klinton" i baronesu Eπton zaπto EU tako ambiciozno zapoËiwe proces evropskih integracija sa Albancima sa Kosova i Metohije, praktiËno bez ijednog ozbiqnog politiËkog uslova? Da se ne pomiwe trgovina qudskim organima i problem nereπenih ubistava i nestanka qudi.

U trenutku kada Srbija suπtinski bude prepoznavala novog suseda na jugu, iako bez formalnog priznawa, Hrvatska Êe, tada veÊ kao Ëlanica EU, biti idealno orue Brisela za postavqawe nezaobilaznih primedbi na dunavsku granicu sa Srbijom, zahtevajuÊi primenu austrougarskih katastarskih kwiga, a ne meunarodnog prava. BiÊe tu i varirawa na temu hrvatskog, u politici Ëesto falsifikovanog, poloæaja u Habsburπkoj carevini.

U tom sluËaju, postojaÊe dve moguÊnosti Hrvatska Êe se ponaπati poput Srbije i reÊi da je evropsko partnerstvo najvaænije i stoga prihvatiti normalnu granicu na Dunavu, ili Êe Hrvatska svim silama pokuπati da "iskaπqe" πto viπe nemaËkih i briselskih diplomatskih barutnih gasova ka Beogradu.

Zbog toga je oËigledna nemudra starategija

Zaπto predstavnici kancelarije EU u Priπtini, izvesni Tomas GnoËi, Patrik Πmelcer i Sindi van den Bugert, nisu 24. oktobra istakli TaËiju (kao Srbiji) „moderan duh evropskog zakonodavstva, znaËajan progres konsolidovawa zakonodavne osnove i nezavisno funkcionisawe pravosudnog sistema", a takoe i "konstruktivan pristup Kosova unutar regionalnih i evropskih mehanizama" kao vaæne Ëiwenice u Studiji o izvodqivosti za "Kosovo"?!

Nakon posete dvojca Klinton - Eπton, stvarnost Êe i daqe odudarati od srpske politike.

Politika Êe navoditi boqi æivot graana i ekonomiju kao razlog za odustajawe od ekonomskih resursa Kosova i Metohije, na primer oËuvawe dræave uzimaÊe se kao razlog za odustajawe od dræavnih korena na Kosmetu.

Ali, najveÊi investitori u srpsku infrastrukturu i energetiku su - Ruska Federacija i Narodna Republika Kina. Srpski deo Juænog toka vredan je oko dve milijarde dolara i zaposliÊe oko 2.000 radnika.

SpreËiti proizvodwu... istoriËare.

Treba li da nastavimo daqe? Graani Srbije imaju moguÊnost da kaæu predsedniku NikoliÊu i Vladi πta misle o REKOM-u.

Istorijski projekat Srebrenica sastavio je peticiju sledeÊe sadræine: „Mi, dolepotpisani graani Srbije, zahtevamo od predsednika Tomislava NikoliÊa i srpske Vlade da odbiju svako uËeπÊe zvaniËnih dræavnih ustanova u radu Koalicije za REKOM, koji koordiniraju Nataπa KandiÊ i wen Fond za humanitarno pravo. Ocewujemo da to telo nije kompetentno da se na objektivan i profesionalan naËin bavi uzrocima, tokom i posledicama ratova na teritoriji bivπe SFRJ devedestih godina proπlog veka. Podrπka dræavnih ustanova Srbije na bilo koji naËin projektu REKOM-a nanelo bi neprocewivu πtetu interesima dræave i svih wenih graana.”...

Srpski kulturni klub 31.10. 2012.

Iskra 1. decembar 2012. . .

Stefan KarganoviÊ (Podvukla - Iskra)

Jedini izlaz za æelezaru u Smederevu je kompanija "Uralvagon zavod" iz Rusije. Narodna Republika Kina finansiraÊe zavrπetak radova na Koridoru 11 i autoput Pojate - Preqina.

Jedina prava investicija u bankarski sektor Srbije doÊi Êe iz Rusije - od Sberbanke. Rusija ima nameru da ulaæe i u æeleznice Srbije. A gde su u toj priËi EU i SAD, osim u predizbornim sloganima o "Fijatu" i navodno boqem æivotu za graane ako ovi odustanu od Kosmeta?

Razume se, postoje i druga orua evroatlantske politike, mimo MilanoviÊevog sluËaja, koja u svakom trenutku Srbiju mogu uzeti na niπan, nakon πto ova nasedne na slatke ponude dvojca Klinton Eπton.

HoÊe li posle posete Klintonove i Eπtonove Beogradu postati vidqive eventualne obaveze koje su pred Briselom i Vaπingtonom napredwaci i socijalisti preuzeli da bi uopπte formirali vladu navodi Glas Rusije u komentaru.

31.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2012.

Vesti-online

9

NIKAD VAM NE∆E RE∆I DA JE KRAJ, ALI SRBIJA JE PRED KRAJEM Moj liËni intervju koji sam obavio putem skajpa sa predstavnikom Britanije u Evropskom Parlamentu, Najxelom Ferixem. Poznat je popriliËno kao oπtar kritiËar Evrpske Unije i kao protivnik Evropskih zvaniËnika te je najavio krah i kraj `Ludog projekta` kako on naziva Evropsku Uniju.

Dozvoqeno mi je da intervju sa wim prosledim u javnost pod uslovom da sve bude u skriptama to jest u pisanoj formi.

i Vuka DraπkoviÊa koji su najveÊe marionete na Balkanu pored bivπeg premijera Hrvatske, Ive Sanadera koji je preterano krao. Tu su joπ neke velike marionete ali nisu srpski politiËari pa je suviπno sad da ih spomiwem. Najnezavisniji od Vaπingtona su upravo stranke i weni qudi koji nisu ni uπli u vladu niti preπli cenzus.

Poznati ste kao jak kritiËar Evropske Unije! Koji su najveÊi razlozi zbog kojih imate takva loπa miπqewa o toj Uniji?

Oh da! Taj Ëuveni Novi Svatski Poredak.

Realno gledano jako mnogo informacija imam o tome. I smeπno mi je kad me qudi pitaju kad Êe Novi Svetski Poredak doÊi. Jer on je veÊ odavno doπao. A πta je Novi Svetski poredak i da li je on dobar ili ne, hm, pa samo pogledajte kakvo je globalno stawe. Da li je sve normalno il ide nizvodno? Sami zakquËite.

Ja sam kritiËar svega onoga πto ne vaqa!

Znate, ako neπto πteti svima i ako to neπto sa druge strane predstavqate kao raj na zemqi, to onda nije normalnno! Ti qudi tamo u Evropskom parlamentu niπta ne rade, ne odluËuju o niËemu.

Oni su tu samo da potvrde neke unapred ispisane zakone i planove! Onaj ko to ne podræi naÊiÊe se na zidu srama unutar Unije. Evropska Unija nije slobodna, i nije onakva kakvom je mnogi predstavqaju.

Naπi srpski politiËari ipak nam skroz govore kako bez Evropske Unije nema buduÊnosti, da li oni to govore zbog sebe ili im je neko tako rekao?

Naravno da Êe vaπi politiËari priËati sve najboqe o Evropskoj Uniji. To im je moæe se reÊi jedna od duænosti. Tu nastaje problem, jer Srbija nije jedina pred vratima laænog Boqeg æivota. I Hrvatska i Crna Gora se nalaze u istom problemu kao i Vi. Svi politiËari na Balkanu samo ispuwavaju neËije zadatke, tu i tamo neπto i samo odluËe! Ali kquËna pitawa se reπavaju u Vaπingtonu i Briselu a ne Beogradu.

Da li Srbiju vidite unutar EU? NE! Joπ jednom naglaπavam NE! Zar zaista mislite da Êe Unija da poziva nove Ëlanove, sada kada je i sama pred kolapsom! Novca ima sve mawe u Evropskim Fondovima i ne treba Uniji joπ socijalnih sluËajeva. I Srbija i Hrvatska su pred bankrotom kao i Evropska Unija. Kad bi se vi svi spojili nastao bi pravi kolaps. Crna Gora je neπto finansijski boqa, ali problem je πto tamo mafija upravqa dræavnim kapitalom i on moæe nestati preko noÊi!

Po vaπem miπqewu koji je najpoπteniji i najnezavisniji politiËar u Srbiji a ko najviπe sluπa instrukcije Vaπingtona i Brisela?

Nisam ja baπ kompetentan da priËam o tome.

Ipak ne poznajem vaπe politiËare najboqe. Znam ih iz viewa ali nikad nisam sa wima razgovarao niti sam im dræao sveÊu dok su primali instrukcje od nekoga. Ipak moram izdvojiti Borisa TadiÊa

10

πta mislite o Novom Svetskom Poretku?

Imate li ideju kako da Srbija izae iz ekonomskih problema?

Ne bih rekao da imam tako neπto. Realno uvek govorim istinu ma koliko god ona bila surova, i sad Êu reÊi. Srbija je pred krajem! VraÊate se polako ali sigurno u 90 te πto se tiËe nedostatka para i standarda! Naravno ne vraÊate se u ono naslije. Vaπi politiËari su vrlo uplaπeni i nervozni jer ne znaju πta da rade kako bi stvorili pare. Joπ ne æele da vam saopπte da para nema jer neÊe demonstracije i paniku. Naravno nikad vam i neÊe reÊi da je doπao kraj. Ali pogledajte sami.

Ako Srbija zaista ide ka dnu i ka totalnom finansijskom kolapsu, da li ima iko da je spasi od toga, da li neko moæe da spasi Srbiju?

Svakako da moæe! Ali pitawe je da li oni to æele. Pare neÊete naÊi u Evropskoj Uniji jer i sami steæu kaiπ. πto se tiËe Amerike oni neπto i nisu zainteresovani za vas. Moæda vam i daju neku siÊu ali oËekujte da date Kosovo. Rusija vam moæte dati neke kredite ali znajte da hoÊe neki interes!

ZnaËi neÊe vam samo tako dati pozajmicu, daÊe vam pare da wihovim firmama stvorite uslove za rad u Srbiji, Srbe Êe zapoπqavati ali glavni profit ide Rusima. Moæda najboqe da Kineze pitate, ali oprez oni nikad ne daju pare a da neÊe neπto za uzvrat.

Da li je ikako moguÊe da Srbija dobije bitku za Kosovo ili je sve ipak izgubqeno?

Nije baπ sve izgubqeno po tom pitawu.

Problem je πto vaπi politiËari ne æele da se potrude da reπe neπto, veÊ samo pitaju Vaπington i Brisel, πta daqe, umesto da sami rade neπto.

Moæda sever Kosova moæe biti vaπ. Ali teπko.

Sajt: <vestinet.rs>, 20.10.2012 (Podvukla - Iskra)

Miloπ ∆upurdija

Iskra 1. decembar 2012.

Sredstva savremene tehnologije i kontrole Ëine da...

Nismo slobodni, mi smo robovi Kada je reË o kontroli Evropqana, veoma je zanimqiv ©engenski sporazum, zakquËen 14. jula 1985. u luksemburπkom gradu ©engenu. Overen je tajno. Potpisali su ga probrani qudi iz Francuske, NemaËke, Italije, ©panije, Holandije, zatim Luksemburga, Danske, Portugalije, Austrije (kao posmatraË) i GrËke.

Zbog protivqewa javnosti, u GrËkoj je sporazum ratifikovan s velikim zakaπwewem, u martu 1997. godine. Tim sporazumom, izmeu ostalog, reguliπe se i kontrola kretawa graana. Pri tom se prikupqaju iskquËivo liËni podaci.

Informacioni sistem je povezan s nacionalnim filijalama i glavnim kompjuterom u Strazburu. Na taj naËin mogu se proveriti i uporediti podaci o graanima navedenih zemaqa iz svih izvora (πkole, policije, banke, socijalne institucije, poliklinike, bolnice itd.). ©ta to zapravo znaËi? »ovek je stigao do perioda u kojem „caruju” informacije.

InformatiËka (r)evolucija trebalo bi da omoguÊi Ëoveku da posluje sa πto mawe utroπene energije i kretawa - iz svoje radne sobe. Meutim, preovladalo je zlo, svojstveno svakom Ëoveku. Umesto da ulaæe u naËine za stvarawe boqih uslova za æivot, ulagawa su usmerena ka novim vrstama oruæja, uniπtavawu „prekobrojnog” stanovniπtva i wegovoj kontroli. Da bi qudi shvatili gde æive i kakve im pretwe i izazove nameÊe »erËilova „imperija uma”, oËigledno je da nije dovoqno πto znaju da je britanski institut „Tejvistok” regrutovao viπe od milion „ispiraËa mozgova” i πto istu ulogu ima holivudska i TV industrija.

Zato su na Internetu i televizijskim i radio stanicama, kao i u πtampi sve ËeπÊe teme: „Big brother can see you” („Veliki brat te posmatra”), „Wu ejx - iluminati i 666”, „Kontrola uma i elektromagnetno oruæje”, „Programi za kontrolu uma federalne vlade”, „Ispirawe mozga”, „Zloupotreba `Filadelfija eksperimenta`”, „Cija je veÊ uniπtila svet”, „Neidentifikovane letilice pripremaju qude za novi poredak”, „Kontrola uma u jedinicama za psiholoπke operacije”, „Ærtve kontrole uma nakon eksperimenta obavqenog na univerzitetu u Harvardu”, „Psiholoπki eksperiment obavqen 30. oktobra 1938” itd.

Za kontrolu qudi odreene su i objavqene propozicije. Kontrolisani ne smeju da posumwaju da su kontrolisani. Kontrola mora da bude nenametqiva, indirektna, na ivici ignorisawa.

Mase se moraju dræati u neznawu. ©kolski sistemi se stavqaju pod kontrolu. Ambiciozne, znatiæeqne osobe treba opsluæiti laænim znawima i laænim titulama. Mase ne smeju da nauËe da misle.

Treba poniπtiti svaku originalnost i kreativnost. Narod treba dræati u informacionoj izolaciji

Iskra 1. decembar 2012.

Umesto gladijatorskih arena treba mu ponuditi TV programe i iste emisije na svim kanalima u kojima su na plej beku i uveæbani aplauzi - sve mora da bude izveπtaËeno do besmisla. Qude treba odvojiti od æivotnih problema aferama, ekstremnim sportovima, zabavom koja podiæe adrenalin, perifernom politikom... Istinski edukovane qude, koje je teπko kontrolisati zbog wihove ekonomske nezavisnosti, treba slomiti uskraÊivawem posla, blokirawem javnih nastupa, preko bankovnih kwiæica i devalvacijama.

Qudi se oseÊaju sve mawe bezbedno.

Uvedeni su bar-kodovi i kreditne kartice a uvode se i identifikacione kartice koje omoguÊavaju neprestano praÊewe kretawa pojedinica. Prema najnovijim zakonima, o svim stanovnicima se vodi viπe dosijea, prepunih podataka (od datuma i mesta roewa do stawa na æiro i tekuÊim raËunima). Razmena podataka izmeu unutraπwih i internacionalnih institucija je automatizovana, kompjuterska, trenutna.

Kretawe qudi i registrovawe wihovog kretawa obavqa se pomoÊu TV kamera, prolaska kroz ureaje za identifikaciju i elektronskih propusnica. Svet je zatrpan prisluπnim ureajima.

Da li su to mobilni telefoni, kompjuteri, TV ureaji, telefoni, lampe, upaqaËi, „bubice”... sve je teæe otkriti. Razgovori se prisluπkuju i presreÊu pomoÊu najsavremenijih prisluπnih ureaja, satelita i sistema poput „Eπelona”.

Na πtampaËima se obeleæavaju stranice, tako da se zna koji je dokument u kojoj ustanovi, prostoriji i na kojem πtampaËu odπtampan...

Ureajima poput sistema SIGINT u Merilendu omoguÊena je i kontrola svega πto pojedinac (p)osmatra. Ulazak svakog vozila u veÊinu tehniËki opremqenih gradova, registruje se u kontrolnim centrima. Sloboda kretawa ne postoji a sve je ugroæenija sloboda pisawa, govora i miπqewa.

Programe u raËunarima „Majkrosofta” pregleda Agencija za nacionalnu bezbednost SAD (NSA). Niko ne zna πta je ugraeno u raËunare sa kojima se svakodnevno korisnici druæe satima.

Upotreba Interneta prati se od ulaska do izlaska i zainteresovanost svakog prijavqenog korisnika.

Iako su prijave pod πifrom, obavezni su podaci o kontrolisanom telefonskom prikquËku.

MoguÊ je uticaj na promenu raspoloæewa i miπqewa stanovnika, sistemima HAARP s Aqaske i ELATE (zapadni naziv za ruski kontrolni sistem na aerodromu Πeremetjevo u Moskvi). Kontrolu ponaπawa qudi omoguÊava i sistem u blizini Rige.

SliËne moguÊnosti imaju i centri Arcibo (ArciboTihi okean), Duπambe (Dushambe - Taxikistan), Gorkiti, Hipas (Gorkity, HIPAS - Severna

23

Kraj πojiÊevske... томе све НАТО медије у Србији да облате Србе са Космета као „паразите“ који троше „наше паре“ („Ди су наши новци?„рекао би Чанак), и уз то су „криминалци невиђени“ (доказала Бранкица са телевизије за бивисо-батхедизовано стадо, зване БЕЕЕЕ 92).

Нећемо се одрећи Косова, али ћемо признати све срамне, противуставне, тајно донете, боркостефановићевски-мутиводске, ЕУ договоре жутокраке Владе Цветковић&Дачек, правдајући се тиме да смо, тобож, озбиљна држава (као кад би се силована девојка удала за силоватеља, правдајући то чињеницом да је извршено насиље обавезује на брачну верност).

Нећемо се одрећи Косова, а и даље ћемо причати како нам је циљ улазак у ЕУ, која захтева да се чува „интегритет Косова“ и каже да ће Србија морати да призна „косовску независност“ ако уопште мисли да уђе у концлогор са седиштем у Бриселу.

И тако даље, и томе слично. Од „национал-бољшевизма“, преко „демократског таоизма“ (најбоље делање је неделање) и рециклираног титоизма („светионичар на Јадрану“&компанија са ЕУ „Галеба“, који никуд не плови, али се љуља на медијским таласима) до шојићевске (SreÊko ©ojiÊ, tip savremenog neobrazovanog i korumpiranog politiËara-demagoga, junaka popularne tv serije `Bela laa` - Iskra) демократије типа „Мож да бидне, а не мора да значи“... А Косово и Метохија јесу срце Србије: и мистичко и геополитичко срце наше, и ко год буде покушао да га изда, срешће се, како рече Његош, с „клетвом прађедовском“. Јер, бољи, много бољи и честитији од нас, положили су своје животе на овом пољу, а њихов бесмртни вожд, Лазар, кнез који је, по духу и врлини, био цар, рече: „Умримо да свагда живи будемо“ управо на косовском Газиместану, тлу где гинуше „газије“, јунаци (а не припадници данашњег „Баба Јулиног пука“). Крајње је време да се престане са мантрањем, и да се озбиљно крене у одбрану онога што се не сме предавати. Па шта буде. Како рече Јован Дучић, „пре свачији сужњи но ичије слуге“. Нека га отму, вратићемо га. И њихово ће проћи. Бог је са Србима и Косовом, а не са НАТО мраком и вашингтонско-бриселским вампирима маскираним у Носиоце Нобелеове Награде За Мир.

С тим у вези је, свакако, и наша геополитичка преоријентација. Наши политичари, покушавајући да докажу своју вештину („Помоз Бог, чаршијо, на све четри стране“) до сада су се држали „геополитичких начела“ из песме популарног Џеја (текст песме је, за ову прилику, мало измењен кад је смисаона акцентуација у питању): „И на Исток, и на Запад, на Север и Југ,/ све је исто, због тебе се вртим још у круг“, па су се окретали на све стране, тражећи савезнике тамо где су нам најкрволочнији непријатељи.

Погледајмо само, управо сада, британског расисту Камерона, који са џелатским уживањем тражи кажњавање Србије (у спорту; али, то је тек почетак-онда долазе визе, а затим „спољни зид санкција“, ако се сећате тог љупког НАТО појма). Камерон је против „расизма Срба“, и то баш он, у

22

чијој држави расни немири избијају „свако мало“, он, представник државе која је унесрећила толико народа у земљама тзв. „Трећег света“, и наставља да то чини. Сетите се свих тих искежених србомрзачких њушки, разних Кристофера, Олбрајтових, Бајдена, Кинкела, Блерова и сличних њима, којима су се домаћи политичари довијали и пред којима су се превијали на разним „молитвеним доручцима“ и сличним активностима за Индијанце којима за злато треба увалити ђинђуве. Уместо да, јасно и гласно, кажу, опет као оријентир узимајући Косово и Метохију: „Ко нам помаже да сачувамо своју Свету Земљу, тај нам је пријатељ; ко нам отима Свету Земљу, тај нам је непријатељ“ (у политичком смислу, о коме је, својевремено, писао Карл Шмит). И да се геополитички окрену пријатељима, а да непријатеље, за почетак, држе на дистанци.

Авај, уместо тога вртење у круг (и на Исток, и на Запад, на Север и Југ), са једном почетничком шибицарском надом да је Главног Шибицара из Вашингтона могуће преварити, иако он има двестагодишње искуство паљења, пљачке и отимања туђег, маскираног у борбу „за људска права&демократију“.

Тако више неће моћи. Време за шојићевско политичко шибицарење пролази, а народ и држава опет тону у кризу, из које је једини излаз стајње на пут предачке Истине и Правде. Јер, како каже народ, Правда држи земљу и градове, а Богу Правде пева и наша химна. Време је да опет, као Његошев игуман Теодосије из „Шћепана Малог“, кажемо да „Бога знамо, и Он нас познаје/ нама другог познанства не треба“. Чим почнемо да говоримо „Догодине у Призрену“, ствари ће почети да крећу набоље јер ће се магла у главама разићи, а појмови ће бити очишћени од прљавштине лажних тумачења. Знали су то наши стари, чекали пет векова и – дочекали.

Не значи то да треба да ратујемо – ми смо, за сада, поражена и понижена нација, нација коју су, иако је дала милионске жртве за слободну Европу, прогласили „новохитлеровском“ да би свим Хитлеровим савезницима на Балкану намирили апетите комадајући нашу територију и кажњавајући наш народ. Али, ако немамо оружја, можемо, јасно и гласно, да кажемо: НЕ. Не неправди, не уценама, не лажима, не сатанизму!

ZAPAD PLANIRANO FORSIRA SRBIJU KA STVARNO NEZAVISNOM KOSOVU Vojna agresija protiv Srbije sad se sprovodi upravqanim i kontrolisanim politiËkim procesima unutar zemqe Karel ©varcenberg, prvi potpredsednik vlade i ministar inostranih poslova »eπke zemqe koja je odavno priznala nezavisnost Kosova - u svom intervjuu konaËno je izloæio jasnu poziciju onoga πto su svi znali ili oseÊali, ali su se plaπili da to glasno i kaæu. Srbija - to je zemqa koja je doæivela poraz u ratu sa NATO. Sada je politika Zapada uslovqena tim rezultatom, poraæena strana Êe platiti pobedniku resursima i teritorijom. Kao πto se kaæe vae victis - uslove uvek odreuje pobednik, a poraæeni mora biti spreman na svaki tragiËan obrt dogaaja. ©varcenberg je veoma otvoren: „Nema niËeg novog.

Sve je veoma dobro poznato. Srbija mora da napreduje po pitawu Kosova. To je jasno. I to je proces koji je u toku. Uslovi se znaju i ustupaka nema. Mogu samo da posavetujem srpske prijateqe da donesu jasnu odluku i da prihvate neπto πto ionako ne moæe viπe da bude promeweno... Srbija je izgubila rat. A u ratu se Ëesto gube teritorije!”.

Karel ©varcenberg (1937) je jedan od najuticajnijih politiËara u Evropi. ©varcenberzi su stara loza iz Austrije, poznata joπ iz 12. veka.

Najpoznatiji je Adolf ©varcenberg - feldmarπal i carski grof koji je 1599. godine razbio tursku vojsku kod utvrewa Rab. Bila je to prva pobeda nad Turcima u Evropi. Vaæno je istaÊi da se trenutni juriπni eπalon vladajuÊe elite u Evropi, kojoj pripada i ©varcenberg, ne protivi ideji da se Balkan da Turcima na tacni.

А онда, полако даље. И дубље, до најдоњег камена, са кога се нема куда пасти и одакле се може само кренути у висину Завета. Јер, „земаљско је за малена царство, / а небеско увек и довека“.

Karel ©varcenberg je mnogo godina proveo u Austriji i ©vajcarskoj, poπto je porodica morala da napusti zemqu posle 1948. godine jer su ih smatrali simbolom nemaËkog uticaja (taËnije ugwetavawa) i feudalnog terora u proπlosti. Posle Praπkog proleÊa 1968. godine, on je aktivno stao na stranu ËehoslovaËkih disidenata, a izmeu 1984 i 1990. godine predvodio je Meunarodni helsinπki komitet, Ëija je obaveza bila otkrivawe krπewa qudskih prava u zemqama koje su se nalaze sa druge strane gvozdene zavese. Za vreme predsednikovawa Vaclava Havela, on postaje πef wegove kancelarije (1990-1992).

Izmeu ostalog, ©varcenberg se smatra najbogatijim politiËarem u zemqi, nazivajuÊi se stanovnikom Centrale Evrope sa pasoπem ©vajcarske (©varcenberzi su veÊ polovinom veka bili ciriπki dræavqani, a Karel ima i Ëeπko dræavqanstvo).

Димитријевић Владимир

Danas je ©varcenberg lider desniËarske partije TOP 09, koja je Ëlan vladajuÊe koalicije u vladi »eπke. ©varcenberg je, kao prvi potpredsednik vlade i Ministar spoqnih poslova »eπke, 20. oktobra tekuÊe godine istupio sa pro-

А наше ДА произилази из „косовског критеријума“, који смо већ објаснили: наши пријатељи и савезници могу бити само они који имају начелан став о Космету као делу Србије. И то је, у овом часу и од овог, раслабљеног поколења, више него довољно!

Тек кад будемо бранили небеско, у нама и у свету, одбранићемо и оно земаљско, што је на небеском утемељено.

Dveri, 20.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2012.

Iskra 1. decembar 2012.

gramom svoje kandidature za mesto predsednika »eπke .

Tako predstavnici drevnih nemaËkih vladajuÊih porodica u Evropi, koji su postali sprovodnici ekspanzionistiËkih ultraliberalnih projekata koji guraju narode IstoËne Evrope u siromaπtvo i bespravqe danas kao pobednici diktiraju Srbiji uslove. ©TA SE HO∆E OD SRBIJE Sa tog aspekta pet rundi pregovora Beograda i Priπtine iz 2011. godine (mart-jul) pod pokroviteqstvom EU i uz podrπku SAD ne mogu se nazvati pregovorima kao takvim poπto se Priπtina nije saglasila ni sa jednim, pa i najmawim ustupkom. Ovakav vid dvostranih sastanaka u priliËno uskom krugu, uz meunarodno posredniπtvo (u vidu kontrolnog usmeravawa), pre podseÊa na doraivawe uslova posleratne kapitulacije Republike Srbije. Zbog Ëega se moraju ispuniti tri dogovorene oblasti (srpsko priznawe akata iz matiËnih kwiga Priπtine, liËnih dokumenata i univerzitetskih diploma) - sa neregulisanim i neustavnim pravnim statusom, koje nisu ratifikovane u Skupπtini Srbije i Ëak uopπte nikakav sporazum kao takav nije ni potpisan? I dodavawe wima „saglasnosti” o predstavqawu Kosova u regionalnim forumima kao praktiËno nezavisne dræave i sporazuma o „integrisanom” upravqawu granicama (koje Priπtina i Zapad smatraju iskquËivo dræavnim granicama)?

Zbog toga to nisu ravnopravni sporazumi. To su akti bezuslovne i bespogovorne kapitulacije, samo rastegnuti posle poraza zemqe. Nezavisno od proizaπle promene politiËkog rukovodstva zemqe, zapadni politiËari ne smawuju ni tempo ni æestinu. PredstojeÊi pregovori neÊe predstavqati izuzetak. Centar za strategijska i meunarodna istraæivawa pri NATO (Center for Strategic and International Studies) bavi se najπirim spektrom pitawa - od meunarodne i regionalne politike i bezbednosti do transekonomskih integracija i globalne promene klime - joπ u novembru 2011. godine u svom periodiËnom izveπtaju ukazao je na neophodnost prelaska buduÊih pregovora Beograda i Priπtine, sa tehniËkog na politiËki nivo, uz postizawe konkretnih rezultata. Bile su predloæene takve taËke poput - stavqawe na dnevni red pitawa o severu Kosova i „granice Srbija - Kosovo”; fokusirawe na „obnovi” i obezbeewu teritorijalnog integriteta Kosova; sprovoewe πiroke kampawe za sveopπte priznavawe Kosova, poËevπi od pet zemaqa EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova; prelazak sa „meunarodnog nadzirawa” na „razvoj zemqe regionalne i ekonomske saradwe, „politiËkog takmiËewa”, „demokratske transparentnosti” posred-

11

Zapad planirano... stvom razvoja transgraniËne saradwe nevladinih organizacija i sliËno; zavrπetak delatnosti evropske misije EULEKS i prelazak na etapu funkcionisawa viπeg predstavnika EZ (EU special representative -EUSR), koji deluje strogo u skladu i uzajamno sa ambasadom SAD u Priπtini; ukquËivawe Kosova u proces vizne liberalizacije; poËetak pregovora sa Kosovom o Sporazumu za stabilizaciju i asocijaciju sa EU, sa predloæenim „voznim redom” za Priπtinu, do postanka kandidata za prijem u EU. Te taËke se planski ispuwavaju bez obzira na naziv vladajuÊe koalicije u Beogradu.

Predstavnik Velike Britanije u Evropskom parlamentu Najxel Ferix u svom intervju ukazuje: „Svi politiËari na Balkanu samo ispuwavaju neËije zadatke... no kquËna pitawa se reπavaju u Vaπingtonu i Briselu, a ne u Beogradu... meni je smeπno kada me pitaju kada Êe nastati Novi svetski poredak. Pa on je odavno nastupio. Da li je on dobar ili loπ, prosudite po globalnoj situaciji.

Da li je sve u redu ili sve klizi u propast? Ali pogledajte sami. Srbija je pred propaπÊu! Vaπi politiËari su veoma uplaπeni i nervozni, oni ne znaju gde da uzmu novac. Oni joπ ne æele da vam saopπte da novca nema, da ne bi demonstrirali paniku. Naravno, oni vam nikada neÊe reÊi da je doπao kraj...”.

Po pitawu Kosova on je primetio da „joπ nije sve izgubqeno. Problem je u tome πto se vaπi politiËari dovoqno ne trude da neπto sami reπe i urade, umesto πto samo pitaju Brisel i Vaπington πta da rade daqe. Moæda sever Kosova i moæe biti vaπ. Ali to Êe biti teπko.” Sa svoje strane Danijel Server ukazuje da Beograd, bez obzira na konaËno reπewe statusa Kosova, treba da se obaveæe da Êe integrisati sever Kosova pod upravu Priπtine, a „sada moramo dati vremena vlastima u Beogradu da apsorbuju tu ideju”.

NEPRIPREMQENA SRPSKA VLAST Za to vreme Priπtina je prodala kompletnu pokrajinsku elektrodistributivnu mreæu Elektroprivrede Srbije, koja opsluæuje 400 hiqada potroπaËa, turskom koncernu Calik & Limak za 26,3 miliona evra. Na to ministar energetike u vladi Srbije Zorana MihailoviÊ uopπte nije obratila paæwu, a, sa druge strane, nije se libila ni izazivawa meunarodnog skandala poπto je jednostrano zamenila dokument o prolasku gasovoda u trenutku potpisivawa izmeu Rusije i Srbije, i to bez znawa predsednika Srbije. Moskva je taj incident ocenila kao „skandal”.

Vesli Klark, bivπi glavnokomandujuÊi NATO, a sad πef energetske korporacije Enviditi iz Kanade, traæi za svoju firmu licence za istraæivawe resursa na Kosovu i Metohiji sa ciqem proizvodwe sintetiËke nafte iz ugqa.

ZvaniËni podaci govore da se 76 odsto rezervi

12

ugqa Srbije (16 od 20 miliona tona) nalazi na Kosovu i Metohiji - πto predstavqa najveÊe i najeknomiËnije rezerve u Evropi. Meutim, pretvarawe ugqa u naftu predstavqa veoma prqavu tehnologiju, koja zagauje prirodnu sredinu, pogotovo vodu. Ali da li to uopπte uzbuuje Veslija Klarka - wegova kompanija namerava da proizvodi 100 hiqada barela nafte na dan.

Albanska (priπtinska) agencija za privatizaciju veÊ je nelegalno privatizovala dobru polovinu od 1.358 srpskih preduzeÊa u pokrajini, pri tom bez saglasnosti vlasnika. Da podsetimo da se samo imovina EPS u pokrajini procewuje na tri milijarde evra a imovina graana koji su bili prinueni da pobegnu iz pokrajine, procewuje se na Ëetiri milijarde evra. Ali te silne procewene milijarde i praktiËno neprocewivi gubici u buduÊnosti nisu uopπte navedeni na poËetku pregovora izmeu Beograda i Priπtine.

Dok Ivica DaËiÊ vodi pregovore sa Haπimom TaËijem, jedna punopravna pregovaraËka strana - lideri kosovskih Srba - odbila je da prizna tzv. Sporazum o integrisanom upravqawu granicama i uputili su pismo predsedniku i premijeru Srbije traæeÊi sastanak s wima kako bi se upoznali sa platformom za Kosovo i Metohiju. No wihovo miπqewe je ignorisano. U celini, poËetak pregovaraËkog procesa karakteriπe potpuna nepripremqenost srpske strane uz potpuno odbijawe da se poπtuje sopstveno zakonodavstvo i voqa graana, πto sve asocira na verovatnu spremnost predaje pozicija u reæimu daqinskog upravqawa.

Dakle, vojna agresija NATO protiv Srbije sad se sprovodi upravqanim i kontrolisanim politiËkim procesima unutar zemqe, oduzimawem dela teritorije i resursa u vidu kontribucije.

Meutim, ni „pobednici” nisu baπ sigurni u Êutqivu saglasnost Srbije sa legalizacijom oduzimawa Kosova i Metohije. Sa meunarodno-pravnog aspekta Srbija ima moÊne saveznike u Rusiji i Kini po pitawu oËuvawa pokrajine u wenom sastavu, a veÊina biraËa Tomislava NikoliÊa je za wega i glasalo u nadi promene politike, pre svega u odnosu na Kosovo i Metohiju. Zbog toga i pretpostavqeno iskrcavawe zapadnih „desantnika” u vidu predstavnika SAD i EU Hilari Klinton i Ketrin Eπton oËigledno ima zadatak da novim ucenama i pretwama ubedi srpsko rukovodstvo da naËini i posledwi korak - predaju Kosova i Metohije. Razvoj dogaaja Êe pokazati kakvu odluku je doneo eπalon politiËara koji je doπao na vlast na talasu nacionalno-dræavniËkih obeÊawa.

Za Srbiju sa taËke glediπta meunarodnog prava priznawe nezavisnosti Kosova Êe imati apsolutno nepovratan karakter, Ëak i ako Zapad dokrajËi onoga koji je oboren i istrese de facto priznawe, neka zloËin poËini zloËinac, no sama srpska vlast ne moæe iÊi na zloËin protiv svog naroda.

Fond strateπke kulture 23.10. 2012.

ANA FILIMONOVA (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2012.

Крај шојићевсКе спољне политиКе - ПочетаК буђења србије?

Када политичари кажу нећемо се одрећи Косова, то значи све само не очување наше јужне покрајине у саставу Србије.

Ко год се, попут потписника ових редова, бавио сектологијом, зна да у секти „Харе Кришна“, као и у осталим далекоисточним сектама, постоји мантра, магијска формула за самоиспирање мозга, која, кад су кришнаисти у питању, гласи: „Харе Рама, Харе Кришна, Кришна, Кришна, Харе, Харе“. Правило је да се иста понавља бар два сата дневно, а, ако треба, и још чешће.

И српски политичари, од краја осамдесетих година 20. века до данас, имају једну аутохипнотичку мантру, која, у разним верзијама, гласи: „Нећемо се одрећи Косова“. Они њоме уверавају и себе и друге да је са јужном српском покрајином, коју нам силе Империје одузимају на све могуће начине, све у реду, и да ми слободно можемо да наставимо својим старим путевима, којих нема чак ни два, као у песми Лепе Лукић ( „Од извора два путића воде на две стране“ ), него је само један и једини – ЕУ пут. И као што су сектолози доказали да се разним методама психоманипулације кришнаисти и слични њима обрету у душевним стањима веома чудним ( „ручно“ направљена виртуелна стварност), тако и српски политичари, мантрајући да је Косово срце Србије, све више губе и Косово и Србију. Ево како то отприлике изгледа. Нећемо се одрећи Косова, али ћемо зато пустити Шиптаре да имају паралелне институције, школство и здравство, а и дозволићемо им да се наоружају и, уз малу помоћ својих НАТО пријатеља, створе ОВК.

Нећемо се одрећи Косова, али ћемо учинити све да се Српској Цркви не врати земља у јужној покрајини, што би, из переспективе чисто имовинске, одбранило ову нашу територију, чији се најлепши и најплоднији део зове Метохија, јер је столећима (пре но што ју је Тито отео) припадао српским царским лаврама столећима.

Нећемо се одрећи Косова, али нећемо ухапсити Хашима Тачија и Агима Чекуа, од којих је овај други учио да коље Србе још у Туђмановој Кроацији, у току „домовинског рата“, не? Нећемо се одрећи Косова, али ћемо Ричарду Холбруку дати да вршља по Дреници, да скида обућу и у чарапама, све по локалном обичају, седи са ОВК џелатима који се, из жаба крастача тероризма, претварају, уз помоћ Холбруковог чаробног штапића, у принчеве демократије и „отвореног друштва”. Нећемо се одрећи Косова, али ћемо зато дозволити НАТО навигаторима и оперативцима цИА, попут Виљема Вокера, да нам прошпартају државом, одреде циљеве за бомбардовање и смисле аферу Рачак, као повод за НАТО бомбардовање. Нећемо се одрећи Косова, али зато ћемо повући вој-

Iskra 1. decembar 2012.

ску и полицију, за којом ће масовно кренути народ, и потписаћемо капитулантски Кумановски споразум, говорећи да смо победили, а нећемо смети да вратимо својих 1000 наоружаних лица на сопствену територију, иако резолуција СБ УН 1244 то не само да допушта, него и прописује.

Нећемо се одрећи Косова, али ћемо, после повлачења оружаних снага Србије, допустити да Шиптари руше наше светиње и затиру трагове нашег постојања, у присуству беневолентно осмехнуте „међународне заједнице“ (читај: Америке & сателита). Нећемо се одрећи Косова, али ћемо зато из затвора пустити на стотине шиптарских терориста, маскирајући то хуманитарним ослобађем песникиње Бровине, болничарке ОВК. Нећемо се одрећи Косова, али ћемо после 5. октобра стално позивати Србе са Космета да учествују на разним изборима за „привремене институције“, као да не знамо куда та „привременост“ води.

Нећемо се одрећи Косова, али нећемо учинити ништа да спречимо окупаторску приватизацију имовине државе Србије од стране арнаутских пљачкаша маскираних у државотворце и економске генијалце транзиције.

Нећемо се одрећи Косова, али ћемо зато бацити у Хаг бившег председника Србије и генерале који су, са свим горе поменутим грешкама, ипак оружјем бранили свету српску земљу. Нећемо се одрећи Косова, али ћемо зато допустити мартовски погром 2004, избегавајући да пред међународним судовима, макар и неуспешно (ипак успешно, јер разобличавајуће), тужимо НАТО државе које су Шиптарима допустиле да пале и пљачкају.

Нећемо се одрећи Косова, али ћемо упорно хрлити у арнаутофилну ЕУ, тврдећи да је могућа политика „и Косово и ЕУ“, иако и врапци на грани знају ту тврдњу напамет, и знају да је то обична будалаштина. Нећемо се одрећи Косова, али ћемо, у суштини, остваривати Ахтисаријев план о независности истог, призивајући ЕУЛЕКС да нам кућу чува, и тиме дајући крила ЕУарнатлуку. Нећемо се одрећи Косова, али ћемо се одрећи савезништва Русије и Кине у Савету безбедности УН, у борби за остварење легитимног захтева да нам не комадају државу, и све ћемо свести на килаво питање некаквом (опет НАТОфилном) међународном суду, који ће пресудити у користи Америк & ЕУ & Арнаута.

Нећемо се одрећи Косова, али ћемо, преко Борка Стефановића, тајним преговорима одвајати Косово и метохију од Србије, постављајући граничне прелазе и признавајући документа лажне државе, користећи при

21

SAD Êe... (sa str. 18)

NikoliÊev patriotizam... ©to se tiËe novca i kapitala, sa koje strane stiæe predsedniku NikoliÊu nije bitno, samo nek stiæe, narod Êe to vratiti, teritorijama verovatno jer viπe niπta osim toga nam nije ostalo.

Joπ jedna „sitnica” se nije promenila, pa tako veli naπ predsednik: „Za sada niko zvaniËni nije traæio da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije”. DodajuÊi: „Neprihvatqivo je da predstavnici EU u Beogradu kaæu da su statusno neutralni, a da onda zahtevaju da Kosovo bude celovito i da Srbija bude dobar sused Kosovu zato πto to znaËi da oni vide Kosovo kao dræavu.”

ZnaËi narode lud si! Dok EU i Amerika vide Kosovo kao nezavisnu dræavu, Ëije granice se ne mogu mewati kako je naglasio britanski ministar spoqnih poslova Vilijam Hejg, a Ëije granice je ova sadaπwa vlast uspostavila ispuwavajuÊi prethodno postignute sporazume o integrisanom upravqawu granica, naπ predsednik ima obraza da javno kaæe da nezavisnost Kosova niko nije pomenuo do sada. To je ta „sitnica” neodoqiva neka sila koja ih vuËe da od svih nas prave magarce na kvadrat, nije nego. Joπ jedan zaista neverovatan citat koju upotpuwuje ove dve izjave, odgovor na pitawe πta namerava da uËini ako Brisel ne prihvati wegov zahtev da se izmeni formulacija o poπtovawu „integriteta Kosova”: „VideÊemo. Kada kaæu da Kosovo treba da se oËuva, onda treba da nam kaæu πta je Kosovo: dræava, teritorija, pokrajina, Ëiji se integritet Ëuva. Mogu da se sloæim da se ne cepa KiM, ali moramo da vidimo kako ga oni vide.”

Izgleda da predsednik zaista misli da mi viπe ni ne mislimo, veÊ sve gutamo kao guske, pa nam u samo tri reËenice, dve iz jednog istog intervjua, govori da EU Kosmet vidi kao samostalnu dræavu, Ëije priznawe niko nije traæio i dodaje, nakon πto je potvrdio da zna, da mora ipak da proveri kako EU vidi Kosovo kad traæe od nas da poπtujemo wegov integritet.

Nije ni odgovor na to pitawe daleko, veÊ u toku naredne sedmice Srbiju Êe posetiti Hilari Klinton i Ketrin Eπton koje Êe vaqda odgonetnuti ovaj rebus u kom se naπao predsednik Srbije. Koju Êe priËu priËati nakon toga videÊemo. No, avo je svakako doπao po svoje! ÆureÊi da πto pre dobije obeÊano (da uËini ono πto je obeÊao), sada veÊ bez laænog stida, naglaπava da Srbija πto pre treba da poËne razgovore sa teroristima kako bismo dobili taj konaËni datum poËetka pregovora za ulazak u ono iz Ëega drugi æele da pobegnu, al` malo teæe, drugi su dali dinar da uu sad bi dali milijardu da izau, naπa vlast daÊe naπe srce naπe zemqe da ue, a da izae ne mora da se brine, dok mi doemo na red kolo ima da se raspusti.

Srpski kulturni klub 30.10.2012.

20

Vesna VEIZOVI∆ (Podvukla - Iskra)

У том случају сви односи између Русије и НАТО-а били би трајно прекинути, можда бисмо прогласили НАТО непријатељем, а могуће је да бисмо и Сирији пружили војну помoћ. Имате ли утисак да НАТО војно опкољава Русију? Ја управо о томе и говорим већ годинама. Модернизација Руске војске? Докле се стигло? Где је тежиште, на нуклеарним снагама за одвраћање, или на конвенционалним средствима?

Са дивизијског се прелази на бригадни систем. Нуклеарна средства одвраћања модернизујемо по већ усвојеном програму развоја, док конвенционална развијамо по убрзаном програму. Смењени министар одбране Сердјуков допринео је да се војнопривредни комплекс доведе у нарушено стање, да нам оружје застарева. Очекујем да Сердјуков заврши у затвору, а да генерал Макаров, начелник Генералштаба, такође буде смењен. Војна сарадња Русије и Србије?

слаба.

До сада је била слаба, заправо, већ дуже је Па био је недавно сусрет Рогозин–Вучић.

Добро, то је тек почетак, можемо помоћи Србији у ремонту војне технике, имамо могућности заједничког истраживања и производње у војнотехничкој области, у школовању кадрова. Шта би, по вама, Србија добила, а шта изгубила уласком у НАТО?

Уласком у НАТО Србија би ушла у друштво разбојника. Изгубила би свој углед и ауторитет, морала би да ратује у операцијама НАТО-а против других земаља. Реците ми шта је добила Бугарска учешћем у рату у Авганистану? Добила је улазак у ЕУ.

Да, помогли су им да живе на кредит, не дозвољавају им да развију своју економију. Погледајте Грчку, Мађарску... Вас на Западу зову главним јастребом руског војног естаблишмента? Поносан сам на то, јастреб је поносна птица на коју вране могу само да креште. Некадашњи генерални секретар НАТО-а лорд Робертсон рекао је за мене да никада нисам заговарао рат, нити повлачио кораке у том правцу, али да сам увек био против агресора. То јесам и на то сам поносан.

Politika, 11.11.2012.

(Podvukla - Iskra)

мирослав лазански

Iskra 1. decembar 2012.

Nova srpska vlada

Razlozi opstrukcije rusko-srpskih odnosa Da li to srpski politiËari svesno sabotiraju saradwu sa Rusijom ili se zaista radi o diletantima koji rukovode?

sebi: — Srbija je podræala sankcije EU protiv Irana, mada je Rusija bila wihov æestok protivnik;

Ovih dana srpska vlada je obeleæila sto dana svog rada. Ukoliko bi se govorilo o vidqivim rezultatima, ministri najËeπÊe govore o dve stvari: zaustavili su bankrot dræave i poËeli borbu sa kriminalom. Pozicija je dovoqno jasno ispoqena joπ o jednom pitawu: Srbija nikad neÊe prestati da teæi za ulaskom u Evropsku uniju. Svi ostali problemi Ëekaju da se vostvo zemqe jasno izrazi. Na primer, Kosovo. Mada su pregovori s Priπtinom veÊ poËeli a predsednik Tomislav NikoliÊ izjavio da postoji razraen plan Beograda i u vezi sa Kosovom i sa pregovorima koji se naziru - taj plan nije niko joπ video. Predsednik uporno ponavqa da plan predstavqa dræavnu tajnu.

Funkcioneri, novinari i eksperti nastavqaju da gledaju u dlan πta se od toga moæe oËekivati.

— Srbija je u Generalnoj skupπtini UN 8. avgusta glasala za rezoluciju koja je osudila reæim sirijskog predsednika Asada, mada su Rusija i Kina glasale protiv te rezolucije;

Na pitawu meunarodnih odnosa i pozicija Srbije, weni prioriteti joπ uvek nisu u centru paæwe vostva zemqe. Zapadni novinari Ëesto NikoliÊa nazivaju ruskim πtiÊenikom. Kad su me u vezi s tim pitali u Beogradu, uvek sam odgovarala da Rusija, naæalost, nikad nije podræala ni jednog kandidata u Srbiji, a spremna je da sarauje sa svakim ministrom i predsednikom koga izabere narod. Istina, Moskva je govorila da prethodna vlast nije uvek bila korektna prema Rusiji, te se zato ona sad nada da Êe sa novom politiËkom elitom Srbije moÊi da uspostavi stabilne prijateqske veze.

— Dok NikoliÊ na sastanku sa Putinom u SoËiju nije potpisao Ugovor o strateπkom partnerstvu sa Rusijom, ministar odbrane i prvi zamenik premijera VuËiÊ u NemaËkoj daje izjavu da je „NemaËka glavni strateπki partner Srbije”).

NOVA ERA RUSIJE I SRBJE? Glavni temeq na putu graewa takvih odnosa trebalo je da budu posete predsednika Srbije Moskvi i SoËiju, zatim razgovori ministra odbrane Aleksandra VuËiÊa sa Dmitrojem Rogozinom, saopπtewe Moskve o izdvajawu milijarde dolara za podrπku srpskom buxetu, uz 800 hiqada dolara, koje su veÊ odobrene srpskim æeleznicama. NikoliÊ je saopπtio da je poËela „nova era u odnosima Srbije i Rusije”. U jednom intervjuu izrazio je uverewe da Êe Srbija postati most izmeu EU i Rusije poπto je podvukao da sa Moskvom, koja Beogradu nikad nije postavqala nikakve uslove, ima izuzetne odnose.

Kakva je perspektiva za stabilnost i Ëvrstinu takvih odnosa?

Da bi se odgovorilo na to pitawe, samo se treba setiti da Zapadu ne moæe da se dopadne poboqπawe odnosa meu naπim dvema zemqama jer je Zapad Ëitave dve decenije radio na wegovom ruπewu. Tako da su u Beogradu poËeli da se u posetama smewuju politiËari iz Evrope i SAD. Predlaæem da se ne gata kako Êe se razvijati odnosi Beograda i Moskve, veÊ samo da pogledamo nekoliko Ëiwenica koje govore same po

Iskra 1. decembar 2012.

— Srbija je na zasedawu OEBS osudila Rusiju zbog Pusi Rajot; — NikoliÊ nije mogao da tokom sastanka sa Vladimirom Putinom potpiπe Ugovor o isporukama gasa jer je ministarka energetike Zorana MihajloviÊ, koja je do tada viπe puta istupala protiv postavqawa Juænog toka kroz Srbiju, zamenila dokumenta zavrπne varijante Ugovora bez znawa predsednika, pokuπavajuÊi da iz teksta izbriπe Jugorosgaz, koji je jedan od uËesnika u projektu;

Svakako da postoji æeqa da se opravda predsednik - hajde, de - nije znao πta su savetnici i ministri Ëinili. Naravno, napredwaci su mlada stranka, nemaju dovoqno veliki kadrovski potencijal, ali to ne bi trebalo da pravda savetnike koji Ëine takve greπke.

RUGAWE RUSIJI Joπ jedan primer.

Savetnik NikoliÊa profesor Oliver AntiÊ πokirao je i uzdrmao javnost izjavom da bi za Jugoslaviju bilo boqe da je ostala u paktu sa Hitlerom, nego πto se borila protiv faπizma. I novinari su takoe poËeli da mewaju ton, neumesno se dodvoravajuÊi vlasti. Pojavquju se Ëlanci sa nazivima „Rusi gazduju Srbijom”, o ruskim kreditima se podrugqivo piπe: „Kad nema kiπe - dobar je i grad”. Na primer, Dragomir AnelkoviÊ u magazinu „PeËat” piπe: „Mi, koji smo odseËeni NATO kordonom i od EU i od Rusije, na æalost (...) nismo u sferi (...) wenih æivotnih interesa”. I sam pravi zakquËak: „Rusija danas u naπem okruæewu ne predstavqa najjaËi vojno-politiËki faktor” i predlaæe da se preorijentiπemo na evroatlantski blok, sve dok i u wemu ne doe do raspada, kao nekad u sovjetskom.

Ruski politiËari za sada ne reaguju na te Ëiwenice. Ali srpske novinare zanima odgovor na pitawe: „Da li to srpski politiËari svesno sabotiraju saradwu sa Rusijom ili se zaista radi o diletantima koji rukovode?”

Fond strateπke kulture 7.11.2012.

JELENA GUSKOVA (Podvukla - Iskra)

13

Uticaj partijske politike na loπe stawe u Ministarstvu spoqnih poslova

DOSIJE - SRPSKA DIPLOMATIJA PraktiËno dve decenije unazad naπe druπtvo je u vrtlogu politiËkih turbulencija.

Mewali su se predsednici, premijeri, ministri, koalicije, politike, ali su kroz sve te promene spoqna politika zemqe i diplomatija ostajale u zavetrini, daleko od oËiju javnosti. Razume se i bez znaËajnog uvida javnosti u wen rad i rezultate.

Da li znate ko je Πani Dernaku, roen 1953. u Kosovskoj Mitrovici? Ne znate. Verovatno nikad Ëuli. On je trenutno pomoÊnik ministra spoqnih poslova Republike Srbije zaduæen za konzularne poslove... ©ta vam znaËi ime Goran AleksiÊ, roen 1960. godine u Rimu? VeÊini graana Srbije on je verovatno nepoznata osoba, ali je pomoÊnik ministra i direktor Generalne direkcije za bilateralnu saradwu...

Za Ivana MrkiÊa, roenog 1953. godine u Beogradu, aktuelnog ministra spoqnih poslova, Ëuli ste najverovatnije kad je imenovan na tu visoku dræavnu funkciju.

Kad zavirite u personalne dosijee tih navedenih funkcionera, koji Ëine aktuelni vrh srpske diplomatije, kao πto je „Akter” imao priliku da zaviri, uoËavate svima zajedniËku karakteristiku - reË je o karijernim diplomatama koji su viπe-mawe ceo radni vek u diplomatiji i Ministarstvu spoqnih poslova, bez obzira na to da li je reË o SFRJ, SRJ i naposletku Republici Srbiji.

Da li treba shodno spoqnopolitiËkoj poziciji Srbije kako danas, tako i u prethodne dve decenije, uzimajuÊi u obzir wene uspehe i ugled, uticaj i snagu zemqe u svetu, specijalno objaπwavati o kakvom je Ministarstvu reË, uspeπnom ili neuspeπnom, sposobnom ili nesposobnom?

Ministarstvu koje je dræavne i nacionalne interese uspeπno zastupalo i ostvarivalo u svetu, ili je to Ëinilo na neuspeπan naËin, i sada joπ uvek to Ëini?

Odgovor se sam nameÊe. ReË je o neorganizovanom Ministarstvu. ZaËaurenom Ministarstvu, do te mere zaËaurenom da srpska javnost tri puta veÊi broj informacija ima o radu tajnih sluæbi poput BIA-e, VBA i VOA-e u odnosu na Ministarstvo spoqnih poslova.

Ipak mistifikacija koja je godinama paæqivo gajena, a vezana je za to Ministarstvo, nije sluËajna. Ona je u funkciji zaklawawa stvarnog stawa u wemu. A stawe je poput rezultata rada srpske diplomatije. Katastrofalno.

U vreme Josipa Broza Tita i SFRJ je SID, Sluæba za istraæivawe i dokumentaciju iza Ëijeg se benignog naziva zapravo krila tajna sluæba Ministarstva spoqnih poslova orijentisana ka radu u inostranstvu, predstavqao πpic jugoslovenske diplomatije. Uz wegovu pomoÊ to Ministarstvo i dræavni vrh na Ëelu sa Brozom probijalo se gde se teπko moæe probiti. Danas od SID-a nema niπta. Ne postoji.

Ta sluæba lagano je devastirana unazad dve

14

decenije kreÊuÊi se ka konaËnom ciqu, wenom ukidawu i obesmiπqavawu. Interes za takav razvoj dogaaja imali su strani faktori, pre svih neke velike sile, a pomagaËe u ostvarivawu tog interesa imale su i u Ministarstvu spoqnih poslova Srbije.

Otuda slepilo i hroniËna neinformisanost u tom Ministarstvu, i izostanak „πpica” dræavnom vrhu Srbije za ostvarivawe iole delikatnog zadatka u domenu spoqne politike. Iako je Ministarstvo spoqnih poslova i u vreme SFRJ i do dana-danaπweg bilo izloæeno partijskim uticajima i „sklawawu” odreenih kadrova na vaæna mesta u diplomatskoj mreæi πirom sveta, kako bi se zadovoqili wihovi liËni interesi ili je pak po sredi bilo sklawawe po kazni i sa ciqem wihovog udaqavawa iz epicentra politiËkih deπavawa u Beogradu, ta praksa nikada nije poprimila takve razmere kao u proteklih 10 godina. To za posledicu ima popuwenost ambasada i konzulata πirom sveta praktiËno neupotrebqivim kadrovima. ©ta viπe, takvi kadrovi proizvode ozbiqne posledice i πtetu po dræavne i nacionalne interese danaπwe Srbije.

Neverovatno zvuËi da tolika infrastruktura, diplomatska mreæa, broj kadrova i uposlenika po ambasadama i konzulatima nije u stawu da animira i usmeri u Srbiju ozbiqne investitore, koji su danas strateπki neophodni lokalnoj ekonomiji za daqi ekonomski rast i razvoj zemqe.

Postavqa se pitawe zaπto je Ministarstvo spoqnih poslova u tom smislu neorganizovano.

Iz wega proizlazi naredno pitawe koje glasi - koliko graane Srbije koπta godiπwe srpska diplomatija, a πta od te diplomatije imaju i graani i Srbija, kad ni najobiËniji pasoπ naπoj dijaspori nije omoguÊeno da na jednostavan i jeftin naËin zameni ili izvadi u ambasadama i konzulatima πirom sveta.

IstraæujuÊi tu temu otkrili smo sluËajeve evidentne korupcije i organizovanog kriminala vezanog za Ministarstvo spoqnih poslova i diplomate πirom sveta. Otkrili smo da pojedinci u diplomatskim misijama imaju privatne poslovne i korporativne interese koji idu dotle da u jednoj zemqi sluæbuju, a u susednoj imaju registrovanu privatnu kompaniju. Otkrili smo da neke diplomate imaju pasoπe nama susednih republika, u kojima niËu nekretnine registrovane na rodbinu naπih diplomatskih predstavnika u inostranstvu.

Ovaj tekst nema nameru da izazove afere u Ministarstvu spoqnih poslova, on ima karakter analize koja zahteva urgentno reagovawe u tom Ministarstvu kojem je neophodna temeqita reforma, osveæavawe, modernizacija i nova koncepcija rada koja Êe ga uËiniti uspeπnim i sposobnim da izvrπava zadatke od najvaænijih dræavnih i nacionalnih interesa.

Praksa ministara koji su uæivali politiËko „pokroviteqstvo”, kao πto je bilo u sluËaju (Kraj na str. 16/2)

Iskra 1. decembar 2012.

NIKOLI∆EV PATRIOTIZAM JEDNAK JE TADI∆EVOM EVROPEJSTVU (...) Pre nepune dve nedeqe, nakon dolaska iz Wujorka i „drskog” obraÊawa tamoπwim zvaniËnicima, dajuÊi im do znawa da Srbija moæe i istoku da se okrene. U pojedinim trenutcima osetilo se da bi Srbija moæda mogla i da ispliva iz zapadnog blata.

Posebno nakon famoznog intervjua u Novostima, gde u stilu velikosrbijanca jasno daje do znawa da Êe se za Kosovo boriti do samog kraja. Verujem da su se mnogi zapitali da li su pogreπili u proceni Tomislava NikoliÊa i prerano ga okarakterisali kao potencijalnog izdajnika. Ali ne leæi vraæe..

Dok je predsednik zamajavao graane svojim patriotizmom, premijer je videvπi da se sprema nevoqa koju Êe kod zapada izazvati NikoliÊev govor, odmah bræe boqe potrËao na raport kod „Keti” i prihvatio ruku, a usput i ko zna πta joπ, Haπima TaËija, ne bi li ublaæio efekat i πtetu velikosrpskih izjava koje prete da naruæe evropskodemokratskom putu kojim Srbija nastoji da se kreÊe. ©ta se zaista desilo, πta je dogovoreno i ko je sve primio pecke iz Brisela nije poznato u javnosti, izvesno je samo da su se oni jedinstveni euforiËni trenuci koje nam je pruæio predsednik Srbije viπe neÊe ponoviti, jer put kojim Srbija nastavqa da ide nije niπta drugaËiji nego onaj kojim su je vodili weni prethodnici proteklih godina, ka demokratiji i zapadu, odnosno konaËnoj propasti i izdaji.

Nakon povratka svog koalicionog partnera i premijera vlade u Srbiju, sa svim onim neverovatnim novostima i doæivqajima koje je nesebiËno podelio sa nama i predsednik Srbije mewa ploËu.

NagoveπtavajuÊi pojedine delove „Tajne platforme” koju je sam napisao, on takoe u svojim izjavama pozdravqa susret Ivice DaËiÊa sa Haπimom TaËijem, Ëiji je zajedniËki sastanak oznaËio poËetak daqih pregovora Srbije i sada viπe ne nelegalnih struktura na Kosmetu, veÊ kako sam naglaπava privremenih.

Od krajwe desnih stavova u kojima je spreman na odustajawe od evropskog puta radi oËuvawa celovitosti Srbije, do krajwe liberalnih u kojima Evropa nema alternativu, nije proπlo ni dve nedeqe. Pa je tako sada veÊ epohalna izjava „Ako zatraæe Kosovo, neÊemo u Evropu”, zamewena „tajnom platformom” a Ëija se suπtina najboqe ogleda u sledeÊoj izjavi: „Da pronaemo neki novi modus ili model koji postoji u evropskim dræavama za mnoge pripadnike mawina i mnoge dræave i koji bi mogao da bude primewen na Srbiju, a da predstavqa ostvarawe onoga πto bi Albanci æeleli da imaju, a to je suπtinska autonomija, veliki stepen prava, da ostvaruju prihode da ih sami raspodequju, da sude, istraæuju... ali da se istovremeno i Srbija ne mora da se liπi dela svoje teritorije”.

Ova skoro neverovatna izjava u kojoj on pomiwe neki novi model ureewa a u kom Êe Albanci dobiti ono πto æele, odnosno autonomiju i

Iskra 1. decembar 2012.

otcepqewe, potkrepqena je i tvrdwom da je Srbija ispunila sve uslove koje je Evropska Unija od we traæila, posebno ako se veoma dobro zna da je prvi i osnovni uslov EU koji je postavqen pred Srbiju priznavawe nezavisnosti Kosova.

Jedino pitawe koje je ostalo predsedniku a to je kako Êe to priznawe upakovati a da narod to ne primeti. Kako Êe istovremeno ostati nacionalista i izdajnik. Istina wegov predhodnik je bar u jednoj stvari bio iskren, on se iskreno gnuπao svakog vida nacionalizma i uopπte i Srbije, stoga je velika dilema πta je gore licemerje ili otvorena izdaja.

Daqe Predsednik NikoliÊ kaæe :„Da nije KiM mislim da bi Srbija odavno bila u pregovorima, a ovako ostaje da ureujemo dræavu kao i do sada, a da se nadamo da Êemo biti Ëlan EU i da ne gubimo vreme, veÊ da sa prijateqima πirom sveta ostvarujemo saradwu, jer ekonomija je danas jedina politika”.

Bez potrebe vaewa konteksta i kasnijih optuæbi da su novinari πqam koji permutuje tue reËenice, ovde predsednik vrlo jasno i direktno govori o Kosmetu kao velikom bremenu i koËnici za ulazak u Evropu, u srce ekonomskog kolapsa preko potrebno zaduæenoj Srbiji. Da nije ovakvih politiËara koji ne mogu jednu Ëvrstu odluku da donesu i iste se dræe, davno bismo mi skinuli EU sebi sa vrata i okrenuli jedinoj zemqi koja je istovremeno i prijateqski nastrojena ka nama a i u daleko boqoj finansijskoj situaciji od Evropske Unije, Rusiji.

No, da se politika sadaπwe vlasti nije promenila ni malo od proπlih, nego je samo agresivnija po pitawu Ëiwewa ustupaka i ispuwavawa uslova (kojima se kraj ne nazire) zapadnih nalogodavaca, vidi se opet iz te dve stolice, istoka i zapada. Na prilike i ponude koje Srbija dobija sa istoka ne gleda se sa zahvalnoπÊu, veÊ kao na jednu prirodnu i oËekivanu stvar koju je Srbija (ko zna zaπto) zasluæila da dobije i ti ustupci se vrlo olako shvataju. Dok se sa druge strane na ono veliko niπta koje nama Ëini EU, sva ona poniæewa, cepkawa, meπawe u unutarwu politiku, gleda sa velikom zahvalnoπÊu.

I dok istovremeno ta Rusija stoji kao velika podrπka Srbije u wenoj borbi za oËuvawe celovitosti zemqe, kritikujuÊi zemqe koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije, naπ predsednik u ovoj prvopomenutoj poseti Makedoniji, pruæa podrπku svim zemqama koje su priznale Kosmet, istiËuÊi da su mu jednako drage i one koje jesu i one koje nisu, maltene ËestitajuÊi im na hrabrosti. I uz osmeh objaπwava da je reakcija koju je ispoqio kada je Makedonija priznala nezavisnost Kosmeta bila emotivna. BiÊe da kad se postane predsednik, Ëovek ostaje bez emocija. Ovo je samo jedan od mnoπtva primera koje naπa vlast svakodnevno Ëini pokazujuÊi i direktno i indirektno Rusiji da im wena podrπka viπe nije tako bitna, jer zaπto bi Rusima bila bitnija celovitost Srbije nego πto je to nama samima.

19

SAD Êe... Али он је сада шеф Путинове администрације?

Да, јесте. Но, оно је било време када смо се свуда по свету повлачили. Отишли смо из велике обавештајне базе и центра лурдес на Куби, отишли смо из велике војне базе Кам Ран у Вијетнаму, отишли смо и са Косова. Сада покушавамо да се вратимо. И на Кубу? - Могуће. Кажете да је одлука о одласку руске војске са Косова била под утицајем Американаца, али тада је предсeдник Русије био Владимир Путин у свом првом мандату? Путин је тада слушао своје либерално окружење, слушао је Иванова и Квашњина. А данас, кога данас слуша председник Путин?

Данас је председник сменио трговца намештајем са положаја министра одбране Русије. Сердјуков је смењен. Нови министар одбране генерал армије Сергеј Шојгу, херој Русије, одличан је организатор и право решење за министра одбране.

Амерички антиракетни штит у Румунији? Колико је то велика претња безбедности Русије?

Ми на тај систем у Румунији гледамо мирно, то је тамо само део великог америчког система, односно део поморског система антиракетне одбране. Америка опрема 41 ратни брод системом антиракетне одбране и ти бродови могу да се појаве у свим морима и океанима, од Баренцовог до Црног мора, и то јесте велика опасност.

Како ћете реаговати ако се ти амерички ратни бродови са елементима противракетне одбране појаве у Црном мору, у међународним водама, или у територијалним водама Румуније? Постоји Конвенција из Монтреа из 1936. године која регулише боравак ратних бродова у Црном мору и оних земаља које не излазе на Црно море? По тој конвенцији право контроле упловљавања свих ратних бродова у Црно море имају Турци. А Турска је чланица НАТО-а и савезник САД. Само присуство ратних бродова са елементима система антиракетне одбране у Црном мору носи опасност.

У време Варшавског уговора Совјетски Савез није имао војне базе у Румунији и у Бугарској. Сада тамо војне базе имају Американци, односно НАТО. Носи ли то и ризик евентуалног нуклеарног рата на Балкану?

Уколико дође до кризе, то би могао да буде удар конвенционалним борбеним средствима. То неће нужно и одмах захтевати удар и нуклеарним оружјем, јер су главне трајекторије евентуалне размене нуклеарних удара између Русије и САД на северу.

18

Да ли је процес ширења НАТО-а на исток застао у Грузији? Није само Грузија у питању, ту су још и Азербејџан, Узбекистан, Таџикистан, Киргизија, тамо су структуре НАТО-а већ присутне. Русија сада са Кином решава задатак потискивања НАТО-а из тих држава. У време када је председник Русије био Дмитриј Медведев било је одобрено и формирање логистичке базе НАТО-а на територији Русије, у Уљановску, ради снабдевања трупа ИСАФ у Авганистану. Какав је сада статус те базе?

Она постоји, и даље је у функцији логистичке подршке снагама ИСАФ-а у Авганистану. Колико НАТО за то плаћа Русији? - Скоро ништа. Како је то могуће?

Браћа либерали. Но, сада је код нас у току велика кампања против те базе. Донедавни министар одбране Сердјуков највећи је кривац за ту базу. Ипак, та ће база функционисати још неко време, али после повлачења снага ИСАФ-а из Авганистана 2014. године, председник Путин ће је затворити. Војни односи између Русије и САД?

У време Иванова и Сердјукова имали смо и неке вежбе снага ПВО заједно с Американцима. Мислим да тога више неће бити. Садашњи ниво односа НАТО–Русија?

Ја бих то назвао „дежурни режим на леру“. То је низак интензитет односа. После напада НАТО-а на либију прошле године, нема активних односа између Русије и НАТО-а. Је ли искуство из Либије одредило став Москве у случају садашњег сукоба у Сирији?

Управо тако, Путин је у време напада НАТО-а на либију био премијер и био је оштро против напада на либију. Он је то назвао и „крсташким ратом“, био је против тадашњег става Кремља о томе. Али тада је председник био медведев, и то је била пукотина у њиховим односима. Како је то превазиђено?

Медведев се не каје, Путин га не критикује због тога. Русија са Путином на челу већ је три пута ставила вето у Савету безбедности око Сирије. Тога није било ни у време хладног рата. Шта ако НАТО нападне Сирију, односно ако директно војним снагама подржи сиријску опозицију? Како ће реаговати Москва?

(Kraj na str. 20/2)

Iskra 1. decembar 2012.

Marko Lopuπina o svojoj kwizi

UBICE U IME DRÆAVE KRVAVA TAJNA Kada je krajem marta 2012. godine u Evropskom parlamentu povodom rezolucije o evropskim integracijama Srbije odræana debata o uslovima koje treba da zadovoqi zvaniËni Beograd, preporuËeno je otvarawe pretprijemnih pregovora o napretku... Tekst rezolucije je saËiwen na osnovu izveπtaja Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju.

- Pod hitno treba da se nastavi posao oko uklawawa naslea bivπih tajnih sluæbi iz doba komunizma, kao i otvarawe nacionalnih arhiva, naroËito UDBE. Evropski parlament zahteva od Srbije da se otvore dosijei tajne policije, okonËa rehabilitacija i isplate odπtete qudima stradalih u politiËkim i policijskim procesima i progonima. Otvarawe dosijea nije uslov da Srbija dobije datum za otpoËiwawe pregovora sa EU, ali kada budete krenuli u pregovore, prvo vas Ëeka otvarawe poglavqa 23 u okviru kog je i to pitawe - izjavio je Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Srbija je danas jedina evropska zemqa koja nije zakonski regulisala oblast tajnih dosijea sluæbe dræavne bezbednosti i koja skriva krvave stranice vlastite istorije.

Naime, za Srbiju se decenijama govorilo da je policijska dræava. Ova tvrdwa je plod viπegodiπwih stradawa srpskog i jugoslovenskih naroda od politiËke policije, zaπtitnika prvo sistema Josipa Broza, a potom reæima Slobodana MiloπeviÊa.

I Tito i Sloba su imali svoju agenturu, specijalne odrede i jedinice za tajne likvidacije svojih politiËkih protivnika. U vreme FNRJ i SFRJ to su bile sluæbe bezbednosti poznate po svojim skraÊenicama i zloËinima, koje su se krili iza oznaka - OZNA (Odeqewe za zaπtitu naroda), UDBA (Uprava dræavne bezbednosti) i SDB (Sluæba dræavne bezbednosti). Uz wih je delovao vojni odred KNOJ. U doba SRJ i dræave SCG politiËke neistomiπqenike progoninili su RDB (Resor dræavne bezbednosti) i JSO (Jedinica za specijalne operacije).

Broz je imao svoje dræavne ubice, likvidatore, koji su ubijali pripadnike nacionalnih snaga, jugoslovenske emigrante po

Iskra 1. decembar 2012.

svetu i domaÊe neprijateqe po Jugoslaviji i Srbiji.

- Dokazano je da su Britanci odobrili Titu likvidaciju srpskih nacionalnih snaga.

Da su politiËari Aleksandar RankoviÊ, Slobodan PeneziÊ u Srbiji, a Mitja RibiËiÊ i Milka Planinc liËno uËestvovali u ubijawu odbeglih pripadnika nacionalnih snaga u KoËevskom rogu i Blajburgu 1945. godine. Josip Broz je naredio da se omoguÊi upad hrvatskih nacionalista na Raduπu 1972. godine, a potom wihovu likvidaciju, da bi ojaËao svoju vlast.

Titovi naslednicu su za ekzekucije nad emigrantima krajem proπlog veka poËeli da korisite qude iz podzemqa. Brozov sledbenik Stane Dolanc je naredio ubistvo Stjepana –urekoviÊa, direktora u INI, jer je odao Nemacima tajne o vojnim rezervama goriva i potom kao ministar policije odobrio likvidacije desetine emigranata u inostranstvu - tvrdi Boæe VukuπiÊ, koji se bavi izuËavawem krvavih tajni sakrivenih u dosijeima tajnih policija.

VukuπiÊ u svojim kwigama pomiwe identitet likvidatora u ime dræava - Bogoja PanajotoviÊa, Vinka SindiËiÊa, Iliju StaniÊa, Æeqka RaænatoviÊa i dvadesetak drugih.

MiloπeviÊ je kao likvidatore koristio Ëlanove agenture, parapolicije i mafije, koji su izrasli u monstruozni zemunski klan. Ova policijska banda je ubila Ivana StamboliÊa, Slavka ∆uruviju, Dadu VujasinoviÊ i Zorana –iniÊa. U zatvoru se zbog poËiwenih zloËina u ime dræavne vlasti nalaze bivπi πef tajne policije Rade MarkoviÊ, pukovnik policije Milorad Ulemek, Zvezdan JovanoviÊ i ostali uhapπeni Ëlanovi JSO i zemunskog klana.

Kontinuitet dræavnog terorizma koji su koristili Josip Broz i Slobodan MiloπeviÊ trajao je sedam decenija. Taj teror je bio veoma surov. Za sedam decenija koliko su se komunisti i socijalisti krvavo obraËunavali sa svojim politiËkim protivnicima, prema slobodnoj proceni istoriËara, ubijeno je u Jugoslaviji oko pola miliona qudi. Srbija je prepuna grobnica ærtava graanskog rata, koje se joπ istraæuju. Likvidirano je i 128 politiËkih i javnih liËnosti u emigraciji i otaxbini. Meutim, o naredbodavcima i izvrπiocima tih ubistava se Êuti.

Deo politiËkih stranaka i javnog mwewa traæi da se dosijei policije otvore i krvava

15

Ubice u...

Dosije - srpska... (sa str.14)

tajna otkrije.

Profesor Bogoqub MilosavqeviÊ sa Pravnog fakulteta "Union" iz Beogradu smatra da je neophodno obelodaniti zloËine iz davne i skorije proπlosti, zaπtititi qudska prava ærtava, ali i wihovih likvidatora. Autor ovog dela se slaæe sa tim predlozima, traæi da se obelodane imena i dosijea likvidatora. Nikoga liËno ne prozivam, niti ga osuujem, veÊ samo koristitim profesionalno pravo da postavim pitawa koja traæe iskrene odgovore. Imena i prezimena qudi, koji su osumwiËeni kao „patriote koje su ubijale zbog dræavnih interesa”, pomiwem onako kako su veÊ koriπÊena u javnosti na mnogo naËina!

- Ko su bile ubice u ime dræave sa prostora bivπe Jugoslavije i sadaπwe Srbije?

- Koliko su i koje qude oni likvidirali?

- ©ta u tajnim dosijeima Brozove i MiloπeviÊeve politiËke policije piπe o ovim likvidatorima i wihovim ærtvama?

- Da li su tajni dosijei dræavnih ubica uniπtavani?

- Mogu li se ti dosijei rekonstruisati?

- Moæe li se na osnovu tih tajnih dokumenata i dosijea tim dræavnim egzekutorim suditi?

- Mogu li se wihove ærtve ubica u ime dræave rehabilitovati?

Sve su to pitawa na koja se traæe odgovori od demokratske vlasti. Nova vlast veÊ dvanaest godina izbegava da otvori tajna dosijea i otkrije najveÊu srpsku krvavu tajnu.

Kako preispitivawe rada tajnih sluæbi Jugoslavije i Srbije nikada u Beogradu nije zvaniËno ozakoweno, a ni zapoËeto, na otvarawe duæe od decenije Ëeka oko 100.000 postojeÊih dosijea. Hrvati i Slovenci su uËinili napor da otkriju istinu o tajnim ubistvima koja su poËini pripadnici sluæbi dræavne bezbednosti. NemaËka je pokrenula u skorije vreme nekoliko sudskih procesa protiv naπih dræavnih likvidatora, koji su ubijali politiËke emigrante u ovoj zemqi. Samo Srbija Êuti!?

Ova kwiga treba da podstakne proces preispitivawa tajni naπe proπlosti. Da upozori da je skrivawe policijskih dosijea nova vrsta zloËina, a da stari ne zastarevaju.

Srpski narod koji je glasao za promene i demokratiju ima pravo na punu istinu?

Beograd, Vidovdan 2012.

(Podvukla - Iskra)

16

Autor

(Vuka JeremiÊa i Borisa TadiÊa, a koja u sliËnom pravcu ide i sada kada je reË o Ivanu MrkiÊu i wegovim kumovima koji mu prave Ëvrsti most ka Aleksandru VuËiÊu i Tomislavu NikoliÊu, morala bi da prestane ukoliko se od jednog neorganizovanog Ministarstva i neefikasne diplomatije oËekuje da doprinese realizaciji iole vaænih zadataka i dræavnih interesa...

Danaπwa srpska diplomatija obiluje kadrovima koji su promenili stranu, nisu u sluæbi Srbije. Istraæivawe sprovedeno vezano za ovu temu ukazuje da aktivnosti naπih diplomata u funkciji obaveπtajnih agenata stranih sila poprima ozbiqne razmere, i uoËqivo je izostajawe ozbiqnih reakcija po tom pitawu. Pitawe je zaπto.

UoËqivi javaπluk u dræavnoj upravi, javnim preduzeÊima, praÊen korupcijom i organizovanim kriminalom, praktiËno je istovrstan i u domenu spoqnih poslova, samo πto su posledice takvih aktivnosti u diplomatiji druπtveno i dræavno opasnije zbog specifiËnosti posla koji diplomatija obavqa.

Iako je danas u Ministarstvu spoqnih poslova prisutan i evidentan broj ozbiqnih i sposobnijih kadrova, u uslovima aktuelnog funkcionisawa sistema rada srpske diplomatije nijedan kadar nije dovoqno dobar da pomeri stvari naboqe.

Istraæivawe koje je „Akter” sproveo ukazuje da je neophodno mewati ceo sistem, a ne ceo kadrovski potencijal, iako znaËajan deo mora da potraæi nova, za druπtvo i dræavu, kao i poreske obveznike neoptereÊujuÊa zanimawa.

Srbija je na putu svojevrsne spoqnopolitiËke izolacije od strane ozbiqnog broja zemaqa EU, kako „Akter” saznaje ne od izvora u Briselu, veÊ iz dokumentacije do koje je doπao u Briselu, iako iz Ministarstva spoqnih poslova ne stiæu te informacije ni u dræavni vrh Srbije ni u srpsku javnost.

Upravo iz tog razloga, nesposobnosti da pravovremeno izveπtava, a kamoli da ostvaruje i nameÊe srpski uticaj u svetu, nije dovoqno samo promeniti vrh Ministarstva, neophodno je formirati modernu srpsku diplomatiju, a sadaπwu izloæiti po prvi put od Brozovog vremena temeqnoj reformi.

Kako „Akter“ saznaje od izvora u vrhu Ministarstva, otpor svakoj promeni karakteristiËan je za to Ministarstvo, ali Ëiwenica da je Josip Broz Tito imao popriliËno nepedigriranu diplomatiju, i da je ostvarivao svima poznate spoqnopolitiËke ciqeve i interese SFRJ, ukazuje da je u naπoj diplomatiji isuviπe „prekvalifikovanih” koji mnogo koπtaju, a malo vrede, te stoga predstavqaju problem, a ne reπewe za spoqnopolitiËke ciqeve i interese Srbije.

Vreme je za temeqne promene u Ministarstvu spoqnih poslova Republike Srbije, uostalom kao i u oblasti voewa spoqne politike.

Sem ukoliko nije dræavni interes da Srbija zavrπi u izolaciji i sa dodatnim ruπewem standarda graana.

Akter, 21.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

Aleksandar SaviÊ

Iskra 1. decembar 2012.

Intervju: генерал леонид Георгијевич Ивашов

САД ћЕ ПОКУШАТИ ДА ПОТКОПАЈУ ОДНОСЕ КИНЕ И РУСИЈЕ

У ком ће правцу ићи америчко-руски војни односи после избора у САД? Шта ће бити са Сиријом, а шта на Балкану са америчким ракетним штитом? Пензионисани генерал-пуковник леонид Ивашов, најугледнији руски војни стручњак, управо на захтев председника Владимира Путина пише нову геополитичку стратегију Русије. Генерал Ивашов је пријатељ Србије, својевремено је имао велики сукоб са премијером Черномирдином око Косова и тврди да је Черномирдин 1999. преварио Србију.

Генерале, после победе Барака Обаме, куда иде Америка?

САД ће се суочити са процесом промене геополитичке ситуације у свету, и то ће доста утицати на америчку спољну и унутрашњу политику. Ако се велики Евроазијски савез буде формирао и постане основни конкурент Америци у борби за утицај на светске процесе, онда ће САД морати да се спремају за улогу другог центра светске моћи. Хоће ли то ићи мирно или ће Обама тежити рату, видећемо. Многи амерички политичари, истраживачи и финансијери говоре о трећем светском рату. Ја не мислим тако и сматрам да трећег светског рата неће бити, али ће САД подстицати сукобе да би поткопале економију Кине, да би у Кини изазвале социјалне потресе, да би поквариле односе Кине и Русије. Но, ако процес јачања Шангајске организације буде ишао брже, то ће натерати САД да се смире, јер неће више бити једини геополитички центар силе. Унутрашњу политику Обамине администрације одредиће надолазећа нова финансијско-економска криза. Ви сте били идејни зачетник акције доласка руских падобранаца из базе у Угљевику у БиХ на аеродром Слатина крај Приштине на крају рата, агресије НАТО-а на Југославију 1999? Да, ја и моји потчињени официри били смо дужни да одговоримо НАТО-у, да му не дозволимо да први уђе на то подручје и успостави свој поредак. Постоје шпекулације да тадашњи руски председник Борис Јељцин уопште није знао за тај покрет руских трупа? Председник је знао за ту операцију, али није био упознат са детаљима. Он је одобрио покрет јединице. Како је онда касније дошло скоро до неке врсте извињења Москве Вашингтону?

Тадашњи министар спољних послова Русије Иванов није знао за ту акцију. Ви знате да је врховни командант НАТО-а гене-

Iskra 1. decembar 2012.

рал Весли Кларк наредио команданту снага које су улазиле на Косово, британском генералу Мајку Џексону, да силом избаци руске падобранце са аеродрома Слатина. Генерал Џексон није послушао наређење генерала Кларка, рекавши му „да не жели да изазове почетак трећег светског рата“. Шта би се догодило да су снаге НАТО-а припуцале тада по руским војницима? Трећи светски рат? Не, не би било трећег светског рата, јер да би се припуцало по руским војницима потребна је била одлука Савета НАТО-а. А међу чланицама тог савета су и три државе које су биле енергично против таквог развоја догађаја. Које су то три државе? - Нека остане тајна. Ипак, не можете да негирате да је постојала велика опасност од сукоба руских војника и војника НАТО-а на аеродрому Слатина?

Знате, једна је ствар некажњено и противно међународном праву бомбардовати Србију, ратовати са Србијом, а друга је ствар ратовати са Русијом. Имали смо договор са Југословенском армијом: у случају да НАТО силом крене на руске падобранце – да Југословенска армија заједно са нашим војницима прихвати борбу са снагама НАТО-а на Косову. У том тренутку Југословенска војска још није почела ни да се повлачи са Косова, била је у борбеном распореду практично неокрњена, док су снаге НАТО-а тек улазиле на Косово. Све је то НАТО знао и зато британски генерал Џексон и није хтео да нареди било какав сукоб са руским падобранцима. Мене је један немачки генерал тада упитао, до чега такав инцидент може да доведе? Рекао сам му: ако нападну руску војску, да се онда спреме да бране Брисел. Зашто је руска војска после неколико година отишла са Косова?

Наш тадашњи министар одбране Иванов и начелник Генералштаба генерал Квашњин били су под утицајем Американаца и они су предложили председнику такву одлуку. Министар одбране Русије и начелник Генералштаба руских оружаних снага да буду под утицајем Американаца? Не могу да верујем. Да, они су сматрали да безбедност Русије није могућа без помоћи САД.

Је ли због тога тадашњи министар одбране Иванов смењен? Не знам све разлоге за његову смену.

17

Ubice u...

Dosije - srpska... (sa str.14)

tajna otkrije.

Profesor Bogoqub MilosavqeviÊ sa Pravnog fakulteta "Union" iz Beogradu smatra da je neophodno obelodaniti zloËine iz davne i skorije proπlosti, zaπtititi qudska prava ærtava, ali i wihovih likvidatora. Autor ovog dela se slaæe sa tim predlozima, traæi da se obelodane imena i dosijea likvidatora. Nikoga liËno ne prozivam, niti ga osuujem, veÊ samo koristitim profesionalno pravo da postavim pitawa koja traæe iskrene odgovore. Imena i prezimena qudi, koji su osumwiËeni kao „patriote koje su ubijale zbog dræavnih interesa”, pomiwem onako kako su veÊ koriπÊena u javnosti na mnogo naËina!

- Ko su bile ubice u ime dræave sa prostora bivπe Jugoslavije i sadaπwe Srbije?

- Koliko su i koje qude oni likvidirali?

- ©ta u tajnim dosijeima Brozove i MiloπeviÊeve politiËke policije piπe o ovim likvidatorima i wihovim ærtvama?

- Da li su tajni dosijei dræavnih ubica uniπtavani?

- Mogu li se ti dosijei rekonstruisati?

- Moæe li se na osnovu tih tajnih dokumenata i dosijea tim dræavnim egzekutorim suditi?

- Mogu li se wihove ærtve ubica u ime dræave rehabilitovati?

Sve su to pitawa na koja se traæe odgovori od demokratske vlasti. Nova vlast veÊ dvanaest godina izbegava da otvori tajna dosijea i otkrije najveÊu srpsku krvavu tajnu.

Kako preispitivawe rada tajnih sluæbi Jugoslavije i Srbije nikada u Beogradu nije zvaniËno ozakoweno, a ni zapoËeto, na otvarawe duæe od decenije Ëeka oko 100.000 postojeÊih dosijea. Hrvati i Slovenci su uËinili napor da otkriju istinu o tajnim ubistvima koja su poËini pripadnici sluæbi dræavne bezbednosti. NemaËka je pokrenula u skorije vreme nekoliko sudskih procesa protiv naπih dræavnih likvidatora, koji su ubijali politiËke emigrante u ovoj zemqi. Samo Srbija Êuti!?

Ova kwiga treba da podstakne proces preispitivawa tajni naπe proπlosti. Da upozori da je skrivawe policijskih dosijea nova vrsta zloËina, a da stari ne zastarevaju.

Srpski narod koji je glasao za promene i demokratiju ima pravo na punu istinu?

Beograd, Vidovdan 2012.

(Podvukla - Iskra)

16

Autor

(Vuka JeremiÊa i Borisa TadiÊa, a koja u sliËnom pravcu ide i sada kada je reË o Ivanu MrkiÊu i wegovim kumovima koji mu prave Ëvrsti most ka Aleksandru VuËiÊu i Tomislavu NikoliÊu, morala bi da prestane ukoliko se od jednog neorganizovanog Ministarstva i neefikasne diplomatije oËekuje da doprinese realizaciji iole vaænih zadataka i dræavnih interesa...

Danaπwa srpska diplomatija obiluje kadrovima koji su promenili stranu, nisu u sluæbi Srbije. Istraæivawe sprovedeno vezano za ovu temu ukazuje da aktivnosti naπih diplomata u funkciji obaveπtajnih agenata stranih sila poprima ozbiqne razmere, i uoËqivo je izostajawe ozbiqnih reakcija po tom pitawu. Pitawe je zaπto.

UoËqivi javaπluk u dræavnoj upravi, javnim preduzeÊima, praÊen korupcijom i organizovanim kriminalom, praktiËno je istovrstan i u domenu spoqnih poslova, samo πto su posledice takvih aktivnosti u diplomatiji druπtveno i dræavno opasnije zbog specifiËnosti posla koji diplomatija obavqa.

Iako je danas u Ministarstvu spoqnih poslova prisutan i evidentan broj ozbiqnih i sposobnijih kadrova, u uslovima aktuelnog funkcionisawa sistema rada srpske diplomatije nijedan kadar nije dovoqno dobar da pomeri stvari naboqe.

Istraæivawe koje je „Akter” sproveo ukazuje da je neophodno mewati ceo sistem, a ne ceo kadrovski potencijal, iako znaËajan deo mora da potraæi nova, za druπtvo i dræavu, kao i poreske obveznike neoptereÊujuÊa zanimawa.

Srbija je na putu svojevrsne spoqnopolitiËke izolacije od strane ozbiqnog broja zemaqa EU, kako „Akter” saznaje ne od izvora u Briselu, veÊ iz dokumentacije do koje je doπao u Briselu, iako iz Ministarstva spoqnih poslova ne stiæu te informacije ni u dræavni vrh Srbije ni u srpsku javnost.

Upravo iz tog razloga, nesposobnosti da pravovremeno izveπtava, a kamoli da ostvaruje i nameÊe srpski uticaj u svetu, nije dovoqno samo promeniti vrh Ministarstva, neophodno je formirati modernu srpsku diplomatiju, a sadaπwu izloæiti po prvi put od Brozovog vremena temeqnoj reformi.

Kako „Akter“ saznaje od izvora u vrhu Ministarstva, otpor svakoj promeni karakteristiËan je za to Ministarstvo, ali Ëiwenica da je Josip Broz Tito imao popriliËno nepedigriranu diplomatiju, i da je ostvarivao svima poznate spoqnopolitiËke ciqeve i interese SFRJ, ukazuje da je u naπoj diplomatiji isuviπe „prekvalifikovanih” koji mnogo koπtaju, a malo vrede, te stoga predstavqaju problem, a ne reπewe za spoqnopolitiËke ciqeve i interese Srbije.

Vreme je za temeqne promene u Ministarstvu spoqnih poslova Republike Srbije, uostalom kao i u oblasti voewa spoqne politike.

Sem ukoliko nije dræavni interes da Srbija zavrπi u izolaciji i sa dodatnim ruπewem standarda graana.

Akter, 21.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

Aleksandar SaviÊ

Iskra 1. decembar 2012.

Intervju: генерал леонид Георгијевич Ивашов

САД ћЕ ПОКУШАТИ ДА ПОТКОПАЈУ ОДНОСЕ КИНЕ И РУСИЈЕ

У ком ће правцу ићи америчко-руски војни односи после избора у САД? Шта ће бити са Сиријом, а шта на Балкану са америчким ракетним штитом? Пензионисани генерал-пуковник леонид Ивашов, најугледнији руски војни стручњак, управо на захтев председника Владимира Путина пише нову геополитичку стратегију Русије. Генерал Ивашов је пријатељ Србије, својевремено је имао велики сукоб са премијером Черномирдином око Косова и тврди да је Черномирдин 1999. преварио Србију.

Генерале, после победе Барака Обаме, куда иде Америка?

САД ће се суочити са процесом промене геополитичке ситуације у свету, и то ће доста утицати на америчку спољну и унутрашњу политику. Ако се велики Евроазијски савез буде формирао и постане основни конкурент Америци у борби за утицај на светске процесе, онда ће САД морати да се спремају за улогу другог центра светске моћи. Хоће ли то ићи мирно или ће Обама тежити рату, видећемо. Многи амерички политичари, истраживачи и финансијери говоре о трећем светском рату. Ја не мислим тако и сматрам да трећег светског рата неће бити, али ће САД подстицати сукобе да би поткопале економију Кине, да би у Кини изазвале социјалне потресе, да би поквариле односе Кине и Русије. Но, ако процес јачања Шангајске организације буде ишао брже, то ће натерати САД да се смире, јер неће више бити једини геополитички центар силе. Унутрашњу политику Обамине администрације одредиће надолазећа нова финансијско-економска криза. Ви сте били идејни зачетник акције доласка руских падобранаца из базе у Угљевику у БиХ на аеродром Слатина крај Приштине на крају рата, агресије НАТО-а на Југославију 1999? Да, ја и моји потчињени официри били смо дужни да одговоримо НАТО-у, да му не дозволимо да први уђе на то подручје и успостави свој поредак. Постоје шпекулације да тадашњи руски председник Борис Јељцин уопште није знао за тај покрет руских трупа? Председник је знао за ту операцију, али није био упознат са детаљима. Он је одобрио покрет јединице. Како је онда касније дошло скоро до неке врсте извињења Москве Вашингтону?

Тадашњи министар спољних послова Русије Иванов није знао за ту акцију. Ви знате да је врховни командант НАТО-а гене-

Iskra 1. decembar 2012.

рал Весли Кларк наредио команданту снага које су улазиле на Косово, британском генералу Мајку Џексону, да силом избаци руске падобранце са аеродрома Слатина. Генерал Џексон није послушао наређење генерала Кларка, рекавши му „да не жели да изазове почетак трећег светског рата“. Шта би се догодило да су снаге НАТО-а припуцале тада по руским војницима? Трећи светски рат? Не, не би било трећег светског рата, јер да би се припуцало по руским војницима потребна је била одлука Савета НАТО-а. А међу чланицама тог савета су и три државе које су биле енергично против таквог развоја догађаја. Које су то три државе? - Нека остане тајна. Ипак, не можете да негирате да је постојала велика опасност од сукоба руских војника и војника НАТО-а на аеродрому Слатина?

Знате, једна је ствар некажњено и противно међународном праву бомбардовати Србију, ратовати са Србијом, а друга је ствар ратовати са Русијом. Имали смо договор са Југословенском армијом: у случају да НАТО силом крене на руске падобранце – да Југословенска армија заједно са нашим војницима прихвати борбу са снагама НАТО-а на Косову. У том тренутку Југословенска војска још није почела ни да се повлачи са Косова, била је у борбеном распореду практично неокрњена, док су снаге НАТО-а тек улазиле на Косово. Све је то НАТО знао и зато британски генерал Џексон и није хтео да нареди било какав сукоб са руским падобранцима. Мене је један немачки генерал тада упитао, до чега такав инцидент може да доведе? Рекао сам му: ако нападну руску војску, да се онда спреме да бране Брисел. Зашто је руска војска после неколико година отишла са Косова?

Наш тадашњи министар одбране Иванов и начелник Генералштаба генерал Квашњин били су под утицајем Американаца и они су предложили председнику такву одлуку. Министар одбране Русије и начелник Генералштаба руских оружаних снага да буду под утицајем Американаца? Не могу да верујем. Да, они су сматрали да безбедност Русије није могућа без помоћи САД.

Је ли због тога тадашњи министар одбране Иванов смењен? Не знам све разлоге за његову смену.

17

SAD Êe... Али он је сада шеф Путинове администрације?

Да, јесте. Но, оно је било време када смо се свуда по свету повлачили. Отишли смо из велике обавештајне базе и центра лурдес на Куби, отишли смо из велике војне базе Кам Ран у Вијетнаму, отишли смо и са Косова. Сада покушавамо да се вратимо. И на Кубу? - Могуће. Кажете да је одлука о одласку руске војске са Косова била под утицајем Американаца, али тада је предсeдник Русије био Владимир Путин у свом првом мандату? Путин је тада слушао своје либерално окружење, слушао је Иванова и Квашњина. А данас, кога данас слуша председник Путин?

Данас је председник сменио трговца намештајем са положаја министра одбране Русије. Сердјуков је смењен. Нови министар одбране генерал армије Сергеј Шојгу, херој Русије, одличан је организатор и право решење за министра одбране.

Амерички антиракетни штит у Румунији? Колико је то велика претња безбедности Русије?

Ми на тај систем у Румунији гледамо мирно, то је тамо само део великог америчког система, односно део поморског система антиракетне одбране. Америка опрема 41 ратни брод системом антиракетне одбране и ти бродови могу да се појаве у свим морима и океанима, од Баренцовог до Црног мора, и то јесте велика опасност.

Како ћете реаговати ако се ти амерички ратни бродови са елементима противракетне одбране појаве у Црном мору, у међународним водама, или у територијалним водама Румуније? Постоји Конвенција из Монтреа из 1936. године која регулише боравак ратних бродова у Црном мору и оних земаља које не излазе на Црно море? По тој конвенцији право контроле упловљавања свих ратних бродова у Црно море имају Турци. А Турска је чланица НАТО-а и савезник САД. Само присуство ратних бродова са елементима система антиракетне одбране у Црном мору носи опасност.

У време Варшавског уговора Совјетски Савез није имао војне базе у Румунији и у Бугарској. Сада тамо војне базе имају Американци, односно НАТО. Носи ли то и ризик евентуалног нуклеарног рата на Балкану?

Уколико дође до кризе, то би могао да буде удар конвенционалним борбеним средствима. То неће нужно и одмах захтевати удар и нуклеарним оружјем, јер су главне трајекторије евентуалне размене нуклеарних удара између Русије и САД на северу.

18

Да ли је процес ширења НАТО-а на исток застао у Грузији? Није само Грузија у питању, ту су још и Азербејџан, Узбекистан, Таџикистан, Киргизија, тамо су структуре НАТО-а већ присутне. Русија сада са Кином решава задатак потискивања НАТО-а из тих држава. У време када је председник Русије био Дмитриј Медведев било је одобрено и формирање логистичке базе НАТО-а на територији Русије, у Уљановску, ради снабдевања трупа ИСАФ у Авганистану. Какав је сада статус те базе?

Она постоји, и даље је у функцији логистичке подршке снагама ИСАФ-а у Авганистану. Колико НАТО за то плаћа Русији? - Скоро ништа. Како је то могуће?

Браћа либерали. Но, сада је код нас у току велика кампања против те базе. Донедавни министар одбране Сердјуков највећи је кривац за ту базу. Ипак, та ће база функционисати још неко време, али после повлачења снага ИСАФ-а из Авганистана 2014. године, председник Путин ће је затворити. Војни односи између Русије и САД?

У време Иванова и Сердјукова имали смо и неке вежбе снага ПВО заједно с Американцима. Мислим да тога више неће бити. Садашњи ниво односа НАТО–Русија?

Ја бих то назвао „дежурни режим на леру“. То је низак интензитет односа. После напада НАТО-а на либију прошле године, нема активних односа између Русије и НАТО-а. Је ли искуство из Либије одредило став Москве у случају садашњег сукоба у Сирији?

Управо тако, Путин је у време напада НАТО-а на либију био премијер и био је оштро против напада на либију. Он је то назвао и „крсташким ратом“, био је против тадашњег става Кремља о томе. Али тада је председник био медведев, и то је била пукотина у њиховим односима. Како је то превазиђено?

Медведев се не каје, Путин га не критикује због тога. Русија са Путином на челу већ је три пута ставила вето у Савету безбедности око Сирије. Тога није било ни у време хладног рата. Шта ако НАТО нападне Сирију, односно ако директно војним снагама подржи сиријску опозицију? Како ће реаговати Москва?

(Kraj na str. 20/2)

Iskra 1. decembar 2012.

Marko Lopuπina o svojoj kwizi

UBICE U IME DRÆAVE KRVAVA TAJNA Kada je krajem marta 2012. godine u Evropskom parlamentu povodom rezolucije o evropskim integracijama Srbije odræana debata o uslovima koje treba da zadovoqi zvaniËni Beograd, preporuËeno je otvarawe pretprijemnih pregovora o napretku... Tekst rezolucije je saËiwen na osnovu izveπtaja Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju.

- Pod hitno treba da se nastavi posao oko uklawawa naslea bivπih tajnih sluæbi iz doba komunizma, kao i otvarawe nacionalnih arhiva, naroËito UDBE. Evropski parlament zahteva od Srbije da se otvore dosijei tajne policije, okonËa rehabilitacija i isplate odπtete qudima stradalih u politiËkim i policijskim procesima i progonima. Otvarawe dosijea nije uslov da Srbija dobije datum za otpoËiwawe pregovora sa EU, ali kada budete krenuli u pregovore, prvo vas Ëeka otvarawe poglavqa 23 u okviru kog je i to pitawe - izjavio je Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Srbija je danas jedina evropska zemqa koja nije zakonski regulisala oblast tajnih dosijea sluæbe dræavne bezbednosti i koja skriva krvave stranice vlastite istorije.

Naime, za Srbiju se decenijama govorilo da je policijska dræava. Ova tvrdwa je plod viπegodiπwih stradawa srpskog i jugoslovenskih naroda od politiËke policije, zaπtitnika prvo sistema Josipa Broza, a potom reæima Slobodana MiloπeviÊa.

I Tito i Sloba su imali svoju agenturu, specijalne odrede i jedinice za tajne likvidacije svojih politiËkih protivnika. U vreme FNRJ i SFRJ to su bile sluæbe bezbednosti poznate po svojim skraÊenicama i zloËinima, koje su se krili iza oznaka - OZNA (Odeqewe za zaπtitu naroda), UDBA (Uprava dræavne bezbednosti) i SDB (Sluæba dræavne bezbednosti). Uz wih je delovao vojni odred KNOJ. U doba SRJ i dræave SCG politiËke neistomiπqenike progoninili su RDB (Resor dræavne bezbednosti) i JSO (Jedinica za specijalne operacije).

Broz je imao svoje dræavne ubice, likvidatore, koji su ubijali pripadnike nacionalnih snaga, jugoslovenske emigrante po

Iskra 1. decembar 2012.

svetu i domaÊe neprijateqe po Jugoslaviji i Srbiji.

- Dokazano je da su Britanci odobrili Titu likvidaciju srpskih nacionalnih snaga.

Da su politiËari Aleksandar RankoviÊ, Slobodan PeneziÊ u Srbiji, a Mitja RibiËiÊ i Milka Planinc liËno uËestvovali u ubijawu odbeglih pripadnika nacionalnih snaga u KoËevskom rogu i Blajburgu 1945. godine. Josip Broz je naredio da se omoguÊi upad hrvatskih nacionalista na Raduπu 1972. godine, a potom wihovu likvidaciju, da bi ojaËao svoju vlast.

Titovi naslednicu su za ekzekucije nad emigrantima krajem proπlog veka poËeli da korisite qude iz podzemqa. Brozov sledbenik Stane Dolanc je naredio ubistvo Stjepana –urekoviÊa, direktora u INI, jer je odao Nemacima tajne o vojnim rezervama goriva i potom kao ministar policije odobrio likvidacije desetine emigranata u inostranstvu - tvrdi Boæe VukuπiÊ, koji se bavi izuËavawem krvavih tajni sakrivenih u dosijeima tajnih policija.

VukuπiÊ u svojim kwigama pomiwe identitet likvidatora u ime dræava - Bogoja PanajotoviÊa, Vinka SindiËiÊa, Iliju StaniÊa, Æeqka RaænatoviÊa i dvadesetak drugih.

MiloπeviÊ je kao likvidatore koristio Ëlanove agenture, parapolicije i mafije, koji su izrasli u monstruozni zemunski klan. Ova policijska banda je ubila Ivana StamboliÊa, Slavka ∆uruviju, Dadu VujasinoviÊ i Zorana –iniÊa. U zatvoru se zbog poËiwenih zloËina u ime dræavne vlasti nalaze bivπi πef tajne policije Rade MarkoviÊ, pukovnik policije Milorad Ulemek, Zvezdan JovanoviÊ i ostali uhapπeni Ëlanovi JSO i zemunskog klana.

Kontinuitet dræavnog terorizma koji su koristili Josip Broz i Slobodan MiloπeviÊ trajao je sedam decenija. Taj teror je bio veoma surov. Za sedam decenija koliko su se komunisti i socijalisti krvavo obraËunavali sa svojim politiËkim protivnicima, prema slobodnoj proceni istoriËara, ubijeno je u Jugoslaviji oko pola miliona qudi. Srbija je prepuna grobnica ærtava graanskog rata, koje se joπ istraæuju. Likvidirano je i 128 politiËkih i javnih liËnosti u emigraciji i otaxbini. Meutim, o naredbodavcima i izvrπiocima tih ubistava se Êuti.

Deo politiËkih stranaka i javnog mwewa traæi da se dosijei policije otvore i krvava

15

Uticaj partijske politike na loπe stawe u Ministarstvu spoqnih poslova

DOSIJE - SRPSKA DIPLOMATIJA PraktiËno dve decenije unazad naπe druπtvo je u vrtlogu politiËkih turbulencija.

Mewali su se predsednici, premijeri, ministri, koalicije, politike, ali su kroz sve te promene spoqna politika zemqe i diplomatija ostajale u zavetrini, daleko od oËiju javnosti. Razume se i bez znaËajnog uvida javnosti u wen rad i rezultate.

Da li znate ko je Πani Dernaku, roen 1953. u Kosovskoj Mitrovici? Ne znate. Verovatno nikad Ëuli. On je trenutno pomoÊnik ministra spoqnih poslova Republike Srbije zaduæen za konzularne poslove... ©ta vam znaËi ime Goran AleksiÊ, roen 1960. godine u Rimu? VeÊini graana Srbije on je verovatno nepoznata osoba, ali je pomoÊnik ministra i direktor Generalne direkcije za bilateralnu saradwu...

Za Ivana MrkiÊa, roenog 1953. godine u Beogradu, aktuelnog ministra spoqnih poslova, Ëuli ste najverovatnije kad je imenovan na tu visoku dræavnu funkciju.

Kad zavirite u personalne dosijee tih navedenih funkcionera, koji Ëine aktuelni vrh srpske diplomatije, kao πto je „Akter” imao priliku da zaviri, uoËavate svima zajedniËku karakteristiku - reË je o karijernim diplomatama koji su viπe-mawe ceo radni vek u diplomatiji i Ministarstvu spoqnih poslova, bez obzira na to da li je reË o SFRJ, SRJ i naposletku Republici Srbiji.

Da li treba shodno spoqnopolitiËkoj poziciji Srbije kako danas, tako i u prethodne dve decenije, uzimajuÊi u obzir wene uspehe i ugled, uticaj i snagu zemqe u svetu, specijalno objaπwavati o kakvom je Ministarstvu reË, uspeπnom ili neuspeπnom, sposobnom ili nesposobnom?

Ministarstvu koje je dræavne i nacionalne interese uspeπno zastupalo i ostvarivalo u svetu, ili je to Ëinilo na neuspeπan naËin, i sada joπ uvek to Ëini?

Odgovor se sam nameÊe. ReË je o neorganizovanom Ministarstvu. ZaËaurenom Ministarstvu, do te mere zaËaurenom da srpska javnost tri puta veÊi broj informacija ima o radu tajnih sluæbi poput BIA-e, VBA i VOA-e u odnosu na Ministarstvo spoqnih poslova.

Ipak mistifikacija koja je godinama paæqivo gajena, a vezana je za to Ministarstvo, nije sluËajna. Ona je u funkciji zaklawawa stvarnog stawa u wemu. A stawe je poput rezultata rada srpske diplomatije. Katastrofalno.

U vreme Josipa Broza Tita i SFRJ je SID, Sluæba za istraæivawe i dokumentaciju iza Ëijeg se benignog naziva zapravo krila tajna sluæba Ministarstva spoqnih poslova orijentisana ka radu u inostranstvu, predstavqao πpic jugoslovenske diplomatije. Uz wegovu pomoÊ to Ministarstvo i dræavni vrh na Ëelu sa Brozom probijalo se gde se teπko moæe probiti. Danas od SID-a nema niπta. Ne postoji.

Ta sluæba lagano je devastirana unazad dve

14

decenije kreÊuÊi se ka konaËnom ciqu, wenom ukidawu i obesmiπqavawu. Interes za takav razvoj dogaaja imali su strani faktori, pre svih neke velike sile, a pomagaËe u ostvarivawu tog interesa imale su i u Ministarstvu spoqnih poslova Srbije.

Otuda slepilo i hroniËna neinformisanost u tom Ministarstvu, i izostanak „πpica” dræavnom vrhu Srbije za ostvarivawe iole delikatnog zadatka u domenu spoqne politike. Iako je Ministarstvo spoqnih poslova i u vreme SFRJ i do dana-danaπweg bilo izloæeno partijskim uticajima i „sklawawu” odreenih kadrova na vaæna mesta u diplomatskoj mreæi πirom sveta, kako bi se zadovoqili wihovi liËni interesi ili je pak po sredi bilo sklawawe po kazni i sa ciqem wihovog udaqavawa iz epicentra politiËkih deπavawa u Beogradu, ta praksa nikada nije poprimila takve razmere kao u proteklih 10 godina. To za posledicu ima popuwenost ambasada i konzulata πirom sveta praktiËno neupotrebqivim kadrovima. ©ta viπe, takvi kadrovi proizvode ozbiqne posledice i πtetu po dræavne i nacionalne interese danaπwe Srbije.

Neverovatno zvuËi da tolika infrastruktura, diplomatska mreæa, broj kadrova i uposlenika po ambasadama i konzulatima nije u stawu da animira i usmeri u Srbiju ozbiqne investitore, koji su danas strateπki neophodni lokalnoj ekonomiji za daqi ekonomski rast i razvoj zemqe.

Postavqa se pitawe zaπto je Ministarstvo spoqnih poslova u tom smislu neorganizovano.

Iz wega proizlazi naredno pitawe koje glasi - koliko graane Srbije koπta godiπwe srpska diplomatija, a πta od te diplomatije imaju i graani i Srbija, kad ni najobiËniji pasoπ naπoj dijaspori nije omoguÊeno da na jednostavan i jeftin naËin zameni ili izvadi u ambasadama i konzulatima πirom sveta.

IstraæujuÊi tu temu otkrili smo sluËajeve evidentne korupcije i organizovanog kriminala vezanog za Ministarstvo spoqnih poslova i diplomate πirom sveta. Otkrili smo da pojedinci u diplomatskim misijama imaju privatne poslovne i korporativne interese koji idu dotle da u jednoj zemqi sluæbuju, a u susednoj imaju registrovanu privatnu kompaniju. Otkrili smo da neke diplomate imaju pasoπe nama susednih republika, u kojima niËu nekretnine registrovane na rodbinu naπih diplomatskih predstavnika u inostranstvu.

Ovaj tekst nema nameru da izazove afere u Ministarstvu spoqnih poslova, on ima karakter analize koja zahteva urgentno reagovawe u tom Ministarstvu kojem je neophodna temeqita reforma, osveæavawe, modernizacija i nova koncepcija rada koja Êe ga uËiniti uspeπnim i sposobnim da izvrπava zadatke od najvaænijih dræavnih i nacionalnih interesa.

Praksa ministara koji su uæivali politiËko „pokroviteqstvo”, kao πto je bilo u sluËaju (Kraj na str. 16/2)

Iskra 1. decembar 2012.

NIKOLI∆EV PATRIOTIZAM JEDNAK JE TADI∆EVOM EVROPEJSTVU (...) Pre nepune dve nedeqe, nakon dolaska iz Wujorka i „drskog” obraÊawa tamoπwim zvaniËnicima, dajuÊi im do znawa da Srbija moæe i istoku da se okrene. U pojedinim trenutcima osetilo se da bi Srbija moæda mogla i da ispliva iz zapadnog blata.

Posebno nakon famoznog intervjua u Novostima, gde u stilu velikosrbijanca jasno daje do znawa da Êe se za Kosovo boriti do samog kraja. Verujem da su se mnogi zapitali da li su pogreπili u proceni Tomislava NikoliÊa i prerano ga okarakterisali kao potencijalnog izdajnika. Ali ne leæi vraæe..

Dok je predsednik zamajavao graane svojim patriotizmom, premijer je videvπi da se sprema nevoqa koju Êe kod zapada izazvati NikoliÊev govor, odmah bræe boqe potrËao na raport kod „Keti” i prihvatio ruku, a usput i ko zna πta joπ, Haπima TaËija, ne bi li ublaæio efekat i πtetu velikosrpskih izjava koje prete da naruæe evropskodemokratskom putu kojim Srbija nastoji da se kreÊe. ©ta se zaista desilo, πta je dogovoreno i ko je sve primio pecke iz Brisela nije poznato u javnosti, izvesno je samo da su se oni jedinstveni euforiËni trenuci koje nam je pruæio predsednik Srbije viπe neÊe ponoviti, jer put kojim Srbija nastavqa da ide nije niπta drugaËiji nego onaj kojim su je vodili weni prethodnici proteklih godina, ka demokratiji i zapadu, odnosno konaËnoj propasti i izdaji.

Nakon povratka svog koalicionog partnera i premijera vlade u Srbiju, sa svim onim neverovatnim novostima i doæivqajima koje je nesebiËno podelio sa nama i predsednik Srbije mewa ploËu.

NagoveπtavajuÊi pojedine delove „Tajne platforme” koju je sam napisao, on takoe u svojim izjavama pozdravqa susret Ivice DaËiÊa sa Haπimom TaËijem, Ëiji je zajedniËki sastanak oznaËio poËetak daqih pregovora Srbije i sada viπe ne nelegalnih struktura na Kosmetu, veÊ kako sam naglaπava privremenih.

Od krajwe desnih stavova u kojima je spreman na odustajawe od evropskog puta radi oËuvawa celovitosti Srbije, do krajwe liberalnih u kojima Evropa nema alternativu, nije proπlo ni dve nedeqe. Pa je tako sada veÊ epohalna izjava „Ako zatraæe Kosovo, neÊemo u Evropu”, zamewena „tajnom platformom” a Ëija se suπtina najboqe ogleda u sledeÊoj izjavi: „Da pronaemo neki novi modus ili model koji postoji u evropskim dræavama za mnoge pripadnike mawina i mnoge dræave i koji bi mogao da bude primewen na Srbiju, a da predstavqa ostvarawe onoga πto bi Albanci æeleli da imaju, a to je suπtinska autonomija, veliki stepen prava, da ostvaruju prihode da ih sami raspodequju, da sude, istraæuju... ali da se istovremeno i Srbija ne mora da se liπi dela svoje teritorije”.

Ova skoro neverovatna izjava u kojoj on pomiwe neki novi model ureewa a u kom Êe Albanci dobiti ono πto æele, odnosno autonomiju i

Iskra 1. decembar 2012.

otcepqewe, potkrepqena je i tvrdwom da je Srbija ispunila sve uslove koje je Evropska Unija od we traæila, posebno ako se veoma dobro zna da je prvi i osnovni uslov EU koji je postavqen pred Srbiju priznavawe nezavisnosti Kosova.

Jedino pitawe koje je ostalo predsedniku a to je kako Êe to priznawe upakovati a da narod to ne primeti. Kako Êe istovremeno ostati nacionalista i izdajnik. Istina wegov predhodnik je bar u jednoj stvari bio iskren, on se iskreno gnuπao svakog vida nacionalizma i uopπte i Srbije, stoga je velika dilema πta je gore licemerje ili otvorena izdaja.

Daqe Predsednik NikoliÊ kaæe :„Da nije KiM mislim da bi Srbija odavno bila u pregovorima, a ovako ostaje da ureujemo dræavu kao i do sada, a da se nadamo da Êemo biti Ëlan EU i da ne gubimo vreme, veÊ da sa prijateqima πirom sveta ostvarujemo saradwu, jer ekonomija je danas jedina politika”.

Bez potrebe vaewa konteksta i kasnijih optuæbi da su novinari πqam koji permutuje tue reËenice, ovde predsednik vrlo jasno i direktno govori o Kosmetu kao velikom bremenu i koËnici za ulazak u Evropu, u srce ekonomskog kolapsa preko potrebno zaduæenoj Srbiji. Da nije ovakvih politiËara koji ne mogu jednu Ëvrstu odluku da donesu i iste se dræe, davno bismo mi skinuli EU sebi sa vrata i okrenuli jedinoj zemqi koja je istovremeno i prijateqski nastrojena ka nama a i u daleko boqoj finansijskoj situaciji od Evropske Unije, Rusiji.

No, da se politika sadaπwe vlasti nije promenila ni malo od proπlih, nego je samo agresivnija po pitawu Ëiwewa ustupaka i ispuwavawa uslova (kojima se kraj ne nazire) zapadnih nalogodavaca, vidi se opet iz te dve stolice, istoka i zapada. Na prilike i ponude koje Srbija dobija sa istoka ne gleda se sa zahvalnoπÊu, veÊ kao na jednu prirodnu i oËekivanu stvar koju je Srbija (ko zna zaπto) zasluæila da dobije i ti ustupci se vrlo olako shvataju. Dok se sa druge strane na ono veliko niπta koje nama Ëini EU, sva ona poniæewa, cepkawa, meπawe u unutarwu politiku, gleda sa velikom zahvalnoπÊu.

I dok istovremeno ta Rusija stoji kao velika podrπka Srbije u wenoj borbi za oËuvawe celovitosti zemqe, kritikujuÊi zemqe koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije, naπ predsednik u ovoj prvopomenutoj poseti Makedoniji, pruæa podrπku svim zemqama koje su priznale Kosmet, istiËuÊi da su mu jednako drage i one koje jesu i one koje nisu, maltene ËestitajuÊi im na hrabrosti. I uz osmeh objaπwava da je reakcija koju je ispoqio kada je Makedonija priznala nezavisnost Kosmeta bila emotivna. BiÊe da kad se postane predsednik, Ëovek ostaje bez emocija. Ovo je samo jedan od mnoπtva primera koje naπa vlast svakodnevno Ëini pokazujuÊi i direktno i indirektno Rusiji da im wena podrπka viπe nije tako bitna, jer zaπto bi Rusima bila bitnija celovitost Srbije nego πto je to nama samima.

19

SAD Êe... (sa str. 18)

NikoliÊev patriotizam... ©to se tiËe novca i kapitala, sa koje strane stiæe predsedniku NikoliÊu nije bitno, samo nek stiæe, narod Êe to vratiti, teritorijama verovatno jer viπe niπta osim toga nam nije ostalo.

Joπ jedna „sitnica” se nije promenila, pa tako veli naπ predsednik: „Za sada niko zvaniËni nije traæio da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije”. DodajuÊi: „Neprihvatqivo je da predstavnici EU u Beogradu kaæu da su statusno neutralni, a da onda zahtevaju da Kosovo bude celovito i da Srbija bude dobar sused Kosovu zato πto to znaËi da oni vide Kosovo kao dræavu.”

ZnaËi narode lud si! Dok EU i Amerika vide Kosovo kao nezavisnu dræavu, Ëije granice se ne mogu mewati kako je naglasio britanski ministar spoqnih poslova Vilijam Hejg, a Ëije granice je ova sadaπwa vlast uspostavila ispuwavajuÊi prethodno postignute sporazume o integrisanom upravqawu granica, naπ predsednik ima obraza da javno kaæe da nezavisnost Kosova niko nije pomenuo do sada. To je ta „sitnica” neodoqiva neka sila koja ih vuËe da od svih nas prave magarce na kvadrat, nije nego. Joπ jedan zaista neverovatan citat koju upotpuwuje ove dve izjave, odgovor na pitawe πta namerava da uËini ako Brisel ne prihvati wegov zahtev da se izmeni formulacija o poπtovawu „integriteta Kosova”: „VideÊemo. Kada kaæu da Kosovo treba da se oËuva, onda treba da nam kaæu πta je Kosovo: dræava, teritorija, pokrajina, Ëiji se integritet Ëuva. Mogu da se sloæim da se ne cepa KiM, ali moramo da vidimo kako ga oni vide.”

Izgleda da predsednik zaista misli da mi viπe ni ne mislimo, veÊ sve gutamo kao guske, pa nam u samo tri reËenice, dve iz jednog istog intervjua, govori da EU Kosmet vidi kao samostalnu dræavu, Ëije priznawe niko nije traæio i dodaje, nakon πto je potvrdio da zna, da mora ipak da proveri kako EU vidi Kosovo kad traæe od nas da poπtujemo wegov integritet.

Nije ni odgovor na to pitawe daleko, veÊ u toku naredne sedmice Srbiju Êe posetiti Hilari Klinton i Ketrin Eπton koje Êe vaqda odgonetnuti ovaj rebus u kom se naπao predsednik Srbije. Koju Êe priËu priËati nakon toga videÊemo. No, avo je svakako doπao po svoje! ÆureÊi da πto pre dobije obeÊano (da uËini ono πto je obeÊao), sada veÊ bez laænog stida, naglaπava da Srbija πto pre treba da poËne razgovore sa teroristima kako bismo dobili taj konaËni datum poËetka pregovora za ulazak u ono iz Ëega drugi æele da pobegnu, al` malo teæe, drugi su dali dinar da uu sad bi dali milijardu da izau, naπa vlast daÊe naπe srce naπe zemqe da ue, a da izae ne mora da se brine, dok mi doemo na red kolo ima da se raspusti.

Srpski kulturni klub 30.10.2012.

20

Vesna VEIZOVI∆ (Podvukla - Iskra)

У том случају сви односи између Русије и НАТО-а били би трајно прекинути, можда бисмо прогласили НАТО непријатељем, а могуће је да бисмо и Сирији пружили војну помoћ. Имате ли утисак да НАТО војно опкољава Русију? Ја управо о томе и говорим већ годинама. Модернизација Руске војске? Докле се стигло? Где је тежиште, на нуклеарним снагама за одвраћање, или на конвенционалним средствима?

Са дивизијског се прелази на бригадни систем. Нуклеарна средства одвраћања модернизујемо по већ усвојеном програму развоја, док конвенционална развијамо по убрзаном програму. Смењени министар одбране Сердјуков допринео је да се војнопривредни комплекс доведе у нарушено стање, да нам оружје застарева. Очекујем да Сердјуков заврши у затвору, а да генерал Макаров, начелник Генералштаба, такође буде смењен. Војна сарадња Русије и Србије?

слаба.

До сада је била слаба, заправо, већ дуже је Па био је недавно сусрет Рогозин–Вучић.

Добро, то је тек почетак, можемо помоћи Србији у ремонту војне технике, имамо могућности заједничког истраживања и производње у војнотехничкој области, у школовању кадрова. Шта би, по вама, Србија добила, а шта изгубила уласком у НАТО?

Уласком у НАТО Србија би ушла у друштво разбојника. Изгубила би свој углед и ауторитет, морала би да ратује у операцијама НАТО-а против других земаља. Реците ми шта је добила Бугарска учешћем у рату у Авганистану? Добила је улазак у ЕУ.

Да, помогли су им да живе на кредит, не дозвољавају им да развију своју економију. Погледајте Грчку, Мађарску... Вас на Западу зову главним јастребом руског војног естаблишмента? Поносан сам на то, јастреб је поносна птица на коју вране могу само да креште. Некадашњи генерални секретар НАТО-а лорд Робертсон рекао је за мене да никада нисам заговарао рат, нити повлачио кораке у том правцу, али да сам увек био против агресора. То јесам и на то сам поносан.

Politika, 11.11.2012.

(Podvukla - Iskra)

мирослав лазански

Iskra 1. decembar 2012.

Nova srpska vlada

Razlozi opstrukcije rusko-srpskih odnosa Da li to srpski politiËari svesno sabotiraju saradwu sa Rusijom ili se zaista radi o diletantima koji rukovode?

sebi: — Srbija je podræala sankcije EU protiv Irana, mada je Rusija bila wihov æestok protivnik;

Ovih dana srpska vlada je obeleæila sto dana svog rada. Ukoliko bi se govorilo o vidqivim rezultatima, ministri najËeπÊe govore o dve stvari: zaustavili su bankrot dræave i poËeli borbu sa kriminalom. Pozicija je dovoqno jasno ispoqena joπ o jednom pitawu: Srbija nikad neÊe prestati da teæi za ulaskom u Evropsku uniju. Svi ostali problemi Ëekaju da se vostvo zemqe jasno izrazi. Na primer, Kosovo. Mada su pregovori s Priπtinom veÊ poËeli a predsednik Tomislav NikoliÊ izjavio da postoji razraen plan Beograda i u vezi sa Kosovom i sa pregovorima koji se naziru - taj plan nije niko joπ video. Predsednik uporno ponavqa da plan predstavqa dræavnu tajnu.

Funkcioneri, novinari i eksperti nastavqaju da gledaju u dlan πta se od toga moæe oËekivati.

— Srbija je u Generalnoj skupπtini UN 8. avgusta glasala za rezoluciju koja je osudila reæim sirijskog predsednika Asada, mada su Rusija i Kina glasale protiv te rezolucije;

Na pitawu meunarodnih odnosa i pozicija Srbije, weni prioriteti joπ uvek nisu u centru paæwe vostva zemqe. Zapadni novinari Ëesto NikoliÊa nazivaju ruskim πtiÊenikom. Kad su me u vezi s tim pitali u Beogradu, uvek sam odgovarala da Rusija, naæalost, nikad nije podræala ni jednog kandidata u Srbiji, a spremna je da sarauje sa svakim ministrom i predsednikom koga izabere narod. Istina, Moskva je govorila da prethodna vlast nije uvek bila korektna prema Rusiji, te se zato ona sad nada da Êe sa novom politiËkom elitom Srbije moÊi da uspostavi stabilne prijateqske veze.

— Dok NikoliÊ na sastanku sa Putinom u SoËiju nije potpisao Ugovor o strateπkom partnerstvu sa Rusijom, ministar odbrane i prvi zamenik premijera VuËiÊ u NemaËkoj daje izjavu da je „NemaËka glavni strateπki partner Srbije”).

NOVA ERA RUSIJE I SRBJE? Glavni temeq na putu graewa takvih odnosa trebalo je da budu posete predsednika Srbije Moskvi i SoËiju, zatim razgovori ministra odbrane Aleksandra VuËiÊa sa Dmitrojem Rogozinom, saopπtewe Moskve o izdvajawu milijarde dolara za podrπku srpskom buxetu, uz 800 hiqada dolara, koje su veÊ odobrene srpskim æeleznicama. NikoliÊ je saopπtio da je poËela „nova era u odnosima Srbije i Rusije”. U jednom intervjuu izrazio je uverewe da Êe Srbija postati most izmeu EU i Rusije poπto je podvukao da sa Moskvom, koja Beogradu nikad nije postavqala nikakve uslove, ima izuzetne odnose.

Kakva je perspektiva za stabilnost i Ëvrstinu takvih odnosa?

Da bi se odgovorilo na to pitawe, samo se treba setiti da Zapadu ne moæe da se dopadne poboqπawe odnosa meu naπim dvema zemqama jer je Zapad Ëitave dve decenije radio na wegovom ruπewu. Tako da su u Beogradu poËeli da se u posetama smewuju politiËari iz Evrope i SAD. Predlaæem da se ne gata kako Êe se razvijati odnosi Beograda i Moskve, veÊ samo da pogledamo nekoliko Ëiwenica koje govore same po

Iskra 1. decembar 2012.

— Srbija je na zasedawu OEBS osudila Rusiju zbog Pusi Rajot; — NikoliÊ nije mogao da tokom sastanka sa Vladimirom Putinom potpiπe Ugovor o isporukama gasa jer je ministarka energetike Zorana MihajloviÊ, koja je do tada viπe puta istupala protiv postavqawa Juænog toka kroz Srbiju, zamenila dokumenta zavrπne varijante Ugovora bez znawa predsednika, pokuπavajuÊi da iz teksta izbriπe Jugorosgaz, koji je jedan od uËesnika u projektu;

Svakako da postoji æeqa da se opravda predsednik - hajde, de - nije znao πta su savetnici i ministri Ëinili. Naravno, napredwaci su mlada stranka, nemaju dovoqno veliki kadrovski potencijal, ali to ne bi trebalo da pravda savetnike koji Ëine takve greπke.

RUGAWE RUSIJI Joπ jedan primer.

Savetnik NikoliÊa profesor Oliver AntiÊ πokirao je i uzdrmao javnost izjavom da bi za Jugoslaviju bilo boqe da je ostala u paktu sa Hitlerom, nego πto se borila protiv faπizma. I novinari su takoe poËeli da mewaju ton, neumesno se dodvoravajuÊi vlasti. Pojavquju se Ëlanci sa nazivima „Rusi gazduju Srbijom”, o ruskim kreditima se podrugqivo piπe: „Kad nema kiπe - dobar je i grad”. Na primer, Dragomir AnelkoviÊ u magazinu „PeËat” piπe: „Mi, koji smo odseËeni NATO kordonom i od EU i od Rusije, na æalost (...) nismo u sferi (...) wenih æivotnih interesa”. I sam pravi zakquËak: „Rusija danas u naπem okruæewu ne predstavqa najjaËi vojno-politiËki faktor” i predlaæe da se preorijentiπemo na evroatlantski blok, sve dok i u wemu ne doe do raspada, kao nekad u sovjetskom.

Ruski politiËari za sada ne reaguju na te Ëiwenice. Ali srpske novinare zanima odgovor na pitawe: „Da li to srpski politiËari svesno sabotiraju saradwu sa Rusijom ili se zaista radi o diletantima koji rukovode?”

Fond strateπke kulture 7.11.2012.

JELENA GUSKOVA (Podvukla - Iskra)

13

Zapad planirano... stvom razvoja transgraniËne saradwe nevladinih organizacija i sliËno; zavrπetak delatnosti evropske misije EULEKS i prelazak na etapu funkcionisawa viπeg predstavnika EZ (EU special representative -EUSR), koji deluje strogo u skladu i uzajamno sa ambasadom SAD u Priπtini; ukquËivawe Kosova u proces vizne liberalizacije; poËetak pregovora sa Kosovom o Sporazumu za stabilizaciju i asocijaciju sa EU, sa predloæenim „voznim redom” za Priπtinu, do postanka kandidata za prijem u EU. Te taËke se planski ispuwavaju bez obzira na naziv vladajuÊe koalicije u Beogradu.

Predstavnik Velike Britanije u Evropskom parlamentu Najxel Ferix u svom intervju ukazuje: „Svi politiËari na Balkanu samo ispuwavaju neËije zadatke... no kquËna pitawa se reπavaju u Vaπingtonu i Briselu, a ne u Beogradu... meni je smeπno kada me pitaju kada Êe nastati Novi svetski poredak. Pa on je odavno nastupio. Da li je on dobar ili loπ, prosudite po globalnoj situaciji.

Da li je sve u redu ili sve klizi u propast? Ali pogledajte sami. Srbija je pred propaπÊu! Vaπi politiËari su veoma uplaπeni i nervozni, oni ne znaju gde da uzmu novac. Oni joπ ne æele da vam saopπte da novca nema, da ne bi demonstrirali paniku. Naravno, oni vam nikada neÊe reÊi da je doπao kraj...”.

Po pitawu Kosova on je primetio da „joπ nije sve izgubqeno. Problem je u tome πto se vaπi politiËari dovoqno ne trude da neπto sami reπe i urade, umesto πto samo pitaju Brisel i Vaπington πta da rade daqe. Moæda sever Kosova i moæe biti vaπ. Ali to Êe biti teπko.” Sa svoje strane Danijel Server ukazuje da Beograd, bez obzira na konaËno reπewe statusa Kosova, treba da se obaveæe da Êe integrisati sever Kosova pod upravu Priπtine, a „sada moramo dati vremena vlastima u Beogradu da apsorbuju tu ideju”.

NEPRIPREMQENA SRPSKA VLAST Za to vreme Priπtina je prodala kompletnu pokrajinsku elektrodistributivnu mreæu Elektroprivrede Srbije, koja opsluæuje 400 hiqada potroπaËa, turskom koncernu Calik & Limak za 26,3 miliona evra. Na to ministar energetike u vladi Srbije Zorana MihailoviÊ uopπte nije obratila paæwu, a, sa druge strane, nije se libila ni izazivawa meunarodnog skandala poπto je jednostrano zamenila dokument o prolasku gasovoda u trenutku potpisivawa izmeu Rusije i Srbije, i to bez znawa predsednika Srbije. Moskva je taj incident ocenila kao „skandal”.

Vesli Klark, bivπi glavnokomandujuÊi NATO, a sad πef energetske korporacije Enviditi iz Kanade, traæi za svoju firmu licence za istraæivawe resursa na Kosovu i Metohiji sa ciqem proizvodwe sintetiËke nafte iz ugqa.

ZvaniËni podaci govore da se 76 odsto rezervi

12

ugqa Srbije (16 od 20 miliona tona) nalazi na Kosovu i Metohiji - πto predstavqa najveÊe i najeknomiËnije rezerve u Evropi. Meutim, pretvarawe ugqa u naftu predstavqa veoma prqavu tehnologiju, koja zagauje prirodnu sredinu, pogotovo vodu. Ali da li to uopπte uzbuuje Veslija Klarka - wegova kompanija namerava da proizvodi 100 hiqada barela nafte na dan.

Albanska (priπtinska) agencija za privatizaciju veÊ je nelegalno privatizovala dobru polovinu od 1.358 srpskih preduzeÊa u pokrajini, pri tom bez saglasnosti vlasnika. Da podsetimo da se samo imovina EPS u pokrajini procewuje na tri milijarde evra a imovina graana koji su bili prinueni da pobegnu iz pokrajine, procewuje se na Ëetiri milijarde evra. Ali te silne procewene milijarde i praktiËno neprocewivi gubici u buduÊnosti nisu uopπte navedeni na poËetku pregovora izmeu Beograda i Priπtine.

Dok Ivica DaËiÊ vodi pregovore sa Haπimom TaËijem, jedna punopravna pregovaraËka strana - lideri kosovskih Srba - odbila je da prizna tzv. Sporazum o integrisanom upravqawu granicama i uputili su pismo predsedniku i premijeru Srbije traæeÊi sastanak s wima kako bi se upoznali sa platformom za Kosovo i Metohiju. No wihovo miπqewe je ignorisano. U celini, poËetak pregovaraËkog procesa karakteriπe potpuna nepripremqenost srpske strane uz potpuno odbijawe da se poπtuje sopstveno zakonodavstvo i voqa graana, πto sve asocira na verovatnu spremnost predaje pozicija u reæimu daqinskog upravqawa.

Dakle, vojna agresija NATO protiv Srbije sad se sprovodi upravqanim i kontrolisanim politiËkim procesima unutar zemqe, oduzimawem dela teritorije i resursa u vidu kontribucije.

Meutim, ni „pobednici” nisu baπ sigurni u Êutqivu saglasnost Srbije sa legalizacijom oduzimawa Kosova i Metohije. Sa meunarodno-pravnog aspekta Srbija ima moÊne saveznike u Rusiji i Kini po pitawu oËuvawa pokrajine u wenom sastavu, a veÊina biraËa Tomislava NikoliÊa je za wega i glasalo u nadi promene politike, pre svega u odnosu na Kosovo i Metohiju. Zbog toga i pretpostavqeno iskrcavawe zapadnih „desantnika” u vidu predstavnika SAD i EU Hilari Klinton i Ketrin Eπton oËigledno ima zadatak da novim ucenama i pretwama ubedi srpsko rukovodstvo da naËini i posledwi korak - predaju Kosova i Metohije. Razvoj dogaaja Êe pokazati kakvu odluku je doneo eπalon politiËara koji je doπao na vlast na talasu nacionalno-dræavniËkih obeÊawa.

Za Srbiju sa taËke glediπta meunarodnog prava priznawe nezavisnosti Kosova Êe imati apsolutno nepovratan karakter, Ëak i ako Zapad dokrajËi onoga koji je oboren i istrese de facto priznawe, neka zloËin poËini zloËinac, no sama srpska vlast ne moæe iÊi na zloËin protiv svog naroda.

Fond strateπke kulture 23.10. 2012.

ANA FILIMONOVA (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2012.

Крај шојићевсКе спољне политиКе - ПочетаК буђења србије?

Када политичари кажу нећемо се одрећи Косова, то значи све само не очување наше јужне покрајине у саставу Србије.

Ко год се, попут потписника ових редова, бавио сектологијом, зна да у секти „Харе Кришна“, као и у осталим далекоисточним сектама, постоји мантра, магијска формула за самоиспирање мозга, која, кад су кришнаисти у питању, гласи: „Харе Рама, Харе Кришна, Кришна, Кришна, Харе, Харе“. Правило је да се иста понавља бар два сата дневно, а, ако треба, и још чешће.

И српски политичари, од краја осамдесетих година 20. века до данас, имају једну аутохипнотичку мантру, која, у разним верзијама, гласи: „Нећемо се одрећи Косова“. Они њоме уверавају и себе и друге да је са јужном српском покрајином, коју нам силе Империје одузимају на све могуће начине, све у реду, и да ми слободно можемо да наставимо својим старим путевима, којих нема чак ни два, као у песми Лепе Лукић ( „Од извора два путића воде на две стране“ ), него је само један и једини – ЕУ пут. И као што су сектолози доказали да се разним методама психоманипулације кришнаисти и слични њима обрету у душевним стањима веома чудним ( „ручно“ направљена виртуелна стварност), тако и српски политичари, мантрајући да је Косово срце Србије, све више губе и Косово и Србију. Ево како то отприлике изгледа. Нећемо се одрећи Косова, али ћемо зато пустити Шиптаре да имају паралелне институције, школство и здравство, а и дозволићемо им да се наоружају и, уз малу помоћ својих НАТО пријатеља, створе ОВК.

Нећемо се одрећи Косова, али ћемо учинити све да се Српској Цркви не врати земља у јужној покрајини, што би, из переспективе чисто имовинске, одбранило ову нашу територију, чији се најлепши и најплоднији део зове Метохија, јер је столећима (пре но што ју је Тито отео) припадао српским царским лаврама столећима.

Нећемо се одрећи Косова, али нећемо ухапсити Хашима Тачија и Агима Чекуа, од којих је овај други учио да коље Србе још у Туђмановој Кроацији, у току „домовинског рата“, не? Нећемо се одрећи Косова, али ћемо Ричарду Холбруку дати да вршља по Дреници, да скида обућу и у чарапама, све по локалном обичају, седи са ОВК џелатима који се, из жаба крастача тероризма, претварају, уз помоћ Холбруковог чаробног штапића, у принчеве демократије и „отвореног друштва”. Нећемо се одрећи Косова, али ћемо зато дозволити НАТО навигаторима и оперативцима цИА, попут Виљема Вокера, да нам прошпартају државом, одреде циљеве за бомбардовање и смисле аферу Рачак, као повод за НАТО бомбардовање. Нећемо се одрећи Косова, али зато ћемо повући вој-

Iskra 1. decembar 2012.

ску и полицију, за којом ће масовно кренути народ, и потписаћемо капитулантски Кумановски споразум, говорећи да смо победили, а нећемо смети да вратимо својих 1000 наоружаних лица на сопствену територију, иако резолуција СБ УН 1244 то не само да допушта, него и прописује.

Нећемо се одрећи Косова, али ћемо, после повлачења оружаних снага Србије, допустити да Шиптари руше наше светиње и затиру трагове нашег постојања, у присуству беневолентно осмехнуте „међународне заједнице“ (читај: Америке & сателита). Нећемо се одрећи Косова, али ћемо зато из затвора пустити на стотине шиптарских терориста, маскирајући то хуманитарним ослобађем песникиње Бровине, болничарке ОВК. Нећемо се одрећи Косова, али ћемо после 5. октобра стално позивати Србе са Космета да учествују на разним изборима за „привремене институције“, као да не знамо куда та „привременост“ води.

Нећемо се одрећи Косова, али нећемо учинити ништа да спречимо окупаторску приватизацију имовине државе Србије од стране арнаутских пљачкаша маскираних у државотворце и економске генијалце транзиције.

Нећемо се одрећи Косова, али ћемо зато бацити у Хаг бившег председника Србије и генерале који су, са свим горе поменутим грешкама, ипак оружјем бранили свету српску земљу. Нећемо се одрећи Косова, али ћемо зато допустити мартовски погром 2004, избегавајући да пред међународним судовима, макар и неуспешно (ипак успешно, јер разобличавајуће), тужимо НАТО државе које су Шиптарима допустиле да пале и пљачкају.

Нећемо се одрећи Косова, али ћемо упорно хрлити у арнаутофилну ЕУ, тврдећи да је могућа политика „и Косово и ЕУ“, иако и врапци на грани знају ту тврдњу напамет, и знају да је то обична будалаштина. Нећемо се одрећи Косова, али ћемо, у суштини, остваривати Ахтисаријев план о независности истог, призивајући ЕУЛЕКС да нам кућу чува, и тиме дајући крила ЕУарнатлуку. Нећемо се одрећи Косова, али ћемо се одрећи савезништва Русије и Кине у Савету безбедности УН, у борби за остварење легитимног захтева да нам не комадају државу, и све ћемо свести на килаво питање некаквом (опет НАТОфилном) међународном суду, који ће пресудити у користи Америк & ЕУ & Арнаута.

Нећемо се одрећи Косова, али ћемо, преко Борка Стефановића, тајним преговорима одвајати Косово и метохију од Србије, постављајући граничне прелазе и признавајући документа лажне државе, користећи при

21

Kraj πojiÊevske... томе све НАТО медије у Србији да облате Србе са Космета као „паразите“ који троше „наше паре“ („Ди су наши новци?„рекао би Чанак), и уз то су „криминалци невиђени“ (доказала Бранкица са телевизије за бивисо-батхедизовано стадо, зване БЕЕЕЕ 92).

Нећемо се одрећи Косова, али ћемо признати све срамне, противуставне, тајно донете, боркостефановићевски-мутиводске, ЕУ договоре жутокраке Владе Цветковић&Дачек, правдајући се тиме да смо, тобож, озбиљна држава (као кад би се силована девојка удала за силоватеља, правдајући то чињеницом да је извршено насиље обавезује на брачну верност).

Нећемо се одрећи Косова, а и даље ћемо причати како нам је циљ улазак у ЕУ, која захтева да се чува „интегритет Косова“ и каже да ће Србија морати да призна „косовску независност“ ако уопште мисли да уђе у концлогор са седиштем у Бриселу.

И тако даље, и томе слично. Од „национал-бољшевизма“, преко „демократског таоизма“ (најбоље делање је неделање) и рециклираног титоизма („светионичар на Јадрану“&компанија са ЕУ „Галеба“, који никуд не плови, али се љуља на медијским таласима) до шојићевске (SreÊko ©ojiÊ, tip savremenog neobrazovanog i korumpiranog politiËara-demagoga, junaka popularne tv serije `Bela laa` - Iskra) демократије типа „Мож да бидне, а не мора да значи“... А Косово и Метохија јесу срце Србије: и мистичко и геополитичко срце наше, и ко год буде покушао да га изда, срешће се, како рече Његош, с „клетвом прађедовском“. Јер, бољи, много бољи и честитији од нас, положили су своје животе на овом пољу, а њихов бесмртни вожд, Лазар, кнез који је, по духу и врлини, био цар, рече: „Умримо да свагда живи будемо“ управо на косовском Газиместану, тлу где гинуше „газије“, јунаци (а не припадници данашњег „Баба Јулиног пука“). Крајње је време да се престане са мантрањем, и да се озбиљно крене у одбрану онога што се не сме предавати. Па шта буде. Како рече Јован Дучић, „пре свачији сужњи но ичије слуге“. Нека га отму, вратићемо га. И њихово ће проћи. Бог је са Србима и Косовом, а не са НАТО мраком и вашингтонско-бриселским вампирима маскираним у Носиоце Нобелеове Награде За Мир.

С тим у вези је, свакако, и наша геополитичка преоријентација. Наши политичари, покушавајући да докажу своју вештину („Помоз Бог, чаршијо, на све четри стране“) до сада су се држали „геополитичких начела“ из песме популарног Џеја (текст песме је, за ову прилику, мало измењен кад је смисаона акцентуација у питању): „И на Исток, и на Запад, на Север и Југ,/ све је исто, због тебе се вртим још у круг“, па су се окретали на све стране, тражећи савезнике тамо где су нам најкрволочнији непријатељи.

Погледајмо само, управо сада, британског расисту Камерона, који са џелатским уживањем тражи кажњавање Србије (у спорту; али, то је тек почетак-онда долазе визе, а затим „спољни зид санкција“, ако се сећате тог љупког НАТО појма). Камерон је против „расизма Срба“, и то баш он, у

22

чијој држави расни немири избијају „свако мало“, он, представник државе која је унесрећила толико народа у земљама тзв. „Трећег света“, и наставља да то чини. Сетите се свих тих искежених србомрзачких њушки, разних Кристофера, Олбрајтових, Бајдена, Кинкела, Блерова и сличних њима, којима су се домаћи политичари довијали и пред којима су се превијали на разним „молитвеним доручцима“ и сличним активностима за Индијанце којима за злато треба увалити ђинђуве. Уместо да, јасно и гласно, кажу, опет као оријентир узимајући Косово и Метохију: „Ко нам помаже да сачувамо своју Свету Земљу, тај нам је пријатељ; ко нам отима Свету Земљу, тај нам је непријатељ“ (у политичком смислу, о коме је, својевремено, писао Карл Шмит). И да се геополитички окрену пријатељима, а да непријатеље, за почетак, држе на дистанци.

Авај, уместо тога вртење у круг (и на Исток, и на Запад, на Север и Југ), са једном почетничком шибицарском надом да је Главног Шибицара из Вашингтона могуће преварити, иако он има двестагодишње искуство паљења, пљачке и отимања туђег, маскираног у борбу „за људска права&демократију“.

Тако више неће моћи. Време за шојићевско политичко шибицарење пролази, а народ и држава опет тону у кризу, из које је једини излаз стајње на пут предачке Истине и Правде. Јер, како каже народ, Правда држи земљу и градове, а Богу Правде пева и наша химна. Време је да опет, као Његошев игуман Теодосије из „Шћепана Малог“, кажемо да „Бога знамо, и Он нас познаје/ нама другог познанства не треба“. Чим почнемо да говоримо „Догодине у Призрену“, ствари ће почети да крећу набоље јер ће се магла у главама разићи, а појмови ће бити очишћени од прљавштине лажних тумачења. Знали су то наши стари, чекали пет векова и – дочекали.

Не значи то да треба да ратујемо – ми смо, за сада, поражена и понижена нација, нација коју су, иако је дала милионске жртве за слободну Европу, прогласили „новохитлеровском“ да би свим Хитлеровим савезницима на Балкану намирили апетите комадајући нашу територију и кажњавајући наш народ. Али, ако немамо оружја, можемо, јасно и гласно, да кажемо: НЕ. Не неправди, не уценама, не лажима, не сатанизму!

ZAPAD PLANIRANO FORSIRA SRBIJU KA STVARNO NEZAVISNOM KOSOVU Vojna agresija protiv Srbije sad se sprovodi upravqanim i kontrolisanim politiËkim procesima unutar zemqe Karel ©varcenberg, prvi potpredsednik vlade i ministar inostranih poslova »eπke zemqe koja je odavno priznala nezavisnost Kosova - u svom intervjuu konaËno je izloæio jasnu poziciju onoga πto su svi znali ili oseÊali, ali su se plaπili da to glasno i kaæu. Srbija - to je zemqa koja je doæivela poraz u ratu sa NATO. Sada je politika Zapada uslovqena tim rezultatom, poraæena strana Êe platiti pobedniku resursima i teritorijom. Kao πto se kaæe vae victis - uslove uvek odreuje pobednik, a poraæeni mora biti spreman na svaki tragiËan obrt dogaaja. ©varcenberg je veoma otvoren: „Nema niËeg novog.

Sve je veoma dobro poznato. Srbija mora da napreduje po pitawu Kosova. To je jasno. I to je proces koji je u toku. Uslovi se znaju i ustupaka nema. Mogu samo da posavetujem srpske prijateqe da donesu jasnu odluku i da prihvate neπto πto ionako ne moæe viπe da bude promeweno... Srbija je izgubila rat. A u ratu se Ëesto gube teritorije!”.

Karel ©varcenberg (1937) je jedan od najuticajnijih politiËara u Evropi. ©varcenberzi su stara loza iz Austrije, poznata joπ iz 12. veka.

Najpoznatiji je Adolf ©varcenberg - feldmarπal i carski grof koji je 1599. godine razbio tursku vojsku kod utvrewa Rab. Bila je to prva pobeda nad Turcima u Evropi. Vaæno je istaÊi da se trenutni juriπni eπalon vladajuÊe elite u Evropi, kojoj pripada i ©varcenberg, ne protivi ideji da se Balkan da Turcima na tacni.

А онда, полако даље. И дубље, до најдоњег камена, са кога се нема куда пасти и одакле се може само кренути у висину Завета. Јер, „земаљско је за малена царство, / а небеско увек и довека“.

Karel ©varcenberg je mnogo godina proveo u Austriji i ©vajcarskoj, poπto je porodica morala da napusti zemqu posle 1948. godine jer su ih smatrali simbolom nemaËkog uticaja (taËnije ugwetavawa) i feudalnog terora u proπlosti. Posle Praπkog proleÊa 1968. godine, on je aktivno stao na stranu ËehoslovaËkih disidenata, a izmeu 1984 i 1990. godine predvodio je Meunarodni helsinπki komitet, Ëija je obaveza bila otkrivawe krπewa qudskih prava u zemqama koje su se nalaze sa druge strane gvozdene zavese. Za vreme predsednikovawa Vaclava Havela, on postaje πef wegove kancelarije (1990-1992).

Izmeu ostalog, ©varcenberg se smatra najbogatijim politiËarem u zemqi, nazivajuÊi se stanovnikom Centrale Evrope sa pasoπem ©vajcarske (©varcenberzi su veÊ polovinom veka bili ciriπki dræavqani, a Karel ima i Ëeπko dræavqanstvo).

Димитријевић Владимир

Danas je ©varcenberg lider desniËarske partije TOP 09, koja je Ëlan vladajuÊe koalicije u vladi »eπke. ©varcenberg je, kao prvi potpredsednik vlade i Ministar spoqnih poslova »eπke, 20. oktobra tekuÊe godine istupio sa pro-

А наше ДА произилази из „косовског критеријума“, који смо већ објаснили: наши пријатељи и савезници могу бити само они који имају начелан став о Космету као делу Србије. И то је, у овом часу и од овог, раслабљеног поколења, више него довољно!

Тек кад будемо бранили небеско, у нама и у свету, одбранићемо и оно земаљско, што је на небеском утемељено.

Dveri, 20.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2012.

Iskra 1. decembar 2012.

gramom svoje kandidature za mesto predsednika »eπke .

Tako predstavnici drevnih nemaËkih vladajuÊih porodica u Evropi, koji su postali sprovodnici ekspanzionistiËkih ultraliberalnih projekata koji guraju narode IstoËne Evrope u siromaπtvo i bespravqe danas kao pobednici diktiraju Srbiji uslove. ©TA SE HO∆E OD SRBIJE Sa tog aspekta pet rundi pregovora Beograda i Priπtine iz 2011. godine (mart-jul) pod pokroviteqstvom EU i uz podrπku SAD ne mogu se nazvati pregovorima kao takvim poπto se Priπtina nije saglasila ni sa jednim, pa i najmawim ustupkom. Ovakav vid dvostranih sastanaka u priliËno uskom krugu, uz meunarodno posredniπtvo (u vidu kontrolnog usmeravawa), pre podseÊa na doraivawe uslova posleratne kapitulacije Republike Srbije. Zbog Ëega se moraju ispuniti tri dogovorene oblasti (srpsko priznawe akata iz matiËnih kwiga Priπtine, liËnih dokumenata i univerzitetskih diploma) - sa neregulisanim i neustavnim pravnim statusom, koje nisu ratifikovane u Skupπtini Srbije i Ëak uopπte nikakav sporazum kao takav nije ni potpisan? I dodavawe wima „saglasnosti” o predstavqawu Kosova u regionalnim forumima kao praktiËno nezavisne dræave i sporazuma o „integrisanom” upravqawu granicama (koje Priπtina i Zapad smatraju iskquËivo dræavnim granicama)?

Zbog toga to nisu ravnopravni sporazumi. To su akti bezuslovne i bespogovorne kapitulacije, samo rastegnuti posle poraza zemqe. Nezavisno od proizaπle promene politiËkog rukovodstva zemqe, zapadni politiËari ne smawuju ni tempo ni æestinu. PredstojeÊi pregovori neÊe predstavqati izuzetak. Centar za strategijska i meunarodna istraæivawa pri NATO (Center for Strategic and International Studies) bavi se najπirim spektrom pitawa - od meunarodne i regionalne politike i bezbednosti do transekonomskih integracija i globalne promene klime - joπ u novembru 2011. godine u svom periodiËnom izveπtaju ukazao je na neophodnost prelaska buduÊih pregovora Beograda i Priπtine, sa tehniËkog na politiËki nivo, uz postizawe konkretnih rezultata. Bile su predloæene takve taËke poput - stavqawe na dnevni red pitawa o severu Kosova i „granice Srbija - Kosovo”; fokusirawe na „obnovi” i obezbeewu teritorijalnog integriteta Kosova; sprovoewe πiroke kampawe za sveopπte priznavawe Kosova, poËevπi od pet zemaqa EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova; prelazak sa „meunarodnog nadzirawa” na „razvoj zemqe regionalne i ekonomske saradwe, „politiËkog takmiËewa”, „demokratske transparentnosti” posred-

11

NIKAD VAM NE∆E RE∆I DA JE KRAJ, ALI SRBIJA JE PRED KRAJEM Moj liËni intervju koji sam obavio putem skajpa sa predstavnikom Britanije u Evropskom Parlamentu, Najxelom Ferixem. Poznat je popriliËno kao oπtar kritiËar Evrpske Unije i kao protivnik Evropskih zvaniËnika te je najavio krah i kraj `Ludog projekta` kako on naziva Evropsku Uniju.

Dozvoqeno mi je da intervju sa wim prosledim u javnost pod uslovom da sve bude u skriptama to jest u pisanoj formi.

i Vuka DraπkoviÊa koji su najveÊe marionete na Balkanu pored bivπeg premijera Hrvatske, Ive Sanadera koji je preterano krao. Tu su joπ neke velike marionete ali nisu srpski politiËari pa je suviπno sad da ih spomiwem. Najnezavisniji od Vaπingtona su upravo stranke i weni qudi koji nisu ni uπli u vladu niti preπli cenzus.

Poznati ste kao jak kritiËar Evropske Unije! Koji su najveÊi razlozi zbog kojih imate takva loπa miπqewa o toj Uniji?

Oh da! Taj Ëuveni Novi Svatski Poredak.

Realno gledano jako mnogo informacija imam o tome. I smeπno mi je kad me qudi pitaju kad Êe Novi Svetski Poredak doÊi. Jer on je veÊ odavno doπao. A πta je Novi Svetski poredak i da li je on dobar ili ne, hm, pa samo pogledajte kakvo je globalno stawe. Da li je sve normalno il ide nizvodno? Sami zakquËite.

Ja sam kritiËar svega onoga πto ne vaqa!

Znate, ako neπto πteti svima i ako to neπto sa druge strane predstavqate kao raj na zemqi, to onda nije normalnno! Ti qudi tamo u Evropskom parlamentu niπta ne rade, ne odluËuju o niËemu.

Oni su tu samo da potvrde neke unapred ispisane zakone i planove! Onaj ko to ne podræi naÊiÊe se na zidu srama unutar Unije. Evropska Unija nije slobodna, i nije onakva kakvom je mnogi predstavqaju.

Naπi srpski politiËari ipak nam skroz govore kako bez Evropske Unije nema buduÊnosti, da li oni to govore zbog sebe ili im je neko tako rekao?

Naravno da Êe vaπi politiËari priËati sve najboqe o Evropskoj Uniji. To im je moæe se reÊi jedna od duænosti. Tu nastaje problem, jer Srbija nije jedina pred vratima laænog Boqeg æivota. I Hrvatska i Crna Gora se nalaze u istom problemu kao i Vi. Svi politiËari na Balkanu samo ispuwavaju neËije zadatke, tu i tamo neπto i samo odluËe! Ali kquËna pitawa se reπavaju u Vaπingtonu i Briselu a ne Beogradu.

Da li Srbiju vidite unutar EU? NE! Joπ jednom naglaπavam NE! Zar zaista mislite da Êe Unija da poziva nove Ëlanove, sada kada je i sama pred kolapsom! Novca ima sve mawe u Evropskim Fondovima i ne treba Uniji joπ socijalnih sluËajeva. I Srbija i Hrvatska su pred bankrotom kao i Evropska Unija. Kad bi se vi svi spojili nastao bi pravi kolaps. Crna Gora je neπto finansijski boqa, ali problem je πto tamo mafija upravqa dræavnim kapitalom i on moæe nestati preko noÊi!

Po vaπem miπqewu koji je najpoπteniji i najnezavisniji politiËar u Srbiji a ko najviπe sluπa instrukcije Vaπingtona i Brisela?

Nisam ja baπ kompetentan da priËam o tome.

Ipak ne poznajem vaπe politiËare najboqe. Znam ih iz viewa ali nikad nisam sa wima razgovarao niti sam im dræao sveÊu dok su primali instrukcje od nekoga. Ipak moram izdvojiti Borisa TadiÊa

10

πta mislite o Novom Svetskom Poretku?

Imate li ideju kako da Srbija izae iz ekonomskih problema?

Ne bih rekao da imam tako neπto. Realno uvek govorim istinu ma koliko god ona bila surova, i sad Êu reÊi. Srbija je pred krajem! VraÊate se polako ali sigurno u 90 te πto se tiËe nedostatka para i standarda! Naravno ne vraÊate se u ono naslije. Vaπi politiËari su vrlo uplaπeni i nervozni jer ne znaju πta da rade kako bi stvorili pare. Joπ ne æele da vam saopπte da para nema jer neÊe demonstracije i paniku. Naravno nikad vam i neÊe reÊi da je doπao kraj. Ali pogledajte sami.

Ako Srbija zaista ide ka dnu i ka totalnom finansijskom kolapsu, da li ima iko da je spasi od toga, da li neko moæe da spasi Srbiju?

Svakako da moæe! Ali pitawe je da li oni to æele. Pare neÊete naÊi u Evropskoj Uniji jer i sami steæu kaiπ. πto se tiËe Amerike oni neπto i nisu zainteresovani za vas. Moæda vam i daju neku siÊu ali oËekujte da date Kosovo. Rusija vam moæte dati neke kredite ali znajte da hoÊe neki interes!

ZnaËi neÊe vam samo tako dati pozajmicu, daÊe vam pare da wihovim firmama stvorite uslove za rad u Srbiji, Srbe Êe zapoπqavati ali glavni profit ide Rusima. Moæda najboqe da Kineze pitate, ali oprez oni nikad ne daju pare a da neÊe neπto za uzvrat.

Da li je ikako moguÊe da Srbija dobije bitku za Kosovo ili je sve ipak izgubqeno?

Nije baπ sve izgubqeno po tom pitawu.

Problem je πto vaπi politiËari ne æele da se potrude da reπe neπto, veÊ samo pitaju Vaπington i Brisel, πta daqe, umesto da sami rade neπto.

Moæda sever Kosova moæe biti vaπ. Ali teπko.

Sajt: <vestinet.rs>, 20.10.2012 (Podvukla - Iskra)

Miloπ ∆upurdija

Iskra 1. decembar 2012.

Sredstva savremene tehnologije i kontrole Ëine da...

Nismo slobodni, mi smo robovi Kada je reË o kontroli Evropqana, veoma je zanimqiv ©engenski sporazum, zakquËen 14. jula 1985. u luksemburπkom gradu ©engenu. Overen je tajno. Potpisali su ga probrani qudi iz Francuske, NemaËke, Italije, ©panije, Holandije, zatim Luksemburga, Danske, Portugalije, Austrije (kao posmatraË) i GrËke.

Zbog protivqewa javnosti, u GrËkoj je sporazum ratifikovan s velikim zakaπwewem, u martu 1997. godine. Tim sporazumom, izmeu ostalog, reguliπe se i kontrola kretawa graana. Pri tom se prikupqaju iskquËivo liËni podaci.

Informacioni sistem je povezan s nacionalnim filijalama i glavnim kompjuterom u Strazburu. Na taj naËin mogu se proveriti i uporediti podaci o graanima navedenih zemaqa iz svih izvora (πkole, policije, banke, socijalne institucije, poliklinike, bolnice itd.). ©ta to zapravo znaËi? »ovek je stigao do perioda u kojem „caruju” informacije.

InformatiËka (r)evolucija trebalo bi da omoguÊi Ëoveku da posluje sa πto mawe utroπene energije i kretawa - iz svoje radne sobe. Meutim, preovladalo je zlo, svojstveno svakom Ëoveku. Umesto da ulaæe u naËine za stvarawe boqih uslova za æivot, ulagawa su usmerena ka novim vrstama oruæja, uniπtavawu „prekobrojnog” stanovniπtva i wegovoj kontroli. Da bi qudi shvatili gde æive i kakve im pretwe i izazove nameÊe »erËilova „imperija uma”, oËigledno je da nije dovoqno πto znaju da je britanski institut „Tejvistok” regrutovao viπe od milion „ispiraËa mozgova” i πto istu ulogu ima holivudska i TV industrija.

Zato su na Internetu i televizijskim i radio stanicama, kao i u πtampi sve ËeπÊe teme: „Big brother can see you” („Veliki brat te posmatra”), „Wu ejx - iluminati i 666”, „Kontrola uma i elektromagnetno oruæje”, „Programi za kontrolu uma federalne vlade”, „Ispirawe mozga”, „Zloupotreba `Filadelfija eksperimenta`”, „Cija je veÊ uniπtila svet”, „Neidentifikovane letilice pripremaju qude za novi poredak”, „Kontrola uma u jedinicama za psiholoπke operacije”, „Ærtve kontrole uma nakon eksperimenta obavqenog na univerzitetu u Harvardu”, „Psiholoπki eksperiment obavqen 30. oktobra 1938” itd.

Za kontrolu qudi odreene su i objavqene propozicije. Kontrolisani ne smeju da posumwaju da su kontrolisani. Kontrola mora da bude nenametqiva, indirektna, na ivici ignorisawa.

Mase se moraju dræati u neznawu. ©kolski sistemi se stavqaju pod kontrolu. Ambiciozne, znatiæeqne osobe treba opsluæiti laænim znawima i laænim titulama. Mase ne smeju da nauËe da misle.

Treba poniπtiti svaku originalnost i kreativnost. Narod treba dræati u informacionoj izolaciji

Iskra 1. decembar 2012.

Umesto gladijatorskih arena treba mu ponuditi TV programe i iste emisije na svim kanalima u kojima su na plej beku i uveæbani aplauzi - sve mora da bude izveπtaËeno do besmisla. Qude treba odvojiti od æivotnih problema aferama, ekstremnim sportovima, zabavom koja podiæe adrenalin, perifernom politikom... Istinski edukovane qude, koje je teπko kontrolisati zbog wihove ekonomske nezavisnosti, treba slomiti uskraÊivawem posla, blokirawem javnih nastupa, preko bankovnih kwiæica i devalvacijama.

Qudi se oseÊaju sve mawe bezbedno.

Uvedeni su bar-kodovi i kreditne kartice a uvode se i identifikacione kartice koje omoguÊavaju neprestano praÊewe kretawa pojedinica. Prema najnovijim zakonima, o svim stanovnicima se vodi viπe dosijea, prepunih podataka (od datuma i mesta roewa do stawa na æiro i tekuÊim raËunima). Razmena podataka izmeu unutraπwih i internacionalnih institucija je automatizovana, kompjuterska, trenutna.

Kretawe qudi i registrovawe wihovog kretawa obavqa se pomoÊu TV kamera, prolaska kroz ureaje za identifikaciju i elektronskih propusnica. Svet je zatrpan prisluπnim ureajima.

Da li su to mobilni telefoni, kompjuteri, TV ureaji, telefoni, lampe, upaqaËi, „bubice”... sve je teæe otkriti. Razgovori se prisluπkuju i presreÊu pomoÊu najsavremenijih prisluπnih ureaja, satelita i sistema poput „Eπelona”.

Na πtampaËima se obeleæavaju stranice, tako da se zna koji je dokument u kojoj ustanovi, prostoriji i na kojem πtampaËu odπtampan...

Ureajima poput sistema SIGINT u Merilendu omoguÊena je i kontrola svega πto pojedinac (p)osmatra. Ulazak svakog vozila u veÊinu tehniËki opremqenih gradova, registruje se u kontrolnim centrima. Sloboda kretawa ne postoji a sve je ugroæenija sloboda pisawa, govora i miπqewa.

Programe u raËunarima „Majkrosofta” pregleda Agencija za nacionalnu bezbednost SAD (NSA). Niko ne zna πta je ugraeno u raËunare sa kojima se svakodnevno korisnici druæe satima.

Upotreba Interneta prati se od ulaska do izlaska i zainteresovanost svakog prijavqenog korisnika.

Iako su prijave pod πifrom, obavezni su podaci o kontrolisanom telefonskom prikquËku.

MoguÊ je uticaj na promenu raspoloæewa i miπqewa stanovnika, sistemima HAARP s Aqaske i ELATE (zapadni naziv za ruski kontrolni sistem na aerodromu Πeremetjevo u Moskvi). Kontrolu ponaπawa qudi omoguÊava i sistem u blizini Rige.

SliËne moguÊnosti imaju i centri Arcibo (ArciboTihi okean), Duπambe (Dushambe - Taxikistan), Gorkiti, Hipas (Gorkity, HIPAS - Severna

23

Nismo slobodni...

Amerika), MonËegorsk, Sura (Monchegorsk, Sura juæna Azija) i Tromso (Tromso - Norveπka).

Osim elektronske razmene podataka, postoje i nevladine organizacije (poput organizacije „Euronet”) koje svojim centralama dostavqaju finansijske podatke iz svih evropskih dræava, kao i obaveπtajne sluæbe s agentima na terenu koje dostavqaju podatke svojim centrima o kretawu qudi, wihovom poslu, aktivnostima i imovnom stawu. »ini se da svet ulazi u epohu u kojoj Êe svi graani biti neprestano na sceni i da Êe ih prikazivati u nekom centru uæivo, poput uËesnika u πou-programima „Veliki brat”. U tekstu pod naslovom „Moderna tortura i kontrolni mehanizmi za eliminaciju qudskih prava i privatnosti”, finska nauËnica dr Rauni Lena Kilde objavila je u septembru 1999, u najtiraænijem skandinavskom listu „Helsingin Sanomat”, zvaniËne podatke o mikrotalasnoj kontroli uma. U wenom tekstu naglaπeno je da Êe u toku 21. veka u sve qude biti ugraeni „DNK mikroËipovi”.

Ta finska nauËnica, bivπi πef finskih medicinskih oficira, smatra da su mobilni telefoni brilijantni izum za kontrolu qudi i kontrolu wihovog uma, ali da ih prevazilaze mikroËipovi. Naglasila je da ugradwa mikroËipova znaËi potpun gubitak privatnosti, odsustvo kontrole nad telesnim funkcijama, kontrolu emocija i misli, pa Ëak i izmenu strukture liËnosti.

Sistemom za daqinsku kontrolu qudi, pomoÊu superkompjutera, mogu po æeqi da se mewaju osobine nervnog sistema osobe s ugraenim mikroprocesorom. Ti sistemi su veÊ provereni na retkim vrstama æivotiwa (lavovi, kitovi, medvedi, orlovi...). Nakon opijawa, pomoÊu iglica sa uspavqivaËima, sve veÊi broj æivotiwa je pod satelitskom kontrolom - na uslovnoj slobodi, a u stvarnom ropstvu. „Pametne” identifikacione kartice s mikroodaπiqaËima prvo su ponuene Majvok i Kri Indijancima u Kanadi. Iako, se borba oko wihovog uvoewa joπ vodi, prvi odgovor Mojvok Indijanaca je da ne æele da budu tretirani kao divqi psi „koje neko kontroliπe iz vasione i dræi na elektronskoj uzici”.

Tehnologija za kontrolu uma veÊ se koristi u SAD, Japanu i Evropi (najviπe u ©vedskoj). Ta tehnologija se u SAD svrstava u tzv. neubojno oruæje. Sintagma „neubojno oruæje” dovodi qude u zabludu jer je reË o ubojnom oruæju koje ubija polako, u obliku „normalnih” bolesti, kao πto su kancer, leukemija, srËani napad, Alchajmerova bolest... Te bolesti se upravo πire planetom.

S druge strane, primena ekstraniskih frekvencija izaziva dezorijentaciju, meteæ, psihiËki i emotivni bol koji lomi napadnutu populaciju, a protest napadnutih osoba je za sve druge nevidqiv.

24

U vezi s mikroËipovima treba znati da su prvi primerci, naravno mnogo primitivnijeg sadræaja i nezgrapniji, ugraeni u qude u Sjediwenim Dræavama i ©vedskoj joπ 1874. godine.

Zanimqivo je da te dve zemqe i sada predwaËe u ugraivawu mikroËipova u qudske organizme. „London tajms” je 17. oktobra 1994. objavio napis „BioniËki Ëovek stiæe”. U tom tekstu naveden je podatak da 15.000 qudi πirom sveta ima u mozgu ugraene elektronske komponente. Nije loπe znati da su za Ëoveka riziËne baterije za napajawe Ëipova energijom. One sadræe otrovni litijum, koji moæe da se zloupotrebi daqinskim ispuπtawem u „nepodobne osobe”.

Policijske i vojne agencije, prema miπqewu dr Rauni Kilde, mogu da slede svakog korisnika i da utiËu na wegove misli pomoÊu mikrotalasa, uzrokujuÊi da i zdravi qudi Ëuju glasove u svojim glavama. Wene stavove potvrdili su nauËnici Instituta za biofiziku iz podmoskovskog PuπËino Πorohova i Tigrawana. Oni su eksperimentalno dokazali da snop iz generatora veoma visoke frekvencije, modulisan glasom, izaziva efekat glasa koji se Ëuje „direktno u mozgu”.

Na pitawa da li je moguÊe preneti zvuk tako da glas Ëuje samo izabrana osoba (i niko viπe) i da li je moguÊe s udaqenosti izmeniti emocije upotrebom elektromagnetnih ureaja, odgovor u vojnoj literaturi je - da.

Savremena tehnologija omoguÊava da se proizvede govor u qudskom telu, veran grlenom govoru. Na taj naËin stvorena je moguÊnost za tajne sugestije i psiholoπko usmeravawe. U istraæivawima se pokazalo da je moguÊe daqinski procewivati ponaπawe centralnog nervnog sistema osoba prema kojima su usmereni kodirani paketi elektromagnetnih talasa. Kod qudi ozraËenih modulisanim mikrotalasima niske snage izazivaju se zujawe u uπima, piπtawe i sliËni zvuËni efekti, koji kao da dopiru iz glave ili neposredno iza glave.

Snaæniji generatori signala mogu da izazovu glavoboqu, krvarewe iz nosa, dezorijentaciju i muËninu. Izborom frekvencija moæe se stvoriti razumqiv govor, πto se primewuje u skrivenim akcijama radi obmawivawa, provocirawa i mamqewa protivnika. To se moæe Ëiniti jer je testirawem ponaπawa qudi dokazano da se pokreti, oseÊaji, emocije, æeqe, ideje i razliËite psiholoπke pojave mogu izazvati, uskratiti ili preobliËiti elektriËnim stimulacijama odreenih delova mozga.

Upravo takve moguÊnosti opisao je pukovnik Xon A. Vorden u inspirativnom tekstu „Informacijska revolucija i buduÊnost vojnog vazduhoplovstva”. BuduÊi da je ekspert za elektroniku, veoma jasno je objasnio kako na qudsko telo utiËe mikrotalasni puls velike snage u gigahercnom podruËju. ReË je o naËinu da se u qudskom telu izazove naglo πirewe blago zagrejanog tkiva i tako stvori zvuËni talas i unutraπwe akustiËno poqe u opsegu od pet do 15 kiloherca - πto je Ëujno. Taj metod omoguÊava da se izabranim protivnicima

Iskra 1. decembar 2012.

Da li srpska vlast naseda obeÊawima SAD-EU u vezi Kosova?

EU moæe da obeÊa Srbiji da je "normalizacija odnosa sa Kosovom" posledwi uslov, moæe to obeÊawe i da potpiπe, ali ono opet neÊe imati nikakvu vrednost - treba li Srbiji boqi dokaz za to od Rezolucije 1244. i odnosa SAD i EU prema tom dokumentu - navodi Glas Rusije u komentaru.

nedavawa povoda Briselu i Ëekawe da Brisel prvi saopπti zvaniËan uslov o priznawu Kosova i Metohije kao nezavisne albanske dræave - gubqewe vremena. Brisel ima neograniËeno vreme i povoqan politiËki vetar. Srbija je ta koja nema vremena, ni resursa da Ëeka - navodi Glas Rusije.

EU ima joπ hiqadu mehanizama za opstrukciju srpskog prijema. U poplavi informacija o poseti Hilari Klinton i baronese Ketrin Eπton, niko nije primetio izjavu hrvatskog premijera Zorana MilanoviÊa datu u Vatikanu, koja se itekako tiËe Srbije.

Prilikom susreta sa poglavarima RimokatoliËke crkve, povodom 20. godiπwice uspostavqawa diplomatskih odnosa, premijer Hrvatske Zoran MilanoviÊ izjavio je da Hrvatska jedino sa Maarskom ima definisane granice.

Zaπto u Beogradu niko ne pita "kaubojku Hilari Klinton" i baronesu Eπton zaπto EU tako ambiciozno zapoËiwe proces evropskih integracija sa Albancima sa Kosova i Metohije, praktiËno bez ijednog ozbiqnog politiËkog uslova? Da se ne pomiwe trgovina qudskim organima i problem nereπenih ubistava i nestanka qudi.

U trenutku kada Srbija suπtinski bude prepoznavala novog suseda na jugu, iako bez formalnog priznawa, Hrvatska Êe, tada veÊ kao Ëlanica EU, biti idealno orue Brisela za postavqawe nezaobilaznih primedbi na dunavsku granicu sa Srbijom, zahtevajuÊi primenu austrougarskih katastarskih kwiga, a ne meunarodnog prava. BiÊe tu i varirawa na temu hrvatskog, u politici Ëesto falsifikovanog, poloæaja u Habsburπkoj carevini.

U tom sluËaju, postojaÊe dve moguÊnosti Hrvatska Êe se ponaπati poput Srbije i reÊi da je evropsko partnerstvo najvaænije i stoga prihvatiti normalnu granicu na Dunavu, ili Êe Hrvatska svim silama pokuπati da "iskaπqe" πto viπe nemaËkih i briselskih diplomatskih barutnih gasova ka Beogradu.

Zbog toga je oËigledna nemudra starategija

Zaπto predstavnici kancelarije EU u Priπtini, izvesni Tomas GnoËi, Patrik Πmelcer i Sindi van den Bugert, nisu 24. oktobra istakli TaËiju (kao Srbiji) „moderan duh evropskog zakonodavstva, znaËajan progres konsolidovawa zakonodavne osnove i nezavisno funkcionisawe pravosudnog sistema", a takoe i "konstruktivan pristup Kosova unutar regionalnih i evropskih mehanizama" kao vaæne Ëiwenice u Studiji o izvodqivosti za "Kosovo"?!

Nakon posete dvojca Klinton - Eπton, stvarnost Êe i daqe odudarati od srpske politike.

Politika Êe navoditi boqi æivot graana i ekonomiju kao razlog za odustajawe od ekonomskih resursa Kosova i Metohije, na primer oËuvawe dræave uzimaÊe se kao razlog za odustajawe od dræavnih korena na Kosmetu.

Ali, najveÊi investitori u srpsku infrastrukturu i energetiku su - Ruska Federacija i Narodna Republika Kina. Srpski deo Juænog toka vredan je oko dve milijarde dolara i zaposliÊe oko 2.000 radnika.

SpreËiti proizvodwu... istoriËare.

Treba li da nastavimo daqe? Graani Srbije imaju moguÊnost da kaæu predsedniku NikoliÊu i Vladi πta misle o REKOM-u.

Istorijski projekat Srebrenica sastavio je peticiju sledeÊe sadræine: „Mi, dolepotpisani graani Srbije, zahtevamo od predsednika Tomislava NikoliÊa i srpske Vlade da odbiju svako uËeπÊe zvaniËnih dræavnih ustanova u radu Koalicije za REKOM, koji koordiniraju Nataπa KandiÊ i wen Fond za humanitarno pravo. Ocewujemo da to telo nije kompetentno da se na objektivan i profesionalan naËin bavi uzrocima, tokom i posledicama ratova na teritoriji bivπe SFRJ devedestih godina proπlog veka. Podrπka dræavnih ustanova Srbije na bilo koji naËin projektu REKOM-a nanelo bi neprocewivu πtetu interesima dræave i svih wenih graana.”...

Srpski kulturni klub 31.10. 2012.

Iskra 1. decembar 2012. . .

Stefan KarganoviÊ (Podvukla - Iskra)

Jedini izlaz za æelezaru u Smederevu je kompanija "Uralvagon zavod" iz Rusije. Narodna Republika Kina finansiraÊe zavrπetak radova na Koridoru 11 i autoput Pojate - Preqina.

Jedina prava investicija u bankarski sektor Srbije doÊi Êe iz Rusije - od Sberbanke. Rusija ima nameru da ulaæe i u æeleznice Srbije. A gde su u toj priËi EU i SAD, osim u predizbornim sloganima o "Fijatu" i navodno boqem æivotu za graane ako ovi odustanu od Kosmeta?

Razume se, postoje i druga orua evroatlantske politike, mimo MilanoviÊevog sluËaja, koja u svakom trenutku Srbiju mogu uzeti na niπan, nakon πto ova nasedne na slatke ponude dvojca Klinton Eπton.

HoÊe li posle posete Klintonove i Eπtonove Beogradu postati vidqive eventualne obaveze koje su pred Briselom i Vaπingtonom napredwaci i socijalisti preuzeli da bi uopπte formirali vladu navodi Glas Rusije u komentaru.

31.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2012.

Vesti-online

9

Suprotstaviti se KandiÊkinom projektu Rekom i...

SPRE»ITI PROIZVODWU LAÆNE ISTORIJE Borba za istorijsku istinu na Balkanu, u onom delu koji se odnosi na kontroverzne sukobe devedesetih godina proπlog veka, ulazi u ozbiqnu fazu. Inspiratori tog sukoba sada koriste svoje lokalne saradnike za proizvodwu laænog tumaËewa dogaaja kojim Êe biti apsolvirani od ogromne krivice koju snose za podsticawe i raspirivawe nasiqa na Balkanu izmeu 1990. i 1995.

Inicijativa za REKOM, koju su lansirali Nataπa KandiÊ i Fond za humanitarno pravo, na Ëijem je Ëelu, predstavqa uznemiravajuÊi primer pokuπaja da se istorija prekroji i sabije u uske ideoloπke okvire. Skoro sve banana dræavice bivπe Jugoslavije podlegle su pritisku i potpisale su blanko Ëek inicijativi za REKOM. To znaËi da su navodnim „nevladinim organizacijama” koje se finansiraju iz inostranstva unapred potpisali dozvolu da im u skladu sa svojom politiËkom i ideoloπkom agendom piπu noviju istoriju. Srbija je do sada u ovoj igri ostala izuzetak.

TadiÊeva vlada se nije pridruæila REKOM-u, verovatno u strahu od loπeg predizbornog publiciteta, ali se moæe pretpostaviti da je taj zadatak svesno ostavila za kasnije, uverena da Êe na izborima pobediti.

Za predsednika NikoliÊa i wegovu vladu, sada je doπao trenutak istine. Oni se moraju izjasniti da li Êe priÊi REKOM-u, ili Êe postupiti u dræavnom interesu Srbije i odbiti da to uËine.

Zato je neophodno podiÊi svest dræavnog vrha i svih graana u odnosu na kobne implikacije ove inicijative. Predsednik NikoliÊ i Vlada Êe biti pod neizdræqivim pritiskom da stave dræavni peËat na ovaj negativan projekat.

OsveπÊeni graani im moraju pomoÊi da se tom pritisku uspeπno odupru i da decidno odbace pokuπaj pisawa laæne istorije. IzneÊemo nekoliko argumenata zaπto je inicijativa za REKOM loπa za srpsku dræavu i za sve graane Srbije.

Kao prvo, vaæno je naglasiti paralelu izmeu metodologije pisawa „dogovorne istorije” ratova devedesetih Nataπe KandiÊ i wene danaπwe ekipe i veπtaËkih, politiËki programiranih „istorija” koje su bile pisane pod komunizmom. SliËnosti su tu ne samo eklatantne veÊ i potpuno razumqive, kada se ima u vidu komunistiËka pozadina starih aktera koji se sada bave „istorijom” po nalozima novih naredbodavaca. Prva i osnovna zamerka takvoj metodologiji je da primewuje kriterije politike, a ne nauke. Ovo je za dræavu i graane sasvim dovoqno da ovoj inicijativi kategoriËki kaæu - ne!

Drugo, ne samo laæne nego i nebalansirane istorije potencijalno predstavqaju ozbiqnu pretwu po mir. Na izvesan naËin, iskustvo NemaËke posle Prvog svetskog rata, kada je bila politiËki

8

КАКО САм ПОСТАО РАТНИ ЗлОчИНАц

SuoËena sa zlodelima Olbrajtova izgubila nerve u Pragu

prisiqena da prihvati tumaËewe dogaaja i, sledstveno tome, krivicu - mada to nije odgovaralo objektivnom stawu - paradigmatiËno je u ovom pogledu. NemaËki narod to nije mogao da prihvati, a to je dovelo do poznatih i tragiËnih reakcija. To je joπ jedan moÊan argumenat protiv nametawa laæiranih istorijskih narativa. I Srbiji i susedima potrebni su mir i saradwa, a to moæe zaæiveti samo na osnovi uzajamno prepoznate istine, nikada dogovorenih laæi. Srbiji su potrebni istina, otvorenost i demokratija, ne provokacije i poniæavawa, πto bi, kao u vajmarskoj NemaËkoj, moglo da rezultira nesagledivo loπim posledicama.

TreÊe, objektivno i sveobuhvatno sagledavawe Ëiwenica vezano za zaËetak i tok jugoslovenske krize u najveÊoj je meri politiËki i moralno korisno za srpsku stranu, a u podjednakoj meri je moralno i pravno pogubno za ostale balkanske aktere i wihove inostrane pomagaËe. U prevashodnom interesu Srbije i srpskog naroda u celini jeste da se dogaaji devedesetih godina istraæe i da se Ëiwenice utvrde na poπten i objektivan naËin. Inicijatori i sponzori REKOMa upravo jesu ti koji imaju da se suoËe sa po wih katastrofalnim Ëiwenicama. Zato, u interesu nacionalne bezbednosti i preporoda, srpska dræava i Vlada imaju imperativnu obavezu da insistiraju na objektivnoj i nauËnoj analizi Ëiwenica, πto znaËi da odbace svaki pokuπaj wihovog tendencioznog politizirawa.

Neprihvatqive posledice sprovoewa programa samopostavqene Komisije za REKOM su mnogobrojne. Nijedna ozbiqna dræava vaæan zadatak pisawa svoje istorije ne poverava privatnim organizacijama pod uticajem stranaca, pogotovo ne ako su zainteresovani da se istorijska graa predstavi na netaËan naËin. Jednom unapred postavqen „peËat” Srbije na inicijativu za REKOM teπko Êe se moÊi povuÊi sa konaËnog izveπtaja.

Predvidqivi zakquËci o krivici Srbije, Republike Srpske i srpskog naroda u celini, „genocid u Srebrenici” i odgovornost srpske strane za izazivawe sukoba u bivπoj Jugoslaviji u tom izveπtaju Êe biti centralne taËke.

Meutim, ciq „istoriËara” REKOM-a nije apstraktan. Oni ne piπu laænu istoriju iz liËnog zadovoqstva, veÊ upravo zato da bi laænu konstrukciju operacionalizovali na politiËkom planu. Oni æele da wihov laæni narativ bude nametnut kao normativan. UslediÊe zahtevi da se krivotvorena verzija REKOM-a predaje u πkolama i da je se javni radnici i mediji moraju strogo dræati u svojim izjavama i izveπtajima. ZahtevaÊe se da nezavisno istraæivawe i razmatrawe Ëiwenica, mimo okvira koji Êe biti propisani u zakquËcima REKOM-a, bude kriviËno kaæwivo.

Pod pretwom strogih kazni za savesan i profesionalan rad, politiËki agitatori uÊutkaÊe prave

Iskra 1. decembar 2012.

Постати ратни злочинац је у данашњем свету релативно лако. Довољно је да вас тако означи америчка администрација и тај сте. Најближа станица Хаг са својим судовима. Описаћу вам укратко како сам се у тој ситуацији нашао ја.

Моје ратно злочинаштво је почело сасвим ненападно и невино. Чекао сам дуги ред са интересентима за потпис госпође Олбрајт. Аутограмијада се одржавала на првом спрату палате књига Неолуксор, а ја сам за бившу госпођу државну секретарку владе САД спремио поклон. Документарни филм „Отето Косово“ са енглеским титлом, као и пар плаката. Обезбеђење ме је додуше упозорило да госпођа Олбрајт потписује само своју књигу а не неке плакате или фотографије, али са поклоном су ме пустили даље. Заједно са мном су били и моји пријатељи. Са њима сам се управо вратио са путовања по Косову, које је имало за циљ упознавање те српске покрајине.

„Госпођо Олбрајт, донео сам вам на поклон свој филм који сам снимио на Косову.“ Испрва осмех бивше министарке спољних послова, почео је полако да се криви у тренутку када сам извадио плакате. На њима су се налазили само фотографски мотиви из последњих ратова на Балкану. Поред стола где су се књиге потписивале нисам био сам. Било нас је петоро а плаката такође пет. Замолио сам госпођу Олбрајт да нам уместо књига потпише остала своја дела којима се прославила на Балкану.

На првом плакату су били мотиви из рата у Босни. Подсетили су нас на то како је америчка администрација у Босну довела џихад, и са Ираном координирала наоружавање и снабдевање 4000 муџахедина, којима се у то време био управо завршио „посао“ у Авганистану. Преко 98000 мртвих, мржња, као и етнички и верски очишћени простори средње Босне су коначан рачун овог рата. Следећи мотив су биле фотографије посечених српских глава, са којима су људи команданта Орића играли по Сребреници фудбал, пре него што је град од муслиманских злочинаца ослободила Војска Републике Српске. То што су САД тада стале на страну исламских фундаменталиста, дело је пре свега госпође Олбрајт, господина Клинтона и његове супруге. Тадашњи амерички амбасадор у Београду, на почетку босанског грађанског рата, вршио је притисак на вођу босанских муслимана Изетбеговића да откаже тек потписани Лисабонски споразум (Кутиљеров план), и тако упропасти мир у Босни на неколико дугих крвавих година. То је било дело тадашње америчке дипломатије. На другом плакату је била приказана операција Олуја. Том приликом је из Хрватске, са својих вековних огњишта било протерано 220000 Срба. Етничко чишћење огромних размера. Њени организатори до данас нису кажњени, а Срби на своју имовину не могу да се врате. Госпођа Олбрајт је тада, на тлу Организације УН, одвраћала пажњу тврдњама о масовним убиствима у Сребреници, махала сателитским снимцима на којима су

Iskra 1. decembar 2012.

наводно забележене свеже масовне гробнице. Фотографије су до данас наводно тајне. Можда зато, да се госпођа Олбрајт не би додатно бламирала. На означеним местима наиме никакве гробнице нису биле пронађене. Само је у ствари госпођи Олбрајт било потребно да на позорници ОУН, пред светом и америчким бирачима оправда припремано бомбардовање положаја војске босанских Срба, за које су босанске Потурице и међународни муслимански авантуристи били кратки. На заборавимо да је тада Осама бин Ладен био амерички савезник, и по свету путовао са пасошем муслиманске државе која се управо рађала у Босни и Херцеговини. Антисрпска пропаганда, измишљене масовне егзекуције цивила у Сребреници итд., требало је да одвуку пажњу од припреманог етничког чишћења у Хрватској односно Крајини и Славонији. Оно је почело месец дана након ослобађања Сребренице под називом Олуја. Операцију је тада стручно припремило и рукводило неколико десетина америчких официра, који су од стране владе САД били привремено пенизионисани како би могли да ступе у службу приватне ратне фирме. Испланирали су и са хрватском војском извршили геноцидни напад на хрватске Србе. По завршетка овог „џоба“, војска Сједињених држава их је опет примила назад на њихове раније функције, у исту платну категорију. На овај начин су режисери тог гнусног чина избегли непријатна питања новинара у Конгресу. Трећим плакатом смо желели да госпођу Медлин, рођену Корбел подсетимо на њену срамну улогу у агресији против оснивачког члана Организације Уједињених нација – Југославије. Бомбардовање, које је њен пријатељ Хавел назвао „хуманитарним“, значило је не само кршење Повеље ОУН већ и Вашингтонског уговора (Повеље НАТО). Олбрајтова је у функцији министарке спољних послова САД грубо погазила међународно право, што представља тежак међународни злочин. Мртва српска деца, људи погинули у возовима, аутобусима и избегличким колонама за госпођу Олбрајт су представљали „колатералну штету“ њене „хуманитарне“ агресије.

На четвртом плакату је приказано отимање две јужне српске области – Косова и Метохије – и поклањање ове територије албанској наркомафији. Једна од фотографија бележи заљубљени поглед госпође Олбрајт упућен Хашиму Тачију, данашњем „косовском премијеру“. Шмекер је, свака част, госпођи Олбрајт се не чудим, али такође је у питању и тражени терориста у међународним размерама, који је основано осумњичен за трговину људским органима отетих и поубијаних становника Косова и Метохије. Тако барем стоји у извештају Дика Мартија који је изнесен у Савету Европе. Госпођа Олбрајт је и тада, 1999. године водила америчку дипломатију а њене дипломате су трагале за било каквим изговором за напад на Југославију. На крају је то био инцидент у Рачаку, догађај инсцениран уз помоћ терористичке организације УЧК. Њу су додуше НАТО окупатори, након заузимања Косова и

25

Метохије, одмах забранили, али њени чланови укључујући командни кадар, заузели су меcта у, политичким странкама, војсци, полицији. И тако, у складу са тиме, данас изгледа Косово. Пре недељу дана сам се са пријатељима вратио са Космета те можемо да реферишемо. Отцепљење Косова, насилно прецртавање европских граница без сагласности држава којих се то тиче, без сагласности ОУН је следећи међународни злочин који би верни читаоци сабраних дела Олбрајтове требало да имају у виду. Уосталом, реците, неће ли се цена њеног потписа повећати сазнањем да потписана, није само славна дипломаткиња, мила земљакиња и вешта списатељица, већ исто тако и познати ратни злочинац који своје злочине лукаво скрива иза „борбе за људска права и слободу“. И још пети плакат – трешња на торти. Госпођа Олбрајт је заједно са братом првог именованог протектора окупираног Косова др Кушнера, основала компанију ИПКО. Нечасним методама, уз помоћ бивших чланова УЧК, елиминисали су са тендера конкуренцију, формирали мрежу мобилне телефоније на Косову, а пре него што су фирму продали, косовској полицији су наложили да уништи другу конкурентску фирму мобилне телефоније како би подигли цену своје фирме. Добит за Олбрајт Груп је према албанским новинама Коха Диторе износила 200 милиона долара, за госпођу Олбрајт добит 5 % од те цене. Сасвим лепа награда за ноторно кршење међународног права и ратно хушкање.

Kako sam...

Реакција госпође Олбрајт на наше плакате сама по себи довољно говори. Уместо дипломаткиње, у њој је победила друга Олбрајтова. Наше плакате је почела да кида и цепа. Хистерични крик „get out, get out…“ одјекивао је у занемелој сали књижаре Неолуксор. Даље се само сећам грубог напада обезбеђења палате књига, гурање, током кога су млади људи који су стајали поред добацивали „крвава бабо“; увреде на адресу мог скоро слепог пријатеља који ме је пратио; фотографкињу је обезбеђење оборило на земљу ... Вика „Без фотографисања! Без снимања!“ У том тренутку су ми попустили нерви, извињавам се, али нисам дипломата, и почастио сам бившу госпођу државну секретарку владе САД титулом, коју сам о њој много пута чуо у Србији, на Косову, Македонији, Републици Српској, Црној Гори: „Балканска касапкиња“.

Госпођа Корбел Олбрајт, некада наводно узор дипломатског шарма, опет је повисила глас. Викала је на мене и моје пријатеље. „Ви сте ратни злочинци! Ви сте ратни злочинци!“ Тако се то десило. Онај на кога би некада госпођа Олбрајт показала прстом, био је крив. Одвезли би га у Хаг (ICTY), у смешно вођеним процесима би био осуђен, и готова ствар. Тако је прошло већ неколико десетина српских официра и генерала. Драги читаоци, молим вас немојте се чудити што сада заједно са мојим колегама из нашег удружења `Пријатељи Срба са Косова`, са стрепњом очекујем да из Хага дођу по нас – ратне злочинце. Вацлав Дворжак Са чешког превела: Наташа Кевић Аутор је потпредседник „Пријатељи Срба са Косова“, режисер и документариста

NSPM, 27.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

26

Nismo slobodni... (sa str. 24) (ærtve) saopπtava na porazan naËin, koji ih izuzetno uznemirava, neπto za πta se kao mehaniËki ureaj koristi wihovo telo.

Kakve su moguÊnosti kontrole stanovniπtva pokazuje primer rasprave u Senatu Sjediwenih Dræava odræane 22. januara 1997. godine. U diskusiji je obelodaweno da su vazduhoplovne snage SAD koristile specijalni avion koji je radio-frekventnim porukama manipulisao umom qudi i uticao na izbore u Bosni i na ostrvu Haiti.

Postoji osnovana sumwa da je isto oruæje koriπÊeno prilikom progona Srba iz Republike Srpske Krajine, a od 1997. moguÊe je sumwati u sve demokratske izbore.

Naravno, moguÊe je i klonirawe qudskog glasa. Laboratorija Los Alamos u Novom Meksiku otkrila je 1999. godine tehnologiju glasovne morfologije. Sa snimka neËijeg glasa koji traje desetak minuta nauËnici su sposobni da kloniraju govor u skoro realnom vremenu. Ta tehnologija se veÊ koristi u kontroli qudi radi upravqawa druπtvenim procesima. UËinili su to sa glasom generala i diplomate Kolina Pauela i generala Karla ©tajnera, ali i sa glasovima stjuardesa, 11. septembra 2001. godine. One su se, navodno, iako je to bilo potpuno nemoguÊe, usplahireno javqale iz otetih aviona.

U eksperimentalnoj fazi je daqinska kontrola uma, satelitsko posmatrawe moædanih talasa i wihova analiza pomoÊu kompjutera koji se aktiviraju mislima. U tekstu upuÊenom u institucije 6.500 finskih nauËnika, piπe da su ærtve kontrole uma za sve globaliste - „laæni bolesnici” i „potpuni ludaci”. Stoga, sve medicinske πkole uËe svoje studente da je reË o paranoidnim osobama. Ærtvama kontrole uma niko ne veruje jer ih je teπko, ako ne i nemoguÊe, odvojiti od paranoiËnih osoba.

Meutim, posle objavqivawa kwige Nika BegiËa Angels Don`t Play This HAARP: Advances in Tesla Technology, stotine qudi su se autoru poæalile na iskustva u vezi s kontrolom uma.

Doktor BegiË smatra da wihove tvrdwe treba shvatiti ozbiqno. Uostalom, kada postoji tehnologija koja se moæe zloupotrebiti jasno je, po analogiji, da Êe skoro sigurno biti zloupotrebqena jer su zloupotrebqene i sve prethodne tehnologije.

Osim toga, ukoliko postoji naËin da se Ëovek kontroliπe, ista tehnologija omoguÊava medicinskim ekspertima da ustanove zloupotrebe.

Ali, to treba hteti i biti na strani ruqe, a naspram „vladara iz senke”. To jeste najveÊi izazov danaπwice. Uostalom, qudima koji se poæale trebalo bi obezbediti mesto gde Êe se ustanoviti istina i treba im pomoÊi u sva tri sluËaja: kada govore istinu, kada su u zabludi i kada su bolesni.

(Nastavak u sledeÊem broju Iskre) Sajt: Vitovnica novembar 2012

Svetozar RadiπiÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2012.

Pogubno stranËarewe na svim poqima

NAUKA U SLUÆBI PARTIJE Boæidar –eliÊ, za unapreewe srpske nauke teπko da mu ima ravnog. Mawak ministrovog znawa i iskustva tu nije prepreka, smatra, jer je ,,nauka danas toliko napredovala da niko ne moæe pretendovati na kompetentnost mimo svoje uske nauËne discipline” (Intervju B92, 19. jul 2010). I zaista - πta zna o nauci neko ko se celog æivota bavio naukom?”

Odgovor je odmah sutradan stigao iz Ministarstva za nauku kroz usta Darka –ukiÊa, koji uporedi nauku sa fudbalskom loptom: ”Takoe, da biste bili dobar fudbaler nema nikakve potrebe da znate svaki detaq o materijalu od koga je lopta napravqena, tehnoloπkom procesu i ceni koπtawa proizvodwe. Vaπ posao je da dajete golove. Tako je u svakom poslu, pa i u nauci. Vrlo lep primer kako bivπi ”nauËnik” a sadaπwi ”administrator” vidi ulogu nauËnika i nauke. –ukiÊ, koji istiËe da je doktorirao nanofiziku, zaboravqa da navede da je trenutni ”savetnik” ministra –eliÊa, i da li se i gde uopπte bavio naukom?

Sama Ëiwenica da je –eliÊ potpredsednik Vlade za evropske integracije (sa dve treÊine vremena) i ministar za nauku (sa jednom treÊinom) pokazuje koliko se vrednuje nauka u Srbiji. Kako je ministar uglavnom na putu 90% svog vremena, strategiju prave ”savetnici” kao –ukiÊ, i ”dræavni sekretari” postavqeni ne po struËnosti i znawu nego po pripadnosti odreenim strankama.

Na æalost, ministarstva su podeqena izmeu stranaka po vertikali, i nikome se niko ne meπa u resor. To dovodi do toga da strategija koju pravi Ministarstvo za energetiku, nema veze sa strategijom koju pravi Ministarstvo za nauku, nema

Svetska banka...

MMF-a i Svetske banke za obnovu i razvoj ponajviπe zabriwavaju dve bitne stvari: Da se planovi stvaraju u tajnosti i da ih uvek vodi apsolutistiËka ideologija kojoj je strana svaka humanost i altruizam. Uz to, oni nikada nisu otvoreni za struËnu raspravu i primedbe, te su tako razraeni da programirano uruπavaju demokratiju u zemqi koja ih nekritiËki primewuje.

Gde nisu uspeπni Postoji li zemqa koja je izbegla ovakvu nesreÊnu sudbinu? "Da" - kaæe profesor Stiglic: "Bocvana!" Wihov trik? "OdluËno su rekli menaxerima MMF-a i Svetske banke: Go home! (Gonite se...) »lanak je izvorno objavqen u britanskom "The Observer”-u, 29. 4. 2001. - (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2012.

veze sa strategijom koju prave DinkiÊeva ministarstva... Krajwi rezultat je, ako svako ministarstvo vuËe u razliËitom pravcu, oËigledno je da ne moæe da se stigne do zajedniËkog ciqa. I tako veÊ duæe vreme Srbija tumara besciqno u svakom ”resoru”.

Poπto se ministar za nauku nikada nije bavio naukom, on ne razume da postoji razlika izmeÊu bavqewa popularizacijom nauke i bavqewa naukom. On ne razume da se strategija nauËnoistraæivaËkog rada ne moæe praviti bez prethodno napravqene strategije privrednog razvoja, bez napravqenih prioriteta dræavnog razvoja. Nauka ne moæe da se razvija ni na nebu ni na zemqi, nevezana za ostale grane druπtvenog i privrednog razvoja. Primewene nauke se ne mogu razvijati ako to ne koristi direktno ili indirektno privredi (industriji, poqoprivredi...) jedne zemqe, a primewene nauke ne mogu bez baziËnih nauka. Male zemqe zbog ograniËenih moguÊnosti, moraju vrlo paæqivo da biraju u koje strategijske oblasti Êe da ulaæu ono malo sredstva koja se izdvajaju za nauku. Govoriti o nano tehnologiji u Srbiji je bacawe i ono malo stredstava koje ministar poz mquje iz inostranstva. Odræivi razvoj nauke ne moæe da se zasniva na besomuËnom zaduæivawu.

Nije najveÊi problem u tome πto ministar za nauku ne zna mnogo o svom resoru, on je mogao da se osloni na miπqewa stotina nauËnika naπeg porekla koji se bave naukom πirom sveta, kao i miπqewa izvanrednih nestranaËkih nauËnika u Srbiji, koji misle svojom glavom. Ali, kako istiËe kolega Vladimir Gliπin u jednom od komentara: ”Meutim, da dodam neπto πto stvarno predstavqa leglo intelektualnog beπËaπÊa u Ministarstvu za nauku Srbije. Naime, od strane ministra –eliÊa (potpisao premijer CvetkoviÊ) imenovani su novi Ëlanovi upravnih odbora u nauËnim institutima. Pogodite po kome kquËu? Dva predstavnika iz DS-a, jedan iz G17 i jedan iz SPSa! U jednom institutu napr. za predsednika Upravnog odbora imenovan je jedan bivπi DS ministar koji Êe deo Instituta da privatizuje a onda pogodite ko Êe taj deo Instituta da otkupi? To je ujedno i kviz pitawe za Ëitaoce ove rubrike!”

Samo da dopunim kolegu Gliπina - institut koji on spomiwe je Institut ”VinËa”, a trenutno se sprovodi cepawe ovog jedinog multidisciplinarnog instituta u Srbiji, koji je u toku svog πezdesetogodiπweg postojawa iznedrio desetine hiqada izvanrednih struËwaka i nauËnika, a zarad rasprodaje i privatizacije nekretnina.

Geopolitika prof. dr Jasmina VujiÊ, dekan novembar 2012 Fakulteta za nuklearnu tehniku (Podvukla - Iskra) Univerzitet Berkli, SAD

7

SvedoËanstvo iz prve ruke

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (167)

SVETSKA BANKA I MMF - RAZARAJU∆A PRETHODNICA SVETSKOG KAPITALA Josef Stiglic, profesor ekonomije na ameriËkom univerzitetu Stanford, bivπi savetnik predsedniËkog veÊa Bila Klintona i bivπi predsednik Svetske banke za obnovu i razvoj odluËio je "progovoriti" o tome kako moÊne zapadne banke i Meunarodni monetarni fond u svojim tajnim dokumentima planiraju i hladnokrvno izazivaju socijalne nemire u mnogim siromaπnim i tranzicijskim zemqama πirom sveta koje "pomaæu". »etiri koraka do prokletstva Perfidno smiπqeni scenarij je sledeÊi: Prvo se snimi i detaqno analizira privredno i kadrovsko stawe svake dræave koja zatraæi finansijsku pomoÊ za svoj razvitak ili opstanak.

Nakon toga Svetska banka za obnovu i razvoj vladi dotiËne zemqe uruËuje istovetan tipizirani program koji sadræi Ëetiri obavezna koraka.

Prvi korak - privatizacija Prvo πto vlada zemqe-ærtve treba neodloæno provesti je privatizacija privrede, a posebno velikih javnih i kquËnih industrijskih preduzeÊa koja Ëine osnovu privrede. Umesto da se argumentovano usprotive zahtevu za brzopletu prodaju javnih preduzeÊa, mnogi su politiËari poæurili u radosnu (ras)prodaju elektroprivrede, naftne industrije i vodoprivrede kao dræavni imperativ. Da bi uÊutkali trezvene kritiËare takvog nepromiπqenog postupka s teπkim dalekoseænim posledicama, oni se pozivaju na imperativne zahteve Svetske banke za obnovu i razvoj. "Moæete videti kako im se raπire oËi na moguÊnost dobivawa provizije ako se u proceni vrednosti imovine velikih javnih preduzeÊa i kquËnih industrijskih preduzeÊa skine koja milijarda ili barem nekoliko stotina miliona dolara" - kaæe profesor Stiglic.

"presuπiti" za samo nekoliko dana. Nakon takvog veπto insceniranog bega kapitala MMF obavezno traæi od vlade zemqe-ærtve da odmah drastiËno poveÊa kamatne stope na 30, 50 ili Ëak 80% kako bi velike svetske πpekulante privukla na povrat isisanog dræavnog kapitala. "Rezultat takvog poteza vlade, koja najËeπÊe nema drugog izlaza, jeste predvidqiv" - kaæe profesor Stiglic.

Astronomske kamatne stope, dakako, brzo privuku odbegli kapital, dok s druge strane, one sistematski razaraju industrijsku prizvodwu i definitivno isuπuju nacionalnu riznicu zemqe-ærtve.

TreÊi korak - træiπno odreivawe cena Tada MMF zemqu-ærtvu koja je na izdisaju hladnokrvno uvlaËi u treÊi korak - takozvano "træiπno odreivawe cena". To je lep izraz za dramatiËno dizawe cena hrane, energenata, vode i ostalih komunalnih usluga. To, dakako, ne vredi za cenu rada (plate) i penzije. Time se, u prvom redu, drastiËno ruπi veÊ ionako nizak æivotni standard stanovniπtva te osetno podiæu poslovni troπkovi u veÊ dobrano posustaloj privredi. Ubrzo nakon toga, prema veÊ dobro uigranom scenariju, sledi zavrπni Ëetvrti korak. »etvrti korak - MMF-ov zahtev Tim zahtevom je zemqa-ærtva doslovce baËena "na kolena" i "de fakto" se nalazi pred posve zamaπnijim privrednim uniπtewem. U tim dramatiËnim okolnostima MMF iz we zloËinaËkom hladnokrvnoπÊu izvlaËi i posledwe kapi krvi.

Programirano pojaËava "vatru" i podiæe socijalnu temperaturu dok napokon celi kotao ne eksplodira. Time je otvoreno samo predvorje pakla.

Eklatantan primer za to je Indonezija 1998. kojoj je MMF bezobzirno ukinuo subvencije za hranu i gorivo za siromaπno stanovniπtvo, nakon Ëega su posvuda buknuli æestoki protesti i nemiri.

Drugi korak - liberalizacija Nakon kampawski provedene privatizacije obavezno sledi donoπewe zakonske regulative o liberalizaciji træiπnog kapitala. Taj potez, teorijski gledano, omoguÊuje investicijskom kapitalu nesmetan ulazak i izlazak iz zemqe. Pri tome, kako pokazuje iskustvo, u zemqu-ærtvu, ulazi relativno malo kapitala, a kudikamo najveÊi deo raspoloæivog kapitala na "zakonit" naËin nesmetano izlazi iz zemqe. Taj proces izvlaËewa kapitala je u ekonomiji poznat pod imenom "krug vruÊeg novca". Novac ili, taËnije reËeno pqaËkaπki kapital, ulazi u zemqu-ærtvu prvenstveno radi πpekulacija nekretninama i valutom, a zatim poput plaπqive divqaËi, beæi glavom bez obzira veÊ na prvi znak nadolazeÊih nevoqa koje bi mogle bilo kako ugroziti wegovu sigurnost. U tom paniËnom begu kapitala dræavne rezerve mogu

6

U tom pogledu je takoe pouËan primer Bolivije u kojoj su proπle godine izbili veliki nemiri zbog drastiËnog poveÊawa cene vode. Veπto programirani i precizno tempirani MMF-ovi zahtevi, kao svojevrstan znak uzbune, uzrokuju novi masovni beg kapitala iz zemqe-ærtve, a neretko dovode i do steËaja vlade. Taj posvemaπwi dræavni paleæ ima i svoju svetlu stranu - dakako, samo za bezobzirne strane vlasnike kapitala. U takvoj bezizlaznoj situaciji oni mogu po smeπnim cenama otkupiti preostalu imovinu zemqe-ærtve u paniËnoj rasprodaji. Po tom perfidnom obrascu veÊ je u posledwim decenijama u TreÊem svetu stvoreno mnogo zemaqa-gubitnica. Pri tome su jedini pobednici uvek bile moÊne zapadne banke koje u bezduπnom lovu za kapitalom ni pred Ëim ne prezaju.

Prema profesoru Stiglicu u planovima

Iskra 1. novembar 2012.

NIKOLA MORAV»EVI∆, SVETLOST ZAPADA Svetlost zapada - Lux Occidentalis (1) je joπ jedan istorijski roman neumornog Nikole MoravËeviÊa (1935) (vidi u Iskri Albion, Albion, februar 1999, Vitez u doba zla, maj 2008, BeËu na veru, maj 2012, i Vreme vaskrsa, septembar 2012).

Kao i u ostalim romanima, MoravËeviÊ predstavqa istorijske dogaaje u romanesknoj formi, kombinujuÊi stvarne podatke sa sudbinama qudi zahvaÊenih istorijskim olujama. Kako kaæe Svetlana, supruga glavne liËnosti romana, Vukana PetroniÊa, profesora istorije na Univerzitetu »ikaga: „Bez obzira na to ko je kome πta uradio i gde i zaπto i u kome broju, svaki prekrπaj qudskih normi je za najoπtriju osudu. I zato, ako o ovome ratu jednog dana odluËiπ da piπeπ, moj ti je savet da to Ëiniπ `ni po babu, ni no striËevima`, jer je svaki zloËin zloËin.”(279) PetroniÊ se dræao tog saveta.

Glavna tema je rat izmeu Srba, Hrvata i Muslimana, naroËito izmeu Srba i Muslimana. u graanskom ratu na Balkanu devedesetih godina.

MoravËeviÊ slika te dane kao pravi romansijer, a ne kao suvoparni istoriËar. Wega uglavnom interesuje problem nacionalnoj pripadnosti delova Bosne, oko Ëega se i poveo rat. PetroniÊ je bio savetnik sekretara Ujediwenih nacija Butrosa Galija. Wegova duænost bila je da daje odgovore na mnogobrojna zamrπena pitawa u ovom sukobu. On ima jasan stav po pitawu da li su Srbi izazvali rat da bi preuzeli tue teritorije: Srbi æive na tim prostorima vekovima, da je „zbog toga Ëak i pomisao da oni mogu da budu agresori na svom rodnom tlu ne samo neodræiva nego i smeπna...”. Teza o srpskoj agresiji kao vodeÊem povodu raspada Jugoslavije je „monumentalno uproπÊavawe veoma komplikovane situacije sa kojim se do pravednog razreπewa postojeÊih nacionalno-verskih sukoba na tlu te zemqe ne moæe doÊi.”(45). ©to se bosanska kriza produbqavala, doπlo je do prave demonizacije Srba u stavovima veÊine politiËara Zapada, kao i skoro svih medija. Zaπto demonizacija? PetroniÊ ima svoje vispreno miπqewe: „Tradicionalni istoriËari bi rekli da prastari razlog za to leæi u Ëiwenici da je zapadnohriπÊanski religijski, kulturni i civilizacijski identitet vladajuÊih krugova i stanovniπtva zapadne Evrope joπ od polovine XI veka, podstaknut politikom Vatikana, spontano doprineo netrpeqivosti prema Srbima zbog wihovog istoËnohriπÊanskog, vizantijskog samoopredeqewa... Amerikanci su poseban sluËaj.

AmeriËka spoqna politika uvek je bila meπavina jednog sebiËnog pragmatizma i zapawujuÊe nekompetentnosti. »vrsta Jugoslavija im je odgovarala samo u periodu Hladnog rata... »im se sovjetski blok raspao, Jugoslavija je za Amerikance postala deveta rupa na svirali. A posle Zalivskog rata, wen raspad im je dobro doπao da podrπkom bosan-

Iskra 1. novembar 2012.

skim muslimanima pokuπaju da poprave odnos sa muslimanskim svetom. Bizarna krivudawa ameriËke spoqne politike se jedino mogu objasniti ako se shvati da doslednost nije istaknuta karakteristika wene vladajuÊe elite.”(205) PetroniÊ je otkrio moÊni filter da sve πto je protiv Srba puπta se odmah u medije, a πto je protiv wihovih protivnika etiketira se „strogo poverqivim” ili „samo za unutraπwu cirkulaciju”.

Medlin Olbrajt, ameriËki ambasador pri Ujediwenim nacijama i kasnije ministar spoqnih poslova, stavila je stalnu zabranu cirkulacije izveπtaja o eksploziji pred pekarom u Ulici Vase Miskina. MoravËeviÊ citira verodostojne detaqe koji su govorili protiv Srba, ali su mogli biti od presudne vaænosti: policija je zatvorila prilaze u ulicama pred eksploziju; televizijska ekipa se odmah pojavila posle eksplozije; istraga posle eksplozije odloæena je nekoliko sati; krater granate bio je isuviπe plitak; ætrtve su pogoene mahom u dowem delu tela; granate nisu mogle doÊi iz pravca srpskog dela opsade, itd. Najzad, pitawe je ko dobija a ko gubi u ovim sluËajevima - dobijaju svakako Muslimani. Prepirke oko podele teritorije bile su duge, oπtre i komplikovane. Bilo kako bilo, Ëiwenica je da je ustanovqena tvrava militantskog islama u srcu Evrope, potpomognuta od strane ostalih muslimanskih dræava, koje nisu æalile ni napore ni troπkove, kao πto saudijski princ kaæe, suma novca nije vaæna, veÊ princip.

Muxahedini su zvaniËno registrovani u Sarajevu kao sluæbenici humanitarnih organizacija. ©to je najvaænije, zanemaren je princip povoda i posledica. To je dovelo do zakquËka dobronamernih posmatraËa: svi su podjednako krivi!

Po miπqewu Kevina O`Banlona u ameriËkoj ambasadi u Sarajevu, „Bosna je istinski ogromna ludnica u kojoj u ovom trenutku izmeu obolelih i nadrilekara nema mnogo razlike.”(246) Ovo postaje jasno kad se uzmu u obzir sramne pojave u bosanskom ratu, kao na primer manipulacije „vesti” o silovawu muslimanskih æena. Veliki broj u medijima eventualno je smawen na mnogo mawi broj, i to svih æena. Ovo, a i druge tendenciozne vesti mogu se objasniti ulogom rada kompanije Ruder & Finn u antisrpskoj propagandi. Glavni ciq je bio da okrenu Jevreje protiv Srba priËom o logorima smrti, veoma osetqivom temom za sve Jevreje. „Mi nigde nismo tvrdili da u Bosni postoje srpski logori smrti. Mi smo samo raπirili vest da Newsday to tvrdi... Mi smo profesionalci koji prihvate odreeni posao, urade ga i taËka. Mi nismo plaÊeni da moraliziramo.”(176-177) Treba pozdraviti iskrenost ove kompanije.

U razgovorima izmeu PetroniÊa i Galija, MoravËeviÊ istiËe mnoge detaqe, poreane ovde nasumce. Na primer, odnos Srbije i Amerike. Srbi

27

Nikola MoravËeviÊ... su uvek bili u prijateqskim odnosima sa Amerikom i u oba svetska rata bili su ameriËki saveznici, dok su Hrvati i bosanski Muslimani bili na strani ameriËkih neprijateqa. Hrvati su objavili rat Americi u Drugom svetskom ratu i to nije okonËano po zavrπetku rata. Bosanski Muslimani su za vreme rata aktivno uËestvovali u genocidnim ustaπkim masakrima Srba, Jevreja i Cigana na teritoriji hrvatske dræave. Predsednik Klinton je bio za politiku Ëvrste ruke pod uticajem pobornika u svom kabinetu, od kojih je najglasnija bila Medlin Olbrajt. Geneza ideje „Velika Srbija” nije srpskog porekla; ona je prvi put izreËena u Londonskom ugovoru iz 1915. godine. Ako je pravedno da Slovenci i Hrvati ostvare meunarodno priznate dræave na svojim etniËkim prostorima, zaπto to nije tako i sa Srbima? Svi su uverili Bejkera u Beogradu da se neÊe deliti, i on je rekao: „Mi nemamo svoga psa u toj kavzi.” General Skovkroft potvrdio je da je politika Buπove vlade prema Jugoslaviji bila pasivna: „ZvaniËni Vaπington nije imao bogzna kakvog upliva.” Gali je verovao da je Vens-Ovenov mirovni plan bio daleko od idealnog, ali najprihvatqiviji. Uloge NATO komandanata u Bosni, engleskog Rouza, kanadskog Makenzija i francuskih oficira bile su objektivne - bar nekih osoba koji nisu Srbi.

Spomenut je i neuspeli pokuπaj da se bivπi predsednik Karter angaæuje u reπavawu spora.

Meu najinteresantijim detaqima su o ponaπawu IzetbegoviÊa, MiloπeviÊa. Tumana, ©aÊirbegoviÊa i mnogih drugih uËesnika u bosanskoj drami.

Zanimqiva je i primedba PetroniÊa, „Ako bosanski Muslimani sad na bilo kakav naËin osete da dolazeÊa vaπingtonska garnitura ima veÊe simpatije za wihov stav od ove, oni Êe bez ikakvog oklevawa celu ovu stvar (Vens-Ovenov plan) torpedovati. Wihov najveÊi san joπ od poËetka nemira u Bosni je da Amerikance u ovom ratu privuku na svoju stranu.”(136) Najzad, opaska Hrvatskog radnika Stipe: „Boqe smo æivjeli u onoj Joæinoj Jugi nego sad pod Frawom u `lijepoj naπoj`.”(93) Ovi navodi ni izdaleka ne iscrpquju obimnost detaqa u ovom uspelom romanu.

SluËaj Srebrenice i mirovni ugovor u Dejtonu zasluæuju posebnu paæwu. PetroniÊ potencira nekoliko puta zlodela muslimanskog komandanta u Srebrenici Rasima OriÊa po srpskm selima oko Srebrenice. „U OriÊevim mnogobrojnim diverzantskim i pqaËkaπkim akcijama, skoro svakome od Srba je ili kuÊa bila spaqena ili neko od bliæwih stradao, tako da je meu wima bilo mnogo nakupqene mræwe i æeqe za osvetom.”(271) „PetroniÊ je iz izveπtaja holandskog bataqona video da su skoro sve oruæane provokacije inicirane sa muslimanske strane i da su se borbe uglavnom vodile na teritoriji pod srpskom kontrolom u odgovoru na napade OriÊevih grupa.”(270) Rixard Holbruk je iz ©aÊirbegoviÊevog ponaπawa u Wujorku i Vaπingtonu veÊ poËeo da sumwa da boπwaËka strana nije ni pribliæno spremna da ozbiqno pregovara, jer joj je smetalo Ëak i to πto je

28

Holbrukov tim proveo dan duæe u Beogradu nego u Sarajevu.”(310) MiloπeviÊ kaæe ogorËeno Harisu SilajxiÊu: „Harise, dajte mi bilo kakav krπ i vukojebinu, samo da se ispuni ugovorena srazmera.”(324) O Kosovskom problemu ima mnogo mawe reËi (moæda Êe to biti tema u sledeÊoj MoravËeviÊevoj kwizi?). Spomenuti su skandal o nameπtaqci Vilijema Vokera povodom sluËaja u RaËku, kao i ultimativni pregovori u Rambujeu.

Portret Medlin Olbrajt naroËito je jarko æivopisan. U nekoliko mahova PetroniÊ se dotiËe wene uloge po pitawu bosanskog rata. S obzirom da je ona zauzimala otvoren stav protiv Srba i imala jak uticaj u formirawu ameriËkog stava, PetroniÊ je bio otvoren u proceni wenih glediπta i stavova: „Iz onoga πto o woj znam rekao bih da bi bilo priliËno riskantno poverovati da je otvorena, krotka i dobronamerna osoba, koja Êe prihvatiti prisan odnos sa vama i dræati se vaπih sugestija.”(161) PetroniÊ daqe tvrdi: „Skoro svi se slaæu da joj je u diskusiji vaænije da pozira nego da se udubi u suπtinu problema. Isto tako se oseÊa da pokazuje sve mawe æeqe da logiËnim argumentima ubedi kolege u Savetu bezbednosti da prihvate stavove wene vlade. Umesto toga, ona svima dræi lekcije, ËitajuÊi iz svojih papira u deklarativnom tonu i oËekujuÊi da je wena izjava stavova Sjediwenih Dræava sama po sebi dovoqna za dobitak bezuslovne podrπke drugih nacija.”(162) I pred lord Ovenom i Sajrusom Vensom „pojavila se priliËno glagoqiva osoba neskriveno agresivne prirode, koja je, puna vere u sebe i svoje sudove o Balkanu, govorila autoritativno arogantnim tonom, a sluπala druge nevoqno i sa senkom nestrpqewa i dosade na licu.”(154) Iz svog iskustva sa Medlin Olbrajt i pod uticajem PetroniÊevih miπqewa, Gali je takoe stekao loπa miπqewa o woj: „Ponaπa se sve nadmenije.”(161) „Ponaπa se sve viπe kao najobiËniji parveni, i nema pojma do koje mere se vidi da je istinska diplomatija daleko iznad wene lige.”(162) „Olbrajt je brzo shvatila da wene muπke kolege ne pridaju mnogo vaænosti onome πto ona kaæe... Joπ od poËetka svog uËeπÊa u vladi glasno je i uporno demonstrirala Ëvrstu opredeqenost za agresivnu upotrebu vojne sile.”(163) Medlin se pita: „Pa u Ëemu je onda krajwa svrha odræavawa te izvanredne oruæane sile o kojoj stalno priËate, ako se ona ne moæe upotrebiti?”

Na to je odgovorio Kolin Pauel: „AmeriËki vojnici nisu olovne igraËke koje se mogu pomerati olako na nekoj globalnoj tabli za igru.”(164) MoravËeviÊ nije hteo, a moæda ni mogao, da putem PetroniÊa protumaËi razloge ponaπawa i mræwu Medlin Olbrajt prema Srbima. To se verovatno neÊe nikada saznati, jer ona ume da krije podatke iz svog æivota koji ne bi pogodovali wenoj karijeri.

Ni uticajni politiËari i vaæni zvaniËnici u vladi, RiËard Holbruk i Lorens Iglberger, nisu boqe proπli u PetroniÊevoj karakterizaciji.

Iskra 1. decembar 2012.

U sluæbi...

Svenarodna sabornost (sa stra. 3)

Beogradu, obavqala je na desetine telefonskih razgovora dnevno sa svojim prijateqima u inostranstvu, u kojima je, detaqno referisala o vrsti πtete nanesene bombardovanim objektima, angaæovawu lokalnih vlasti na otklawawu πtete, postotku oπteÊewa elektro i vodovodne mreæe u napadnutim srpskim gradovima, o moralu stanovniπtva i spremnosti da se u ratu istraje, do procena koliko Êe joπ srpsko stanovniπtvo moÊi da izdræi, Ëega se graani Srbije najviπe plaπe i u kom pravcu treba preusmeravati daqe propagandno delovawe.11 I aktuelna ministarka energetike Zorana MihajloviÊ je saradnik ISAC-a. Ona je baπ i radila na projektu nadzora srpsko - ruskih odnosa od wegovog poËetka 2008. godine do 2010. godine.12 Zorana MihajloviÊ je blizak saradnik Aleksandra VuËiÊa i wih dvoje su zajedno u Srbiju doveli jednog od najveÊih svetskih zagaivaËa - multinacionalnu kompaniju sa veÊinskim nemaËkim udelom - RWE. Ovaj potez je povuËen kako bi se na perfidan naËin ograniËio uticaj Gasproma u Srbiji buduÊi da je RWE wegov konkurent u energetskoj sferi. TakoÊe, Zorana MihajloviÊ je jednostranim izmenama veÊ usaglaπenog sporazuma o isporuci ruskog gasa Srbiji, u æeqi da iz wega izbaci „Jugorosgas” izazvala diplomatski skandal jer je Moskva odbila da potpiπe takav izmewen ugovor.13 Wen πef u Srbiji Aleksandar VuËiÊ otvoreno stavqa jalovu Evropsku uniju iznad svega.14 Vaπington u Srbiji i daqe ima brojne politiËare, privatne naoruæane grupe i nevladine organizacije koje sprovode wegovu voqu i πtite wegove interese. AmeriËka hobotnica na taj naËin kontroliπe srpsko druπtvo i usmerava ga u æeqenom pravcu.

-------------------1 http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/300451/U-sektoru-privatnogobezbedjewa-47000-komada-oruzja 2 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html: 318 994Obezbedjewe-naoruzano-do-zuba 3 http://rt.com/business/news/private-military-contractors-new-way-ofwaging-war/ 4 Stracon Security, www.stracon.co.rs 5 Group for Security, www.g4s.rs/ 6 http://www.securitas.com/rs/sr/O-nama/Menadment-kompanijeSecuritas-SE/Djordje-Vuini-/ 7 Daniele Ganser, Nato’s Secret Armies - Operation Gladio and Terrorism in Western Europe, Januar 2005, Frank Cass Verlag 8 Vidi: Daniele Ganser, Democratization in the 21st Century, Terrorism in Western Europe: An Approach to NATO’s Secret Stay-Behind Armies, John C Whitehead School of Diplomacy and, March 2005.

9 http://www.isac-fund.org/lat/goals.php 10 http://www.isac-fund.org/lat/mrsr.php 11 Dragan FilipoviÊ, Anatomija globalistiËkog smrada, Printmedia, Beograd 2008.

12http://www.megatrend.edu.rs/fbio/uploaded/radovi/zmihajlovic.

13 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/347668/Nikolic-qut-na-ministarkuenergetike

14

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/348342/Vucic-porucio-Vladi-danece-dozvoliti-da-evropski-put-Srbije-bude-ugrozen-zbog-Kosova

Fond strateπke kulture 20.10.2012.

Iskra 1. decembar 2012.

Boris AleksiÊ (Podvukla - Iskra)

treba zrelo da predlaæemo naπa reπewa svima, pa i reæimu. Ovo, svakako, ne iskquËuje, po potrebi, oπtru qudsku kritiku, kao ni organizovawe konkretnih akcija protiv svih koji rade na propasti naπe otaxbine, Crkve i naroda. Ipak, pre kritike, hriπÊanski i qudski je ponuditi svoje viewe reπewa odreenog problema. Naπe Ëiwewe, pre svega, mora biti Bogu ugodno i sa poimawem da je Gospod svedok i sudija svih naπih namera i dela, a svako neka Ëini po savesti svojoj.

Sve govori da politiËko - partijski reæimi odista prave izdajniËke poteze. Meutim, kako svuda ima loπih, tako ima i dobrih qudi, pa i meu reæimskim strukturama, u policiji, æandarmeriji, vojsci, sudstvu, meu lekarima - i mi i wih treba da pridobijamo za narodnu stvar. Uprkos tvrdwama mnogih, dubokomisleÊi qudi su shvatali da srbski narod zasigurno neÊe spasiti TadiÊeva „ærtva”, tj. to πto Êe on i wegov reæim pasti kao ærtve sopstvenih straπnih nenarodnih postupaka i pogreπaka. Srbski narod moæe spasiti samo Bog zbog naπe liËne i zajedniËke ærtva koja je Wemu ugodna. A najveÊa narodna ærtva koju mi Srbi moæemo i moramo podneti je da ostanemo u veri Pravoslavnoj i da ispunimo zapovest ostavqenu nam od oca naπeg Svetog Save - Samo Sloga Srbina Spasava. Po toj zapovesti treba da bude i celokupno naπe delo.

Koliki god mi bili i koliko god trajali, ne smemo dozvoliti da naπu politku i naπe stavove gradimo po principima i po duhu onih koji spasewe narodno grade na zapadnom, stranaËkom, a ne na svetosavskom, sabornom iskustvu. Niko od nas ne sme sebi dozvoliti da na bilo koji naËin bude produæena ruka bilo koje politiËke partije, organizacije ili figure, ma koliko oni patriotski izgledali i koliko patriotske retorike koristili ukoliko ne sluæe Bogu i narodu...

Srbskom narodu danas viπe nego ikad trebaju ona Savina Ëetiri SSSS - Srbska Svetosavska Svenarodna Sabornost i organizacija koja Êe ne na dnevno-politiËkim i stranaËkim osnovama, veÊ po istorijski potvrenom iskustvu naπeg naroda pratiti i predviati dogaaje i koja Êe po svetosavskom obrazcu i svetonikolajevskim savetima rodu srbskom graditi politku, samo u skladu sa narodnim interesima. Srbskom narodu trebaju qudi koji Êe da sluæe Bogu i narodu, a ne svojim liËnim i stranaËkim interesima i to svuda treba jasno kazivati. Mora se uËiniti sve kako bi se ojaËala veza meu rastavqenim delovima narodnim, u otaxbini, dijaspori i, pre svega, meu svetosavskim eparhijama, koje su u proπlosti svojim delovawem razjedinili komunisti-satanisti, a danas to nastavqaju wihovi potomci - preobuËeni u demokrate, ekumeniste i globaliste...

Da li je sve ovo lako i moguÊe?! »oveku nije, ali je Bogu sve moguÊe i On... poruËi kroz Sveto Jevaneqe: „Iπtite i daÊe vam se ” (Mt.7,7).

Srpski kult. klub, 12.11.2012.

Miroslav VujaniÊ

(Podvukla i skratila - Iskra)

Org. „Srbi na okup!”

5

Strane bezbednosne organizacije

VRLA NOVA EUROPA

U SLUÆBI ZAPADA PROTIV SRBIJE Reforma sistema odbrane nije donela niπta dobro Srbiji. Srpska vojska koja je u vreme agresije NATO pakta mogla uspeπno da se nosi sa najveÊom vojnom silom u istoriji ËoveËanstva danas jedva da postoji. Vojska Srbije joπ uvek nije do kraja popuwena i ima mawe od 10 hiqada naoruæanih vojnika. Meutim u srpskoj javnosti se veÊ odavno zna da u zemqi postoji oko 60 hiqada pripadnika privatnog obezbeewa koji po nekim podacima imaju na raspolagawu skoro 50 hiqada komada vatrenog oruæja!1 U tom privatnom arsenalu nalazi se brojno automatsko naoruæawe i duge cevi.2 Zakonska regulativa kojom bi se potpuno regulisala ova oblast nikako da zaæivi. Meutim, na joπ teæe posledice po bezbednost Srbije ukazuje Ëiwenica da sektorom privatnog obezbeewa potpuno vladaju stranci.

Meu wima na prvom mestu su SAD i Engleska, upravo one zemqe Ëije „privatne” firme seju smrt meu civilima u Iraku.3 Primera radi, bivπi ambasador SAD Vilijam Montgomeri je suvlasnik Strakon-a4, dok britanski G4S5 kontroliπe Progard, DMD itd. Ove privatne firme ne obezbeuju samo imuÊniji sloj stanovniπtva veÊ i ministarstava, Privrednu komoru Srbije, Agenciju za kontrolu letewa, Narodnu banku Srbije i nekoliko javnih preduzeÊa.

Na wihovom Ëelu se Ëesto nalaze bivπi visoki funkcioneri MUP-a i dræavne bezbednosti.

Direktor Securitas-a –ore VuËiniÊ je zavrπio specijalistiËke studije bezbedosnog menaxmenta na Fakultetu civilne odbrane u Beogradu ali je polagao i kurseve AmeriËkog instituta za mir. Pre toga je imao viπegodiπwe radno iskustvo na rukovodeÊim mestima u MUP-u Republike Srbije Sekretarijatu u Beogradu.6 AmeriËki instutut za mir je poznat po svojim funkcionerima poput Danijela Servera koji je kao i Vilijam Montgomeri veÊ odavno deo ameriËke obaveπtajne zajednice.

Server je i otvoreni zagovornik nezavisnosti Kosova i Metohije. Ova firma je preko svojih funkcionera povezana i sa privatnom vojnom kompanijom AKE - SAS koju su formirali pripadnici engleskih specijalnih jedinica.

Na ovaj naËin, Vaπington i London u Srbiji raspolaæu sa ozbiqnim i profesionalnim, naoruæanim grupama koje su u moguÊnosti da prikupqaju i obrauju poverqive podatke, ali i da direktno ugroze bezbednost graana Srbije. Ove privatne i dobro naoruæane armije odgovaraju svojim gazdama u inostranstvu koje su deo tamoπwih bezbednosnih struktura i sluæbi. Wihovi centri se nalaze u zemqama koje su predvodile NATO agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Koliko je ta opasnost realna za Srbiju moæemo videti iz analiza koje se bave upotrebom ovakvih i sliËnih formacija od strane NATO pakta.

Danijel Ganzer, πvajcarski profesor istorije na Univerzitetu u Bazelu i struËwak za meunarodne odnose objavio je kwigu pod naslovom

4

„Tajne NATO armije - Operacija Gladio i terorizam u Zapadnoj Evropi.”7 Ganzer objaπwava da su te oruæane formacije stvorene od strane Severnoatlantskog saveza u celoj Zapadnoj Evropi: u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Norveπkoj, Danskoj, ©vedskoj, Finskoj, ©paniji, Portugalu, Austriji, ©vajcarskoj, NemaËkoj, Luksemburgu, kao i u GrËkoj i Turskoj. Prema tvrdwama ovog struËwaka organizaciju i opremu su obezbedili CIA, MI6 (engleska obaveπtajna sluæba) i NATO. Osnovne metode ovih paravojski su tzv. strategija zategnutosti i teroristiËke akcije „False flags” tj. operacije podmetawa.8 Profesor Danijel Ganzer napomiwe da „strategija zategnutosti” i wome obuhvaÊena taktika „laænih zastava” podrazumevaju izvoewe teroristiËkih akcija i pripisivawe istih nekom drugom. NATO je ove grupe koristio zarad kontrolisawa politiËke situacije u drugim zemqama. Iz SAD su Ëak nareivali likvidaciju politiËara koje su identifikovali kao protivnike. Opisana strategija predstavqa uobiËajeno delovawe Severnoatlantskog saveza veÊ decenijama. Ona danas nije mrtva, naprotiv NATO je stalno unapreuje.

Ovaj model kombinovan sa uticajem koji SAD ima preko USAID-a i drugih organizacija na politiËke partije, daje moguÊnost ameriËkoj hobotnici da kreira politiËku scenu ali i sistem bezbednosti u Srbiji.

Organizacije poput Atlantskog saveta i ISAC fonda doprinose tom ciqu. Pored toga wihov zadatak je da πto viπe udaqe Srbiju od Rusije.

Atlantski savet se naravno otvoreno bavi promovisawem NATO pakta u Srbiji i pored svih zloËina koje je ova organizacija poËinila i koje Ëini πirom sveta. ISAC fond se takoe bavi pitawima bezbednosti i jedan od glavnih ciqeva mu je pribliæavawe Srbije Evropskoj uniji i NATO paktu.9 Ove organizacije su dobro poznate po svojoj rusofobiji. ISAC fond sprovodi „nadzor nad rusko - srpskim odnosima.” Ovaj projekat ISAC ostvaruje od septembra 2008. godine uz pomoÊ Ambasade Kraqevine Norveπke u Beogradu. Na svojoj internet stranici oni navode da je wihov poduhvat nastao iz potrebe da se rusko-srpski odnosi poËnu sagledavati u relanoj i faktografskoj ravni, liπenoj krajnosti i mitova.10 Zato im je glavni udar usmeren na negirawe srpsko - ruskog savezniπtva i zajedniËke borbe dva bratska naroda. U stvarnosti ISAC ne koristi faktografiju veÊ zastupa stavove Vaπingtona i Brisela koji su izrazito antiruski.

Meu istaknutim funkcionerima ISAC fonda nalazi se Sowa Liht Ëlan wihovog meunarodnog saveta. Ona je bila dugogodiπwi rukovodilac Soroπevog fonda u Srbiji. Kako istiËe u svojoj kwizi Dragan FilipoviÊ bivπi naËelnik Obaveπtajne uprave Sluæbe dræavne bezbednosti, Sowa Liht, koja je sve vreme rata (1999.) bila u

Iskra 1. decembar 2012.

U Huxleyjevom Vrlom novom svijetu sreÊa je moguÊa eliminacijom obrazovawa, umjetnosti i filozofije. U vrloj novoj Europi pak isti ciq postiæe se eliminacijom svega onoga po Ëemu je Europa bila civilizacijski i kulturoloπki superiorna svim ostalim druπtvenim sustavima u povijesti ËovjeËanstva Hrvatska se doista zatekla u jedinstvenoj, krajwe osjetqivoj situaciji. Ulaskom u Europsku uniju napokon bi trebala ostvariti svoj tranzicijski san, dok se sama Europa pretvara u noÊnu moru.

Geometrija nove Europe radikalno je drukËija od Europe o kojoj smo nekoÊ sawali i kojoj smo se æeqeli pridruæiti. Kontinent se ponovno opasno dijeli, a protukrizna politika, za koju je zasluæna WemaËka, odgovorna je za produbqivawe krize. Iz WemaËke Hrvatskoj stiæu nove prijetwe odgodom ulaska u EU, tako da je Hrvatska prisiqena razmiπqati kako uopÊe uÊi u Uniju, umjesto da razmiπqa o tome πto je Ëeka u toj Uniji. No kakva

Holbruk, kao i Olbrajt, koristio je jugoslovensku i bosansku krizu da unapredi karijeru, da napravi politiËki kapital. Holbruk je smatrao da je Bosna „kquËni ispit uspeha ameriËke politike u Evropi, preporuËio je ukidawe embarga na doturawe oruæja Muslimanima, i direktnu upotrebu sile protiv Srba bombardovawem i Republike Srpske i Srbije koja joj pomaæe, otvarawe ameriËke ambasade u Sarajevu i pojaËavawe pritiska na Ujediwene nacije da se πto pre formira Tribunal za istragu i kaæwavawe ratnih zloËina na tlu bivπe Jugoslavije.”(131) Bio je zainteresovan „za poloæaj specijalnog izaslanika za Bosnu, πto je iz nekih razloga postala tema koju wegove kolege i dosadaπwi saradnici uporno izbegavaju.”(131) Iglbergov sluËaj je neπto drugaËiji. Govorilo se (to MoravËeviÊ ne spomiwe) da je Iglberger, kao predstavnik Jugo auto industrije u Americi, optuæio MiloπeviÊa da ga je izneverio u biznisu i da se zato okrenuo protiv wega i Srba.

U opπirnom Epilogu Vukan PetroniÊ zakquËuje: „I dok sam sve to gledao na CNN-u, spontano mi je pala na pamet izjava predsednika Regana, data u jeku Hladnog rata, da je Sovjetski Savez `imperija zla`. RazmiπqajuÊi o tome, nisam mogao a da ne zakquËim da je samo deceniju kasnije klintonovska Amerika, pustivπi u toku samo jedne kalendarske godine ogromnu vojnu silu protiv Ëetiri suverene zemqe (Irak, Avganistan, Sudan i Jugoslavija), veÊ uspela da podmuklom izdajom svetih zaveta svojih slavnih osnivaËa u potpunosti preuzme tu mrsku titulu.”(390) Vasa MihailoviÊ -------------------1 Nikola MoravËeviÊ, Svetlost Zapada - Lux occidentalis (Beograd: Arhipelag, 2008), 392 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. decembar 2012.

je, dakle, ta nova Europa? ©to je u novoj Europi ostalo od starih uzviπenih europskih ideala solidarnosti i jedinstva u razliËitosti? U odgovoru na ta pitawa teπko je biti optimist: danaπwa Europa loπije je mjesto za æivot od Europe otprije nekoliko godina, kao πto Êe Europa za dvije godine biti loπija od danaπwe Europe. Kao i Hrvatska, za koju je Radimir »aËiÊ ustvrdio da ima gangrenu i dijabetes, i Europa je navodno teπko bolesna.

Europski su Ëelnici Europi dijagnosticirali mawak konkurentnosti, zbog Ëega Europa gubi utakmicu na globalnom planu. Dok je Britanija za udvostruËewe svog BDP-a trebala 155 godina, Sjediwene AmeriËke Dræave to su postigle za 50, a Kina za samo 15 godina! Zapad je desetqeÊima svoju snagu i bogatstvo crpio pqaËkajuÊi ostale kontinente, sve dok globalizacija nije potpuno preokrenula veliku igru. Sada Zapad gubi svoje povlastice, dok nove globalne sile, Kina, Indija, Turska..., brzo grabe naprijed. I da Europa toboæe ne bi ostala potpuno marginalizirana, europski lideri dobrovoqno su prigrlili wemaËku magiËnu formulu fiskalne konsolidacije i radikalne πtedwe. Vjerojatno su morali - WemaËka je jedina europska sila, iako i ona vrlo dobro zna da je bez Europe premala za utakmicu s najveÊim svjetskim velesilama.

Logika wemaËkog plana nije osobito komplicirana. Konkurentnost je moguÊe poveÊati iskquËivo eliminacijom svih neekonomskih kategorija, poput πkolstva, zdravstva i kulture, iako struËwaci dokazuju kako rezovi samo produbquju recesiju. No najvaænije je ispuniti zahtjeve svemoguÊeg svetog trojstva: velikih banaka, bonitetnih agencija i financijskih træiπta. Na raËun socijalne dræave, ako treba i uz suspenziju demokracije, Europa se transformira u ekonomsku, odnosno bankovnu uniju. Uvjetovawe pomoÊi GrËkoj i ostalim sredozemnim dræavama od strane podsjeÊa na relacije Moskve i istoËnoeuropskihsatelita iz vremena Sovjetskog Saveza. Ako su neki moæda poËetkom godine i pomislili da francuski filozof Alain Badiou pretjeruje kada u svom apelu za GrËku navodi da je GrËka samo laboratorij za testirawe modela druπtvene preobrazbe, koji Êe u sqedeÊem koraku biti primijewen u cijeloj Europi, sada je svima jasno da je Badiou itekako u pravu.

Pred naπim oËima raa se vrla nova Europa, da parafraziramo naslov znamenitog djela Aldousa Huxleya.

U Huxleyjevom Vrlom novom svijetu sreÊa je moguÊa eliminacijom obrazovawa, umjetnosti i filozofije. U vrloj novoj Europi pak isti ciq postiæe se eliminacijom svega onoga po Ëemu je Europa bila civilizacijski i kulturoloπki superiorna svim ostalim druπtvenim sustavima u povijesti ËovjeËanstva. Europa uniπtava samu sebe.

SIM.25.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

Komentar Denisa Romca <novilist.hr>

29

+ ÆIVAN LAZAREVI∆ U Birmingamu, sredwa Engleska, umro je 24. oktobra, posle duæe bolesti i operacije Ëira na stomaku, naπ vredni drug Æivan LazareviÊ, bivπi srpski dobrovoqac i poverenik Iskre za Englesku. Æivan je roen 21. novembra 1923. u Kaoni (selu izmeu Vaqeva i ©apca, poznatom po istoimenom manastiru). Jedan od petoro dece poboænih roditeqa Aleksije i »ede LazareviÊa, u selu zavrπava osnovnu πkolu i kasnije, bistar i vredan, kao deËak i mladiÊ, pomaæe ocu, vlasniku maweg duÊana i porodici na poqskim radovima.

Kada je pod nemaËkom okupacijom u Srbiji doπlo do komunistiËkog ustanka, odaziva se pozivu generala NediÊa, predsednika srpske vlade, na odbranu Srbije i hriπÊanstva od bezboænika. Stupa u srpske dobrovoqce, koji kasnije postaju TreÊi puk SDK u ©apcu.

Kao dobrovoqac æivi wihovu poznatu borbenu i ærtvenu epopeju. UËestvuje u svim borbama svojih jedinica. Odvaæan i preduzimqiv ubrzo je unapreen u kaplara. Sa TreÊim pukom oktobra 1944. napuπta ©abac i povlaËi se u Sloveniju.

Posle okrπaja sa slovenaËkim partizanima i napuπtawa Slovenije, maja 1945, i predaje oruæja `saveznicima`, prolazi kroz vojno-izbegliËke logore nacionalnih snaga, Forli i Eboli. I tu se Æivan - `vatra æiva` - istiËe svojom vrednoÊom i inicijativom u crkvenom i `privrednom` æivotu logora. ÆiveÊi pored svojih drugova i stareπina zboraπa, koji su u dobrovoqaπtvu zbog wegove homogenosti - na izriËit zahtev traæewe vostva JNP Zbor - dejstvovali neorganizovano, iskquËivo primerom kao pojedinci, Æivan - kao i mnogi drugi - poËiwu da sa wima dele ne samo svakodnevni zajedniËki æivot, opasnost i drugarstvo, veÊ i zboraπki duhovno-politiËki `pogled na svet` i ideje. Kada se nekadaπwa omladina Zbora u Eboliju, pred iskuπewima muËnog logorskog æivota i izbegliπtvo i raseqavawe na pomolu, ponovo poËela organizovati, veÊina dobrovoqca se veÊ oseÊala zboraπima - meu prvima Æivan prirodno i sponatno pristupili su novostvorenoj organizaciji i vremenom u woj postali veÊina. Tako se ono πto je utemeqeno u dobrovoqaπtvu i ratu stopilo u organsku, Ëvrstu porodiËnu zajedicu, gde nije bilo razlika u wenom Ëlanstvu i svako svakom postao rod. I takva naπa Zajednica opstaje i dejstvuje u rasejawu do danas.

Kada su saveznici sklopili mir sa Italijom, Englezi aprila 1947. sele mnogoqudi logor Eboli u svoju zonu okupirane NemaËke i raseqavaju bivπe vojne logoraπe u viπe mesta. Posle dobijawa civilnog statusa `raseqenih lica`, veliki broj bivπih dobrovoqaca, pa i Æivan, odlaze u Britaniju kao `Evropski dobrovoqni radnici` na obavezan trogodiπwi rad na najteæim poslovima (one za koje poslodavci nisu mogli da nau radnike meu domorodcima). Posle kraeg rada u ©kotskoj, snalaæqivi Æivan se `prokrijumËario` u Englesku i zaposlio u poqoprivrednoj okolini grada Vuster.

Tu je u poqoprivredi veÊ radila grupa od dvadese-

30

tak dobrovoqaca. `Sloæna braÊa`, meu wima i preduzimqivi Æivan, su ubrzo u obliæwem mestu Bekford iznajmili usamqenu kuÊu, smestili se i tu organizovali zajedniËki æivot i ishranu. Ta kuÊa je za celo vreme obaveznog trogodiπweg rada, bila opπte dobrovoqaËko sastajaliπte, vrsta `glavnog stana` naπe Zajednice. Tu su u neradnim danima nalazili gostoprimstvo i okupqali drugovi iz svih krajeva Engleske; dræani πiri i uæi sastanci...

Po isteku ugovora o obaveznom radu, Æivan prelazi u Birmingam, gde je veÊ bila nastawena najveÊa grupa bivπih dobrovoqaca i postojala u iznajmqenoj zgradi improvizirana naπa crkva sa parohom o. Radovanom MiqkoviÊem. I tu samopregorni Æivan nalazi svoje mesto u opπtem radu.

Prvo sa starinom Ëika Andrijom Qoqom, a potom sa mlaim drugom Jovicom MiletiÊem, vodi malu `bakalsku` radwu u reæiji Zajednice. Istovremeno pomaæe u odræavawu `kluba` Zajednice gde su stanovali i hranili se naπi samci i okupqali i drugi dobrovoqci. Kada je Zajednica reπila da napusti bakalsku radwu, istu je preuzeo Æivan liËno, ali i tada nastavqa izdaπno da pomaæe `viπkom` svojih proizvoda naπe oskudne porodice.

U meuvremenu Æivan se oæenio Dragicom, devojkom iz Srbije i sa wom izrodio dve Êerke. Danas su obe uËiteqice, udate i imaju svoju decu. Kasnije, kako su naπi stariji drugovi obolevali i povlaËili sa opπtih duænosti, tako ih je Æivan dobrovoqno primao. Pre nekoliko godina postao je poverenik Iskre, stara se o wenim prihodima iz Engleske i prikupqa ih iz drugih zemaqa.

Posledweg –urevdana bio je domaÊin slave dobrovoqaca. Tako je Æivan i umro kao stvarni domaÊin nekada naπe najbrojnije zajedice u Britaniji, do kraja obavqajuÊi sve svoje obaveze priqeæno i savesno. Æivan je sahrawen 5. novembra. Opelo u punoj crkvi Lazarici sluæili su o. Leonid, zamenik mesnog paroha, i stareπina hrama prota Milenko ZebiÊ, koji se na kraju oprostio od Æivana, zahvalan za sve πto je pokojnik poboæno i predano celog æivota Ëinio za crkvu. Nad grobom u ime naπe Zajednice govorila je Danica Evans (kÊi naπeg poznatog starijeg druga inæiwera Dragutina JakπiÊa). Wena topla i oseÊajna reË tronula je Æivanovu porodicu, brojne poπtovaoce, wegove saborce i wihove porodice, koji su doπli da ga isprate. Pomenula je dirqiv oproπtaj poboænog oca »ede od Æivana na wegovom putu u neizvesnost i tuinu: „Idi sine sa ovim qudima. Oni su vernici i u Boga veruju. I Bog, ako je Wegova voqa - On Êe te Ëuvati i spasti”. Posle pogreba, posluæeno je u crkvenoj sali poduπje za oko stotinu prisutnih.

Naπe duboko sauËe∏Êe supruzi Dragici, kÊima Nataliji i Olgi, zetovima i unuËadi. Naπem vernom drugu Æivanu zasluæena slava i hvala.

Molimo se Vaskrslom Hristu da mu podari veËni æivot Iskra

Iskra 1. decembar 2012.

SVENARODNA SABORNOST ILI PARTIJA©KA RAZJEDIWENOST Ko ne sluæi Bogu, ne moæe sluæiti ni narodu Sv. Vladika Nikolaj Srbski Mnogo puta smo konstatovali da je srbski narod, pa samim tim i dræava Srbija, na izdisaju, da se nalazi u samrtnom ropcu i da prosto liËi na Ëoveka na samrti. Takoe, saglasni smo se da je Kosovo i Metohija srce Srbije, koje se hrabro i istrajno bori za sebe, ali i za ceo organizam (srbski narod i dræavu Srbiju), pri Ëemu ostali delovi (organi) ovog organizma (dræave Srbije i srbskog naroda) ne sauËestvuju u ovoj borbi na najboqi naËin, veÊ su anemiËni, maloduπni i skoro obamrli. Æivo iskustvo govori da se mnogo puta desilo da Ëovek ima zdravo srce, pa, ipak, usled otkazivawa drugih organa - umre. Dakle, samo srce bez delovawa i saradwe ostalih organa ne moæe organizam odræati u æivotu. Takoe, neupitno je da je sa umirawem organizma i samo srce osueno na smrt. Tako ne moæe ni srce bez organizma, niti organizam bez srca.

I πta je svima nama duænost Ëiniti?

Srce, koje joπ funkcioniπe, moramo sa velikom paæwom da Ëuvamo i ujedno svim silama treba da radimo na buewu, na aktivirawu ostalih organa u srbskom organizmu. Upravo buewe drugih delova Srbije je prioritetan i nimalo lak zadatak, koji se ne moæe obaviti preko noÊi, ali je, odista, jedini koji ceo organizam zvani Srbija i srbski narod moæe da ostavi u æivotu. ©ta tek reÊi o znaËaju zdrave duπe, bez koje ni najzdravije srce, ni najzdraviji organizam niπta ne vrede...

Veliki ruski pravoslavni filozof Ivan Iqin kaæe: „Narod koji nije duhovno slobodan ne moæe imati ni politiËku slobodu.” Da je naπ narod duhovno slobodan, bio bi slobodan i politiËki i ekonomski. Poπto smo duhovno u teπkom ropstvu, takva su nam i ova druga dva ropstva. Misliti o politiËkom i ekonomskom oslobaawu bez duhovne slobode je apsolutno pogreπno i, πtaviπe, prelesno. Kad bi se i desilo politiËko i ekonomsko osloboewe, ono bi moglo da traje samo odreeno kraÊe vreme i opet bi sloboda i samostalnost bile izgubqene, s tim πto bi sledeÊi pad bio joπ pogibeqniji. Sve nam ovo govori da bez istinskog Duha i zdravog morala ne moæe biti ni dobre dræavne politike. A kakvu zdravu dræavnu politiku, koja treba da vodi ka ozdravqewu srbskog organizma (dræave i naroda), mogu da vode oni koji politikanstva radi, diplomatski, a, u stvari, licemerno, ne mogu ili ne æele da se jasno odrede prema bolesnom stawu duπe (Vere i Crkve pravoslavne)?!

Nama, kao pravoslavnim hriπÊanima, jasno je da Bog gospodari svim prilikama. Na takvom principu i na tom zakonu i mi treba da gradimo svoje druπtveno-politiËke, kulturno-socijalne i ekonomske stavove. Ko god, ma ko on bio, ne gradi

Iskra 1. decembar 2012.

politiku i narodni æivot na ovom principu taj gradi kuÊu na pesku, a ne na Ëvrstom temequ i takva kuÊa je osuena na propast.

To πto se neko proglasi ekspertom, politiËarem, liderom i πto se postavi na narodnu funkciju nije samo po sebi dovoqan pokazateq da stvarno najboqe i obavqa zadatke od narodnog interesa. Zadatak onih koji se bave poslovima od narodnog interesa, koji su u vladi ili koji teæe da budu u vladi, jeste da vladaju prilikama. Vladati prilikama znaËi da predviaju dogaaje i da unapred preduzimaju odreene korake i mere pomoÊu kojih se mogu izvuÊi najveÊe moguÊe koristi, tj. najmawe moguÊe πtete po narod. Da li ima takvih meu danaπwim politiËkim voama? U posledwih dvadeset godina svi oni su se izmewali na vlasti, a rezultati govore da nam je danas gore nego juËe i da je srbski narod danas razjediweniji nego ikada.

To je stoga πto u dræavi, u Crkvi i, pre svega, meu tzv. narodnim (politiËkim) voama, strankama pozicije i opozicije, nema ni minimuma zajedniËke misli i æeqe. Svi oni, umesto da slede misao potvrenu istorijskim narodnim iskustvom, idu za svojom ili spoqa nametnutom miπqu i æeqom, prelesno uvereni da je jedino ona ispravna. Svaka dræava i svaki narod, bez zajedniËke misli i æeqe, koje odræavaju tu zajednicu, ne mogu da opstanu i raspadaju se, a tom raspadu i nejednomisliju narodnom najboqe sluæe partije, partijaπewe i partijski interesi uvezeni sa Zapada!

Naπa srbska narodna misao je uvek bila vezana za sluæewe narodu kroz sluæewe Bogu. I Nemawina i Lazareva i Karaoreva glavna misao je bila sluæiti Bogu i kroz sluæewe Bogu sluæiti narodu, a sluæiti Bogu i narodu moæe se samo po jevaneqskom obrascu, nikako po nehriπÊanskim zapadnim modelima. Mi treba da se dræimo misli Nemawine, Lazareve, Karaoreve i da na woj gradimo svoju narodnu politiku i svoje stavove, te da kroz wu merimo i gledamo sve i svakoga. Mi ne treba da povlaujemo onima od naπeg naroda koji su ovaj jevaneqski obrazac sluæewa Bogu i sluæewa bliæwima zamenili zapadwaËkim viπestranaËkim modelom, koji je potpuno suprotan naπem svetosavskom duhu. Saborni duh svetosavqa i zapadni nehriπÊanski, viπestranaËki duh razdeqewa su u potpunoj suprotnosti i ne moæe se disati i jednim i drugim duhom bez posledica.

Mi, moramo da se izdignemo iznad svakodnevnog politiËkog i meustranaËkog blata i iz faze pukog kritizerstva i bavqewa samo proglaπavawem izdajnika i izdajniπtva, treba da preemo u fazu konstruktivnog delawa po svetosavskom obrazcu, koje Êe u narodu probuditi nadu da postoji boqe. Da ne budemo samo joπ jedni u moru onih koji Êe razgoniti tamu, veÊ da upalimo svetlo!

Mi po hriπÊanskom obrascu i sopstvenoj savesti (Kraj na str. 5/2)

3

Ispravno reπewe... колико је оно Дачићево „за свагда“ решење косовског питања, у Вучићевој режији, постало по Србију „тужна стварност“. Ова горе поменута нова сазнања о Вучићу врло лепо и складно се уклапају у другу варијанту (прва је потсетимо се – Дачићева) а по којој, „неотуђиво од Србије Косово“, Вучић, противно Уставу Србије, предаје „поступно“ Шиптарима и Тачију у руке. „Исправно чување Косова“ и последице

Међутим, ове две варијанте (Дачићева и Вучићева) као и једна претходна Тадићева, путем Борковoг признања „државне границе“ са Србијом северно од северног Косова, којом су косовски Срби отуђени од Србије, испричане су овде зато да се демонстрира, како се, под слоганом „и Косово и Европска Унија (ЕУ)“, избија – и то готово сасвим олако и добровољно - из српских руку, најјачи аргуменат за перманентно правно и истинско очувања Косова. Назовимо га – Исправно чување Косова, што би уствари било равно „зaмрзавању“ питања Косова до неког „бољег“ времена. А тај аргуменат својом суштином вели: Све док Србија, српска држава, не потпише један такав међународни уговор, косовоска драма ће у недоглед - у пркос чињенице што је оно сада практично и на изглед у сталном поседу Шиптара – остати само једно нерешено питање, просто зато јер није последица неког међународног уговора. Тај нерешени његов статус у првом реду и у недоглед оживљаваће нико други већ тзв. међународна заједница са САД на челу, све док се или не примора Србија да се одрекне свог Исправног чувања Косова или се пак САД - тешко, али ипак могуће - гоњене њиховом „правном“ свешћу, не приморају да врате статус Косово на Резолуцију УН 1244. Уосталом оне су га оживљавала и до сада тј. од саме бесправне и силом остварене косовске сецесије. Шта су стални диктати, наредбе и условљавања којима је Србија перманентно изложена а специјално од бесправног отуђења Косова од Србије него баш то – оживљавање нерешеног његовог статуса. „И Косово и ЕУ“ – откуд та кованица?

И још нешто. Откуда та кованица „и Косово и ЕУ“? Објективно гледајући тај слоган је бесмислица, јер немогуће је ставити знак једнакости између та два чиниоца. Јер Косово – хтели или не – мора се бранити, док Србија у ЕУ уопште не мора улазити, поготово што стриктно говорећи, преносити део свог суверенитета једном страном ентитету, преставља неку врсту гажења Устава Србије. Изгледа, дакле, да је та кованица наметнута Србији од стране Запада. Владајући, однарођени, уз то још и некритични Срби, једва су је дочекали да би иза ње сакрили своје две издаје (Косова и потребе уласка у ЕУ), с једне, и тако дали свесно, с друге стране, Западу перманентно право на диктате и друга условљавања, али, такође, да кад он увиди да се претерало са условљавањем и право на понеку – рече то неко - „покварену шаргарепу“. У вези горње „шаргарепе“, сећање некако спон-

2

тано пада на Путинa, тада био председник vlade, који је дошао у Београд и био примљен од народа искрено и одушевљено. Тај српски ентузијазам према Русији уплашио је Запад. Ускоро потом дозвољен је безвизни (шенгенски) улазак Србима у ЕУ – а то су углавном они који имају пара тј. тајкуни и они владајући, па је тај проруски ентузијазам после Шенгена спласнуо. Донекле, слично се десило, мада не толико драматично, у вези последњег састанка Томе Николића са Путином, из кога је проистекао почетак остваривања „Јужног тока“ у Србији, одмах су се две даме с почетка појавиле у Србији без „услова“ али и са „добрим“ вестима што се тиче „аутономије“ северног српског Косова. Али ипак, све у свему, реч је уствари о шаргарепи, оној „поквареној“… Шта Николићу ваља чинити?

Доласком Томе Николића на чело Србије, отпочео је у Србији један нови курс у смислу Исправног чувања Косова, али на жалост, било је то „кратког даха“. Зашто? Па Николић је и сам жртва слогана „И Косово и ЕУ“. Шта то значи? Ако Николић жели да настави ход путем Истинитог и исправног чувања Косова за који је добио мандат на ђурђевданским изборима, следеће би се очекивало од њега. Прво, он мора да одбаци темељно и потпуно тај по Србију паклени слоган „И Косово и ЕУ“. И даље он мора чврсто у својим рукама држати и махати њоме што више може тзв. „руску карту“. Не би га никако смело саблазнити или полакомити неки нови „Шенген“ (који сигурно долази), већ напротив, знак би то био за њега да је на правом путу. Друго, он мора да одбаци све до сада постигнуте договоре са Приштином и замрзне сва будућа преговарања, јер ако се они не замрзну, као сада примерице са Дачићевим и Вучићевим преговарањима, они постепено и трајно угрожавају „чистоту“ Исправног чувања Косова, све до самог његовог врха – његове суштине! - кад је исправка више немогућа. Треће (али може бити и прво), он мора темељно да се „разведе“ од Александра Вучића и његове СНС јер га је овај стално заводио за „Голеч планину“ евроинтеграција и преговора са Шиптарима.

Н. Љотић

IZ SADRÆAJA Svenarodna sabornost ili partijaπewe . . . . . . . . . . 3 Nauka u sluæbi partije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Razlozi opstrukcije odnosa sa Rusijom . . . . . . . . . . . 13 Dosije - srpska diplomatija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 Ubice u ime dræave. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 SAD i odnosi Kine i Rusije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 Kraj πojiÊevske spoqwe politike. . . . . . . . . . . . . . . 21 Nismo slobodni, mi smo robovi. . . . . . . . . . . . . . . . . 23 N. MoravËeviÊ, Svetlost Zapada . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1. decembar 2012.

PRILOZI ISKRI Umesto voπtanice na grob i za pokoj duπe naπeg dobrog druga i prijateqa Æivana LazareviÊa Danica Pavlica K$ 40 Dobrinka MiletiÊ sa decom £10 Toπa TodoroviÊ £10 Milena i Vasa StepanoviÊ £20 Rajko MitroviÊ £20 Nevena PetroviÊ £20 Æivko i Maca ∆irjaniÊ £20 Dragica LazarevoiÊ sa porodicom £20 Bane LazareviÊ £40 Na dan 1. vovembra 2012. napunilo se 5 godina od smrti mog dragog muæa Ranka Vera PopadiÊ K$ 50 Povodom smrti dobrog druga Svete PaunoviÊa, bivπeg urednika Iskre, pisca i doslednog sledbenika ideologije Narodnog pokreta Zbor Bora DragaπeviÊ K$ 50 Umesto sveÊe na grob mom kumu o.

Jovanu (Viti RadojËiÊu) Bojan TodoroviÊ £10

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. decembar 2012.

Kako je Srbija 1912. doËekala Hrvate (Ovo je deo duæeg Ëlanka „Smederevo izmeu dva rata” - B92): Krajem aprila 1912. god., Srbiju i Smederevo posetili su hrvatski studenti. Grupa od 200 hrvatskih studenata stigla je u Kragujevac 23.04.1912. god. Wima je prireen veliËanstven doËek koji dotle nije bio vien u smederevskom kraju. Od æelezniËke stanice Lapovo do Kragujevca oko 5000 KragujevËana oduπevqeno je pozdravilo studente koji su æiveli pod okrutnim reæimom Austrougarske monarhije. Prilikom dolaska gostiju ispaqen je 21 topovski hitac.

Iz hiqadu grla orili su se povici: ''Æivela hrvatska omladina!''; ''Æivela naπa braÊa Hrvati!''; ''Æivela slobodna Hrvatska!''

Na jednom plakatu je pisalo: ''Dvesta Hrvata sve brat do brata.

Sve tiÊ do tiÊa.

Vedrih ko zora, sve bor do bora!

Dolaze, eto u naπe krajeve Na bratske grudi i zagrqaje...''

Sutradan su vozom krenuli za Smederevo. Ante TadiÊ, student u listu ''RijeËki novi list'' piπe: ''U Smederevu nas pozdravi mjesni lijeËnik dr Nikola VelimiroviÊ rodom iz Lozovika i naπa himna Lijepa naπa. Pregledali smo gradsku tvravu praÊeni od gostoqubivih oficira, a onda poosmo na objed. Za vrijeme objeda dræalo se viπe nazdravica a osobito je bila lijepa i rodoqubiva ona od gradskog naËelnika.''

Kada su bili u lovaËkom udruæewu kod ''Zelenog venca'', tada ih je pozdravio predsednik opπtine, advokat Milutin KovaËiÊ, vlasnik ∆irilovca. U ime Kola srpskih sestara govorila je Qubica QotiÊ.

B92, 2.11.2012.

„Stazi Pravoslavqa” Ëlanka o 27. martu 1941.

Poπtovani oËe Nedeqko i oËe Tomo, U broju za novembar 2012 godine, u Stazi Pravoslavqa, objavqen je Ëlanak: Yugoslav Royal Remains Return to Serbia. Nije naznaËeno, ali najverovatnije da je to preneto iz nekih srpskih novina.

Pisac tog Ëlanka napravio je grubu greπku, ili zlonamerno ili iz potpunog neznawa, kada je napisao da su Nemci traæili prolaz nemaËkih trupa kroz Kraqevinu Jugoslaviju.

Predsednik vlade Dragiπa CvetkoviÊ i Ministar spoqnih poslova Kraqevine, CincarMarkoviÊ, su posle muËnih i teπkih pregovora, pored ostalog dobili i garanciju da NemaËka neÊe traæiti, za svo vreme rata, da nemaËke trupe prolaze kroz Jugoslaviju.

Naπu istoriju mewaju i doteruju po svojim potrebama mnogi, koji nam nisu prijateqi, i neshvatqivo je da sami Srbi to isto rade. ©to je to uËinio ovaj pisac je za svaku osudu, a takoe i Uredniπtvo lista u Beogradu koji je to objavio. Ali, zar je to trebalo da se pusti i u naπem crkvenom glasilu; zar urednici i oni koji materijal za πtampawe spremaju da to objave i tu greπku nisu videli?. I to joπ na engleskom jeziku, a poslat πirom Sjedwenih Dræava Amerike i dræava u Juænoj Americi!? Ispravka u sledeÊem broju moæe malo da pomogne, ali πteta je uËiwena.

9.12. 2012.

Sa poπtovawem, Stevan PiroÊanac

Vel. MladenoviÊ

Za sjeÊawe na vrlog druga i dugogodiπweg urednika Iskre, Svetomira PaunoviÊa, da mu Gospod primi plemenitu duπu u Wegovo vjeËno kraqevstvo, Marko i Rada Sunara $ 30

(2) Umesto cveÊa na grob Miodraga SimonoviÊa, sa molitvom, da mu Bog podari rajsko naseqe OæaloπÊena porodica: æena Mira, Êerka Nikol, zet Gerad, unuke Madi i Josije - i drugovi: Mile KuliÊ, Niko MladoπiÊ i Miπa PetroviÊ - A$ 50

Svim naπim ≥itaocima, pretplatnicima i saradnicima koji slave praznike po novom kalendaru: Sretan Bo√i≤ i Nova godina!

Iskra

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2009. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Uloga kapitala u `demokratsko`-stranaËkom formirawu vlada

VU»I∆, MI©KOVI∆ I –ILAS HoÊe li stvarno i moæe li zaista Miroslav MiπkoviÊ, verovatno najbogatiji Srbin, da sruπi Srpsku naprednu stranku? ©ta mu smeta Aleksandar VuËiÊ? Nije li taj sukob - obelodanio ga je pre dva dana sam VuËiÊ, spomiwuÊi Dragana –ilasa kao MiπkoviÊevog saveznika - veπto insceniran sa ostvarewem ciqeva koje Srbi i ne naziru?

Ni na jedno od ovih pitawa srpska javnost nema jasan odgovor ali kako dogaaji u Srbiji dobijaju na ubrzawu, ni ti odgovori neÊe se dugo vuÊi po sobama od kojih nas dele termiËki izolovani prozori i debelo tapacirana vrata.

Aleksandar VuËiÊ æivi najznaËajniji deo svog bioloπkog postojawa. Joπ uvek nije jasno πta on radi i do koje linije u tom poslu, realno, moæe da ide, ali je jasno da Êe sledeÊa godina odrediti wegovu poziciju u politiËkoj istoriji Srbije i kolektivnom pamÊewu naroda kojem pripada; VuËiÊ Êe politiËku karijeru - koliko god ona trajala a trajawe zavisi od ovoga πto sada radi okonËati u galeriji portreta sa slavnim Srbima ili Êe se izgubiti u debelom albumu krcatom likovima od kojih je Srbima ostajala samo muka u stomaku, uta-wena nada u boqe dane i joπ veÊe siroma-πtvo.

VuËiÊ kaæe da protiv sebe ima mnoge Ëiji su interesi ugroæeni. U Srbiji su to bogati i uticajni a nalazimo ih jedino u politici i oko we. MiπkoviÊ je najbogatiji i najuticajniji u Srbiji. Bar je to bio do pre neki mesec, skupa sa Borisom TadiÊem u nekoj vrsti dvojne monarhije, bez krune. Okolnosti stvorene TadiÊevim porazom na predsedniËkim izborima, MiπkoviÊ tumaËi na svoj naËin, rea karte po stolu, gura gde treba da se gurne (πto medijski, πto finansijski) i veÊinu preostalih æetona stavqa na ime Dragana –ilasa. Uveren je da Êe taj preuzeti Demokratsku stranku, πto je realna procena, pomaæe da se to dogodi i raskrËuje prostor za –ilasov ulazak u Vladu Srbije - πto pre, to boqe - u kojoj bi –ilas igrao glavnu ulogu.

U toj kombinatorici smeta mu VuËiÊ. Sa wim

ne raËuna. Zaπto? Zato πto raspolaæe informacijama da grupa inspektora pod VuËiÊevom kontrolom istraæuje nekoliko sluËajeva privatizacija, kupovina i prodaja, izbegavawa poreskih obaveza, manipulacija sa zemqiπtem... gde je MiπkoviÊ ostavio vidqive i neizbrisive tragove. Ti tragovi mogu da dovedu do suda i zatvora. Ali MiπkoviÊ nije Ëovek koji sedi i Ëeka da se problem reπi sam od sebe.

Prema informacijama do kojih se moæe doÊi u Beogradu veÊ je razraena teoretska moguÊnost za pad sadaπwe Vlade Srbije posle Ëega bi se pojavila nova veÊina, nova vlada, koju bi Ëinili: –ilas, DaËiÊ, DinkiÊ, »eda JovanoviÊ i KrkobabiÊ. Dakle, bez napredwaka i VuËiÊa. Isti izvori tvrde da je za tu priËu veÊ obezbeen ogroman novac, ni tu Miπko tu nije stajao po strani, i da je preostalo joπ samo ubeivawe DaËiÊa.

Ne verujem da Êe DaËiÊ prihvatiti Ëak ni razgovor na tu temu. On ima samo 46 godina a ovo bi bio wegov politiËki kraj. ZnaËi, niπta od MiπkoviÊevog plana. Pa, ne baπ.

Rezervna varijanta, druga faza ove igranke, podrazumeva koËewe spomenutih istraænih procesa, kupovawe vremena u kojem Êe Dragan –ilas postati predsednik Demokratske stranke a onda sa svim medijskim i finansijskim kapacitetima, a oni nisu mali, udruæen sa MiπkoviÊevim snagama istog predznaka, a one su ogromne, udariti na Vladu Srbije sa ciqem iznuivawa vanrednih izbora na kojima Êe "narod shvatiti" kako mu jedini spas, ipak, dolazi od DS-a i krupnog kapitala, tipa DeltaMiπkoviÊ.

Ovo je realan razvoj dogaaja u kojem Aleksandar VuËiÊ ne sme ni da pomisli na bilo kakav buduÊi savez sa –ilasom, kao πto se priËa po Beogradu, jer bi to bilo ravno politiËkom samoubistvu. I wega i wegove stranke. Razlika izmeu –ilasa i MiπkoviÊa je samo u tome πto se MiπkoviÊ politikom ne bavi javno.

Vesti-on-line, 31.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

Ratko DmitroviÊ

God. LX|V

Birmingham, 1. decembar 2012.

О текућим преговорима са Шиптарима на штету Срба и...

Broj 1219

ИСПРАВНО РЕШEЊЕ ЗA КОСОВO

Косово је већ од једностраног његовог проглашења независности од стране Шиптара и аутоматског признања тог факта од стране Запада и САД-а, било важна тема српског политичког интереса и pacпpaвe. Некако са избором Томислава Николића за председника Србије односно, прецизније, са повратком Александра Вучића из Вашингтона (поводом Дачићевог премијерства), овај (Вучић) изјавивши како има „рђаве вести“ у вези Косова, подигао је интерес Срба за ту тему у први план. Поготово кад је потом некако стидљиво саопштено да се премијер Ивица Дачић састао у Бриселу код Ештонове са Хашимом Тачијем, шиптарским премијером Косова. Ештонова и Хилари Клинтон у Београду?

Врхунац пак тог најновијег косовског интереса Срба, достигнут је кад су се, већ поменута Ештонова у име ЕУ и Хилари Клинтон, шеф САД Стејта, заједнички нашле у Београду и ту као прву ствар, а потпуно неочекивано, саме изјавиле да нису дошле са новим „условима“ већ да поспеше нормализацију односа Београда и Приштине, а на корист обе стране. Тек кад су се ове две даме сутрадан обреле и у Приштини, постало је јасно да је њихов задатак тамо био да убеде Тачија, уз наравно обавезне гаранције независности, да у погледу севера Косова – и то је та „корист“ што се тиче Срба, нема му друге, мора да прихвати њихову „аутономију“ на северу Косова. Узгред, као и Дачић што је морао да се „пере“ неруковањем, тако и Тачија његова опозиција оптужује за „издају“ јер се, ето руковао са Дачићем; тешко је и наслутити каквом „издајничком“ блаћењу ће он бити изложен од стране тамошњих фанатика, ако би морао дати „аутономију“ северу Косова. Већ колико сутра по одласку горњих дама, Тачи је изјавио да је „суштинска аутономија“ стари и неостварив „само сан Срба“ – ипак је изгледа прихватио ону „несуштинску“ тј. школство и здравство, ако се из „суштинске“ изузму „паралелне безбедносне структуре“ и „правда“. Али то је већ билo и предмет усаглашене „платформе“ Скупштине Косова за разговоре са Дачићем пред Ештоновом у Бриселу 7. новембра. За разлику од Косова, NikoliÊeva platforma za razgovor sa Priπtinom nije joπ predoËena ni Skupπtini, da se navodno ne bi otkrila „taktika” srpske vlade u tim pregovorima, мада

је Тома на почетку свог мандата под „хитно“ најавио „usaglaπenu platformu” и, узгред, подигао са „чиновничког“ (Борко Стефановић) на „политички“ ниво, што је у пракси пренето на премијера Дачића. Дачић - „политком“ за преговоре о Косову

Кад се пак узме у обзир да горње две поменуте даме не само да су одобриле већ чак и поздравиле Дачићев избор – „прави је човек“ – а он потом изјавио да је решен да питање Косова скине „за свагда“ са „дневног реда“ Србије, постављају се ту нека питања: Прво, познато је да Дачић заговара поделу Косова. Без обзира где је граница те поделе, онда оно његово „за свагда“ (јер је у њега уткан принцип извршности, али изгледа не у корист Србије већ Приштине) значи директно гажење Устава Србије, где се говори о Косову као „интегралном“ делу Србије; друго, то такође значи да Устав Србије треба променити. Пошто то још није урађено, нити има шансе да се у садашњим условима измени, јер ће пре доћи до распада коалиције (Вучићева СНС, Дачићева СПС и Динкићева УРС) док евентуална нека нова са Коштуницом уопште не долази у обзир, онда оно Дачићево „за свагда“ постаје бесмислено, односно правилније, Дачић се „затрчао“ - те сад „спушта лопту“ према неком компромису; и треће, можда најважније, зашто уопште преговарати са Приштином? Није ли сврсисходније једноставно „замрзнути“ питање Косова до неког бољег времена. Вучићeвa варијанта косовских преговора

Ова трећа могућност, међутим, отпада бар тренутно, јер постоји још једна могућа „за свагда“ али и „поступна“ варијанта судбине Косова а у режији је Александра Вучића, иначе најутицајнијег човека у данaшњој „напредњачкој“ и Николићевој Србији. Ова се варијанта, дакле, не може заобићи, јер – ако сећање још траје (види Искру, 1.10.12) – Вучић се обрео у Вашингтону где он слови као „једини уважавани Србин“, да би се одобрило Дачићево премијерство, а вратио се после неколио дана отуда са „врло рђавим“ вестима о Косову. Кад се пак узме у обзир да га је Петар Искендеров, из врло обавештеног у погледу Србије руског Фонда стратeшке културе, оптужио да као агент обавља антисрпске и антикосовске радње у корист САД-а, онда постаје јасно