Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.
Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!
Uloga kapitala u `demokratsko`-stranaËkom formirawu vlada
VU»I∆, MI©KOVI∆ I –ILAS HoÊe li stvarno i moæe li zaista Miroslav MiπkoviÊ, verovatno najbogatiji Srbin, da sruπi Srpsku naprednu stranku? ©ta mu smeta Aleksandar VuËiÊ? Nije li taj sukob - obelodanio ga je pre dva dana sam VuËiÊ, spomiwuÊi Dragana –ilasa kao MiπkoviÊevog saveznika - veπto insceniran sa ostvarewem ciqeva koje Srbi i ne naziru? Ni na jedno od ovih pitawa srpska javnost nema jasan odgovor ali kako dogaaji u Srbiji dobijaju na ubrzawu, ni ti odgovori neÊe se dugo vuÊi po sobama od kojih nas dele termiËki izolovani prozori i debelo tapacirana vrata. Aleksandar VuËiÊ æivi najznaËajniji deo svog bioloπkog postojawa. Joπ uvek nije jasno πta on radi i do koje linije u tom poslu, realno, moæe da ide, ali je jasno da Êe sledeÊa godina odrediti wegovu poziciju u politiËkoj istoriji Srbije i kolektivnom pamÊewu naroda kojem pripada; VuËiÊ Êe politiËku karijeru - koliko god ona trajala a trajawe zavisi od ovoga πto sada radi okonËati u galeriji portreta sa slavnim Srbima ili Êe se izgubiti u debelom albumu krcatom likovima od kojih je Srbima ostajala samo muka u stomaku, uta-wena nada u boqe dane i joπ veÊe siroma-πtvo. VuËiÊ kaæe da protiv sebe ima mnoge Ëiji su interesi ugroæeni. U Srbiji su to bogati i uticajni a nalazimo ih jedino u politici i oko we. MiπkoviÊ je najbogatiji i najuticajniji u Srbiji. Bar je to bio do pre neki mesec, skupa sa Borisom TadiÊem u nekoj vrsti dvojne monarhije, bez krune. Okolnosti stvorene TadiÊevim porazom na predsedniËkim izborima, MiπkoviÊ tumaËi na svoj naËin, rea karte po stolu, gura gde treba da se gurne (πto medijski, πto finansijski) i veÊinu preostalih æetona stavqa na ime Dragana –ilasa. Uveren je da Êe taj preuzeti Demokratsku stranku, πto je realna procena, pomaæe da se to dogodi i raskrËuje prostor za –ilasov ulazak u Vladu Srbije - πto pre, to boqe - u kojoj bi –ilas igrao glavnu ulogu. U toj kombinatorici smeta mu VuËiÊ. Sa wim
ne raËuna. Zaπto? Zato πto raspolaæe informacijama da grupa inspektora pod VuËiÊevom kontrolom istraæuje nekoliko sluËajeva privatizacija, kupovina i prodaja, izbegavawa poreskih obaveza, manipulacija sa zemqiπtem... gde je MiπkoviÊ ostavio vidqive i neizbrisive tragove. Ti tragovi mogu da dovedu do suda i zatvora. Ali MiπkoviÊ nije Ëovek koji sedi i Ëeka da se problem reπi sam od sebe. Prema informacijama do kojih se moæe doÊi u Beogradu veÊ je razraena teoretska moguÊnost za pad sadaπwe Vlade Srbije posle Ëega bi se pojavila nova veÊina, nova vlada, koju bi Ëinili: –ilas, DaËiÊ, DinkiÊ, »eda JovanoviÊ i KrkobabiÊ. Dakle, bez napredwaka i VuËiÊa. Isti izvori tvrde da je za tu priËu veÊ obezbeen ogroman novac, ni tu Miπko tu nije stajao po strani, i da je preostalo joπ samo ubeivawe DaËiÊa. Ne verujem da Êe DaËiÊ prihvatiti Ëak ni razgovor na tu temu. On ima samo 46 godina a ovo bi bio wegov politiËki kraj. ZnaËi, niπta od MiπkoviÊevog plana. Pa, ne baπ. Rezervna varijanta, druga faza ove igranke, podrazumeva koËewe spomenutih istraænih procesa, kupovawe vremena u kojem Êe Dragan –ilas postati predsednik Demokratske stranke a onda sa svim medijskim i finansijskim kapacitetima, a oni nisu mali, udruæen sa MiπkoviÊevim snagama istog predznaka, a one su ogromne, udariti na Vladu Srbije sa ciqem iznuivawa vanrednih izbora na kojima Êe "narod shvatiti" kako mu jedini spas, ipak, dolazi od DS-a i krupnog kapitala, tipa DeltaMiπkoviÊ. Ovo je realan razvoj dogaaja u kojem Aleksandar VuËiÊ ne sme ni da pomisli na bilo kakav buduÊi savez sa –ilasom, kao πto se priËa po Beogradu, jer bi to bilo ravno politiËkom samoubistvu. I wega i wegove stranke. Razlika izmeu –ilasa i MiπkoviÊa je samo u tome πto se MiπkoviÊ politikom ne bavi javno. Vesti-on-line, 31.10.2012. (Podvukla - Iskra)
Ratko DmitroviÊ
God. LX|V
Birmingham, 1. decembar 2012.
О текућим преговорима са Шиптарима на штету Срба и...
Broj 1219
ИСПРАВНО РЕШEЊЕ ЗA КОСОВO
Косово је већ од једностраног његовог проглашења независности од стране Шиптара и аутоматског признања тог факта од стране Запада и САД-а, било важна тема српског политичког интереса и pacпpaвe. Некако са избором Томислава Николића за председника Србије односно, прецизније, са повратком Александра Вучића из Вашингтона (поводом Дачићевог премијерства), овај (Вучић) изјавивши како има „рђаве вести“ у вези Косова, подигао је интерес Срба за ту тему у први план. Поготово кад је потом некако стидљиво саопштено да се премијер Ивица Дачић састао у Бриселу код Ештонове са Хашимом Тачијем, шиптарским премијером Косова. Ештонова и Хилари Клинтон у Београду?
Врхунац пак тог најновијег косовског интереса Срба, достигнут је кад су се, већ поменута Ештонова у име ЕУ и Хилари Клинтон, шеф САД Стејта, заједнички нашле у Београду и ту као прву ствар, а потпуно неочекивано, саме изјавиле да нису дошле са новим „условима“ већ да поспеше нормализацију односа Београда и Приштине, а на корист обе стране. Тек кад су се ове две даме сутрадан обреле и у Приштини, постало је јасно да је њихов задатак тамо био да убеде Тачија, уз наравно обавезне гаранције независности, да у погледу севера Косова – и то је та „корист“ што се тиче Срба, нема му друге, мора да прихвати њихову „аутономију“ на северу Косова. Узгред, као и Дачић што је морао да се „пере“ неруковањем, тако и Тачија његова опозиција оптужује за „издају“ јер се, ето руковао са Дачићем; тешко је и наслутити каквом „издајничком“ блаћењу ће он бити изложен од стране тамошњих фанатика, ако би морао дати „аутономију“ северу Косова. Већ колико сутра по одласку горњих дама, Тачи је изјавио да је „суштинска аутономија“ стари и неостварив „само сан Срба“ – ипак је изгледа прихватио ону „несуштинску“ тј. школство и здравство, ако се из „суштинске“ изузму „паралелне безбедносне структуре“ и „правда“. Али то је већ билo и предмет усаглашене „платформе“ Скупштине Косова за разговоре са Дачићем пред Ештоновом у Бриселу 7. новембра. За разлику од Косова, NikoliÊeva platforma za razgovor sa Priπtinom nije joπ predoËena ni Skupπtini, da se navodno ne bi otkrila „taktika” srpske vlade u tim pregovorima, мада
је Тома на почетку свог мандата под „хитно“ најавио „usaglaπenu platformu” и, узгред, подигао са „чиновничког“ (Борко Стефановић) на „политички“ ниво, што је у пракси пренето на премијера Дачића. Дачић - „политком“ за преговоре о Косову
Кад се пак узме у обзир да горње две поменуте даме не само да су одобриле већ чак и поздравиле Дачићев избор – „прави је човек“ – а он потом изјавио да је решен да питање Косова скине „за свагда“ са „дневног реда“ Србије, постављају се ту нека питања: Прво, познато је да Дачић заговара поделу Косова. Без обзира где је граница те поделе, онда оно његово „за свагда“ (јер је у њега уткан принцип извршности, али изгледа не у корист Србије већ Приштине) значи директно гажење Устава Србије, где се говори о Косову као „интегралном“ делу Србије; друго, то такође значи да Устав Србије треба променити. Пошто то још није урађено, нити има шансе да се у садашњим условима измени, јер ће пре доћи до распада коалиције (Вучићева СНС, Дачићева СПС и Динкићева УРС) док евентуална нека нова са Коштуницом уопште не долази у обзир, онда оно Дачићево „за свагда“ постаје бесмислено, односно правилније, Дачић се „затрчао“ - те сад „спушта лопту“ према неком компромису; и треће, можда најважније, зашто уопште преговарати са Приштином? Није ли сврсисходније једноставно „замрзнути“ питање Косова до неког бољег времена. Вучићeвa варијанта косовских преговора
Ова трећа могућност, међутим, отпада бар тренутно, јер постоји још једна могућа „за свагда“ али и „поступна“ варијанта судбине Косова а у режији је Александра Вучића, иначе најутицајнијег човека у данaшњој „напредњачкој“ и Николићевој Србији. Ова се варијанта, дакле, не може заобићи, јер – ако сећање још траје (види Искру, 1.10.12) – Вучић се обрео у Вашингтону где он слови као „једини уважавани Србин“, да би се одобрило Дачићево премијерство, а вратио се после неколио дана отуда са „врло рђавим“ вестима о Косову. Кад се пак узме у обзир да га је Петар Искендеров, из врло обавештеног у погледу Србије руског Фонда стратeшке културе, оптужио да као агент обавља антисрпске и антикосовске радње у корист САД-а, онда постаје јасно