Рок X, Чис. 1 Януар — Април /2011/ January – April Vol. 10, No. 1
КАНАДА— ЗАД
ПОПИС ЖИТЕЛЬСТВА У КАНАДИ
♦Н аш предлог же бисце ше на п о п и с у вияшнєли як Rusyns и же бизме, так, конєчно були у статистикох виказани як конкретна национална ґрупа у Канади. З тим бизме достали и одредзени права. Канади (та и велїх других жемох у швеце) того року будзе орґанизовани попис жительства. Пописи жительства важни за держави же би знали як и цо плановац, цо и дзе будовац (нови школи, драги, водоводи, явни превоз путнїкох, полицийски и огньогасни станїци, доми здравя та дзецински яшелька и подобне) и же би ше провадзело миґрацийни рушаня жительства и його евентуални рост або опаданє. Под обовязку попису спада кажда особа цо жиє у Канади як и жителє Канади хтори жию гет у швеце (у воєних базох, у дипломатских представнїцтвох, робя на ладьох итд.). У Канади буду пописовани и тоти цо маю дочасову дозволу пребуваня, дозволу за студиранє або дочасову роботну дозволу як и члени їх евентуалних фамилийох. Попис у Канади почнє у маю того року. Значи, праве є на прагу и тота информация сцигує у остатнєй хвильки за даєдних цо ю пречитаю а нє информовани су детальнєйше о тим. Попис жительства важни и за нас, Руснацох у Канади и Америки. После досц масовних усельованьох до Канади у остатнїх 20 рокох у воздуху вше “вишело” питанє же кельо нас єст у тей жеми. То, насампредз, и прето же нашо предняци похопели же кед єдна национална ґрупа евидентована, реґистрована у Статистики Канади, же тота национална ґрупа може вец обчековац же витвори и даєдни права, односно же з одредзених фондох може достац средства, пенєж за подпору одредзених културних и етнїчних активносцох. Маме два културни асоцияциї, єдну у Онтарию (затераз нєреґистрована) и другу у Бали, пикники и други нашо сходи будзе Саскачевану (реґистролєгчейше орґанизовац кед будземе конєчно вана, урядово роби), а реґистровани у Статистики Канади
У
Прeдлужeнє на 17 боку
ед же того року плануєце нащиву Старому краю потрудзце ше же би сце були там и у дньох од 23. по 26. юний. Теди ше у Руским Керестуре ма отримац 50. Фестивал рускей култури “Червена ружа”. Нащивце тото швето рускей култури, уживайце у змистох єдного з найстарших фестивалох у Сербиї! Сиґурни зме же з вашу нащиву допринєшеце шветочней атмосфери хтора би требала обняц тот наш валал на таки способ на яки були провадзени и славени перши “Червени ружи”. До билого рана! Бо, “Червена ружа” є єдина и єдинствена, правдиве швето култури Руснацох на югу Панониї. Розпорядок манифестацийох ище вше нє бул прецизно утвердзени кед зме тото писали, алє тогорочне швето култури би могло випатрац так: Штварток, 23. юния – вистава подобових роботох наших уметнїкох, коктел, потим будзе представена тритомна кнїжка нотох и текстох композицийох з потерашнїх “Ружох” а Керестурици пририхтаю промоцию руских єдлох. Наступ Националного оркестра. Можлїви и концерт Дьордя Балашевича. Пияток – Єдна файта ретроспективи, госцую дакедишнї шпивачепобиднїки, авторе композицийох; концер Дьордя Балашевича. Собота – Спортски дзень. Пред вечаром будзе “Червене пупче”, ретроспектива шпиванкох з потерашнїх манифестацийох.Вечар будзе Шветочни концерт (преважно госци з иножемства). Познєйше будзе отримани рок-концерт першенствено за младеж (и тих цо ше чувствую млади!). До билого рана! Нєдзеля – Спортски дзень. Вечар будзе отримана закончуюца манифестация, традицийна “Червена ружа”, змаганє младих шпивачкох и шпивачох за найкрасши гласи. Госци того вечара буду Шпивацка ґрупа ”Гачура” зоз Гуменого.
К
Збуртайце Керестур до билого рана!