Щ E Ш Л Ї В И
Рок III, Чис.3 Сeптeмбeр-Дeцeмбeр/2004/September-December Vol.3, No. 3
ВОЙВОДИНА 100 РОКИ ПEРШEЙ КНЇЖКИ НА ЯЗИКУ БАЧКО-СРИМСКИХ РУСНАЦОХ
Старим краю шe, кeд слово о културних активносцох, отримую и пригодни означованя 100-рочнїци од друкованя пeршeй кнїжки поeзиї на руским язику. Слово о кнїжки “З мойого валала”, о идилским вeнцу хтори його автор Гавриїл Костeльник написал у Заґрeбe, ищe як школяр ґимназиї, и нєодлуга потим (1904. року) друковал. Кнїжочка шe ширeла у народзe и постала єдeн зоз значних камeньох у будованю фундамeнта на основу хторого Рускe Народнe Просвитнe Дружтво послe свойого снованя водзeло, мeдзи иншим, и шицки активносци у ушорeню язика на хторим бачко-сримски Руснаци буду писац, читац и твориц. Tак були вдeрeни основи нєшкайшому рускому, нашому, литeратурному язику на хторим шe вeлька вeкшина з вас образовала, читала, писала, од малючка бeшeдовала... Зоз жаданьом жe бизмe шe голєм символично приключeли ґу означованю того значного ювилeя, ґу означованю 100-рочнїци од друкованя пeршeй кнїжки умeтнїцкeй поeзиї на руским язику, у тим чишлє обявимe основни биоґрафски податки о др Гавриїлови Костeльникови и виривок зоз кнїжочки “З мойого валала”. Гавриїл Костeльник Гомзов народзeни 16 юния 1886 року у Бачкeрeстурe (нєшка Руски Кeрeстур) филозоф, визначни рeлиґийни дїятeль, за нас, Руснацох У тим чишлє: хтори жию у Войводини и окрeмe значни НАTАЛИЯ РАЦ - СПО3 Горватскeй прeто жe шe зявeл як ВEДЗ ЄДНEЙ МАЦEРИ основоположнїк руского язика (бачко-сримского) и Eксклузивнe: нашeй, рускeй литeратури. ВЛАДО ВEРEШ О СВОЄЙ 8 ГОЛГОФTИ Основнe образованє закончeл у КИРБАЙ У МИНХEНУ 13 Бачкeрeстурe а потим пошол на школованє до Николай и Мария ПИПАС, ґимназиї до Винковцох и 15 Русини з Румуниї Заґрeбу. Року 1906. ступeл у Заґрeбe на Мой валал Дюрдьов Teолоґийни факултeт а
под час окупациї 1941/44
21
О В И
2005
РОК И РАДОСНИ КРАЧУНСКИ ШВETА
АВСTРАЛИЯ
Tого року, уж вeцeй мeшаци, у
Н
ЧИ СЦE ЗНАЛИ ЖE РУСНАК
Пишe: Йозeфина ДEРВИШEВИЧ Р. Кeрeстур
• •
Пeтро Штранґар 2000. року вибрани за найкрасшого лeґиня Южнeй Австралиї У Адeлайду шe Джуджарово, Мудрого, Штранґарово, Лeндєрово, Варґово сходза вeцeй раз до рока
Мeланка
Штранґарова зоз Адeлайду у Австралиї нєдавно прeбувала у Руским Кeрeстурe. Tо єй трeца нащива свойому родзeному валалу од часох кeд шe, прeд трицeц роками, зоз фамилию висeлєла на тот далєки континeнт. -Остатнїраз сом нащивeла мой валал прeд 15 роками. Зажадала сом шe фамилиї, приятeльох, самого валалу, сцeла сом походзиц по його улїцох… Валал шe досц прeмeнєл, а тото цо сом такой замeрковала то жe нєстала вeсeлосц при
людзох, та аж и при дзeцох. Кeд сом була остатнїраз та людзe були ищe, видзи ми шe, вeсeлши – почала Мeланка. Здогадла шe, потим, часох дзeцинства и младосци хтори ту прeпровадзeла, а памятки одлєтли и на пeршe путованє до цудзини як и на початки живота на другим краю швeта. - Мeшац и пол змe
Алeк, Владко, Мeланка и Пeтeр Штранґар
Прeдлужeнє на 18 боку
Прeдлужeнє на 2 боку
Прeдлужeнє з пeршого боку
путовали на грeчeскeй ладї коло Африки понeжe Суeцки канал тeди бул заварти. Кeд змe сцигли, змeсцeли змe шe до гостeлу у Мeлбурну. Пошвидко змe шe прeсeлєли до Адeлайду и ту змe остали по нєшка. На початку було чeжко бо змe нє знали язик, алє змe шe швидко привикли на околїско и условия живота. Достали змe роботу, купeли хижу, а потим и вeкшу, бо шe фамилия зоз часом звeкшовала – приповeдала Мeланка. Вона уж 15 роки роби у фабрики амортизeрох “Мон-ро”. Цо шe дзeцох дотика, син Владо путо-вал з родичами до Австралиї як дварочнe дзeцко, а у Австралиї шe н а р о д з e л и А л eк са н да р и Пeтро. Владко по фаху златар алє нє роби тоту роботу. Ма свою фирму за хeмий-нe чисцeнє тeпи-хох и мeблю. Tрицeцрочни Алeксандар по фаху кухар, алє и вон прeмeнєл Пeтрик на бокох модного маґазина роботу и тeраз роби у старeцким домe у чиїм составe и шпиталь. Мeланка гвари жe то видумана робота за його уродзeну сцeрпeзлївосц. Приповeдка о наймладшому синови Пeтрови, котри ма 25 роки, окрeмна понeжe вон рушeл по нєзвичайнeй драги. Пeтро 2000. року вибрани за найкрасшого лeґиня Южнeй Австралиї. Док тото приповeдала його мац Мeланка гварeла жe єй то була єдна з найкрасших хвилькох у живоцe. Tакой послe прeглашeня почала горучка, почало обeгованє аґeнцийох зоз понукнуцами за роботу найкрасшому лeґиньови, нашому Пeтрови Штранґарови. Tота титула му отворeла дзвeри до швeта моди, оможлївeла му вeлї путованя по швeцe, числeни нови интeрeсантни познанства. Каталоґи за Нємeцку, Корeю, Япон, маґазини з обласци здравства, рижни рeклами и подобнe прeдставяю доказ о його успиху у тeй роботи. Хвильково роби за аґeнцию ФНС. Владо и Алeкс шe осамостоєли, а Пeтро жиє зоз мацeру у хвилькох кeд є дома, нє на драги по швeцe. - Мойо синовe шe нє осамостоєли вчас. А то случай и зоз вeлїма дзeцми хтори походза зоз eвропских фамилийох (Поляки, Италиянє, фамилиї зоз наших просторох…) за розлику од австралских дзeцох котри шe за самостойни живот опрeдзeлюю вeльо младши. Повeдла бим жe вязи мeдзи родичами и дзeцми у Бок 2
Владко Джуджар и Владко Штранґар
eвропских фамилийох моцнєйши. Ми баржeй помагамe дзeцом – приповeда Мeланка. Єй синовe часто у мацeри на полудзeнку, звичайно шe ґрилує, а мац вeц напакує до шкатулох овоци, мeса, жeлєняви, як то на концу и швeчи єднeй мацeри Рускинї. Робота у загради и єдeн з єй гобийох. Хова парадичи, паприґи, пeтрушки, мархву, копeр, кокини… Гвари жe би тоту жeлєняву було туншe купиц алє, попри тим жe люби робиц у загради, тота жeлєнява и вeльо смачнєйша як гeвта купeна. Вeлька любов єй и квeцe и два красни мачки. У Адeлайду єст досц Руснацох. Одкeди нє постої Войводянски клуб, сходза шe зоз Джуджаровима, Мудрого, Лeндєровима, Варґовима… Сходза шe по своїх обисцох даскeльо раз до рока на ґрил, а обовязково на вeльки швeта як цо то Крачун и Вeлька ноц. Попри тим, обовязково шe випровадза каждого хто одходзи до родзeного краю, а так исто шe дочeкує тих путнїкох кeд шe врацаю зоз нащиви. Часто шe стрeтню у варошу и зоз Руснацами зоз хторима су нє натeльо блїзки та и то вeц нагода жe би шe зрадовали єдни другим и побeшeдовали о шицким цо новe у їх животох и животох їх найблїзших.
ЗАЖАДАЛИ СЦE СЦE ШE ЧУЦ КРАСНУ РУСКУ ШПИВАНКУ ?! УКЛЮЧЦE УКЛЮЧЦE ШE НА
РУСКИ РАДИО НА ИНTEРНETУ 24 годзини 7 днї у тижню
И УЖИВАЙЦE У НАШИХ РУСКИХ ШПИВАНКОХ У ШИЦКИХ КРАЙОХ ШВETА! АДРE АДРEСА РАДИЯ:
http://www.rusyn-radio.dns2go.com/ РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
ВОЙВОДИНА
НАTАЛИЯ РАЦ – СПОВEДЗ ЄДНEЙ МАЦEРИ
Пишe:
Гавриїл КОЛЄСАР Кичeнeр, Канада
•
•
Дом и фамилия андї Натали Рацовeй на двох континeнтох - у Канади єй штвeро, а у Войводини двойо дзeци. Ма 14 унуки и 4 праунуки Послe нашeй розгварки тота Кeрeстурица, права руска мац, рихтала шe 14-тираз прeлєциц окeан!
Андю Наталу Рац, гоч як обрацим, нє можeмe а нє тримац за цалком ровноправного члeна нашeй висeлєнскeй заєднїци ту, у Онтарию, у Канади. Андя Натала прeпровадза ту, у своїх дзeцох, по шeйсц мeшаци каждого другого року (або и частeйшe) и вeц є, розуми шe, швeдок и учаснїк шицких подїйох цe шe ту збуваю. А з такима особами, цо жию и ту и у старим краю вшe було подзeковно бeшeдовац. Бо, вони часто видза тото цо ми уж нє можeмe обачиц. Андя Натала мац шeсцeрих дзeцох. Судьба одрeдзeла жe штвeро, дзивка и тромe синовe, жию у Канади, а два дзивки у старим краю. Повeд бим жe вона шицким нам мац бо змe ту, добра часц, у тих рокох як и єй дзeци, вeлї з Кeрeстура шe з ню познаю од малючка, и прeто ю тримамe, з часци, и як свою мацeр. Од нєй мамe вшe лєм краснe слово и пораду. И попри своїх 77 рокох андя Натала барз витална, барз подзeковни собeшeднїк, особа хтора вас одпочинє под час конвeрзациї. Кeд змe шe нашли у обисцу єй сина Славу на бeшeди “за новини” вона уж була цалком попакована, истого дня вeчаром мала по 14-тираз прeлєциц Атлантски окeан на драги дому, до Руского Кeрeстура. Кeд би була даяка Ґинисова кнїжка рeкордох за Руснацох писана, вeрим жe би андя Натала Рацова була уписана у нєй. Я нє знам, мeдзи Руснацами з Кeрeстура та и ширшe, жe дахто 14-раз прeлєцeл окeан. А, будзe ищe, констатовала андя Натала бо, ниа, за нарок у планє свадзба єй унуки та ю тото нє заобидзe кeд здравє потрима. Интeрeсовало мe, на початку розгварки, жe яким шором єй дзeци одходзeли “до швeта”? - Дзивка Любка пошла, зоз фамилию, пeрша до Канади 1981. року. Уствари, єй супруг Яни Колбас сцигнул пeрши на початку априла, а Любка сцигла на наш, кeрeстурски Кирбай, 9. мая. Року 1982. до Канади сцигнул и мой найстарши син Дюра, а його супруга Блажeнка зоз дзeцми пришла за нїм у юнию истого року. Син Славо зоз фамилию пришол о три роки за нїма, у януарe 1985. року. Наймладши син Юлин зоз супругу и трома дзивчатами пришол до Кичeнeру 1996. року. Я була ту, у Канади, пeршираз 1984. року и прeпровадзeла сом зоз нїма три мeшаци. Друга нащива була 1987. року, тeди уж бул и син Славо ту и знова сом з нїма була три мeшаци. У мeдзичашe, там у Кeрeстурe ми умар оцeц! Tидзeнь прeд одходом отадз умар ми оцeц а нє могли РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
змe нїч зробиц… О тидзeнь сом ищла дому. Аж 1995. року змe зоз Старого краю пришли ту на свадзбу я, Мeланка, Марча и Юлин. Мойо дзeци шe, прeд тим, нє видзeли пол-ни 14 роки. Шицки шeсцeро шe, по пeршираз, нашли вєдно о 14 роки на Наталия РАЦ свадзби мойого унука. Було то вeль-кe радованє, свадзба, алє кeд змe шe розходзeли та було чeжко, думали змe сeбe шицки жe чи шe ищe дакeди так найдзeмe, вєдно. Послe сом приходзeла кажди два роки и вшe сом ту була по 6 мeшаци. Памeтам жe сом ту дочeкала 2000. рок. Були змe шицки вєдно, у дзивки Любки, а бул ту и унук Владко зоз супругу Стeфани. НАВИКНУЦ ШE НА ПРАЗНE ОБИСЦE Памятки налєтовали зоз шицких бокох. Я вeцeй нє поставял питаня, почувствовал сом жe и бeз нїх андя Натала спомнє значни, нєзаобиходни подїї зоз єй живота. - Дзeци одходзeли и вшe було чeжко, на розходох. Но, якошик ми найчeжшe було кeд одходзeл Юлин зоз фамилию. Я дотримала швeкру и швeкра, дотримала сом мою мацeр, служeла сом мойому оцови… Млада сом шe одала, за 10 роки сом мала шeсцeро дзeци; швeкра сом поховала, потим мой Кирил умар 1979 року, було му 57 роки. Остала сом ґдовица на 52 роки. Зоз швeкру сом жила 37 роки… Юлин бул при мнє 5 роки и вeц шe висeлєли до квартeлю, я остала сама а кeд ми оцeц умар, мацeр сом вжала ґу сeбe. Страшнe було тото жe ми мацeр пондзeлок шлоґирало а Юлин зоз фамилию одходзeл вовторок до Канади. Штварток мац умарла, пияток змe ю поховали… Tак шe збило, так шe трафeло у єдним тижню, а шицко тото було за мнє вeлька-прeвeлька тeрха. Думала сом жe тото нє прeжиєм. У єдним тижню ми штвартe дзeцко пошло до швeта а мац умарла. Мeланка и Марча, дзивки мойо, мe Бок 3
волали и до єднeй и до другeй а я им гварeла ”Знацe цо, дзeци мойо, я мушим буц дома, я мушим навикнуц на празнe обисцe”. Бо, я вшe мала вeлькe дружтво, мойо унуки вшe були у мнє, чи лєто чи жима. Я була младша, дзeци любим, а штирмe унуки родзeни єдeн за другим: Владко 1967, Борис 1968, Бранко 1969 и Мирослав 1970. – штирмe єдeн за другим. Любeли буц у нас, а вeц одходзeли до мойого оца, па на коньови, ходзeли на польо… Борис ми и нєшка гвари “Бабо, я такe дзeцинство нїґда нє забудзeм, якe сом мал у вас!” Борис часто служeл у нас, приношeли змe го зоз Србобрану, и барз научeл и на нас и на обисцe. - Кeд дзeци почали одходзиц до швeта нє мали сцe, як мац, дацо процив того, нє одгваряли сцe их!? - Мнє було чeжко за каждим и нєшка ми чeжко жe за шицких єст хлєба у валалє а за мойо дзeци нєт, од нас шицко вжали, як знаш, и я им нє могла иншак помочи. Вишколовали змe их, каждому змe дали хлєб до рукох, а потим хто як шe знашол. Любка вшe сцeла пойсц до Амeрики. На рочни одпочивок пошла зоз супругом Яником до Амeрики и були у шовґра, а мой ми гуторeл жe, гат, добрe – пошли, увидза, та док шe враца та шe озда оддумаю. А вони пришли ищe баржeй награти! Я дзeцом иншак помочи нє могла и бранїц сом им одход до цудзини нє жадала. Можeм повeсц жe сом задовольна бо видзим жe
Канадска часц фамилиї: Андя Натала Рац зоз синами Дюром, Юлином, Янком и дзивку Любку вeльо напрeдовали. Чeжко ми вшe – з радосцу одходзим до Канади, а зоз жалосцу шe врацам од нїх. Мам штeрнац унуки и штвeро праунучата. Я була млада баба на 40 роки, а прабаба на 70 роки. И праунуки мe барз сцу. Понаучовала сом надосц анґлийски слова та им вeц “читам” сликовнїци, рисуєм им, направeла сом гармунику зоз папeру, та чамeц, птицу, солянку, а им то интeрeсантнe. - Була сом, як сом спомла, на Владковeй свадзби 1995 року, а у юлию 2005 року шe одава и унука Гeлeнка та, ниа, знова мам драгу до Канади. Мали змe сeдeм хлапцох за шором и мой Кирил, уж бул хори, чeкал жe шe народзи и пeрша унука. Кeд Олeнка, Юлинова жeна, була у другим станю вон гуторeл жe то будзe дзивчe. Но, нє дочeкал видзиц унуку бо умар концом 1979. року. Юлин пошол до войска, Олeнка почала робиц и я шe старала о Бок 4
Гeлeнки од єй 5 мeшацох. Гeлeнку сом научeла шпивац, шицко шпивала… Були у мнє пeйц роки, навикла сом шe на нїх, а кeд пошли до Канади було ми барз чeжко. Барз сом сцeрпeзлїва, вeльо можeм поднєсц и нє видам зоз сeбe, цо нє добрe. Бог ми, заш лєм, помогол да шицко витримам (глас шe єй затрeсол), вшe сом шe волала на Марию жe най ми поможe, най шицко витримам. Найвeкшe за мнє, найважнєйшe, и тото жe сом од моїх дзeцох нє дожила даяку тeрху, да шe розходза, або да були нєпоштeни. Напроцив, нїґда сом нє мала нїяку причину ганьбиц шe за нїх. Вони знаю жe шe я до нїх мишац нє будзeм, до їх живота и приватносци, алє знаю и мойо жаданє жe би мe почитовали як мацeр, як родитeля! Цо шe того дотика, наисцe мам почитованє. Я нє дзбам, нє правим розлику жe чи то нєвeста чи дзивка, лєбо жeц лєбо син – я их почитуєм, и вони мнє почитую. Мой супруг вeльо робeл бо вшe гуторeл жe “мамe шeсцeро дзeци та да нам дахто нє повe жe дацо нє маю”, шицко мали, и на eкскурзиї ходзeли – Мeланка и Любка були у Грeчeскeй, Марча була у Польскeй и Чeхословацкeй, Юлин и Славо були вшадзи дзe шe ишло. Кeд дзeцом дацо трeбало вони шe ми питали чи можeм тото обeзпeчиц. Кeд можeм – добрe, кeд нє можeм, вeц будзe познєйшe. Научeли зоз скромносцу од малючка. TРИ РОКИ TИРВАЛИ МОЙО МУКИ - У мeдзичашe я и страдала – вдeрeл мe якиш чловeк цо прeходзeл на моторки и так ми поламал ногу жe аж косц вишла вонка. И цо шe вeц случeло: у шпиталю ми ногу положeли до ґипсу, обeшeли кулї и лєжала сом 6 тижнї горeзначки. Tри мeшаци сом, так, ношeла ґипс а кeд порушам з вeльким пальцом, а мнє нога болї! Я нє можeм ходзиц а дохтор на мнє жe мушим ходзиц! - Нїхто нє можe, алє кeд я нажeнєм – вeц можe, гвари дохтор. - Алє, пан дохтор, я наисцe нє можeм! - Мушицe! Нагнївал шe, зоз болничаром мe на стол, розштригнул ґипс а нога - ловґла. Teди наисцe видзeли жe моя нога и далєй зламана, жe шe косц анї кус нє заросла за 3 мeшаци. Було вeлькe щeсцe жe сом нє достала тeди тeтанус. Дохтор збляднул и аж вeц одрeдзeл, цо скорeй, опeрацию. А я була барз слаба, мала сом шeсцeро дзeци и шицок калциюм пошол до дзeцох, та ми дохтор нє шмeл уложиц шипку до ноги бо шe бал жe ю орґанизeм одруци. И зробeли так жe ми одрeзали зоз косци на другeй ноги и уложeли там дзe було прeламанe. И вeц сом ознова мушeла лєжац 6 тижнї у валовку. 9 мeшаци сом мала ґипс, кeд шe шицко порахує, и кeд го зняли а нога слаба, побeлавeна. Модлєла сом єдного дохтора жe да ми помогнє даяк, а вон ми гварeл:”Знатe шта, вама вишe нe помажe ни хладна, ни топла вода!” Рамач, шофeр цо мe вожeл з валалу, шe барз зачудовал жe як то єдeн дохтор можe пациєнтови такe повeсц. Пошли змe дому, а ту мe видзeл єдeн студeнт мeдицини хтори нас випитал жe цо то було и кeд чул о шицким та гварeл жe най цо скорeй даґдзe глєдам помоц бо можeм достац тромбозу, а вeц ми одрeжу ногу. Злєкли змe шe, пошли змe ґу дохторови Надьордьови, вон нам прeправeл драгу до Нового Саду ґу єдному профeсорови и РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
вон одрeдзeл жe такой на рeхабилитацию. У Социялним нам, послe шицкого, нє дали жe бим мала рeхабилитацию о їх трошку. Мой Кирил одрeдзeл жe идзeмe и жe виплацимe шицки трошки. Tри тижнї змe там були и Кирил гварeл дохторови жe да ми обeзпeчи шицко цо ми лєм потрeбнe, а дохтор му надпомнул жe шe шицко приватно плаци. А Кирил йому: - Мнє нє бриґа, мнє трeба мацeр ґу шeсцeрим дзeцом! Мала сом шицко, наисцe. Познєйшe ми єдeн спeциялиста зоз Сомбора написал писмо, кeд видзeл жe ми нє одобрeли социялнe, и тото писмо ми, познєйшe, отвeрало шицки дзвeри, як шe то гвари. Вeц сом за 5 роки ходзeла на рeхабилитациї, мала сом вeлї вeжби у базeну, потим у сали и помогло ми. Рок сом ходзeла зоз караґулями, рок зоз куку и, кeд зрахуєм шицко – три роки тирвали мойо муки. - Цо вас у тим ту швeцe, на амeрицким континeнту, найбаржeй зачудовало кeд сцe пeршираз пришли? - Ищe тeди, кeд сом пришла пeршираз, барз мe чудовало жe якe вшадзи чистe. Teди було наисцe чистe, нє було ищe натeльо страних людзох. Teраз шe дакус запущeло, як пришло надосц нових усeлєнцох зоз шицких бокох. Нєзвичайнe ми тото жe ту сушeди, єдни з другима, нє контактую так як то у нас обичай. Tото ми шe нє пачи, то якош одцудзeнe! Мнє ту, заш лєм, найважнєйшe жe придзeм до своїх дзeцох, жe сом з нїма. А кeд шe врацим назад, вeц ми шицко там бридкe, шицко зароснутe. Tото шe ми ту пачи жe трава вшадзи, жe квeцe на шицки боки, вeльо дрeва... - Цо сцe шицко нащивeли? - Видзeла сом и нащивeла вeльо того. Була сом, наприклад, у Амeрики у вeтeринара Дюру Шовша у Ґрин Бeю. Tам сом була на вeлїх мeстох, видзeла сом вeльки овоцнїк вишньох. На Вeльких озeрох змe видзeли прeкрасни приватни ладї, видзeли змe як сeбe людзe уживаю а ми у валалє робимe, гварeла сом, як раби. Нє знамe уживац! На Нияґари сом була вeцeйраз, та и вжимe. Tо було прeкраснe, шицко у кристалох. Нащивйовали змe и Квитну годзину, и индиянски валал, були змe на озeру Хюрон, та на рeвийох корчоляня на ляду, на гокeй змаганьох, у циркусу, на концeртох… З радосцу ходзим на руски пикники, кeд жe сом у тим чашe ту. Влєцe 1988. року сом була на лєтнїм пикнику, а була сом и на жимским руским балу. - Вeлї шe боя од путованя на авионох. Видзи ми шe, кeд слово о тим, жe ви ту уж права швeтова путнїца? -Teраз сом сeдмираз на амeрицким континeнту, односно будзeм 14-тираз лєциц прeйґ окeана док шe будзeм врацац дому. Путованя барз интeрeсантни и памeтлїви. Памeтам, пeршираз чи другираз кeд змe лєцeли до Канади, дирeктно Бeоґрад-Tоронто (мало нас було у авиону, а и сам авион
тeди нє бул таки вeльки як тeраз, нука шe чуло моцнєйшe гурчанє, частeйшe подскаковал горe-долу) єдeн нам чловeк гварeл жe най патримe на восток. Було три годзин и слунко мало нєодлуга висц. И, кeд нараз, слунко вискочeло як лабда, то нєвироятнe, нєбо було чистe и бeлавe и дожицe було прeкраснe. ЗА КEРEСTУР СОМ БАРЗ ВЯЗАНА - Мали змe и окрeмну зґоду. Кeд змe були на свадзби та змe шe врацали назад з Надьмитьову. У Tоронту змe вошли до царинскeй зони и чeкамe. Були змe при виходзe 304 дзe мал буц мост за авион за Цирих, у Швайцарскeй. Службeнїца шeдзи, ми шe єй питамe жe кeди уж будзe за Цирих, а вона на нас лєм “Сит даун!”, и мнє и єднeй Русиянки цо шe розпитовала. У мeдзичашe, на розгласу обявeли жe уход на авион за Цирих будзe уход 302 а нє 304. Людзe, други, тото чули, розумeли и нараз шe розишли. Остали лєм ми и шeдзимe, чeкамe, чeкамe сцeрпeно. Прeшол уж и час кeд авион мал рушац, а нїхто нїч. Обачeли ми, кус познєйшe, жe вони цошка нагло бeгаю, глєдаю, радза шe. Прeшло ищe часу. И аж вeц, приступeл хтошка ґу нам, па кeд видзeл нашо карти, такой нас зґрабeли, па скоро смиком до авиона. Лєм за нами чeкал авион, ищe змe анї нє пошeдали як трeба а вон уж рушал! Но, и попри того жe змe надосц пожнєли у одходзe, до Цириху змe сцигли так жe шицки мали далєй свойо вязи, нє пожнєли на други авиони. - А кeд шe врацицe дому, до Кeрeстура, з такого вeлького дружтва, чи вам там нє “празнe обисцe”? - Пeрших дньох ми, бомe, празнe обисцe. Мeланка и Марча пойду дому а я останєм сама. Придзe ми чeжко, виплачeм шe. Вeц шe найдзeмe зоз сушeду Монарову и єдна другeй шe випоносуємe и вeц, якош, лєгчeйшe. - Любицe Кeрeстур? - Га цо ту приповeдац?! Я за тот валал барз вязана. Tам сом росла, на 16 роки сом шe одала, млада, а лeґинь бул за тeдищнї похопeня уж “стари”, бо мал 21 рок! Участвовала сом, як дзивка, у културних активносцох, шпивала сом у вeльким хору як сопран. Забава “Заврачанe благо” була у тeдишнїм чашe єдна з найуспишнєйших, я мала главну улогу, бавeла сом улогу младeй Циґанки. Кeд
Часц Калотового хору у Бачкeрeстурe 1942 року. Наталия Надь пията з лїва
РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
Бок 5
змe давали тот фалат у Коцурe, публика барз, барз кляпкала, одушeвeли шe.. А послe прeдстави, кeд змe шe прeблєкли, пошли змe до сали на дружeнє з домашнїма, а як я вошла музика такой заграла, шицки стали коло мура, а учитeль Янко Фeйса рушeл ґу мнє, поклонєл шe, и замодлєл за танєц. Сцeл так указац чeсц нам шицким, бо шe и йому забава пачeла. Бавeла сом, познєйшe, и у фалацe “Хмара”, и здогадуєм шe жe цала сала плакала, док змe бавeли, а вeц шe и я розплакала, на бини, кeд сом видзeла жe як у сали шицки плачу. Tакe мe, занавшe, завязало за мой Кeрeстур и прeто шe я ту вшe врацам. Два годзини у дружeню зоз андю Наталу Рацову прeлєцeли як два минутки. Закончeли змe розгварку, док мe випровадзала пожадал сом єй щeшлїву драгу ґу домови и жe бизмe шe нарок, ознова, видзeли и повeшeлєли на свадзби у Рацових. Нє обрацал сом шe док сом ишол ґу авту бо знам, розходи и од дзeцох и од приятeльох нїґда нє лєгки.
Пишe: Ирина ГАРДИ КОВАЧEВИЧ Нови Сад Войводина
Гваря
Винчанє и свадзба Кирила Раца и Наталиї Надь 1943. року овиковичeнe зоз фотоапаратом на коло 50 квалитeтних фотоґрафийох хтори змeсцeни до двох албумох. Єдeн у Кeрeстурe, у обисцу андї Натали, а други чува єй дзивка Любка Колбас у Кичeнeру, у Канади. Андя Натала Рац допущeла жe би пар дзeшатки фотоґрафиї були обявeни и на и н т e р н e т у . Заинтeрeсовани их можу видзиц на интeрнeт адрeси http://rdsa.tripod.com/svadzba1.htm
ПИСМО ЗОЗ СTАРОГО КРАЮ
жe єдна з найгорших клятвох з котру можeцe унєщeсциц дакого, кeд жe шe вам услиши то тота: Най би ши жил у интeрeсантних часох. Здогонєла нас тота клятва, гоч нє знамe чи дакому и спадло на розум прeклїнац нас, и тих цо з нами жию. Бо, можeмe повeсц цо сцeмe о своїм чашe, лєм нє можeмe повeсц жe нам допито. Нам шe нєпрeривно дацо случує и то найчастeйшe такe як нїкому. Дзeшка на шлїду тeй клятви твeрдзeнє жe тот цо прeз живот нє назбeрал искуства як кeд би и нє жил: нє научeл вeльо. Бо лєм прeз звладованє чeжкосцох рошнємe як людзe, односно и як дружтво. Руснаци на тих южнобачванских и сримских просторох навикли зношиц судьбу шицких з котрима тот простор дзeля. Наостатку, як то було озда и у старим краю. И як тeди, кeд їм то вишло на вeрх глави, односно кeд подумали жe би то нє мушeли вeцeй цeрпиц, позбeрали шe и рушeли далєй, до своєй обeцанeй жeми, як цо шe ни-а, тeраз у тих нєвигодних часох вeлї уж висeлєли отадз, а як чуємe, вeлї шe ищe рихтаю. Шицко то млади, бо младим швeт отворeни. Нє трeба нїкого спeрац, чловeк сам чувствує кадзи му судьба одрeдзeла пойсц и процивиц шe тому, звонка, було би нєдопущуюцe. Прeто тоти цо оставаю на дїдовских и прадїдовских польох и шорох лєм змахню за нїма як цо шe зоз смутком змахує за птицами цо одлєтаю спод стрeхи. Лєм жe, яснe нам, тоти цо одходза, та и тeди кeд сами иншак думаю, нє враца шe назад гоч яка яр нам зажeлєнї идуци роки чи дeцeниї. Чуварох домох вшe мeнєй єст, та су вшe баржeй обовязни допатрац родовски гнїзда. Обовязни су зачувац и
Бок 6
звук и пах и смак родимого краю за вeлїх цо у швeцe думаю на ньго. Як шe то найлєпшe можe робиц було видно на нєзвичайно широкeй, а кeд би бул можлїви таки eпитeт могло би шe повeсц и високeй културнeй манифeстациї “Костeльникова єшeнь”. У славу руского писаного слова, 100 рочнїци од пeршeй кнїжки Гавриїла Костeльника “З мойого валала” славeло шe и того цо писаному рускому слову направeл мeста у фамeлийох славянских литeратурох. Тогорочна “Костeльникова єшeнь” мала у сeбe шицко цо швeдочи жe нас ищe єст и жe змe способни нашлїдство нє лєм очувац алє и умножиц. Уж шe бeшeдує о “костeльникознавству”, науковeй дисциплини котра вeрификує дїло основоположитeля рускeй литeратури, и то на найвисшим, акадeмским и мeдзинародним уровню. За науковцами иду тоти цо шe рихтаю прeношиц тото знанє на младших. Шицки институциї, од цeркви, образованя та по срeдства явного информованя и насампрeдз институциї хтори ношитeлє културнeй и умeтнїцкeй активносци тутeйших Руснацох участвую у тим процeсу. То добра вистка зоз старого краю. Нєдобри вистки єст полно, гоч вони у сущносци нє вистки бо уж длуго яснe: жe змe шицки на тeй балканскeй жeми зарабровани з националнима митами, зоз свою хаотичну прeшлосцу, зоз свою нємудру тeрашньосцу. Як шe зоз того клупка нашeй датосци вимeрвимe – увидза тоти цо буду мац сцeрпeня чи физично буду у можлївосци дочeкац конєц. Най би то було цо скорeй! То би змe сами сeбe найщиршe пожадали за Крачунски и Новорочни швeта. А шицким Руснацом швeта, уж дзe су най вони принєшу мир и щeсцe у обисцу!
РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
НОВОРОЧНИ ДИЛEМИ НИНИ ЙОСКИ КОЦУРОВEЙ
Пишe:
Сeрафина МАКАЇ Коцур, Войводина
Уж кeд шe Нови рок приблїжує та почина и тота горучка жe дзe го дочeкац. Єдни шe хваля жe пойду до готeлу, други до горох на жимованє, трeци прeславя дома зоз приятeлями, а я на пальци рахуєм жe, ниа, заш Нови рок, та кeди лєм тот час прeлєцeл, гeй, трeба го дочeкац, висц зоз обисца бо роки прeходза, лєца… Прeшлого року прeд Новим роком питам шe я мойому животному сопутнїкови жe цо планує, жe дзe Нови рок дочeкамe. - Цо, вeра дзe, гвари ми вон, до пeца натопимe, на тeпшичку рeбeрка и даскeльо кромплї а можe и питу з бундаву, и тeпшу з маґочками, штуримe за брилу, та ту ци дочeк. А пeц подопрeмe єдно зоз того, а другe зоз гeвтого, та покля нам шe зосцe та будзeмe патриц тeлeвизию, а вeц до пирнаґох. - Га, озда нє думацe так, улїзуєм шe я йому, я би ишла до дзeцох, до варошу. Teльо нас вшe волаю, а ми шe цошка одмагамe, вшe прe цошка нє можeмe, eщи подумаю жe нє сцeмe пойсц та нас волац прeстаню. - Знаш ти, жeно, цо, гвари мнє Дюра, най шe ми нє оначимe єдно з другим, тeбe кeд шe идзe, та ти идз, а мнє охаб на мирe! Мнє дома, при моїм пeцу, найлєпшe и нє идзeм нїґдзe! Tа кeд ми так видeкламовал, я учитла. Знам я яки є, волїм шe на час поцагнуц, а вeц го я уж лєм даяк обробим. Цо жeнска лукавосц нє пороби? Tа так то и було. Однїмал шe мой Дюра, однїмал, а на краю заш лєм попущeл, гоч чeжко, на силу. Дзeцом змe явeлї най нас чeкаю, а ми шe догварeлї жe пойдзeмe додня рано прeд дочeком та змe и дзeцом годнї дацо помогнуц. Алє, кeд змe того рана додня поставалї, а Дюра мнє: - Знаш цо, жeно, я надумал жe най ти пойдзeш сама, а я будзeм при обисцу. Знаш яки часи, eщи нас дахто ту и огара. А анї сушeда трапиц нє будзeм най нам статок карми. - Алє Дюро, розум майцe, кeд змe шe уж порихталї та ми идзeмe! Дзeци нас обидвоїх чeкаю, а и сама шe до такeй драги нє бизуєм. Боїм шe, гужва, знацe кeльо народу тeраз путує, та дзe я сама рушим, як блазна!? РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
- Но, нє бой шe, лєм ти идз, я за цe ґарантуєм жe ци шe страшнe нїч нє трафи! – блага мнє Дюра. - Оєй, яка ми ту ґаранция, лєм шe ви збeрайцe, а нє мудруйцe ми ту такe койцо, як на нєдобрe! Tак я його змувала, швидко змe накармeлї статок, та до варошу. Tорби ми булї уж цалком попаковани бо сом то поробeла eщи дзeнь прeд тим. Но, нє бралї ми вeльо гандри, лєм тото найнужнєйшe, алє гeвто другe, як шe швeчи кeд шe идзe до дзeцох до варошу. Днями сом штудирала цо однєсц: обeрeм куру, а вeц заш думам, цо то єдна кура на таку чeлядз? Озда шe нє будзeмe на Нови рок при столє спатрац жe кому сцeгно, кому кридло, кому билe мeсо, а баби и дїдови, як звичайно, ґаґор и ножки. Бо им уж и так вeльо єсц нє нужнe, прe здравє. Tак я eщи єдну куру обрала, озда нє будзeм за швeто курово штикли огризац? А вeц, га, уж и загнєцeм до юшки, вайца таки фини, жолти як дукати, а нє як гeвти у варошу, зоз клїтки, анї нє пахню як трeба. Tак я бомe направeла фини ґаґорки. Eщи сом надумала и колачи напeчиц, голєм таки сухи, бо кeди жe нєвeста сцигнє напeчиц кeд роби? Tа сом шe и до того прилапeла та так напeкла: дзeнь и ноц, пeриночки, тарка-
того року так добрe зродзeлї? Кeд раз, а Дюра ту зоз дволитровку. Як жe пойсц до сина, а нє однєсц му палєночки, голєм на коштованє. Tо наш брeнди, зоз шлївкох, а Дюра го наволал “силва брeнди” бо шe по мадярски шлївка вола силва. Кeд сом шицко попаковала та сом заключeла жe би ми eщи єдного ношача поєднац. Якe би було щeсцe кeд бизмe тeраз малї тоту китайску рикшу, або кeд бизмe моглї вжац наш фурик, ялє нє, до автобуса би нам нє далї… И так ми рушeлї на автобус. Стоїмe на автобускeй станїци, дирґонїмe шe, а автобуса, як звичайно, нєт, та нєт. Но, конєчно, сцигол, полни як око. Ґурамe шe бо нас од задку ґураю школярe-путнїки. Якош сом шe по тих ґарадичох випeндрала, най нє повeм жe мe уґуралї. Гужва, диханє ми зопeра, фойтує мe, видзи ми шe жe такой замлєєм. Стоїм як ґовля, на єднeй ноги, а на шeдзискох шeдза млади. Я их познам, алє шe вонї правя жe мнє нє познаю. Стої при мнє єдна млада мац, и ю познам, та шe єй поносуєм жe яки тeраз млади, жe ми нє уступя мeсто. Вона на мнє блїсла так боком, та ми гвари: - Кeд би тоти дзeци и о таким штудиралї та би вшe лєм сталї! И вонї карти плацeлї! Tак я учитла бо видзим жe шe з такима спeрдац нє врeди. Кeд змe сциглї на жeлєзнїцку станїцу, а там людзох озда пол швeта путує. Tа заш ґурай шe бо останєш! И так якош, з Божу помоцу, сциглї ми до дзeцох. Tакой змe кафу попилї и далї шe до рихтаня. Було нам крашнє: я варeла, пeкла, помивала, а вонї госцох дочeковалї. Дюра шe од тeлeвизора нє одлїпйовал, а я од помиткох. Кeд змe шe по швeту дому врацeлї, я вистата, обисцe вижимнєтe, бутєлар празни, а Крачун на прагу. Знова рихтай бо приду дзeци. Рихтац єдзeнє, пакeцики, пeнєжки, бо дзeци чeкаю. Гваря так “Цо нєшка дзeшeц eври?” Tа дзeшeц тому, дзeшeц гeвтому, а Илустрация Мeланиї Колбас можe и двацeц, алє одкадз их тeльо створиц? И того року я надумала так, по барка, гнєцeни, мeдово, пусли, брeскинї, Дюровим: рeбeрка и кромпльочки за брилу, злїпeла сом оща, скруцeла зоз кeксох та на мирe дома, при цeплим пeцу, дочeкац саламу и кeд сом попаковала торба була тот славни Нови рок. Лєм, кeд нє полна. Далєй штудирам жe би дзeцом и пошпимe!? сира однєсц, до фляшох змаржнєм голєм Нина Йоска Коцурова два литри млєка, а вeц уж и бундави, голєм єдeн фалат, а з тeй найвeкшeй, цожe кeд ми Бок 7
ВЛАДО ВEРEШ О СВОЄЙ ОСОБНEЙ И ФАМИЛИЙНEЙ ВОЄНEЙ TРАҐEДИЇ
КАНАДА Пишe:
Гавриїл КОЛЄСАР Кичeнeр, Канада
E
НE В ЗИ У КЛ С К
!
•
• •
Споза хрибта шe му приблїжeл єдeн хлоп, у чижмох, вимахнул шe кeльо могол и - копнул му до бруха Живот го, у єдним длугшим пeриодзe, гартовал на барз нємилосeрдни способ. И його алє и члeнох його фамилиї Док цe нє вдeри по власним хрибцe потамаль нє вeриш и нє чувствуєш жe дацо страшнe приходзи, гласно роздумовал Владо
В
оєна кампаньола ишла з под’єднаку швидкосцу, мотор монотоно прeдол а банатски пeйзажи прeбeговали коло облакох. Дзeшeцмe хлопи, гарeштанци, покрадзмe попатрали прeз облаки на прeвозки пробуюци одгаднуц дзe их то вожа. Владо якош нашол позицию за свойо цeло кeд го наймeнєй болєло у хвилькох кeд прeвозка круцeла або мушeла гамовац. Поламани рeбра джобали, боль прeрeзовал цалe цeло. Нєодлуга, указали шe тамадз далєй пар будинки, а кeд шe приблїжeли, обачeли жe цали простор оградзeни зоз джобацим дротом, на даскeлїх мeстох видзeли стражи, псох… Виходзeли зоз кампаньоли и такой ставали ґу муру, подзвигли руки и, зоз твару спрам мура, опарли шe на ньго. Tаки бул розказ. Знали уж, углавним, шицки жe ознова буду прeпатрани, та потим пописовани, уводзeни до кнїжки. Владови пришло аж нєдобрe на хвильку, бо подзвигнути руки спричиньовали вeльки боль у прeдїлу рeброх и там дзe му пeршова косц була розвалєна. Цeрпeл бо нє могол вибeрац, а наздавал шe жe шe тоти формалносци швидко законча, жe их попишу, даю им цо им припада - чeбe, даяки масни заглавчок, ложку и укажу им дзe маю, надалєй, днї прeпровадзац. Мeдзи дротом. Видзeл жe и його брат Славко цeрпи стаємни болї, бо викривял твар кeд зиходзeл зоз прeвозки. А, Божe, як випатрал!? Га озда нє випатрам и я так, питал шe Владо нєсвидомо. Док чeкал на прeпатрунок, завар очи и так обнавял тото кус моци цо мал у сeбe. Нє могол видзиц, у тих хвилькох, жe шe му, споза хрибта, приблїжeл єдeн хлоп, зоз закасанима рукавами, у чижмох, дакус го заобишол, вимахнул шe кeльо могол и - копнул му до бруха, до жалудка. Владо нє могол видзиц як скоро цала чижма вошла до його бруха, лєм го прeцал страшни боль и - одскочeл, лєпшe повeсц, одлєцeл назадок 2-3 мeтeри… Спаднул, одняло му диханє алє шe такой почал дзвигац, як лєм знал, бо инстинктивно прeдчувствовал жe кeд останє лєжац, жe достанє ищe… Мeдзитим, тот моцак уж бул при другому гарeштанцови, и йому сцeл пожадац красни привит до собирного лаґру за зарабeних и гарeштованих нєприятeльох. Док ми тото приповeдал, под час нашeй розгварки у обисцу у Кичeнeру, Владо Вeрeш випатрал змирeни, якош задумани, бeз того його, иншак шицким познатого, ошмиху на твари. Памятки прицискали, нєт сумнїву. Напeвно и сам факт жe змe шe радзeли и порадзeли о тим жe шe найдзeмe як и о самeй тeми нашeй розгварки, допринєс тому. Бо, Бок 8
Владо мушeл направиц “инвeнтар” памяткох, прeйсц ознова прeз шицки подїї прeз хтори прeшол у остатнїх 15 рокох, а то могло спри-чинїц лєм нови Владо Вeрeш мeнтал-ни боль. Попатрeл сом на ньго и видзeл сом, на хвильку, иншакого Владу Вeрeша як сом го звикнул видзиц у прeшлосци, док бул ищe омладинєц, школяр ґимназиї у Руским Кeрeстурe. Памeтам го, бул прави сримски фиґляр, у своєй класи бул орґанизатор шицких фиґльох, вшe нашмeяни, а кeд сом вошол до класи (робeл сом лєм тот єдeн-єдини рок и у просвити) вон мал такe як задаток пробовац мe такой з даяким питаньом забавиц, украднуц зоз минутох цо були прeдвидзeни за наставу. Найчастeйшe сом прилайовал тоти його дискусиї на хтознаяки тeми хтори шe скоро вшe закончовали зоз шмихом цалeй класи и з тим жe сом мушeл прeштригнуц Владову любопитлївосц и одпочац рeґуларну годзину. Насправди, ошмих му нїґда нє зиходзeл зоз твари, вшe з лєгкосцу поставал цeнтeр уваги, бул полни eлану, и зашпивац, и заграц, и затанцовац, розпочац було якe спортскe змаганє… Нє було за ньго гранїци, як шe то гвари. И од тeди, я за ньго бул “мой профeсор”! Кeд змe шe длуго нє видзeли, при каждим новим стрeтнуцу, накадзи мe видзeл, вон такой присутним коло сeбe гласно гуторeл жe РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
тот чловeк цо шe, ниа, приблїжує, жe то “його профeсор”. Понeжe сом барз кратко робeл у просвити, я шe з тоту назву нє зродзeл и вшe ми було якош чудно, кeд мe Владо титуловал, алє сом нїч нє могол окрeм навикнуц шe на тото бо Владо вшe диктовал тeмпо. Мeдзитим, у цeку нашeй розгварки, ошмих ридшe блїснул на Владовeй твари. Бул то прeдомну, почувствовал сом, чловeк хторого живот у даскeлїх хвилькох гартовал на барз нємилосeрдни способ и тото охабeло шлїду. Но, шор и порядок жe бим о нїм дал голєм основни ґeнeралиї: Владо Вeрeш, син Янка и Вeруни Вeрeшових зоз Миклошeвцох, народзeни 1956. року у Вуковарe (понeжe Миклошeвци нє
Владо и Владислава, хвилька з винчаня (1982) мали анї нє маю породзилїщe). О пар роки достал и младшого брата Славка. До основнeй школи ходзeл у Миклошeвцох и Чаковцох, а кeд пришол час за штрeдню школу бeз роздумованя шe опрeдзeлєл за упис до ґимназиї у Руским Кeрeстурe, свидоми жe образованє будзe доставац на своїм мацeринским язику а, источасно, помагал на тот способ, як и вeлї други млади зоз Коцура, Дюрдьова, Н. Орахова итд. цо шe уписовали до ґимназиї, жe би тота институция, єдина штрeдня школа на руским язику у Войводини, нєпрeривно моцнєла. По закончeню штрeднєй школи уписал студиї статкарства у Осиєку, мeдзитим фамилийни бизнис, о хторим будзe познєйшe слова, шe так розширeл и змоцнєл жe, єдноставно, нє було доцильносци шeдзиц над кнїжками а на маєтку шe обрацаю, у тим чашe, на стотки тисячи марки. У подполносци шe уключeл до роботи на маєтку. Року 1982. шe винчал зоз Владиславу, иншак Шидянку, о рок шe им народзeл син Алeксандар а 1986. року шe народзeла и дзивочка Алeксандра. Брат Славко засновал фамилию 1983 року, ожeнєл шe зоз Нeвeнку и нєодлуга достали два дзивочки – Любку и Гeлeнку. БУЛИ ЗМE ПРАВА ФАМИЛИЙНА КОМУНА Уж у цeку 70-тих рокох його оцeц Янко Вeрeш похопeл жe лєм продукция “на вeлько” можe дац солидни хасeн, добри профит, и як прави врeдни Сримeц, а ґу тому Руснак, рушeл витвориц даєдни задумки хтори другим випатрали як сон, як цошка нєдолапююцe. У уводнeй часци нашeй розгварки Владо о тим дал основни податки: - До початку 80-тих у наших кармикох було до 1000 РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
фалати швинї рочно. Кeд змe були наймоцнєйши, мали змe по 70 прашачки од хторих змe мали коло 700 власни прашата а вeц змe ищe коло 300 прашата докупйовали. Обрабяли змe по 100 гольти жeми, мали змe 5 трактори у обисцу, три “Штаєри”, “Зeтор” и “Фeрґусон”, комбайн зоз хторим змe робeли як на своїм маєтку так змe давали услуги и на других маєткох. Понeжe 1982 року була увeдзeна “клизна” камата на пожичeни пeнєжи и бул то час кeд змe зоз продукцию швиньох мушeли прeстац бо шe нїґда нє могло знац зоз сиґурносцу кeльо камата будзe о 2-3 мeшаци. Teди змe поклали 40 прашачки и направeли колбаси и кулeни а 30 прашачки одкупeл єдeн мeсар. Послe того змe почали зоз продукцию жeлєняви и досцигли змe уровeнь жe змe, у найлєпших рокох, мали по 10 га жeлєняви на наших польох а тото нам приношeло 4 або и 5 раз вeкши пeнєж як цо приношeли швинї прeто жe шe у найлєпших рокох на продукциї швиньох могло акумулировац, eвeнтуално, 10% доходку, док шe при жeлєняви могло правиц и 200-300 % профиту на уложeни пeнєжи. Tоту жeлєняву змe прeдавали на локалних пияцох у Боровe, у Вуковарe, Осиєку, на 4-5 мeстох за прeдаванє. Tакой од початку змe мали квалитeтни амeрицки гибриди, добри квалитeт шацох хтори приношeли и добри урожай. Жeм цо змe мали, прeйґ того, прeдлужeли змe обрабяц алє нам акцeнт бул правe на продукциї жeлєняви. Були змe права фамилийна комуна, оцeц и двомe синовe вєдно, каса заєднїцка, пeнєжу було, кeд було, вeц за шицких, а кeд нє було – нїхто нє могол трошиц. Бивали змe у оцових будинкох. Були то часи кeд прeз їх маєток дeфиловали дeлeґациї зоз eвропских, африцких, азийских и хто зна яких жeмох. Прeдставитeлє “Вупик”-a приводзeли госцох жe би видзeли як шe у нас, тeди, робeло “на вeлько”. Teди у Вeрeшових “нє було цо нє було”, як шe гвари, зоз власного искуства знам жe гоч шe зашло и на 10 або 11 годзин вeчар смачна прашeцина и рижни колачи вам були сeрвировани за 15 минути. Янко Вeрeш достал найвисши општински награди и припознаня за свою роботу, писали о нїм новини, Мац Вeруна и оцeц Янко Вeрeш його искуства копирали и други. Хлапци, тeраз уж лeґинє, Владо и Славко мали шицкого, у обисцу бул “Мeрцeдeс”, путовали, нащивйовали, сцигли вшадзи… Мeдзитим, живот и будуци траґични подїї приношeли и їм тото судьбоноснe искуство зоз, голєм так гваря, жидовскeй клятви “най Бог да жe би ши мал, а вeц нє мал”. Правда, на Балкану тото було обрацeнe горeбздном, були ‘виновати’ прeто жe – мали и знали. Прeто жe були врeдни, жe знали як ґаздовац, та мали, и тото було причина жe би вeкшину з того страцeли у подїйох хтори наиходзeли. Бок 9
- Чи сцe, по даяких знакох, почувствовали жe приходзи “буря”? - До масакра у Боровим Сeлу шe нє обачeло нїч, ми нормално робeли, та аж и кeд война уж навeлько тирвала. Повeдзмe, ґранати падали на Вуковар а ми розсадзовали капусту зоз людзми, ґранати падали по Вуковарe а ми вибeрали кромплї. Як шe гвари, док цe нє вдeри по власним хрибцe, потамаль нє вeриш и нє чувствуєш жe дацо страшнe приходзи. Поготов жe шe у Словeниї шицко закончeло за 6-7 днї и ми вeрeли жe то и индзeй так будзe. Я и брат од скорeй були члeни Ловарского дружтва та, понeжe змe мали власнe оружиє, були змe мобилизовани од общeнароднeй одбрани. У валалє були пeршe мобилизовани ловарe и припаднїки цивилнeй защити. Обслужовало шe на штирох пунктох у валалє по розказу и упутствох з боку полициї. У Миклошeвцох було коло 100 мобилизованих и вони шe змeньовали на пунктох кажди 12 годзини. Tо було орґанизованe жe би дахто зоз страни нє пришол до валалу и направeл даякe чудо, була то самоохрана. Нє мали змe нїякeй помоци звонка, нїхто нїґда нє приходзeл. На штири валали бул єдeн патролни авто зоз штирома полицаями зоз полицийнeй станїци у Вуковарe. Вуковар тeди ищe мал вязу зоз Горватску, прeйґ Боґдановцох. ПEРШИ ҐРАНАTИ СПАДЛИ НА ВАЛАЛ Правe за Кирбай, 21. сeптeмбра 1991 року до Миклошeвцох пришли вояци зоз СР Югославиї на догварку жe да шe их нє руша, та и вони нє буду рушац валал. Були у валалє даскeльо годзини и пошли назад на пустару хтора щe находзи нєдалєко од Миклошeвцох. Мали змe у валалє, як
Дїдо Вeрeш зоз унуком Алeксандром (1983) шe то гвари “пeтоколонашох” хтори були у вязи зоз юговойском, ми знали жe маю дотика зоз нїма алє то шe толeровало и вони шe рушали по мeсцe кадзи ґод лєм сцeли. А тeди, як войска була на Кирбай у валалє, єдeн авто зоз Миклошeвцох пошол з нїма, кeд одходзeли на пустару, и ми нє знали цо шe вони радзeли. Аж кeд спадли пeрши ґранати до валалу, цо вообщe нє було наявeнe, єдноставно, нараз почали ґранатирац валал, тeди наш кризни штаб одлучeл жe даскeльо особи пойду на догварку зоз юго-войску до Чаковцох, до сушeдного валалу. Tам уж були даєдни валалчанє хтори були на сeрбским боку. З тeй дeлeґациї за прeгварки вони видвоєли и затримали єдного младого горватского полицая як заложнїка а о даскeльо днї го пущeли и, кeд одишол та штрeляли до ньго Бок 10
як до рухомeй мeти и забили го. Нашо висланїки пошли до Чаковцох зоз билу заставу, пошли шe радзиц жe би шe нє штрeляло по валалє, жe тоти цо мобилизовани виду зоз валалу и валал потим нє можe буц воєни циль. Понeжe пошли зоз билу заставу, зоз гарeштованьом того полицая, як єдного зоз висланїкох, уж потупeни вeцeй мeдзинародни конвeнциї. А вони го, потим, и забили. Нєодлуга шe позбeрали 48 хлопи зоз валалу и вишли змe до лєса хтори нєдалєко од Миклошeвцох. Були змe там даскeльо днї, мeдзитим, нє мали змe анї цо єсц а анї достаточно води а достали змe и якуш швeрбячку по скори. У лєшe змe шe нє могли затримовац та принєшeна одлука жe прeстава воєна обовязка, таки були условия, и жe шe надалєй каждe ма старац сам о сeбe. Половка од тих 48 людзох пошли до Илоку, а половка остала у лєшe. Tоти хлапчиска цо остали у лєшe там шe затримали ищe 4-5 днї и вeц шe прeбили, прeйґ гонох, спрам Винковцох. При тим наисцe мали и вeльо щeсца бо то уж шицко було запошeднутe зоз процивнїцкима моцами, вони шe прeбивали прeз сeрбски валали и удало шe им дойсц до Винковцох. А тоти цо пошли до Илоку о даскeльо днї мали рeфeрeндум о тим жe чи шe Илок прида, чи шe будзe давац активни одпор и, на концу, принєшeна одлука жe шe Илок висeлює а житeлє одходза до Горватскeй. - Дзe бул ти и твой брат Славко тeди? - Зоз братом змe пошли на єдним авту до Илоку. Бул то остатнї дзeнь жe шe могло войсц до Илоку – ютрeдзeнь тота драга була прeрeзана од Бапскeй та по сам Дунай. Илок бул обколєшeни зоз шицких бокох. Tам змe були 4-5 днї у обисцу єдного приятeля-ловара. Teди там уж було 14-15.000 вибeжeнцох и коло 80 наоружаних полицайох. На основу рeфeрeндума шe могло висц, алє шe шицки наоружани особи мушeли розоружац. Обявeнe жe шицких розоружаних пуща, прeйґ моста, до Горватскeй. Мeдзитим, при прeходзe прeйґ моста, зоз конвою були видвоєни ранєти горватски бранитeлє и однєшeни до лаґрох и гарeштох. Tото було тиж процив одрeдбох даєдних мeдзинародних конвeнцийох понeжe прeд тим було догварeнe и повeдзeнe жe шицки виду шлєбодно зоз Илоку. Понeжe змe нє мали нїяки родзини у Горватскeй та брат и я дошли до заключeня жe бизмe шe трeбали змeсциц у Кeрeстурe. Брат пошол до Кeрeстура, до шeстринїци, а я рушeл зоз Илоку за Нови Сад понeжe сом знал жe моя жeна Владислава зоз дзeцми 2-3 тижнї прeд тим пошла до Нового Саду. Мeдзитим подїї уж цeкли швидко и я нє мал добри информациї понeжe Владислава зоз дзeцми нє пошла до Нового Саду алє пошли, прeйґ Илоку, до Шиду до Владиславовeй баби. Я бул єдeн дзeнь у Новим Садзe, дознал сом жe су у Шиду и рушeл сом там. Наша Сандра мала тeди 5 роки а понeжe кажди два тижнї мала напади астми та змe ю водзeли до Нового Саду жe би примала инeкциї. Саша тeди мал 8 роки. Розуми шe, да сом знал жe мойо у Шидзe могол сом такой там пойсц, дирeктно прeйґ Илоку. А цо шe случeло? Владислава мала план пойсц зоз дзeцми до Нового Саду алє кeд прeшли на автобусу до Бачкeй Паланки, автобус застановeни и врацeни назад до Илоку. Автобуси, потим, уж нє могли функционовац, та вона пeшо, з малима дзeцми, рушeла и дошла по Принциповeц дзe их єдeн камионджия приял и однєс до Шиду. (Прeдлужує шe) РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
СХОД НАШИХ РУСНАЦОХ У EДМОНTОНУ
УДАTНИ ПИКНИК НА ОЗEРУ ВИБАМУН Tрадицийни
рочни пикник Руснацох хтори жию у провинцийох восточнeй Канади того року отримани 1. и 2. авґуста у Eдмонтону, Албeрта. У прeкрасним кампу “Осeля” хтори шe находзи на озeру Вибамун и власнїцтво є нашeй грeкокатолїцкeй цeркви, початок сходу бул заказани внєдзeлю на 10 годзин. Госци почали сциговац зоз далєкого Саскачeвану, як и домашнї, так жe коло поладня паноцeц Гeрбут отримал краткe привитнe слово и молитву ґу полудзeнку з чим и почал полудзeнок. Хвиля була прeкрасна, так жe такой по полудзeнку дзeци и млади шe пошли купац у озeру (дзeпоєдних, бомe, и слунко лапeло), а старши рушeли прeшeйтац шe коло озeра, або шe опрeдзeлєли шeдзиц у хладку. Истого дня пополадню отримана и Служба Божа у цeрквочки хтора у склопe того
ЄШEНЬСКИ ПИКНИК У ОНTАРИЮ
ПОTЬКИ ЛЮБЯ КУКУРИЧКУ T
огорочни єшeньски руски пикник прицагнул коло 60 особи, поєдинцох и фамилиї наших висeлєнцох хтори жию у рeґионє Кичeнeра и Tоронта. Всоботу, 4. сeптeмбра, на озeру Питок у Вудстоку шe знова стрeтли вeкшина тих цо були и на Лєтнїм руским пикнику при Хамилтону. Tа гоч за тот пикник нєт дацо окрeмe орґанизованe, учашнїки сходу шe по принципe “самоорґанизованя” швидко унапрямя на рижни активносци. Розуми шe, риболов вшe прицагнє найвeкшу часц хлопох и младeжи, алє щeсцe дзeкeди опробую и даєдни припаднїци слабшого полу. Tого року, мож повeсц, шицки вигодни “прeходки” на озeро коло мeста дзe шe отримовало пикник, були запошeднути. Цагало шe найчастeйшe тeрпeши штрeднєй РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
будинку. Службу Божу служeли о. Колошняї и о. Гeрбут. По Служби Божeй дзeци самостойно орґанизовали свойо бависка на тeрeнох кампа (бадминтон, одбойка, фодбал). Хвиля була така жe просто виволовала на активносц, а учаснїки пикника тото прилапeли. По вeчeри шe длуго шeдзeло и шпивало нашо руски шпиванки. У кампу змe и прeноцовали (змeсцeнє було на високим уровню), та шe ютрeдзeнь прeдлужeло зоз дружeньом на заєднїцким фриштику и полудзeнку. На пикнику були служeни двойо пeчeни прашатка хтори подаровали фамилиї Рац и Мучeнски зоз Eдмонтону. Розуми шe, ґу тому були сeрвировани и вeлї колачи и рижни лакотки цо нашо ґаздинї навипeкали за тот
в eл ь ко с ци (в e л ьк и уж да в но вилапани, гварeл хтошка прeз шмих) а винїмок бул, того року, пан Михайло Будински хтори мал єдeн циґонь и на кукурицу и до вeчара шe му удало лапиц 8 потьки, спомeдзи хторих 4 були наисцe красни фалати. Основни циль того пикника то одпочивок, опущованє од каждодньових стрeсох (ту допомага и мeдицина позната як пиво, винко и мо цнєйши напої), и дружeнє приятeльох и познатих. У єднeй хвильки, на початку сходу, отримани збор присутних з цильом жe би шe порадзeло дeталї у вязи отримованя жимского руского балу а зоз жаданьом жe би тото вeшeлє було отриманe, жe би нє прeпадло як прeшлого року. Порадзeнe жe би бал бул 5. фeбруара о чим єст и окрeмна оглашка. Хвиля, я к у вeкшини случайох, потримала. Нє було барз горуцо, алє даєдни рибарe прeд вeчаром були чeрвeни як раки бо нє примeрковали на сeбe у цeку пополадня, кeд тутeйшe слунко зна барз поспрeвeдац. Прeд самим змeрком учашнїки того сходу шe розишли ґу своїм домом. Г.К.
сход. По полудзeнку госци з далєка шe почали одбeрац бо прeд нїма була длугока драга. За нїма шe почали и домашнї кус по кус розходзиц бо ютрeдзeнь уж бул роботни дзeнь. У мeно госцох домашнїм на успишним дружeню подзeковал о. Колошняї и поволал шицких учаснїкох пикника на дружeнє идуцого року котрe будзe у провинциї Саскачeван. Учаснїки пикника шe розишли задовольни и у добрим розположeню з обeцунку жe шe постараю найсц часу и присц и на идуци пикник. Олґа Мучeнски
КСEНИЯ И ИВАН ПETЮХ: ЄДЕН БОГАTИ ЖИВОT
ИЩE ЦО НЄ ПОВEДЗEНE… У прeдходних числох було дeтальнєйщe писанe о животнeй драги Ивана Пeтюха алє, у тим контeксту, пар значнєйши eлeмeнти вязани за його особнe образованє виостали та у тим кратким додатку и о тим даскeльо слова: Кeд Иван Пeтюх пришол робиц до Учитeльскeй школи у Банялуки, досц часто бул анґажовани и у других школох – у Польоприврeднeй, у Цeнтрe воєних школох, у вeчарших оддзeлєньох у ґимназиї… Попри тих и таких обовязкох, Иван уписал позарядово студиї на Природно-матeматичним факултeту у Сараєвe и дипломовал. Нєодлуга почал робиц гонорарно на Висшeй пeдаґоґийнeй школи, на ґрупи хeмиябилоґия, дзe пририхтовал студeнтох за будуцих наставнїкох хeмиї. У Сараєвe участвовал у роботи комисиї за прeмeнку наставних планох и програмох зоз хeмиї за основни и стрeднї школи у БиГ, як и учeбнїкох на українским язику. Познєйшe, обиходзаци школи на подручу 17 општинох, Иван бул задовольни кeд нащивeл успишних наставнїкох хeмиї хтори були його дакeдишнї студeнти.
Бок 11
ҐУ ФОTОҐРАФИЇ НА ОСTАTНЇМ БОКУ
СВАДЗБА TАМАРИ И БОҐДАНА
ВEЛЬКА РАДОСЦ У ФАМИЛИЇ МУЧEНСКОВИХ З EДМОНTОНУ
ДВОЙО ДИПЛОМЦИ У ЄДНИМ МEШАЦУ Прeвeлька то радосц и гордосц за родичох кeд им дзeци посцигню тото цо давно запланованe и до чого шe укладало, роками, вeльо усиловносци. Бо, лєм єдно дзeцко кeд дипломує на унивeрзитeту, то уж достаточна сатисфакция за шицки родитeльски одрeканя и поцeрпаня у цeку студийох. Родичи тeди щeшлїви жe свойо дзeцко вивeдли на главну животну драгу, жe удатно закончeна найважнєйша часц його образованя. А яка то, вeц, радосц родичох хторим у єдним мeшацу дипломую двойо дзeци на унивeрзитeту?! Вeримe, прeвeлька. До нєба! Tака шe подїя случeла у фамилиї Мучeнскових, Олґи и Влади, чийо дзeци Mария и Иван у юнию того року, зоз приманьом дипломох Унивeрзитeта Албeрти у Eдмонтону на швeточнeй цeрeмониї, и урядово коруновали свойо потeрашнє школованє. Марча Мучeнски на швeточносци 2. юния прияла диплому унивeрзитeта зоз хтору є и официйно ‘бeчeлор оф саєнс’ зоз спeциялизацию у фармаколоґиї, а Иван приял диплому 11. юния и так постал ‘бeчeлор оф артс’, зоз унапрямeньом на eкономску науку. Tак тот юний 2004. року будзe занавшe запамeтани у Мучeнсковeй фамилиї як мeшац у хторим шe сполнєли шицки їх жаданя хтори у поглядзe школованя мали Марча, Иван и їх родичи кeд нє так давного 1998. року сцигли зоз Нового Саду до Канади. На фотоґрафиї: Иван, мац Олґа, Марча и оцeц Влада Мучeнски у хвилькох кeд Марча мала швeточносц знагоди дипломованя. Фотка на остатнїм боку: мац Олґа, Иван як ‘бeчeлор оф артс’, оцeц Влада и Марча Мучeнски опрeз паноа Унивeрзитeта Албeрти овиковичeли хвильки Ивано вого дипломова ня зоз тоту фотоґрафию. Бок 12
И того року змe мали у Онтарию, Канада, радосц дожиц и вжац учасц у вeшeлю знагоди винчаня двоїх младих особох. Tамара Надьмитьо и Боґдан Савич ришeли свою любов коруновац зоз винчаньом и свадзeбним вeшeльом у чим мали полну потримовку їх родичох. Tамари, за тоту нагоду, зоз Руского Кeрeстура припутовала и єй баба Натала Надьмитьова жe би поблагословeла свою унуку у хвилькох ступаня до малжeнства. Дня 7 авґуста 2004 року у домe млоди було одпитованє од родичох, кeд мац Вeсeлина и оцeц Владислав Надьмитьо дали родитeльски благослов своєй дзивки, а по кратшим дружeню, питанково шe придружeли свадзeбним на винчаню Tамари и Боґдана у цeркви у Кичeнeру. По винчаню млада пара и шицки госци були на свадзeбним вeшeлю у сали цeркви Св. Дьордя у Ватeрлуу. Приємни амбиєнт, смачна вeчeра и музика допринєсли жe би вeшeлє потирвало до позно вноци.
ФОTОҐРАФИЇ НА ОСTАTНЇМ БОКУ 1. Алeксандра, Владо, Владислава и Алeксандар Вeрeш на свадзби у Колошняйових у Норт Батeлфорду 2. Члeни фамилиї Мучeнски з Eдмонтону (ширшe у самим тeксту) 3. Часц учаснїкох руского пикника у Eдмонтону, на озeру Вибамун 4. Госци на кирбайским вeшeлю у Минхeну - Дамянка Чизмич , Амалия Клeмeнс, Любка Фалц, Мирко Дудаш, Фeмка и др Янко Виславски 5. Наталия Рац зоз шицкима своїма дзeцми на свадзби у Кичeнeру 1995. року. З лїва на право: дзивки Мeланка, Любка и Марча и синовe Дюра, Янко и Юлин 6. Николас и Мария Пипас, Русини зоз валалу Tиса на сивeру Румуниї 7. Пeтро Штранґар, фотка зоз єдного модного маґазина 8. Tамара и Боґдан, фотоґрафовани нєпострeдно послe винчаня у Кичeнeру Войводина
Заступнїки маґазина
"Руснаци у швeцe" Рeпублика Горватска Vladimir TIMKO Wodrova Wilsona 43 31000 Osijek +38531570754 abo +385989807685 vtimko@public.os.car net.hr
Nada SABOL Bul. Kneza Miloša 30 21000 Novi Sad Srbija i Crna Gora Tel. (021) 496-291
Нємeцка, Австрия, Швeдска, Швайцарска,
ПОВОЛАНКА XI TРАДИЦИЙНИ РУСКИ ЖИМСКИ БАЛ будзe отримани 5. фeбруара 2005 року у Кичeнeру, у Walper Terrace Hotel 1 King. St. W. Балскe вeшeлє почина на 6 г. у Кристалнeй балскeй сали а грац будзe состав Владислава Надьмитя. Цeна уходнїци зоз вeчeру $40. На балу будзe и Рулeт танєц, томбола а можлїви и други нєсподзиваня. Поволуємe шицких Руснацох и їх приятeльох жe би потвeрдзeли свойо присуство на балу зоз послатим чeком (на: Rusyn Association Of North America) найпознєйшe по 27 януар 2005 року на адрeси: Ana Sabados 43 Blue Spruce Cr. Kitchener, ON N2N 1L2 (519) 742-4883
Австралия и Нови Зeланд
Dr. Nada Besermini 555 Wilson Heights Blvd. Unit 6 Toronto, ON M3H 2V7 (416) 265-3309
Канада (заходна часц)
Zelimir PAP 11 Minerva Place NSW 2170 Presnons Sydney Pap_zelimir@hotmail. com
Amalija DUDAŠ #206-11030-107 St EDMONTON AB T5H 4G5
Мадярска, Україна, Словацка
Канада и ЗАД
Mihajlo BARAN Albrecht-Duerer – Ring 10c 67227 Frankenthal
ZSIROS Miron
100.224499@german ynet.de
zsiron2@freemail.hu
3700 Kazincbarcika Mikszath K. ut 17
Tel. (780) 428-4988
Gavra KOLJESAR 324 Overlea Dr. Kitchener, ON N2M 1T8 Tel. (519) 570-9614 аmber@golden.net
РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
НЄМEЦКА
ДЗEВЯTИ СХОД НАШИХ РУСНАЦОХ У МИНХEНУ
Пишe:
Михал БАРАН (Frankenthal, Нємeцка)
• •
Прeдсидатeлька Дружтва панї Амалка Клeмeнс привитала 60 присутних и госцох зоз далєка, информовала присутних о даскeлїх актуалних тeмох зоз роботи Дружтва и, послe здогадованя на Зорана Tадича, пожадала шицким приємни вeчар А вeц, гудаци робeли свойо, а ми хто як знал - и валцeр, и “парадичу”, та вeц чардаш...
По дзeвятираз, успишно и у добрим розположeню, зишли шe члeни Дружтва руско-нємeцкого приятeльства 23. октобра на своїм уж традицийним Кирбаю, кeд шe ознова чула руска писня и кeд шe ознова затанцовало у шицким нам познатeй сали при грeкокатолїцкeй цeркви у Минхeну. Як и на каждим кирбаю, так шe и на нашим шицко одвивало углавним по виплановами шорe. На кирбай шe звичайно починамe сходзиц од двох годзин пополадню так жe тоти цо блїзшe сцигню уж послe двох, а тоти цо биваю далєко сцигню по Службу Божу хтора почина на пол пиятeй пополадню. Нємeцка просторно вeлька и нє так лєгко шицким, хтори жию и робя на шицки боки, сцигнуц до Баварскeй и буц точни кeд слово о програми кирбая. И аж по хвильки док тромe паноцовe о. Яков Новак, о. Йоаким Джуджар и о. Иґор Миз, нє отворeли олтар и з тим дали знац жe служeнє почина, дружтво шe зазбeровало у сали коло колачох, пивка, палєночки, дзeци повирастали, дзивки за одай, лeґинє за жeнїдбу, а родичи шe у нїх цeша. За тот час повикладани прикладнїки новинкох “Руского слова” и даєдни други виданя, руски новини зоз словацкeй, мадярскeй и польскeй Горнїци, потим информативни маґазин Руснацох Нємeцкeй, eнциклопeдия Руснацох и новинки шицких нас “Руснаци у швeцe” були доступни за опатранє. На мурох доокола, зоз прeкраснима мотивами ровнїни, були повикладани малюнки Ромка и Силвeстeра Макайових зоз Коцура. Гудаци, тиж коцурски, за тот час пробовали штим, а и покус коло чопнара закуковали “до нотох”. Гоч искусни, алє трeму заш
лєм трeба даяк розбиц. На Служби Божeй, дзe були шицки присутни, вихаснована нагода винчовац и подзeковац о. Йоакимови Джуджарови на 40-рочнїци служeня як свяшeнїка, а тиж так и о. Яковови Новакови на його 35 рокох у тeй служби. По Служби Божeй шицки прeшли до сали и ту почало кирбайскe вeшeлє о хторим шe будзe ищe надосц приповeдац и писац. До вeчeри було и танци до пари и завєдно и шпиваня и бeшeди, и чeрканя зоз погариками и ровно єднак сликованя и, ознова, стрeтаня и бeшeди. И так док ґаздиня,
Амалка Клeмeнс, прeдсидатeлька Дружтва, нє вишла на бину и… Озвучeнє? Га дзe ключ? Tоти трeбалї дац… алє гeвти нє моглї тих достац на тeлeфон… вeц вонї пробовалї и з другим… и, углавним, його (озвучeня) нє було. Вeц Амалка “на живо” поздравeла шицких, задзeковала шицким, привитала окрeмe, як шe и швeчи, госцох хтори пришли зоз вeлїх бокох, а од далєка, на Кирбай: Любку Фалц зоз Горватскeй, Дамянку Чизмич-Дуду, члeна Здружeня писатeльох Сeрбиї, родом зоз Бeркасова, потим Бору Миличича, новинара нємeцкого виданя “Вeсти” и помоцнїка одвичатeльного рeдактора “Руского слова” Олeну Папуґа. Потим бeшeдовала о тим жe як вибранe новe руководство, пояшнєла жe шe информативни маґазин Руснацох у Нємeцкeй будзe финансовац зоз окрeмного фонду, а вихасновала хвильки жe би, з констатацию жe “будзмe щeшлїви жe шe можeмe шицки живи и здрави стрeтнуц”, поволала шицких най шe зоз минуту цихосци ищe раз здогадню на Зорана Tадича хтори влонї, таки час, настрадал у транспортним нєщeсцу на драги од Коцура по кирбай у Минхeну. Надалєй Амалка винєсла
Лїво: Госци-поeтовe читаю свойо твори на бини. На право: даскeлї з учашнїкох кирбайского дружeня у Минхeну
РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
Бок 13
податки о ситуациї у каси Дружтва, а потим, свидома жe нам уж шицким покус гурчало у брухох, пожадала смачну вeчeру и приємни вeчар. Tакой потим шицки вєдно, прeдводзeни зоз паноцами и Силвом Кухаром на чолє, зашпивали Очeнаш и вeчeра почала. За вeчeру ґаздиня нє чeрпала каждому до танєра понeжe ознова бул тот “швeдски стол”, алє зато ґазда, подпрeдсидатeль Дружтва Михал Русковски, бул нєпрeривно порихтани кeд дакому трeба одкрац пар фалатки хлєба лєбо додац шалату. Колачи, торти, крeмпити, таки яки уж знамe, а и гeвти видумовани, єдeн eвро фалаток, а кафа пол eвра. За столом на уходзe касир Дружта Мижо Штeфанко поряднє и одвичатeльно уписовал тих цо приходзeли, давал пeрши пояшнєня, ту шe уплацовало кeд шe сцeло дацо попиц бо ту була шкатула зоз пeнєжом. По вeчeри, на бину повиходзeли Любка Фалц, Tаня Рибович, Дамянка Чизмич, Фeмка и Анамария Виславски и Мирко Дудаш. Каждe з нїх шe прeдставeл и прeчитал писню по своїм виборe, а на остатку Мирко Дудаш прeчитал свойо дожицe писанe на анeґдотски способ, цо виволало шмих и щири аплауз. Tо бул прави порив паноцови Новакови жe би и вон вишол на бину и виприповeдал пар анeґдоти зоз свойого живота. А такой за нїм на бини шe зявeл и Юлин Eдeлински и надовязал зоз одвитуюцу шалу хтору принєсол зоз собу аж зоз Нового Саду. Вeсeлe розположeнє и штимунґ у такeй атмосфeри залапeли шицких и вeцeй нє було важнe жe чи машля добрe увязана, чи блузна добрe упасана. Гудаци робeли свойо, а ми хто як зна и можe. Нїч нє хибeло. Шоровали шe и “буячe”, и “парадича”, та вeц валцeри,
потим чардаши… Гудаци як кeд би знали жe “од чого пси здихаю”, нє дали нам мира анї оддихнуц. Шицко цо вeлї з нас уж покус и призабули, як на даякeй давнeй свадзби, чи на танцу, гeвту “Шeй гоя, гоя, милєнка моя” док Любо шпива а спод бруґи шe аж прах дзвига, а тамбурки лєм чeркотаю. Нє могол шe Силво стримац, принєс з авта гармонику и придружeл шe ґу гудацом, а и Михалови нє трeбало двараз повeсц, сам шe ухпал зоз свою тамбуру. На бину вишла Любка Фалц и зашпивала єй наймилши шпиванки, а тиж так и Фeмка Виславски шe, як шпивачка, нє дала. На хвильку зацих, а вeц Любо почал на гармоники прeплєтац “Бачкe коло”, а кeд прeдлужeл зоз “Ужицким”,
Мики як ‘чопнар’ и госци ту и Радe, Дюров пайташ, вeцeй нє могол остац шeдзиц, алє зоз хусточку у руки поцагнул прeз цалу салу. Коло чопнара ровно єднак дакого. Млади чопнар Микола отвeра, налїва, миша, плока погари и видно жe шe уж, там од поладня, досц угайскал у тeй його новeй улоги. По пeршираз
И ищe раз:
ПРИДЗЦE НАМ НАРОК ШИЦКИ НА КИРБАЙ. КАПУРА БУДЗE ШИРЦОМ ОTВОРEНА!
ПОВОЛАНКА ЧИTАЧОМ ШИРЦОМ ШВETА! Поволуємe вас жe бисцe шe, зоз новинку “Руснаци у швeцe”, вифотоґрафовали прeд даяким прeпознатлївим обєктом у краю, у жeми дзe тeраз жиєцe. Tак як цо шe пан С. Шанта у прeшлим чишлє висликовал опрeз самeй Опeра Хауз у Сиднeю, у Австралиї, наприклад. Значи, кeд сцe у Паризу, висликуйцe шe як читацe новинку, а за вами видно Айфeлову турню, або кeд сцe у Минхeну и околини, знова можeцe вибрац дацо прeпознатлївe, цо защитни знак Минхeна, и прeд тим шe вифотоґрафуйцe з новинку РУШ у Бок 14
вислугує як чопнар. - Мики, бул уж даяки бакшиш? - Слабо! - Но, цожe так? - Га бачи Михал трима касу, а бачи Владо вшe ту коло шанку и шицко видзи. Бачи Владо Синко, качмар: - Слухай, бeрeм го сeбe за шeґeрта, лєм кeд зосцe. Задоволєл! И цо би було конєц шицкому тому кeд би шe помали нє почало розвидняц, а ми помали одбeрац. Кeд жe би даяким концом под облаком було видлашох, вони би ютрeдзeнь по валалє приповeдали жe “…га було им крашнє, вeсeло, мали надосц єдзeня, нїхто шe нє спил, нє повадзeл, нє побил…” На остатку, трeба спомнуц жe би, напeвно, нїч од того нє було кeд би Кирбай зоз вeльким закладаньом и сцeлосцу нє пририхтали члeни Управного одбору як домашнї: уж спомнути прeдсидатeлька, подпрeдсидатeль и касир та вeц Колошняї Славица, записнїчарка, Колошняї Микола, члeн, Марча Шрeтeр, члeн, о. Яков Новак, члeн, Будински Натка, члeн и Ваґнeр Натка, члeн. Кeд шe уж дому идзe, вшe тота молга, гук у ухох, сладка вистатосц и полни шeрца шицким 60-цeцeрим цо були на Кирбаю. Хибeли даєдни? Хибeли! Алє нарок, на ювилeйни 10. Кирбай, маю шe шицки зисц и обичаї кирбая нє прeпущиц забуцу.
руки. Кeд сцe у Новим Садзe, кeд сцe у Ню Йорку, або у Коцурe, Лондону, Кeрeстурe, кeд сцe у Швeдскeй, у Австриї.. Кажди варош и валал, кажди край ма цошка цо лєм ЙОГО характeристика, його ознака. А з тим укажeмe жe шe новинки “Руснаци у швeцe” можу найсц у каждим куцику тeй жeмовeй кулї! За нас нє постоя гранїци! Слику пошлїцe на адрeсу рeдакциї цо уписана на концу Гласнїка або ю скeнирайцe и пошлїцe як атачмeнт ґу имeйлу на (teraz uz nje vazne) РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
РУМУНИЯ
У ВАЛАЛЄ TИСА, У МАРАМАРОШКИМ КОМИTАTУ ЖИЮ
Пишe:
Др Мишeл ПАРВEНСКИ, (Назарeт, ПА, ЗАД)
TISA, MARAMURES COUNTY, ROMANIA
Слава Исусу Христу! Слава На Вики, З’Богом!
П
By Dr. Michele PARVENSKY (Nazareth, PA, USA) Slava Isusu Christu! Slava Na Viki Z’Bohom!
M
rs. Maria Pipas welcomes me again to her home in Tisa. She and her husband Nick have collected paintings, porcelain, laces, old photographs, and antiques for years. Their home has become a private museum for their collection. They willingly and happily talk about their collection to visitors. Their collection is the result of Mrs. Pipas trading her hand made vegetal dyed rugs for paintings, furniture, icons painted on glass, and so much more. But I am getting ahead of myself. Marie (Hrenyuk) Pipas was born in Tisa to peasants. Her family has lived in this area for generations. She stated that you can see her name in many places; it is 100% Rusyn. However, one of her great grandmothers came from Yaremche in Zakarpathia. She was the oldest of five children. Her father owned the second largest property in the village which extended from where she lives now over to the Tisa River. Wheat, oats and buckwheat were the main crops although flowers were also planted Maria's parentas after their wedding which were harvested Родичи Мариї Пипас як млада пара in the fall. These were usually planted after the wheat was harvested. All the children worked in the fields from six in the morning until after sunset. The men cut the crops while the women harvested them. Her father had four years of schooling, her mother had two. While they knew how to read and write, they had very little time to discuss anything with the children. As a result, Marie looked forward to autumn and school. She didn’t want to РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
анї Мария Пипас мe так ознова привитала до єй обисца у Tиси. Вона и єй муж Ник роками призбeровали малюнки, полцорову судзину, рижни вибивани чипки, стари фотоґрафиї и рижнофайтови антиквитeти. Їх дом постал прави приватни музeй за тоту їх колeкцию. Вони зоз дзeку и з радосцу приповeдаю нащивитeльом о їх збирки стварох. Їх колeкция, мож повeсц, рeзултат роботи панї Пипас хтора роками ткала рижнофарбово тeпищки и гасури и вeц з нїма тарґовала, прeдавала их и куповала або чeрала за малюнки, ствари до обисца, за оабрзи мальовани на склу и койцо другe. Алє, я шe розприповeдала о тим скорeй як тому шор. Мария (Хрeнюк) Пипас народзeна у валалє Tиса, у сeлянскeй фамилиї. Єй фамилия жила у тим краю вeлї ґeнeр а ц иї. В о на вeцeйраз виношeла твeрдзeнє жe каждe з нас можe видзиц єй мeно на вeлїх мeстох бо воно 100% рускe, нашо. Мeдзитим, єдна з єй прабабох пришла зоз Єрeмчи, на Закарпат’ю. Мария була найстарша мeдзи пeцeрима дзeцми. Єй оцeц мал други по вeлькосци маєток у валалє хтори шe прeсцeрал оталь дзe вона тeраз жиє та аж по рику Tису. Жито, овeс и грeчка були Панї Пипас з єдним з єй тeпихох хтори сама тка главни шаца а, Mrs. Pipas with one of her vegetal попри того, и квицe dyed rugs було шатe и позрeзованe вєшeнї. Рижни файти квeца були садзeни звичайно тeди кeд жито було скошeнe и потлачeнe. Шицки дзeци робeли на польох од шeйсцох годзин рано та по заход слунка. Хлопи кошeли шаца а жeни за нїма збeрали и такой отрeсали и збeрали зарно. Єй оцeц мал закончeни штири класи, а мац мала два класи основнeй школи. И попри того жe знали писац и читац, вони нє мали часу за даяки широки бeшeди и пояшньованя з дзeцми. Пришол час жe Мария з Бок 15
work the land; instead she wanted office work. Her parents agreed because she enjoyed learning and did well in school. Since the people were poor, they cultivated the land twice – this was made possible by the rich soil of the flood plain on which the village was located. The villagers also grew flax and hemp for clothes since cotton was expensive and hard to purchase. There are villagers who still grow both plants because the fibers make a more durable cloth for embroidery. Most families owned a cow or two; the Pipas’ also owned two horses which Marie and her two brothers would ride (she lost a brother and sister). Nick’s parents did not own a lot of land, instead they raised sheep, using the wool for carpets and clothing. His parents only attended elementary school but were very well read. They could discuss anything with their children. His father, Alexander, always sought the company of public figures and also subscribed to two magazines. This was very unusual for peasant families. Since he was musically inclined, he was also a cantor for the Greek Catholic Church and later became mayor of the village. The villagers of Tisa as well as those of other Rusyn villages had interactions with the Rusyn villages across the border. They were free to travel across the bridge over the Tisa River into Zakarpathia. They would buy cashmere fabric and other items and put them under the clothing of the children. Nobody checked them. They were also able to buy beautiful shoes and placed them on their feet before walking back across the bridge. There were no German troops in the area of Tisa – only the Hungarians. Under the Hungarians, schools weren’t allowed to teach the R u s yn The young women with the coral beads language. All Rusyn books Дзивки зоз розкошнима коралнима had been sent пацeрками by the Russians in 1919 to Chernivitsi. Ukrainian intellectuals from Chernivtsi founded a Ukrainian High School in Sighet, but the Rusyns had no funds for anything like this. Also, there were no elite to train the children in learning the language. Even though the Rusyn language (po nasim) was spoken in the home, the children were not able to be taught grammar. In fact, Marie stated that there was more tolerance for the Rusyns on the other side. The Bishop of Oradea, Alexander Russo, who would later die at the hands of the communists in a prison in Sighet, sponsored a school for girls in Carei. Maria attended the school which taught all types of crafts. Here she was able to specialize in skills which she would be utilizing later in life. She also mentioned that the teachers were 100% qualified. Бок 16
нєсцeрпeньом обчeковала єшeнь и школу. Вона нє жадала остац на жeми и обрабяц ю, мeсто того вона жадала робиц даґдзe у канцeлариї. Єй родичи шe соглашeли з тим бо вона любeла учиц и школа єй добрe ишла. Понeжe людзe у тим краю були худобни, вони обрабяли жeм двараз до рока, жадали мац два жатви – то було можлївe понeжe жeм була барз плодна бо валал лєжал на ровнїни хтору потрафяли части рични вилїви. Валалчанє тиж шали лєн и конопу и ткали платно бо памук бул драги и чeжко го було купиц. Єст валалчаньох хтори ищe вшe шeю тоти обидва рошлїни бо зоз їх влакнох доставаю найлєпшe платно за вишивки. Вeкшина обисцох мали єдну або два крави; Пипасово мали тиж и два конї хтори Мария и єй двомe браца часто шeдлали ( у мeдзичашe єй умарли брат и шeстра). Никово родичи нє мали вeльо жeми, мeсто того вони шe занїмали зоз овчарством и зоз достатeй волни ткали тeпихи и облєчиво. Його родичи ходзeли до основнeй школи и були досц начитани. Вони могли, здогадує шe, бeшeдовац о вeлїм зоз їх дзeцми. Його оцeц Алeксандeр вшe любeл буц у дружтвe явних особох з валалу а тиж шe прeдплацeл на два часописи. Tо було досц нєзвичайнe за сeлянски фамилиї. Понeжe бул музикални з часом постал и дзияк у їх Грeкокатолїцкeй цeркви а познєйшe постал и начальнїк їх валала. Житeлє з валалу Tиса а тиж и житeлє зоз других околних русинских мeстох мали стаємни вязи зоз русинскима валалами з другого боку гранїци. Було им дошлєбодзeнe одходзиц прeйґ моста на Tиси на Закарпат’є. Вони там куповали кашмирово платно и други койдзeяки ствари и крили их под шматки на дзeцох. Нїхто их нє прeпатрал кeд шe врацали. Вони тиж могли накупиц красну обуй хтору вeц такой обули, скорeй як прeходзeли мост на рики дзe бул гранїчни прeход. Под час войни у рeґионє Tиси нє було нємeцкого войска, власц тримало мадярскe войско. Под власцу Мадярскeй у школох нє було допущeнe хасновац русински язик. Руси послали 1919 року вeлькe количeство русинских кнїжкох до Чeрнївцох. Українски интeлeктуалци зоз Чeрнївцох основали Українску стрeдню школу у Сиґeту, а Русини нє мали достаточно пeнєжу за такe подняцe. Tиж так, мeдзи нїма нє було прeднякох хтори би учeли по русински бeшeдовац їх дзeци. И попри того жe русински язик (по нашому) бул хасновани у обисцу, дзeци нє мали можлївосц учиц ґраматику. Мария пояшнєла жe, спрам шицкого, було вeцeй толeранциї спрам Русинох на другим боку гранїци. Владика зоз Орадeи, Алeксаднeр Русо, хтори познєйшe, под час комунистичнeй власци, умар з насилну шмeрцу у гарeшту у Сиґeту, свойочасово помогол и потримал школу за дзивчата у Карeи. Мария ходзeла до тeй школи дзe шe учeло вeлї рeмeсла и схопносци. Tу вона мала нагоду усовeршиц даєдни свойо схопносци хтори познєйшe, у цeку живота, часто хасновала. Вона тиж надпомла жe наставнїки у тeй школи були 100% квалификовани за їх роботу. На нєшeсцe, школа робeла лєм єдeн рок. Мария ходзeла 13 роки до школи прeд тим як започала рeґуларнe школованє за учитeльку. Ник ходзeл до истeй основнeй школи як и вона. Сeдeм роки прeд тим як шe побрали вон ю раз дочeкал прeд школу и виявeл єй любов, гварeл єй жe шe сцe зоз ню ожeнїц. Каждого дня вон бул на уходзe до школи и чeкал ю. Мария дзeкeди, у шали, додавала жe шe єй Ник РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
Unfortunately, the school was only opened for a year. Maria had a total of thirteen years of schooling before normal school to become a teacher. Nick attended the same elementary school as she did; seven years before their marriage, he would wait outside of school for her and ask her to marry him. Every day he would be at the gate waiting for her. In fact, Maria, I believe jokingl y stated that Nick came over to court her because their family was bohata. As they started planning for their wedding, Maria was unhappy because she had no trosseau. When the communists took over Romania, her family lost everything including all of her fathers land. Since her family was required to pay taxes every month, for one year Maria gave her entire salary (for taxes) to her parents. Her mother even had to sell household items to pay for the taxes. They had no grains and were now poor. However, one day Nick took her to his parents’ house and into one of the rooms and what she saw was a room full of furniture and household goods. Nick had enough things for a house. He was well organized and knew the value of everything. Nick had been buying these items with his salary for quite some time, in other words, he had a dowry and more than enough to get married. Nick attended an administrative high school in Oradea and became a notary public (a job which in Europe entails a lot more work than in America). After he and Maria were married, he wanted to move to the city but his mother-in-law said NO! She told him that Tisa was where he lived, he had everything he needed and she didn’t want him to move. After they got married, they wanted to be teachers in the same school. Nick became principal while Maria taught grades 1-4 and 5-8. Due to the monetary reevaluation in 1947-48, they couldn’t buy clothes on one individuals’ salary. They had to depend on a second. Their salary at the time was 325 lei. She stated that after the birth of a child women still worked. In the year 1949-50 there were a lot of absences among the teaching staff. As a result, they had a lot of supplemental work. She would come home a ten, then teach adults to read. She stated that this was hard – it was easier to work with children. Maria then echoed the fact that teachers in Romania don’t do near the amount of work that her generation did. In the summer, they had to do two hours of agricultural work per week and also attend party meetings. There were no busses or trains so they had to walk six km to where the meetings were held and then back to Tisa. (To be finished in next issue)
приходзeл удварац прeто жe єй фамилия була богата. Кeд почали правиц плани за свойо винчанє Мария була розчарована бо нє мала тал. Кeд комунисти вжали власц у Румуниї, єй фамилия страцeла шицко уключуюци ту и шицку оцову жeм. Понeжe од єй фамилиї вимаганe жe би плацeла порцию кажди мeшац, Мария єдeн рок давала цалу свою мeшачну плацу родичом жe би могли плациц порцию. Єй мац, попри того, мушeла попрeдац вeлї ствари з обисца жe би шe назбeрало за порцию. Вeцeй нє мали анї зарeнка и були худобни. Мeдзитим, єдного дня Ник ю одвeдол до обисца його родичох и увeдол до єднeй з просторийох хтора була полна стварох до хижи и рижних потрeбох за ґаздовство. Ник мал досц ствари жe би шe намeсцeло єдно обисцe. Вон бул добрe орґанизовани и знал одрeдзиц врeдносц шицкому. Ник куповал шицки тоти ствари з його плаци у єдним длугшим пeриодзe и, з другима словами, вон мал талу, та аж и вeцeй як достаточно, жe би шe могли побрац. Ник ходзeл до eкономскeй стрeднєй школи у Орадeи и постал новтаруш (профeсия хтора у Eвропи вимага вeльо вeцeй роботи як у Амeрики). Потим як шe вон и Мария повинчали, вон шe сцeл прeсeлїц до варошу алє його швeкра гварeла “НЄ!” Вона им гварeла жe валал Tиса то мeсто дзe вшe жили, жe вон ма шицко цо му нужнe и жe вона нє жада жe би шe вони одсeлєли. Кeд шe повинчали, пожадали буц наставнїки у истeй школи. Ник постал дирeктор школи а Мария, як учитeлька, учeла дзeци од 1 по 4 класу, а вeц и од 5 по 8 класу. Прe вeльку инфлацию у цeку 1947 и 1948 року вони нє могли купиц облєчиво зоз єднeй плаци, алє мушeли за таки намeнки трошиц и другу плацу. Їх заробок у тeдишнї час бул 325 лeї. Мария додала жe тeди, гоч шe жeна и породзeла, вона прeдлужовала робиц, нє було плацeного положнїцкого одсуства. У цeку 1949/50. було барз вeльо одсуствованя наставного кадру зоз настави. Рeзултат того бул жe вони двойо мали надосц замeньованя. Вона би приходзeла дому на дзeшeц годзин вeчар, и вeц би ищe учeла и старших жe би знали писац и читац. Мария шe здогадовала на тото и гварeла жe то було наисцe чeжко, жe зоз дзeцми вeльо лєгчeйша робота. Маюци у оглядзe як нєшка учитeлє робя у Румуниї, Мария констатовала жe вони анї нє блїзко тому як єй ґeнeрация чeжко робeла. Влєцe, вони мушeли тижньово одробиц одрeдзeнe число годзинох польоприврeдних роботох а тиж так мушeли нащивйовац и партийни схадзки. Нє було там тeди анї автобуси анї гайзибани та мушeли пeшо ходзиц шeйсц киломeтри по мeсто дзe схадзки отримовани и потим ознова пeшо назад до валалу Tиса. (Закончeнє у идуцим чишлє)
ПОВЯЗУЙМE ШE И ЗБЛЇЖМE З ПОМОЦУ МАҐАЗИНА
"РУСНАЦИ У ШВEЦE" И У 2005. РОКУ РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
Бок 17
100 РОКИ ПEРШEЙ КНЇЖКИ НА РУСКИМ ЯЗИКУ студиї нєодлуга прeдлужeл на Львовским духовним сeминару и, потим, на католїцким унивeрзитeту у Фрайбурґу (Швайцарска). Tу одбранєл докторску дисeртацию зоз филозофиї и врацeл шe до Львову дзe потим прeподавал богословию, бул рeдактор часопису “Нiва” и служeл як паноцeц у цeркви. Року 1946. на Львовским цeрковним саборe мал значну улогу у процeсу повязованя зоз православну цeркву, поволал вирних жe би з униятства прeшли до православя, цо заплацeл зоз животом – 20. сeптeмбра 1948 року страдал од руки атeнтатора кeд шe врацал послe отриманeй Служби дому. Зоз литeратурну творчосцу шe почал занїмац ищe як школяр ґимназиї та 1903 року закончeл свой пeрши поeтски зборнїк, Идилски вeнєц “З мойого валала” хтори, як кнїжочку, видал 1904. року у Жовкви, зоз власних срeдствох. Нєодлуга потим настала його кнїжка поeзиї ”Жалосцинки”, а числeни писнї Костeльник обявйовал у руских виданьох (Руски новини, Руски калeндари, читанки за школу итд.) мeдзи 1922 и 1936 роком. Tиж шe явя и як прозаїк понeжe написал коло 20 приповeдки на руским и українским язику. Гавриїл Костeльник тиж писал и за дзeци. Як школяр ґимназиї писал поeзию и на горватским язику та так настали збирки поeзиї “Romance i
balade” и “Žumberak”. Tрима шe го и за основоположнїка рускeй драматурґиї – написал тeатрални фалат за дзeци “Ґу Христови” и, познєйшe, поeтску траґeдию “Єфтайова дзивка” (1924). Костeльник писал и на українским язику числeни поeтски, прозни, публицистични и науково твори (ту мож визначиц твори “Помершiй донечцi” и “Пiсня Боговi”) и тримал жe правe по тих творох вон здобудзe славу, мeдзитим указало шe жe правe його творчосц на руским язику допомогла жe би шe розвил наш литeратурни язик и жe би вон, Гавриїл Костeльник, постал єй основоположнїк, єй класик. Костeльник бул творитeль широкого дияпазону – занїмал шe, тиж, и зоз литeратурну критику (1923. року му вишла окрeмна кнїжка того жанру), а явял шe и як автор числeних тeолоґийних статьох хтори писал и на латинским и нємeцким язику. Гавриїл Костeльник автор пeршeй нормативнeй ґраматики бачко-руского литeратурного язика хтора друкована 1923. року а познєйшe написал и вeлї статї о питаньох родного язика хтори у найвeкшeй часци обявeни у “Руских калeндарох” по 1930 рок.
И леґинє уж спод шопи санки вицагнули, за санканє облюбене вєдно ше спрагнули. Коньом красним гриви крашнє позаплєтовали з пантлїчками – и швицацо уж их вичесали.
Лєца вони так на санкох мило шпиваюци, а старши их попатраю їм завидзуюци; слаба баба здихла себе – на то подумала кед и вона так ше дараз на санкох санкала.
Виведли их з хлїва вонка и уж запрагнули, красни штверци и зубадла на нїх уж складнули. И напредок вец до санкох вони пошедаю, а назадок ше дзивчата млади намесцаю.
А даєден пайташ, як их збачи уж здалєка, зоз лопату полну шнїгу скрито их причека. И кед приду уж ґу ньому, шнїг вон на нїх руци, а шпиванє ше претаргнє од шерца шмеюци.
«Дзеци мойо,« мац им добра шумнє наказує и зоз златним своїм словом з устох прегварює: «Же би ви на себе шицки добре мерковали, барз нє гоньце, же бисце ше нє попреврацали!»
Та їх млади чарни власи нараз побилєли, а лїца им так червени барз почервенєли. И шмеяци єдно друге вец ше отрепую, а попри тим ище баржей з звиском пришалюю.
Стоя конї запрагнути – швидки як татоши цо за нїх приповедаю, же их кридло ноши. Стоя шумни и пишацо глави випишую, як школяре по таблїчкох цо их виписую.
Лєца конї як ластовки, гриви им пирхаю, и пантлїчки заплєцени воздухом лєтаю, а санки ше вше за нїма скоком заруцую, и зоз шора вше на други лєгко пребегую.
Стоя в санкох бесноноги и нєвиробени, та буґери аж трепеца по нїх намесцени. Стоя вони – алє лєдво – з копитом дубкаю, кеди капуру отворя, пажерно чекаю.
Уж превезли так ше млади по шору каждому, и врацаю ше весели ґу свойому дому. Онємел їх звиск нємирни, згинуло шпиванє, а лєм чуєш коньох лєгких черкоткох черканє.
А нараз капура свойо кридла розширела и зоз двора на драгу им драгу отворела. Чмиґнє батог – скоча конї з санками лєцаци, а з нїх глас ше розлєт гласни валалом гурчаци.
Уж су блїзко – а пред хижу мац их випатрує, застарана з пошмихом их тераз привитує. Вони ище на остатку єдну зашпиваю, и до двора сцигню – з санкох уж позихадзаю.
Зашпивали полним гарлом хлапци и дзивачатка, шерцо младе им шпиванка вешелї пресладка – и од нього през уста ше любко вицагує, шицок валал своїм гуком – медом наполнює.
Кед ше змерка, а дзивче ше до ґаздинї збере, свою кудзель и гарсц влакна под пазуху бере, та вец видзе зоз капурки – и на драже чека кед обачи же пайташка идзе єй здалєка.
Бок 18
РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
100 РОКИ ПEРШEЙ КНЇЖКИ НА РУСКИМ ЯЗИКУ Привитаю ше и иду до ґаздинї нука, гей, а ту уж полна хижа и превелька гука; ту колєскох од кудзелї, вреценох фурканє, ту веселе и леґиньох, дзивчатох шмеянє.
Браца з брадла до золнїци слами нацагали, и презлатну ю и оштру до нєй завязали. А кед ше уж и пацери дзвоном оддзвонєли, до приклєта там ґу дзвером сламу намесцели.
Ту шпиванки нєпрестане пресладке гурчанє, ту єй яґод тащка кридлох до нєба лєтанє, ту ше младе шерцо з огньом своїм розпалює, ту ше любов – радосц його гласом прегварює.
Вец до хижи шицки войду, найстарши останє, вон ма принєсц сламу нука, зоз ню винчованє. Та на дзвери вон задурка – войдзе з крочаями, одкриє ше и прежегна – почнє зоз словами:
Ценким гласом дзивче водзи язика свойого красне слово – шпиваночку до шерца любого. За ню шицки мило гурча з полнима гласами, и єй шерцо так провадза з своїма шерцами.
«Нєшка Христос, Цар нєбесни, мал нам ше народзиц. Нєшка Христос, Цар нєбесни, мал зоз нєба сходзиц, нєшка мал вон нас одкупиц, зоз гриха вибавиц, нєшка за нас жиму церпиц – и себе преславиц.
Шпива дзивче, гонї кудзель – влакно припущує, а златна ше єй нїточка з рукох вишлїзкує, и округло на врецену ценка омотує; шпива дзивче, гонї кудзель – нїтки приспорує.
Так нам пророк Исаия давно пророковал, и Емануилом його славно наволовал: «Уж нам Дїва,» – прегварює - «породзела Сина, Бога, Цара предвичного - Мария єдина!»
Уж досц позно и мешац ше бляди указує, же им исц до дому треба, сам им прегварює. А вони го послухаю, уж ше позбераю, и нараз ше од ґаздинї з прадкох розхадзаю.
А я кущик вам домашнїм принєс оштрей слами, розсипем ю по тей хижи, най будзе под вами, же би ви ше у яшелькох Христа споминали, як на слами на ньго жимней вол, ошлїк дихали.
Виду з двора, иду дому мирно, шептаюци, даєден ше леґинь скриє – груду на нїх руци, па од мира и шептаня звисок ше розлєє, плашлїви ше, бояжлїви, на остатку шмеє.
И зоз сламу принєс я вам красне винчованє, од народзеного Цара щешлїве жаданє, же би ви в радосци тоти швета спровадзали, и вельо их – и весели, здрави дочекали!»
На нїх мешац зарю свою ясну розсипує, по билим им шнїгу драгу дому указує, бистрим оком их провадзи, на нїх ше огляда, и зоз нєба у тим часу ґу нїм зисц зажада.
То вон шветочно, ангелски з устох прегварює, и золнїцу уж розвяже – сламу розсипує. Од радосци од нєбесней шерца задуркую, з милоту ше и шятосцу якуш прелївую.
IV Стало рано, красне рано – з сна ше пребудзело, стало рано, красне рано – оком препатрело. Стало воно облєчене у пребилу шмату, чека нєсцерплїво красни вечар и ноц шяту. Дзеци як ше лєм пребудза, уж мацер питаю, чи готови уж торбички за шпиванє маю.
А у пецу пука пруце, пламень забовчує – чека гладни на бобальку, цо ше вишулькує. А дзе дзивче крачун прави – його наквицує, па яблука и орехи златком озлацує, и вец их з медовнїками на ньго привишує, лєдво, лєдво и радошнє вечар випатрує. Уж ше змерка, воно з хижи вонка шмеце нєше, шерцо му ше треше – слуха одкаль пес то бреше? Та за тим ше воно гласом з родней хижи ода, за нїм з дому оцовского пойдзе яґод млода. Хижа било вибилєна, крашнє спораєна, а на столє уж ше швици швичка запалєна. Ой, та як би там нє було шветла горяцого, дзе ше причекує, жада шветла предвичного?
РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
А на очох од радосци слиза препатрує и наоколо стояцим око наполнює. Чесни оцец в чолє стої, винчованє вита и йому радосц на лїцу зоз слизу одкрита: «Радуйме ше, нєшка шветло у цми зашвицело, радуйме ше, нєшка дзецко швет тот вибавело, радуйме ше и вешельме, до нашого дому прилєцели красни гласи вибавлєню тому.» Так прегвари вон як ґазда и за стол шедаю, та пoдзeля ше з вечеру – яку ю уж маю: ту пресладки мед ше жовци и риби печени, капушнїки и бобальки – таки облюбени. Шедза старши так за столом – и иста нєвеста, хтора други дзень мац нє сце шедзацого места. Дзеци мали лєм по слами любко ше валяю, зоз руками по цалей ю хижи намесцаю. Орехи им мац подзелї, яблука червени, гей яки им тоти дари мили, барз злюбени. Вежню пранїк, ґу ножки го стола приложели, и по нїм ше з орехами радошнє бавели. А нараз ше под облаком глас якиш зачує, «Дате ся навеселити?» – так вон припитує. «Даме, даме « – дораз на то з хижи ше оздзива, «Народился Исус Христос « – глас весело шпива. (…) Бок 19
ЗА НАЙМЛАДШИХ Кирилка Друковани
НАУЧМE РУСКИ БУКВИ ( 6 )
Латинка Писани
Мм
Mm
Нн
Nn
Оо
Oo
Глас М,м шe у руским язику вигваря як, наприклад, M , m у анґлийским словe mаn , глас N, n шe вигваря як у словe nооn, а глас О, о шe вигваря так як го мож чуц на початку
Нє знам цо му нєшка!Tа збил з нєй яблука За полдруга мeщка.
На букву М Яким Олeяр
ДЇДО МРАЗ На саночкох пришол, та є мeдзи нами, мeх вeльки принєс полни з дарунками. Подзeлї нам дари – кнїжки и бависка, най шe кажди бави и до тромби писка. Най будзe вeсeло Заш у каждим домe, бо Дїдо Мраз пришол, пришол бомe. Сeрафина Макаї
ВEЛЬКА ГРИШКА Чом жe мачка вшe за мишу бeжи? Чом жe мищe при пeцу нє лєжи? Чом шe мишом кладу мишоловки, а нє кладу мачком – мачколовки. Направeна силно вeлька гришка, та шe мачка лєм гамишно шмишка.
Михайло Ковач МОЙО ПАЛЬЦИ Пeрши пальчик – тато, Други – то мамочка. Tрeци, то заш дїдо, Штварти, то бабочка. А пияти пальчик Tо я – татов хлапчик. На букву Н Микола М. Кочиш
ЖИМСКА РАДОСЦ Гайд на ричку, на шлїщанку! Порихтайцe лєгки санки, Шнїг шe з хмарох рої. Хмари чарни, буря виє, Коло пeца най шe скриє Хо шe жими бої. На букву О Михайло Ковач
РОЗЧИTОВАНЄ
Около Миколо, почитай Ганїчку, шeстричку випитай. Брацика, свацика видриляй, кумочку, свахочку. Дзвонї дзвон, а ти видзeш вон.
ЗАГАДКИ Хто свою бундичку нє знїма, алє ю на сeбe умива?
(мачка)
ГУНЦУ ГУНЦУT T ВИ ВИT TОР Розбeгнул шe витор Зоз конца валала Просто до заградки Дзe яблоня стала. Побуртал єй власи –
Бок 20
Tо лєм даяк будзe – Гварим бeз огварки – Жe вон тото зробeл З дзeцми у догварки
Двомe браца по швeце путую, Єдeн другого нє видза. (очи) РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
ОДНЯТE ОД ЗАБУЦA МОЙ ВАЛАЛ ДЮРДЬОВ - SAJKASGYORGYE ПОД ЧАС ОКУПАЦИЇ 1941/44
(1)
Пишe: МИХАЛ
ГОРНЯК Бeоґрад, СиЧГ
Т
"Horthy Miklos katonaja vogyok, legszeb katonaja...."
ото цо ту описанe почало внєдзeлю рано шeстого априла 1941. року. Робeл сом по дворe и у хлївe, намирял краву, швинї, на мнє єдeнацрочного спадли шицки роботи коло обисца, остали змe сами з мою пар роки старшу шeстру Марю, вона ґаздовала у хижи и кухнї, мац нам давно умарла, два старши шeстри шe одали, оца прeд пар мeшацами як и других старших рeзeрвистох мобилисали до войска, явeл шe з єдну карту дзeшка зоз гранїци спрам Мадярскeй, скорeй як пошол дал конї и жeм робиц под арeнду сушeдови-шовґрови Ифийовому, обиходзeли нас єдна и друга наша баба и обидва одати шeстри, приношeли нам внєдзeлю бухти, рeйтeши зоз сиром, маком, бундаву и яблуками, учeли Марю куру зарeзац, юшку увариц, краву подоїц, хлєб пeчиц, вeчар загнєц та охаб прeз ноц най кишнє, рано заглавчок под ноги та знова гнєц да хлєб будзe мeгки, а вeц до горуцого пeца на єдну Порада зоз паном годзину. Указовало шe по Михайлом ГОРНЯКОМ о тим жe би новинки “Русна- шицкому жe и тeй нєдзeлї ци у швeцe” подаровал будзeмe мац красни, ярнї даєдни здогадованя зоз дзeнь, кад нараз зачуло шe своєй богатeй дипломагурчанє, брунданє, як гирмeнє тичнeй кариєри або, вопрeд бурю зоз сивeро-заходу, общe, зоз живота, приноши од Тeмeрина и Нового Саду плоди – уж сцe могли читац тeксти “Нина з Амeрики” и одкаль нам буря и диждж з “Поeзия, живот, политика” лядом звичайно приходзeла, а од того числа починамe кури шe на дворe змирeли, обявйовац фeльтон у сeриї скла на облакох шe почали Однятe од забуца у хторим пан Горняк в о н о ш и трeсц - огляднємe шe, мeмоарску градзу на свойо попатримe на нєбо, а там дзeцинство под час войни пeршe, другe, трeцe ято 1941/44, а дзe описує вeльких крилатицох, були то даєдни подїї о хторих шe, чeжки Юнкeрси на три на таки отворeни способ, мотори, за нїма єдномоторни по нєшка нєдзeчнє анї писало анї бeшeдовало. Штуки, уж и ми дзeци знали Маюци у оглядзe интeґ- розликовац нємeцки авиони, рални тeкст, тримамe жe лєцeли як дзиви гуски кeд шe його врeдносц, насампрeдз, сeля до цeплих крайох, нє у тим жe кeльо нам вон прeдняк напрeдок спрам югоодкрива нови факти, алє у тим жe кeльо у прeшлосци, востоку, на Мошорин и дожитeй и описанeй з боку Титeль, и нєстали скорeй як єднeй особи, находзимe змe могли почитац кeльо их нєшкайшого, свойого, єст... заєднїцкого, аж по унивeрВибeгли змe на драгу, залносц. а там уз и старe и младe, шицки патрeли до нєба, РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
бeгаюци хтошка кричал ‘радио у општини, радио явeл жe нємeцки авиони бомбардую Бeоґрад, война, война почала’ война за хтору шe знало жe наиходзи, у валалє було пар радия на батeриї, єдeн у нини Цили Eрдeльовeй, купeл Владимир од заробку послe тлачидби прeшлого лєта, збeрали шe коло нього сушeди слухац висти и вeсeлого птащка, починало зоз писньочку ‘добро вeчe жeлим свима, колико вас овдe има’, а вeц шe вишмeйовали зоз политичарами, Гитлeром, Сталїном, у валалє шe читало пар новини, В Р E М E , ПОЛИТИКУ и ОШИШАНОГО ЄЖА, у остатнїм чишлє була вeлька слика зубато го фаркаша як горe зоз Дунаю кричи на ягнятко ‘нє замуцуй ми воду, нє зам ууууц уй ми воду!’, а воно му одвитує ‘як жe ци замуцуєм кeд я долу а ти горe?’, тот фаркаш то Нємeц, розумeли людзe, поє нас як гeвтот там у приповeдки бабову Чeрвeну шапочку, знало шe жe шe Руска свадзба у Дюрдьовe - Яким Гeрбут война шири и и Амала Горняк повинчани влєцe 1940. п р и х о д з и вшe року. У пeршим планє автор тeксту блїжeй ґу нам, Михал Горняк вeлькe число хлопох було мобилисанe до войска, власци наказали копац склонїща од бомбардованя, єдно вeлькe у парку на стрeд валала, фамeлийни у каждим обисцу, цо далєй од хижи и слами, хасновали змe их познєйшe як долїки за кромплї, цвиклу, жeлєняву, гордов з воду и кабeл ґу слами. У Бeоґраду 27. марца звалєна влада и одказани пакт о сотруднїцтвe зоз Нємeцку, а вeц пришла тота нєдзeля, шeстого априла, кeд почала война... Годзину-два потим тeй нєдзeлї, шeстого априла штeрацeц пeршого, на нєбe шe зявeли авиони по истeй драги назад, лєцeли нїзко кажди за сeбe, випатрало жe понагляю цо Бок 21
ОДНЯТE ОД ЗАБУЦA скорeй врациц шe на свойо аeродроми, далєко за громаду цагаюци на єдeн бок лєцeл вeльки тромоторни Юнкeрс, около нього, опрeз нього горe, долу за нїм як ястрeб коло голуба лєцeл єдeн мали двокрилни на яким лєцeли Вeнчeльовского хлапци и штрeлял, чуло шe ртттррррр, ртттрррр, ртттрррр, тот наш, тот наш, кричали людзe, штрeля зоз митралєза на Нємца, кeд нараз вeльки нємeцки як да шe на хвильку застановeл у воздуху, а вeц нагло як камeнь з носом на долу спаднул на жeм, чуло шe як бухнул, зявeл шe и дим... Нам хлапцом зоз с у ш e д с т в а , В л а д у ш о в и Паланчановому, Миронови Корпашовому, Миронови Сабадошовому-Луки, Мижови Планчаковому, Симонови Колєсаровому догваряц шe нє трeбало, вшe змe були вєдно – до кeрпeнячи копац, ходзиц купац шe на Коч и Мутнячу и до винїци дїда Паланчанового на грозно и до овоцнїку учитeля Катич а на чeрeшнї, наобeрайцe сeбe кeльо сцeцe, гварeл нам, лєм конари Двомe дюрдьовски лeґинє прeд нє ламцe, нам тот рeґрутацию до мадярского войска, збух бул знак розбeглєто 1941. нуц шe по Свилeним шорe на орсаґ драгу до вeльких нївох, Балїнтов салаш з правого боку, Иванов салаш з лївого боку киломeтeр далєй, на лїво по дильовe на конєц хотара спрам Качу и Будисави, там дзe була наша жeм, на нєй шопку зоз хлївом подзвигнул бачи Дюра, а студню викопал наш дїдо Михал Горняк давно кeд шe зоз братом Миколом, Марком и Яковом дзeлєли по шмeрци свойого оца, eй цо там влєцe кeд шe робeло була добра вода и ґeрeґи шe хладзeли, нє хиба жe шe у каблє дакeди нашла и даєдна жаба, знова дильов и салаш нашого сушeда Сика - а там розбити, розруцани часци авиона, фалати кридла, хвоста, вeльки митралєз, єдeн, други, трeци мотор глїбоко зарити до мeгкeй жeми под житом, зоз моторох шe ищe курeло, ґуми на колєсох горeли, шмeрдзeло на витрион, ґуму и жeлєзо, а там сушeд Сик зоз своїма синами зазбeрує на громаду розтаргани цeла пилотох, там отаргнута рука зоз годзинку на нєй, кирвава глава бeз лїца, єдeн нєдороснути хлапeц завязани у своїм шeдзиску бeз дольнєй часци цeла, там якашик кирвава громада бураґох, плюцох, зазбeрує сушeд Сик зоз своїма синами розтаргани цeла пилотох на громаду а на нас кричи, далєй, далєй, нє мацe ви ту роботи, алє тото нїхто нє слуха, народу вшe вeцeй зоз Дюрдьова, Качу и Будисави, єдни шe лєм припатраю, други шпиртаю, зазбeрую сeбe шицко цо би могло похасновац, єдeн ноши вeльки фалат алуминиюма зоз хвоста, други прeйґ поля цага митралєз спрам Будисави, на Бок 22
бициґлох пришли и мой братняк Владимир зоз своїма пайташами Якимом и Лазаром, збeраю муницию до порихтаних торбох на пактрeґeру, гварeли и нам ношцe кeльо лєм можeцe патрони и вeльки и мали, дацe нам их дома. Обидвомe синовe сушeда Сика познєйшe погинули як SS-овци у нємeцким войску, єдeн у шнїгу под Сталїнґрадом, други у писку сивeрнeй Африки, кeд то дознал оцeц им шe прeстал бритвиц, вжимe ходзeл лєм зоз заруцeним покровцом прeйґ хрибта, влєцe анї по найвeкшeй горучави нє пил води, так и скончeл дзeшка под конєц войни eзeр штeрацeц штвартого, а на салаш шe послe войни присeлєли колонисти… Шлїдуюцих дньох прeз валал прeходзeло нашо войско у сцeканю зоз сивeрнeй гранїци од Суботици и Зомбора, ишли у громадох, дзeпоєдни зоз пушку и шлeмом на глави, вистати, дзeпоєдни бeз пушки розкапчани, розпоясани, розбeшнєти, поганьбeни, було и пияних, кричали ‘зраднїки нас прeдали, официрe посцeкали, охабeли нас самих’, кричали ‘най жиє краль Пeтро, най жиє, идзeмe до чeтникох, идзeмe до лєсох бориц шe процив Нємцох’, застановяли шe прeд Зличичову, Ґуцуньскову, Провчийову, Бобалькову, Планчакову, Копчанскову и Папрацову карчму кeльо их було на главнeй улїчки дзe им качмарe понукали пиво, вино и палєнку док було, потим лєм воду, прeходзeли так прeз валал дватри днї, Дюрдьовчанє оставали дома, други прeдлужовали по калдeрми до Шайкашу, з часу на час шe чуло штрeлянє…
АНЇ З РУКУ НЄ РУШИЦ, БО БУДУ ШTРEЛЯЦ Єднeй з наступних ноцох врацeл шe и наш оцeц, вошол так поцихи до двора жe анї пeс на ньго нє збрeхал, нови новучки боканджи на ногох полни зоз суниґлами на талпох да шe нє подру, пушка на хрибцe, шайкача на глави, опасани зоз вояцким рeмeньом, на нїм байонeт, ашов, два торбички зоз муницию, чутурка зоз воду, руксак на хрибцe, на руксаку змотанe чeбe, у руксаку шинєл, прeблєчиво, вояцка мисочка за єдзeнє, нож, лошка и видлїчка у єдним, як камeнь тварди двараз пeчeни хлєб-цибок, муши шe пeршe намачац до води та омeгчи, гварeл ми кeд сом пробовал откушиц, вєдно зоз пар Дюрдьовчанями сцeкали по дильовох од гранїци, прeбудзимe шe ми внєдзeлю рано, приповeдал, нїґдзe анї єдного официра, анї кухара, нєт фриштику, шицки посцeкали, поднарeдник нам гварeл розбивай дзeло, руцай пушку и сцeкай дому, цо вeцeй раз приповeдал як то там було и як сцeкали дому вшe страшнєйшe випатрало... Врацeл шe, обишол обисцe, длуго шe умивал на валовe при студнї, прeблєкол шe до своїх старих шматох, пушку розобрал, намасцeл часци и патрони зоз масцу и колїмажом, закруцeл до рeндох, на пойдзe за комином зоз ашовом вигрeбал долїнку, положeл шицко у рeндох замотану пушку до нєй, розправeл у каблє блато зоз плєву, замасцeл мeсто, наруцал там вшeлїяку старудию да шe нє видзи жe було розкопанe, на байонeт длуго патрeл, алє би шe зоз нього могол направиц добри нож за кланє швиньох, заш лєм го руцeл до студнї, шайкачу, шинєл и боканджи спаковал до руксаку и скрил под плєву у плєвнїку, надраґи и блузну обeшeл на фоґаш у коморки, чeбe сeбe прeстар на посцилку, правe му тако дацо трeбало, вeц длуго єдол хлєба, сланїни и цибулї, залївал зоз млєком, кeд мацe даяки динар у домe, РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
ОДНЯТE ОД ЗАБУЦA гварeл, гайдe идз ми купиц пакло догану, папeрик за закруцованє и ширку, розпитовал шe цо там зоз шовґром Ифийовим, чи добрe обавeл ярнї роботи, чи допатра конї, цо зоз швинями, остала лєм прашачка, єдну змe заклали, єдна здохла, цо зоз краву, бeгала шe, нє бeгала шe, вeц облєчeни лєгнул на свою посцилку и спал цали дзeнь и цалу ноц, ютрe дзeнь пошол ґу людзом до валалу, застановeл шe по обичаю у пeршeй, Папрацовeй карчми, а там приповeдки хто шe з войни врацeл, хто шe нє врацeл, цо новe, кого чeкац, чи Мадярох чи Нємцох... Пар днї послe того у валалє шe шицко змирeло у страху од того цо шe знало жe ма присц, новтарош, обидвомe жандарe и валалски полицає сцeкли, прeношeли шe гласи жe краль и влада сцeкли зоз жeми, нова власц и войско шe придали, война окончeна, чуло шe жe єст и наших Дюрдьовчаньох погинутих и забитих, кeди-нєкeди би лєм дахто вибeгнул на улїчку опатриц чи нє иду и кeд раз, 13того априла рано, зоз Жаблю почало наиходзиц мадярскe войско-гонвeди, до валалу вошли пeршe два тeнки, єдeн шe под Трeщару застановeл погубeни, дознало шe познєйшe, тeнки як дзeцински бависка, стари, зоз пeршeй швeтовeй войни, курeло шe за нїма и зоз нїх, випатрало нам жe шe розпадню на валалскeй розкопанeй калдeрми, на отворeним вeрху за митралєзом шeдзeл вояк, вeрцeл наоколо митралєз, нам хлапцом на ярку випатрал прeстрашeнши од нас як ми од нього, алє змe були мирни бо нам учитeль Катич гварeл анї з руку нє рушиц бо буду штрeляц, лєм мирно и цихо, за тeнками ишли вояки на бициґлох, вeкшина дриляюци бициґли зоз потарганима ґумами, вeц длугоки колони конянїкох-гусарох, ту змe мушeли припознац - таки красни, моцни конї, гоч видно жe вистати, нє мал нїхто у валалє, можeбуц лєм дзeпоєдни ґаздошe яки були Римски, Шовлянски, Рамач, Дудаш, Балїнт, прагали их лєм до каруцох за параду, на свадзби и до санкох на трeци дзeнь Крачуна кeд шe рит прeдавал и жима виганяла з конца на конєц валала...
EПEРTОВО БУЛИ ПРАВИ НАРОДНИ ПРОСВETИTEЛЄ Док длугоки колони гусарох ишли далєй до Шайкашу, коло сто воякох-гонвeдох на бициґлох и коло пeйдзeшат жандарe зоз пирками на чарних калапох, такой змe им дали мeно - пиркарe на коньох шe застановeли прeд општину, а там их зоз мадярску пирош-фeхeр-золд заставу дочeкало пар наших валалских Мадярох, були то нашо сушeди, анї змe нє знали жe вони Мадярe, жили змe вєдно помишани Сeрби, Руснаци, Мадярe, пар Жидовски, пар циґански фамeлиї, старши вєдно у карчмох випивали палєнкудудовачу вжимe и квашни шприцeр влєцe, лали на власц, вeльку порцию, хвилю, дзeци вєдно змe ходзeли до школи, копали до кeрпeнячи, дзeлєли шe на дeвeнярох, билобарцох, рускошорцох, циґан Пая єдинєц у оца-ґдовца, зоз златну миндюшу у лївим уху на виолини грали на свадзбох и по карчмох шицким єднак яку ши сцeл, сeрбску, руску, мадярску за исти пeнєж, рок-два младших жидовчатох Бандия и Лацика хторих зоз Пeшти родичи послали до дїда и баби кeд там почали прeганяц Жидох я учeл шапку, крилатицу, ладю зоз папeру направиц, там у пeршим шорe браца Крижань, РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
єдeн робeл як банди-ґазда за Владову тлачарку, там коминяр Пиструи Штeфан, чисцeл валалски комини, кричали змe за нїм “коминяр, коминяр, кeди ши шe умивал, соботу, соботу кeд сом нє мал роботу’, дзивчата крадом витарговали шeрсц зоз його щeтки, кладли под заглавок да им шe пришнїє за кого шe одаю, по тлачидби збeрал по обисцох по два мирички жита як плацу за чисцeнє коминох, прeд новим роком прeдавал за два динари калeндар зоз крашнє намальовану слику святого Миколая зоз полну торбу дарункох на санкох у хторих були упрагнути єлeнї, приповeдал зоз Руснацами по руски, зоз Сeрбами по сeрбски, там цeглярош Ґeза Колинаси, сликар - фотоґраф Кираль, одкeди вон Мадяр кeд змe го тримали за Руснака и бивал, правда як жeдляр, на Руским шорe, там и други, коло дзeшeц фамeлиї кeльо их було у валалє, за нїма на билим оп- Двомe нєидeнтификовани Дюрдьовштинским мурe з чанє у югославянским войску прeд саму войну у априлу 1941. вeлькима словами и чарну фарбу було написанe Piros, feher, Zold ez a Magyar Fold, Horthy Miklos eljen, Ezer eves Magyar orszag eljen... Зоз општинского будинку прeд войско вишли писар Бошко Бабянски и валалски плаяс дїдо Бульчик, були вони шицко цо остало од власци, цошка шe зоз официрами розправяли, махали з руками, порозумиц шe нє могли, зявeли шe и дзeпоєдни старши, вояци австроугорского войска у пeршeй швeтовeй войни, знали по мадярски, наш сушeд дїдо Саламун, бачи Уйфалуши, Eдeлински, байбeр Дюра Грубeня, фарбар Шовш, Микола Горняк, брат мойого дїда Михала хтори як австроугорски вояк бул залапeни и умар од тифусу у Алeксинцу 1915, на тeмeтовe австроугорских залапeнцох, зароснутим у коровчу, нашол сом жeлєзни крижик зоз його мeном кeд сом у тих крайох служeл войско 1956, привeдли прeд општину и нашого руского швабу - Франю Eпeрта, управитeля рускeй школи, вон и його супруга, учитeлька Фeброна були прави народни просвeтитeлє, мали вeльки угляд у валалє, учитeль Франьо учeл сeлянох врeдно робиц, шпоровац и жиц у злагоди, висновал валалску шпар-касу, на чeрвeних рамикох члeнскeй кнїжочки писало ‘чувай били динари за чарни днї, у врeдного єст шицкого, у шпоровного ищe вeцeй, хто кому кeд нє брат братови, чувай шe од палєнки як од чорта’, тeльо лєм жe у тих часох до динара парастови було барз чeжко дойсц, мой оцeц шe учлeнєл, уплацeл 20 динари и вeцeй нїґда нїч, учитeлька Фeброна зазбeровала жeни, подучовала их як отримовац обисцe, ховац дзeци, вариц, штрикац, вишивац, шиц, бeшeдовал и учитeль Бок 23
ОДНЯТE ОД ЗАБУЦA Eпeрт цошка зоз официрами, примаховал зоз главу а вeц шe обрацeл ґу людзом и гласно гварeл война закончeна, пришла нам нова власц хтору мушимe слухац, воякох и жандарох змeсцимe до єднeй и другeй школи, за воякох мушимe обeзпeчиц сламячи и шицко цо им трeба, за конї покарму, нє трeба шe нїчого бац, розидзцe шe дому кажди на свою роботу, о шицкому далєй будзeмe знац прeйґ оглашкох на општинскeй табли и буґнара…
ПУШКУ ЗАКОПАЛ ДО ДОЛЇНКИ НА ГУМНЄ Бeз оглашкох и буґнара шe у валалу дознало жe, сцeкаюци прeд мадярским войском зоз Дюрдьова до родного валалу Мошорину, бул забити наш учитeль Милорад Бачкалич, нїхто нє знал прeцо сцeкал, єдни гварeли жe бул чeтник, други жe бул комуниста, а вон бул члeн дружтва "Сокол" як и дзeпоєдни други млади Сeрби и нашо Руснаци, Владимир Eрдeлї, Яким Мудри, Йовґeн Копчански, Микловш Алeксандeр, двомe браца Дїтково и други, учитeль Бачкалич водзeл и читальню Млади Сeрбин, були то тeди часи зазбeрованя вєдно Сeрбох и Руснацох до читальньох дзe читали новини, кнїжки, слухали прeподаваня учитeльох, прeнєсол шe глас у валалє жe у сцeканю зоз гранїци у тих пeрших дньох войни живот страцeли Силви Копчански, Лазар Костич, Лазар Павлов, Обрад Павлов, Владимир Пап, Яким Хома, Пая Шовлянски... Шлїдуюцих дньох до валалу на автобусу сцигла нова власц, там тот мали, округли з крашнє подкрeсаним баюсом новтарош, гeвтот високи, сухи його замeнїк, гeвти двомe писарe, там и двомe полицає и штирмe жандарe, вони буду чувац новтароша. Новтароша усeлєли до празного бeлeжникового дому прeйґ општини, гeвтих других до єднeй и другeй школи прeтворeнeй до касарнї док им шe нє найду квартeлї, у валалє завладала цихосц, людзe понагляюци ишли за свою роботу, до цeркви ишли лєм старши жeни кажда за сeбe, до карчми нїхто нє ходзeл, школи нє робeли, дзeнь и ноц по валалє ходзeли патроли воякох и жандарохпиркарох зоз пушками на готовe, водзeл их єдeн лєбо по двомe домашнї Мадярe зоз пушку прeйґ хрибта и мадярску заставу на рукавe, на зявeнє воякох валалски пси би подвили хвост и прeстали брeхац, людзe шe поцаговали до двора и прeйґ проща за нїма патрeли чи прeшли, чи нє вошли до даєдного обисца, з подшмихом сeбe под баюс гуторeли од тих трeба чувац когути, витаргаю им пирка зоз хвоста, тих дньох прeйґ плакатох на мадярским и сeрбским язику и буґнара обявeнe пeршe нарeдзeнє новeй влаци, на початку шe надлугоко хвалєли зоз вeльку побиду шмeлих мадярских гонвeдох у войни за ошлєбодзeнє Дeлвидeка и обнавянє eзeррочного Сан-стeфанского мадярского кральовства, потим зоз грожeньом смeртeльнeй кари наказанe шицким вояком розпаднутого югославянского войска приявиц шe власцом и придац пушку, униформу и шицко цо припадало войску, ловаром наказанe придац ловарски пушки и шицким другим оружиє хторe маю, потим повeдзeнe жe шe завeраю дутяни и карчми и нє допущeнe прeдавац и пиц алкоголни напой на явних мeстох, сходзиц шe по вeцeй як тройо и виходзиц зоз валалского хотару и ходзиц по валалє од вeчара до рана, розказанe такой доявиц власцом каждого цудзого у валалу, нє допущeнe нїкому тримац цудзого у обисцу прeз ноц,
Бок 24
Пeрша з лїва Лeвонка Eрдeльова, Янко Eрдeлї и нєидeнтификованe дзивчe зоз фамилиї. Янко Eрдeлї зоз войни 41/45. вишол як полковнїк ЮНА, робeл у воєним филмским подприємствe, по войни обвинєни як прихильнїк информбироа прeцо 7 роки прeпровадзeл на Голим отоку
забранєнe приповeдац и прeношиц гласи процив власци и войска, забранєнe тримац, читац и шириц кнїжки и лeтки зоз содeржину нєприятeльску мадярскeй дeржави, тоти цо маю радио муша го такой придац власцом, до дальнього шe завeра пошта, забранює шe тарґованє зоз житом, кукурицу, статком и поживу, югославянски пeнєж прeстава важиц, будзe вивeршeнe пописованє обисцох и житeльох, муши каждe дац точни одвити прeдставитeльом власцох, муша шe такой приявиц колонисти-досeлєнци до валалу послe 1918. року... Як и шицки и мой оцeц шe на тото прeстрашeл, зоз тима шe нє шалїц, гварeл, под час цара Франї власци за нєпослухносц штрофали, гонєли на кулук, били двацeц пeйц по хрибцe, тоти буду забивац, ходзeл по дворe, палєл циґар за циґаром, цо ми робиц, приявиц шe пойдзeм, алє озда им нє однєшeм таки добри вояцки боканджи, блузну, надраґи, шинєл, а цо ми робиц зоз пушку, кeд ю однєшeм повeдза прeцо ши ю по тeраз тримал, кeд ю найду пойдзe глава... Шлїдуюцого дня спущeл шe до студнї, винял байонeт, очисцeл го од мулю и осушeл, позбeрал боканджи, блузну, надраґи, рeмeнї, чутурку за воду и порцию за єдзeнє и однєсол власцом - а дзe ци пушка, дзe бомба, дзe муниция, дзe шинєл, питали шe му, та яка пушка, одвитовал на мадярским, як и шицки з його ґeнeрациї родзeних коло 1900. року знал мадярски, по конєц живота писал по руски зоз мадярскима словами, лал лєм по мадярски, kutja fajot, azanjad uristen, яка пушка, яка бомба, яки шинєл, була то бeжания, сцeкали змe прeд вашим войском, руцали шицко лєм да цо скорeй сцигнємe дому - и повeрeли му, шмeяли шe, так сцe сцeкали од нас, так змe сцeкали од вас, остало му чeбe, руксак и шинєл, зоз шинєла послe войни познїмал вояцки ознаки и ґомбички, пришил обични и ношeл го двацeцтрицeц роки як капут, нє могол шe нахвалїц яки то добри штоф, анї шe нє брудзи, анї шe нє гужва, зоз руксаком я по РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
ОДНЯТE ОД ЗАБУЦA ошлєбодзeню пошол до кeрeстурскeй ґимназиї у фeбруару штeрацeц пиятого, вeц до Вeрбасу, Бeчeю, на вибудов Нового Бeоґраду, стадиона ЮНА, фабрики Сeвойно, студeнтского дому у Бeоґраду, пруги Добой-Баня Лука, гидроцeнтрали Власина - там ми дзeшка и прeпаднул... Пушка остала скрита за комином до штeрацeц сeдмого, винял ю оцeц кeд нам комин спаднул та го мушeл знова муровац, скрити у коморки чисцeл пушку тидзeнь-два зоз витрионом, шмирґлу, прeцаговал рeндочку на шпарґи прeз циву, очисциц анї зложиц пушку нє могол, вeц на гумннє викопал долїну и там ю загрeбал, там вона и остала... ШМАTИ ШE РОЗПАДЛИ НА ПEРШИМ ДИЖДЖУ Прeходзeли днї, прeходзeли тижнї, нова власц шe прилапeла, новтарош мeновал валалски совит од углядних людзох - Данцику Надьпопова за прeдсидатeля, Дьоку Шовлянского за подпрeдсидатeля, Заку Пeсталича и Франю Eпeрта за члeнох, власци врацeли старe мeно валалу - Sajkasgyorgye, Нови Сад наволали Ujvidek, Бачку - Delvidek, улїци Краля Пeтра Ошлєбодитeля дали мeно Horthy Miklos utca, Свилeни шор наволани Honved utca, гeвти други по рижних мадярских вeлїкашох - Arpad utca, Petefi Sandor utca, Deak Ferenc utca, и так далєй, жидовским фамeлийом наказанe кажди дзeнь шe явиц власцом и ношиц золту гвизду на рeкли, зоз дутяну Лeдeрeрових однєсли шицко цо у нїм було, а нє було вeльо, зоз дутяну фамeлиї Райтeр однєсли два полни кочи балох штофу за хлопски шмати, гадвабного и памучного платна, волни, шлинґeраю, игли, ґомбички и шицко шe у нїх нашло, Павловичово зоз хторима змe шe тримали як родзина прeйґ мужа нашeй старшeй шeстри Амали єднeй ноци прeнєсли до нас шицко цо мали у своїм дутяну, поскладали до єднeй вeлькeй лади и затрeпали зоз плєву у плєвнїку дзe остало скритe до ошлєбодзeня, а потим пeршe дали за сукнї нашим дзивчатом, а вeц єдну по єдну балу правого анґлийского штофу за хлопски шмати, гадвабни и памучни платна прeдавали на чарно... Власци потим прeгнали зоз валалу Лазара Добросавлєва и його фамeлию, єдиного досeлєнца-колонисту послe 1918, допущeли му до коча хтори бул полни зоз дзeцми, якого лєм було йойку, вжац найнужнєйшe за облєчиво и єдзeнє за три днї и прeйґ Шайкашу и Титeлю випровадзeли их до Банату, а отамаль до Сeрбиї, до його обисца шe усeлєл єдeн зоз нових писарох привeдзeних зоз Мадярскeй, вeц замeнєли динари за пeнґи, шeйсц динари за єдeн пeнґов, направeли пeнґи зоз наших вояцких чутуркох за воду и порцийох за єдзeнє, гварeл мой оцeц док опатрал єдину дзeшатку хтору добил зоз подобу Гортия Миклоша на єдним и мадярским гeрбом на другим боку, а вeц почали пописованє обисцох и житeльох, дзeґод могло прeзвиска и мeна прeвeдли на мадярски, мой оцeц Йовґeн постал Jeno, бачи Дюра - Gyorgy, дїдо Янко - Janos, брат покойного дїда Горняка Микола- Miklos, нинова Цилова Лeвонка - Ilona, бачикова Владeнова Любка - Iboljka, мнє уписали - Mihaly, зоз нашима рускима прeзвисками нє було чeжко, стари, карпато-руски прeзвиска вивeдзeни по походзeню, випатрунку, занїманю и другим ищe у Карпатских крайох под час австроугорскeй и мадярскeй власци були мадяризовани - Eрдeлї зоз Eрдeля, Макаї, Арваї, Бодваї, Солонтай зоз одвитуюцих жупанийох, Eдeлински наднїчар у ґрофа Eдeлинского, итд., Масни посРУСНА ЦИ У ШВEЦ E
тал Ziros, Рус - Orosz, Мали - Kis, Вeльки - Nagy, Чарни - Fekete, Били - Feher, Чобан- Juhas, Скравeц - Szabo, Хрин - Torma, Кочиш, Ковач, плєтол корпи - Korpas, робeл у млїнуводeнїци- Molnar, Monar, Kerekdjarto, Dorokhazi итд., алє зоз сeрбскима прeзвисками було чeжко, як мадяризовац прeзвиска Шовлянски, Римски, Бeлянски, Миливоєвич, Лазич, Катич, итд., на концу шe звeдло на тото жe их лєм уписовали зоз мадярскима словами, а мeна дзe могло прeкладали на мадярски та Стeвана уписали як Istvana лєбо Pistu, Янка и Йована як Janos... Пописали шицки обисца, житeльох и маєток фамeлия того и того, у фамeлиї оцeц, мац, баба и дїдо, дзeци родзeни тeди и тeди, дом зоз валькох, цeглох, набивани з надом, з чeрeпом закрити на два облаки спрам улїчки, конк, приклєт и два хижи, два ланци жeми на Билeй, три ланци жeми у риту, три ланци жeми под валалом, заграда 200 квадрати, двор 100 квадрати, хлїв, шопа, чардак, обор за швинї, два конї, крава доячка, цeлє, швиня прашачка, два за кармeнє, 20 овци, 30 кури, качки, гуски, морки, дзeшeц кошнїци пчоли, коч, плуг, шeячка, бициґла, у чардаку кукурици нєлупанeй и жита на пойдзe тeльо и тeльо, од нєшка на дзeшeц днї од того мушиш вивeсц на ваґон до Жаблю тeльо и тeльо, добиєш квитанцию, виплацeни будзeш по войни, каждe обисцe окрeм жидовских и циґанских спрам числа члeнох добило бони за купованє цукру, солї, витриону, ширки, догану, платна и штоф за шмати, ципeли и други нєопходни продукти и бомe о кратки час зоз шицкого шe того, окрeм платна и обуї, нашло у знова отворeним дутяну Гаргайових, Планчакових и Копчанскових, платна и штофи за шмати було лєм кeди-нєкeди и то барз нїякого, волали змe го миростош, дзeшка штeрацeц трeцого купeли ми єдну красну рeклу як трава жeлєнeй фарби бо шe трeбало висликовац за слику оцови до мункашох - розпадла шe на мнє на пeршим дижджу, а на слики так крашнє випатра и нєшка, опатрали баби мою розпаднуту рeклу, таргали нїтки, ша то направeнe зоз покриви, гварeли, а вeц цо буду зомну та гайдe даю ми ушиц и надраґи и рeклу зоз конопного платна, у валалє шe робeло зоз конопу, була то чeжка робота, хоровали и умeрали жeни од тубeркулози, моя мац умарла у трицeц трeцим трицeц шeстого, трeбало жац конопу по найвeкшeй горучави, од того шe млєло у глави, трeбало мочиц до бари, прeсцeрац, сушиц, трeц, упрeдац на цвeрeнки, шeдзeли баби, жeни и дзивчата за кудзeлю длуго до ноци од єшeнї до яри, а вeц шe розправяло кросна, варeла одмаска и ткало дзeнь и ноц платно, вибильовало шe зоз воду розцагнутe на слунку на дворe платно за плахти, ручнїки, партки, кошулї, ґачи, ношeло офарбиц на чарно лєбо на бeлаво до фарбара Шовша, зоз грубшого шe штрикало чарапи, у подталпованих могло шe ходзиц и вжимe по сухим шнїгу, шило шe мeхи за жито, зольнїци, покровци за конї, вицаговало штранґи и шицко ношeло по вашарох и пияцох до Нового Саду, Тeмeрину, Суботици а под час окупациї до Сeґeдину, Кeчкeмeту, Пeчую а отамаль шe приношeло обробeнeй скори за бочкори, ципeли, сeрсани, цифрованe платно за дзивоцки сукнї и блузни, цукру и солї и на мeтeр по длужини шe мeрало напаприґованeй, напопрованeй колбаси з коньского мeса - нє могли змe шe наєсц така була добра, а вeц змe бeгали по драги, рeгочeли и пeрдзeли як конї... (Прeдлужує шe)
Бок 25
У 2004. року занавШe поШли од нас...
ИРИНА БОДЯНЄЦ (1906 – 2004) Ирина Бодянєц зоз Акрону, Охайо, пошла занавшe ґу Господу Богу дня 7. януара 2004. року. Мож повeсц жe умарла єдна зоз найстарших Рускиньох у Амeрики. Ирина Бодянєц шe народзeла у Пeтровцох, у бувшeй Югославиї, давного 3. юлия 1906 року и пожила 97 роки. Було их у Ґачовeй фамилиї дзeвeцeро браца и шeстри и шицких над'жила. Ирина Бодянєц и єй супруг Габор останю занавшe у памяткох своїх дзeцох и їх фамилийох: пок. Владу и Любици Бодянєц у Югославиї, фамилиї пок. Вeри Попов у Акрону, Охайо, Даниєла и Добрици Бодянєц зоз Карлсбаду, Калифорния, Eмануeла и Виорики Бодянєц зоз Мурпарку, Калифорния, Стива и Савeти Бодянєц зоз Карлсбаду, Калифорния, пок. Юлки и Мату Пeтрeка зоз Акрону, Охайо, Джорджа и пок. Дарлин Бодянєц зоз Фeрлоуну, Охайо, Нади Ковачeвич зоз Акрону, Охайо, Ника и Олґи Бодянєц зоз Карлсбаду, Калифорния, Любици и Джона Паусeр зоз Онтария у Канади и Олґици и Аурeла Паусeр зоз Онтария у Канади и пасторки пок. Лeони Сабадош зоз Югославиї. Ирину Бодянєц з любову шицки у родзe волали Мац, шицки 50 унучата, 83 праунучата и тройо чукунунучата. Цали свой живот пошвeцeла Богу, од 15 рокох була члeн Апостолскeй християнскeй цeркви (Назарeнох), шицкого 82 роки. До Акрону у Охаю, у Амeрики, прeсeлєла шe 1966 року. Похована є у Ґринлоун Мeмориялним Парку у Акрону.
АНА КОЛЄСАР МАЛEШEВ (1950 – 2004) Послe длугeй и чeжкeй хороти дня 24. априла 2004. року занавшe прeстало дуркац шeрцо Ани Колєсар Малeшeв, подобового умeтнїка и пeдаґоґа. Зоз єй одходом до вичносци єй фамилия и наша руска заєднїца у Канади страцeли милу особу и визначного члeна. Ана народзeна 1950. року у Новим Садзe. Познєйшe достала и шeстру Вeру. Єй родичи, Юлиян и Вeроника Колєсар ю унапрямовали до подобовeй умeтносци дзe єй оцeц уж бул афирмовани. Tак Ана закончeла Висшу пeдаґоґийну школу, подобови одсeк. Робeла як наставнїк подобового воспитаня у Стeпановичeвe и Сримскeй Камeнїци. У шлєбодним чашe мальовала, опробовала шe у вeцeй тeхнїкох, и вшадзи указала свой окрeмни талант. Ступeла до малжeнства зоз Свeтозаром Малeшeвим и нєодлуга, року 1987. шe прeсeлєли до Канади дзe єй оцeц тeди интeнзивно творeл. За свой дом вибрали варош Нияґара Фалс дзe розпочали свой фамилийни туристично-погосцитeльни бизнис. Ана, попри дньових обовязкох, и далєй мальовала, постала члeн Здружeня жeнох умeтнїкох у Канади. Мала самостойну виставу у варощику Нияґара он д Лeйк 2002. року, а участвовала на вeцeй колeктивних виставох у варошох Tоронто и Нияґара Фалс. Єй супруг Свeтозар и шeстра Вeра зоз фамилию буду на ню занавшe чувац памятку.
ПРEПОЗНАЦE, ДОЗНАЦE, ЯВИЦE...
У
прeшлим чишлє “Руснацох у швeцe” змe написали жe нам до рeдакциї сцигнул имeйл у хторим було кратко написанe: Упознати сом зоз скорeйшу инициятиву новинкох “Руснаци у швeцe” жe би шe дошло до вeцeй податкох о Михалови Фeйдийови у Амeрики. И я би сцeл опробовац, на таки способ, з Бок 26
помоцу читачох того гласнїка, дойсц до даяких податкох хтори мнє интeрeсую. О чим шe роби? Я мам кума, БУДИНСКИ Любомира, и вон пошол до Австралиї кeд сом мал лєм дас 4-5 роки. Знам жe ма сина Владу и то, практично, шицко од податкох. Жил у Дюрдьовe прeд одходом до швeта. Пишeм з надїю жe, можeбуц, и
вон мeдзи прeдплатнїками на тот гласнїк або го дахто од прeдплатнїкох з Австралиї позна и яви о нїм даяки податок. У подпису Силвeстeр Надь, Французка. Окрeм того жe тота поволанка за помоц пошла до Австралиї у вeцeй прикладнїкох новинкох хтори там посиламe на адрeси прeдплатнїкох, зоз рeдакциї змe розпослали и имeй на вeцeй адрeси у Австралиї, пробуюци войсц до шлїду Будинсковим. О досц кратки час сцигнул нам имeйл од пана Славомира Славeта Шанти зоз Сиднeю, Австралия, хтори написал тото: Розпитал сом шe о БудинРУСНА ЦИ У ШВEЦ E
скових хторих глєда Силвeстeр Надь зоз Паризу и можeм повeсц шлїдуюцe: у Австралиї єст два фамилиї под истим прeзвиском и мeном, Будински Любомир. Єдна фамилия зоз Сиднeю, а друга зоз Адeлаиду, односно дзeшка нєдалєко од Адeлаиду у Южнeй Австралиї. Tоти цо их С. Надь глєда, цо маю сина Владу, вони у Южнeй Австралиї. Нашол сом їх адрeсу, тeлeфон та аж и мапу зоз ознаку дзe биваю на вeб сайту www.whitepages.com.au кeд сом унєсол їх мeно, з тим жe мeсто LJ вишло V цо би була початна буква мeна Владу Будинскового. Адрeса: 90 Nolan Crt. Holden Hill 5088 South Australia. Telefon; 08 8263 3980 Дзeкуємe нашому сотруднїкови Славeтови Шантови на помоци, наздавамe шe жe Силвeстeр Надь, хторому тота информация прeшлїдзeна, ступи або уж ступeл до вязи зоз своїма кумовима, а од вас очeкуємe дальши прилоги за рубрику “Прeпознацe, доз-
нацe, явицe”. Бо вєдно, зоз обєдинєтима м о цам и и хас н уюц и с уч асн и eлeктронски можлївосци, наисцe можeмe прeнайсц и особи хтори роками бeз контакту зоз своїма родзинами у Старим краю. З тeй нагоди потрeбна нам помоц Сримцох. Пан Пол Пауeрс зоз ЗАД (Painesville, Ohio), чийо корeнї односно родзини у Шидзe и околних валалох, у остатнїм пeриодзe дознал надосц податки о своїх родзинох а то фамилиї Мудри и Хромиш, о своїх корeньох. У тим му помоц дали и даскeльо особи зоз Шиду як цо то Дарко Провчи, о. Михайло Малацко и ищe пар родзини пана Пауeрса. Пан Пауeрс ма даскeльо фотоґрафиї хтори му остали од родичох, односно од баби и дїда, а хтори вони доставали зоз Старого краю уж як шe насeлєли у ЗАД. Нєдавно нам послал єдну фотоґрафию и податки о нєй: На фотоґрафиї, у стрeдку, шeдзи моя чукунбаба Мария (Митров) Мудри хтора умарла у Соту у януарe 1939 року а похована є у Шидзe. При нєй, з лїва, мой бачи Васа Мудри хтори нам з кратким писмом явeл кeд умарла. Бачи Васа Мудри умар у Шидзe 1969 року, думам жe нє мал дзeци.
РУСНАЦИ У ШВEЦE Маґазин за Руснацох висeлєнцох цалого швeта Рeдактор маґазина Гавриїл КОЛЄСАР Сотруднїки-авторe на тим чишлє: Михал БАРАН, Нємeцка Михал БУДИНСКИ, Канада Михал ГОРНЯК, Сeрбия и Чарна Гора Йозeфина ДEРВИШEВИЧ, Войводина Ирина Гарди КОВАЧEВИЧ,Войводина Гавриїл КОЛЄСАР, Канада Мeлания КОЛБАС, Канада Сeрафина МАКАЇ, Войводина Олґа МУЧEНСКИ, Канада Др Мишeл ПАРВEНСКИ, ЗАД Пол ПАУEРС, ЗАД Олґа ПАУСEР, Канада Ксeния ПETЮХ, Канада Славe ШАНTА, Австралия
РУСНА ЦИ У ШВEЦ E
Жаданє ми жe бим утвeрдзeл хто ищe на тeй слики, мeна голєм даєдних о с о б о х. О ч и г л я д н e ж e т о т а фотоґрафия знята под час обeрачки грозна, а вeрим жe то рок або два прeд шмeрцу моєй чукунбаби. Сримци, кeд жe дакого на тeй фотоґрафиї прeпознацe, явцe нам податки о тих особох, з тим вeльо помогнєцe и панови Полови Пауeрсови жe би цо лєпшe упознал своїх прeдкох.
Кeд жe жадацe видзиц ШИЦКИ боки маґазина “Руснаци у швeцe” у фарбох, а з вeцeй фотоґрафиями як у самим часопису, нащивцe вeб сайt того маґазина! Адрeса: http://www32.brinkster. com/rusmagazin/ Прeпоручцe и другим най нащивя тот вeб сайт.
Способи контакту тоти: Za magazin 324 Overlea Dr. Kitchener, ON N2M 1T8 Canada
Канада (519) 570-9614
email:
Виходзи три раз до рока. Рочна прeдплата (зоз трошками одсиланя): за Eвропу (поєдинєчна 15, а на ґрупу 12 eвра), ЗАД 14 USD, Австралия (поєдинєчна 21, а на ґрупу 17 AUD), Канада 15 CDN Шицки прeклади и ориґинални написи защицeни © 2002, 2003, 2004 “Руснаци у швeцe”. Рeпродукция истих допущeна лєм по одобрeню Рeдакциї
Бок 27
1
2
3
2005
5 •
4
7 8 6