Dnevni list Pobjeda 25.07.2020.

Page 1

Subota, 25. jul 2020. | Podgorica, Crna Gora | Godina LXXVI/Broj 19643 | Prvi broj izašao je 24. oktobra 1944. u Nikšiću | pobjeda.me | Cijena 0,70 eura

KOVID-19: Registrovano još 96 inficiranih, troje umrlo

Privrednici, poslodavci, turistički poslenici i poslanici o trećem Vladinom paketu mjera

M.BABOVIĆ

D. MALIDŽAN

Oporavila se još 104 pacijenta

Jaka podrška za oporavak i razvoj

Najviše novooboljelih je u Podgorici (39), Bijelom Polju (11), u Baru, Beranama i na Cetinju po osam, šest je u Budvi, četiri u Pljevljima, u Nikšiću i Andrijevici po tri, dok su po dva slučaja registrovana u Rožajama, Ulcinju i Tuzima STR. 6 . i 7.

Paket je sveobuhvatan, jer osim sektorske ima i vremensku obuhvatnost. Dugo očekivani treći set mjera Vlade je koristan za privredu i zaposlene, iako se s njegovim donošenjem kasnilo, kažu iz privrednih asocijacija STR. 4. i 5.

Gegaj: Nepoštovanje 13. jula je znak nelojalnosti Crnoj Gori

Parlament u prvoj polovini ove godine za telefonske račune poslanika izdvojio 21.574 eura

Istraga o ubistvu dvojice ,,škaljaraca“ na Krfu

Kožara i Hadžića pogodilo 29 hitaca, na mjestu zločina pronađeno više od 30 čaura

Abazović telefonira na račun Skupštine iako je bojkotuje M.BABOVIĆ

Član Glavnog odbora DPS kritikovao izjavu predsjednika Opštine Tuzi Nika Đeljošaja

STR. 2.

25. jул 2020. | година I | број 21

ДОДАТАК ЗА КУЛТУРУ И ДРУШТВО

Деценијске бурне реакције на градњу Маузолеја

Вапај идеолога светосавља МАУЗОЛЕЈ НА ЛОВЋЕНУ

ЈЕДАН ЈЕДИНИ ПУТ Сјећам се с дубоком носталгијом догађаја из седамдесетих, у којима се Црна Гора одбранила, великом муком, али ипак одбранила властито право на одлучивање о себи, сопственом схватању своје прошлости, садашњости и будућности

Н

ема ниједног писменијег грађанина Црне Горе, посебно обију хришћанских вјероисповијести, а да није седамдесетих година протеклог вијека, као тада одрастао, мање или више био увучен у драму постављања Његошевог маузолеја на Ловћену. Није ту била ријеч о једном споменичком обиљежју, већ о рату до исцрпљења и изнемоглости, до крајњих граница остатака разума, па и тим питањем већ обилно фашизиране масе. Био је то прави увод у све оно што ће се Црној Гори догађати крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог стољећа, у којима је Црна Гора, између осталог, захваљујући и својим грађанима, дефинитивно била изгубила право на сопствени глас.

РАЈКО ЦЕРОВИЋ

STR. 10. i 11.

славије, у коју су грађани Црне Горе, данас то можемо из пуних уста тврдити, сигурно, више од осталих вјеровали.

Ако из комунистичког периода Црне Горе има догађаја који коренспондира са референдумом од 2006. године, онда је то сигурно супериорна побједа Ловћена над његовим програмираним сумраком. Сјетимо се како је већ тада Српска православна црква показала своје од раније познато профашистичко злочиначко лице, како су из мрака измиљели бројни носиоци квислиншких идеологија из отаџбинског рата. То да Црна Гора може самостално одлучивати, па макар само о себи, изазивало је отворени бијес шовинистички острашћене београдске интелектуалне чаршије. Ваљда Сјећам се с дубоком носталги- о тако деликатним темама, као јом догађаја из седамдесетих, у што је Његошево насљеђе, нема којима се Црна Гора одбранила, ко у Црној Гори да умује. За то великом муком, али ипак одбра- постоји београдска интелектунила властито право на одлучи- ална аристократија??? ВЕЉКО МИЛАТОВИЋ ГОВОРИ НА ОТВАРАЊУ МАУЗОЛЕЈА НА ЛОВЋЕНУ 28. јул 1974. вање о себи, сопственом схватању своје прошлости, садашњости и Посебно се овом приликом ваља горског руководства, да на чело преварити и Петар Томановић што Српска православна црква, будућности. Није то једноставно подсјетити, не занемарујући је- одбрамбене акције ипак ступају са групом већ одавно интелек- фашисоидним литијама, кидише могла сама, него уз помоћ Југо- динствени став читавог црно- Вељко Милатовић, који се не да туално освијешћених Цетињана. да буквално отме најзначајнији дио црногорске културне баЈедан једини пут, додуше кад је то штине. Нажалост, све је то више било ужасно важно, Црна Гора је него видљиво и у Европи, али се одлучила мимо Србије. И то смо Европа лукаво позива на тобоморали запамтити као повратак жњу слободу вјероисповијести, до тада прилично запуштеног и још једном, као и деведесетих, црногорског угледа и достојан- намјерава, због сентименталноства у федеративној Југослави- сти према српским злочинима, ји. Све се то догађало почетком издати балканске народе. осамдесетих година прошлог вијека, а већ крајем исте деценије Коначно, поставимо питање да српски, како га је називао Вељко ли се Црна Гора својом одлуком Милатовић, православни фун- могуће огријешила о Његоша? Задаментализам, отворено је по- мислимо да Његош данас устане казао своје наказно лице. и затражи сву документацију у вези са сопственим спомен-обиДа се фашизам у социјалистич- љежјем. Посебно да се прецизно кој федеративној Југославији обавијести ко је био за, а ко проније јавио тек деведесетих, већ тив Маузолеја. Тешко да, познаимао властиту предигру почет- вајући његову духовну ширину и ком седамдесетих поводом Ње- хришћанску недогматичност, да гошевог маузолеја, аналитича- нам одлуку не би одобрио. Шири ри новијих политичких прилика је његов Бог од библијског, а да не немају разлога да негирају. Нај- говоримо о његовом обожавању више због тога што је и тада по- антике. Није он припадао само чела свој плес macabre Српска сопственој мантији коју, узгред православна црква, данашњи речено, није обожавао. Основно најиздашнији извор пријете- својство његове личности, као најће фашизације српског наро- већег пјесника слободе у свијету, да у Србији и Срба у Црној Гори. по мишљењу Станка Церовића, Величање четничких злочина, је гордост. Коментаришући Његоњихово слављење до симбола шев став, изражен према Богу у патриотизма, масовно изобра- пјесниковом Тестаменту, у луциджавање њихових ликова на зи- ној књизи Његошеве тајне стазе, довима црногорских манасти- Станко цитира Његошеве ријечи ра - представља само прву етапу творцу упућене: Ја спреман ступрезира и потпуног поништава- пам твоме престолу... итд, али ња постојања црногорског наро- као да, пјесник истовремено заХЕЛИКОПТЕР ЈНА ТОКОМ УКЛАЊАЊА КАПЕЛЕ СА ЈЕЗЕРСКОГ ВРХА jул 1972.  да. Даље је све јасно, тим прије пријети: Држи ми се и ти!

Пише: Тања ПАВИЋЕВИЋ

Konačno uspio peti konkurs za čelnog čovjeka Agencije za sprečavanje korupcije

Jelena Perović direktorica ASK-a

STR. 2

Otvoreni novi tereni za mali fudbal i odbojku u Podgorici

Mali olimpijski park u srcu grada STR. 16.

EPA

СУПЕРИОРНА ПОБЈЕДА ЛОВЋЕНА НАД ЊЕГОВИМ ПРОГРАМИРАНИМ СУМРАКОМ

STR. 3.


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.
Dnevni list Pobjeda 25.07.2020. by Pobjeda - Issuu