ДОДАТАК ЗА КУЛТУРУ И ДРУШТВО
5. септембар 2020. | година I | број 27
културни туризам КОЛИЈЕВКА МОДЕРНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ: ЗЕМЉА НАУКЕ, ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА, МАСЛИНА И БОГОВА
Безвременост грчке цивилизације Т
ермин „културни туризам” описује обилазак културних знаменитости у мјестима удаљеним од мјеста пребивалишта. Посјетиоци тих локација директно прикупљају нове информације и тако обогаћују своја знања о културном насљеђу неке земље, углавном преко археолошких налазишта, историјских, музејских и вјерских локалитета, као и организованих стамбених цјелина одређене архитектонске вриједности, традиционалних насеља и историјских градских језгара. Такође, културни туризам подразумијева и догађаје попут музичких, плесних, сликарских и театарских. UNESCO, свјетска образовна, научна и културна организација, уврстио је Грчку међу првих десет земаља по броју означених мјеста културне баштине. Убрзан развој који је туризам доживио током посљедњих деценија заснован на споју „сунце - море” резултирао је повећањем пружених услуга за релаксацију, кроз промоцију и рекламирање природних љепота. Била би грешка умањити значај рекреације и њен допринос људском здрављу уопште. Уосталом, ментално благостање је важно за физичко здравље, душа и тијело су у интеракцији. „Здрав дух у здравом тијелу”, како су истицали у старој Грчкој.
КУЛТУРА И ПРИРОДА ЗАЈЕДНО Грчка је специфична, јер се култура и природа преплићу и то спонтано, без неког посебног напора. Не дешава се то због чињенице да је цијела држава једно велико археолошко налазиште, са раштрканим споменицима из класичног или римско - византијског периода. Није ни због музеја, било да је у питању невјероватни музеј Акропоља који је отворен 2009, или импозантна Вергина, са својом затвореном куполом која прекрива некрополу Вергине у Македонији гдје се налази гроб Филипа, оца Александра Великог и других чланова краљевске династи-
је Македонаца, рођачког племена Спартанаца, о чему свједочи познати антички историчар Херодот (V вијек п.н.е.), отац историјских наука. Није ни због јединственог геолошког пејзажа Метеора, стрмих литица високих неких 200 метара које се уздижу у тесалијској равници, као џиновске громаде које су, због њихове неприступачности, запосјели монаси у 10. вијеку. Тијеком времена саградили су мноштво манастира од којих је данас отворено само шест. Није ни због јединствених насеља Егејских острва, због њихове неизрециве љепоте и блиставо бијелих кућа, било да су то Киклади, Санторини, Миконос или острва источног Егеја, као што је Хиос са својим јединственим производом, мастиком, која настаје из грмља које не расте ни на једном другом мјесту.
ХУМАНО ОКРУЖЕЊЕ Посебност Грчке не лежи у неком посебном разлогу, у јединственој љепоти неког предјела, било из античког или из савременог периода. То није особина која је испољена у древним рушевинама класичне цивилизације, то није само њена прошлост. Више од свега, Грчка је посебна због свјетлости. Јединствене свјетлости која даје невјероватну плавет грчким морима и ублажава обрисе и најстрмијих планина, прожимајући природно окружење духом који је створила цивилизација људи стваралаца, од првих тренутака писане историје, од самог почетка који датира 776. године п.н.е. када постоје први записи о Олимпијским играма, онима које и данас након 3.000 година називамо „Олимпијским”. То је оно што је тамошњи човјек стварао у покушају да преживи у безводном и суровом окружењу. И у том процесу је превазишао ограничења које намеће потреба за опстанком, да би створио цивилизацију која се заснива на развоју знања, и то оног које је од почетка учинио универзалним. У крајњем, то и јесте цивилизација. Људски од-
говор на елементе природе у којој живи. То је стварање хуманог окружења, реда ствари који се формира на основу његових менталних представа и огледа се у стварању друштвених система, чији је темељни елемент био и остао политички, тј. начин на који човјек као творац тежи системима који су функционални. У Грчкој је у средишту ове културне творевине увијек био човјек као грађанин, као члан полиса, а резултат тога било је стварање демократске државе, у циљу бриге за грађанина, за разлику од ауторитарних политичких система тадашњег Истока.
СВЕ У СЛУЖБИ ЧОВЈЕКА Овај антропоцентрични карактер грчке културе није промијењен појавом Хришћанства, јер је након првог периода, сво стваралаштво класичне цивилизације, мисао античких философа, постало дио нове религије, такође антропоцентричне, која, уосталом представља и највише свје-
дочанство љубави Божије према човјеку, пошто се Бог појављује и у људском обличју, и пристаје да буде распет како би човјеку пренио поруку васкрсења. Можда не постоји ништа друго толико антропоцентрично и то је онај елемент који хришћанску метафизику чини посебном. Грчка цивилизацијска творевина, захваљујући свом антропоцентричном темељном елементу, надживјела је античко грчко друштво које ју је створило и наново засијала у растућој сили оног времена, Риму, да би постала суштина западне цивилизације, кроз Ренесансу, након што је побиједила освајача и уклопила се у нову религију, Хришћанство, у почетку преко еминентних теолога Источног римског царства. Као и свака културна творевина, тако је и грчка, творевина људског ума, од којег се никада није одступило. Инспирисана је духом партнерства једноставности и хармоније и равнотежом коју доноси човје-
ку кроз љепоту и доброту који их повезују. Највиши елемент који уздиже човјека изван окова ефемерног и пролазног је и Партенон, храм богиње Атене, чији се сви стубови разликују. Разлика међу њима, ако је посматрамо из перспективе, је механичке природе, али они су тако складно избалансирани, стварајући добро познати утисак и чинећи Атенин храм једним од најбрилијантнијих архитектонских споменика у људској историји. Инжињеринг је стављен у службу човјека, не да би се истакло његово савршенство, већ хармонија и избалансираност, чинећи грађевину величанственом у својој грандиозности. Он прихвата човјека, не одбацује га, дајући форму нематеријалном мишљењу и људском постојању, превазилазећи земаљске окове физичког свијета. (Ставови изнесени у тексту су лични и не одражавају званичне ставове грчке Владе)
КРИСТИЈАН ХАРТМАН
ПАНАГИОТИС ПАРТСОС
АМБАСАДОР ГРЧКЕ У ЦРНОЈ ГОРИ
Земља је посебна због јединствене свјетлости која даје невјероватну плавет грчким морима и ублажава обрисе и најстрмијих планина, прожимајући природно окружење духом који је створила цивилизација људи стваралаца, од првих тренутака писане историје... То је оно што је тамошњи човјек стварао у покушају да преживи у безводном и суровом окружењу. И у том процесу је превазишао ограничења које намеће потреба за опстанком, да би створио цивилизацију која се заснива на развоју знања, и то оног које је од почетка учинио универзалним
Партенон прихвата човјека, не одбацује га