23. мај 2020. | година I | број 12
ДОДАТАК ЗА КУЛТУРУ И ДРУШТВО
ОБНОВЉЕНА ЦРНА ГОРА И КУЛТУРНЕ ВРИЈЕДНОСТИ
Како ћете пред Његоша, Црногорци? Уколико вјерујемо да се унутрашње културне контроверзе лијече саме од себе, или да се културни и државни идентитет афирмише искључиво политичким путем, предуго смо у тој слаткој заблуди. Поновно читање културе је озбиљан посао
К
УЛТУРНО–ИДЕНТИТЕТСКО ДОСТОЈАНСТВО У РЕГРЕСИЈИ: Високо мишљење
о себи, бусање у прса крупним ријечима о модернизацији и напретку, провинцијално саморекламерство и бирократска нарцисоидност одјевена у општа политичка мјеста, лакировка за много статиста и мало професионалаца — менталитетски фолклор, рекло би се. Но, то се запратило системски и — гле, белаја.
Нека не звучи дефетистички, не да се та инерција у свечарске оптимистичке маске и привиде. Стварност је неумољива. Што ће рећи: спорадичну продуктивност и јалову декоративност наших институција треба назвати правим именом, баш као и праксе партијског кадровања у њима. Другачије ваљда и нема одговорности за мјерљиве професиолане резултате, а неће их бити ни бољих, траћи се и вријеме и новац, и понижава струка (термин је постао популаран у периоду репресивних антипандемијских мјера), уколико дозволимо да се потопе професионални критеријуми и референце. Зато, хајдемо, струка, о-рук, струка, или ће се низбрдицом, којом клизи интегритет културних и образовних институција Црне Горе — задњицом о ледину. Или, испаљујући иронијску муницију могло би се рећи и овако: ако се питамо како се губи систем вриједности, ако је то овој држави циљ, онда смо на добром путу. Да се одмах разумијемо, пројекти националне културне изградње који су карактерисали осамнаести и деветнаести вијек, догматични и радикалне чврсте руке, они каквима је и сама Црна Гора подвргавана у Краљевини СХС — они, дакле, који су погубно детерминисали наше национало и идентитетски подијељено друштво и означили наш културни дисконтинутет – одавно су превазиђени инструментарији. У овим глобалним и транснационалним промјенама, у ери глобалних трендова културног плуразима — у најзад, независној држави — требало би да
СТЕВО ВАСИЉЕВИЋ
Радмила ВОЈВОДИЋ
слиједимо дугорочну Или, ево још једног културну стратегију и сликовитог примјеразликујемо постигра: Што је то најстануто од недостигнурија црногорска натог у постављеним учна установа под циљевима, али ми окриљем државног то не чинимо. Укоуниверзитета — наш лико вјерујемо да се Историјски инстиунутрашње културне тут — за ових триконтроверзе лијече десет година трансаме од себе, или да се зиције допринио на културни и државни расвјетљавању конидентитет афирмише троверзи, историјискључиво политичских фалсификата и ким путем, предуго корумпиране истосмо у тој слаткој зариографије? Који је блуди. Поновно чиучинак ове образовтање културе је озбине и научне институљан посао. ције у тзв. изградњи Напротив, барем ја културног и државтако мислим, наша ног идентитета? друштвена непокретЊЕГОШ Прекречени графит, подвожњак према Маслинама у Подгорици ност је својеврсна диЈесу ли се то питали јагноза, а тзв. изградпосланици кад су ња културно-идентитетског достојанства културне вриједности на црногорским ономад у нашем парламенту данима узије у регресији, безнадежно назадује. важним топонимима стварања иденти- мали хљеб историчарима, читали и из глатетских исказница и специфичног кул- ве саопштавали као да су их из властитог ТРАНЗИЦИЈОМ ДО КУЛТУРНОГ КАПИТАЛА: Ва- турног капитала… Са чим то поуздано прста исисавали, историјске лекције и пожно је знати да се процес културне транзи- аутентичним улазимо у интеграције на уке из 1918? А било им је, дакако, корисно, ције — за разлику од политичке и економ- глобалну сцену. И — опет — имамо ли та- и то нимало захваљујући продуктивности ске — никад не окончава. Само то не значи кву стратегију, слиједимо ли је…?! Иако, тог нашег државног института, већ индиништа утјешно за нас, јер ми већ заостаје- није само питање на основу које стра- видулним прегнућима историчара. Или је мо. А може бити и поразно, јер смо склони тегије, него на основу којих знања и ко- ту тачка, за толико колико и кад политида почињемо из почетка, да свако ко ста- јом критичком свијешћу! Па није ваљда ци послужи — ту се интересовање за једне на чело наших институција тобоже све само проблем да црногорско одбрани- ну институцију државе завршава… Забомора испочетка… Паланачки каријери- мо од српског хегемонистичког својата- га, кратковидо ли је то…?! зам, партијско-политичка легитимација ња…?! Можемо се, ваљда, у својој држаизнад професионалне, еснафска несолид- ви поставити супериорније…?! Унутар живог гибања друштвеног констиност, неубједљива друштвена компетитивтуисања, култура је суштински агенс, наност, све то, уз непостојање утемељеменог ЊЕГОШ У ТРАНЗИЦИЈИ: Ево, само једног учили то прије или касније људи који дејавног критичког суда, у нашој малој и не- примјера… терминишу државну политику — тако је. анонимној средини додатно отежава ус- Како објаснити, осим потпуном беслове- Нема идентитета без институционалног постављање система вриједности. А кул- сношћу, да до данас у Црној Гори не посто- интегритета — то је поуздана истина. турни идентитет се не да градити изван ји научни институт који се бави дјелом Пеоквира професионализма и одговорности! тра II Петровића Његоша, онакав попут О-РУК, ЗА „СТРУКУ“: Наравно, увијек је риГетеовог или Дантеовог, зашто не… јеч о много Црних Гора. У тој многострукоЛако је, богатим и развијеним друштвима, Не да бисмо рашчишћавали чији је Ње- сти је културна истина и њеног трајања и великим културама које су прошлe све фазе гош, он је самосвојан и његово дјело са- њеног заостајања — њене мучне еманцисвјетске културне еволуције. Ми не може- модовољно – и без ловћенског маузоле- пације. У Црној Гори плурастичкој и пармо себи дозволити да сметнемо с ума како ја и без посвећене му црногорске научне тократској и у национално-шизофреној. савремена културна сложеност коју глобал- институције. Већ зато што Његош јесте Истина њеног идентитета је и националино живимо доноси процесе снажног пре- наш културно-идентитетски темељ и до- стички намрачена и мултиетнична и граобликовања идентитета новим формама- казано и непресушно научно-истражи- ђанска, и слободарска и неслободна, и урма у свим областима културе. Као и да се вачко извориште. бана и примитивизмом устајала… И тако културни идентитет у властитој процесудаље, и тако даље… Зависи од нас. Ту смо, алности модела обнавља и мијења, те да С друге стране, у свјетлу културно-поли- гдје смо. А можемо ли убрзати све те просе и поглед на њега мијења. тичког свједочења данашњици, требало би цесе каквим професионалним поштењем, Но, то је стручнији дио приче и само коп- свакако да рашчивијамо једну актуелену свако у свом атару — може то много брже ча да кроз овај осврт погледамо мало даље ситницу: зашто у црногорској скупштини и много боље, наравно. од свог носа. није проглашен дан културе, празник ве- Хајдемо, зато, доносиоци одлука, о-рук за оно зан за Његошево рођење и да ли би немо- што терминолошки сврставате као културКУЛТУРНИ КАПИТАЛ МАЛЕ ЦРНЕ ГОРЕ ЈЕ гућност демократског консензуса око овог но-идентитетску изградњу. Али стратешки ПОУЗДАНО ВЕЛИКИ: Е, сад, лако је то рећи. питања требало да значи да његово дјело осмишљено, мјерљиво, и никако гребањем „Како бити модеран, а остати вјеран тра- није културни капитал црногорске зајед- са дна државне касе, већ значајним улагадицији“, питао би нас Пол Рикер — то је нице идентитета? И зашто није. Односно, њем у културу, па и по цијену задуживања. тај тешки пут поновног читања културе… да ли пристајемо на квалификацију да је За културним вриједностима утемељен Требало би свједочити кроз које то нове Његош геноцидан писац? Да ли би требало патриотизам — јер такав није пријетња праксе и како примијењене, које су то нове да се бавимо његовом рехабилитацијом?! ничијој слободи…