Page 1

Ћ Т С И ЛИ Алманах за децу и младе, бр. 1, јуни, 2014.

др Ко

Мо

ав у

Е

ћ маште мо по есто је м

í

и

Е

Љ

ЛУ

т дс

Како би х во Мо лео је

уз

да

í Шта по ст ај Д р у í гар ем е ћ и ст б и м љ о о во е ну аг им за пр е т огла и н с с уд Ч ЦКАСТЕ Ж

м е в о з е с


Теме за ЛИСТИЋ: 1.Другарство 2.Реч-две о читању 3.Природна појава која ме је зачудила 4.Костими за омиљену представу 5.Ко сам ја из бајке Пепељуга? 6.Шта бих могла или шта постајем уз помоћ маште? 7.Како бих волела/о да се зовем и зашто? 8.Моје место… 9.Моје драго биће 10.Шаљиве вести 11.Луцкасте жеље 12.Чудни огласи 13.Каквом се дететету/ученику радујем (за васпитаче и учитеље) 14.Каквом се васпитачу/учитељу радујем (за децу и ученике) 15.Да сам новинар писала/о бих о…


Другарство Другарство Другарство је слога света у машти сваког детета. Лепо је имати правог друга с` њим те неће морити туга. Нису потребна никаква чуда да неко стекне најбољег друга. Треба му само времена мало ако му је до другарства стало. Прави друг ће из срца изнићи, с` њим ћеш шта хоћеш постићи. Све замишљено у нашој машти процветаће у другарској башти. Школа је наша другарска башта у којој влада дечја машта. У тој се башти другарство гаји али се често и љубав сјаји. Изникну и осећања друга кад се над баштом надвије туга. Прави су другови увек уз нас да нам од туге донесу спас. Док смо сложни у другарској башти биће нам лепо као у машти. Лидија Грујић

Ко нема пријатеља, живи тек упола. (Наполеон Бонапарта) Пријатељство је љубав без крила. (Француска пословица) Најбогатија особа на свету није она која има први долар који је зарадила. То је особа која још увек има свог првог пријатеља. (Марта Месон) Све величине овог света не вреде колико један пријатељ. (Волтер) Пријатељство се не бира – оно бива. (Меша Селимовић) Ја ценим пријатеља који за мене нађе времена на свом календару, али ценим и пријатеља који нађе времена без гледања у календар. (Роберт Браулт) Јелена Стојменовић


Реч-две о читању ИСТРАЖИВАЊЕ О ЧИТАЊУ Читање је одувек био изузетан и важан део нашег детињства и младости. Од слушања бајки и успаванки, до самосталног читања читавих прича и романа… Данас се деца и млади превише одричу књиге зарад остваривања других садржаја и активности. Посебно је то случај са појавом телевизије, медија а нарочито интернета. Ипак, има изузетака. Оних младих и најмлађих код којих је усађена навика и потреба за правим култивисањем кроз корице и листове књига а не електронских библиотека. 1. Млади и деца врло мало читају у данашње време 2. Пре се опредељују за друге активности него за књигу 3. Више младих читају новине него књиге 4. Белетристика ипак превагнује од научних текстова 5. Девојке преферирају литературу: романе, романсе, класике… 6. Момци пак научну фантастику, криминалистику… Деца предшколског узраста уживају у разним бајкама (углавном девојчице јер су принцезе главни ликови), песмама, причама… Посебно им се допадају бајке: Снежана и седам патуљака, Ружно паче, Алиса у земљи чуда, Пепељуга и Мачак у чизмама. Од песама, воле оне са мотивима маште и нонсенса, антидидактике али и флоре и фауне: песме Ј. Ј. Змаја, Драгана Ђорђевића, Десанке Максимовић, Љубивоја Ршумовића, Добрице Ерића, Бранка Ћопића и тд. Основци и средњошколци углавном читају лектире које су им дате по плану и програму школском (дешава се чак да и то не читају, већ само потраже препричану или скраћену верзију) али има и оних који читају ван задатака школе. Врло су популарне књиге Џ. К. Роулинг Хари Потер, затим трилогије Господар прстенова, дела Агате Кристи, Мир-Јам… У последње време најпопуларнија дела за којима млада генерација тражи јесте трилогија Вампирски дневници. Александра Симић


ИСТРАЖИВАЊЕ О ЧИТАЊУ Циљ овог истраживања је да одговори на питање шта млади људи читају, колико читају, колико Интернет, ТВ и друге активности утичу на читалачке навике младих људи данас. Све ово је битно јер је најбољи показатељ образованости једне нације чињеница колико књига прочитају. Важно је видети и то какве књиге читају да би се увидело колико је наша омладина образована, јер то је такође један од показатеља будућности једне земље. Испитаници су били ученици средњих школа, студенти и пензионери. Анализа добијених резултата: На питање „Да ли волите да читате?“ испитаници су одговорили овако: 11% рекло је да много воли да чита, 82% сматра да је њихово интересовање за читање довољно, док је 7% изјавило да не воли да чита. „Да ли читате у сло одно време?“ Одговори су или следећи: 11% углавном чита, 87% чита понекад, а 2% чита ретко. На питање „Како одлучујете које ћете књиге читати?“ Одговори су следећи: чак 71% верује пријатељима када им препоруче књигу, 16% наиђе на нешто што жели да прочита тако што прегледа полице библиотеке. 9% читача при избору књиге користе интернет. 2% читача не жели да се замара избором књиге и мисли да је оно што читају милиони широм света добро и за њега/њу. Млади већином читају ради личног задовољства, 71% преферира белетристику, 16% чита популарне текстове, а тек 13% чита научну литературу. Валентина Ристић


Природна појава која ме је зачудила ДОЖИВЉАЈ ПРИРОДЕ

Све што пожелимо видети, осетити, удахнути ми људи зовемо врло једноставном речју – природа. Природа је све, и ти и ја, и ово дрво и она травка иза зеленог жбуна и овај мрав на камену, и ово Сунце што нас огрева, и оне ноћи што нас хладе. Природа је чудо; природа је човек. И она има успоне и падов, и она мења своја расположења. Она разговара, пита и одговара. Пресвлачи се четири пута у 365 дана, много пута се купа када пожути, врло је весела док цвета, лења док се на сунцу огрева, тмурна ал` подједнако срећна док је бела. Природа је некад дете, некад дечак, некад девојчица. Воли да се игра хушкајући ветар да се поиграва свиленим дечјим локницама, црветовим листовима, цветним латицама. Некад је и несташко као какав дечак који вуче кикице и чуперке девојчицама када ветру каже да дуне јаче; али када је природа девојчица, па још мало старија, тада права забава почиње. Стално се пресвлачи: те је зелена, шарена и цветна, миришљава, те је топла, нашминкана и воли да окупа врело сунце у својим морима и језерима. А онда је помало тужна и златножута, плаче кроз облаке јер јој је онај дечак повукао кике. Али се убрзо развесели новој одећи белим бундама и шубарицама знајући да ће се за који трен поново ушаренити. Поново ће доћи музика птица и цврчка; онај мрав ће поново вредно радити, ветар ће нежно фијукати, деца ће се поново радовати и смејати. Природа је немир, али опет мир. Природа је музика, хармонија. Природа је све, ја, ти, ми. Природа смо сви. Александра Симић


Костим за омиљену представу


Kо сам ја из бајке Пепељуга?


Шта постајем уз помоћ маште?


Како бих волела/о да се зовем и зашто? КАКО БИХ ВОЛЕЛА ДА СЕ ЗОВЕМ И ЗАШТО

Свако од нас, велики и мали, има своје име по коме га људи знају. То добијамо по рођењу и оно је везано за нашу личност. Сви ми би та неки начин волели да се другачије зовемо. Некако нисмо задовољни својим именом. Ја се зовем Катарина – Каћа, кажу да ми је име лепо, и ја се слажем с` тим, али негде у мојој подсвести стоји друго име. Ево које и зашто. Волела бих да се зовем Даница – као сјајна звезда Даница. Обасјавала бих ноћу поспана и мила лица деци целога света. Тако поспаним подарила би им најлепше снове. Све би их одвела у свет њима доступан, свет где је увек Сунце и где они добијају најлепшу одећу, обућу, где се сви заједно (црни, жути, бели) играју. Тамо где би их одвела кућа би била од пудинга са олуцима од лизалица и димњака од чоколаде, а врата од разних шарених бомбона. Ту би се они одмарали од играња а кад се одморе опет би трчали по огромној ливади где скакућу зеке а у малом језерцету играју зелене мале жабице. Не бих дозволила да на лицу тих малих, милих створења видим страх и забринутост. Као звезда Даница не бих ни једном детету дозволила да расте без породице у којој би га сви волели. Сви би они имали права на срећно детињство, на одрастање и школовање јер је то многој деци ускраћено. Не би били тужни и не би патили. Као звезда не бих дозволила да се деца роде болесна или да касније оболе. Сви би били здрави, срећни и задовољни, и дешавале би им се само лепе ствари. Ето зашто бих ја волела да се зовем Даница (звезда), због радости и среће све деце света. Али авај, то је само моја жеља, али се дубоко надам да ће звезда Даница бар мало обасјати лица деци целог света и подарити им мирне и лепе снове. Катарина Стојановић


Моје место МОЈЕ МЕСТО

Звечан – место које чува део историје. Моје родно место, које са поносом носим у срцу. Звечан је насеље у близини Косовске Митровице, и представља цео мој свет. Ту сам се родила, изговорила прве речи, пошла у школу, завршила је, имала симпатију, волела, била повређена – одрасла. Ово предивно насеље добило је име по средњевековној тврђави која се сматра старим градом, или двоспратним дворцем, или црквом, или тамницом. Сада је само сенка, одсјај тога – рушевина. За мене је и даље загонетка. Са улице у којој се налази зграда у којој живим јасно се види зелено-браон брдо на коме је ова тврђава утиснута. То брдо је брдо Звечан. У мом Звечану никада није досадно, све док је друштво ту. Двориште зграде у којој живим може се назвати вртићем. Краси га чаробна башта која процвета у пролеће најмириснијим цвећем; савршена мека травица за играње одбојке; плоча за играње фудбала. Савршено место за играње залеђеног деде, ћораве баке или жмурке. Ах, да, и двадесетак деце коју треба споменути. Као што реког прави вртић. Када се окупимо након завршених обавеза око школе, крећемо у поход – обилазимо сва омиљена места у Звечану: оближње школско двориште, звано плоча; дечји паркић; тзв. тенис (терен за кошарку и тениски терен који је саградио Новак Ђоковић – не лично); као и огроман базен недалеко од тениса. А не треба заборавити позориште и биоскоп, као ни ливадице. Али увек се враћамо нашем вртићу. Чак и након тешких времена које је Звечан претрпео – бар за моје време – и након што је остало много мање деце (а опет нас је било довољно) забава нас је увек дочекала. Увек бисмо организовали недељна или месечна такмичења из разних области: најлуђе фризуре, маске, манекенства, певања и рецитовања… Мада морам признати, због не тако добрих примера и утицаја, знали смо се и посвађати па чак и рат водити – са горњом улицом. Чак је и то било забавно. Правили смо бункере и склоништа, бацали јенки-зу (блато на врху дебљег прута) и труле воћкице… Да баш забавно. Срећом увек се заврши мировним уговором и закопаном секиром (који се некако опет ископа). Оно што заиста желим рећи јесте да свако свој родни крај воли чак и онда када га не познаје тако добро. Није важно како пишем и говорим, већ шта имам да кажем, шта и коме пишем. Да можда и није важно одакле си, већ са каквом намером долазиш, одлазиш, постојиш. П.С.Приликом игре ратовања јенки-зуом и по којом трулом јабуком и шљивом нико није озбиљно повређен. Александра Симић


МОЈЕ МЕСТО

Дванаест километара од Лесковца, у једној прелепој ували смештено је моје село, Јашуња. Оно по чему је моје село познато и на шта смо ми врло поносни јесу јашуњски манастири. Комплекс који се састоји од горњег женског манастира са црквом Пресвете Богородице и доњег манастира, мушког са црквом Светог Јована. Цео овај крај оставља утисак као да га је сликао сам Бог, творац савршенства. Дивну слику природе употпуњује опојни мирис пролетњег багрема и пој веселих, вредних пчела које уживају у овом божјем дару. Бајковита је природа мога краја. Зелени пашњаци мазе својом мекоћом, а по њима разиграно трче снежни јагањци, уживајући у чаролији. Свуда се осећа мирис спокојства. Зелени високи борови, храстова шума почасне гарде чува мир наших манастира. Нежни поветарац мрси танке власи траве – чест је он ту гост. Друштво му праве враголасти, плашљиви зечићи и бојажљиве срне које уточиште налазе у дубокој храстовој шуми која је надомак манастира. На овом врелу духовности свако окрепи своју душу. Чести су посетиоци манастира који осим лепоте вере, овде виде и лепоту природе, а свако годишње доба слика је за себе, и свако нам нуди безброј ужитака. Црвено, златасто лишће окити немирне гране дрвећа, свежина ваздуха и шуштање опалог лишћа, незаборавна је слика јесени. Ипак ја највише волим зиму. Зима прекрије светлуцавим снегом цео крај. Гране се оките белим кићанкама које се на благом зимском сунцу пресијавају попут најлепших драгуља. Црвене се кровови сеоских кућа из којих вијугаво бежи дим и открива нам да се унутра уз топлину дома, може уживати у свежем, пријатном мирису тег печеног домаћег хлеба. Прелепа зимска идила. Данас се људи радо диве лепотама недостижних туристичких места, а једна врло доступна природна, скромна лепота, налази се ту, тик испред нас. Дођите, посетите ово врело духовности, доживите село на један сигурно незабораван начин, дајте се природи јер она вам се несебично дарује у свој својој лепоти. Катарина Стојановић


МОЈЕ МЕСТО

Брестовац је равничарско село, смештено у котлини, у општини Лесковац у Јабланичком округу. Налази се 22 км северно од Лесковца и 24 км јужно од Ниша. Кроз Брестовац са запада протиче река Јужна Морава, а са истока Пуста река, па је због тога земљиште добро снабдевено водом. Кроз Брестовац пролазе важне саобраћајнице за овај крај и југоисточну Европу. То су: локални путеви Лесковац – Ниш, Бојник – Гаџин Хан; аутопут Београд – Атина (који је део коридора 10), и железничка пруга Београд – Атина. 2 Брестовац заузима 13 км и има тенденцију ка даљем ширењу. Улице у Брестовцу су асфалтиране, село је збијеног типа и састоји се од махала које су добиле име по породицама које живе у њима (наравно, свака улица има име и број). Брестовац има 40 махала. Брестовац је једно од најстаријих насеља у овом делу земље. Прве куће подигнуте су у густој брестовој шуми, по чему је добио име. 1879. године је ослобођен од Турака, и тад је на попису избројано да у њему има 87 домаћинстава и 706 становника. Брзо се развијао и повећавао број становника, а најбржи развој почео је после II светског рада, када је Брестовац имао општину. Брестовац има фудбалски и кошаркашки терен, фудбалски клуб „Железничар“. Зграда „Дом културе“ је највиша у селу, а Дом културе интензивно ради. Такође становници Брестовца имају пошту, библиотеку (најстарија културна установа у овом подручју), савремену и велику аутобуску станицу (кроз коју током дана прође преко 100 аутобуса на различитим релацијама), железничку станицу. У Брестовцу се налази огроман, лепо уређен парк, у ком је 2005. године саграђена црква. Преко пута парка налази се Дом здравља и Месна канцеларија. Има 2 здравствене апотеке и 3 ветеринарске (пољопривредне) апотеке, ветеринарску станицу, бензинску пумпу, 2 кафића, ресторан, 2 самопослуге, више мањих продавница, и осмогодишњу основну школу, коју похађају и ученици из више суседних села. Ивана Филиповић


Моје драго биће


Шаљиве вести СРЕДЊОШКОЛАЦ САВЕТОВАО ДУШКА РАДОВИЋА ДА МАЊЕ „ВИСИ“ НА ФЕЈСБУКУ Тинејџеру није јасно као Радовић може по цео дан да пише ФБ статусе (Њуз). Ученик Зајечарске гимназије Филип Никчевић (17) послао је поруку Душку Радовићу на његовом ФБ профилу у којој га саветује да „уместо што по цео дан седи на Фејсу, ради нешто корисно у свом животу“, сазнаје Њуз. Филип каже да скоро не прође ни сат времена његовог боравка на ФБ да „не налети на неки статус који је дотични поставио“. „Разумем да је неким људима досадно у животу, али да по цео дан висе на Фејсу то ми никако није јасно. Иако се лик труди да буде духовит, ја га ништа не разумем. Да је неки клинац, па ајде, али са профилне слике се проваљује да је човек већ зашао у озбиљне године. Мене би био блам да тако матор блејим на ФБ.“ – каже Филип. „Јуче сам му чак честитао рођендан, али ми ништа није одговорио. Лик је још и арогантан“ – пожалио се Филип, „Вукајлија је сто пута боља фаца јер се дешавало да ми објави форе које му пошаљем.“ Овај средњошколац каже како ће „уколико Радовић не престане да смара људе на ФБ, бити принуђен да га блокира и пријави администраторима ове друштвене мреже као што је то недавно учинио са Миком Антићем“. Анита Станковић

Поштовани читаоци, Не постоје речи којима бисмо вам дочарали један недавни догађај. Наиме, дошло је до једне чудне љубави. Корњача и зец су се заволели! Не, нисте лоше прочитали, у питању су ЗЕЦ И КОРЊАЧА! До овог догађаја дошло је у шуми док је зец Зека јурио на посао. Наравно, пошто је журио, упорно се трудио да обиђе корњачу Мицу која је била у својој дневној шетњи. Ишао је лево-десно, покушао да је прескочи, али је Мица наставила да шета. Зека љутит приђе и рече јој: „Молим Вас, госпођице, да ли бисте били љубазни да се померите у страну, заиста журим.“ Мица је подигла главу и погледала господина Зеку: „Наравно, прођите, молим Вас.“ Међутим, Зека је стајао као укопан у месту, била је то љубав на први поглед. Овај пар се венчао, међутим, наишли су проблеми, и то око брзине. Мици је требао цео дан да купи намирнице, ручак је споро спремала. Зека је пак, пребрзо ходао, сирота Мица се умори кад год негде крену заједно. Зато је Зеко Зечевић направио Мици Зечевић ципелице са точкићима којима је она била понекад чак и бржа од њега. Сви проблеми су нестали, а у овог пара љубав цвета као и првог дана. Није шала, верујте! Ивана Филиповић

Замислите децо! Најновије вести гласе: На Дунаву рибе хватају аласе! Управо је стигла и вест ова: Нека овца гања чопор вукова! А следећа вест гласи дословце: Један зец је пуцао на ловце! Е баш је за црну хронику ово: Једног првака прогутало слово! Драга децо, на пажњи вам хвала, ове вести беху… првоаприлска шала!!! Ана Станковић

Сигурно знате човека чији је посао био да проба чоколаду и најновије чоколадне бомбоне и да одлучује које ће се наћи у производњи. Мислимо да је он срећник који има најбољи посао на свету. Али шта ако му се смучи толика чоколада?! Замислите! Он је одлучио да се пензионише. Сада је његово место у компанији „Пионир“ упражњено. Неки други човек ће морати да се пријави и да испроба најукусније чоколаде и још да буде плаћен за то, шта чекате? Валентина Ристић

Последње вести из прашуме!!! Миш појео лава, па легао да спава. Анђелија Станковић


ЛУЦКАСТЕ ЖЕЉЕ НЕКОЛИКО ЛУЦКАСТИХ ЖЕЉА Себи желим срећу, Мачака пуну врећу, Њушку псећу, Велику, мирисну свећу, Да ми пчеле на длан слећу, Да ми се ноге брже крећу, Да ме оставе саму И да више личим на даму. Људима желим здравље, Да пију млеко кравље, Да имају канџе лавље, Да мисле мало више И говоре мало тише. Милена Булајић

Ја ћу кад порастем да возим летећи тањир. Желим да имам чаробни штапић. Своју собу бих напунио најнеобичнијим играчкама и сликовницама. Желим да куће буду у облику великих лопти и да улице личе на велико игралиште. Желим лутку која пије млеко, спава и плаче као права беба. Желим да бацим лопту високо до Сунца. Хоћу да ухватим сенку. Ја желим да ставим звезде у џеп и да дам мами и васпитачици. Хоћу да увек буде зима да се не топи Снешко. Хоћу да имам једно мало јагње, да га загрлим и да спавамо заједно. Желим да ми мама купи Сунце и да увек буде лепо. Мене ће деда да води у Африку да видим Индијанце и тигра ако будем добар. Ја ћу да идем у зоо врт и купићу слона и могу после са њим да идем свуда. Ја желим да ми кућни љубимац буде тигар. Хоћу робота који ће да поједе све што ја не волим. Једног дана ћу да отворим компјутер и уђем у цртани филм. Хоћу да се играм са Штрумпфетом. Хоћу летећи ћилим да идем на море сваког дана! Желим да се грашак претвори у чоколаду, а млеко у сладолед! А ја желим да Бабарога оде далеко, далеко код немирне деце, а могу и да је поједу лавови. Ја желим да разумем шта мачке причају. Хоћу да идем код пужа у кућицу да видим шта има унутра. Ивана Станисављевић


Чудни огласи Пуж што кућу нема хтео би једну у њој да дрема, да кућа уде само што већа то је за њега велика срећа незадовољне корњаче јавите се нескромном пужу.

Дајем оглас да се зна на знање, да продајем цело комшијино имање. Има свега од алата до машина то је задужбина комшијина. Једини услов за куповину јесте да комшија није ту.

Једно куче неће више да лаје. За неки други свој глас даје. Тражи мацу која би лајати хтела нека се јави која би смела.

Маја Стојановић

Малена бува тражи одважног и снажног лава да је чува док она спава. За то другу услугу даје она га грицка - он не зна шта је. Кристина Глигоријевић Провереном методом претварам јединицу (1) у петицу (5). Отклањам гађење ка учењу. Од понављака правим одликаша. (Понети једну страницу омражене књиге) Тел. 011/111-11 Мађионичар Анђелија Станковић

Људи обично изгубе ташну, неко новчаник, неко машну! Неко на пијаци изгуби паре, кишобран или наочаре старе. А ја сам изгубила храброст, ни младост, ни старост, већ једну храброст! Зато ако негде пронађеш моју храброст – моју радост, пожури да ме нађеш, јер само с њом могу кроз живот даље! Валентина Ристић


Каквом се дететету/ученику радујем (за васпитаче и учитеље)


Каквом се васпитачу/учитељу радујем (за децу и ученике)


Да сам новинар писала/о бих о…


AD

FG HJ

KL

EC I

MN

ŻIRAFA ZEBRA MAGARAC MAJMUN LEOPARD MRAVI

Listić - proba  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you