Start by Nenad Ivanovic

JUN, 2011. BROJ#001

VISOKA ŠKOLA LIKOVNIH I PRIMENJENIH UMETNOSTI STRUKOVNIH STUDIJA

všlpuss вшлпусс

Dizajn

Sadržaj

Uvod....................................................4 TEMA BROJA Prijmni ispit..................5 Intervju - Braca Burazeri......................8 Skoletov tekst - Šta posle?.................14 Intervju - Željko Lončar.......................17 Edukacija - Kompozicija, linija, valer..19 Izložbe, radionice, konkursi................21 Pregled dešavanja BDW, Mikser, Laserski Samit.............22 Galerija...............................................25

Uvod

Časopis START smo pokrenuli kao ideju školskih novina, koje će prevashodno imati za cilj da informiše studente iz visoke škole likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija o svim onim interesantnim stvarima koje se tiču njihovih oblasti interesovanja. Časopis nije namenjen samo studetima ove škole, u ovim tesktovima I rubrikama se mogu pronaći mnoge zanimljive stvari koje se mogu ticati bilo koga ko se bavi nekom vrstom umetnosti.

Sastavni deo studiranja je proces i umeće sakupljanja određenih informacija. START pruža veliki broj informacija iz različitih oblasti.

Naša želja bila je da skupimo i ujedinimo sve informacije na jednom mestu, jer i sami smo se kroz školovanje mnogo puta našli u stituaciji za koju nemamo dovoljno informacija i ne znamo šta dalje?!

Ne proputite priliku da nam se javite preko e-mail adrese sa pitanjima, zamerkama, pohvalama, idejama ili bilo čim drugim što vam padne na pamet.

Nadamo se da će svako naći bar ponešto što je u polju njegovih interesovanja, bilo da se radi o tutorijalima, informacijama o konkursima i radionicama, rečima poznatih umetnika ili samo pregledati galeriju slika naš zadatak je ispunjen i trud opravdan.

Irena Ilić

TEMA BROJA Prijemni Ispit

deja ovog odlomka jeste da se što bolje objasni prijemni ispit na visokoj školi likovnih I primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu ili samo VŠLPUSS. Saveti i objašnjenja su sakupljeni od studenata pomenute škole koji su i sami polagali isti ispit pre par godina. Prijemni ispiti za umetničke fakultete I više škole umetnički nastrojene se u velikoj meri razlikuju od ostalih prijemnih ispita, pod ostale prijemne mislim na fakultete prirodnih i društvenih nauka. Fakulteti koji se bave vizuelnom umetnošću imaju mnogo zahtevnije i komplikovanije ispite. Dok naprimer na Fakultetu organizacionih nauka za prijemni se samo spremaju zadaci iz matemtike, na likovnim fakultetima mora da se sprema crtanje, slikanje, test opšte informisanosti i istorije umetnisti i stručni deo, čiji sadržaj zavisi od smera za koji se odlučite. Verovatno već svi koji se pripremaju za ovakav prijemni ispit znaju da je kraj maja i početak juna kasno da se tek sad krene sa pripremama. Na pripreme za ovakvu vrstu ispita treba krenuti

mnogo ranije nego za ostale prirodne i društvene fakultete. Tako da ako ne želite ove godine da se prijavljujete, onda bi bilo najbolje da krenete odmah posle leta sa pripremama. Kao što sam već napomenuo prijemni ispit na VŠLPUSS se sastoji do crtanja, slikanja, stručnog dela i testa opšte informisanosti i istorije umetnosti. Sam ispit se radi iz nekoliko dana, tri ili četiri ne više. Što se tiče testa opšte informisanosti i istorije umetnosti,za spremanje dela koji se tiče istorije umetnosti preporučio bih knjigu Vidosave Galović Istorija umetnosti za I iII razred likovnei II razred ugostiteljsko-turističke škole. Ova knjiga sadrži sve informacije koje su vam potrebne za desetak pitanja koja ćete dobiti na testu, dovoljno je pročitati je od korice do korice. Ne vidim potrebu za objašnjavanja dela o opštoj informisanosti, tako da ću to samo preskočiti. Test traje nekih sat vremena ne više, što je sasvim dovoljno da se uradi. Preporučujem da zainteresovani dođu u školu na neke od časova analitičkog crtanja i slikanja i pogledaju

radove sadašnjih studenata. Crtanje traje tri i po sata, kao i slikanje. Mnoge moje kolege, kao i ja sam, su mislile da to nije dovoljno vremena, međutim svi su stigli sve da završe na vreme. Savetujemo da dođete malo pre početka prijemnog kako bi pripremili svoj pribor i zalepili papir. Na VŠLPUSS postoje tri smera: Grafički dizajn, Dizajn entetijera i Likovna

kultura. Svaki smer ima svoj stručni deo. Kod grafičkog dizajna to je grafičko obikovanje, kod dizajna enterijera je obikovanje u prostoru, do kod likovne kulture to je vajanje. Pošto studentima nije poznato da li će stručni deo biti isti kao i predhodnih godina, preporučio bih svim zainteresovanim da se prijave na inforamtivni kurs koji održava škola.

Par saveta vezanih za upis preuzetih iz školskog Informatora: U skaldu sa Zakonom o visokom obrazovanju pravo upisa na prvu godinu osnovnih strukovnih studija imaju kandidati koji su završili srednje obrazovanje (srednja stručna škola ili gimnazija) u trajanju od četiri godine. Način i termini za podnošenje dokumenata biće objavljeni u konkursu za upis ctudenata u I godinu studija, konkurs će biti objavljen u medijim +a, na oglasnoj tabli i na sajtu škole najkasnije pet meseci pre početka školske godine. Za prijavljivanje na konkurs potrebna su sledeća dokumenta: 1. Izvod iz matične knjige rođenih ne striji od šest meseci 2. Svedočanstvo o završenoj četvorogodišnjoj srednjoj školi 3. Diploma o završenom maturskom ispitu 4. Dokaz o uplati nadoknade (objavljene u konkursu) za prijemni ispit na žiro račun škole 8407865666-30 5. Lekarsko uverenje Kandidat za upis na studije prvog stepena strukovnih studija, polaže ispit za proveru sklonosti i sposobnosti (prijemni ispit) prema rasporedu i terminima objavljenim na oglasnon tabli Škole i na način opisan u Konkursu za upis. Rang liste se sačinjavaju premaukupnom broju bodovasvakog kandidata po utvrđenim merilima. Kandidat može osvojit najviše 100 bodova. Osnov za utvrđivanje rasporeda kandidata, za upis na studije osnovnih strukovnih studija prvog stepena je opšti uspeh postignut u četvorogodišnem srednjem obrazovanju u rezultat na prijemnim ispitu. Po osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju, kandidat može osvojiti najmanje osam, a najviše dvadeste bodoba (zbir prosečnih ocena iz svih predmeta u svim razredima). Na osnovu merila za utvrđivanje rasporeda kandidata, Škola sačinjava jedinstvenu rang listu kandinata za svaki studijski program. Pravo upisa na studije prvog stepena osnovnih studija stiče kandidat koji je na konačnoj rang listi rangiran u okviru broja studenata predviđenih za upis. Konkurs sadrži način i rokove za podnošenje žalbi na utvrđeni raspored kandidata. Kandidati koji su stekli pravo upisa, na osnovu rangiranja po objavljenoj konačnoj rang listi, potrebno je da pri upisu podnesu sledeća dokumenta: 1. Izvod iz matišne knjige rođenih ne stariji od šest meseci 2. Svedočanstvo o završenoj četvorogodišnjoj srednjoj školi 3. Diploma o završenom maturskom ispitu 4. Indeks i dve fotografije 4,5 x 3,5cm 5. Dva obrasca ŠV 20 Samofinansirajući studenti donose dokaz o uplati školarine, iznos školarine kao i način plaćanja biće objavljen u formi obaveštenja na oglasnoj tabli i sajtu škole.

Intervju

Predstavljamo vam dva brata burazera za koje retko ko zna šta su radili, ali svi kada vide njihove radove kazu: ,,Ne mogu da verujem da su to oni, video sam to tu i tu tad i tad,,. :) Moćićete da pročitate kako izgleda rad na televiziji, za klijenta, za sebe, ali i njihove početke i njihovo iskustvo sa prijemnih ispita. Iz njihovih odgovora bih izdvojio moj utisak o njihovim razmišljanjima, a to je poruka ,,NE ODUSTAJ!!’’

1. Kako izgleda pocetak dva brata koji su hteli da crtaju grafite i bave se dizajnom u vreme kada to nije bilo razvijeno na danasnjem nivou. Sta su vam rekli roditelji? Da ste bitange ili su kul pa su vam pruzili podrsku? -Potičemo iz jedne obične zdrave porodice koja je nekada pripadala takozvanom sred-

njem sloju građana. Ćale je radio u vojnoj štampariji, keva je bila upravnik u apoteci. Naravno da su kul, pošto su nas podržavali u svemu što smo radili, pa čak i nečemu o čemu apsolutno nisu znali ništa. Jedan od prvih grafita koje smo radili u Halley Zone ekipi je bio tribute filmu La Haine na Desetoj beogradskoj gimnaziji. Uradili smo nešto što kod nas do tad niko nije uradio, a da nije bio „legalan mural“ kao recimo onaj u Rajićevoj preko puta FLU. Cela ekipa je bila toliko ponosna da smo svi redom dolazili sa roditeljima i pokazivali im šta smo uradili. U početku im ništa nije bilo jasno, ali im se svidelo tako da to u suštini i nije ispao loš način da im saopštimo čime se bavimo.

2. Da li ste se ikada pokajali zato sto ste krenuli da se bavite ovim poslom? Koje su te stvari koje su vas usporavale a koje su vas gurale napred? Možeš da se kaješ samo zbog onoga što nisi uradio. Verovali smo u sebe I od početka smo se trudili da stvari radimo na pravi način I da puno učimo kroz rad. Znali smo koliko ne znamo, tako da nismo mnogo birali poslove. Naravno, kada si mlad I kada učiš, dešava se I da padneš I svašta probaš da bi došao do cilja, kao kad učiš da voziš bicikl ili plivaš. Danas neke stvari jednostavno idu rutinski, ali da nije bilo pre svega međusobne podrške I dobrih rezultata ne bismo danas plovili punim jedrima.

4. Opis posla? Da li uopste postoji tako nesto u ovom svetu? Kada uporedite sa ostalim poslovima, kako izgleda radno/slobodno vreme, poslovno okruzenje, penziono osiguranje, uniforma? : ) - Što smo stariji i

što veće poslove dobijamo, više vremena odlazi na dogovaranje i organizaciju nego na sam dizajn. Dizajn ti na kraju dodje kao trešnjica posle šlaga na torti. Slobodno vreme, koliko ga ostane je opet vezano za posao, jer je kreativan, stvaralački. Svako ko se pronađe u onome što radi, mislimo da za to i živio. Bitno je da se taj krug od inspiracije do rada i zarađivanja za uživanje u slobodnom vremenu konstantno održava i neguje.

3. Sta je to sto vas je privuklo da se bavite dizajnom, a da to nisu pare, kola, cure, mikrotalsna, gajba na dva sprata za dva brata?

-To što smo krenuli da nailazimo na dobre reakcije I što smo brzo videli rezultate svog rada na koji smo bili ponosni I koji nas je činio srećnim. Uradiš grafit I jedva čekaš da odeš ujutru da ga vidiš I slikaš… Ili dizajniraš bilbord, pa jedva čekaš da ga odštampaju I objave. Kola I cure su došli uz hip hop uz koji smo rasli, a mikrotalasne su nam matorci kupili za useljenje kad je svako krenuo da živi solo.

5. Za one koji ne znaju ko je ‚‘dechkotzar‘‘? Predpostavljam da vas podseca na prave vrednosti dizajna. Sto bi se reklo, radis sta hoces, sam svoj gazda, svaki tvoj trud se tebi isplacuje. A sa druge strane, nosite veliku odgovornost i veliko cimanje. Recite nam, da li vise prija raditi tako nesto ili za neku korporaciju, agenciju? - Dechkotzar je nešto što radimo za sebe I naš način da promovišemo

dobar dizajn. Cimanje u svemu tome je da te majice osim što će imati dobru aplikaciju na sebi moraju da budu od dobrog pamuka, lepo skrojene, sašivene I odštampane. Kad si profesionalac, plaćaš račune, održavaš jedan mali sistem, radiš I stvari koje su vise operativne nego kreativne. Te stvari su dosadne, brzo te potroše I iscrpe. Desi se da na majicama završe I neki dizajnovi koji budu odbijeni kao predlozi na konkursima I pičevima. Utoliko nam je Dechkotzar svaki put najlepši ali I najteži zadatak, gde rezultat ne trpi kompromise.

6. Kako izgleda rad na nacionalnoj televiziji, kao sto je b92? - Biti grafički dizajner na televiziji je potpuno drugačije

nego biti dizajner na drugom mestu. U principu je jako retko zanimanje među dizajnerima, pogotovu kod nas. Retko koja televizija uopšte I da ima dizajnere, a ne ceo dizajn tim. To su obično programeri ili montažeri sa osnovnim znanjem grafičkih softvera. Osnovne džinglove, insertere, system grafike za vesti uglavnom postavljaju dizajn agencije I studiji za animaciju, pa to dalje obradjuju inhouse grafičari. Za poslednjih osam I po godina koliko smo na B92 sve je bilo custom made unutar televizije. Možda deluje jednostavno, ali zahteva poznavanje brojnih disciplina I tehnika koje u agencijama, u štampi ili na webu jednostavno ne postoje. Dosta si povezan sa programerima, viz artistima, montažerima I sound designerima I često moraš da znaš I njihov deo posla da bi sve ispalo kako valja. Dobra stvar je ta što nemaš “klijente” I obim posla se menja periodično, ali opet postoje situacije kada svi izginemo radeći.

7. Mnogi veliki umetnici se nisu bavili samo jednom umetnoscu. Vi na primer se bavite i muzikom (DJingom), animacijom, graffitima, sto se i vidi u velikoj meri u vasim radovima. Za ‘’noc muzeja’’ ste ucestvovali na grupnoj izlozbi gde ste pokazali tu povezanost. Koliko i na koj nacin utice to sto niste samo dizajneri-sljakeri za vasu kreativnost? - Danas je takvo vreme da je sve postalo instant, lako I brzo dostupno I svako može svačim da se bavi I danas je svako umetnik. Samim tim I systemi vrednosti su se poremetili. Da bi sve uspeo da uradiš kako treba moraš jako puno da radiš. Ne postoji nijedan “veliki umetnik” koji nije veliki šljaker. Talenat je s jedne strane relativna I diskutabilna stvar, a sa druge jako očigledna. Za najtalentovanije svi znaju, a prosečno talentovani se provlače.

8. Saradnja izmedju dva brata? Kako funkcionisite? Ima li tvrdoglavosti, inata, krvi? Da li na zajednicki rad utice to sto je u sedmom razredu jedan je bio jaci od drugog?

- Sta treba mladi, koji polako ulaze u ovaj svet, da znaju? Zasto to da rade? Koliko uopste ima potencijala za dizajn u Srbiji? U smislu mladih nada, ali i u tome da li imaju za sta da se bore?

9. Tema naseg prvog broja je prijemni ispit. Vratite se u dane i opisite nam vas prijemni ispit? Ja (Nikola) sam polagao prijemni na FPU dva puta

i nijednom nisam bio primljen iz ovih i onih razloga. Drugi put sam čak imao daleko bolje radove, a slabije rezultate nego prve godine. Upisao sam višu likovnu i nju završio. Neca je, sledeći primer starijeg brata odmah, upisao Višu politehničku i bez problema prošao na prijemnom. Prijemni je dosta stresna i mučna situacija, dobro se sećam nespavanja i buđenja noć pred ispit. Bitno je ne doživljavati ga kao smak sveta, bez obzira na ishod, već kao jednu usputnu stanicu do cilja. Mislim da danas imamo mnogo bolje rezultate nego što smo obojica imali na prijemnim, koji su u našem slučaju bili potpuno irelevantna stvar.

10. Recite koliko su bitni dizajnerski casopisi za razvoj mladih? Jako su bitni naravno, ali koliko časopisi danas imaju uticaja u odnosu na internet? U svakom slučaju nezamenjiva stvar je držati štampanu stvar u rukama... — Nenad Ivanović

všlpuss 13

Šta dalje?! Kada dizajner završi svoje obrazovanje bez obzira na njegovu kvalikaciju doe vreme primenjivanje onog znanja koje je steceno na fakultetu. Svaki umetnik vec posle godinu ili dve studiranja savlada tehniku rada i polako otkriva sopstveni izražaj koji poseduje. U tom periodu nalazi priliku da nekome nešto uradi honorarno i tu nastaju problemi jer obicno prvi klijenti ne razumeju, odnosno imaju totalnu drugaciju percepciju rada koji je uradio mladi i neiskusi dizajner. To se dešava zato što se svojim radom više trude da impesioniraju, da dokažu svoje sposobnosti iza kojih ne stoji ništa. Svaki dizajn mora da ima dobar koncept kao podršku iza sebe, ince u suprotnom nije dizajn. Zato je dobro za ambicioznog umetnika da što pre pocne da radi i to što više kako bi na vreme shvatio suštinu. Zato je fakultet odlicno vreme za vežbu jer student ima mnogo više vremena za završavanje zadatka pa može da im se posveti u punoj meri. Svako ko uspešno završi fakultet i stekne diplomu mora da uradi svoj portfolio koji je cesto i veci garant kvaliteta od diplome. Jer današnjeg poslodavaca više interesuju sposobnosti , nekoga koga hoce da primi na posao, nego sama diploma koja samo govori o završenom fakultetu. Pred dizajnere se tada otvaraju dve mogucnosti. Jedna opcija

je da pokušaju da konkurišu za posao u nekoj od mnogo agencija koje se dosta razlikuju jedna od druge. Neke su vece pa onda predstavljaju ozbiljne markentiške mašine koje stvaraju odlicne rezultate. Važno je napomenuti da je agencijski rad, rad u timu što znaci da za svaki vaš projekat postoji citav kolegijum ljudi koji treba da ,,zajednicki” odluci o njegovom sprovoenju. Jeste tacno je da je takav rad za odreene probleme odlican, ali to ne znaci da takvim ,,mašinama” ne može da se desi geška ili neki nesporazum sa klijentom. Kad smo kod nesporazuma još jedna stvar, agencije nikakone trpe nikakve pristrasnosti ili pokušaj rušenja svog birokratskog sistema prema tome, to je vaša cena, što nekada(, a možda i jako cesto) morate da bukvalno ,,progutate knedlu“ za neke stvari ako želite da opstanete u takvim sistemima. Dobra stvar kod stabilnih agencija je što za odlican rad stvarno omogucuju odlicna primanja koja mladom coveku u tom periodu omogucuju lagodnost života u tom materijalnom smislu. Slabija tacka agencija je ta što zavise od tržišnog rasta, u tom smislu stalno moraju da ostvaruju ekonomski rast. U suprotnom slabo opstaju. E kad pocnu da propadaju prinuene su na sistematizacije, re-organizacije što se pokazalo u proteklom

periodu pri udaru svetske ekonomske krize. Citava gomila malih studija, agencija je bila prinuena na zatvaranje zbog preopterecenosti. E tu stižemo kod još jednog vida poslovnog delovanja mladog dizajnera , popularno zvanog ,,freelencer”, kome baš odgovaraju situacije ekonomskog kraha. Jer klijenti tada više namaju dovoljno novca za skupe usluge jedne agencije pa se oslanjaju na freelence-re ,odnosno honorarce, koji u principu mogu da ispune sve njihove želje po mnogo manjoj ceni. E tu postoje opet drugi problemi jer honoraraca ima previše pa vecina njih ne može da doe do posla od svojih kolega. Naravno ako ste mnogo dobri (u tom slucaju vam ne treba niciji savet) vi od pocetka možete da radite kao freelencer, i za vas ne postoji prepreka. Onda vam je velika mogucnost da cete posle nekog vremena i sami otvoriti svoju agenciju gde ste sami sebi, a i drugima biti generalni dikta...direktor. To je bio deo price koji se samo tice vaših ambicija i snova. Naravno da cete, ako želite da napravite karijeru u dizajnu morati dobro da se pomucite jer drugacijeg puta ka uspehu nema ma koliko talenata posedovali snaga je uvek u radu. To ,,mucenje” podrazumeva prvo vašu profesionalizaciju: poznavanje softvera za gracku produkciju, veliku opštu informisanost, upornost,marljivost, poštovanje obicaja rada i tueg vremena i novaca.....itd. Pokazalo se da

je dosta umetnika vrlo ekscentricno i da vrlo teško prihvata kritiku , što može lako njima da ide na štetu. S tim u vezi vrlo je važno imati ,što je moguce, bolji i korektniji odnos sa klijentom jer to stvara pozitivnu atmosferu i onda se puno lakše radi. Takoe važno je cuvati klijente za kasniju saradnju, jer ce vas taj isti navesti na drugog. Važno je i truditi se da maksimalno ispunite sva obecanja koja ste dali i da dobro odradite svoj deo posla inace ce vam lako propasti i trud i rad.

,, Ne trudite se da budete originalni, samo se trudite da budete dobri.” — Paul Rand Konstantno ucenje, kreativnost, produktivnost, mera u svemu, opšta informisanost, strpljenje, zdrav život, sporedna aktivnost, putovanja, uvek i istalno nešto novo, pozitivno osecanje, optimizam, realnost, skromnost, odluka, altruizam, odmh sad cekanje, lenjost, alkohol, droga, lažni moral, dosada, preterivanje, zavid, bezosecajnost, lakovernost, kritika bez osnove, nezdrav život, patetika, neznanje, gordost, neorganizacija, neažurnost, nestrpljivost, panicenje, uca, labilnost, slabost, nerazumevanje, nerad. — Vladimir Skočajić

10 razloga zašto biram dizajn, kao i 10 razloga koji me ne brinu Kreativnost Sloboda, Novac, sloboda izražavanja, Optimizam, Mogućnost samostalnog usavršavanja Dinamičnost posla, Upoznavanje različitih ljudi, Korišcenje ličnog talenta, davenje stvarima veće vrednosti, Mogućnost rada od kuće,

rad u Agenciji, koji koči ambicije svi misle da si gay, kritika ljudi koji se ne razumeju u struku Poslovna monotonija, ,često moraš da obmanjujes dizajnom često moras da ćutis i slušaš, ,Rokovi! ,Nervoza Svi se oduševljavaju za tvoj rad iako znaš da je bulja, ponekad moraš da budešformalan

Intervju Željko Lončar

Profesor na VŠLPU

1. Kako je izgledao Vaš put od prijemnog ispita do profesora na fakultetu?

Teško je reći u par rečenica, recimo da nikako nisam očekivao da će me stići ona priča, “da mi je neko rekao pre 10 godina...” koja me inače uvek pomalo nervirala. U sušini ono što sam pokušavao od prijemnog ispita, a i sad, jeste da radim nešto čime ću biti zadovoljan. Da li ste se ikada zapitali da li je izbor dizajna kao zanimanja bio pravi izbor? Ne zapravo, zato što se dizajnom ne bavim na najkomercijalni, već na neki likovni način. Na dizajn gledam kao na jednu od formi umetnosti. Dizajn može da bude unosan posao, ali i forma sa ogromnim potencijalom za eksperimentisanje i izražavanje. Po Vašem mišljenju, koji nivo predznanja treba da poseduje brcoš kada upiše fakultet? Što veći, po meni najbitnija je želja za samoostvsrenjem kroz posao, a posle dolazi kvalitet obrazovanja, neopterećeno razmišljanje i zaključivanje, crtanje je takđe bitno.. Čime god da se čovek bavi, (posao je samo jedna komponenta života).

2, Zašto bi neko trebalo da upiše VSLPU?

3. Da li mozete da nam kazete nesto vise o vašem predmetu ?

Zato što je škola fino organizovana, manja po veličini, samim tim i prijatna za boravak. Brza, pristupačna, otvorena i efikasna škola u kojoj nema kalupljenja i nametanja ideja, gde se poštuje ličnost studenata. Vizuelne komunikacije. Ukratko, bavljenje vizuelnim formama, koje prenose, simbolizuju, označavaju lične, društvene, propagandne i sve ostale stavove, mišljenja, pojmove, emocije..

4. Koliko je u školi zastupljen rad na kompjuteru, a koliko ručni rad? Koliko je škola modernizovana?

Pola-Pola. Škola ima još da poradi na modernizaciji sredstava koja se koriste u izvođenju nastave, i koja će stajati na raspolaganju studentima, na tome se radi i stvari idu u pravom pravcu, ne najbržim tempom ali idu..

5. Koje su vannastavne aktivnosti? Da li organizujte izlozbe, dodatne kurseve?

Organizovanje izložbi sa studentima je nešto što ću raditi u bliskoj budućnosti, bitno je da se stvori neka vrsta kanala za studente koji imaju malo alternativniji i kritičniji stav prema vizuelnim komunikacijama. U Beču npr na fakultetu postoji više kalsa, komercijalne gde se radi advertajzing priča i kritčka klasa gde se stvari propituju i kritikuju.. Tako da ću se baviti i tom pričom van nastave, kroz mini izložbe i projekte i podržavati studente u tom smislu.

6. Posto ste vi zavrsili gimnaziju, koji je vas savet za mlade umetnike koji iza sebe nemaju srednju umetnicku školu? Koliko je bitno da je neko išao u srednju umetničku školu za upis VSLPU?

Da se uhvate olovke i crtaju sve na šta naiđu. Crtanje ima ogroman potencijal kako za konceptualizaciju tako i za egzikuciju dizajna. Pa zavisi, danas svi znaju šta je dizajn, prosto živimo u njemu, svi se mi negde estetski opredeljujemo i svesni smo estetike. Kroz muziku, filmove, odevanje, spotove. Ono što je bitno je da ljudi šta god studirali pre, shvataju i doživljavaju, pa bilo kakvu estetiku. Ako nekoga baš ništa ne uzbuđuje u vizuelnom smislu, teško da će biti dobar u dizajnu ili bilo kakvoj vizuelnoj umetnosti.

7.Na pitanje koju smo postavili Braci burazerima koliko su bitni dizajnerski casopisi za razvoj mladih, oni su nam odgovorili pitanjem koliko časopisi danas imaju uticaja na mlade u odnosu na internet. Da li možete da to uradite umesto nas?

Internet vs časopisi je velika tema, i mnogi misle da je pitanje dana kada će pisani mediji nestati. Inetrnet je dostupan, demokratičan i sveprisutan, i to su velike stvari za korisnike, ono što je problem sa tim, je što je sa demokratizacijom medija, sve isplivalo na površinu. Sve je tu: elitno/ banalno, bitno/trivijalno, kvalitetno/glupo..Čovek nekada lako može da pomisli, kako se ne kreće nikakvim super brzim auto stradama informatičke budućnosti već pre nekakvim informativnim kaljugama i močvarama. Svako sad ima po3 kamere kojima slika i snima sve šta stigne i kači na mrežu... (Pravi) Časopisi su druga priča, tu neko fitrira, čisti, polira, servira, pakuje i čovek za relativno male pare dobija jedan prirodniji informacioni i kulturniji obrok za razliku od neretko internetskog fast fooda. Na kraju priče interntu po snazi ni jedan medijum nemože ni prići, ali daleko od toga da su časopisi za odbacivanje. (naravno, zavisi koji)

Edukacija Prijemni ispit je sve blizi.Da li sam se dovoljno spremao,jesam li sposoban za ovo? Da li konkurisati sad ili sledece godine…Ako vam se ova pitanja vrte po glavi, onda imamo pravu svar za vas. U ovom broju cemo se skoncentrisati na kriterijume prijemnog ispita, par saveta I uputa koji ce vam svakako koristiti u borbi za bodove. Naravno nadam se da ste vezbali I da ste ovladali tehnickim sposobnostima, jer se do njih dolazi iskljucivo iskustvom. Danas cemo vam skrenuti paznju na ceste greske I propuste koje student prave,I osigurati se da se one ne dese I vama.

KOMPOZICIJA Stvar na koju morati obratiti posebnu paznju na samom pocetku, jeste kompozicija. Ukoliko ne postavite predmete koji su vam predstavljeni na postavci u sto pribliznijem rasporedu,imacete velike problem u ispravljanju tokom rada koji je vec odmakao. Kadrirajte pomocu isecaka od papira, I koristite vizir da premerite predmete. Ovo je JAKO vazan deo vaseg rada,jer ce on odrediti koliko imate osecaja za kompoziciju I perspektivu. Kad vec spominjemo perspektivu I par reci o tome; Obratite paznju na polozaj postavke u odnosu na vas. U zavisnosti od vase tacke gledista postavka ce izgledati drugacije.Opet koristite vizir da izvucete ta problematicna skracenja, I ostvarite sto bolju iluziju perspective.

LINIJA Linija je ono sto najbolje predstavlja vasu crtacku sposobnost. Iako o njoj nemo puno toga reci posto ona napreduje iskljucivo vezbom I iskustvom, ipak vam mogu dati par smernica. Ä&#x152;esta je pojava da student uokviri rad snaznim I tvrdim linijama iz nekih samo njemu poznatih razloga.Ovo treba izbegavati po svaku cenu. Vasa linija je ono sto ce stvoriti iluziju razdaljine predmeta na postavci. Predmeti koji sun am blizi imaju jacu liniju, za razliku onih koji su po-

VALER ili senka

zadi cija je linija slabija I svetlija.odredjeni delovi predmeta koji su u senci ce takodje imati izrazito tamnu I jaku liniju. Vasa ruka mora biti opustena I linije slobodne.Svaki grc u ruci se odmah primecuje na vasem crtezu.Naravno ovo je tesko izvesti zbog treme I pritiska prijemnog ispita,ali probajte da se iskljucite I opustite. Ne trudite se da brisete linije koje ste koristili da postavite predmete,jer one takodje govore o vasoj crtackoj sposobnosti.

Senka je treca najvaznija stvar posle kompozicije I linije.Iako ste negde culi da se na prijemnim ispitima senka slabo gleda,nemojte da popustate u ovoj oblasti.Pravilno sencenje I uspostavljanje valera ce stvoriti iluziju 3D prostora.Idealno je da vasa senka bude linearna tj. koriscenjem srafure.Video sam dosta studenata koji su na ispitu koristili tehnike kao sto su razmazivanje prstima,krpama I stagod, koje mogu da izgledaju jako impresivno, ali na nivou umetnika koji se tek upisuje na fakultet, to skoro nikad ne izgleda dobro.Moj je savet da izbegavate ovakve tehnike,I koristite vasu srafuru.Prednost srafure je u tome sto ce se na njoj videti vasa sposobnost stvaranja iluzije 3D predmeta.U odnosu na njegov oblik, vasa linija ce imati drugaciju putanju I oblik npr. Na sferi konveksne, na kocki prave linije. Nikola Radivojev

Konkursi, radionice Konkurs “EKOlogičan dizajn” Pirotska kompanija Tigar i časopis Kuća stil, raspisali su konkurs “EKOlogičan dizajn”, podstičući novu kreativnu EKOenergiju. Ideja konkursa je da se mladi dizajneri i arhitekte podstaknu na praktično ekološko razmišljanje prilikom osmišljavanja životnog prostora, bez obzira da li je u pitanju stambena, poslovna, javna ili zelena površina. Uslovi konkursa “Ekologičan dizajn”, koji kompanija Tigar sprovodi u saradnji sa magazinom „Kuća stil“ su da kandidati u originalnim i primenljivim rešenjima ne odstupaju od okoline i ne narušavaju postojeći izgled destinacije, i da ukažu na nove mogućnosti upotrebe proizvoda od reciklirane gume. Idejna rešenja se dostavljaju u formatu 50x70 cm, isključivo putem E-mail adrese redakcija@kucastil. co.rs, sa naznakom za „Ekologičan dizajn“. Rok za dostavu radova je 30. septembar 2011. godine.

WEB FRESH!

WEB FRESH je akcija Web Festa koja će se odvijati na mesečnom nivou.

Prijavite sveže web projekte! Osnovni uslov je da projekat donosi nešto novo i sveže o odnosu na postojeće stanje na regionalnom Internetu. Na primer: kreativna primena nove tehnologije ili skriptova, novi tipovi web servisa, novi koncepti, novi tipovi dizajna, uvrnuto korišćenje flasha ili nove fore sa action scriptom, nov način primene postojećih tehnologija, kreativni banneri...itd itd. Mogućnosti su praktično neograničene. Naravno novina koju potenciramo ovde ne sme sama sebi da bude cilj već je bitno da se teži novom kvalitetu. Prijave za prvi krug uključuju sve ovogodišnje projekte a kasnije će se svakog meseca praviti novi krug. Cilj je da se nove stvari promovišu što više i da što šira web zajednica sazna za njih. Cela zajednica okupljena oko Web Fest-a će moći da da svoje mišljenje. Projekte prijavite na: webfresh@webfest.me

Pregled dešavanja Visok Nivo Visoka Cena I ove godine BDW zadržava visoki nivo! U skladu sa tim i visoku cenu karte za konferencije, ali je to sasvim opravdano s obzirom na to ko su predavači. Imajući u vidu da su ovo studenske novine, a ja student sledi implikacija da ćete čitati rivju na osnovu radionica koje su bile besplatne. Naime, BDW je kao i prošle godine u osnovi koncipiran tako da postoje dva dela – radionice, za koje je ulaz slobodan i konferencije za koje se kupuje karta (postoji i studentski popust, ali čak ni on ne usrećuje studentske džepove). Iz tog razloga, od mene nećete čuti iskustva sa same konferencije na kojoj su predavali veliki eksperti iz sveta dizajna. E,tu nastaje problem. Prošle godine je BDW u saradnji sa sajtom infostud.com organizovao besplatne karte za 50 studenata čiji CV-jevi budu ocenjeni kao najprivlačniji. Svaka čast. Međutim, kao što sam rekao, ove godine nismo imali priliku. Tu nastaje prazan prostor u kome je najpoželjnija interakcija studenata – kao strane kojoj su potrebna

predavanja za njihovu dalju edukaciju i proširenje profesionalnih vidika, i organizacije BDW-a koja ne može imati bolju ciljnu grupu od mladih ljudi onemogućenih da putuju, ali zato spremnih da u svojoj zemlji unaprede sebe. Zato predlažem BDW-u da se za sledeću godinu u saradnji sa studentima pronađe neko optimalno rešenje, kao na primer prikupljanje sredstava od sponzorstava, izložbi mladih dizajnera, ili još nekog nagradnog konkursa. Međutim, nije samo u ceni problem. Ima nečega što je samo do nas. Studenti dizajna su dopustili sebi da propuste usavršavanje posetom BESPLATNIH radionica samo zato što nisu poslali prijavu preko interneta. Većina studenta dizajna i uopšte umetničkih

fakulteta se žali što nema konkursa, radionica, predavanja, a kada ih bude onda se opravdavaju time da nisu bili obavešteni. Ali opravdanja nema - BDW je izlepio ceo grad svojim odličnim plakatima. Predavači radionica su svetski stručnjaci iz oblasti dizajna, a ovo je jedinstvena prilika koja pruža edukativni pristup tim ljudima. Propustili ste Gorana Lelasa, svetski priznatog toy dizajnera, Minds Brandmaker-e iz Austrije koji su objašnjavali na koji način izgraditi brand na osnovu njegovih vrednosti, “Snask” švedsku agenciju koji su radili kampanju vrednu 2 miliona dolara za “Malmo Film Festival” kojeg poseti 1.4 miliona ljudi... Ukoliko ne želite da se bavite dizajnom, onda vas razumemo što niste poslali najprostiju prijavu preko interneta. Nenad Ivanović

Treći po redu mixer, okupio je mnogobrojne posetioce. Kažu da je kroz mixer prošlo oko 60.000 posetilaca iz zemlje I Evrope, što svedoči o sve većoj popularnosti ovog multimedijalnog festivala. Posetioci su imali priliku da vide mnogobrojne

sadržaje iz domena muzike, vizulene umetnosti, dizajna, arhitekture, pozorišta, filma i društvenog života. Sadržaj je bio tako koncipiran da je svako mogao da nadje nešto iz polja svog interesovanja i da kvalitetno provede vreme. U popodnevnim casovima smo mogli da uživamo u izložbama i postavkama, kasnije u večernjim časvima bila su organizovana predavanja brojnih stručnjaka iz polja umetnosti i marketinga. Nakon svega toga druženje se nastavlja na jednom od dva muzička stejdža do kasno u noć. Irena Ilić

Laserom iz Starta! Treci internacionalni ,,Laserski samit jeftine grake”, sa podnaslovom “Umetnost do kraja”,bio je održan 16. i 17. maja 2011u Paviljonu Veljkovic Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Ovaj put, široj publici je bilo predstavljeno izmeu 120 i 150 mladih kreativaca i dizajnera iz celog sveta. Posle ovog dogaaja Laserski samit krenuo je na regionalnu turneju! Cilj ove manifestacije bio je da okupi kreativce iz oblasti dizajna, ilustracije, vizuelnih komunikacija, arhitekture i ostalih drevnih veština i nemilosrdno promoviše njihov rad van esnafskih granica. Koncept izložbe je bio reprodukovanje radova na standardnom kancelarijskom papiru A4 formata, štampanjem na laserskom štampacu u crno beloj tehnici. Svi radovi su imali istu cenu, nezavisno od autora – 100 dinara. Uz svaki rad na izložbi je bio priložen upitnik koji su licno popunjavali ucesnici izložbe. U tim upitnicima ste mogli da saznate sve o potresnim i onim manje potresnim sudbinama grackih dizajnera i njima slicnih, trivije, prljav veš, ideološki stavovi, frustracije, odnos prema materijalnom i onostranom! Prored mnogo drugih jednako znacajnih umetnika, izmeu ostalih na samitu su izlagali naš poznati dizajner Slavimir Stojanovic, zatim Braca Burazeri, Škart kao i Željko Loncar. Vladimir Skočajić

všlpuss вшлпусс

Dizajn

Galerija

Graficki dizajn

Nenad IvanoviÄ&#x2021; Typography 2/8

Dizajn enterijera

Likovna kultura

Impresum

Glavni i odgovorni urednici Irena Ilić, Milan Vujić, Nenad Ivanović Vladimir Skočajić, Nikola Radivojev Art direktor Irena Ilić Urednik fotografije Nikola Radivojev Tehnički urednik Milan Vujić Plakati Vladimir Skočajić Irena Ilić Produkcija Nenad Ivanović

IZLOZBA STUDENATA

VISOKE ŠKOLE LIKOVNIH I PRIMENJENIH UMETNOSTI

NEDELJA 26.06.2011. 15:00h, PANTE SREĆKOVIĆA 2, BEOGRAD