Priroda i društvo 3

BIQANA POPOVI] IVANA CMIQANOVI] KOSOVAC

PRIRODA I DRU[TVO za tre}i razred osnovne {kole

• DRAGANI] • BEOGRAD, 2007.

5

RECENZENTI: Prof. dr Budislav Tati}, profesor Beogradskog univerziteta Marina Drndarski, profesor O[ ,,Drinka Pavlovi}ß Svetlana Pavlovi}, profesor razredne nastave u O[ ,,Radojka Laki}ß ZA IZDAVA^A Miodrag Dragani} GLAVNI UREDNIK Jovan Zivlak UREDNIK IZDAWA Radivoj Nikolajevi}

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uybenika u tre}em razredu osnovne {kole re{ewem broj 6-00-00245/2005-06 od 29. 7. 2005. godine.

isbn 86-441-0681-3

4

Uybenik Priroda i dru{tvo za tre}i razred namewen je qubiteqima prirode, ekolozima, istra`iva~ima, mladim nau~nicima, vama malim-velikim qudima.

Autorke

Uradi zadatak

Saznaj vi{e

Priroda

i

Izvedi ogled

dru[tvo

5

sadr@aj Putujemo na[im krajevima REQEF I VODE................................................................... 6 ORIJENTACIJA U prostoru................................................. 8 plan................................................................................ 10 geografska karta........................................................... 12 moj kraj......................................................................... 14 reqef mog kraja............................................................. 16 vode mog kraja............................................................... 18 sTANOVNICI MOG KRAJA.....................................................20 naseqa u MOM KRAJU........................................................22 MOJ KRAJ NA geografskoj KARTI...................................... 25

svi qudi rade delatnosti qudi............................................................26 SELO GRADU, GRAD SELU....................................................30 HAJDE, SVETE, BUDI DETE.................................................32 PRAVILA PONA[AWA.......................................................... 34 PONA[AWE U SAOBRA]AJU..................................................36

putujemo kroz vreme DAN, GODINA, DECENIJA, VEK.............................................38 BLI@A I DAQA PRO[LOST.................................................39 SVEDOCI PRO[LOSTI........................................................ 40 @IVOT NA[IH PREDAKA..................................................... 42 LIKOVI IZ NARODNIH PREDAWA.......................................... 44 na[i ZNAMENITI qudi..................................................... 45

ne`iva priroda priroda.......................................................................... 46 SUN^EVA SVETLOST I TOPLOTA - uslov `ivota........................ 47 VODA I DRUGE TE^NOSTI . ............................................... 48 VAZDUH............................................................................ 50 kretawe VAZDUHA............................................................. 52 voda i vazduh - uslovi za `ivot................................... 54 ZEMQI[TE – uSLOV @IVOTA.............................................. 56 VREMENSKE PRILIKE......................................................... 57 veza @IVE I NE@IVE PRIRODE.......................................... 58

4

@IVOTNE ZAJEDNICE @IVOTNE ZAJEDNICE.......................................... 60 [UME................................................................. 61 LISTOPADNA [UMA.............................................. 62 ^ETINARSKA [UMA.............................................. 64 [UMA JE NA[E BLAGO.......................................... 66 ^UVARI [UMA...................................................... 67 LIVADA.............................................................. 68 LIVADA JE NA[E BLAGO...................................... 70 ^UVARI LIVADA.................................................. 71 REKA.................................................................. 72 JEZERO I BARA................................................... 74 VODE SU NA[E BLAGO.......................................... 76 ^UVARI VODA...................................................... 77 WIVA................................................................. 78 POVRTWAK.......................................................... 80 VO]WAK............................................................. 84 VINOGRAD.......................................................... 85 PARK.................................................................. 87 materijali osobine materijala......................................... 88 UPOTREBA MATERIJALA........................................ 90 posmatramo promene......................................... 92 SVE SE KRE]E.................................................... 94 VRSTE KRETAWA.................................................. 95 OSLU[NIMO KRETAWE.......................................... 96 vazduh nas [TITI............................................. 97 MAGNETI............................................................ 98 NAELEKTRISAWE................................................100 provodnici STRUJe.......................................... 101

5

REQEF Reqef je izgled zemqi{ta. On mo`e biti ravni~arski, brdovit i planinski.

Ravnica je ravno ili blago zatalasano zemqi{te bez uzvi{ewa.

Uzvi{ewa

Bre`uqak je najni`e uzvi{ewe.

Brdo je uzvi{ewe do 500 metara.

Planina je uzvi{ewe iznad 500 metara.

Svako uzvi{ewe ima podno`je, strane i vrh.

Podno`je je mesto sa kog po~iwe uzvi{ewe.

Strana je rastojawe od podno`ja do vrha. Strane mogu biti blage i strme.

Vrh je najvi{i deo uzvi{ewa.

Klisura je uzana, duboka re~na dolina strmih strana.

Kotlina je prostrana ravnica izme|u planina.

Zaokru`i kakav je reqef tvog kraja: a ) ravni~arski b) brdovit v) planinski

4

I VODE Vode u na{im krajevima su potoci, reke, kanali, bare i jezera.

Potok je mawa, a reka ve}a teku}a voda.

izvor

Izvor je mesto gde voda izvire iz zemqe.

izvor

reka

potok ka

o it

pr

Tok potoka ili reke je wihov put od izvora do u{}a.

U{}e je mesto gde se teku}a voda uliva u drugu vodu.

u{}e

u{}e

Kanal je teku}a voda ~ije su korito prokopali qudi.

Bara je mutna staja}a voda koja ispuwava mawe udubqewe u zemqi.

Jezero je bistra voda koja ispuwava ve}e udubqewe.

Begejski kanal

Napi{i koje vode postoje u tvom kraju. __________________________ _______________________________________________________________

5

ORIJENTACIJA Kada odre|ujemo strane sveta u odnosu na mesto gde stojimo, ka`emo da se orijenti{emo u prostoru.

Ana je instruktor izvi|a~ima koji su na kampovawu. U~i ih da se orijenti{u u prirodi.

Sunce izlazi na istoku.

Kada desnu ruku usmerimo ka suncu, leva ruka }e pokazati zapad, gde }e sunce za}i. Ispred mene je sever, a iza jug.

U prazna poqa upi{i strane sveta. Ovo su glavne strane sveta.

Na kojoj strani sveta se nalaze: drve}e ________________

kamp _________________

planine _______________

potok _________________ Upi{i sporedne strane sveta.

Sporedne strane sveta su izme|u glavnih: • severoistok, • jugoistok, • jugozapad, • severozapad.

Z

____________ J

4

____________ S ____________

____________

I

U PRostoru ORIJENTACIJA POMO]U KOMPASA Kompas je sprava pomo}u koje odre|ujemo strane sveta.

Da bismo odredili strane sveta, kompas postavqamo u vodoravan polo`aj.

Magnetna igla je pokretna. Jedan wen kraj, koji je obi~no plave boje, uvek pokazuje sever. Kompas okre}emo da bi se plavi kraj igle i oznaka za sever poklopili. Kada znamo gde je sever, ostale strane sveta lako odre|ujemo pomo}u wihovih oznaka na kompasu.

Pomo}u kompasa odredi: • {ta se nalazi u tvojoj u~ionici na istoku ___________________ na zapadu ___________________ na severu ___________________ na jugu ______________________ • {ta se nalazi u okolini tvoje {kole na istoku ___________________ na zapadu ___________________ na severu ___________________ na jugu ______________________

Kompas se koristi u celom svetu. Zato je dogovoreno da se strane sveta na wemu obele`e po~etnim slovima wihovih naziva na engleskom jeziku: N – North (sever) S – South (jug) I – East (istok) W – West (zapad)

Za obele`avawe strana sveta koristimo i po~etna slova naziva na na{em jeziku.

Glavne strane: S – sever J – jug I – istok Z – zapad

Sporedne strane: SI – severoistok SZ – severozapad JI – jugoistok JZ – jugozapad

5

plan

u~ionica

plan u~ionice

{kola

plan {kole

naseqe

plan naseqa

Plan je umaweni prikaz objekata gledanih odozgo.

Nacrtaj plan svoje u~ionice.

10 4

Plan naseqa 1

2

3

A

B

V

Plan naseqa je podeqen na redove i kolone koji obrazuju kvadrate.

Redovi su ozna~eni slovima, a kolone brojevima.

Na pole|ini svakog plana naseqa dat je spisak ulica po azbu~nom ili abecednom redu. Uz naziv svake ulice upisani su broj i slovo kvadrata koji ozna~avaju gde se ta ulica nalazi u planu. ^ubrina ulica je u kvadratu V2. Prona|i je.

Koji trg se nalazi u kvadratu B3? ____________________________ Koje ve}e ulice se nalaze u kvadratu V3? _______________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

11 5

geografska Geografska karta je umaweni prikaz Zemqine povr{ine.

Ravnice, uzvi{ewa i vode na geografskoj karti prikazani su kartografskim bojama: • vode plavom; • ravnice zelenom; • brda svetlobraon; • planine tamnobraon bojom.

vode

ravnice

uzvi{ewa

Da bismo se slu`ili kartom, moramo poznavati kartografske znake:

vi{e od 100 000 stanovnika od 50 000 do 100 000 stanovnika

autoput

od 25 000 do 50 000 stanovnika od 10 000 do 25 000 stanovnika od 5 000 do 10 000 stanovnika mawe od 5 000 Svaka geografska karta sadr`i: Naziv teritorije koja je prikazana.

Legendu sa kartografskim znacima.

12 4

karta

Na geografskoj karti gore je sever, desno istok, dole jug, a levo zapad.

S

Z

I

J Prona|i na geografskoj karti svoj kraj. Upi{i u kvadrate naziv svog kraja.

13 5

moj Naseqe u kome `ivi{ i wegova okolina ~ine jedan predeo – teritoriju.

Vi{e susednih predela predstavqa tvoj kraj. Na{i krajevi se razlikuju po reqefu, vremenskim prilikama, naseqima, stanovnicima, po poslovima koje qudi obavqaju...

Naseqa u mojoj okolini

Moje naseqe

Moja {kola

Moja porodica

Ja

Napi{i prvo svoje ime i prezime, a zatim redom, iz pravougaonika u pravougaonik, zadata imena i nazive.

14 4

kraj

Nacrtaj sebe, svoju porodicu, {kolu, naseqe i okolna naseqa.

15 5

reqef Najve}a ravnica se nalazi u Vojvodini. To je deo Panonske nizije.

Ravnice se prostiru i pored reka: du` Velike Morave je Pomoravqe, pored Drine Podriwe, u dolini Timoka je Timo~ka krajina.

• Ima li ravnica u tvom kraju?

Najve}a kotlina je Metohijska.

Uporedo sa wom prostire se i Kosovska kotlina.

Mnogi gradovi su sme{teni u kotlinama: u Po`e{koj kotlini nalazi se Po`ega, u Vrawskoj Vrawe, a u Ni{ko-aleksina~koj Ni{ i Aleksinac...

• Da li se tvoje naseqe nalazi u kotlini? U kojoj?

U Panonskoj niziji su niske planine Fru{ka gora i Vr{a~ke planine. Ju`no od Save i Dunava prostire se brdski predeo, [umadija i planinski krajevi sa sredwim i visokim planinama.

• Koja se uzvi{ewa nalaze u tvom kraju?

Brze planinske reke udubile su klisure, kao {to su \erdapska, Grdeli~ka, Ov~arsko-kablarska klisura.

• Da li se u tvom kraju nalazi neka klisura? Koja?

16 4

mog kraja

Unesi u geografsku kartu nazive ravnica, planina i klisura svog kraja koriste}i podatke sa paus papira broj 1.

17 5

vode Na{i krajevi su bogati rekama. Sava je najve}a pritoka Dunava. Pritoke Dunava su i Tisa, Tami{ i Velika Morava.

Velika Morava nastaje spajawem Zapadne i Ju`ne Morave. Najve}a pritoka Zapadne Morave je Ibar, a Ju`ne Ni{ava.

Reka Drina uliva se u Savu. • Koje reke proti~u tvojim krajem?

Jezera mogu biti prirodna i ve{ta~ka.

Ve{ta~ka jezera su napravili qudi.

Prirodna jezera su Pali}ko i Ludo{ko u Vojvodini. Najve}e ve{ta~ko jezero je \erdapsko na Dunavu.

Na reci Vlasini je napravqeno Vlasinsko jezero, a na Drini jezero Peru}ac. • Ima li jezera u tvom kraju? Raspitaj se da li je prirodno ili ve{ta~ko.

Neke vode su lekovite. Na wihovim izvorima qudi podi`u bawe, koje su kupali{ta i le~ili{ta. Vrwa~ka Bawa, Bukovi~ka bawa, Vrdnik i Bawa Koviqa~a su na{e najpoznatije bawe. • Koje bawe se nalaze u tvom kraju? [iroke ravni~arske reke izlivawem su stvorile bare. U na{em delu Panonske nizije nalaze se Obedska i Carska bara.

18 4

mog kraja

Upi{i u geografsku kartu nazive reka, jezera i bara u svom kraju koriste}i podatke sa paus papira broj 2.

19 5

sTANOVNICI U na{im krajevima `ive Srbi, Crnogorci, Ma|ari, Bo{waci, Albanci, Jevreji, Romi, Hrvati, Makedonci, Rumuni, Bugari, Turci, Rusini, Slovaci i drugi. Neki od wih ~ine ve}insko stanovni{tvo u pojedinim krajevima.

Ko su stanovnici tvog kraja? _____________________________ _____________________________ _____________________________

Truba~i u srpskoj narodnoj no{wi

Bugari izvode narodnu igru

20 4

Devojke u makedonskoj narodnoj no{wi

MOG KRAJA Svaki narod ima svoju pro{lost, govori svojim jezikom, po{tuje svoje obi~aje.

Rumunska narodna no{wa

Albanci sa Kosova

Hrvatska narodna no{wa

Devojke iz Srbije u igri bu|ewa prole}a

Crnogorci u narodnoj no{wi

Stanovnici na{ih krajeva `ive, {koluju se i rade zajedno po{tuju}i jedni druge.

21 5

naseqa BEOGRAD Beograd je na{ najve}i grad.

Stari deo grada prostire se na sedam bre`uqaka. Novi Beograd je podignut u ravnici. Kroz Beograd proti~u Sava, Dunav i Top~iderska reka.

Centar je srpske kulture, obrazovawa, nauke, privrede.

Beograd

GRADOVI

NOVI SAD Na levoj obali Dunava, u podno`ju Fru{ke gore, okru`en plodnim oranicama Panonske nizije nalazi se Novi Sad, najve}i grad u Vojvodini.

Novi Sad

NI[ U Ni{koj kotlini na u{}u Ni{ave u Ju`nu Moravu nalazi se Ni{. Najva`nija je raskrsnica puteva i od davnina va`i za kapiju istoka i zapada.

Ni{

kragujevac Kragujevac je podignut na obalama Lepenice, na obroncima planina Rudnik, Crni vrh i Gledi}ke planine. Centar je [umadije i Pomoravqa.

22 4

Kragujevac

u MOM KRAJU

Unesi u geografsku kartu nazive naseqa tvog kraja koriste}i podatke sa paus papira broj 3.

U kvadrate upi{i naziv naseqa u kojem `ivi{.

23 5

Ravni~arsko selo ima {iroke ulice, koje se seku pod pravim uglom. Ku}e su pored ulica, jedna do druge. Iza svake ku}e nalazi se dvori{te u kojem qudi gaje doma}e `ivotiwe. Pored su ba{te u kojima gaje povr}e.

SELA

U brdskom selu ku}e su udaqene jedna od druge. U blizini ku}a su povrtwaci. Brdska sela okru`ena su vo}wacima i vinogradima.

Planinska sela imaju mali broj ku}a, koje se nalaze na obroncima, daleko jedna od druge.

U dvori{tima su {tale i torovi.

U blizini su ba{te u kojima se gaji povr}e. Na padinama se prostiru pa{waci i wive.

Ve}ina sela u centru ima {kolu, prodavnicu, ambulantu i crkvu.

24 4

MOJ KRAJ NA geografskoj KARTI

Obele`i u karti svoj kraj: svoje naseqe i naseqa u okolini; vode; uzvi{ewa.

25

delatnosti Delatnosti su poslovi koje qudi obavqaju. Qudi se bave razli~itim delatnostima, koje mogu biti proizvodne i neproizvodne.

Proizvodne delatnosti U proizvodne delatnosti spadaju poqoprivreda, industrija i zanatstvo.

POQOPRIVREDA obuhvata: zemqoradwu

sto~arstvo

ratarstvo

sto~arstvo

povrtarstvo

`ivinarstvo

vo}arstvo vinogradarstvo

lov i ribolov

{umarstvo

Upi{i nazive poqoprivrednih delatnosti:

Obra|ivawe zemqe i gajewe biqaka naziva se

Gajewe doma}ih `ivotiwa je

__________________.

__________________.

Po{umqavawe zemqi{ta, gajewe i plansko kori{}ewe {umskog drve}a naziva se __________________ .

U na{im krajevima postoji veliki broj ribwaka i lovnih rezervata u kojima su dozvoqeni kontrolisani ____________________________________ .

26 4

qudi INDUSTRIJA Delatnost u kojoj se preradom sirovina u fabrikama dobijaju raznovrsni predmeti i proizvodi naziva se INDUSTRIJA.

SIROVINE

`itarice vo}e povr}e meso mleko

pamuk vuna konopqa svila ko`a

drvo

metal plastika staklo

GOTOVI PROIZVODI I PREDMETI

ZANATSTVO Napi{i {ta radi: automehani~ar

__________________________

obu}ar

__________________________

frizer

__________________________

stolar

__________________________

kroja~

__________________________

moler

__________________________

~asovni~ar

__________________________

pekar

__________________________

Qudi koji ru~no prave i popravqaju predmete ili pru`aju razli~ite usluge su zanatlije. Wihova delatnost naziva se ZANATSTVO.

27 5

NEProizvodne delatnosti Saobra}aj, trgovina, turizam i ugostiteqstvo, zdravstvo, obrazovawe i umetnost su neproizvodne delatnosti.

Napi{i nazive zanimawa.

Delatnost koja obuhvata prevoz putnika i robe i prenos informacija je SAOBRA]AJ.

Delatnost u koja obuhvata kupovinu i prodaju robe naziva se TRGOVINA. Roba je proizvod koji se prodaje.

TURIZAM je delatnost u kojoj se qudi bave organizovawem putovawa i sme{tajem turista.

28 4

UGOSTITEQSTVO je delatnost u kojoj qudi pru`aju usluge sme{taja, ishrane, rekreacije, zabave u hotelima, odmarali{tima, restoranima i drugim sli~nim objektima.

ZDRAVSTVO Kome se obra}amo kada smo bolesni?

Lekari i drugi medicinski radnici poma`u nam u le~ewu i ~uvawu zdravqa.

Da li lekaru idemo samo kada smo bolesni?

OBRAZOVAWE Znawe i ve{tine sti~emo u~ewem. U tome nam u {koli poma`u u~iteqi, nastavnici, profesori, pedagozi, psiholozi i bibliotekari.

UMETNOST

Slikari, vajari, kwi`evnici glumci, rediteqi, peva~i, muzi~ari, baletski i drugi igra~i su umetnici. Oni stvaraju i izvode umetni~ka dela.

29 5

SELO GRADU, Gradovi su industrijski, trgova~ki, obrazovni i kulturni centri u kojima se qudi bave raznovrsnim delatnostima. [ta se nalazi u gradu, a {ta u selu? [ta je zajedni~ko i gradu i selu? Upi{i na liniji ispod svake slike.

Qudi u selima i gradovima zavise jedni od drugih. Jedni proizvode hranu, drugi name{taj, tekstil, ode}u i obu}u, razne ma{ine i aparate.

Neki le~e bolesne, obrazuju, prevoze putnike i robu, pru`aju razne usluge. Zato qudi ne mogu da `ive odvojeno, svako za sebe.

U jednom kraju proizvodi se ne{to {to nedostaje drugim krajevima.

Trgovinom se razmewuju proizvodi. Na taj na~in qudi dobijaju sve {to im je potrebno.

30 4

GRAD SELU Sela nas snabdevaju hranom.

U wima se qudi naj~e{}e bave poqoprivredom.

Put od semena do uqa • Suncokret se seje, okopava, |ubri.

• Zatim se bere.

• Prera|uje se u fabrikama – iz semena se cedi uqe.

• Uqe se pakuje u fla{e.

• Fla{e uqa prevoze se do prodavnica.

• Uqe se prodaje u trgovini.

31 5

HAJDE, SVETE, Deci niko ne mo`e oduzeti wihova prava, bez obzira na to koje su rase, kojim jezikom govore, kako razmi{qaju, kom narodu pripadaju, u kog boga veruju, ko su im roditeqi ili da li ih uop{te imaju.

Imam pravo da `ivim, rastem i razvijam se.

od ro|ewa Imam pravo na ime i na dr`avqanstvo.

Imam pravo da slobodno izrazim svoje mi{qewe.

Imam pravo da poznajem roditeqe i da `ivim sa wima, da se brinu o meni, da me vole i vaspitavaju.

Vi{e o svojim pravima mo`e{ saznati iz Konvencije Ujediwenih nacija o pravima deteta ili iz kwige „Bukvar de~jih pravaĂ&#x; Qubivoja R{umovi}a.

32 4

BUDI DETE Imam pravo da besplatno zavr{im osnovnu {kolu.

Imamo pravo na slobodno vreme, igru, odmor.

Imamo pravo da volimo i da budemo voqeni.

Od samog ro|ewa dr`ava je du`na da mi pru`i najboqu mogu}u zdravstvenu za{titu.

Iako ste mali, imate i svoje obaveze.

Koje su tvoje obaveze u ku}i? ________________________________________________ Koje su tvoje obaveze u {koli? ________________________________________________ I svi odrasli imaju svoja prava i obaveze.

Obaveza svih nas jeste da po{tujemo prava drugih. Обоји шта волиш да радиш:

33 5

PRAVILA Dopuni {kolska pravila: • ^as traje 45 minuta.

• Slu{amo druge dok govore.

• ^uvamo {kolski name{taj.

• _________________________________________________________ • _________________________________________________________

Dopuni pravila igre izme|u dve vatr’: • Igraju dve ekipe sa istim brojem igra~a.

• Svaka ekipa se nalazi u svom poqu.

• Svaka ekipa ima svog kapitena.

• ___________________________________________________________ • ___________________________________________________________

34 4

PONA[AWA Dopuni pravila pona{awa u prevozu: • Strpqivo sa~ekamo da putnici iza|u.

• Ne guramo jedni druge pri ulasku.

• Ne bacamo otpatke po vozilu.

• ___________________________________________________ • ____________________________________________________

Dopuni pravila pona{awa u pozori{tu: • Ne kasnimo na po~etak predstave.

• Ne pri~amo dok predstava traje.

• Pozdravqamo glumce aplauzom.

• _____________________________________________________ • _____________________________________________________

35 5

PONA[AWE U Ko pravilno prelazi ulicu? ___________________________ Za{to? ____________________ _____________________________

Ko pravilno prelazi ulicu? _______________________________________________ Za{to? _______________________________________ _______________________________________________

Gde se sve deca igraju? ____________________________ ____________________________ Koje mesto nije bezbedno za igru? ____________________________ ____________________________ Za{to? ____________________ ____________________________

36 4

SAOBRA]AJU Kako }e devoj~ica bezbedno uzeti loptu? _______________________________________________ _______________________________________________

Nikad ne pretr~avaj preko ulice!

Pa`qivo je prelazi samo na pe{a~kom prelazu.

Ulica i put nisu mesta za igru!

Kad ulica nema trotoar, pe{aci se kre}u levom stranom.

Da li se deca na slici kre}u pravilno? Za{to? ______________________________

Bicikl vozi desnom stranom ulice!

U nekim mestima napravqene su biciklisti~ke staze.

Znak za biciklisti~ku stazu

37 5

DAN, GODINA, DECENIJA, VEK Napi{i datum svog ro|ewa.

Dan

Mesec

Godina

redni broj dana u mesecu

redni broj meseca u godini

redni broj godine

Dopuni: dan traje ____ sata. Jedan sat ima ____ minuta.

Sedmica je vreme od ___ dana. Mesec mo`e imati ___, ___, ___ ili ___ dana.

Godina traje ____ meseci ili ____ dana.

Ispi{i po jedan zna~ajan doga|aj za svaku godinu u svom `ivotu.

Godina `ivota

Kalendarska godina

Va`ni doga|aji

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

Bi}u u ~etvrtom razredu.

Ovih 10 godina predstavqaju prvu deceniju tvog `ivota.

Vreme od 10 godina naziva se decenija.

Koliko godina traju 3 decenije? ____ Koliko godina traje 8 decenija? ____ Koliko godina ima u 10 decenija? ____ Vreme od 100 godina naziva se vek.

Sada je _______ godina. To je _____ godina 21. veka.

Kada si ti ro|en/a, bila je _______ godina _____ veka.

38 4

BLI@A I DAQA PRO[LOST Bli`a pro{lost je protekli dan, mesec, godina.

Ju~e

Pre mesec dana

Pre godinu dana

U daqu pro{lost spada sve ono {to se desilo u proteklih 100 godina.

Pre godinu dana Pre 10 godina Pre 70 godina Pre 100 godina

Bli`a budu}nost je naredni dan, mesec, godina. Daqa budu}nost obuhvata sve {to }e se desiti u narednih 100 godina.

39 5

SVEDOCI

PREDMETI I OBJEKTI

Stari predmeti, pisani izvori i usmena predawa su svedoci pro{losti. Wih su nam ostavili preci kao dokaz kako su `iveli.

Freske su slike na zidovima crkava i manastira. ^uvena je freska „Beli an|eoß koja se nalazi u manastiru Mile{evo.

Freska „Beli an|eoß

Manastir Mile{evo

Kowi} za quqawe Porcelanska lutka

Sve gra|evine koje je ~ovek gradio, spomenici koje je podizao, predmeti kojima se slu`io: alat, posu|e, ode}a, nakit, novac, igra~ke i drugi predmeti su materijalni svedoci pro{losti. ^uvaju se u muzejima i bibliotekama.

Sremski Karlovci – grad na obroncima Fru{ke gore, prepun spomenika i starih gra|evina.

40 4

U vreme kada je srpska dr`ava bila najve}a dr`ava na Balkanu, wen car Stefan Du{an napisao je prvi zakon u Srbiji. Du{an je `eleo da wegov narod `ivi i radi po{tuju}i vlast, red i zakon.

Kada su qudi izumeli pismo, po~eli su da ostavqaju pisane tragove.

Bele`ili su va`ne doga|aje, vodili dnevnike, pisali pisma, sastavqali zakone i drugo. U po~etku su pisali na kamenu, glinenim plo~ama, ko`i, platnu, a kasnije po papiru.

Pisani izvori ~uvaju se u muzejima i arhivima.

Na saborima su se okupqali qudi i pevali pesme, pri~ali pri~e, trgovali i zabavqali se.

Deda pri~a unuci pri~u. Tu pri~u (pesmu, bajku) unuka }e preneti svojoj deci i unucima.

Pri~e, pesme, legende, narodne umotvorine prenosile su se usmeno sa predaka na potomke. To usmeno predawe zovemo tradicija.

Sa~uvajmo svedoke pro{losti na{im potomcima da bi i oni na wima u~ili. Tako se po{tuju preci i neguje tradicija.

USMENA PREDAWA

Sanduk u kome je po~ivalo telo kneza Lazara bio je pokriven crvenom svilom. Na woj je pozla}enom i srebrnom `icom izvezen tekst u kome su napisane re~i hvale knezu Lazaru.

PISANI IZVORI

PRO[LOSTI

41 5

@IVOT Na~in `ivota na{ih predaka razlikovao se od dana{weg.

Nekada se `ivelo u ku}ama pravqenim od kamena, blata i drveta.

Porodice su bile brojne, sa mnogo dece.

Trpeza na{ih predaka nije bila bogata kao dana{wa. Jeli su zdravu hranu: poga~e od crnog bra{na, proju, pite, ka~amak, sir, kajmak, krompir, pasuq, kupus, papriku, {qive, jabuke.

Meso su retko jeli.

Stanovni{tvo je uglavnom `ivelo u selima. Bavili su se zemqoradwom i sto~arstvom. Oru|e za obradu zemqe, posu|e, nakit i druge predmete izra|ivale su zanatlije.

42 4

NA[IH PREDAKA Mnoge obi~aje na{ih predaka po{tujemo i mi. Neki obi~aji su zaboravqeni, a neki izmeweni.

Nekada je na svadbu pozivao ro|ak ili prijateq mladenaca. I{ao bi od ku}e do ku}e nose}i bukliju – ~uturu napuwenu rakijom. Ispred svake ku}e bi lupao u mali bubaw i pevao svadbarske pesme. Zvanice bi ga pozivale u ku}u, ~astile hranom i pi}em, i darivale ga pe{kirima, ko{uqom ili novcem.

Ode}u su `ene izra|ivale same.

Tkale su platna i {ile ko{uqe, ve{, pantalone, sukwe. Od vune su {trikale yempere, prsluke, kape. Jakne – guweve pravile su od ko`e i krzna. Obu}u od ko`e – opanke pravile su zanatlije opan~ari.

Nekada su igre bile druk~ije nego danas. Igra~aka je bilo malo.

Pravqene su od drveta i platna.

Jedna od igara koju su deca rado igrala bila je „jawineß.

Poku{aj da sazna{ zanimawa kojima su se bavili tvoji preci.

Deda __________________________ Baba __________________________ Pradeda ______________________ Prababa _______________________

43 5

LIKOVI IZ NARODNIH PREDAWA @ivot i dela velikih qudi koji su `iveli davno upoznajemo ~itaju}i narodne pesme i pri~e.

Narod je svetog Savu voleo zbog dobrih dela koja je ~inio, zbog velikih zasluga za narod, crkvu i dr`avu.

Koliko je narod verovao svetom Savi vidi se po mnogim narodnim pri~ama i legendama. Po wima, sveti Sava je u~iteq i ~udotvorac. On le~i i obrazuje qude, u~i ih zanatima i kako da obra|uju zemqu. Po narodnim predawima, on je stvorio mnoge izvore, reke i puteve.

Koju pri~u o svetom Savi zna{? [ta je sveti Sava u~inio u toj pri~i? __________________________________________________________ __________________________________________________________ Qudi su oduvek voleli da smi{qaju i slu{aju pri~e i pesme o junacima. Zato je razumqivo {to su mnoge narodne pesme ispevane o Milo{u Obili}u.

On je junak bitke na Kosovu poqu koja se odigrala pre vi{e od 600 godina izme|u Srba i Turaka.

Milo{ je uspeo da se probije kroz neprijateqsku vojsku i ubije turskog cara.

Pesme ga opevaju kao neustra{ivog i odlu~nog heroja.

Koji junak, ratnik ili vojskovo|a poti~e iz tvog kraja? Saznaj ne{to o wemu. ______________________________________________ Na{ narod je te{ko `iveo pod turskom vla{}u.

Nije postojao zakon koji bi ga {titio. Turci su ga pqa~kali, ubijali, otimali `ene i decu.

U takvim `ivotnim uslovima pojavili su se hajduci, koji su na putevima presretali Turke, otimali im opqa~kano blago, osloba|ali zarobqene i tako pomagali svom narodu.

U narodnim pesmama opevani su mnogobrojni hajduci i wihovi podvizi: Starina Novak, Stari Vujadin...

44 4

na[i ZNAMENITI qudi Veliki prosvetiteq na{eg naroda bio je Dositej Obradovi}.

• Posetite Vukov i Dositejev muzej u Beogradu.

Josif Pan~i} je nau~nik koji je najboqe poznavao i opisao biqni svet na{ih krajeva. Proslavio se kada je otkrio posebnu vrstu omorike na planini Tari, koja je po wemu nazvana Pan~i}eva omorika.

• Pro~itajte o Pan~i}evoj omorici na strani 66.

Jovan Jovanovi} Zmaj je bio lekar i pisac.

Osim pesama za decu, napisao je i veliki broj pesama za odrasle.

• Koje pesme ~ika Jove zna{?

Nikola Tesla je ostavio iza sebe oko hiqadu pronalazaka iz oblasti elektri~ne energije. Wegovi izumi omogu}ili su pojavu radija, televizije i daqinskih upravqa~a.

• Posetite Muzej Nikole Tesle u Beogradu.

Stevan Mokrawac je bio na{ poznati kompozitor. Inspirisan melodijama Srbije i Makedonije, komponovao je 15 kompozicija.

Nazvao ih je Rukovetima.

• Nau~ite da pevate pesmu U Budimu gradu.

Na{ najve}i geograf, Jovan Cviji}, opisao je sve oblike reqefa na{ih krajeva i crtao geografske karte.

• Ako u tvom kraju postoji planinarsko dru{tvo, raspitaj se o wegovom radu.

Mihailo Petrovi} Alas bio je profesor matematike i objavio je vi{e od 400 nau~nih radova.

• Qubiteqi matematike, postanite ~lanovi nekog matemati~kog dru{tva.

Slikarka Nade`da Petrovi} stvarala je slike koje prikazuju seoske predele i likove seqaka.

• Napravite odeqensku izlo`bu likovnih radova.

45 5

priroda Prirodu ~ine `iva i ne`iva priroda.

Sun~eva svetlost i toplota, voda, vazduh i zemqi{te su ne`iva priroda.

Na Zemqi `ive biqke, `ivotiwe i qudi. Oni ~ine `ivu prirodu jer se ra|aju, di{u, uzimaju vodu i hrane se, rastu i razvijaju se, kre}u se (pokre}u se), razmno`avaju se i umiru. @iva i ne`iva priroda su uzajamno povezane.

Posmatraj sliku. U kvadrati}e upi{i broj jedan za ne`ivu i broj dva za `ivu prirodu.

46 4

SUN^EVA SVETLOST I TOPLOTA – uslov `ivota Bez sun~eve svetlosti i toplote ne bi bilo biqaka, `ivotiwa i qudi – ne bi bilo `ivota.

SVETLOSNI ZRACI osvetqavaju Zemqu i `iva bi}a na woj.

TOPLOTNI ZRACI zagrevaju vazduh, vodu, zemqi{te i sva `iva bi}a.

Svetlosni zraci putuju pravolinijski.

Oni ne skre}u pored predmeta. Ako zakloni{ sun~ev zrak, napravi}e{ senku.

ULTRAQUBI^ASTI SUN^EVI ZRACI mogu da o{tete na{u ko`u, ako smo im dugo izlo`eni.

Za pravilan rast i razvoj qudi i `ivotiwa neophodni su sun~eva svetlost i toplota.

Posmatraj slike. Upi{i u kvadrate znak + ili –:

Sun~eva svetlost Sun~eva toplota

 

Sun~eva svetlost Sun~eva toplota

 

Sun~eva svetlost Sun~eva toplota

 

Da bi biqka `ivela i stvarala hranu i kiseonik, potrebni su joj sun~eva ________________________ i ________________________.

47 5

VODa I DRUGe Вода је течност. Вода за пиће нема ____________ и ___________. Пријатног је __________ .

Voda je te~na.

Kada se zagreva pretvara se u vodenu paru.

Ako se smrzne, pretvori}e se u led.

Voda mo`e biti u te~nom, gasovitom i ~vrstom obliku.

• U providnu ~a{u i fla{u sipaj sok ili obojenu vodu do vrha.

Napi{i: – kakvog je oblika te~nost u ~a{i. _____________________ – kakvog je oblika te~nost u fla{i. ___________________ • Kakav }e oblik imati mleko u ~iniji?

Voda i druge te~nosti nemaju stalan oblik.

One zauzimaju prostor i imaju oblik posude u kojoj se nalaze.

48 4

TE^NOSTI • U jednu providnu ~a{u sipaj vodu, a u drugu mleko.

• U obe ~a{e ubaci po dinar.

Napi{i u kojoj te~nosti vidi{ dinar. ___________ Za{to? ________________________________________ • Da li }e se jasnije videti dinar u ~a{i vode ili soka?

Voda je providna.

Neke te~nosti su mawe providne od vode.

• U providnu ~a{u sipaj vodu.

• Dospi uqe.

Napi{i {ta se desilo. _______________________________________________ ________________________________________________

Voda je gu{}a od uqa. Te~nosti imaju svoju gustinu.

• U providnu ~a{u sipaj vodu, a u drugu uqe.

• U obe ~a{e sipaj po ka{i~icu {e}era.

• Prome{aj.

Napi{i {ta se desilo sa {e}erom. _______________________________________________ ________________________________________________ • Kako se pravi ~okoladno mleko?

Neke materije se rastvaraju u vodi.

49 5

VAZDUH Vazduh je gas.

• Koje je boje vazduh? ___________________________ • Da li vazduh ima miris? ______________________ • Kakvog je ukusa vazduh? _______________________

• Uzmi praznu fla{u. [ta se nalazi u woj? ________________________________ • Zaroni otvorenu fla{u u sud sa vodom.

Napi{i {ta se desilo. _______________________________________________ U fla{i se nalazio vazduh koji je voda istisnula.

• Naduvaj jedan obli i jedan duguqasti balon.

Napi{i {ta se nalazi u balonima. ______________________________________________ Kakav prostor zauzima vazduh u: – oblom balonu, ______________________________________________ – duguqastom balonu? ______________________________________________

Vazduh je svuda oko nas.

Vazduh zauzima prostor.

50 4

• Lepezom (ili sveskom) ma{i kroz vazduh.

Napi{i {ta se desilo. _______________________________________________ _______________________________________________ • Otvorite prozor i vrata u~ionice. [ta prime}ujete?

Vazduh se kre}e.

• Razvuci {pric.

Napi{i {ta se desilo. _______________________________________________ _______________________________________________ • Palcem zatvori otvor na {pricu.

• Drugom rukom pritisni pokretni deo {prica.

Napi{i {ta se desilo. _______________________________________________ Vazduh se sabija.

• Praznu plasti~nu ~a{u okrenutu otvorom nadole potopi u sud sa vodom.

Napi{i {ta se desilo. _______________________________________________ Vazduh pritiska tela sa svih strana.

51 5

kretawe Vazduh se pri zagrevawu {iri, a pri hla|ewu skupqa.

• [ta }e se desiti balonu ako ga ostavimo neko vreme na radijatoru ili pe}i? _______________________________________________________________________ Za{to? ________________________________________________________________ Topao vazduh je lak{i od hladnog, pa se di`e uvis. Hladan vazduh je te`i, pa se spu{ta. Tako nastaje vetar. Vetar je kretawe vazduha. ^ovek je iskoristio ove osobine vazduha.

Vazduh u balonu se zagreva.

Vreo vazduh di`e balon.

Jedrilice se kre}u kroz vazduh uz pomo} toplih vazdu{nih struja.

52 4

VAZDUHA Qudi koriste snagu vetra da pokrenu ~amce sa jedrima.

Vetar okre}e vetrewa~u koja pokre}e to~kove mehanizma koji se nalazi u woj. Na taj na~in se mequ `itarice, proizvodi struja ili crpe voda.

Vetrovi na{ih krajeva Ko{ava je jak i hladan vetar. Duva uglavnom u jesen, zimi i u rano prole}e. Ponekad traje vi{e dana ili nedeqa i donosi veoma hladno i suvo vreme. Po prestanku ko{ave, obi~no padne ki{a ili sneg.

Severac je suv i hladan vetar. Duva zimi. Ponekad donese vejavice i me}ave.

Razvigorac ili razvigor je topao vetar i duva u prole}e, kada listaju {ume.

Oluja je veoma sna`an vetar. Podi`e oblake pra{ine, lomi grane, ponekad obara drve}e i nanosi {tete na krovovima.

Koji vetrovi duvaju u tvom kraju? _____________________________________________________________

53 5

VODA I VAZDUH – Voda je `ivim bi}ima neophodna za `ivot jer se nalazi u wihovim telima. Deo vode se gubi i ona moraju da je nadoknade.

Vodu ~ovek koristi za odr`avawe ~isto}e i pripremawe hrane.

Napi{i koja `iva bi}a `ive: на води поред вoдe

у води

Nekim `ivim bi}ima voda je `ivotna sredina.

Вода има снагу. Када река надође, може да поплави насеља. Човек диже насипе како би се заштитио. Некада ни насипи не могу да заштите насеља од поплава, које настају изливањем широких равничарских река.

54 4

USLOVI ZA @IVOT Sva `iva bi}a udi{u kiseonik iz vazduha jer im je on neophodan za `ivot.

Kiseonika ima i u vodi.

Ribe i druge vodene `ivotiwe ga koriste i tako di{u.

I u zemqi{tu ima vazduha.

Posmatraj slike. Opi{i kakav je vazduh.

Dim iz fabrika i izduvni gasovi iz automobila i kamiona zaga|uju vazduh. Zaga|en vazduh ugro`ava `ivot biqaka, `ivotiwa i ~oveka.

Da bi se smawilo zaga|ewe vazduha fabri~ki dimwaci se podi`u visoko i ugra|uju se filteri. Automobili i kamioni koriste motore sa ugra|enim pre~i{}iva~ima izduvnih gasova.

55 5

ZEMQI[TE - USLOV @IVOTA

^ovek i ve}ina `ivotiwa `ive i kre}u se po tlu.

Zemqi{te je neophodno za `ivot ve}ini biqaka. Za{to? _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ Zemqi{ta se razlikuju.

Plodno zemqi{te

Mo~varno zemqi{te

Peskovito zemqi{te

Neka zemqi{ta se br`e, a neka sporije zagrevaju. Zemqi{te koje pri zagrevawu zadr`ava toplotu plodnije je od onog koje se brzo hladi.

Zemqi{te koje umereno upija, zadr`ava i propu{ta vodu i vazduh je plodno.

Zemqi{te mo`e biti rastresito i sabijeno. Rastresito zemqi{te je mnogo plodnije od sabijenog jer se u wemu br`e i boqe razvijaju podzemni delovi biqaka. Biqka lak{e upija vodu i mineralne materije iz zemqe.

56 4

VREMENSKE PRILIKE @ivot biqaka, `ivotiwa i qudi zavisi od vremenskih prilika koje se mewaju sa godi{wim dobima.

LETO

Prole]e

Biqke klijaju i rastu.

Veliki broj `ivotiwa dobija mladunce.

Ptice selice se vra}aju i pola`u jaja. ^ovek priprema zemqu, sadi i seje, orezuje grane.

Neke biqke uginu, a neke miruju. Listopadno drve}e ostaje bez li{}a.

Neke divqe `ivotiwe prespavaju zimu, a druge je provedu u skrovi{tima. ^ovek zagreva svoj dom.

Biqke se razvijaju i sazrevaju. @ivotiwe brinu o mladuncima. ^ovek zaliva, okopava i prska gajene biqke.

Biqke daju plodove i seme. Listopadnom drve}u opada li{}e.

Divqim `ivotiwama krzno postaje gu{}e, a pticama perje. Ptice selice odlaze u toplije krajeve. ^ovek ubira plodove.

ZIMA

JESEN

promenqivo obla~no

obla~no

sun~ano

ki{ovito

ki{ovito, pra}eno grmqavinom

vetrovito

susne`ica

U obojeni deo kruga ucrtaj znak koji ozna~ava vremenske prilike za odgovaraju}e godi{we doba.

sneg

57 5

Veza @IVE Biqke sebi stvaraju hranu uz pomo} sun~eve svetlosti i toplote, vode, vazduha i hranqivih materija iz zemqi{ta. Dok stvaraju hranu, one osloba|aju kiseonik koji udi{u sva `iva bi}a.

PROIZVO\A^I

LANAC ISHRANE

Razlaga^i

POTRO[A^I

Razlaga~i su organizmi koji se hrane ostacima uginulih `ivih bi}a.

Razgra|uju}i ih, |ubre zemqi{te i obezbe|uju hranu biqkama.

@ivotiwe i qudi se hrane biqkama i `ivotiwama i koriste kiseonik koji biqke stvaraju.

Proizvo|a~i, potro{a~i i razlaga~i ~ine LANAC ISHRANE. Prva karika u lancu je hrana slede}oj, a ova slede}oj i tako do posledwe karike.

58 4

I NE@IVE PRIRODE @iva bi}a i ne`iva priroda uti~u jedni na druge.

Biqke stvaraju}i hranu osloba|aju kiseonik neophodan svim `ivim bi}ima. @ivotiwe poma`u biqkama u razmno`avawu, |ubre zemqi{te i ~ine ga rastresitim. Qudi svojim radom mewaju sebi, biqkama i `ivotiwama uslove za `ivot.

Vazduh pri svom kretawu raznosi seme biqaka.

@ivotiwe su se prilagodile vremenskim prilikama.

Medved zimu prespava jer tada nema hrane.

Korewe biqaka zadr`ava zemqu i spre~ava odrowavawe.

Ki{ne gliste prave hodnike kroz zemqu.

Tako je ~ine plodnijom.

Ona postaje rastresita i bogata vodom i vazduhom.

Sakupqaju}i `ir za zimu, veverice raznose plod hrasta i poma`u wegovo rasejavawe.

Qudi seku {ume i uni{tavaju glavne proizvo|a~e kiseonika.

59 5

@IVOTNE ZAJEDNICE PRIRODNE

KULTIVISANE

шума

њива

ливада

повртњак

река

воћњак

бара

виноград

језеро

парк

Stani{te je prostor u kome ne`iva priroda odre|uje uslove `ivota `ivim bi}ima.

Sva `iva bi}a koja `ive u jednom stani{tu ~ine `ivotnu zajednicu.

U prirodnim `ivotnim zajednicama `iva bi}a su prilago|ena uslovima `ivota tog stani{ta. Kultivisane `ivotne zajednice stvara ~ovek mewaju}i uslove `ivota da bi gajio biqke.

60

[UME [ume ~ine `ivotnu zajednicu biqaka i `ivotiwa u kojoj preovladava drve}e.

~etina jela

{i{arka

~etinarska {uma

me{ovita {uma

listopadna {uma

hrast list `ir

Koja od ovih vrsta {ume postoji u tvom kraju? _______________________________________________________________

61

LISTOPADNA Listopadnu {umu ~ini `ivotna zajednica biqaka i `ivotiwa u kojoj preovladava listopadno drve}e: hrast, bukva, breza, lipa, jasen, javor...

senica

lipa

je`

vuk mrav

lisica

Drve}e u listopadnim {umama dobija dovoqno sun~eve svetlosti i toplote. [iroke kro{we zaklawaju svetlost i toplotu biqkama koje rastu nisko. Kukurek, qubi~ica i visibaba su se tome prilagodili tako {to `ure da procvetaju u prole}e, pre nego {to drve}e olista.

U listopadnim {umama ima dosta vlage.

62

[UMA

veverica jastreb

hrast У шумама живе и гљиве. Да би расле, потребно им је много воде. Неке од њих су отровне, а неке људи користе у исхрани. Јаблановача на слици је добила назив по томе што расте испод јаблана. Људи је радо једу. Никада немојте сами дирати и брати гљиве!

jelen

visibaba

Zemqi{te je plodno jer li{}e koje opada truli i tako ga |ubri.

Veverice, ptice i insekti u kro{wama i stablima drve}a nalaze hranu i mesto za `ivot. Dok se kre}u kroz {umu, raznose semewe drve}a i tako mu poma`u u razmno`avawu.

63

^ETINARSKA ^etinarsku {umu ~ini `ivotna zajednica biqaka i `ivotiwa u kojoj preovladava ~etinarsko drve}e: jela, bor, smr~a...

sova u{ara

smr~a

ribizla

`aba krasta~a

mrav

U ~etinarskim {umama ima malo svetlosti. One su senovite jer su kro{we drve}a guste.

Iglice ~etinara su oblo`ene smolom koja ote`ava isparavawe vode, zato u vazduhu ima malo vlage.

64

[UMA

jela

vuk

tetreb

Ариш је једино четинарско дрво коме листови – иглице опадају преко зиме.

Na visokim planinama gde rastu ove {ume, zimi je temperatura niska.

Kro{we su naj~e{}e u obliku kupe, tako da kada sneg padne, ne lomi grane. Sneg kao ogrta~ obla`e kro{wu i ~uva je od hladno}e.

Zemqi{te je mawe plodno jer je truqewe li{}a zbog niskih temperatura sporije.

65

[UMA JE NA[E BLAGO Zalepi sli~ice iz priloga broj 4 koje pokazuju za{to je {uma na{e blago.

Napi{i {ta one prikazuju.

kiseonik

mesto za rekreaciju

ZA[TI]ENA BIQKA Pan~i}eva omorika je ~etinar koji prirodno raste samo u nekim krajevima Srbije, i nigde vi{e na svetu. Ima je na planinama Tari, Zvezdi i Crnom vrhu.

Otkrio ju je na{ poznati nau~nik Josif Pan~i}. Ovo drvo je za{ti}ena biqka.

Potra`i u kwigama ili na internetu podatke o nekoj za{ti}enoj `ivotiwi koja `ivi u na{im {umama. ______________________________________ ______________________________________ ______________________________________

Biqke i `ivotiwe kojima preti nestanak i istrebqewe za{ti}ene su zakonom.

66

^UVARI [UMA Pove`i ~uvare {uma sa wihovim du`nostima.

{umar Ne ostavqaju otpad u {umi

gorani [tite `ivotiwe od lovokradica

Nacrtaj svoj znak zabrane kojim bi pomogao da sa~uvamo {ume.

Sade mlado drve}e

svi mi Ne lome grane

Prave ku}ice za ptice

Nacrtaj svoj znak upozorewa kojim bi se za{titila neka {umska `ivotiwa.

Zabraweno paliti vatru

Divqa~ na putu

Se~om drve}a ~ovek: – smawuje koli~inu kiseonika u vazduhu koji udi{u sva `iva bi}a; – uni{tava prirodna stani{ta i ugro`ava `ivot biqaka i `ivotiwa u wima; – omogu}ava vodi i vetru da odnose neza{ti}eni sloj zemqe, pa se mo`e desiti da uskoro ne bude dovoqno plodnog zemqi{ta za proizvodwu hrane.

67

LIVADA Livadu ~ini `ivotna zajednica biqaka i `ivotiwa u kojoj preovladavaju zeqaste biqke.One imaju zeleno stablo.

zec

leptir hajdu~ka trava

skakavac detelina

Na livadi ima mnogo svetlosti i toplote. Zahvaquju}i sun~evoj svetlosti i toploti, biqke se razvijaju, pa je livada rascvetana od po~etka prole}a do kasne jeseni.

Na livadi `ivi veliki broj insekata koji se hrane cvetnim sokovima – nektarom. Svoje stani{te na woj nalaze i `ivotiwe koje se hrane insektima.

Od koli~ine padavina zavisi vla`nost zemqi{ta i vazduha.

Zemqi{te je plodno.

ki{na glista

68

kobac

{eva

pauk

masla~ak

Шева је птица певачица и необична летачица. Узлеће нагло и високо, а када се нађе у ваздуху скупи крила и пада као камен. При самом тлу, рашири крила и поново полети увис. За човека који не ради довољно, или је лењ, а очекује успех у раду, каже се: „Чека да му печена шева падне с неба“.

Neke `ivotiwe `ive u zemqi jer tu nalaze zaklon od grabqivaca.

Kopaju}i hodnike, one zemqu ~ine rastresitom. Po{to `ive u mraku, nemaju o~i (ki{na glista) ili su im one slabo razvijene (krtica).

Na livadu ponekad svrate {umske `ivotiwe: vuk, lisica, jelen i fazan, da bi se hranile livadskim `ivotiwama ili biqkama.

69

LIVADA JE NA[E BLAGO Zalepi sli~ice iz priloga broj 4 koje pokazuju za{to je livada na{e blago. Napi{i {ta one prikazuju.

Seno za ishranu doma}ih `ivotiwa

ZA[TI]ENA @IVOTIWA Lastin repak je leptir koji je dobio naziv po posebno oblikovanim zadwim krilima koja li~e na rep ptice laste.

Hrani se cvetnim sokovima.

70

Potra`i u kwigama ili na internetu podatke o jednoj za{ti}enoj biqci koja `ivi na na{im livadama. ______________________________________ ______________________________________

^UVARI LIVADA Oboji ~uvare livade.

NAPRAVITE LIVADU! Livade se mogu lako napraviti.

Ogradite deo travnate povr{ine {kolskog dvori{ta i ne kosite travu. Za nekoliko nedeqa nasta}e livada, stani{te za mnoge insekte, divqe cve}e i druge zeqaste biqke.

Budite istra`iva~i, posmatrajte i zapisujte kako se odvija `ivot stanovnika livade.

71

REKA Reka je teku}a voda koja sa svojim obalama predstavqa stani{te ribama, `ivotiwama i biqkama.

GORWI TOK: vodomar vodenkos

mahovina

pastrmka

SREDWI TOK:

`alosna vrba

mrena

DOWI TOK:

72

topola

Речни рак живи у чистим водама. Тело му је заштићено чврстим оклопом. Целог живота расте и сваке године мења оклоп. Поред оклопа мења пипке, па чак и очи. Живи до 20 година.

U gorwem toku reka je brza. Ribe koje `ive tu imaju izdu`ena tela kojima se brzo probijaju kroz vodu. Dno je kamenito i voda je bistra. Reke izviru na visinama gde su temperature niske, pa je voda hladna.

U sredwem toku reka je sporija i toplija. Mawe je bistra. Na dnu se nalaze pesak i {qunak.

rak

U dowem toku reka je spora jer proti~e kroz ravnicu. Na dnu se nalaze slojevi muqa, pa je voda mutna. U ovom delu reka je najtoplija.

alga

{koqka {aran smu|

73

JEZERO Jezera i bare su vode koje su sa svojim obalama stani{te ribama, `ivotiwama i biqkama. Razlikuju se po dubini. Jezera su dubqa, dok su bare pli}e.

komarac ~apqa

trska

labud korwa~a

{tuka

grge~

U bari, koja je plitka, ima dosta svetlosti. U jezerima u obalskom delu tako|e ima svetlosti, ali u dubinskom vlada mrak.

Uslovi za `ivot u bari i obalskom delu jezera su sli~ni, pa se `ivi svet malo razlikuje. Zbog obiqa svetlosti i toplote, biqni i `ivotiwski svet je raznovrstan.

Tokom leta voda u bari i jezeru je topla. Nivo vode opada zbog isparavawa. Bara mo`e i da presu{i. Tada se neke ribe i barska {koqka zavuku u muq i na taj na~in pre`ive.

74

I BARA Мешница је биљка жутих цветова чији листови плутају по води. При сваком листу има малу посуду којом лови рачиће и друге ситне животиње. Она се њима храни и зато је биљка месождерка.

vilin kowic

belou{ka

roda `aba

barski pu`

lokvaw alga

Zimi se cela bara zaledi. Neke ribe, barska korwa~a i `abe tada se zavuku u muq i prezime. U jezerima zimi se zaledi samo povr{ina vode.

Led tako `ivi svet jezera {titi od hladno}e.

Zemqi{te oko bare i jezera je vla`no. Pogodno je za rast i razvoj drve}a kao {to su vrba i topola. Barska korwa~a i belou{ka `ive na kopnu, a u vodi nalaze hranu. Komarac bez vlage ne bi mogao da se razmno`ava.

75

VODE SU NA[E BLAGO Zalepi sli~ice iz priloga broj 4 koje pokazuju za{to su reke, bare i jezera na{e blago. Na liniji ispod svake sli~ice zapi{i {ta prikazuje.

Elektri~na energija

ZA[TI]ENA @IVOTIWA Labud je velika ptica belog perja. Na nogama ima plovne ko`ice i zato dobro pliva. Ali, po tlu se kre}e nezgrapno i tromo.

76

Potra`i u kwigama ili na internetu podatke o jednoj za{ti}enoj `ivotiwi koja `ivi pored na{ih voda. ______________________________________ ______________________________________

^UVARI VODA Ispod slika dopi{i kako ~ovek zaga|uje vode.

^ovek {titi vode: • razvijawem i negovawem qubavi prema prirodi; • propisima o lovu i ribolovu; • propisima o za{titi od zaga|ivawa.

Napi{i jedno pravilo kojim bi za{titio/la reku, baru ili jezero od zaga|ewa!

Odredi kaznu za nepo{tovawe tog pravila!

Vode je sve mawe na na{oj planeti.

[TEDIMO VODU! Pri prawu zuba sa otvorenom slavinom potro{i{ 60 litara vode.

Ukoliko slavinu otvara{ samo dok ispira{ usta, potro{i}e{ 2 litra vode.

Izra~unaj koliko bi vode u{tedeo/la za 7 dana. _____________________________________________________________________ U{tede}u: _______________

77

WIVA Wiva je kultivisana `ivotna zajednica biqaka i `ivotiwa u kojoj ~ovek gaji ratarske biqke: `itarice, industrijsko i krmno biqe.

Wive se naj~e{}e nalaze u ravnicama i u blizini reka, gde ima vode i plodnog zemqi{ta. Za rast i razvoj ratarskih biqaka potrebno je dosta svetlosti i toplote.

je~am

detelina

hr~ak

suncokret @itarice su: p{enica, ra`, je~am, ovas, kukuruz, pirina~. Najvi{e se koriste u qudskoj ishrani. Industrijske biqke su: suncokret, {e}erna repa, soja, duvan, konopqa. Wih ~ovek prera|uje u fabrikama. Detelina i sto~na repa su krmno biqe i koriste se za ishranu stoke.

Na wivi rastu i korovske biqke: kukoq, bulka. One gajenim biqkama oduzimaju prostor, hranu i vodu. ^ovek uklawa korov da bi omogu}io gajenoj kulturi da neometano raste i razvija se.

78

vrana p{enica orao mi{ar

kukuruz

mi{

Hr~ak u obrazima ima kesice koje puni `itom. To zrnevqe nosi u podzemne jazbine. Jedan hr~ak mo`e sakupiti i do 70 kilograma `ita!

Pojedine `ivotiwe se hrane delovima zeqastih biqaka. Skakavci se hrane listovima i stablima. Biqne va{i sisaju biqne sokove. Mi{ i hr~ak jedu zrnevqe `itarica. Uni{tavaju}i gajene biqke, oni ~oveku nanose {tetu.

Bubamara se hrani biqnim va{ima. Velika senica jede skakavce i druge insekte. Omiqena hrana orla mi{ara i sove kukuvije su mi{evi i hr~kovi.

Ovi stanari wiva su ~ovekovi prijateqi.

79

POVRTWAK Povrtwak je kultivisana `ivotna zajednica povrtarskih biqaka i `ivotiwa. ^ovek gaji povr}e u ravnicama i na padinama, na mestima za{ti}enim od vetra. Za rast i razvoj povr}a potrebno je dosta svetlosti, toplote, vode i plodno zemqi{te.

pasuq

osa {argarepa

krompirova zlatica

krompir U povrtwaku rastu i korovske biqke: masla~ak, ~i~ak. Zato ~ovek ~esto okopava i plevi povrtwak.

Krompirova zlatica i gusenica leptira kupusara hrane se listovima krompira i kupusa. ^ovek ih uni{tava prskawem, a ima i male pomaga~e.

80

orao mi{ar

{eva

paradajz

zec Paradajz daje plod crvene boje, pun vitamina i minerala. Na{ naziv poti~e od gr~ke re~i paradiso, {to zna~i raj. Miris li{}a ovog rajskog povr}a tera nepo`eqne insekte: komarce, ose, mu{ice.

kupus

gusenica leptira kupusara

To su ose, str{qeni, bubamare, ptica senica i poqska {eva. Oni jedu insekte koji se hrane povrtarskim biqkama.

Zec voli da jede {argarepu, kupus, karfiol, keq i drugo povr}e, a orao mi{ar zeca.

81

KAKO ^OVEK MEWA USLOVE @IVOTA

\ubri –d odaje |ubrivo da bi pove}ao plodnost zemqi{ta.

Ore – rastresa i omek{ava zemqu da bi biqka lak{e proklijala.

Seje – stavqa seme u uzoranu wivu.

Navodwava i zaliva – kada ne padne dovoqno ki{e da bi seme (rasad) dobilo neophodnu vodu.

Okopava – z emqu oko biqke da bi otklonio samonikle biqke.

Danas qudi koriste ma{ine za obradu zemqe: traktore i kombajne.

82

na wivi i U POVRTWAKU

Plevi – ~upa samonikle biqke.

Prska –p rska gajene biqke rastvorom kojim uni{tava {teto~ine.

Kosi detelinu, konopqu...

@awe `itarice.

Bere kukuruz, duvan, suncokret, pasuq, paradajz, krastavac...

Vadi {e}ernu repu, sto~nu repu, krompir, {argarepu...

83

VO]WAK Vo}wak je kultivisana `ivotna zajednica biqaka i `ivotiwa u kojoj ~ovek gaji vo}ke.

Vo}ke uspevaju na uzvi{ewima gde je zemqi{te plodno i gde ima dovoqno svetlosti, toplote i vode.

~vorak

slavuj

crv jabuka

orah NEKA PRI^A KO [TA HO]E, NAJBOQE JE JESTI VO]E! Vo}e je zdrava hrana. Sve`e vo}e sadr`i vodu, vitamine, minerale, {e}er. Oni uti~u na pravilan rast i razvoj tvog tela i {tite te od bolesti.

Zato jedite vo}e svakog dana!

malina

jagoda

P~ele, bumbari i ose prenose polen sa cveta na cvet. Tako poma`u da se iz cvetova razviju plodovi – vo}e.

Crvi se hrane plodovima vo}aka. Biqne va{i piju biqne sokove iz lista. ^ovek prska vo}ke da bi ih za{titio od bolesti i nepo`eqnih stanara. Neke `ivotiwe se wima hrane, pa poma`u ~oveku.

84

VINOGRAD Vinograd je kultivisana `ivotna zajednica biqaka i `ivotiwa u kojoj ~ovek gaji vinovu lozu.

Vinova loza uspeva na obroncima uzvi{ewa sa peskovitim zemqi{tem u kome se voda ne zadr`ava. Da bi gro`|e sazrelo i bilo slatko potrebno mu je mnogo sun~eve svetlosti i toplote.

zeba

vinogradski pu`

crni grozd beli grozd

list vinove loze

Gro`|e je mnogima omiqeno vo}e. Jede se sve`e i osu{eno, a od wega se prave razli~iti napici i poslastice. Sadr`i vitamine, minerale i lekovito je.

U na{im krajevima gaji se nekoliko kvalitetnih vrsta gro`|a, razli~itih boja i ukusa: prokupac, smederevka, burgundac, kardinal, hamburg, tamwanika, drenak...

Vinogradski pu` jede li{}e vinove loze. Ptice peva~ice, kao {to je zeba, hrane se pu`evima i insektima i tako poma`u ~oveku. ^ovek prska vinovu lozu da bi je za{titio od bolesti i nepo`eqnih stanara vinograda.

85

KAKO ^OVEK MEWA USLOVE @IVOTA U VO]WAKU i vinogradu Vo}ke se sade u redovima. Velike povr{ine zemqi{ta na kojima je zasa|ena samo jedna vrsta vo}a zovu se planta`e.

Orezuje suve grane

Sadi

Okopava i |ubri

Prska

Bere

Koje proizvode ~ovek dobija preradom vo}a? ____________________________________________________________ Koliko puta dnevno jede{ vo}e? ______ Vinova loza se sadi u redovima da bi svaka biqka dobila dovoqno sun~eve svetlosti i toplote.

Sadi Postavqa koqe uz koje }e se vinova loza „pewatiĂ&#x;

86

Prska

Bere

PARK Park je kultivisana `ivotna zajednica ukrasnih biqaka i raznih `ivotiwa.

golub vrabac

muva

svraka

pauk

p~ela javor

Forzicija je ugro`ena biqka kojoj preti nestajawe. Nau~nici iz Botani~ke ba{te „Jevremovacß iz Beograda uspe{no su rasadili ovaj `bun po parkovima Beograda. Na taj na~in poku{avaju da je spasu.

lala ^ovek ure|uje delove naseqa prave}i zelene oaze, parkove. On bira i sadi biqke, |ubri, okopava i zaliva zemqi{te. Orezuje grane drve}a i `bunova.

U parku ima staza za {etwu, igrali{ta za decu, klupa za odmor, fontana, spomenika. U ve}im parkovima postoje i restorani, sportski tereni, ve{ta~ka jezera. Da bi parkovi bili ~isti, ~ovek postavqa korpe za otpatke.

Dopuni pravila pona{awa u parku: • Ne gazi travu!

• ____________________________ • ____________________________ Za{to za parkove ka`emo da su „plu}a gradaß?

87

osobine Materijali mogu biti: tvrdi, meki, providni, neprovidni, hrapavi, glatki, te{ki, laki, savitqivi i nesavitqivi.

nesavitqiv

savitqiv

lak

te`ak

gladak

hrapav

neprovidan

providan

mek

tvrd

Znakom + ozna~i osobine materijala.

papir drvo metal guma staklo tkanina plastelin sun|er

@ivotiwska vuna, svila od svilene bube, biqke kao {to su pamuk i lan sadr`e fina vlakna. Od tih vlakana qudi prave raznovrsne tkanine. U fabrikama se proizvode ve{ta~ka vlakna od kojih se prave sinteti~ke tkanine. pamuk

88 4

materijala • Staklenu ili plasti~nu ~iniju napuni vodom.

U vodu pa`qivo spusti:

U tabelu upi{i zapa`awa o ogledu.

Predmeti koji su upotrebqeni za ogled

Materijal od koga su predmeti napravqeni

Pliva

Tone

89 5

UPOTREBA Predmeti mogu biti napravqeni od razli~itih materijala.

Napi{i od kojih je materijala napravqena tvoja pernica. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

Napi{i od ~ega mogu biti napravqeni predmeti:

90 4

MATERIJALA

Jedna od najlep{ih qudskih gra|evina je most. ^ovek je prvo prelazio potoke re|aju}i kamewe kroz vodu ili spu{tawem stabla preko vode. Povezuju}i dva stabla daskama, napravio je bezbedniji prelazak s jedne obale na drugu. Tako je nastao prvi most.

Od obra|enog kamena gradili su se ~vrsti kameni mostovi. Pojavom metala mostovi postaju ja~i.

Danas se od betona i metala grade veliki i sigurni mostovi.

Da li most mo`e biti napravqen od papira? Za{to? ______________________________________________________________ _______________________________________________________________________ Da li prozorsko okno mo`e biti napravqeno od drveta? Za{to? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ Da li {erpa mo`e biti napravqena od voska? Za{to? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ Poznaju}i osobine materijala ~ovek bira onaj koji mu najvi{e odgovara za izradu odre|enog predmeta.

91 5

POSMATRAMO • Загреj воду на плотни до кључања.

• Изнад шерпе постави поклопац. [ta se de{ava sa vodom kada je zagrevamo? ___________________________________________________________________ Kada se vodena para ohladi, pretvara se u ___________________________________________________________________

Led se pod uticajem toplote _________________ i prelazi u vodu. [ta }e se desiti sa vodom ako je stavimo u zamrziva~? ____________________________________________________

Izvedi ogled uz pomo} roditeqa ili nastavnika. Malo putera stavi u odgovaraju}u posudu i zagrej na plotni. Puter }e se istopiti. Kako }e{ istopqeni puter vratiti u prvobitni oblik? _______________________________________________________________________ Isparavawe i topqewe su povratne promene materijala.

• Sun|er jako stisni {akom.

• Pusti ga.

Napi{i {ta se desilo. ________________________________________________

Ako gumicu za tegle rastegnemo, promeni}e oblik i bi}e du`a. Kada je pustimo, ona }e se vratiti u prethodni oblik jer je elasti~na, kao i sun|er.

Neki materijali se vra}aju u prvobitni oblik kad prestane delovawe drugog tela.

92 4

PROMENE • Plasti~nu ~a{u stisni {akom.

Napi{i {ta se desilo: _______________________________________ _______________________________________ Pusti ~a{u.

Da li se ~a{a vratila u prvobitni oblik? _______________________________________ Neki materijali mewaju oblik kad na wih delujemo drugim telom.

• Zapali {ibicu i spusti je u tawiri} ili pepeqaru. • Sa~ekaj da se plamen ugasi.

Napi{i {ta se desilo. _______________________________________ _______________________________________

Ako drvo ise~emo, ono promeni oblik. Ako ga zapalimo, dobijamo pepeo i dim od koga ne mo`emo ponovo dobiti drvo.

Neki materijali pod uticajem toplote sagorevaju.

Na predmete koji su napravqeni od gvo`|a deluje kiseonik iz vazduha ili vode, pri ~emu se stvara r|a.

Takve predmete treba ~uvati od vlage.

Sagorevawe i r|awe su nepovratne promene materijala.

93 5

SVE SE KRE]E Ispod slika upi{i kako se ko kre}e:

Kretawe je promena polo`aja tela u odnosu na drugo telo.

Mo`e li lopta sama da se pomera? [ta treba da uradi fudbaler da bi postigao gol?

___________________________________________ ___________________________________________ Mo`e li bicikl sam da se kre}e? [ta treba da uradi devoj~ica da bi ga pokrenula?

___________________________________________ ___________________________________________

Klatno na satu se kre}e levo-desno. To kretawe se ponavqa i tako se reguli{e pokretawe kazaqki.

94 4

Hemijska ili tehni~ka olovka u sebi ima oprugu koja zatezawem i opu{tawem reguli{e pokretawe mine.

VRSTE KRETAWA

Voz se kre}e po

Biciklisti se kre}u

_________________ putawi. Takvo kretawe nazivamo pravolinijsko.

po ______________ putawi. Takvo kretawe nazivamo krivolinojsko.

Kretawe po krivoj putawi koja ima oblik kruga nazivamo ____________ kretawe.

PADAWE, KLIZAWE, KOTRQAWE • Baci uvis list papira i zgu`vani papir.

Gde su se zaustavili? _________________________________ • Da li mo`e{ ne{to da baci{ tako visoko da se ne vrati na zemqu?

• Sko~i uvis najvi{e {to mo`e{.

Da li mo`e{ da ostane{ u vazduhu? ____________________ Sve {to se baci, sko~i, ispusti i izgubi ravnote`u pada na zemqu.

• Stavi gumicu i grafitnu olovku pored we na jedan kraj kwige.

Kako }emo ih pokrenuti? ________________________ Kako se kre}e gumica? __________________________ Kako se kre}e olovka? __________________________ Sve {to se kotrqa ili kliza niz kosu podlogu zavr{i na zemqi.

Sve {to ne stoji na podlozi, {to nije u~vr{}eno, pada na zemqu jer ga Zemqa privla~i.

95 5

OSLU[NIMO KRETAWE Kako kretawe u prirodi proizvodi zvuk? Objasni.

____________________________________________ ____________________________________________ ______________________________________ ______________________________________ ______________________________ ______________________________

Kretawe proizvodi zvuk.

Potrebno ti je nekoliko gumica za tegle razli~itih debqina. • Razvuci sa drugom ili drugaricom gumice izme|u prstiju (jedan prst, jedna gumica), kao na slici. • Prstima slobodne ruke pre|i preko wih. [ta ~uje{? ___________________________________________________ Kada se gumica pokrene, ona treperi i tako nastaje zvuk.

Na koji na~in proizvodimo zvuk kod: `i~anih instrumenata

duva~kih instrumenata

96 4

udara~kih instrumenata

vazduh nas [titi Pogledaj niti yempera.

Niti yempera zadr`avaju sloj vazduha. Na{e telo ga greje.

Zagrejan vazduh ne dopu{ta hladnom vazduhu da prodre do na{eg tela i tako ga {titi od hladno}e.

Telo divqih `ivotiwa pokriveno je krznom.

Izme|u gustih dlaka je sloj vazduha. Telo `ivotiwe ga zagreva. Krzno i zagrejani vazduh ih {tite od hladno}e.

Telo ptice prekriveno je ________________.

Izme|u perja je ______________________ . Ptica ga svojim telom _________________. Perje i zagrejani vazduh {tite pticu od _________________.

Eskimi `ive u ku}i napravqenoj od nabijenog snega, koja se naziva iglo.

Vazduh u iglou se mo`e lako zagrejati, ~ak i jednom sve}om.

Ledeni zidovi te{ko propu{taju zagrejani vazduh, pa je u iglou toplo.

Cigle, stiropor, dupli prozori imaju {upqine ispuwene vazduhom koji se zagreva ili hladi. Zato se ti materijali koriste za izgradwu ku}a.

97 5

MAGNETI Gde sve koristimo magnete u svakodnevnom `ivotu?

_____________________________ _____________________________ _____________________________ _____________________________

• Po stolu pore|aj vi{e razli~itih predmeta od gvo`|a: igle, eksere, zareza~e, spajalice...

• Prinesi magnet tim predmetima.

Napi{i {ta se desilo. _______________________________________ ________________________________________

• Po stolu pore|aj komadi}e papira, drvenu olovku, gumicu, lewir.

• Prinesi magnet tim predmetima.

Napi{i {ta se desilo. _______________________________________________ ________________________________________________

Magnet ima sposobnost da privla~i gvozdene predmete.

98 4

Pre mnogo vekova u staroj Gr~koj `iveo je pastir po imenu Magnis. ^uvaju}i ovce na planini, primetio je da mu se ~izme i {tap „lepeß za kamen. Ispituju}i neobi~nu pojavu shvatio je da eksere kojima su ~izme potkovane i gvozdeni {tap privla~i kamen. Tako je Magnis otkrio da postoji kamen koji privla~i gvo`|e.

Kasnije su ga nau~nici nazvali magnetit.

• Uzmi duga~ki ekser i magnet u obliku {ipke ili potkovice. Povla~i jednom stranom magneta po ekseru. Svako povla~ewe po~ni od istog kraja eksera.

• Ekser pribli`i spajalici.

Napi{i {ta se desilo. _______________________________________________ Ve{ta~ki magnet qudi prave magnetisawem gvo`|a.

Magnet se naj~e{}e pravi u obliku magnetne {ipke, potkovice ili igle.

Priseti se gde se koristi magnetna igla.

• Uzmi magnetnu {ipku ili potkovicu i pospi po woj mnogo spajalica.

Napi{i {ta se desilo: _______________________________________________

Magneti najja~e deluje na krajevima, a u sredini najslabije.

Krajevi magneta zovu se magnetni polovi.

99 5

NAELEKTRISAWE • Protrqaj plasti~ni ~e{aq (ili lewir) vunom ili krznom.

• Prinesi ~e{aq komadi}ima papira.

Napi{i {ta se desilo. _______________________________________ _______________________________________

• Protrqaj balon vunom ili krznom.

• Prinesi balon zidu ili vratima.

Napi{i {ta se desilo. _______________________________________ _______________________________________

Kada smo protrqali lewir i balon vunom ili krznom, naelektrisali smo ih. Zato je lewir privukao komadi}e hartije, a balon se zalepio za zid.

Naelektrisawe postoji svuda u prirodi: u vazduhu, u vodi, u oblacima, u zemqi i u na{em telu.

Za vreme oluje sevaju muwe. One nastaju kada su oblaci jako naelektrisani.

100 4

PROVODNICI STRUJE Elektri~ni aparati imaju kablove u kojima se nalaze `ice koje provode struju.

Da bi dokazao da `ica provodi struju, uradi slede}i ogled. otrebno je: P baterija od 4,5 V, dve tanke izolovane `ice, mala elektri~na sijalica od 2,5 ili 3,5 V. • Sa krajeva obe `ice odstrani oko 3 cm izolacione plastike.

• Ogoqene krajeve `ica namotaj oko metalnih delova baterije.

• Slobodni kraj jedne `ice namotaj oko grla sijalice, a kraj druge `ice nasloni na vrh sijalice, kao {to je prikazano na slici.

Napi{i {ta se desilo. _____________________________________________ Otkrij da li i vazduh provodi struju.

• Pove`i `ice za bateriju i sijalicu kao {to je prikazano na slici.

• Dr`i slobodne krajeve `ice tako da se ne dodiruju.

• Nasloni vrh sijalice na slobodni metalni deo baterije.

Napi{i {ta se desilo. _____________________________________________ Za{to? _____________________________________________

ПАЗИ! Укључени електрични апарати не смеју да дођу у додир с водом јер вода проводи струју!

101 5

pi[ite nam!

• [ta vam se dopalo u uybeniku; • o ~emu biste jo{ voleli da u~ite; • da li ste u toku {kolske godine izveli neki eksperiment, pratili neku pojavu? Opi{ite nam.

Po{aqite fotografije.

Na{a adresa je: Izdava~ka ku}a ˜Dragani}ß za Biqanu i Ivanu Dr Ivana Ribara 81-83 11070 Novi Beograd e-mail: office@draganic.co.yu

102 4

Bele[ke

103 5

Biqana Popovi} Ivana Cmiqanovi} Kosovac PRIRODA I DRU[TVO uybenik za tre}i razred osnovne {kole Tre}e izdawe, 2006. godina Izdava~ Izdava~ka ku}a „Dragani}ß Dr Ivana Ribara 81-83, Novi Beograd Ilustracije Dejan Mandi} Ilija Melentijevi} Geografske karte Geokarta – Beograd Kompjuterska priprema ,,SPIRITß, Gradski park 2 Korice Gorica Ze~evi} Lektura i korektura Sowa [o} [tampa BIGZ, Beograd

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:3/5(075.2) POPOVI], Biqana Priroda i dru{tvo : za tre}i razred osnovne {kole / Biqana Popovi}, Ivana Cmiqanovi} Kosovac ; [ilustracije Dejan Mandi}, Ilija Melentijevi}]. 2. izd.

- Beograd : Dragani}, 2006 (Beograd : BIGZ). - 103 str. : ilustr. ; 28 cm Tira` 8.000.

ISBN 86-441-0681-3 1. Cmiqanovi} Kosovac, Ivana COBISS.SR-ID 131604236

Plasman kwige Adresa: Dr Ivana Ribara 81-83, 11070 Novi Beograd Telefoni: 3180-265, 3180-266 http//www.draganic.co.yu e-mail: office@draganic.co.yu

4