Борис Тадић човек са хиљаду лица

Ја сам данас председник Србије Ја сам данас председник Србије, али сам пре тога радио многе друге послове. Први новац од кога сам почео да живим било је продавање новина јер сам пет година чекао посао након дипломирања. Био сам професор психологије, радио сам једно кратко време на истраживачким пројектима Института за психологију. Никада нисам радио на клиници или у некој болници. Радио сам током служења војног рока и као психолог у војсци. У војсци сам био инструктор вожње на камионима. И бавио сам се приватним послом. За разлику од већине политичара, знам шта је производња, учио сам политичку филозофију и политичку теорију, читао сам књиге из те области, бавио сам се практичном опозиционом дисидентском политиком, био подвргнут великим притисцима и пратњи тадашње службе државне безбедности, претњама, насиљу. Једном приликом био сам чак и ухапшен, због учешћа у демонстрацијама када сам тражио да се ослободе ухапшени студенти. Био сам у затвору неких месец дана. Затворили су нас у Падинску скелу. Било је у извесном смислу брутално, али и то је за људе. Нас неколико је било тада: Иван Јанковић, наш познати адвокат, писац многих књига, пре свега о смртној казни, Небојша Попов, Милан Николић, политички аналитичар, Драган Благојевић, Гордан Јовановић, Драгомир Олујић и други.

22