Часопис ”МузиЧАр” Музичке школе ”Др Војислав Вучковић” у Чачку

А и Ч з Му ? е н ар з , о н в а Заб Разговор са

Стефаном Миленковићем Разговор са

Ивом Вуковић Портрет професора

Карољ и Сузана Марочик Разговор са

директором школе Јованом Тошићем Разговор са

проф. Ацом Милекићем

Часопис Музичке школе ”Др Војислав Вучковић” у Чачку бр. 1 - октобар 2021

Р

РЕЧ УРЕДНИКА Драги наши, Пред вама је први броj нашег часописа „МузиЧAр “, на чијим страницама можетe, на нашу радост и задовољство, прочитати многе занимљиве текстове у оквиру рубрика и погледати фотографије наше школе, ученика и професора. С обзиром на то да смо желели да са вама поделимо све оне лепе тренутке, као и велике успехе које постижу наши ученици и наставници, јавила се потреба да креирамо један овакав часопис. Наша школа је, као и сви наставници, стручни сарадници и ученици, сигурна сам, заслужила и више. Ово је прво издање и надамо се да нећете замерити уколико има пропуста и недостатака. Трудили смо се да заступимо све значајне догађаје и манифестације из претходне године. Уједно вас овим путем позивамо да сарађујете са нама, дајете нам предлоге, сугестије, фотографије и новости како бисмо сви заједно унапредили следећи број, а свакако, можете нам се прикључити и као члан редакције. Потрудили смо се да у овом броју поменемо све наше талентоване, успешне и занимљиве ђаке и професоре. Ако смо овог пута некога изоставили, странице наредног броја посветићемо њиховом раду. Још једна школска година је успешно завршена. Трудили смо се да што више научимо, да се дружимо, упознамо и заједно радујемо и у време ове пандемије. Крај школске године прославили су сви, а највише су се томе обрадовали наши матуранти и ученици завршних разреда основне музичке школе. На крају бих пожелела да садржај овог броја обогати и оплемени нашу заједничку школску свакодневицу и да нам послужи као подстицај за наставак плодног рада. Жеља нам је да „МузиЧАр“ траје и да у годинама које долазе постане ризница успеха и свих лепих тренутака који дају посебан ритам нашој школи. Ученицима и свим запосленима честитам Дан школе!

Срдачно вас поздрављамо и најављујемо лепо дружење! Весна Гостиљац, проф. РАЗГОВОР СА...

”Волео бих да поред свих многобројних ствари којима се поносимо и дичимо, ово буде још један доказ да свој посао озбиљно и одговорно схватамо.” Можете ли нам рећи нешто о себи? Рођен сам 1969. године. Дипломирао сам на Aкадемији уметности у Новом Саду, одсек општа музичка педагогија. У настави сам од 1995. године. Радио сам као професор клавира у нашој школи и издвојеном одељењу у Горњем Милановцу, a предавао сам музичку културу и у Основној школи ,,Танаско Рајић''. Поред рада у Музичкој школи, бавим се извођењем комерцијалне музике, као клавијатуриста у саставу ,,Театар ДУР''. Омиљени жанр ми је џез музика којом сам се својевремено интензивно бавио.

Какво је Ваше мишљење о прошлој школској години и каква су очекивања од предстојеће?

Директор Јован Тошић

Прошла година је била врло сложена због већ знане ситуације у вези са вирусом Koвид19. Мислим да смо се у новонасталој ситуацији добро снашли. Оно што нам представља проблем у даљем планирању и развијању школе на начин какав бисмо желели је неизвесна епидемијска ситуација.

Какви су планови школе за будућност? Планова има много, али тренутна ситуација нас спречава да их у потпуности остваримо. Жеља нам је отварање нових смерова у средњој, увођење нових инструмената у основној школи, више јавних наступа, концерата, такмичења. Трудимо се да и у овим отежаним условима радимо и будемо спремни за све изазове.

Ко су, по Вашем мишљењу, људи који су понос ове школе? Врло сложено питање. Стварно их има доста и бојим се да ћу некога изоставити. То су и млади људи и они у годинама који су потекли из ове школе, који сада већ имају своје каријере по читавој Србији, Европи, а и шире. Има и оних који су веома успешни и вратили су се да раде у нашој школи. У прилог овоме говори и недавно одржани концерт некадашњих ученика. То је био један од значајнијих догађаја у нашој школи и ту традицију ћемо наставити.

Шта Вас је мотивисало да покренете издавање часописа наше школе? Мислим да је то важна новина, која је плод преданог рада наших ученика и професора. Изласком овог првог броја установићемо традицију да бар једном годишње наша школа објављује часопис. Волео бих да поред свих многобројних ствари којима се поносимо и дичимо, ово буде још један доказ да свој посао озбиљно и одговорно схватамо. Надам се да ће први примерак бити добар и да ће испунити очекивања, с обзиром на то да се и он креира у ковид условима.

Порука читаоцима:

бру о д е јт а ш у л с и е с Чувајте музику! Марко Станков, Јован Пајовић - III разред СМШ

е м ј а р скени ПОСЛУШАЈТЕ НАШ YOUTUBE КАНАЛ

историјат У записник са редовне годишње скупштине КУД „Абрашевић“ која је одржана 13. марта 1952. године уписано је: „Говорило се о могућности оснивања музичке школе при друштву „Абрашевић“, у којој би се оспособљавали млади кадрови на културно-уметничком пољу, обзиром да се располаже са добрим наставним кадром“. Управникдруштва обећава да ће се свим силама залагати за оснивање музичке школе при Друштву, наравно, уз помоћ народних власти. Убрзо је, 2. јула, формиран Иницијативни одбор у који су ушли виђенији људи Чачка – професори, просветни инспектори, секретар Партијског комитета, председник Среског синдикалног већа, главни уредник локалних новина „Чачански глас“, лекари и други. „Чачански глас“ је 2. септембра исте године објавио конкурс: „У времену од 1. до 10. септембра вршиће се упис у Нижу музичку школу’'. Народни одбор градске општине у Чачку, на својој 13. седници одржаној 28. августа 1953. године, на предлог Савета за просвету и културу градске општине, а на основу чланова 2, 4, 14 и 57 тачка 22. Закона о народним одборима градова и градских општина, донео је решење да се у Чачку оснује Нижа музичка школа (пошто се постојећа сматрала делом КУД-а „Абрашевић“). Уједно, наложено је Секретаријату за просвету и културу да прибави сагласност Републичког савета за просвету и културу за оснивање и рад Ниже музичке школе. Та сагласност је добијена и од 1. јануара 1954. године Нижа музичка школа у Чачку званично је постала државна установа. Њену делатност почео је да финансира Градски народни одбор, а за директора је постављен Божидар Божо Циврић. Школа је у наредним годинама, уз велики труд и залагање тадашњих професора, стицала углед и будила интересовање предавача из других музичких установа. Њени ученици су наступали на свим јавним и културним манифестацијама у граду. До сада је Mузичка школа три пута била организатор и домаћин једног од престижнијих такмичења у нашој земљи ,,Фестивала музичких и балетских школа Србије'' и то 1961, 1993. и 2003. године. Након великог труда и залагања тадашњег директора Славољуба Николића Цига, у Чачку је 2006. године отворена и Средња музичка школа, што је створило нове могућности ученицима и запосленима. Чачански ученици су добили прилику да средње образовање стичу у свом граду. Матична зграда Музичке школе налази се у делу града који се популарно назива академским језгром, будући да је у непосредној близини Агрономског факултета, Високе школе техничких струковних студија, ОШ „Вук Караџић“, Техничке школе, Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању и Школске управе. У претходном периоду, до 2013. године, школа је радила у старој и нефункционалној згради. На њеном месту је у децембру 2015. године свечано отворена нова модерна зграда. Музичка школа своју делатност обавља у матичној школи и три издвојена одељења: – издвојено одељење Горњи Милановац, – издвојено одељење Гуча и – издвојено одељење Лучани. Од свог оснивања до данас наша школа је незамењив део културног живота града и место које је изнедрило бројне музичке таленте.

WWW.MUZICKASKOLACACAK.EDU.RS INSTAGRAM @MUZICKA_SKOLA_CACAK

КОМПОЗИТОР МУЗИКОЛОГ

Да ли знате ко је музиколог?

ДИРИГЕНТ Био је композитор, музиколог и диригент, један је од најангажованијих стваралаца у историји српске музике. Рођен је 18. октобра 1910. године у Пироту где је још као гимназијалац компоновао своја прва дела („Две минијатуре“ за клавир и свиту за клавир „Перон“). На препоруку Милоја Милојевића, који је запазио његов изразити таленат, одлази на музичке студије у Праг, где су се у међуратном периоду школовали бројни српски композитори, припадници такозване „прашке групе“. На прашком Државном конзерваторијуму завршио је композицију и курс дириговања, а потом и мајсторску школу композиције код Јозефа Сука. Као диригент наступио је на фестивалу модерне музике у Стразбуру 1933. године, а наредне године је одбранио докторат из музикологије на Карловом универзитету и тиме заокружио своје прашке студије. Поред изврсног музичког образовања и модерног стилског усмерења, боравак у Прагу дао је Вучковићевој стваралачкој личности и снажан друштвено-политички карактер, који ће по повратку у Београд одредити његову целокупну професионалну делатност. У предратном периоду уређује „Нове информативне новине“; учествује у редакцијама часописа „Наша стварност“ и „Уметност и критика“; организује рецитационе хорове радничке и студентске омладине; држи запажена предавања у оквиру музичких часова Коларчевог универзитета и на Радио-Београду. Поред тога, ангажован је као професор у Музичкој школи ,,Станковић”; као секретар музичког програма и диригент Оркестра Радио-Београда; секретар Београдске филхармоније и Друштва пријатеља славенске музике. Вучковићева музика изражава непосредно његова левичарска марксистичка уверења, у почетку блиска Брехту и надреалистима, а касније, у предратним годинама, подложна снажном утицају совјетске идеологије. Композиције из времена студија ,,Гудачки квартет” и ,,Прва симфонија”, као и оне настале непосредно по њиховом завршетку (,,Две песме” за сопран и дувачки трио), приклањају се левом крилу европске модерне између два рата. Под утицајем чешког авангардисте Алоиса Хабе, Вучковић је писао и композиције у четвртстепеном систему, чије су партитуре изгубљене. Из тог првог периода, који обухвата и неколико година по повратку у Београд, до 1939, потичу и рецитациони хорови с камерним оркестром “Метро “ и “Челик се топи”. Упоредо са компоновањем ових најрадикалнијих опуса, Вучковић се у својим теоријским ставовима окреће совјетској естетици новог реализма (социјалистички реализам). Та нова оријентација испољиће се после 1939. и у

Вучковићевом стваралаштву, које од тада налази непосредну инспирацију у актуелним догађајима, приклања се линији словенског музичког реализма и показује извесно смиривање израза. Форма је била прегледнија, мелодика традиционално обликована, ритмика природнија, а хармонија је добила перспективу слободне, широко схваћене тоналности у оквиру које Вучковић налази свежа, занимљива решења. Стилски заокрет у овом смислу прогласила је кратка композиција за гудачки оркестар ,,Завештање Модеста Мусоргског” која је изграђена на основу мотива из ,,Бориса Годунова”. Симфонијски приказ ,,Озарени пут” инспирисан је уласком Црвене армије у западне делове Украјине и Белорусије који су до 1939. припадали Пољској. Балет ,,Човек који је украо Сунце” (написана је само клавирска скица), заснива се на приповеци чешког социјалног песника Јиржија Волкера, која кроз фантастику бајке симболизује слом старог света. Ту су још симфонијска поема ,,Весник буре” према истоименој поеми Максима Горког; хорови ,,Прва руковет” и ,,Наджњева се”, као прилог српском музичком реализму и посвета Мокрањцу; недовршена ,,Друга симфонија” која евоцира ратне догађаје, и последње, такође недовршено дело ,,Херојски ораторијум“ (трећа симфонија) за мешовити хор, солисте и оркестар чији текст чине одломци из Његошевог ,,Горског вијенца” и народне песме ,,Почетак буне против дахија”, као симбол актуелне револуционарне борбе. Социолошки аспект музике заокупљао је Вучковића и у написима о музици. О томе сведочи већ његова докторска дисертација ,,Музика као средство пропаганде”, а затим и студија ,,Материјалистичка филозофија уметности”, као и збирка есеја ,,Музички портрети” и бројни други музиколошки текстови. Поводом четврт века од смрти овог нашег композиторареволуционара објављена су његова сабрана дела под насловом ,,Студије, есеји, критике” као и зборник записа о њему ,,Војислав Вучковић уметник и борац”. Будући активно укључен у комунистички покрет, за време окупације се повлачи у илегалу. Бива откривен у једној рацији Специјалне полиције и убијен заједно са супругом, сликарком Фани Политео, 25. децембра 1942. године.

Анђела Делић - IV разред СМШ

РАЗГОВОР СА...

Професоре, можете ли да кажете нешто о постигнутим резултатима ? У последње време сам добио неколико значајних награда на које сам веома поносан. То су свакако Децембарска награда Града Чачака за 2020. годину, награда Заједнице музичких и балетских школа Србије за вишегодишњи рад и свестрано деловање у образовању младих талената и за несебичну љубав, пожртвовање, пријатељство и знање уложено у одрастање уметника и награда Удружења музичких и балетских педагога Србије за вишегодишњи успешан рад. Све ове награде су последица и плод мог дугогодишњег рада са младима. Са својим драгим ученицима редовно учествујем на готово свим домаћим и међународним такмичењима из области солфеђа, теорије музике и екипних такмичења, која се одржавају у нашој земљи. Ученици постижу веома добре резултате и то ме истински чини срећним. Освојили су више стотина награда (око 300 у последњих неколико година). Те награде су најчешће прве, специјалне и неретко лауреати. Више пута сам био члан жирија за дисциплину солфеђо на разним такмичењима као и члан неких других жирија (Драгачевски сабор трубача у Гучи).

Како сте постигли бројне успехе и како сте мотивисали ученике?

проф. Ацо Милекић Повод за интервју са професором наше школе Ацом Милекићем су године изузетног педагошког рада и бројни успеси које је постигао на такмичењима са својим ученицима. Прошле године је постао и добитник Децембарске награде Града Чачка. Шта највише волите у Вашем послу? Сваки човек воли потврду сопствене вредности. То важи и за мене. Оно што ја највише волим у свом послу без сумње је скривена или отворена радост својих ученика након успешно отпеване вежбе, успешно решеног неког задатка или освојене награде.

Рад са младима, без обзира на повремене тешкоће, за мене представља привилегију. Млади својим оптимизмом, добротом и искреношћу увек оплемене човека, тако да је задовољство радити са њима. Што се лењости тиче, то лако решавамо. Увек радим на мотивацији ученика и посебно на успостављању узајамног поверења. Из тог поверења, а уз заједнички рад који мора бити упоран и истрајан, неминовно долазимо до веће сигурности, самопоуздања и неопходног оптимизма, што резултира високим резултатима.

На који начин сте превазилазили препреке на путу ка успеху? Мислим да сам на ово питање једним делом већ одговорио. Свакако, у раду је потребна добра организација, а што подразумева осмишљен, систематичан и упоран рад у континуитету. Битно је стрпљење у раду, толеранција и пуно љубави према послу који се обавља.

Да ли сте очекивали да ћете добити Децембарску награду ? Не. О томе никада нисам размишљао. Али, ето, десило се. Неко је био у прилици да прати мој рад, да процењује моје стручне, а верујем и људске квалитете. Проценио је да награду заслужујем и за исту ме предложио. Морам рећи да тој особи дугујем неизмерну захвалност, али и свима осталима који су на било који начин допринели да ми се тако вредна и престижна награда додели. Још једном бих истакао да сам на ову награду веома поносан и да је доживљавам као лично признање за мој укупан рад, али на неки начин и као признање нашој школи као доказ да се код нас добро, вредно и озбиљно ради.

Колико се дуго бавите овим послом и зашто сте баш то желели? Овим послом се бавим више деценија. А зашто? У најкраћем, због велике љубави према младима и музици уопште.

Кристина Курћубић - III разред СМШ

ИЗДВОЈЕНА ОДЕЉЕЊА - ГУЧА И ЛУЧАНИ Издвојена одељења у Лучаним и Гучи постоје више од 30 година. За то време је много ученика стекло основно музичко образовање, на различитим инструментима, као што су клавир, хармоника, гитара. Међу њима су и садашње наше колеге: Марица Мијатовић из Гуче, проф. музичког у ОШ'' Танаско Рајић'' у Чачку, Ненад Василић из Лучана, проф. музичког у ОШ''Милан Благојевић'' у Лучанима и други. Ученици из класе проф. Наташе Плећаш су се определили за различите музичке правце и многи од њих су сада веома успешни у Европи .

Марија Јоковић, мецосопран Каријеру је почела као стални члан фламанске опере у Антверпену и Генту (Белгија) и редовно гостује са водећим улогама у европским позориштима: Инсбруку, Бечу, Хајделбергу, Фрајбургу, Олденбургу и Луксембургу, Осијеку и Биелфилду. Наступала је са европским оркестрима у Белгији, Италији, Немачкој, Аустрији и Јужној Кореји. Наступала је са симфонијским оркестром РТС-а.

Бранислава Јоковић – Бана, кантаутор и композитор Живи у Београду. Кантаутор, композитор и соло извођач оригиналних обрада поп и р&б музике. Године 2019. издала је ЕП '' Blackjack tango'' ,који обухвата четири песме на енглеском језику: '' Blackjack Tango'',''Your Lies'',''Fall Leaves'' i ''Down to the Sea''. Учествовала је на многим фестивалима ауторске музике овде и у Белгији, где је неко време и живела.( Karusel,Cantout, Mama's open). Њени радви су се нашли на две годишње компилације женског стваралаштва''Femixeta''. Бави се и музичком продукцијом.

Анђелија Ђоковић, клавир Завршила је Факултет уметности Приштина-Звечан. Ради као професор клавира у МШ''Војислав -Лале Стефановић“, Ужице, одељење у Пожеги.

Љубан Живановић, лирски тенор Наступао је у Опери Франкфурт, оперском студију Манхајм, Театру Баден-Баден, Камерној опери у Санкт-Петербургу, Опери младих у Хамбургу. Као концертни певач наступао је у Италији, Немачкој, Русији, Румунији, Бугарској, БИХ. На фестивалу Хајделбергско пролеће у Немачкој 2019. године и на такмичењу у Монтекију у Италији освојио је награду за најбољи мушки глас.

Ђекић Јелена ади као професор солфеђа у МШ „Др Војислав Вучковић“, Чачак, одељење у Гучи.

Алекса Броћић Један од успешнијих ученика МШ „Др Војислав Вучковић'', освајао је бројне награде из клавира на домаћим и међународним такмичењима. Завршио је средњу школу клавирски одсек и одсек соло-певање. Тренутно је студент Факултета савремених уметности у Београду, смер ОАС Креативне комуникације-Музичке комуникације.

награде ПРВА НАГРАДА Теодора Ушљебрка, класа Даница Маринковић (Међународно такмичење Смедерево, Међународно такмичење Шабац) Вељко Марковић, класа Наташа Плећаш (Фестивал музике, Уб)

ДРУГА НАГРАДА Хелена Павловић и Елена Глишовић, класа Весна Јањић (Фестивал музике, Уб) Петар Рашевић и Јована Тодоровић (камерна музика), класа Наташа Плећаш (Фестивал музике, Уб) Милица Весовић, класа Александар Поповић (Фестивал музичких школа Србије, Вршац)

ПРВА СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА Иванка Спасојевић, класа Оливера Филиповић (Фестивал музике, Уб)

ПРВА НАГРАДА Иванка Спасојевић, класа Оливера Филиповић (Фестивал музичких школа Србије, Вршац и Фестивал гудача, Шабац)

ДРУГА НАГРАДА Вук Грујић, Милица Мандић и Милица Лишанчић, класа Јелена Рубаковић (Фестивал музике, Уб)

ДРУГА НАГРАДА Филип Тиосављевић, класа Ђорђе Јаћимовић (Фестивал музичких школа Србије, Вршац)

ТРЕЋА НАГРАДА Огњен Топаловић и Исидора Капларевић, класа Смиљана Царевић (Републичко такмичење музичких школа, Београд)

ДРУГА НАГРАДА Јаков Павловић, класа Александар Поповић (Фестивал музичких школа Србије, Вршац)

ПРВА НАГРАДА Дуња Антонијевић, Јаков Микић и Емилија Газдић, класа Снежана Јевтовић (Млади виртуоз, Београд)

ДРУГА НАГРАДА Дуо ,,Страми'': Милица Лишанчић и Страхиња Стојић, класа Бојана Ђоловић (Републичко такмичење музичких школа, Београд, Фестивал музичких школа Србије, Вршац и Фестивал музике, Уб) класа Ацо Милекић, Републичко такмичење из солфеђа и теорије музике, Београд

ПРВА СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА Вукашин Прелић, Јован Ружичић, Ђурђина Василијевић, Владимир Јанковић, Урош Сретеновић и Огњен Станић

ПРВА НАГРАДА Ленка Живановић, Лазар Вуковић, Невена Рајковић, Викторија Ненадовић, Вишња Димитријевић, Јована Бојовић, Софија Настић, Давид Глишић, Огњен Тошић, Селена Илић, Андреа Пауновић, Петар Прлинчевић, Сања Нишавић, Емилија Јелић, Исидора Капларевић, Мина Рајичић, Милица Лишанчић, Кристина Станић, Лена Димитријевић, Лука Спасојевић, Анастасија Ковачевић и Теодора Весовић

ДРУГА НАГРАДА Огњен Топаловић и Урош Тишма

ТРЕЋА НАГРАДА Матеја Димитријевић, Ана Марковић и Хелена Павловић

УКУПАН БРОЈ НАГРАДА ЗА ШКОЛСКУ 2020/2021. ГОДИНУ ЈЕ 56 НАГРАДА.

ТОНСКИ СТУДИО Након концерта у Чачку, одржаног пре неколико година, наш прослављени виолиниста Немања Радуловић одлучио је да донира новчана средства нашој музичкој школи. Један део новца искоришћен је за опремање издвојеног одељења у Горњем Милановцу, а други за набавку основних средстава за формирање тонског студија. У међувремену школа је набавила и камеру коју користимо за снимање јавних наступа. Захваљујући новој опреми и ангажовању професора Предрага Радисављевића, који се најчешће посвећује раду у студију, све наше активности можемо забележити како аудио, тако и видео снимком. Захваљујући овој опреми настао је снимак концерта поводом Дана школе који се може погледати на нашем јутјуб каналу.

портрет професора Дочарајте свој први сусрет са инструментом? Сузана: Моји отац и стриц су предавали у нашој музичкој школи и под њиховим утицајем уписала сам виолину. Међутим, врло брзо сам показала жељу да свирам флауту која је тада трајала свега две године. Први прави сусрет са флаутом сам, заправо, имала у Средњој музичкој школи Мокрањац у Београду, у класи Марије Грасели. Професорка ме је често водила на пробе и представе у Београдску оперу и ту сам се безнадежно заљубила у музику и овај дивни инструмент. Карољ: Потичем из породице музичара, у којој се отац аматерски бавио музиком, а брат је професор кларинета. У музичку школу сам кренуо без идеје шта бих свирао.Тада се појавио професор Карло Кнајп и позвао ме да видим и чујем флауту. Више се нисам двоумио, чак сам себе врло рано почео да замишљам у том позиву.

Педагогија и ви? Сузана: Педагогијом се бавим 35 година као професор флауте у чачанској музичкој школи. Такође, редован сам професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, где предајем методику флауте и дувачких инструмената. Са својим ученицима сам освојила преко 150 награда на домаћим и међународним такмичењима. За педагошке успехе награђена сам два пута наградама Удружења музичких и балетских педагога Србије. Од бројних, дивних ученика, који су, свако на свој начин, утицали на мене и обликовали ме и као човека и као педагога, издвојила бих Милицу Живанић. Она је освојила преко двадесет првих и специјалних награда као ученица наше школе. Сјајне резултате постизала је и током наставка школовања. Магистрирала је и докторирала у Немачкој, а тренутно је ангажована у Симфонијском оркестру у Гелзенкирхену.

проф. Карољ и Сузана Марочик

”Добар професор увек треба да тражи шта ђак зна, а не шта не зна! И наравно, да воли свој позив и своје ученике.” Карољ: Педагогијом се бавим 37 година као професор флауте у музичким школама, а од 2005. године и као

професор на факлутету у Крагујевцу. Са ђацима и студентима, као солистима или члановима камерних ансамбала, освојио сам преко 150 награда на домаћим и међународним такмичењима. Добитник сам више награда за свој педагошки рад. Највећом наградом сматрам то што је из Сузанине и моје класе велики број ђака наставио школовање на музичким академијама у земљи и иностранству. Њих преко 40 бирају флауту за своју професију и постају професори или оркестарски музичари. Од великог броја својих ученика издвојио бих Александра Ружичића, који је после низа година проведених у симфонијском оркестру РТС-а постао наш колега на ФИЛУМ-у у Крагујевцу, као и Вању (Радић) Азањац, која међу својим бројним наградама има Специјалну награду на престижном такмичењу младих музичара у Букурешту. Такође, са поносом наглашавам да је Вања „наследила“ моју класу у нашој школи. Од млађе генерације морам издвојити Огњена Тишму, чији велики таленат и необична посвећеност музици, од малих ногу, наговештавају новог успешног флаутисту.

Таленат или рад? Сузана: Вечита дилема и професора и ученика. Важно је и једно и друго, али најважнија је љубав и посвећеност музици, подједнако и код професора и код ученика.

Шта је кључно за успешан педагошки рад? Карољ: Већина професора ће рећи да је успех број награда и престижни факултети на којима ученици студирају, али за мене је осим овога, највећи успех када у сусрету са бившим ученицима доживим срдачност, осетим њихову искрену наклоност и видим да љубав према музици није нестала, без обзира да ли се професионално баве њом или не.

Шта можете да поручите младим колегама? Сузана: Артур Шнабел је рекао: „Шта може да учини педагог ? У најбољем случају да отвори врата, али ученик мора сам кроз њих проћи“. Карољ: Добар професор увек треба да тражи шта ђак зна, а не шта не зна! И наравно, да воли свој позив и своје ученике.

ЕКОЛОГИЈА И МИ Поводом 5. јуна, Дана заштите животне средине, од 2009. године у нашем граду се, за основне и средње школе, организује Еко фест. То је манифестација која промовише еколошке вредности и филозофију живљења у складу са природом. Организатор Еко феста 2021. године је Регионални центар за стручно усавршавање запослених у образовању под покровитељством града Чачака, а наша школа је први пут учествовала на овој манифестацији. Тема овогодишњег Еко феста била је „Утицај пандемије COVID – 19 на животну средину“. Поред едукативних радионица на којима су учили о начинима одлагања медицинског отпада, ученици су имали задатак да на дату тему направе кратак филм и плакат. „Епидемија маски“ је назив нашег филма којим смо покушали да укажемо на личну одговорност и улогу коју би свако од нас требало да има у очувању животне средине. То је кратак филм о нашем немару у коме приказујемо појаву разбацаних маски и рукавица у време пандемије вирусом SARS-CoV-2 који узрокује болест COVID – 19. Филм можете погледати на сајту школе www.muzickaskolacacak.edu.rs и на нашем јутјуб каналу. Протагонисти филма „Епидемија маски“ су ученици првог и трећег разреда Средње музичке школе: Андреј Зоћевић (виолина), Ђорђе Селаковић (гитара), Миљана Букарица (виолина), Александар Гојковић (саксофон), Лена Еровић (флаута) и Михаило Стојшин (клавир). У сарадњи са психологом школе Сањом Ранковић Илић осмислили су сценарио и одабрали адекватну музику за филм. Велику захвалност дугујемо проф. Предрагу Радисављевићу без кога наша идеја не би била реализована на овај начин. Проф. Радисављевић нам је помогао тако што је снимио извођање композиције Ференца Фаркаса „Regi magyar tancok“ и монтирао кадрове нашег филма дајући му коначан изглед.

На завршној манифестацији одржаној 5. јуна у Регионалном центру добили смо захвалницу за учешће и могућност да наша школа настави са активностима везаним за екологију кроз мини пројекат који ћемо сами осмислити. Почетком ове школске године педагог Јелена Крсмановић и психолог Сања Ранковић Илић су осмислиле пројекат под називом „Природа у нама и око нас “. Идеја пројекта је да елементима флоре и фауне оплеменимо учионице наше школе. За почетак Сања је осликала зид у кабинету А9 и тако „унела“ природу у наш радни простор. Надамо се наставку реализације овог пројекта и у току наредне школске године уз подршку директорке Регионалног центра за стручно усавршавање запослених у образовању, Тање Аћимовић и града Чачка, као и другим пројектима везаним за екологију и очување животне средине. Посебну захвалност исказујемо директору наше школе, Јовану Тошићу, који је својом подршком допринео успешној реализацији ових пројеката.

Сања Ранковић Илић, психолог

Наша школа је у 2021. години добила летњу учионицу на иницијативу ученика и запослених, а захваљујући учешћу у еколошком пројекту и сарадњи са Градом Чачком. Добијена средства су искоришћена и за набавку садница и уређење школског дворишта. Летња учионица је испунила сва очекивања јер ученици и професори своје наставне активности од сада могу изводити и у школском дворишту. Још једна предност постојања ове учионице је могућност лакше организације концерата на отвореном, што представља један од циљева за наредни период. У плану је да се концерти одржавају у дворишту школе у летњој учионици, како би у музици могли да уживају и случајни пролазници. На тај начин би се шира публика упознала са радом наших ученика и професора, различитим музичким жанровима, а уједно би се обогатио културни живот нашег града.

ЛЕТЊА УЧИОНИЦА

”Бити ученик чачанске музичке школе велика је част која са собом носи озбиљне обавезе и одрицања.” Када некоме кажем да је музика моје животно опредељење, зачуђено ме погледа и ,,добронамерно" прокоментарише да је то узалудно и да би требало да се бавим нечим другим. Признајем, често сам и сам доводио у питање ову одлуку, али кад се вратим у најраније детињство, схватим да другог пута није могло ни бити, јер све у мом животу ,,било је музика". Када се вратим у рано детињство, јасно видим да је све водило музици. Иако сам бежао од онога што је било толико јасно, ипак сам се нашао тамо где припадам ˗ у музичкој школи, у коју сам се уписао са годину дана закашњења. Одмах сам знао, то је то, ту сам свој на своме, без обзира што је преда мном био велики посао, морао сам да стигнем све оно што су моји вршњаци већ знали. Сати вежбања, одрицања, усклађивања обавеза, али сваким даном био сам све ближе одлуци да музика буде мој позив,

Лазар Лазовић, ђак генерације СМШ школске 2020/2021. године

и то клавир. Време је било да се упише средња школа. Могао сам да бирам и да упишем било коју другу школу, али нисам имао сумњу, моје опредељење била је музика. Већ првог дана у Средњој музичкој школи ,,Др Војислав Вучковић" знао сам да сам на правом месту. Бити ученик чачанске музичке школе велика је част која са собом носи озбиљне обавезе и одрицања, али сам се свему томе предао без задршке, свестан да ћу из ње изаћи сигуран у своје, не само музичко образовање, већ да ћу бити спреман и за многе друге интелектуалне и животне изазове. Осим обавезних школских активности, професори су нас подстицали и да учествујемо на бројним такмичењима, омогућили нам наступе пред публиком и то ме је охрабрило да се усудим да маштам о томе да наставим даље и да своје образовање усавршим на некој од музичких академија. Као потврда мог талента, али пре свега квалитетног образовања и уложеног великог труда и рада, стигле су и награде на међународним и такмичењима у нашој земљи. То је била потврда да могу и смем да наставим даље, јер је музика мој живот, а све друго ,,озбиљно" за мене је споредно. Зато храбро настављам даље, у жељи да будем свој на своме, за клавиром, где ћу дати најбоље од себе. Верујем да ће и они који су сумњали у мој успех, схватити да од музике за мене нема ничег озбиљнијег, а крила да полетим даље дали су ми управо моји професори и родитељи, који су ме за тај пут припремили.

„„Без музике живот би био празнина.“ (Џејн Остин)

„Музика је једина истина.“ не вреде, и ч е р е д Г „ (Џек Керуак) .“ роговара „Музика је откр музика п иће

„Велика музика увек иде од срц а.“ (Равел)

н) (Андерсе

веће од све

мудрости и фил озофије.“ (Бетов ен)

„Једна од добрих страна музике је што када те погоди, не осећаш бол.“(Боб Марли)

матуранти 2020/2021. У четвртак, 10. јуна 2021. године у Великој cали школе одржана је свечаност поводом доделе диплома овогодишњим матурантима. Свечаности су присуствовали родитељи и професори. Ученицима, родитељима и запосленима обратили су се директор школе, проф. Јован Тошић, одељенски старешина, проф. Јована Ресимић и Теодора Плазинић која је прочитала говор наших матураната. Ђак генерације је Лазар Лазовић, носилац дипломе ,,Вук Караџић''. Овом приликом матурантима су уручени пригодни поклони. Матуранти ове генерације су:

Милица Кучковић, флаута

Лазар Тошић, теоретски одсек

Лазар Лазовић, клавир

Катарина Челић, соксофон

Игор Делић, гитара

Викторија Миленковић, флаута

Драгим матурантима желимо пуно среће у даљем школовању и Јована Ресимић, разредни старешина животу!

Теодора Плазинић, теоретски одсек

сарадња са установама културе

Градска библиотека Композицијом ,,Највећи свет“ Градска библиотека „Владислав Петковић Дисˮ представила се први пут на музичком такмичењу Ifla Music Contest 2021 у организацији Међународне федерације библиотечких удружења и институција – ИФЛА. Пре него што поменемо ауторе, учеснике и извођаче ове песме, интересантно је како је ова композиција настала. Наиме, Мирко Дрманац, библиотекар и један од аутора композиције, тесно сарађује са Александром Поповићем, музичким истомишљеником. Пре сарадње на поменутој композицији, радили су и на неким врло занимљивим музичким и визуелним пројектима који су им помогли у аранжирању ове композиције. Један од првих пројеката на коме су радили било је снимање песме чачанске рок групе „Ружичасти слонови“, далеке 2011. године са хором Музичке школе који је тада припремала Јелена Ратковић, професорка која је помогла да се и у овој песми „Највећи свет“ појави дечји хор. Ово искуство је помогло да се понови процес снимања како би се слушаоцима на посебан начин приближила сама идеја и дечјим гласовима измамиле емоције. Хор је дао посебну ноту, „зачинио“ композицију, ускладивши се са осталим извођачима: професоркама Јеленом Рубаковић и Милицом Коврлијом, саксофонистом Александром Поповићем, пратећим гласом Весне Ђуновић и водећим певачем Филипом Цаковићем. Сви они су прихватили пријатељски позив аутора да учествују у снимању ове композиције како би аранжмански имала тежину и добила звук који ће остати упечатљив. Аутори текста су Оливера Недељковић и Мирко Дрманац, музику, аранжман и продукцију за ову нумеру потписује Мирко Дрманац. У настајању песме „Највећи светˮ која је инспирисана пресељењем у нови храм књиге коришћени су искључиво акустични инструменти, а нумера је снимљена у новоформираном тонском студију под кровом чачанске библиотеке. Аутори посебну захвалност дугују горе наведеним сарадницима и пријатељима који су учествовали у настајању и реализацији ове идеје. Изложба „Павић од Ш до А”, посвећена животу и стваралаштву књижевника Милорада Павића отворена је у Галерији чачанске Библиотеке у четвртак, 15. октобра. У музичком делу програма учествовао је ученик Средње музичке школе Давид Јовановић, који је на хармоници извео композицију Џорџа Гершвина.

,,Дисово пролеће'' Завршна свечаност 58. Дисовог пролећа одржана је у петак, 28. маја у Великој сали Градске библиотекe на којој су уручена признања овогодишњим добитницима награда. Манифестација са шест деценија дугом традицијом потврђује песнички квалитет лауреата, али и даје простор новим нараштајима који Дисово стваралаштво доживљавају као наслеђе од претка по поетском духу. Завршној свечаности је претходило отварање изложбе „Граница повучена посред срцаˮ аутора Биљане Раичић, посвећене овогодишњем лауреату Стевану Тонтићу. На изложби пуној симбола у слици и речи говорили су др Марко Аврамовић, члан жирија за Дисову награду, и ауторка, док је својим стиховима програм обогатио награђени песник. Током вечери у програму су учествовали и драмски уметник Љубивоје Тадић који је изванредном интерпретацијом дочарао квалитет Тонтићевих песама. У музичком делу допринос су дале Ленка Вујанић и Софија Лазовић, ученице друге године Средње музичке школе „Др Војислав Вучковић” уз клавирску сарадњу професора Владимира Ратковића.

Међуопштински историјски архив “Британци и Други светски рат у Југославији”, аутора пуковника Ника Илића, војног аташеа у Британској амбасади, отворена је 20. октобра 2020. у Међуопштинском историјском архиву Чачак. Поводом обележавања 75 година од завршетка Другог светског рата и веза које су успостављене са Великом Британијом, као великом силом којој су препуштена дешавања на простору Југославије, настала је изложба фотографија из Националног архива и Империјалног ратног музеја у Лондону. Ове фотографије су први Другом светском рату на подручју некадашње Краљевине Југославије.

Технички факултет Чачак На Факултету техничких наука у Чачку у суботу, 19. јуна 2021. године, приређена је свечаност поводом промоције и доделе диплома 61. генерацији студената струковних студија и 46. генерацији дипломаца академских струдија који су дипломирали у школској 2019/2020. години. У пријатној атмосфери свечаност су извођењем музичких нумера употпунили ученици чачанске Музичке школе „Др Војислав Вучковић“: Давид Јовановић, Ленка Вујанић, Софија Лазовић, Милош Љујић уз клавирску пратњу Владимира Ратковића.

,,Зрачак'' Успешна сарадња настављена је и ове године. Ученици наше школе су крајем октобра одржали мини концерт на отвореном којем су присуствовали корисници и запослени ове установе.

Мој сан Сан ми се јако допао и био је врло, врло леп. Била сам у својој соби. Отворио се један портал. Ушла сам у њега. Створила сам се у свету који се звао Инструментал. Ту су били разни инструменти, као што су виолина, фрула, виолончело, гитара, саксофон, флаута и друго. Краљица овог света била су уста, што би значило да има најлепши глас. Једног дана сам ишла уским путићем. Нашла сам пећину. У тој пећини су били исти инструменти, али само лошији. Жице нису како треба, а неке су поломљене. Одједном сам чула глас у жбуњу. То су били Маша, Искра, Петра,а у другом Вук, Милан и други Вук. А да не заборавим и учитеља Филипа. Из пећине смо чули како ће да нападну свет Инструментал, па смо потрчали и рекли краљици. Спремили смо се за борбу. Напали су нас. После дугог времена, успели смо да побегнемо. Из цвећа су почеле да лете ноте и певају. То је био знак за победу. Сви смо се радовали. Сан је био врло леп и јако необичан.

Нина Затежић, 2. разред ОМШ

На часу хармонике После часова у основној школи, ја журим на час хармонике. Волим кад се звуци валцера са моје хармонике просипају по учионици и ходницима школе. То ме испуњава.Пуно рада и времена уложио је мој наставник да одемо на музички фестивал „Хармоника у центру“. Ужичка музичка школа пуна је учесника.

Звук хармонике допире из сваког угла до мене. Чекам да изађем пред жири и публику. У мени трема, страх и жеља да покажем оно што сам уз наставника научила.

Николина Тодоровић, 4. разред ОМШ, одељење у Лучанима

Необичан сан Једне вечери легла сам у кревет и почела да читам књигу. Готово неприметно утонула сам у сан. Трчећи улетала сам у Музичку школу. Звуци различитих инструмената испуњавали су ходнике. Почиње концерт. Милица и ја га отварамо свирајући композицију „Звончићи“. Баш добро свирамо,задовољна сам. У тренутку када смо се нас две поклањале публици мама ме је пробудила да бих кренула у Музичку. Отишла сам на час клавира и наставница је имала изненађење за мене. Рекла ми је да ћемо Милица и ја свирати композицију „Звончићи“ на Новогодишњем концерту наше класе. Много сам се обрадовала, невероватно, мој сан од претходне вечери се остварио! Наредних дана ћу марљиво вежбати. Желим да Миличин и мој наступ буде што бољи.

Искра Јековић, 2. разред ОМШ

класа Марије Тиосављевић

класа Смиљана Царевић

прва година школска 2020/2021.

класа Снежана Јевтовић трећа година школска 2020/2021.

Такмичење младих виолиниста Уб

друга година школска 2020/2021. класа Драгане Вуковић Фестивал у Вршцу

класа Магдалене Поповић

РАЗГОВОР СА...

Светски познати виолиниста Стефан Миленковић и национална платформа ,,Србија ствара'', уз подршку Туристичке организације Чачка, организовали су Међународни мастер клас виолине у Србији. Виолински камп, који је намењен талентованим ученицима и студентима класичне виолине широм света, одржан је овог лета у Чачку, у просторијама наше школе. Прилику да разговарају са познатим виолинистом имали су наши ученици. Шта је било пресудно да дечак са виолином и скејтом постане зрео музичар са светском каријером? То није једна ствар. Реч је о дуготрајном процесу где се никад не зна да ли ће неко ко свира и показује потенцијал са седам, десет или једанаест година, постати музичар и остварити се. Ја сам имао сплет околности и инструктуру са једне, и родитеље који су имали разумевања, са друге стране. Пуштали су ме да будем дете са скејтом, иначе, мислим да не бих остао нормалан. Моји родитељи, који су музичари, имали су педагошки надзор над мојом каријером, али су ми остављали простор да будем дете. Без оваквог приступа, мислим да не бих био овде где сам сад.

Да ли су такмичења неопходна за развој и напредак младог музичара? Нису неопходна, али могу бити корисна. Такмичење је тренутак када показујеш оно што си вежбао и припремао дужи временски период, али не бих зависио од резултата и награда. Прва награда не гарантује да ћеш и на следећем такмичењу освојити исту такву награду или да ће oна утицати на твоју каријеру. Одлазак на такмичења посматрам као део процеса који је много шири и комплекснији од једног такмичења.

У чему се огледају разлике између музичких школа у Европи и Сједињеним Америчким Државама и код нас? Има разлике у архитектури школства и систему, као и у плановима и програмима. Све зависи од професора, и због тога најбоље школе имају и најбоље професоре. Најбитније код напредовања ученика је процес преношења знања са професора на ђака. Успешну школу дефинишу мотивисани ђаци и студенти. Квалитет наставе не зависи од места извођења часова, већ од амбиције ученика и способности преношења знања.

Стефан Миленковић

Да сте поново дете, да ли бисте одабрали исту професију? Не, сигурно бих био нинџа. Виолину нисам ја одабрао ни први пут, већ је она одабрала мене. Родитељи су ми понудили виолину и у почетку сам се играо, а затим сам се постепено развијао. За успех је битно интересовање детета.

Марија Марочик Елена Глишовић II разред СМШ

„Музика води унутрашњој хармонији.“ (Конфучије)

„Музика је уме тност која је најб лижа сузама и сећању.“ (Оскар Вајлд)

„Где престаје говор, Ко пева, почиње музика.“ ( Хофман)

„Музика и рита м налазе свој пу . и л т с зло не ми у тајним куто вима ду

ше.“ (Платон)

бриге и све боли срца.“ (Шекспир) „Из музике долази чар која смирује све

”Носим лепе успомене из основне музичке школе. Ту сам упознала много другачијих и занимљивих људи”

За бављење уметношћу као што је музика одлучила сам се врло мала и мислим да је та моја искрена жеља била једна од најлепших одлука у мом досадашњем одрастању. За то како сам се одлучила да свирам виолину, немам неки конкретан одговор, једноставно ме је највише привукла, и на први поглед, све то уопште није деловало тешко. Међутим било је веома захтевно, али уз добру вољу и квалитетан рад, све у вези с тим постајало је рутина: свакодневно вежбање, прихватање критика, савета и чињенице да се лоши моменти дешавају, а да после њих, свакако, не треба одустајати. Носим лепе успомене из основне музичке школе. Ту сам упознала много другачијих и занимљивих људи, стекла дивна пријатељства, имала добре наставнике, и ишла на разна такмичења, на којима сам освајала прве награде, а све то, као и велика жеља за даљим усавршавањем, учинило је да поред гимназије упишем и средњу музичку школу.

Иванка Спасојевић, ђак генерације ОМШ школске 2020/2021. године

РАЗГОВОР СА...

Ива Вуковић Повод за интервју са нашом некадашњом ученицом Ивом Вуковић, студентом Факултета музичке уметности у Београду, су њени бројни успеси и наступи којима и даље проноси славу нашу школе и представља узор садашњим ученицима. Када си почела да се бавиш музиком? Мама је јако рано препознала таленат у мени, па сам већ са три године кренула у музичку школу, а са четири године на часове клавира.

Да ли си одмах знала да желиш тиме да се бавиш? Јесам. Сањам о клавиру и о наступима од како знам за себе. Захваљујући мами, љубав према музици ми је усађена од малих ногу јер сам одрасла уз клавирски, оперски и симфонијски репертоар. Музику ми је усадила у срце кроз игру.

С обзиром на то да си ишла на бројна такмичења, ко ти је био највећа подршка и ко је највише помагао у припремама? Такмичења су део изградње сваког успешног извођача и музичара. Наравно, она подразумевају велику пожртвованост коју дете, као што сам ја била када сам кренула да се такмичим, не може да изнесе само. Мени је највећа подршка била моја породица, пре свега мама, која је пратила сваки мој корак и увек се несебично давала. Ишла је са мном на свако такмичење, а њене речи и савете памтићу заувек. Ту су, наравно, биле и професорке, које су, такође, биле огромна подршка. Најпре професорка Магдалена Поповић, а затим професорке Наталија Томић из Крагујевца и професорка Весна Јањић.

Да ли ти је било тешко док си се спремала за музичку академију? Пријемни испит за Музичку академију, свакако је највећа прекретница до сада у мом животу. За пријемни се нисам спремала неколико месеци или годину дана, већ цео живот континуираним радом и посвећеношћу. Пријемни испит, осим сати и сати вежбања, захтева велику психичку припрему, пре свега мислим на усресређеност мисли, као и рад на концентрацији и каналисању жеље, јер је у питању свега пола сата да покажемо најбољу верзију себе.

Како данас распоређујеш све своје обавезе? Имаш ли времена за изласке, путовања? Организација времена је једна од кључних ствари за успех. Код мене увек постоји ред и дисциплина, тако да моје слободно време креће тек кад завршим са обавезама везаним за факултет, а пре свега мислим на вежбање. Трудим се да поред музике живот испуњавам и другим стварима, да се дружим са људима, путујем, али и развијам друга интересовања која нису у вези са музиком. Да би уметник био комплетан, сматрам да треба да буде емотивно испуњен и да води рачуна о сваком делу своје личности.

Шта планираш после Академије? Тренутно сам студент четврте, уједно и завршне године основних академских студија, код професора Александра Сердара који утиче на развој мене као пијанисте. Не волим да говорим о плановима, али оно што могу засигурно да кажем јесте да ме чека упис на мастер студије клавира, а волела бих и камерне музике. Мислим да учење и посвећеност нечему нема границе, те бих волела да завршим и докторат. Циљ ми је, поред факултета, да наставим да идем на такмичења и свирам на многим концертима, да остварујем контакте, како бих једног дана могла да будем успешан извођач.

Лена Чикириз - IV разред СМШ

класа Маја Милекић

класа Даница Маринковић класа Весна Танасковић

Ђачки бисери:

Саксофон Од када сам почео да свирам, Све мање књигу дирам. Мој инструмент је саксофон, Дражи ми је него телефон.

Професор: „Ко је спојио Горњи и Доњи Египат?'' Ученик: „Мојсије.“ Професорка на италијанском: „Cosi-cosi.“ (Кози-кози) Ученик: „Ћоси Ћоси.“ Професорка историје: „То је то. Крај лекције – праисторија.“ Ученик: „Професорка, а савремено камено доба?“ Професорка: “Х се у италијанском језику не изговара!“ Ученик: „Како се они онда смеју?“

Толико волим музику,

Професорка: „Данас ћемо радити приповетку Ветар.“ Ученик: „Вепар?“

Да се излажем ризику, Комшије које се буне

Професорка: „То је било на Видовдан, 8. октобра.“ Другари: „Откад је Видовдан 8. октобра?“ Ученик: „Откад себе!“

И татине узбуне.

Бићу музичар најбољи Иначе ми неће бити по вољи.

Лука Стошић, 1. разред ОМШ Горњи Милановиц

Професорка: „Требало би да се иде на екскурзију у септембру следеће школске године.“ Ученик: „Професорка, ја само кажем, ако се погорша стање, не дај Боже, пикник у Ракови је увек ту!“ Професорка: „Ја сам вам ово максимално сажвакала.“ Ученик: „Нама то не треба да се жваће, треба да нам се блендира.“

Професорка: „Наставите низ интервала. Шта иде после приме?“ Ученик: „Прима волта.“

е ш а н а н е т и ђ о Д ! е т р е ц н о к РЕДАКЦИЈА Главни и одговорни уредник: директор школе, Јован Тошић, проф. Уредник часописа: Весна Гостиљац, проф. Ученици: Марија Марочик, Марта Радуловић, Елена Глишовић, Јован Пајовић, Ленка Вујанић, Марко Станков, Кристина Курћубић, Ђурђа Радуловић, Јана Столица, Лена Чикириз, Анђела Делић Професори: Предраг Радисављевић, Јована Ресимић, Александра Вучковић, Слађана Јовановић, Данијела Давидовић и Александар Поповић. Графички дизајн: Предраг Радисављевић