časopis

РАДОВИ ПО ПОЗИВУ

САОПШТЕНИ НА САВЕТОВАЊУ ОДРЖИВИ РАЗВОЈ БРАНИЧЕВСКОГ ОКРУГА И ЕНЕРГЕТСКОГ КОМПЛЕКСА КОСТОЛАЦ

Предавања по позиву са међународним учешћем

Сајт саветовања: https://sites.google.com/site/savetovanjeukostolcu/

Издавач: Техничка школа са домом ученика „Никола Тесла“ у Костолцу

Уредник Милош В. Марковић

Табеле, слике и формуле: Аутори

Припрема за штампу: Владимир Пауновић

Kорице: Љубодраг Весић

Штампа Street copy, Панчево

Тираж: 60 примерака

Пожаревац, 2022.

ПОЧАСНИ ОДБОР

Отац Андреј (Јовић), манастир Нимник

Предраг Мијатовић, председник Скупштине града Пожаревца

Нела Алексић, директор Техничке школе „Никола Тесла“ са домом ученика, Костолац Слободан Стојићевић, директор Пољопривредне школе са домом ученика, Пожаревац Дејан Животић, директор основне школе Св. Николај Велимировић у Брадарцу

Проф. Милисав Дамјановић

Љубиша Стевић

Мр Бранислав Шухартовић

Милан Шулић

Мирјана Лекић

Јован Добросављевић

Милена Миња Павловић

Александар Ђокић

Перица Мојовић

Драган Живић

Др Дејан Савић

Жарко Пивац

Видоје Вукашиновић

Дејан Крстић

Др Велибор Бојовић

Драгиша Марјановић

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР

Др Горан Несторовић – председник

Др Александар М. Матић

Владимир Пауновић

Мрс Стефан Горданић

Мрс Марија Поповић

Мрс Кристина Антић

Мрс Милица Павлица

Мр Слободан Лалић

Бата Радовановић

Милош В. Марковић

НУЧНИ ОДБОР

Председник – др Павле И. Премовић, редовни професор, Природно – математички факултет у Нишу др Сретен Јелић, редовни професор, Пољопривредни факултет у Београду-Земун др Зоран Рајић, редовни професор, Пољопривредни факултет у Београду-Земун др Златко Соврески, редовни професор, Технички факултет у Битољу др Блажо Лалевић, редовни професор, Пољопривредни факултет у Београду-Земун др Вукман Бакић, научни саветник, Институт за нуклеарне науке, Винча др Братислав Ж. Тодоровић, редовни професор, Технолошки факултет, Лесковац др Часлав Лачњевац, редовни професор, Пољопривредни факултет у Београду-Земун др Милош Б. Рајковић, редовни професор, Пољопривредни факултет у Београду-Земун др Драгољуб Дакић, виши научни сарадник, Машински факултет у Београду др Васо Новаковић, редовни професор, Технолошки факултет, Зворник, Универзитет Источно Сарајево

др Драгица Чаловска, редовни професор, Технолошки факултет, Скопје др Миладин Глигорић, редовни професор, Технолошки факултет, Зворник, Универзитет Источно Сарајево др Дарко Вуксановић, редовни професор, Металуршко-технолошки факултет, Подгорица др Душан Петковић, редовни професор, Грађевинско-архитектонски факултет у Нишу др Драгослав Стојић, редовни професор, Грађевинско-архитектонски факултет у Нишу др Зоран Грдић, редовни професор, Грађевинско-архитектонски факултет у Нишу др Милена Марјановић, истраживач, Институт Марија и Пјер Кири, Париз др Милош Марјановић, ванреднни професор, Рударско-геолошки факултет у Београду др Марија Ћосић, ванредни професор, Пољопривредни факултет у Београду-Земун др Бранка Булатовић, ванредни професор, Пољопривредни факултет у Београду-Земун др Тамара Пауновић, доцент, Пољопривредни факултет у Београду-Земун др Бојан Димитријевић, доцент, Пољопривредни факултет у Београду-Земун др Тијана Урошевић, доцент, Пољопривредни факултет у Београду-Земун др Татјана Јовановић, доцент, Пољопривредни факултет у Београду-Земун др Јеленa Голијан, научни сарадник, Пољопривредни факултет у Београду-Земун др Вера Карличић, научни сарадник, Пољопривредни факултет у Београду-Земун др Марина Стаменовић, председник, Академија техничких струковних студија, Београд др Горан Несторовић, професор, Академија техничких струковних студија, Београд др Јасминка Ђорђевић Милорадовић,

САДРЖАЈ

Милица Павлица, Сретен Јелић МАЛА И СРЕДЊА ПРЕДУЗЕЋА КАО ПОТЕНЦИЈАЛНИ ИЗВОЗНИЦИ ДОМАЋИХ ПРОИЗВОДА НА ИНСТРАНО ТРЖИШТЕ И ПОТРЕБНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ............................................................7

Bojan Dimitrijević, Dragana Đurić, Zoran Rajić LIDERSTVO U FUNKCIJI UPRAVLJANJA KVALITETOM I UNAPREĐENJA KONKURENTNOSTI POSLOVNIH SISTEMA.................................................................................................................................11 Марија Поповић, Зоран Рајић, Сретен Јелић НЕКИ ИНДИКАТОРИ ИЗВОЗА ОРГАНСКИХ ПРОИЗВОДА ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ...................18

Momčilo Manić SEČA ŠUMA U SRBIJI - PRIRODA U RALJAMA KLIMATSKIH PROMENA 23 Милан Шулић НЕУТРИНИ – ИЗВОР ЖИВОТА И ЕНЕРГИЈЕ У СВЕМИРУ 29 Tanja Nestorović, Goran Nestorović METODE ISPITIVANJA BEZ RAZARANJA 34 Vera Karličić, Aleksandar Simić, Snežana Brajević, Igor Kljujev, Jelena Jovičić-Petrović, Vera Raičević, Blažo Lalević MIKROBNI DIVERZITET KAO POKAZATELJ REMEDIJACIJE JALOVINE.........................................49 Јелена Голијан-Пантовић, Бојан Димитријевић, Стефан Горданић ПРОИЗВОДЊА ОРГАНСКЕ ПШЕНИЦЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ 53 Стефан Горданић, Драгоја Радановић, Татјана Марковић, Јелена Голијан, Снежана Мрђан ИСПИТИВАЊЕ МОГУЋНОСТИ ВЕГЕТАТИВНОГ НАЧИНА РАЗМНОЖАВАЊА СРЕМУША (ALLIUM URSINUM) 59 Дејана Вучковић, Владимир Здравкоић, Марија Николић ПРОМЕНЕ У ПОТРОШЊИ ВОЋА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ..................................................................64 Горан Несторовић, Јелена Судимац САВРЕМЕНИ МАШИНСКИ СИСТЕМ ЗА ПАСТЕРИЗАЦИЈУ И СТЕРИЛИЗАЦИЈУ МЛЕКА.........72 Љубиша Живановић, Јелена Голијан-Пантовић, Љубиша Коларић, Јела Икановић, Вера Поповић УТИЦАЈ ИНОКУЛАЦИЈЕ СЕМЕНА И ОБЛИКА АЗОТА НА ПРОДУКТИВНОСТ

Zlatko Sovreski, Elizabeta Hristovska, Predrag Brlek, Evelin Krmac, Zoran Joševski УТИЦАЈ АДИТИВА УЉА НА ТРЕЊА И МЕХАНИЧКЕ ГУБИТКЕ У МОТОРИМА СА УНУТРАШЊИМ САГОРАВЕВАЊЕМ 118

Zlatko Sovreski, Miško Dzidrov, Elizabeta Hristovska, Vangelica Jovanovska, Nataša Mojsoska, Feta Sinani АНАЛИЗА МОТОРНИХ УЉА КОД САВРЕМЕНИХ ДИЗЕЛ МОТОРA 124

Sonja Tomas-Miskin, Jelena Vitomir, Slobodan Popović ZNAČAJ UVAŽAVANJA VELIKE EKONOMSKE KRIZE U OKVIRU FUNKCIONISANJA BANKARSKOG SEKTORA HETEROGENIH DRŽAVA UZ UVAŽAVANJE FINANSIJSKE STABILNOSTI NJIHOVIH PRIVREDA 127

Momčilo Manić JAVNA DRŽAVNA PREDUZEĆA U SRBIJI I MOGUĆNOSTI KORPORATIZACIJE I MARKETINŠKE KRETIVNOSTI 130

Sonja Tomas-Miskin, Jelena Vitomir, Slobodan Popović VELIKA EKONOMSKA KRIZA I POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA U KONTEKSTU ODRŽIVOSTI EKONOMIJE MALE ZEMLJE 135 Милица Блажић, Јасминка Ђорђевић Милорадовић, Михаило Раткнић УТИЦАЈ ПЕСТИЦИДА НА ДИВЕРЗИТЕТ И АКТИВНОСТ МИКРООРГАНИЗАМА У ПОЉОПРИВРЕДНОМ ЗЕМЉИШТУ 139

Marija Perkunić, Stefan Vukić, Tatjana Sekulić, Zlata Živković, Markola Saulić SPOMEN-PARK ČAČALICA: ZELENA GRADSKA PLUĆA ILI IZVOR BIODIVERZITETA? 144

Милица Павлица, студент докторских студија Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет Београд, Институт за агроекономију, pavlica.milica@gmail.com Др Сретен Јелић, редовни професор, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет Београд, sjelic@agrif.bg.ac.rs

Апстракт У двадесет првом веку идеја о глобализацији тржишта и интеграцији националних економија у светску добила је потпуно нови смисао. Све економије се труде да убрзају либерализацију услова пословања спровођењем регулаторних реформи, дерегулацијом пословног окружења, поједностављивањем и појефтињењем различитих врста административних процедура, чиме ће у значајној мери утицати на конкурентност предузећа, али и привреде у целини. Повољни услови пословања доприносе расту локалних предузећа, али и позивају светске фирме да извозе на то растуће тржиште или да кроз директне инвестиције развијају своје производе и услуге. То значи да, локална МСП1 иако су мислила да неће наступати на светском тржишту, биће суочена са светском конкуренцијом на домаћем тржишту на исти начин као и да извозе ван граница своје државе. Побеђујући конкуренцију у свом дворишту, МСП ће бити спремна и за наступ на иностраном тржишту. У различитим фазама развоја бизниса, предузетник је суочен потребом да сарађује са представницима јавног, финансијског и приватног сектора и да, својевољно или не, буде принуђен да своје идеје и знање дели са другима. Данас, посебно са развојем нових технологија када су трансакциони трошкови кретања роба и услуга ниски, размена и реализација пословних идеја се одвија убрзано са само једним циљем – комерцијализацијом на тржишту. Данас, посебно са развојем нових технологија када су трансакциони трошкови кретања роба и услуга ниски, размена и реализација пословних идеја се одвија убрзано са само једним циљем –комерцијализацијом на тржишту. Зато је интелектуална својина добила на значају више него икад у досадашњем развоју светске економије. У време глобализације светске економије, уз убрзан развој технологија и растућу конкуренцију, интелектуална својина и њена заштита све више добијају на значају. Ипак, ниједно право интелектуалне својине нема економску вредност само по себи. Стална потреба за храном и то пре свега здравом и домаћом постаје све већа. Широм света живи наш народ и воли да да му наши домаћи производи буду доступни локалним продавницама. У овом раду ћемо видети једну од идеја како се то у пракси може извести. Кључне речи: мала и средња предузећа, извоз, домаћи производи, извозни документи.

А

bstract

In the twenty-first century, the idea of globalizing the market and integrating national economies into the world took on a whole new meaning. All economies are trying to accelerate the liberalization of business conditions by implementing regulatory reforms, deregulating the business environment, simplifying and reducing the cost of various types of administrative procedures, which will significantly affect the competitiveness of enterprises and the economy as a whole. Favorable business conditions contribute to the growth of local companies, but also invite global companies to export to this growing market or to develop their products and services through direct investments. This means that, although local SMEs thought that they would not appear on the world market, they will face global competition on the domestic market in the same way as they export outside the borders of their country. By beating the competition in its own backyard, SMEs will be ready to enter the foreign market.

At different stages of business development, the entrepreneur is faced with the need to cooperate with representatives of the public, financial and private sectors and, whether voluntarily or not, to be forced to share their ideas and knowledge with others. Today, especially with the development of new technologies when the transaction costs of movement of goods and services are low, the exchange and realization of business ideas is accelerating with only one goal - commercialization in the market.

Today, especially with the development of new technologies when the transaction costs of movement of goods and services are low, the exchange and realization of business ideas is accelerating with only one goal - commercialization in the market. That is why intellectual property has gained in importance more than ever in the development of the world economy so far. At a time of globalization of the world economy, with the rapid development of technology and growing competition, intellectual property and its protection are becoming increasingly important. However, no intellectual property right has economic value in itself.

The constant need for food, especially healthy and home-made food, is growing. Our people live all over the world and they like our domestic products to be available in local stores. In this paper, we will see one of the ideas on how this can be done in practice.

Key words: small and medium enterprises, exports, domestic products, export documents.

Једна од асоцијација на мале пољопривредне произвођаче Републике Србије је уситњеност поседа, те је то разлог што доминантно учешће у нашој пољопривреди имају мали произвођачи.Поред тога што се производња одвија на мањим површинама, врло често се сва произведена количина не реализује на тржишту, већ се део користи за сопствене потребе. Поред тога, производи су у понуди у не тако атрактивним паковањима, излагањем директно на пијачним тезгама, па се дошло до потребе да се сама амбалажа промени, да производи малих произвођача постану препознатљиви и по изгледу и по укусу. Бројни су фактори који утичу на пољопривредну производњу. У данашњим условима то више нису само временски услови, спор обрт капитала, размимоилажење времена рада од времена производње, већ и отежане околности директне продаје. Откако смо почели да функционишемо на потпуно другачији начин, указала се потреба за исто тако потпуномпроменомначинаприступадиректној продаји. Да ли ће се све вратити на староостаје као питање. Мишљења су различита, а производња и потреба за производима и доброј продаји директним путем постоји. Неминовно је да јој се мора приступити у складу са садашњим условима функционисања. И опет ... хтели или не...све се стално мења, па се зато као битна ставка истиче што брже и лакше прилагођавање новонасталим условима пословања. Како мали произвођачи у највећој мери своје производе реализују на пијацама, не користе различите маркетинг могућности како би промовисали своје производе и на тај начин унапредили продају, већ сматрају да су квалитет производа и препорука најбоља реклама. Вирални маркетинг или тзв. маркетинг „од уста до уста“ је најзаступљенији код малих произвођача. Удруживањем малих произвођача дошло се до једне нове перспективе посматрања на директну продају. Ако се узме у обзир да је становништво наше земље навикнуто на посете угоститељских објеката, а то нису увек само ресторани и дневни изласци, јер ми смо земља позната по лепим вечерњим и ноћним проводима...указала се идеја да баш у тим околностима дођедоконзумирања,паидиректне продаје производа из области пољопривредне производње, а у овом случају малих произвођача удружених на једном месту. Мала и средња предузећа-МСП на Западном Балкану суочавају се са потешкоћама у приступу новим извозним тржиштима. Један од предуслова је прилагођавање производа и стандарда квалитета онима са циљних тржишта. Осим тога, тржишне информацијеиканалидистрибуцијепотребнисуза успешан извоз. Регионална предузећа суочавају се сa спољашњим и унутрашњим препрекама. 1 http://trade.ec.europa.eu/services/reqs/public/v1/require ment/auxi/eu/eu_gen_valuedec_dv1.pdf/

Извозна тржишта, посебно у европским земљама, пуна су непознаница за извознике, јер постоје многи захтеви, као што су (европски) стандарди, сертификати, захтеви квалитета, паковања итд. Додатни проблеми за извознике из земаља Западног Балкана су сталне промене у трендовима. ОПШТИ ЗАХТЕВИ ЗА ИЗВОЗ У ЕУ Трговинска документација која је потребна за извоз пољопривредних производа: ➢ Декларација, ➢ Царинске вредности, ➢ Трговачка фактура, ➢ Спецификација робе, ➢ Сертификат квалитета и Сертификат о пореклу робе, ➢ Теретни лист и ➢ Попис паковања. Декларација о царинској вредности је документ који се мора предочити царинским органима када вредност увезене робе прелази 20.000 еура. Изјава о царинској вредности мора бити састављена у складу са обрасцем ДВ 1, чији се узорак може наћи уАнексу 8. Прописа (EU) 2016/3411 (OJ L-69 15/03/2016) (CELEX 32016R0341) познатом као UCC Прелазни делегирани акт. Овај образац мора бити приложен јединственој царинској исправи – JCD (Single Administrative DocumentSAD).1

Главнасврхаовогзахтевајепроценавредности трансакције, како би се утврдила царинска вредност (опорезива вредност) за примену царинских прописа. Трговачка фактура представља рачун који издаје продавац на меморандуму предузећа. Трговачка фактура, као извод из продајног уговора представља основну комерцијалну исправу о роби. Испоставља је продавац (извозник) при испоруци робе употребном бројупримерака.Она садржи податке о врсти робе, количини, јединичној цени, укупној вредности у уговореној валути, податке о продавцу и купце, начину плаћања робе, паритет испоруке робе и др. Свака фактура носи датум њеног испостављања (обично датум отпреме робе), број из евиденције издатих фактура код извозника и број закључка на који се односи. Фактура се испоставља на име и адресу купца робе. При означавању земље намене робе мора се строго придржавати званичног назива односне земље, јер у противном могу настати потешкоће код царинских органа.Припоморском превозу робе треба се означитиимеброданакојићеробабитиутоварена.Низ земаља у свету имају прописе, којих се продавци морају придржавати при испостављању фактура за извозну робу.2 2 https://www.infogo.biz/65-poslovni-vodic/vodi-zaizvoz/2859-trgovacka-dokumenta

Минимални подаци који су углавном укључени су следећи: ➢ Подаци о извознику и увознику (име и адреса); ➢ Датум издавања; ➢ Број фактуре; ➢ Опис робе (назив, квалитет, итд.); ➢ Јединица мере; ➢ Количина робе; ➢ Вредност јединице; ➢ Укупна вредност јединице; ➢ Укупна вредност фактуре и плаћање у валути. Еквивалентни износ мора бити наведен у валути која се може слободно заменити у ЕУР или у законском средству плаћања у држави чланици увозници; ➢ Услови плаћања (начин и датум плаћања, попусти итд.) ➢ Услови испоруке у складу са одговарајућим смерницама инцотерма; ➢ Начин превоза. СПЕЦИФИКАЦИЈА РОБЕ Документ издаје продавац и садржи опис производа који је предмет продаје. Овај је документ посебно важан купцу јер одређује да ли је уговор испуњен. Такође, према овом документу, уговорне стране уговарају превоз робе. СЕРТИФИКАТ КВАЛИТЕТА

Понекад купци или царински органи захтевају потврде о квалитету робе која се извози. Ове потврде издају одговарајућа сертификациона тела. Овај документ је потребан купцима и потврђује да је овлашћена институција проверила робу. Документ треба да потврди да су прегледани производи здрави или да нису заражени. Овај сертификат издају организације, лабораторије акредитоване за обављање потребних анализа прерађеног воћа и поврћа за извоз. СЕРТИФИКАТ О ПОРЕКЛУ РОБЕ Сертификат о пореклу робе, сертификат о промету робе ЕУР.1 (познат и као ЕУР.1 сертификат, или ЕУР.1) је образацкојисе користи у међународном робном промету. ЕУР.1 је пре свега признат као потврда о пореклу за спољну трговину у правномсмислу,посебноуоквирунеколикобилатералних и мултилатералних споразума Паневропског система повластица (Споразума о придруживању Европске уније). ЕУР.1 се користи за потврђивање порекла производа и, ако је применљиво, користи од повољних трговинских услова (углавном тарифа) у оквиру преференцијалне трговинске политике ЕУ-а. Да би се искористила повлашћена стопа за време царињења, валидни сертификат о промету робе ЕУР.1 мора да се преда надлежном телу (обично царинарници), у којем произвођач потврђује порекло робе. На пример, овај документ је обавезан за стицање права на бесцарински увоз прерађеног воћа и поврћа из земаља Западног Балкана. Овај сертификат издају царинарнице у земљи извозника.

ОТПРЕМНИЦА Овај документ се издаје у тренутку када роба напусти складиште. Потписује га радник / возач / купац складишта и тиме потврђује да је роба спремна за превоз. Основни елементи које садржи отпремница су: подаци о купцу, регистарски број возила у које је роба утоварена, име возача и подаци о роби. Документ отпремнице израђује и издаје извозник. ПАКИНГ ЛИСТА

Пакинг листа (П / Л) је комерцијални документ који прати трговачку фактуру и превозне документе.Пружаинформацијеоувезенимпредметима и појединостима паковања за сваку пошиљку (тежина, димензије, проблеми с руковањем итд.) То је потребно за царињење као инвентар улазног терета. Углавном укључује следеће податке: ➢ Информације о извознику, увознику и превознику ➢ Датум издавања ➢ Број теретног рачуна ➢ Врста амбалаже (бубањ, сандук, картон, кутија, бачва, врећа итд.) ➢ Број пакета ➢ Садржај сваког пакета (опис робе и број артикала по пакету) ➢ Оцене и бројеви ➢ Нето тежина, бруто тежина и мерење пакета Није потребан посебан образац. Пакирну листу припрема извозник у складу са стандардном пословном праксом, и мора бити приложен оригинал заједно са најмање једном копијом. Углавном нема потребе за потписивањем. Међутим, у пракси се оригинал и копија паковања често потписују. Попис за паковање може да се припреми на било којем језику. Међутим, препоручује се превод на енглески језик. ТЕРЕТНА ДОКУМЕНТАЦИЈА (ТРАНСПОРТНА ДОКУМЕНТАЦИЈА) Документикојисенајчешће користеуземљама Западног Балкана су следећи: Камионски товарни лист (ЦМР) - Овај документ издаје превозник. Камионски товарни лист је документ који садржи појединости о међународном путном превозу робе, који је утврђен Конвенцијом о међународном друмском превозу робе из 1956. године (Конвенција ЦМР). То омогућује пошиљаоцу да му робу стави на располагање током транспорта. Мора да се изда у четири примерка и потпише од стране пошиљаоца и превозника. Први примерак намењен је пошиљаоцу, други остаје у поседу превозника, трећи прати робу и испоручује се примаоцуи четвртиморада буде потписан и оверен од стране примаоца, а затим враћен пошиљаоцу. Обично се за свако возило издаје ЦМР. ЦМР белешка није документ о власништву и о њему се не може преговарати.

Железнички товарни лист (ЦИМ) - Превозник такође издаје и овај документ. Железнички товарни лист (ЦИМ) је документ потребан за превоз робе железницом. То је регулисано Конвенцијом о међународном железничком превозу из 1980 (ЦОТИФ-ЦИМ).Превозник издаје ЦИМу петпримерака, оригинал прати робу, а копију оригинала чува пошиљалац док преостала три примерка чува превозник за интерне потребе. Сматра се уговором о железничком превозу. Авионски товарни лист (АWБ) - је документ који служи као доказ уговора о превозу између пошиљаоца и компаније превозника. Издаје га агент превозника и потпада под одредбе Варшавске конвенције (Конвенција о уједињењу појединих правила која се односе на међународни авионски превоз, од 12. октобра, 1929.). За више испорука робе може се користити један авионски товарни лист; садржи триоригинала инеколикододатнихкопија. Свака страна која учествује у превозу чува један оригинал (пошиљалац, прималац и превозник). Копије се могу захтевати на аеродрому поласка / одредишта, за испоруку и у неким случајевима за даље превознике терета. Авионски товарни лист је теретни рачун који доказује уговор о превозу и доказује пријем робе. Посебни тип авионског товарног листа је онај који користе сви превозници који припадају Међународном удружењу авионског транспорта (ИАТА); лист назван ИАТА стандардни авионски товарни лист. Он обједињује стандарднеусловеповезанесаонимаизВаршавске конвенције. АТА карнети1 - Карнети АТА (привремени улазак) су међународни царински документи које издају привредне коморе у одабраним земљама (земље Западног Балкана) како би се омогућио привремени увоз робе, без царина и пореза. АТА карнети могу да се издају за следеће категорије производа: комерцијалне узорке, професионалну опрему и робу за презентацију или употребу на сајмовима, презентацијама, изложбама и слично.Овај документ посебно је важан за компаније које учествују на неколико сајмова у земљама чланицама ЕУ. Осим горе наведених докумената, постоје и следећи превозни документи који сечесто не користе у земљама Западног Балкана: Теретница - је документ који бродарска компанија издаје оперативном пошиљаоцу и потврђује да је роба примљена на брод. На тај начин теретницаслужикаодоказопријемуробеодстранепревозника који га обавезује да робу достави примаоцу. Садржи податке о роби, пловилу и одредишној луки. Доказује уговор о превозу и преузима робу, што значи да је носилац теретнице власник робе / производа. ФИАТА теретница - је документ дизајниран за коришћење као мултимодални или комбиновани превозни документ са могућношћу

1 https://iccwbo.org/resources-for-business/ata-carnet/

Извори

✓ https://www infogo biz/65-poslovni-vodic/vodi-zaizvoz/2859-trgovacka-dokumenta

✓ https://domacinskakuca.rs/2018/04/09/konkursi-iprogrami/sta-je-potrebno-za-izvoz-robe-iz-srbije/ ✓ http://trade ec europa eu/services/reqs/public/v1/re quirement/auxi/eu/eu gen valuedec dv1.pdf/ ✓ https://www.infogo.biz/65-poslovni-vodic/vodi-zaizvoz/2859-trgovacka-dokumenta

✓ https://iccwbo org/resources-for-business/atacarnet/ ✓ https://mtt.gov.rs/tekst/32867/izvozna-kontrolanvo-i-rdn.php

✓ https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-izvozuuvozu-robe-dvostruke-namene.html

✓ https://www.centartesanj.com/dokumenticarinjenje.html

LIDERSTVO U FUNKCIJI UPRAVLJANJA KVALITETOM I UNAPREĐENJA KONKURENTNOSTI POSLOVNIH SISTEMA1

Bojan Dimitrijević, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu Dragana Đurić, Akademija tehničkih strukovnih studija Beograd Zoran Rajić, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

Apstrakt

U fokusu interesovanja autora ovog rada bio je fenomen liderstva, posmatran u svetlu turbulentnih uslova modernog poslovanja, kao jednog od faktora koji ima uticaj na uspešnost funkcionisanja poslovnih sistema. Namera autora je bila da se analizira, i sa više aspekata razmotriti, sam pojam liderstva, kao i značaj koji liderstvo ima u procesima upravljanja kvalitetom i ostvarivanju konkurentnosti poslovnog sistema. Primenjen je prevashodno metod analize sadržaja u proučavanju relevantne domaće i strane literature koja se bavi predmetnom problematikom. U radu su date neke od definicija liderstva domaćih i stranih autora, analiziran je značaj liderstva, zatim odnos između liderstva i menadžmenta, kao i aktivnosti liderstva i njihov uticaj na kvalitet i konkurentnost poslovnih sistema. Ključne reči: liderstvo, kvalitet, unapređenje, konkurentnost, poslovni sistem

Uvod

U postojećim okolnostima, koje zahtevaju veoma intenzivne promene u međunarodnom poslovnom okruženju i dovode do rastuće globalne konkurencije, savremeni poslovni sistemi su prinuđeni da permanentno preispituju svoj poslovni nastup i način vođenja. U analizi faktora koji se javljaju u navedenim okolnostima, a koji su od značaja za ishod borbe poslovnih sistema sa konkurencijom, i za obezbeđenje njihovog rasta, razvoja i dugoročne stabilnosti, neizostavno se postavljapitanjeznačajaulogelidera.Topodrazumeva definisanje njihovog mesta i značaja u globalnoj privredi. Ovo se prvenstveno odnosi na sposobnosti, veštine i znanja koje lideri sobom nose, a koji imaju uticaj na uspeh poslovnih sistema kojima upravljaju, kao i na kreiranje ipreusmeravanje energije u procesu promena i unapređenje kvaliteta i međunarodne konkurentnosti poslovnih sistema.

1. Definisanje liderstva

Proučavanjem domaće i strane, naučne istručne literature koja se bavi problematikom menadžmenta, kvalitetom, konkurentnošću poslovnih sistema i uspehom njihovog poslovanja, često se nailazi na radove u kojima su autori dali svoje viđenje definicije liderstva.

Hemfil i Kuns definišu liderstvo kao „ponašanje pojedinaca, koje usmerava aktivnosti grupe ka zajedničkom cilju“ (Hemphill & Coons, 1957).

Po Džejkobsu i Žaku liderstvo predstavlja „proces davanja svrhe kolektivnomnaporu iizazivanja voljnog napora da se uloži u postizanje svrhe“ (Jacobs & Jacques, 1990)

„Lider posmatra sadašnjost i vidi drugačiji put ka budućnosti tako što odbacuje način kojim su stvari rešavane do tada, i maštovito sagledava sve oblasti posla“ (Howard i Tamarkin, 1992)

Prema Vrenu iVoiku (Wren i Voich, 1994), liderstvo je, „sposobnost jedne osobe da utiče na druge

ljude tako da oni sarađuju i doprinose naporima usmerenim ka ostvarivanju ciljeva organizacije“.

Liderstvo se može definisati kao proces usmeravanja aktivnosti članova grupe ka ostvarenju zadatka (Stoner i sar., 1997).

Jukl (1998) navodi veći broj definicija liderstva, da bi ukazao na različite pristupe u dosta brojnoj literaturio ovojtemi. Po jednojdefiniciji, „liderstvo je ponašanje pojedinaca koje aktivnost grupe usmerava ka zajedničkom cilju“. Druga Juklova definicija kaže da je „liderstvo proces davanja svrhe ismera kolektivnom naporu iprouzrokovanja dobrovoljne akcije da se bude uspešan u ostvarenju ciljeva“.

Pored stranih, svakako treba pomenuti i definicije domaćih autora, koji su se bavili fenomenom liderstva.

Prema definiciji koju daju Petković i sar. (2002) „vođenje je aktivnost na oblikovanju ponašanja ljudi u organizacijama”.

Erić (2000) liderstvo objašnjava kao „veoma složenu menadžersku aktivnost uticanja na druge da naporno rade na ostvarenju organizacionih ciljeva i zadataka“.

Milisavljević (1999) liderstvo definiše kao „set aktivnosti koje se mogu zapaziti, koje se dešavaju u grupi, organizaciji ili instituciji i kao takve uključuju lidere i sledbenike koji su spremni da slede opšti cilj“.

Liderstvo predstavlja ključnuaktivnostna svimnivoima organizacije. To je organizacioni proces koji se sastoji od četiri grupe aktivnosti, i to: interpretiranje, oblikovanje, mobilizacija i inspiracija.

Interpretiranje podrazumeva sposobnost lidera da na pravi način interpretira spoljašnje okruženje. Kod lidera je prisutna velika želja za posedovanjem važnih informacija koje predstavljaju osnovu za donošenje poslovnih odluka.Da bi bio u korak sa konkurencijom, on mora uvek da stvara nove perspektive. Interpretiranje informacija na svim nivoima zahteva posedovanje kulture slušanja drugog. Pored znanja i slušanja drugih, lideri mora da imaju sposobnost da prime kritiku i da od nje naprave strategiju.

1 Rad je nastao kao rezultat jednog dela istraživanja u okviru „Ugovora o realizaciji i finansiranju naučnoistraživačkog rada u 2022. godini, između Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Republika Srbija“, evidencioni broj ugovora: 451-03-68/2022-14/200116.

Oblikovanje je aktivnost na kreiranju vizije i utvrđivanju strategije, čime se daje smisao radu tima. Vizija postaje slika željene budućnosti za poslovne sisteme. Lideri moraju da pruže smer ili viziju, odnosno, moraju da vode ka nečemu važnom i značajnom. Nedostatak vizije razlog je neuspešnosti mnogih poslovnih sistema. Vizija celom poslovnom sistemu daje osećaj zajedništva i deluje motivirajuće. Ona omogućuje da se svi fokusiraju na kretanje u istom pravcu. Lideri sa vizijom motivišu ljude na akciju, osnažuju ih tako što im prepuštaju odgovornost za njihove akcije, te ih u skladu sa tim i nagrađuju.

Mobilizacija podrazumeva pokretanje pojedinaca sa različitim sposobnostima, idejama i vrednostima u cilju realizacije zajedničke vizije. Pokretanje vizije podrazumeva aktivan odnos svih učesnika

Inspiracija podrazumeva izgradnju stvaralačke klime i podsticanje entuzijazma zaposlenih u poslovnom sistemu.

Tabela 1. Četiri osnovna stila liderstva

Klupski menadžment

- Visok stepen interesovanja za ljude - Nizak stepen interesovanja za proizvodnju

Osiromašeni menadžment

- Nizak stepen interesovanja za ljude - Nizak stepen interesovanja za proizvodnju

Osiromašeni menadžment je najnepoželjniji stil. Njega karakteriše „ravnodušni“ lider koji je uglavnom neefikasan. Poseduje malo poštovanja prema sistemu koji obavlja posao, i malo interesovanja za stvaranje zadovoljavajućeg ili motivacionog timskog okruženja. Kao rezultati ovog stila liderstva neizbežno se javljaju neorganizovanost,nezadovoljstvoinesklad,štosesvakako negativno odražava na kvalitet i konkurentnost poslovnog sistema.

Klupski menadžment predstavlja „predusretljiv“ stil liderstva koga karakteriše najviši nivo zabrinutosti za potrebe i osećanja članova tima. Lider polazi od pretpostavke da će članovi njegovog tima naporno da rade, sve dok su srećni i sigurni. U ovom slučaju postoji tendencija da se stvori radna sredina koja je veoma opuštena i zabavna, ali gde produktivnost pati jer nedostaje smer i kontrola.

Menadžment autoriteta/podređenih je kategorija kojoj pripadaju lideri koji veruju da su članovi njihovog tima samo sredstvo za postizanje cilja. Potrebe članova tima su uvek sekundarne u odnosu na njegovu produktivnost. Ovaj tip lidera je autokratski. On nameće stroga pravila rada, politike i procedure i može da posmatra kaznu kao efikasan način motivisanja članova tima. Ovakav pristup u početku može da dovede do impresivnih proizvodnih rezultata, ali nizak moral i neadekvatna motivisanost tima će ipak, na kraju, da utiču negativno na zaposlene, dok će ovaj tip lidera

2. Stilovi liderstva

Postoje različiti stilovi liderstva. Oni mogu da se definišu na razne načine, u zavisnosti od posmatranih osobina lidera. Međutim, dve dimenzije ponašanja su suštinske za mnoge modele liderstva, a to su orijentisanost na rezultate i orijentisanost na ljude. Orijentisanost na rezultate odnosi se na stepen do kog lider ističe konkretne ciljeve, organizacionu efikasnost i visoku produktivnost, kada odlučuje kako najbolje da izvrši zadatak. Dok se orijentisanost na ljude odnosi na stepen do kog lider uzima u obzir potrebe, interese i lični razvoj članova svog tima, kada odlučuje kako najbolje da izvrši zadatak. Uzimajući upravo ova dva faktora, kao najvažnija za definisanje stilova liderstva, Robert Blejk i Džejn Muton su početkom šezdesetih godina XX veka razvili svoju čuvenu „menadžersku mrežu“, odnsno „lidersku mrežu“ (Blake & Mouton, 1964) Modifikovana verzija ovog modela predstavljena je u tabeli 1.

Timski menadžment

- Visok stepen interesovanja za ljude - Visok stepen interesovanja za proizvodnju

Menadžment autoriteta/podređenih

- Nizak stepen interesovanja za ljude - Visok stepen interesovanja za proizvodnju

svakako da se bori da zadrži postignuti kvalitet i poslovne rezultate.

Timski menadžment je najefikasniji stil rukovođenja. Odražava lidera koji je strastven u svom poslu, i koji čini najbolje što može za ljude sa kojima radi. Timski lideri posvećeni su misiji i ciljevima svoje organizacije, i naporno rade da motivišu ljude kako bi se postigli dobri poslovni rezultati. U isto vreme, oni su inspirativne ličnosti, koje brinu o svojim timovima. Doprinose da se njihovi zaposleni osećaju poštovano i osnaženuju ih da budu posvećeni postizanju svojih ciljeva. Menadžeri timova daju podjednak značaj i proizvodnim potrebama organizacije i potrebama svojih ljudi.OvajliderskipristupzasnivasenaTeorijiY,koja pretpostavlja da radnici, pod određenim uslovima, uživaju u onome što rade, da radnike ne treba držati na distanci, da su oni sposobni za samoorganizaciju i samokontrolu ako su zainteresovani za svoje aktivnosti, da im osećaj uspeha pruža zadovoljstvo, i da gradi samopouzdanje, a kao rezultat toga, zaposleni su još više predani ostvarivanju svojih ciljeva, da svi zaposleni teže odgovornosti i slobodi donošenja odluka vezanih uz obavljanje poslova, da su svi radnici obdareni visokim nivoom domišljatosti i mašte koja se retko koristi u modernom industrijskom životu, što dovodi do frustracije i pretvara osobu u protivnika organizacije (McGregor, 1960).

Pored ova četiriosnovna stila liderstva, postoje stilovi, koji se po svojim odlikama nalaze na prelazu između pomenutih osnovnih stilova.

Umereni menadžment podrazumeva umerenog lidera, odnosno lidera „na sredini puta“, koji pokušava da uravnoteži postizanje poslovnih rezultata i zadovoljstvo ljudi. Ova strategija nije tako efikasna kao što može da se očekuje. Težnjom ka kontinuiranim kompromisom, ovaj tip lidera ne uspeva da ostvari vrhunske proizvodne rezultate, a takođe ne uspeva ni da u potpunosti zadovolji potrebe ljudi. Rezultat je da će ovakav tim verovatno da ostvaruje samo osrednji učinak.

Nakon smrti Džejn Muton, 1987. godine, koautora „liderske mreže“, Blejk i njegove kolege su postojećim, dodalijoš dva stila vođstva, iako se nijedan ne pojavljuje na samoj mreži, iz tehničkih razloga koji su objašnjeni u daljem tekstu.

Paternalističkom menadžmentu pripada stil liderstva koji se nalazi između stilova klupski menadžment i menadžment autoriteta/podređenih. Ovaj tip lidera može da daje podršku i ohrabrenje zaposlenima, ali će takođe i da čuva sopstvenu poziciju. Paternalistički lideri ne dozvoljavaju da neko dovodi u pitanje način na koji razmišljaju.

Oportunistički menadžment se odlikuje stilom liderstva koji može da se pojavi bilo gde na „liderskoj mreži“, jer oportunistički lideri usvajaju stil koji će im koristitidazadovoljesvojepotrebe,kojeuvekstavljaju na prvo mesto.Onimanipulišu iiskorišćavajudruge da bi dobili ono što žele.

Stil upravljanja timom je često najefikasniji pristup, ali postoje i situacije koje zahtevaju pribegavanje drugimliderskimstilovima. Naprimer, akoje poslovni sistem usred spajanja, ili neke druge značajne promene, onda može biti prihvatljivo da se stavi veći naglasak na zadovoljstvo zaposlenih nego na poslovni rezultat. Isto tako, u hitnim slučajevima, kao što su pojava fizičkih rizika ili ekonomskih poteškoća, zabrinutost za zaposlene može da bude stavljena na stranu, barem kratkoročno, kako bi se ostvario zadovoljavajući kvalitet proizvoda ili usluga, postigla efikasnost, i na taj način, dobri poslovni rezultati i konkurentnost.

3. Značaj liderstva

Vreme u kome živimo karakterišu veoma brze i česte promene. Te promene su osnovni kreatori tzv. ambijenta budućnosti, ambijenta koji zahteva aktivan odnos lidera prema njima. Osnovna promena, koja obeležava sadašnje uslove privređivanja, i istovremeno, predstavlja izazov liderstvu, je globalizacija svetske privrede.

Poslovni sistemi moraju da reaguju na uticaje iz okruženja, tj. promene koje prete da naruše njihovu stabilnost i shodno vrsti i intenzitetu tih promena, definišu i sprovode odgovarajuće strategije u cilju postizanja efikasnijeg poslovanja. U datim okolnostima, lider je osoba koja ima kapacitet da pronalazi optimalne kombinacije psiholoških, ekonomskih i socijalnih kriterijuma kako bi se formirala organizacija, koja će biti u mogućnosti da ostvaruje svoje ciljeve, odnosno koja treba da omogući da se proces rada u poslovnom sistemu obavlja na profesionalan i efikasan način, uz

uvažavanje tržišnih uslova. U prilog ovome govori i pravilo koje je definisao jedan od najvećih poslovnih lidera XX veka, Džek Velč (Jack Welch), koji je čitave dve decenije (1981 - 2001) bio generalni direktor Dženeral Elektrika (General Electric), jedne od najuspešnijihsvetskihkompanija.Onsmatrada„poslovnilideri koji se prema promeni odnose kao prema neprijatelju nisu uspešni. Promena je konstantna, i uspešni poslovni lideri moraju da čitaju stalno menjajuće poslovno okruženje“ (Slater, 2003)

Kao jedan od glavnih uslova koji je neophodno da se ispuni da bi se prevazišli problemi, koji se, gotovo na svakodnevnom nivou, javljaju u poslovnim sistemima, u postojećim uslovima veoma turbulentnog poslovnog okruženja, i na taj način obezbedio njihov opstanak na tržištu i ostvarili zadovoljavajući poslovni rezultati, javlja se neophodnost da u rukovodstvu poslovnih sistema postoje osobe koje imaju jasne vizije, snagu, hrabrost, mudrost, znanje, energiju i motivaciju, koju su u stanju da prenesu, kako menadžerima i ostalim zaposlenim radnicima poslovnih sistema, takoivlasnicimakapitala.Osobekojeimajusposobnosti da uspešno realizuju unutrašnje promene u poslovnim sistemima, i koje imaju aktivan, ili još bolje, proaktivan odnos prema spoljašnjim uticajima, može se reći da imaju svojstva lidera.

Liderstvo, kao fenomen, može imora dase posmatra sa više aspekata. Jedan od njih je pogled na liderstvo iz ugla samog lidera, sa jedne, odnosno iz ugla zaposlenih u nekom poslovnom sistemu, sa druge strane.

Lideri imaju viziju, tj. sposobnost da vide cilj, način za postizanje nekog poboljšanja, unapređenja poslovanja, odnosno odgovore na postojeća pitanja, ili pak rešenje problema, u postojećim problematičnim okolnostima, u kojima poslovni sistem može da se nađe, kao i energiju da motivišu zaposlene u poslovnom sistemu da se zajedničkim trudom i radom dođu do tog cilja, poboljšanja, unapređenja, odnosno odgovora i rešenja. Lideri se dakle odlikuju osobinom da su inventivni, odnosno, maštoviti, inovativni, t.j. mogu da imaju neku ideju. Međutim, veoma mali broj njih ima mogućnosti i kapacitete da do ostvarenja tog cilja, odnosno ideje, dođu bez učešća drugih osoba. Iz tog razloga se javlja potreba za još jednim kvalitetom koju lider treba da poseduje, a to je sposobnost da tu svoju viziju predstavi osobama zaposlenim u poslovnom sistemu, i to uradi na pravi način. Pored toga, neophodno je i da ima energiju i sposobnost da motiviše zaposlene koji će uzeti određeno učešće u realizaciji tog cilja Sa druge strane, posmatrano iz ugla zaposlenih, situacija je drugačija. Ako se pođe od nekih negativnih pretpostavki koje su date u Teoriji X, (McGregor, 1960), a to je da je prosečan čovek po prirodi indolentan, da radi što je moguće manje, da ima nedostatak ambicije i da ne voli da prihvata odgovornost, već više voli da bude vođen, zatim da je inherentno egocentričan, uglavnom indiferentan prema potrebama poslovnog sistema, kao i da po prirodi pruža otpor promenama, i da je sklon demagogiji, onda je jasno koliko je zaposlenima potreban lider, odnosno neko ko bi, ne samo sprečavao da pretpostavljene negativne osobine zaposlenih eventualno dođu do izražaja, već i da u njima podstiče upravo suprotne, zapostizanje uspešnih poslovnih rezultata, neophodne, pozitivne osobine.

4. Odnos menadžmenta i liderstva

Liderstvo i menadžment su dva fenomena koja su predmet stalnog istraživanja. U naučnoj i stručnoj literaturi menadžment i liderstvo predstavljaju dva različita i komplementarna procesa, a sve veći broj autora ukazuje na potrebu razgraničenja i povlačenja što jasnije linije između dva posmatrana fenomena. Prva zapažanja postojanja razlika između liderstva i menadžmenta mogu da se pronađu u članku Abrahama Zaleznika, objavljenom 1977. godine u časopisu HarvardBusinessReview,ukome se jasno ističe da semenadžeri i lideri suštinski razlikuju. Oni se, po Zalezniku,razlikujuutomekakvesuimnamere,kakomisle, kako rade i kako se odnose prema drugima. Iznad svega, menadžeri i lideri imaju različite ličnosti i različite razvojne puteve od detinjstva do zrelog doba (Zaleznik, 1990)

Voren Benis (Warren Bennis), jedan od gurua teorije liderstva, koji je od bio uključen u organizacioni razvoj, kao industrijski psiholog, i koji je takođe bio savetnik četiri predsednika SAD, formulisao je, na jedan vrlo jednostavan način, odnos između menadžera ilidera.Ponjegovommišljenju,„menadžeriradestvari na pravi način, a lideri rade prave stvari.” (Kennedy, 1998)

Menadžeri i lideri se suštinski razlikuju u svojim pogledima na svet. Dimenzije procene ovih razlika uključuju orijentaciju menadžera i lidera prema njihovim ciljevima, radu, odnosima na radu, te njima samima. Menadžeri su skloni da usvoje bezličan, čak i pasivan stav prema ciljevima. Menadžerski ciljevi proističu pre iz obaveza nego iz želja i zbog toga su duboko ukorenjeni u istoriji i kulturi poslovnih sistema.

Tamo gde menadžeri deluju u pravcu ograničavanja mogućnosti, lideri čine upravo suprotno, razvijajući nove pristupe dugotrajnim problemima i otvarajući nove mogućnosti. Da bibio uspešan, lider mora da pretvori svoje ideje u prizore koji „uzbuđuju“ ljude, i tek onda da razradi mogućnosti koje će osmišljenim prizorima dati sadržaj. Shodno tome, može se reći da lideri stvaraju „uzbuđenje“ na poslu. Radeći na visokorizičnim položajima, oni su često predodređeni temperamentom da traže rizik i opasnost, pogotovo tamo gde prilike i nagrade izgledaju primamljivo. Pitanje zašto neki pojedinci traže rizike dok drugi pristupaju problemima opreznije, više zavisi od ličnosti nego od svesnog izbora. Menadžeri se odnose prema ljudima u skladu sa njihovom ulogom u sledu događaja ili u procesu odlučivanja, dok se lideri, koji su zainteresovani za ideje, ponašaju više na intuitivan i empatički način. Orijentacija na ljude kao aktere u sledu događaja, odvraća pažnju menadžera od suštine ljudskih briga i usmerava je ka ulogama koje ti ljudi imaju u procesu. Razlika je, prosto, između menadžerove brige o tome kako će stvari biti urađene i liderove - šta će događaji i odluke značiti za učesnike (Zaleznik, 1990)

Jedan od najuticajnijih istraživača iz ove oblasti, Džon P. Koter (John P. Kotter) prihvata navedeno razlikovanje liderstva i menadžmenta, ali prevashodno ističe da se radi o dva odvojena, ali komplementarna sistema akcija. Svaki od njih ima svoju sopstvenu ulogu i karakteristične aktivnosti. Oba su neophodna za uspeh u sve složenijem i nestabilnijem poslovnom

okruženju. Koter smatra da u većini američkih korporacija postoji previše menadžmenta, a premalo liderstva. Ipak, on upozorava da snažno liderstvo uz slab menadžment nije ništa bolje (čak je ponekad i gore) nego obrnuto. Praviizazov jeu kombinovanju snažnog liderstva i menadžmenta i upotrebi svakog od njih kao protivteže onom drugom. Bez dobrog menadžmenta složeni poslovni sistemi postaju haotični na način koji ugrožava samo njihovo postojanje. Dobar menadžment unosi određeni stepen reda i postojanosti kod ključnih dimenzija, kao što su:kvalitetiprofitabilnost proizvoda. Liderstvo se, nasuprot tome, suočava sa promenama. Deo razloga zašto je ono postalo tako važno poslednjih godina leži i u činjenici da je poslovni svet postao konkurentniji i dinamičniji. Brže tehnološke promene, jača međunarodna konkurencija, deregulacija tržišta, preveliki kapaciteti u kapitalno intenzivnim granama i izmenjene demografske osobine radne snage, neki su od brojnih faktora koji su doprineli pomenutoj promeni. Velike promene su sve neophodnije za prevazilaženje i uspešno takmičenje u ovom novom okruženju.

Današnji učesnici u privrednom životu moraju biti spremni da funkcionišu na globalnom tržištu i biti sposobni da rade sa ljudima koji ne dele njihova društvena i kulturna iskustva (Bell - Rose i Desai, 2006)

Menadžment i liderstvo, ovako definisani, očigledno su slični na određeni način. Oba procesa uključuju odlučivanje o tome šta mora biti urađeno, stvaranjem mreža ljudi i odnosa i nastojanjem da se posao zaista i završi. U tom smislu su i menadžment i liderstvo potpuni sistemi akcija. Ljudi koji menadžment smatraju samo sprovođenjem dela liderstva ignorišu činjenicu da liderstvo ima svoje sopstvene procese sprovođenja: usmeravanje ljudi ka novim pravcima i njihovo inspirisanje da ostvare ciljeve. Slično, ljudi koji smatraju liderstvo samo delom aspekta sprovođenja menadžmenta (motivacionimdelom) ignorišu utvrđivanje pravaca kao aspekta liderstva. Procesi planiranja i izrade planova, kao sastavni deo menadžmenta, uglavnom se koncentrišu na vremenske okvire od nekoliko meseci do nekoliko godina, zatim na detalje, eliminisanje rizika i sl. Nasuprot tome, taj deo procesa liderstva kojiodređuje pravac, često se usredsređuje na duže vremenske okvire strategija koje uzimaju u obzir proračunate rizike. Ono što je još značajnije, liderstvo i menadžment se razlikuju u pogledu svoje osnovne uloge. Liderstvo može stvoriti korisnu promenu, dok menadžment može napraviti rezultate koji omogućavaju da „nešto“ funkcioniše uspešno (Kotter, 1990, 2001).

Ovom problematikom su se bavili i napred već pomenuti domaći autori. Prema Petković i sar., 2002. „menadžment je širi, a vođstvo uži pojam, odnosno menadžment uključuje vođstvo. Aktivnosti menadžmenta imaju više normativni karakter. Njima se utvrđuju odgovori na pitanja šta i kako bi trebalo da bude. Planiranje i administriranje su centralna pitanja menadžmenta, dok su vizionarske sposobnosti i motivacione veštine kritične komponente vođstva. Aktivnosti vođstva podstiču na stvaralaštvo ideja, sukob mišljenja, dostignuća, entuzijazam, inovativnostiradikalne promene. Aktivnosti menadžmenta su usmerene na racionalnu upotrebu resursa. Zato se kaže da menadžment favorizuje efikasnost a vođstvo efektivnost.

Menadžment i vođstvo se razlikuju i prema izvorima moći koje koriste menadžeri i lideri. Dok menadžeri svoju moć baziraju pretežno na resursima (resursna moć), dotle lideri koriste interpretativnu moć. Menadžment proces se uvek ostvaruje putem formalizovane strukture, dok vođstvo podrazumeva fleksibilnu strukturu i saradničke odnose”.

Prema Milisavljeviću (1999) „ponekad se dramatizuju razlike između menadžera i lidera: menadžer sprovodi, a lider inovira; menadžer je kopija, a lider je original; menadžer ima fokus na sisteme i strukture, a lider je fokusiran na ljude; menadžeri se oslanjaju na kontrolu, a lider inspiriše ponašanje; menadžer ima kratkoročno, a lider dugoročno stanovište; menadžer pita kako i kada, lider pita šta i zašto; menadžer svoje oči usmerava na bazičnu liniju performansi, a lider na horizont; menadžer imitira, a lider je originalan; menadžer prihvata stasus quo, a lider ga dovodi u pitanje; menadžer je klasičan dobar vojnik, a lider je osobena ličnost. Lideri kreiraju misiju organizacije i stvaraju strategije da se ona ostvari, a menadžeri su odgovorni za primenu misije.“

Liderstvo, dakle, predstavlja integralniinajznačajniji deo menadžmenta Menadžment je proces koji obuhvata planiranje, organizovanje, liderstvo i kontrolu. On je okrenut prema svim resursima u poslovnom sistemu, odnosno prema celini poslovnog sistema, dok je liderstvo usmereno samo prema jednom resursu poslovnog sistema, odnosno prema ljudima. Liderstvom se aktiviraju ljudi da bolje koriste materijal, opremu, novac i energiju, da bi se ostvarili ciljeviposlovnog sistema. Zajednička karakteristika liderstva i menadžmenta je da se tiču poslovnih sistema i ljudi u njima. Liderstvom se dopunjava menadžment i povećava njegova efikasnost. Opstanak, rast i razvoj poslovnog sistema, sve više zavisi od efikasnosti liderstva i stepena iskorišćenja ljudskih potencijala. Menadžment je usmeren na definisanje ciljeva i strategija razvoja poslovnog sistema, dok se liderstvom usmeravaju, inspirišu i kontrolišu zaposleni da u skladu sa utvrđenim strategijama obezbede realizaciju ciljeva i viziju budućeg razvoja poslovnog sistema. Zadatak liderstva je usmeravanje ponašanja ljudi radi ostvarivanja postavljenih ciljeva poslovnog sistema. Stalni izazovi nestabilnog i konkurentskog globalnog okruženja često zahtevaju više liderstva nego menadžmenta. U takvimuslovima,liderstvopostajesveznačajnijafunkcija poslovnog sistema. Mnoge globalni poslovni sistemi oslanjaju se danas više na liderstvo nego na menadžment, odnosno, više insistiraju na ljudskim resursima nego na drugim resursima.

Na osnovu svega do sada izloženog, može da se izvede zaključak da liderstvo i menadžment ne smeju da se izjednačavaju, što je često slučaj u praksi, uzimajući u obzir činjenicu da se radi o sličnim, međusobno komplementarnim, ali ipak, različitim i originalnim ekonomskim fenomenima.

5. Liderstvo i upravljanje kvalitetom u poslovnim sistemima

Proces globalizacije dovodi do tržišnog uključivanja nacionalnih ekonomija u svetske integracione tokove. Kao rezultat globalizacije javljaju se promene u domenu organizacije. U takvim uslovima dolazi do

snažnog jačanja uloge liderstva kao neophodne veštine za upravljanje kvalitetom.

Da liderstvo ima izuzetno važnu ulogu u procesima upravljanja kvalitetom govoriičinjenica da liderstvo ima značajno mesto u standardu ISO 9001Sistemmenadžmentakvalitetom-Zahtevi,kojijeizdat odstraneMeđunarodneorganizacijezastandardizaciju (International Organization for Standardization). Ovaj standard je jedan od najzastupljenijih standarda u svetu. Primenljiv je na sve poslovne sisteme, bez obzira na njihovu veličinu, vlasničku strukturu i delatnost. Prema anketi, u 2021. godini izdato je 1.223.772 sertifikata u 189 zemalja širom sveta (ISO, 2022). Standard je zasnovan na sedam principa, od kojih je jedan i liderstvo. Pored liderstva, ostalih šest stubova na kojima počiva standard ISO 9001:2015 su: • usredsređenost na korisnika, • angažovanje ljudi, • procesni pristup, • poboljšavanje, • donošenje odluka na nivou činjenica, i • menadžment međusobnih odnosa.

Važno je imati na umu da je uticaj navedenih principa izuzetno teško, ili gotovo nemoguće posmatrati ponaosob, izolovano jedni od drugih, već ih je neophodno posmatrati kao celinu, sa svim svojim međusobnim, uzročno - posledičnim vezama i sinergetskim dejstvom koji imaju na krajnji cilj, a to je proizvod ili usluga zadovoljavajućeg kvaliteta, posmatrano sa aspekta potrošača, odnosno korisnika. Naime, niti jedan od navedenih principa ne treba, i ne može da bude važniji od bilo kog drugog. Za postizanje uspeha u ostvarivanju kvaliteta proizvoda ili usluga, od presudnog je značaja pronalaženje prave ravnoteže u primeni svih navedenih principa, u bilo kom trenutku, ili delu procesa.

Doslednom primenom navedenih principa menadžmenta kvalitetom, koji su detaljnije opisani u međunarodnom standardu ISO 9000:2015, poslovni sistem podiže nivo sposobnosti da se uspešno bori sa izazovimakojiseneminovnojavljajuusamomposlovnom sistemu, kao i onih koji dolaze iz okruženja u kome poslovni sistem egzistira i sa kojim ima manje ili više intenzivnu komunikaciju. S obzirom na to da su promene u poslovnom okruženju u današnje vreme veoma dinamične, uloga liderstva u stvaranju kvaliteta i konkurentnosti poslovnog sistema dobija na značaju.

U standardu SRPS ISO 9000:2015, detaljnije su opisani svih sedam principa na kojima se zasniva sistem upravljanja kvalitetom. Prema ovom standardu, „lideri na svim nivoima uspostavljaju jedinstvo svrhe i usmerenja i kreiraju uslove u kojima se ljudi angažuju u ostvarivanju ciljeva kvaliteta organizacije”. Ova izjava se obrazlaže time da „stvaranje jedinstva svrhe i usmerenja i angažovanje ljudi omogućava jednoj organizaciji da ujednači svoje strategije, politike, procese i resurse da bi ostvarila svoje ciljeve.” Kao neke od koristi koje je moguće ostvariti primenom ovog principa standarda, navode se:

• povećana efektivnost i efikasnost u ispunjavanju ciljeva kvaliteta organizacije, • bolja koordinacija procesa organizacije,

• poboljšano komuniciranje između nivoa i funkcija organizacije,

• razvijanje i poboljšavanje sposobnosti organizacije i njenih ljudi da daju željene rezultate.

Moguće mere uključuju:

• komuniciranje u celoj organizaciji o misiji, viziji, strategiji, politikama i procesima organizacije;

• kreiranje i održavanje zajedničkih vrednosti, korektnosti i etičkih modela ponašanja na svim nivoima organizacije;

• uspostavljanje kulture poverenja i integriteta;

• podsticanje posvećenosti kvalitetu u celoj organizaciji;

• obezbeđivanje da liderina svimnivoima predstavljaju pozitivan primer ljudima u organizaciji;

• obezbeđivanje zahtevanih resursa, obuka i ovlašćenja ljudima, kako bi postupali sa krajnjom odgovornošću;

• inspirisanje, podsticanje i prepoznavanje doprinosa ljudi.

Prema standardu SRPS ISO 9001:2015 (ISS, 2015), „najviše rukovodstvo mora da pokazuje liderstvo i posvećenost u odnosu na sistem menadžmenta kvalitetom, time što: a) preuzima krajnju odgovornost za efektivnost sistema menadžmenta kvalitetom; b) obezbeđujedasuzasistemmenadžmentakvalitetomuspostavljenipolitikakvalitetaiciljevi kvaliteta i da su kompatibilni sa kontekstom i sa strateškim usmerenjem organizacije; c) obezbeđuje integrisanje zahteva za sistem menadžmenta kvalitetom u poslovne procese organizacije; d) promoviše korišćenje procesnog pristupa i razmišljanje zasnovano na riziku; e) obezbeđuje da su dostupni resursi koji su potrebni za sistem menadžmenta kvalitetom; f) komunicira o važnosti efektivnog menadžmentakvalitetomiovažnostiusaglašavanja sa zahtevima sistema menadžmenta kvalitetom; g) obezbeđuje da sistem menadžmenta kvalitetom ostvaruje predviđene rezultate; h) angažuje, usmerava i podržava osobe da doprinose efektivnosti sistema menadžmenta kvalitetom; i) promoviše poboljšavanje; j) podržava druge relevantne rukovodeće uloge da pokažu svoje liderstvo onako kako se to primenjuje u njihovim oblastima odgovornosti.

Najviše rukovodstvo mora da pokazuje liderstvo i posvećenost u pogledu usredsređenosti na korisnike, tako što obezbeđuje da se: a) zahtevi korisnika i primenljivih zakona i propisa utvrđuju, razumeju i konzistentno ispunjavaju;

b) rizici i prilike koje mogu da utiču na usaglašenost proizvoda i usluga i sposobnost da se povećava zadovoljstvo korisnika, utvrđuju i da se njima bavi; c) održava usredsređenost na povećanje zadovoljstva korisnika.

Najviše rukovodstvo mora da uspostavi, primenjuje i održava politiku kvaliteta koja: a) odgovarasvrsiikontekstu organizacije ipodržava njeno strateško usmerenje; b) pruža okvir za postavljanje ciljeva kvaliteta; c) uključuje posvećenost zadovoljavanju primenljivih zahteva; d) uključuje posvećenost stalnom poboljšavanju sistema menadžmenta kvalitetom.

Politika kvaliteta mora da bude: a) dostupna i da se održava kao dokumentovana informacija; b) saopštena, da se razume i primenjuje unutar organizacije; c) dostupna relevantnim zainteresovanim stranama, kako je odgovarajuće” (ISS, 2015)

Zaključak

Proučavanjem dostupne literature, prilikom izrade ovog rada, zapaženo je postojanje velikog interesovanja mnogih autora za fenomen liderstva. Ovo se naročito odnosi na noviju naučnu i stručnu literaturu iz druge polovine XX i sa početka XXI veka.

U literaturi koja se bavi menadžmentom, kvalitetom, konkurentnošću poslovnih sistema i uspehom njihovog poslovanja, primećeno je da se liderstvo često pominje, i da zauzima značajno mesto, kao izuzetno važan faktor u ostvarivanju uspešnog poslovanja svakog poslovnog sistema

Na osnovu analize raspoložive literature, može da uoči da se značenje pojma liderstva, u svojoj suštini, nije mnogo promenio, kada se uporede različite definicije, koje su formulisali pojedini autori u poslednjih šezdesetak godina. Uopšte posmatrano, lider je osoba koja ima viziju budućnosti uspešnog poslovanja, koju isto tako uspešno prenosi izabranim, kompetentnim ljudima i motiviše ih da tu viziju pretvore u realnost.

Akoseuzmeuobzirčinjenicadauaktuelnimuslovima, koji vladaju u globalnoj ekonomiji, uspešnost poslovanja poslovnih sistema prevashodno zavisi od ljudskih resursa, onda upravljanje njima predstavlja veoma važan element savremenih poslovnih procesa. Naime, u uslovima globalizacije, koja sobom nosi brze ičeste promene, poslovnisistemisu prinuđenida svoje poslovne procese stalno prilagođavaju novonastalim promenama, što zahteva nova znanja, sposobnosti i inovativnostu sferiupravljanja ljudskimresursima iliderstva. Zato je neophodno konstantno praćenje savremenih dostignuća na globalnom tržištu. Primena novih znanja, kao i savremenih metoda i tehnika menadžmenta i liderstva, vode ka stalnom unapređenju kvaliteta, čime se obezbeđuje sticanje boljeg konkurentskog položaja poslovnih sistema na tržištu.

1. Bell - Rose S., Desai V. (2006): Education Leaders for a Global Society, The Goldman Sachs Foundation, Section One, str. 16.

2. Blake R., Mouton J. (1964): The Managerial Grid: The Key to Leadership Excellence. Houston, TX: Gulf Publishing Company.

3. Erić D. (2000): Uvod u menadžment, Ekonomski fakultet, Viša škola za sportske trenere, Čigoja štampa, Beograd.

4. Hass G, Howard, Tamarkin Bob (1992): The Leader Within..., Harper Colins, New York, str. 115.

5. Hemphill J. K., Coons A. E. (1957): „Development of the Leader Behavior Description Questionnaire“ in Stogdill, R. M.; Coons, A. E. (Editors.): Leader behavior: Its description and measurement, Bureau of Business Research, Columbus: Ohio State University, p. 7.

6. Institut za standardizaciju Srbije - ISS (2015): Srpski standard SRPS ISO 9001, Sistemi menadžmenta kvalitetom – Zahtevi, str. 22.

7. International Organization for Standardization (ISO) - www.iso.org (pristupljeno 11.10.2022.).

8. Jacobs T. O., Jacques E. (1990): „Military executive leadership”. in Gal, R.; Manglesdorf, A. D. (Editors): Handbook of Military Psychology, John Wiley & Sons, New York, p. 281.

9. Kennedy Carol (1998): Management Gurus: 40 Vordenker und ihre Ideen, Gabler Verlag, Wiesbaden, Print ISBN 978-3-322-82772-2, Online ISBN 978-3-322-82771-5,https://doi.org/10.1007/978-3322-82771-5, p. 47 - 52.

10.Kotter J. P. (1990): A Force for Change: How Leadership Differs from Management, New York: The Free Press, str. 5 - 7.

11.Kotter J. P. (2001): What Leaders Really Do, Harvard Business Review.

12.McGregor Douglas (1960): The Human Side of Enteprise, The McGrow Hill, New York.

13.Milisavljević М. (1999): Liderstvo u preduzecima, Čigoja štampa, Beograd, str. 10, 121 - 122.

14.Petković M., Janićijević N., Bogićević B. (2002): Organizacija – Teorije, Dizajn, Ponašanje, Promene, Beograd, str. 293, 297 - 298.

15.Slater Robert (2003): 29 Leadership Secrets from Jack Welch, Abridged from Get Better or Get Beaten, Second edition, The McGraw-Hill Companies, p. 7.

16.Stoner J., Freemen E., Gilbert D. (1997): Menadžment, Želnid, Beograd.

17.Wren D., Voich D. (1994): Menadžment – struktura, proces i ponašanje, PS Grmec, Beograd.

18.Yukl G. (1998): Leadership in Organizations, 4th edition, Prentice – Hall International, Inc., Upper Saddle River, New Jersey.

19.Zaleznik A. (1990): The Lidership Gap, Academy of ManagementExecutive,Vol. 4,No.1, str. 7- 21.

20.Živković Dragić (2012): Menadžment ljudskih resursa, Poljoprivredni fakultet, Beograd.

SOME INDICATORS OF ORGANIC PRODUCTS EXPORT FROM THE REPUBLIC OF SERBIA

Марија Поповић1 , Зоран Рајић2 , Сретен Јелић3 Апстракт У раду се анализирају неки индикатори извоза органских производа у Републици Србији у 2021. години. Наша земља је извезла 17.681 тонa органских производа, а вредност извоза износила је 57,37 милиона евра. У циљу развоја органске производње потребно је повећати површине под органском производњом. Србија треба да искористи бенефите којима располаже, како би постала једана од водећих европских извозника органских производа, посебно јагодичастог воћа. Кључне речи: Органска производња, извоз, пољопривреда, Република Србија.

Summary

нађу мања породична газдинства (Шеремешић и сар., 2017). Позитиван развој у Европи и ЕУ резултат је велике потражње потрошача, развоја приватних органских стандарда, правне заштите и захтева за органском производњом, одговарајуће означавање како је одређено у ЕУ и националним законодавствима, као и мере политике и подршке (Golijan, Popović, 2016). На основу истраживања утврђени су најчешћи фактори који мотивишу потрошаче да купују и конзумирају органске производе, а то су: очување здравља – већина потрошача наводи очување здравља као мотив за куповину и потрошњу органских производа; заштита животне средине –кодпотрошачарастесвестонеопходностизаштите животне средине; стил живота; већа куповна моћ (Mирецки и сар., 2011).

Како биоргански производи могли да се пласирају на инострано тржиште морају бити сертификовани. Сертификацијска маркица је идентификациони знак да је производ добијен по одобреним и признатим стандардима који потрошачу гарантују спровођење тих стандарда. О производима из органске производње потребно је на одговарајући начин информисати крајње потрошаче уз истовремено унапређење квалитета самих производа (Средојевић и Симић, 2016). Законом о органској производњи из 2010. године, на основу члана 32. (Сл. гласник РС, бр. 30/2010 и 17/2019 – др. закон), који се односи на извоз органских производа, где се

The paper analyzes some indicators of exports of organic products in the Republic of Serbia in 2021. Our country exported 17,681 tons of organic products and the value of exports amounted to 57.37 million euros. In order to develop organic production, it is necessary to increase the area under organic production. Serbia should use the benefits at its disposal in order to become one of the leading European exporters of organic products, especially berry fruits. Keywords: Organic production, export, agriculture, Republic of Serbia. Увод Органска производња представља перспективу за пољопривредне произвођаче из Републике Србије, али је тржишно учешће органских производа још увек недовољно и потражња за органском храном чини мали удео укупне потражње за храном. Посебну пажњу треба посветити повећању продуктивности, конкурентности, едуковању произвођача о пољопривредној органској производњи као и промоцији извоза органских производа (Влаховић и Ужар, 2021; Поповић и сар., 2021). Нa основу Правилника о контроли и сертификацији у органској производњи (Сл. гласник РС бр. 95/20) и методама органске производње на jeднoм пoљoприврeднoм гaздинству мoжe истoврeмeнo дa сe примeњуje кoнвeнциoнaлнa прoизвoдња и oргaнска прoизвoдња уз поштовање одређених мера (у случajу биљнe прoизвoдњe да се користе рaзличитe сoртe биљaкa, у случajу стoчaрскe прoизвoдњe живoтињe рaзличитих врстa и да се oбeзбeди прoизвoднe jeдиницe, кao и живoтињe и прoизвoди кojи сe кoристe у oргaнскoj прoизвoдњи или су дoбиjeни из oргaнскe прoизвoдњe, буду oдвojeни oд oних кojи сe кoристe у кoнвeнциoнaлнoj прoизвoдњи). Како истичу неки аутори развојем свести код потрошача о значају и вредностима органски произведене хране, праћене повећањем куповне моћи, довешће до конверзије конвеционалних парцела у органске, где би највеће учешће требало да 1 МаријаПоповић,докторанд, УниверзитетуБеограду,Пољопривреднифакултет, Немањина6,11000БеоградЗемун, Република Србија, е-mail: marija.popovic11@gmail.com

2 Зоран Рајић, др, редовни професор, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Немањина 6, 11000 Београд-Земун, Република Србија, e-mail: zorajic@agrif.bg.ac.rs

3 Сретен Јелић, др, редoвни професор, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Немањина 6, 11000 Београд-Земун, Република Србија, е-mail: sjelic@agrif.bg.ac.rs

сертификовани органски производи могу се извозити само са важећим сертификатом овлашћене контролне организације. На основу Списака овлашћених контролних организација за обављање пословаконтролеисертификацијеуорганскојпроизводњи за 2021. годину (Сл. гласнику РС, бр. 30/10 и 17/19 – др. закон), послове контроле и сертификације у органској производњи обављају контролнеорганизације:Центарзаиспитивањенамирница д.о.о, Београд; Ecocert Balkan d.o.o, Београд; Organic Control System d.o.o, Суботица; Ecovivedi d.o.o, Београд; Tms Cee d.o.o, Београд; Sgs Beograd d.o.o, Београд. Да би се испоштовали високи европски стандарди, наша земља је отворила Националну референтну лабораторију у којој би се храна контролисала на нивоу који је компатибилан са европским стандардима, а овлаштена је и за издавање извозних и увозних дозвола и уверења које су водеће у земљама ЕУ. Отварањем и радом Дирекције за националну референтну лабораторију, Србија добија заокружен систем контроле здравствене безбедности хране, испитивања семена биља и садног материјала у складу са међународним стандардима (www.dnrl.minpolj.gov.rs). Циљ рада је да се представи и анализира структурa и висинa извоза органских производа према последњим расположивим подацима. Методе истраживања и извори података Коришћени су подаци из евиденције о органскојпроизводњи у Републици Србији у надлежности

Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде (www.minpolj.gov.rs), Управе за царину као и резултати домаћих и страних аутора која се односи на наведену проблематику. Извори податакачинејошиЗаконоорганскојпроизводњи, Правилник о контроли и сертификацији у органској производњи и методама органске производње као и Списак овлашћених контролних организација за обављање послова контроле и сертификације у органској производњи за 2021. годину. Одабрани показатељи у раду представљени су помоћу табела и графичког приказа ради боље прегледности анализираних података. Приликом израде рада првенствено је коришћен метод дескрипције, анализе садржаја, компаративни метод, као и методе дескриптивне статистике. Резултати истраживања и дискусија Органска производња у Србији је извозно орјентисана и највеће количине се пласирају на инострано тржиште. У структури извоза органских производа у 2021. години у Републици Србији проширена је листа органских производа, али и даље доминирају производи од воћа (смрзнута малина, смрзнута купина, смрзнута вишња, смрзнута боровница, сува шљива, сушена малина, концентрат јабуке и многи други производи) са учешћем од 96%, где је смрзнута малина, производ који остварује највећу вредност и по количини и по вредности оствареног извоза (графикон 1).

под органским производњама малине, интересовање младих за гајење органске малине и др. (Milić et al., 2017). Из Републике Србије се обично извозе сирови производи, или су то производи малог степена прераде, смрзнути или суви производи, што

Уколико

производа у извозу, увећала би се

повећало учешће

Међутим, још један значајан проблем за произвођаче јесте недостатак већих количина домаћим сировина за одређену производњу. На основу испитивања извоза пољопривредних производа Србија има велики потенцијал за промовисање и подстицање извоза, пољопривредних производа виших фаза прераде, који ће не само донети већи степен приноса на активу и капитал за оне компаније које такве производе извозе, већ

вредност

тако утицати и на трговински биланс земље, економски раст, смањење незапослености и др. (Богдановић и Хаџић, 2018). Према подацима Управе царина вредност извоза органских производа константно расту из године у годину, али оне прате и повећање површина под органском производњом као и пораст

броја произвођача. Република Србија је 2021. године извезла 17.681 тона органских производа, а вредност извоза износила је 57,37 милиона евра, од чега производи од воћа чине 54,75 милиона евра, а смрзнутамалинаобухвата31,16милионаевра(графикон 2).

Графикон 2: Вредност извоза органских производа у милионима евра у Републици Србији у периоду од 2012. до 2020. године

Извор: www.minpolj.gov.rs

Најважније тржиште Републике Србије у извозу органских производа је свакако Европска унија. Током 2021. године, али и претходних година, највећа вредност извоза остварена је у Немачкој 18,26 милиона евра, и износи скоро трећину

20 30 40 50 60 5% 6% 2% 2% 8%

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021

укупне вредности извоза. Затим следе Сједињене АмеричкеДржаве,Холандија,Француска,Пољска, Канада, Аустрија, Италија, Белгија, Швајцарска (графикон 3).

Графикон 3: Структура извоза органских производа из Републике

57.37 0 10 12%

Немачка Сједињене Америчке Државе Пољска Аустрија Француска Холандија Италија Канада Швајцарска Белгија Остале

(Шојић,2017).Значајноје напоменути да развијене државе издвајају значајна

становнику. Република Србија скоро целокупну производњу органских производа извози на иностранотржиште,штонамговоридајеизузетномала продајаорганскихпроизвода надомаћем тржишту.

Земље са највећом рer capita потрошњом органске хране у Европи, 2020. године су Швајцарска са 418 евра и Данска са 383 евра (графикон 4). Графикон 4: Земље са највећом per capita потрошњом органске хране у Европи, 2020. године (у еврима)

Извор: https://statistics.fibl.org/ Потрошњи високо квалитетних органских производа прети пад куповнемоћи становништва у нашој земљи. Увоз јефтиних инпута и продајом прерађевина под знаком порекла из Србије, може да потисне домаћу производњу органских производа (Средојевић, 2018). Иако већина потрошача има позитиван став према органском производу, стварни прелазак са намере куповине на стварну куповину и даље је изазван социодемографским променљивим и нивоом прихода (Aertsens, et al.2009).

Закључак

На основу приказа вредности и структуре извоза органских производа, Република Србија је 2021. године извезла 17.681 тона органских производа, а вредност извоза износила је 57,37 милиона евра, од чега производи од воћа чине 54,75 милиона евра. Производ који се највише извозио је смрзнута малина и обухвата вредност 31,16 милиона евра, затим следи смрзнута купина, смрзнута вишња. Најважније тржиште Републике Србије у извозу органских производа је свакако Европска унија, а највећа вредност извоза остварена је са Немачком 18,36 милиона евра. Евидентно је да наша земља извози производе малог степена прераде, а сам трансфер органских производа у вишу фазу обраде доноси већи принос на капитал и утиче на отварање додатних радних места у производњи. С обзиром да понуда не може да задовољи растућу тражњу, отвара се могућност за многе земље у развоју, да повећају производњу органске хране и усмерејенамеђународнотржиште,гдемогуостварити вишеструкевеће приходе.Сходно томе,Република Србија поседује велику шансу за водећег европског извозника органских производа, посебног јагодастог воћа, уколико искористи све предности имајући у виду да се последњих година повећала свест људи о важности здравствено безбедне хране и здравља животне средине у Европи. Тржиште органских производа Републике Србије, је још увек недовољно развијено са израженим трендом раста, када се посматра број произвођача и свест потрошача органских производа која се подиже, али углавном у градским насељима. Постоје

велике шансе за извоз органских производа из наше земље у земље Европске уније, а и шире што би допринело повећању извоза органских производа и вредности извоза. Литература

1. Aertsens, J., W. Verbeke, K. Mondelaers, G. Van Huylenbroeck (2009): Personal determinants of organic food consumption: a review, British Food Journal, Vol. 111 Issue: 10, pp.1140-1167.

2. Богдановић, С., Хаџић, М. (2018): Подстицање извоза пољопривредних производа виших фаза прераде, Теорија и пракса XI, бр. 1, стр. 35-34.

3. Влаховић, Б., Ужар, Д. (2021): Извоз органских пољопривредно-прехрамбених производа из Републике Србије, Агроекономика 50/90, стр. 1329.

4. Golijan,J.,Popović,A.(2016):Basiccharacteristics of the organic agriculture market. In Fifth International Conference Competitiveness Of AgroFood And Environmental Economy (pp. 10-11).

5. Закон о органској производњи, Сл. гласник РС, бр. 30/2010 и 17/2019 – др. закон.

6. Milić, D., Sredojević, Z., Lukač-Bulatović, M. (2017): Sustainability organizational-economic model of value chain organic raspberry. Journal on Processing and Energy in Agriculture, 21(3), 163167.

7. Mирецки, N., Wehinger, T., Јаклич, M. (2011): Приручник за органску производњу, Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO), Биотехнички факултет, Подгорица.

8. Поповић, М., Рајић, З., Јелић, С. (2021): Стање органске производње у Републици Србији, Зборник радова „ Одрживи развој града Пожаревца и енергетског комплекса Костолац“, Рад по позиву, ISBN ISBN 978-86-91447-7-8, стр.62-69. https://sites.google.com/site/savetovanjeukostolcu/ 9. Правилник о контроли и сертификацији у органској производњи и методама органске производње, Сл. гласник РС бр. 95/20.

10. Средојевић,З.,Симић,И.(2016):Какоостварити профит у органској производњи, Национално удружење за развој органске производње „Serbia organika“, Београд.

11. Средојевић, З. (2018): Економска ефикасност органске производње, Поглавље у монографији,

Ефикасност органске производње – малина, вишња и паприка, Средојевић З., Ољача, С., Пољопривредни факултет, Београд, стр. 235-284.

12. Списак овлашћних контролних организација за обављање послова контроле и сертификације у органско производњи за 2020. годину, Сл. гласнику РС, бр. 30/10 и 17/19 – др. закон од 10. фебруара 2021. године.

13. Табаковић, М., Симић, М., Драгичевић, В., Бранков, М. (2017): Органска пољопривреда у Србији. Селекција и семенарство, 23(2), 45-53.

14. Томић, Г. (2016): Маркетинг органских пољопривредних производа, докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Економски факултет.

15. Шојић, С. (2017): Креирање бренда органских пољопривредно-прехрамбених производа у Републици Србији , докторска дисертација, Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет.

16. Шеремешић,С.,Војнов,Б.,Манојловић,М.,Милошев, Д., Угреновић, В., Филиповић, В., Бабец, Б. (2017): Органска пољопривреда у служби биодиверзитета и здравља. Летопис научних радова. Пољопривредни факултет, Нови Сад, 41(2), 51-60.

17. www.dnrl.minpolj.gov.rs Дирекција за националне референтне лабораторије (10.12.2020)

18. www.carina.rs Управа царине (28.04.2022.)

19. www.minpolj.gov.rs Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде (26.04.2022.)

20. https://statistics.fibl.org/ Research Institute of Organic Agriculture, (25.04.2022.)

SEČA ŠUMA U SRBIJI - PRIRODA U RALJAMA KLIMATSKIH PROMENA

Prof. dr Momčilo Manić

Sadržaj

Svrha ovog rada je da se realno i konstruktivno sagleda, istraži i ocene sve učestalije seče šuma u Srbiji, da se alarmira šira javnost, da se eko sistemi čvrsto povežu, da se skrene pažnja na kvalitet životne sredine ekologiju, da budemo maksimalno odgovorni i ne zatvaramo oči pred zagađenjem vazduha, vode, uništavanja biljnih i životinjskih vrsta i dr. Ključna pitanja dotiču segmente inovacije, borbu protiv klimatskih promena, biodiverzitet, nestanak značajnog broja biljnih i životinjskih vrsta i dr Ključne reči: šume, seča šuma, ekologija, klimatske promene, eko sistem, biocenoza, vlažna staništa Cilj rada

Da se putem savremenih tehnika istraživanja kompetentno pristupi i ukaže na složenost, kada su šume Srbije u pitanju, sa akcentom na njihovu degradaciju, putem destruktivne seče nezaštićene šume i dr.

UVOD

Zasigurno, šume pružajuvišestruke koristi, kao što su obezbeđivanje sirovina za obnovljive i ekološki zdrave proizvode i imaju značajnu ulogu u ekonomskom blagostanju, biološkoj raznovrsnosti, isto tako šume su bitne za pružanje ekoloških, zaštitnih, turističkih, zdravstvenih i kulturnih usluga, kao i u delu turizma, kulture, rekreacije, zdravlja i dr. šume su autentičan stub održivog razvoja, ali, stanje šuma u Srbiji nije je nezadovoljavajuće, usled povećanog pritiska, težih ekonomskih uslova, aktuelne pandemije i dr. Inače, u šumarskom sektoru postoji izrazito širok krug interesnih grupa, čiji su interesi u izvesnoj meri povezani sa aktuelnim stanjem šuma, kao što su privatni vlasnici šuma, javna preduzeća, proizvođači i prerađivači šumskih proizvoda, odnosno drvna industrija. Javna preduzeća gazduju sa polovinom raspoloživog planinskog i šumskogfonda,dokjeostatakuvlasništvunacionalnih parkova, privatnih vlasnika i drugih firmi.

Šuma je prominentan, održivi eko sistem u kome različitevrstedrvećadominirajuuizgradnjibiocenoze. Osnovni delovi šumskog eko sistema su geološka podloga, zemljište i šumska životna zajednica. Šume su najsloženiji kopneni ekosistemi. U njima pored drveća živi mnogo drugih vrsta biljaka, životinja, gljiva, mikroorganizama. Složenost šuma se ogleda u njihovoj izražajnoj spratovnosti i međusobnoj povezanosti svih članova životne zajednice (Šumski eko sistemi)

1. Šumarstvo

Šumarstvo predstavlja upravljanje pošumljenim zemljištem odnosno šumom, kao i vodenim površinama i golim zemljištem u njihovom sastavu, prvenstveno radi drvne industrije, ali takođe i za očuvanje šume za rekreaciju. Šumarstvo kao nauka zasnovano je na principu višestruke upotrebljivosti zemljišta, premda su glavne aktivnosti seča i ponovno sađenje drveća. Glavni cilj je da se održi kontinuirana proizvodnja drvene građe putem pažljivo isplanirane seče i obnavljanja šume. Šumar je takođe odgovoran za primenu drugih mera zaštite zemljišta, kao što su zaštita divljih životinja, sprovođenje programa za zaštitu šuma od korova, insekata i gljivičnih bolesti, erozije i požara. Organizovano upravljanje šumama nastalo je u Evropi, u ranom srednjem veku pojavom zakona koji su regulisali seču drveća i korišćenje šuma za lov. U

19. veku u Evropi su počele da se osnivaju privatne lovačke škole, a 1891. američka vlada je osnovala prve rezervate na pošumljenom zemljištu. U 20 veku vlade mnogih zemalja počele su da sprovode program pošumljavanja zemljišta. (Mala opšta enciklopedija Prosveta 10115)

2. Njeno veličanstvo - šuma

Šuma je složeni eko sistem u kome je drveće dominantan oblik života. Šume se javljaju u oblastima u kojima je temperatura iznad 10 S u najtoplijim mesecima, a godišnje padavine preko 200 mm. Mogu da se razvijaju u različitim uslovima, a vrsta zemljišta, kao i biljni i životinjski svet, zavise od uslova životne sredine. U hladnim subpolarnim oblastima bližim severnom polu pojavljuju se tajge u kojim dominiraju četinari. U oblastima sa umerenijom klimom dominiraju mešane četinarske i listopadne šume. Listopadne šume razvijaju se u severnim krajevima, sa umerenom klimom. U vlažnim ekvatorijalnim oblastima javljaju se kišne šume. Velika količina padavina neophodna je za razvoj zimzelenog drveća sa širokim listovima, za razliku od drveća sa igličastim koji uspevaju u hladnijim zimzelenim šumama. Svojim brojnim vertikalnim slojevima šuma je jedan od najsloženijih eko sistema. Četinarske šume imaju najjednostavniju strukturu: sloj drveća, sporadičan sloj žbunja i površinski sloj prekriven lišajevima, mahovinom i kopitnjakom. Listopadne šume su složenije (krošnje drveća dele se na gornji i donji nivo.) Šumske životinje imaju izuzetno oštar sluh, a mnoge su prilagođene da se kreću vertikalno kroz stanište.

(EnciklopedijaBritanika,sažetoizdanje,Politika,str. 208 )

3. Javno preduzeće: Srbije šume

Javno preduzeće Srbijašume” gazduje državnim šumama išumskimzemljištemna površiniod 893. 204 ha i obavlja stručno- savetodavne poslove u šumama sopstvenika- fizičkih lica na površini od 1224.751ha. Shodno zakonom, preduzeće upravlja zaštićenim područjima i lovištima, u skladu sa principima održivog šumarstva i profitabilnosti, uz povećanje šumovitosti i unapređenje postojećeg šumskog fonda Republike Srbije.”(Srbijašume broj 119 str. 20 ) Ali da li je tobaš tako. Preduzeće je započelo sa radom 1. oktobra

1991.god. shodnoZakonuo šumama, saciljemda integrisano gazduje šumama i upravlja zaštićenim područjima i lovištima, shodno principima održivog šumarstva. U aktuelnom zakonu o šumama, u članu 1. uređuje se očuvanje, zaštita, planiranje, gajenje, korišćenje šumama i dr. U članu 9, vezano za očuvanje šuma, zabranjenojekrčenjeipustošenješuma,čistasečakoja nije planirana kao redovan vid obnavljanja i još dvadesetak veoma bitnih stavova. Upravo, aktuelni Zakon o šumama nastojidadostigneodrživo, nadahnutogazdovanje šumama i to je vezano za unapređenje proizvodne sposobnosti, obnavljanja, ekonomske vitalnosti, svakakoiekologije,biologije,klimatskihpromenaidr.

4. Biocenoza šumskog drveća

Šume su najsloženiji kopneni eko sistemi na zemlji. Radi se o biljnoj zajednici ili biocenozi šumskog drveća. Shodno definiciji Organizacije za hranu i poljoprivredu, šume su pokrivale 4 milijarde hektara, odnosno30procenatasvetskepovršine2006.god.“Šume su biološki sistemi, kada ih eksploatišemo za ljudsku upotrebu i ekološka i ekonomska analiza mogu nam pomoći da razumemo principe efikasnog upravljanja” Važan faktor u politikama upravljanja šumama jeste kumulativna priroda rasta šuma: Biomasa koja se nakupljala decenijama, ili čak vekovima, ostaće i dalje dostupna za korišćenje, ako ostane netaknuta. (Jonatantan M. Haris: Ekonomija životne sredine i prirodnih resursa- savremeni pristup, drugo izdanje; Datastatus. Inače, “energija bio mase je poseban oblik obnovljivog izvora, organska materija dobijena iz biljnog rastinja, koje je rezultat fotosinteze i predstavlja preobraženi i uskladišteni oblik sunčeve energije. Bio masa predstavlja izvor hrane za ljude i životinje i vrlo je dragocena industrijska sirovina. (Dragan Mihajlović: Strategijsko upravljanje prirodnim resursima, drugo izdanje, 2019. str,146. FMZ.)

5. Ekonomski značaj šuma

Šumu možemo posmatrati kao kapital ili fond koji može da donosi prinos toka upotrebne vrednosti. (N. Magdalinović,: Upravljanje prirodnim resursima Fmz, str.162.2012) .Značaj šuma je danas impresivan, prvenstveno, zato što prerađuje kiseonik u atmosferikao pluća naše planete – napumpava milione i milione hektolitara u atmosferu. Dok čitamo ovaj tekst, “više od 600 ha kopna će postati pustinja, najviše zahvaljujući zbog uništenja šuma. (Tekst. šuma peva). Ekonomski značaj šuma u Srbiji gotovo da nema alternativu. Od šuma dobijamo čistu vodu, hranu, prirodne resurse za razvoj seoskih domaćinstava, obnovljive izvore energije, turizam, građevinski materijal i dr. Postavlja se pitanje da li smo došli do graničnih saznanja i do onog stepena razvoja koji nas usmerava na neophodnost dijaloga sa prirodom i na život u harmoniji sa njom. Svakako, to je jako teško, imajući u vidu koliko je ekologija u Srbiji u “zapećku.” Šume u svetu se danas prostiru na oko četiri milijarde hektara, što čini nešto preko 30 odsto ukupne kopnene površine zemljine kugle, sa ukupnom drvnom zalihom od 434 milijarde kubnih metara, što je na ivici devastacije.

6. Klimatske promene

Danas se, gotovo čitav svet suočava sa destruktivnim, dramatičnim klimatskim promenama, koje razorno utiču na biološku i drugu raznovrsnost. Jedan brojnaučnikaukazaojedajedaječovekključniuzročnik aktuelnih klimatskih promena, ali, ima i onih istraživača koji naglašavaju da je to samo aspekt prirodnog procesa. U svakom slučaju, klima će svakako nastaviti da se menja isve vrste koje neće moćida se adaptirajunestaće.

Aktuelne klimatske promene u Srbiji, naročito su negativno usmerene prema šumama (postojećem šumskom fondu), koji je samo delimično zaštićen i ozbiljno preti da poremeti postojeću biološku raznovrsnost. Naime, klimatske promene se ne dešavaju samo u Africi, ili, nekom drugom kontinentu, već i u šumama Srbije. Postavlja se krucijalno pitanje kako da zaštitimo postojeće autohtone šumske vrste; uzgred, očekujemo da će predstavnici inostranih vlada, ili možda Unesko, priskočiti u odbranu šuma u Srbiji.

7. Snaga biodiverziteta

Shodno statistici u šumama Srbije obitava 74 procenta svih vrsta ptica, (kao što su: detlić, velika bela čaplja, crvenrepka, crna žuna , sova, šumska divlja guska, čaplja i dr. zatim, 67 procenata sisara (kao što su jelen, jelen lopator, divlja mačka, zec, vidra, hermelin, mrki tvor, medved, slepo kuče, tekunica, zatim 49 procenata gmizavaca i vodozemaca, kao što je kornjača, gušter, daždevnjak, žaba, šarka, šumska žaba i to: 51 posto svih vrsta riba (crvenperka,) Na osnovu monitoringa divljači, od strane lovočuvarske stručne službe, evidentirano je prisustvo, kako gajenih, tako i trajno zaštićenih vrsta divljači koje se stalno ili povremeno nalaze u lovištima. Najznačajniji primerci krupnih divljači su: jelen, divokoza, divlja svinja, koza, muflon divlja patka, prepelica i dr. (Revija; Šume, br.150. oktobar 2021) Čuvena Pančićeva omorika, ili runolistsu izuzetnoretke, zaštićene vrste biljaka.Runo list u Srbiji se jedino može naći na visokim, skoro nepristupačnim planinama, do nekih 3000 m. kao što su planine Mučanj, kod Divčibara, Kopaonika, Stare planine i dr.

U šumskim rezervatima i prirodnih područja – uz reku, kao i ritova, relativno su ugrožene mnoge životinje, naročito usled isušivanja močvara, ili najezda tkv. invazivnih vrsta. Svakako, jako je bitna vitalizacija vlažnih područja, kao i potoka, obnova biodiverziteta, žbunaste vegetacije, pijaće vode, kao i druge šumske mozaike. Naime, vlažna staništa su eko sistemi na koje najjače utiču klimatske promene, a ona su zasigurno najefikasniji kolektori i rezervoari ugljenika na zemlji. Prirodna plavna područja, upravo obezbeđuju prirodne resurse, prečišćavaju vodu, zadržavaju je u periodima, kada je ona u porastu i tako ublažavaju posledice poplava. Šume u Srbiji su gotovo oduvek bile nacionalni dragulj, relativno dobro čuvane iponosili smo se, jer od šuma čovek dobija mnogo koristi i blagodeti i u većinislučajevanijesvestantoga.Nekakosadolaskom korone učestalije su krenule ilegalne seče šumskog drveća.

Šumama u Srbiji gazduje Javno preduzeće Srbijašuma i to na površini od 893.204 hektara. Šumski predeli veoma često ostavljaju upečatljiv, čak briljantan i velelepan utisak na ljude koji ih često pohode i delom ostaju neko vreme u zagrljaju same prirode. Upravo, očuvane šume u sebi kriju raskoš, stvaraju intimu, prizivaju avanturu… biti daleko od gradova i dobrih puteva, uživati…to mnogo znači za sve ljude.

8. Stanje šumskih resursa u Jugoistočnoj Evropi –NRM-REPORT-Serbia

Inače, korisno je ukazati na regionalne karakteristike u prirodnim resursima šuma, imajući u vidu svu raznolikost u prostranom i vremenskom smislu. Najveći procenat pokrivenosti šumom i šumskim zemljištem poseduje Crna Gora sa 69 procenata, a za njom slede BIH, sa 63 procenata, dok najmanju teritorijalnu pokrivenost imaju Srbija, sa 29,1 proc. Što se tiče tipova šuma i vlasništa po režimu upravljanja UJIE (IstočnojEvropi)preovlađuju širokolisne šume,sa najvećim prisustvom u CrnojGori i na Kosovu i Metohiji, gde je čak 91 procenat pokriveno širokolisnim šumama, u odnosu na četinare. Procenat udela listopadnih šuma je takođe visok i iznosi 82 proc. Najčešće vrste u ovoj oblasti su bukva i hrast, dok je u Srbiji bukvaprisutnija u javnimšumama, a hrastuprivatnim. U Bosni i Hercegovini, ova vrsta prisutnija je u javnim šumama, a hrast u privatnim. U Bosni i Hercegovini ova vrsta je prisutnija u javnimšumama. U Makedoniji najčešća vrsta je hrastsa 31 procentom, zatimbukva sa 23 proc. Generalno, štete koje se nanose šumama proizilaze od ljudskog faktora, od insekata, od šumskih požara, prirodnih nepogoda, bolesti biljaka i dr. ( Nrmreport- Serbia)

Ukoliko bi se danas verodostojno analiziralo opšte stanje šuma u Republici Srbiji uvidelo bi se da je situacija alarmantna i porazna. Šume Srbije se i dalje nemilice seku. Pošumljavanja gotovo ne postoje. Stepen šumovitosti u Srbiji je 2,9,1odsto, dok je u prostornom planu 4,1. odsto. Samim tim Srbija vidno zaostaje u poređenju sa državama u okruženju, kao i u Evropi.

Inače, ukoliko se vratimo nekih pedesetak godina unazad, možemo konstatovati da su naši stariji bili mnogo odgovorniji i pristojniji prema šumama i prirodi. U ranu jesen stabla su potkresivali ukućani, a grane sa lišćemvezivaliu snopove,koje su zapregama, ili traktorima dovozila u dvorišta, pakovali i posle sušenja njime hranili ovce ili koze. Šumu za gradnju, ljudi su sekli tačno u određenom vremenu, između Velike iMale Gospojine, kad ježižak ne napada.Osnovni alat bili su sekira, testera i kramp. A danas!

U svakom slučaju šume u Srbiji su izuzetno bitni prirodni resursi, moćni ekosistemi. Značajni su u ekološkom, ekonomskom, turističkom, kulturnom, sportskom, rekreativnom, zdravstvenom i dr. smislu. Isto tako, turistički potencijali šuma u Srbiji zasigurno da ulaze među najizazovnije, ali je prirodno bogatstvo relativno skromno iskorišćeno. Potrebno je to učiniti dostupnim širokom krugu ljudi i ukazati na mogućnosti daljeg širenja turizma i srodnih specifičnih i tematskih programa, tipa planinarenje i sl.. Ključna pitanja tiču se inovacije planinskog proizvoda, diverzifikacije turističkih aktivnosti, dalji razvoj kvaliteta usluga i dr.

9. Šumski ekocid

Tokom 2000 i 2001. god. u Srbiji se desio neviđeni šumski ekocid. Radilo se o nemilosrdnoj, nekontrolisanoj seči borova, hrastova, bukve, cera, bagrenova, jela, kitnjaka, smrča, breza, graba, jasike i dr. Prirodna šumska bogatstva Srbije su ostala nezaštićena,ogoljena…Nascenujestupioorganizovankriminal. Inače, šumski resursi poseduju enormno važnu uloguumnogimdomenimabitisanjačovekaiodrživog razvoja prirode.Ujedno stvaraju biološke preduslove u zdravstvenom i drugom smislu. Kada je reč o generalnom stanju šuma u Srbiji (po aktuelnoj metodologiji koja se primenjuje kod nas), a u komparaciji sa evropskim šumama, postoji izvesna zabrinutost i strepnja jer šumovitost od 29,1 % je značajnije ispod proseka zemalja Evrope (46 %). Sa druge strane svetski prosek iznosi oko 30 %.

(Vlada R. Srbije –Strategija razvoja šumarstva , Beograd, 2006.str. 180)

10. Snaga prirode

Priroda, odnosno šuma nas neguje i vidno popravlja naše raspoloženje. Isto tako smanjuje stres i mentalni zamor koji je kontinuirano prisutan u gradovima. Priroda poseduje isceliteljske moći. pozitivno utiče na naš mozak, umanjuje depresiju, smanjuje gojaznost, veća je usredsređenost, manje se posećuju lekari… Svakako, šumu i divljinu bi trebalo da ostavimo na miru. Nikako ne treba sam ići sam u šumu. Nekako, sa dolaskom korone, sve veći broj ljudi ima potrebu, posebno vikendom da zakorači van grada i prošeta šumama, planinama, da provede neko vreme, na čistom vazduhu…gde žive neki drugi stanovnici, kao što su lisice, sove, risovi, srne, šakali, kao i oni koji gmižu, lete, ili brundaju. Samim tim, od prominentne je važnosti da se očuva fond živog sveta koji još nekako opstaje…

“Očuvanjetropskihšuma,poputdelarezervataprirode planinskog venca Arfak u Zapadnoj Papuji, u Indoneziji, ključno je za dobrobit planete. Dok drveće raste u takvoj šumi- obavljajući 60 odsto sveukupne fotosinteze na Zemlji - svake godine preuzima mnogo milijardi tona ugljendioksida, među kojima i onaj koji uzrokuju ljudi sagorevanjem fosilnih goriva. Ali, kada se šume poseku ili spale, otpuštaju ugljenik. Očuvanje tih ogromnih spremišta ugljenika, možda je najisplativije rešenje za klimatske promene.” (Nacionalna geografija, januar 2016.str.19.)

11. Uništavanje vlažnih staništa u šumama

Vlažna staništa predstavljaju poseban tip ekosistema. To su bare, močvare, ritovi, velika ušća, vlažne livade i dr. Smatra se da su vlažna staništa najproduktivniji eko sistemi na zemlji. Ona primaju dovoljno količine sunčeve svetlosti, a imaju i dovoljno vode. Upravo, to stvara odlične uslove za rast biljaka i obezbeđivanje velike količine hrane za mnoge životinje. Bez obzira na njihov značaj, vlažna staništa, kako u svetu, tako i u Srbiji nestaju dramatičnom brzinom. neka od njih su namerno osušena da bi se pretvorila u poljoprivredne površine i slično. Za razliku od šuma, močvare nestaju, gotovo neprimetno, međutim

posledice na živi svet su dramatičnije, nego da se uništavaju šume. Prvi upozoravajući znak da se se u močvari nešto dešava je nestanak ptica močvarica.

12. Akcije pošumljavanja

Veoma je važno se s vremena na vreme kreativno promovišu akcije pošumljavanja, naročito tokom jeseni i proleća, prvenstveno od strane školske dece, ali i drugih- srednje škole, fakulteti, ekološke organizacije,planinarskikluboviidrugeplemeniteorganizacije i društva. Upravo, kreiranje novih šuma, odnosno pošumljavanje je jedan od najplemenitijih zadataka koje mogu da pokrene šumari, odnosno Javno preduzeće Srbija šume, ali i mnoge druge, odgovorne organizacije.

Inače, tokom maja 2021. god. Saudijska Arabija je izvestila međunarodnu zajednicu da će posaditi deset milijardi drveća. Tu kampanju je pokrenuo princ Muhamed BinSalman.Pustinjsko kraljevstvo je naveloda je potez u skladu sa smanjivanjem emisije štetnih gasova, borbe protiv zagađenja i oštećenja tla koje prete narednih decenija. Ujedno, Rijad želi da sarađuje sa ostalim arapskim državama na Bliskom istoku i da posadi dodatnih 40 milijardi drveća, što bi, prema rečima princa bila najveći program pošumljavanja na svetu. (Politika: maj 2021.str. 15)

Zasigurno, za opstanak naše planete Zemlje eklatantan značaj imaju upravo šume, zato što proizvode kiseonik. U svetu se obeležava 21. mart kao svetski dan šuma. One zauzimaju 28 posto površine Zemlje. U velikoj akciji fondacije kompanije SBB zasađeno je više od 1.300 stabala u Požarevcu, kao i Društva za proučavanjemptica Srbije da šumabudeviše, da se lepše diše. U Požarevcu je zasađeno 500 stabala, dok je u Kragujevcu zasađeno 830 stabala. Stav je da se zaustave nelegalne seče šuma. Inače, Vojvodina je slabo pošumljena, a Banat skoro “ćelav”. Pošumljavanje park šume Cvećara u Negotinu. Grad Zrenjanin ulažeupošumljavanje5,05milionadinara.(ListDanas 17.jan.2022. )

Inače,nasvetskidanšuma,27.feb.kompanijaDis, jedna od najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji je kod Kruševca, na Velikom Jastrepcu, u saradnji sa Javnim preduzećem Srbija šume, započeo sa velikom sadnjom drveća, od 1.310 stabala hrasta kitnjaka i to je za svaku pohvalu.

Inače, šume parka prirode Stare planine je najveće zaštićeno područje u Srbiji sa 114 000 hektara i zahvata teritorije opština Knjaževac, Zaječar i Dimitrovgrad. Očekuje se da će uskoro prerasti u geo park. Samim tim zaštićenost će se povećati. Na Staroj planini živi više od 1.200 vrsta biljaka, oko 190 vrsta leptira…. Tu su i mnogi vodopadi, vrela, ponornice, geomorfološki objekti, lokaliteti koji na sebi imaju fosile i dr.

Generalno, šume u Srbiji su izdeljene po odeljenjima iu svakomodeljenju,brigu vodešumarskitehničari i to bi trebalo da bude pod strožim nadzorom šumarskih inženjera, koji sarađuju sa naučnim institucijama. Svakako, šume bi trebalo da budu zdrave, a kada nekada i obole, bitno je da se na vreme pristupi odgovornom lečenju, a ono što ne može da se izleči, to se poseče i sklanja iz šume.

U šumskim rezervatima i prirodnih područja uz reka, kao i ritova, relativno su ugrožene mnoge životinje usled isušivanja močvara…ili od strane invazivnih vrsta….Stoga je jako bitna vitalizacija vlažnih područja, zatim biodiverziteta, žbunaste vegetaciju, bare, vlažne livade, rečne rukavce, mozaike prirodnih staništa… Upravo, šume danas imaju prominentni značaj u očuvanju životne sredine, tako što je štite od zagađenja i drugih pošastii sl. Nažalost, nadležni državni organi, veoma skromno, više godina unazad, ne podstiču i ne unapređuju negovanje šumskog blaga, odnosno šumarstva. To znači da će nova pošumljavanja biti skromnija, ili je neće biti, bez obzira što se izuzetno organizovano seku šume.

13. Zaštita šuma od požara

U letnjim mesecima 2021. god. često se dešavalo da buknu žestoki, jaki šumski požari. Naime, usled visokih temperatura, izrazite suše, neodgovornog ponašanja pojedinaca i dr. vatrene stihije mogu da naprave fascinantne štete. U svakom slučaju zaštita od požara u šumama je briga celog društva, a ne samo šumara. Preko sektora za vanredne situacije Srbije (SRHC) i MUPA Srbije, hitno se reaguje putem vatrogasnih cisterni koji dejstvuju iz vazduha, kao i kroz samu šumu. U svakom slučaju, da bi se sprečili požari, ljudi koji posećuju šume ne bi trebalo da bacaju upaljene cigarete, da ne pale roštilj, ili se bahato ponašaju…

14. Priroda i zdravlje

U martu 2021. god. nedaleko od centra mesta Bavanište, kod manastirskog kompleksa posečeno je dvadesetak stabala i jelki što je zaprepastilo meštane. Inače, tokom letnjih meseci “uobičajeno je” da se u mnogim šumama u Srbiji pokrene vatrena stihija i to uopštenijenaivnoibezopasno.Vatrogascimanijelako da obuzdaju užarenu vatru i stave je pod kontrolom, pogotovo kada duvaju jaki vetrovi. Uzgred, građani ne bi trebalo da na svojim njivama pale korov i druge materijale.

Čovek neprestano sprovodi jak pritisak na planetu Zemlju, na ekološke sisteme, zagađuje vazduh seče šume, ruinira biodiverzitet…Životinjski svet je izuzetno važan deo svake šume. Isto tako, “šume su od pamtiveka” imale dostojnu, održivu ulogu u materijalnoj i duhovnoj kulturi.

Velika je korist od šuma i to: značajan, pozitivan utisak na klimu, šume razbijaju snagu vetra, pozitivan uticaj na vode, sprečavanje bujica, zatim, kao ekonomski faktor, kao vrhunske turističke destinacije, rekreativne šetnje, lov i ribolov, opstanak ljudi je upravo čvrsto povezan prirodom.

Inače, ukupne štete udržavnimšumamaRepublike Srbije su iskazane po zapremini drveta iznose 143.007m3, od čega, na štete nastale od čoveka otpada oko 26.000m3. Dejstvom elementarnih nepogoda (vetar, kiša, grad i sneg) prouzrokovana je šteta od oko 75000m3 zapremine drveta, što iznosi oko 53 posto ukupnihšteta nastalih udržavnimšumama.U2020godini evidentirano je 26 požara u državnim šumama, pri čemu je oštećena zapremina drveća od 3525m3. Štete od biljnih bolesti u državnim šumama u 2020 iznose oko 26.000m3

15. Jak pritisak na ekologiju, biodiverzitet i sl.

Širom Srbije šume se suočavaju sa ozbiljnim posledicama degradacije i to bespravne seče, ekološkog trovanja i dr. Generalno, čovek kontinuirano sprovodi jak pritisak na Zemlju, na ekološke sisteme, na prirodu, klimu, biodiverzitet i dr. Šume su “odvajkada” imale izuzetno delotvornu, važnu ulogu u materijalnoj i duhovnoj kulturi čoveka. Još kod starih Grka i Rimljana zabeležene su negativne posledice vezano za seču šuma i potrebu studioznog gazdovanja. U svakom slučaju, šume i vodni resursi u Srbiji bi trebalo da budu prominentan, najznačajniji resurs.

Inače, šumska turistička agencija i sl. se može baviti paketom turističkih šumskih aranžmana vezano za ugovaranja poslovnih i stručnih aranžmana, kao što su lov, sport, rekreacija, kanjoning, skijanje, biciklizam, planinarenje, obilazak pećina, jezera i dr. U svakom slučaju bitno je očuvati stabilnost biodiverziteta. Isto tako divljinu bitrebaloostavitina miru.Nekako,sadolaskom virusa korone, zatvaranjem u stanove i kuće sve veći broj ljudi ima potrebu, posebno vikendom da zakorači van grada i da se prošeta šumom ili popne na planinu, da provede neko vreme u divljini u kojoj žive neki drugistanovnici, kao što su lisice, risovi, sove, šakali, jeleni, kao ionikojigmižu, lete, zavijaju. Takođe, izuzetno je bitno da budemo svesni opasnosti koje vrebaju i nikada ne treba ići sam u šumu. Šume treba čuvati. To je značajan fond živog sveta koji opstaje u našoj zemlji. Bez šuma planeta Zemlja ne bi opstala, jer šume ubedljivo najviše proizvode kiseonik.

Prema jednom kompetentnom izveštaju za 2019. god. do milion biljnih i životinjskih vrsta (osmina procenjenog globalnog ukupnog broja – suočava se sa izumiranjem. (Nacionalna geografija, april 2020, str. 28.)

Seča šuma u Srbiji je izuzetno veliki problem. Šume nestaju velikom brzinom i to je zabrinjavajuće. Na društvenim mrežama se pominju i posledice devastacije u vidu presušivanja šumskih izvora, branje biljaka, istrebljivanje životinja- imajući u vidu, da danas u Srbiji ima 77. 000 registrovanih lovaca i oni najviše ulove divlje svinje vukove, lisice, fazane, divokoze, muflone, divlje mačke i dr. (Portal- Kurir.)

U svakom slučaju, to je čista eksploatacija seče drveća, uz pomoć “ nevidljivih šumara. Očito je da se šumama u Srbiji gazduje nestručno, gotovo trivijalno..”. Ovlašćeni inspekcijski organi se samo delom bavesvojimposlom!Stručnoitransparentnoupravljati šumama je izuzetno važno, šuma je živ organizam. Samim tim, usled intenzivne seče mogu se pokrenuti klizišta, poplave, značajno umanjenje proizvodnje kiseonika i dr. U ovakvim slučajevima ekološki aktivisti iz Srbije bi mogli da pripreme čitave dokumentacije, vezano za masovne seče šuma i proslediti nadležnima u EU. Upravo, šuma je privilegovani eko sistem, oaza šetnje po markiranim stazama. Ako ljudi nastave da nesmetanokrčenašešume,mogućejedaostanemobez kiseonika. Izgleda da je čovek davnih dana mnogoviše respektovao šume i drveća, nego današnje generacije.

16. Kupanje u šumskom vazduhu

Inače, boravak u šumi intenzivno stimuliše sva naša čula, jer smo izloženi aromatičnim molekulima

šumskog drveća, zatim fitoncindima i dr. U kreativnom i izazovnom šumskom ambijentu smanjuje krvni pritisak i daje efekat relaksacije, pomaže u metaboličkim problemima, utiče na regulaciju telesne težine, blagotvorno je kod dijabetesa tipa 2, smanjuje stres, teskobu i nesanicu. Efekti traju i do 30 dana nakon boravka u šumi. (Benu, moj život br.76 2) Upravo, zbog toga treba ići u šumu kad god se ukaže povoljna prilika, bilo da je jednokratniizletisl. Bitno je da se udiše vazduh punim plućima. Zahvaljujući mnogim odgovornim planinarskim klubovima, koji su očistili i markirali takozvane staze zdravlja.

Naime, provoditi što više vremena u prirodi i šumama i “kupati se u šumskom vazduhu” je svetski trend kod Šveđana, Finaca, Danaca, Japanaca i drugih naprednih naroda… Upravo, naučnici sa japanskog Univerziteta Čibi izračunali su da fizička aktivnost od samo 40 minuta hoda u šumi pospešuje raspoloženje i osećaj snage, a da je nivo hormona stresa neuporedivo niži, nego posle fizičke aktivnosti u zatvorenom prostoru: tako je rođena “šumska” medicina (Forest medicine) Koja istražuje uticaj boravka u šumi na ljudsko zdravlje. Isto tako, osmišljavaju se i edukativni programi, usmereni ka dečjem uzrastu, kako bi sticali zdrave navike u pohodu i boravku u šumama. S druge strane, planina je zemljište koje se diže znatno iznad okoline i najčešće ima strme padine, relativno zaravnjen vrh i izražen reljef nejednakost u nadmorskoj visini. Zasigurno, planine su više od šuma, odnosno od brda.

17. Gornje Podunavlje

Specijalni rezervat prirode je od 2001. god. deo prostranog plavnog kompleksa koji se proteže i kroz Mađarsku i Hrvatsku, a čine ga i dva velika rita Monoštorski i Apatinski, sa nepreglednim šumama, livadama, barama, močvarama i dunavskim meandrama. Obimni melorativni radovi preduzeti na isušivanju zemljišta u poslednja veka doveli su upravo do toga da ovo područje predstavlja samo ostatak nekada mnogo rasprostranjenihritskihekosistemanatluPanonskenizije. U rezervatuživiviše od50 vrsta sisara iisto toliko vrsta riba, 248 vrsta ptica, dvadesetak vrsta vodozemaca i gmizavaca i ogroman broj beskičmenjaka, među kojima se ističe više od 60 vrsta dnevnih leptira. Tu je zastupljeno i oko hiljadu biljnih vrsta. Zbog ove bogate biološke bioraznovrsnosti rezervat je proglašen svetskiznačajnimpodručjemzaptice(IBA-STATUS) Čuveni srpski ekolog, istraživač, humanista, prirodnjak Jovan Memedović, nedavno je izjavio: Ko danas uspe da sačuva izvornu kulturu, stari način života čistu prirodu, biće zanimljivo svima onima koji su to odavno izgubili, jer svet se danas ubrzano udaljava, što je prirodno, hteli mi ili ne, od prirode i danas živimo. U svakom slučaju, šume odnosno šumske zajednice su zajednice drveća, kao i drugih biljaka tesno povezanih sa životnom sredinom i to nije slučajni skup negojerezultatnjihovogmeđusobnogodnosaiživotne sredine, kao što su zemljište, klima i prirodna istorija i drugo. Glavni ekonomski zadatak šuma sagledava se kroz drvo koje preko raznih fizičkih i hemijskih procesa ima sve širu upotrebu, ali i drugi proizvodi poseduju određene važnosti, kao što su smola, kaučuk, gljive, kora, lekovito i ukrasno bilje, kao i divljač, rudno blago i dr. poseban značaj imaju sigurna

Zaključak

Posledice uništavanja prirodnih eko sistema, u vidu krčenja šuma, nestajanja stepa, vlažnih staništa i dr. proizvelo je značajne štete na prirodu, odnosno na šume Srbije. Direktne posledice uništavanja prirodnih eko sistema, mogu se povezati sa pojavom poplava i bujica nestajanjem prirodnih prečišćivača vode, erozija zemljišta, usled dejstva, kiša, bujica ili vetra i dr. Izuzetno je značajno da ljudi, kako stariji, tako i mladi kontinuirano pohode, borave i upoznaju šume, jer poznavanje i očuvanje flore i vegetacije i njihovog diverziteta predstavlja temelj zaštite životne sredine. Upravo, šume su oaze zelenila i najbliže mesto za odmoruprirodi.Istotako,ŠumeSrbije,zajednosaplaninama i rekama mogu da kreiraju značajne aspekte brendiranja,prvenstvenouspektruzelenogmarketinga i turizma. Šume su od neprocenjive važnosti, posebno za stanovnike seoskih područja.

LITERATURA

1. Šumski eko sistemi

2. Mala opšta enciklopedija Prosveta 10115)

3. Srbijašume, broj119 str,20

4. Jonatantan M. Haris: Ekonomija životne sredine i prirodnih resursa- savremeni pristup, drugo izdanje; Datastatus. 2009.

5. Javno preduzeće Srbija šume, broj 119.godina 20,Časopis, str.208.

6. Dragan Mihajlović: Strategijsko upravljanje prirodnim resursima, drugo izdanje, 2019. str,146. FMZ.)

7. Tekst. šuma peva)

8. (Nrm-report- Serbia).

9. Vlada R. Srbije –Strategija razvoja šumarstva , Beograd, 2006.str. 180)

10. Nacionalna geografija, januar 2016.str.19.)

11. Politika: maj 2021.str. 15)

12. (List Danas 17.jan.2022)

13 Forest medicine)

14. Portal- Kurir.

15. Benu, moj život br.76, januar

16. Forest medicine- šumska medicina

17. Sasvim prirodno: Jovan Memedović

1. УВОД - Подсјећање на грађу материје СтаригрчкифилозофиЛеукипиДемокриттврдили су у 5. вијеку п.н.е. да је цио свемир направљен од ситних, али различитих и недјељивих дијелова и назвали их атомима (атомис=недјељив).

Савремена истраживања атома почела су у 19 вијеку, данашњи облик атому даје почетком 20. вијека прво Радерфорд (Rutherford), а онда потпунију слику Нилс Бор 1922. год. Најпростији модел атома има водоник (Н): један протон око кога кружи један електрон. Додајући неутроне водонику добијамо његове изотопе деутеријум и трицијум.

ни сам атом још никоније видио, данас се зна да постоје и ситнији дијелови језгра атома, тзв. елементарне честице, или субатомске честице. На слици се виденајважније.Неки јошувијек нисудоказани (гравитони, нпр.).

Честице се добијају при разбијању језгра, неке су стабилне, а неке трају само врло кратко вријеме. Имају различите улоге у језгру: Кваркови и лептони чине грађу језгра, Глуони преносе јаку нуклеарну силу, Бозони слабу силу, Фотони електромагнетне таласе, Гравитони (нису доказани) силу гравитације.

2. Четири основне силе Јака нуклеарна сила има најјачи интензитет дјелује између нуклеона (протона и неутрона) али само на врло малим растојањима (10-15 m) , већ на растојању од 10-14 m постаје нула и прелази у одбојну силу између позитивно наелектрисаних протона. Слаба нуклеарна сила преноси се преко бозона и омогућава фузију водоника преко протонпротон реакција (губитком електрона и неутрина протон постаје неутрон) у хелијум са два протона и два неутрона. Електромагнетну силу преносе електрони. То је сила која дјелује између различито наелектрисаних честица, односно дејство електричног на магнетно поље и обратно. Гравитацију преносе гравитони (претпоставка) дјелује измеђусвих маса и на бесконачној удаљености, али јој интензитет опада са квадратом растојања. Сва је ова прича покренута због неутрина. Зашто?

Данас се зна да је то најзаступљенија, најбржа, најпродорнија, најмања и најпостојанија честица. Настаје при свим нуклеарним процесима: - на Сунцу и звијездама при фузији - у Земљи и атмосфери при распаду радиоактивних материја - у нуклеарним реакторима и нуклеарним лабораторијама и - у црним рупама Зато их има свуда, безброј. У свакој секунди кроз сваки квадратни центиметар било ког простора прође око 66 милијарди неутрина! И кроз нас,крозЗемљу,крознајдебљебетоне, крозоловне зидове... Због великог броја неутрина који ипак остану у Земљи и незнатно и због стотину тона свемирске прашине и метеорита који дневно падну на Земљу, Земљин обим расте годишње за 19 центиметара, значи пречник за 6 цм! Земља постаје тежа, успорава обртање око Сунца (0,7 сек годишње-атомски сатови брзају), одмиче се од Сунца...Зашто су неутрини важни? Касније... 3. Подсјећање на Николу Теслу

oдлучиo дa je рaдиo, ипaк, Teслин прoнaлaзaк.

• oснoвитeлeвизиjскeикoмпjутeрскeтeхникe,

• рaдaр,

• бeжични прeнoс eлeктричнe eнeргиje, • бeжични тeлeфoн, • oснoвe рoбoтикe, • микрoтaлaснe пeћницe,

• рeндгeн зрaкe (Teслa je први нaпрaвиo рeндгeнски снимaк свoje шaкe, кoљeнa и глaвe и пoслao их Рeндгeну)...

• Mнoгe Teслинe прoнaлaскe приjaвили су други, кao нпр.

• свjeћицу зa бeнзинскe мoтoрe кojу je приjaвиo Бoш или

• сиjaлицу, кojу je усaвршиo Teслa, a пaтeнтирao Eдисoн. Познаваоци Теслиног дјела тврде да је 40 Нобелових награда које су базирале на његовим идејама додијељено другима! Тесла о својим проналасцима има друго мишљење. У љето 1899. сам изјављује отприлике овако, свјестан је свих својих проналзака, али сматра највећим проналаском то што може тако да побуди Земљу (да је доведе у одређену фреквенцију) да одговори на најтиши људски шапат! Наиме Тесла је тада нашао скаларни или лонгитудинални талас (нпр. кретање звука/ваздуха при говору) на који му је Земља одговарала. Максвел је 1864. метематички описао једначине таласа које су дали још један вијек раније Даламбер и Лаплас. То је било 20 једначина са комплексним квадрионима (скаларни и векторски дио) По њима је талас могао бити и скаларни и трансверзални, а брзине кретања нису биле ограничене брзином кретања свјетлости Максвелов ученик Хајгс ихкасније упрошћава, избацује скаларни дио, ограничава брзину на брзину свјетлости и своди их на само 4 једначине. Тесли се 1901. године одобравају патенти број 685957 и 58 за добијање електричне енергије из свемирских таласа/честица које могу бити и 60 пута брже од свјетлости, а према приложеној скици. Они који су пробали, тврде да су мјерили напон, само потребна је висинска разлика преко 25 метара. Пробајте и сами, 4 диоде и један кондензатор коштају око 100 динара. Пази се електричног удара!

Teслин нajзнaчajниjи прoнaлaзaк je свaкaкo

• oбртнo мaгнeтнo пoљe, тj. нaизмjeничнa пoлифaзнa струja и свe штo je из тoгa прoистeклo: гeнeрaтoр, синхрoни и aсинхрoни мoтoр, трaнсфoрмaтoр, висoкoфрeквeнтнe струje...

• пa oндa бeжичнo дaљинскo упрaвљњe,

• рaдиo зa кojи je Maркoни 1909. гoдинe дoбиo Нoбeлoву нaгрaду, a врхoвни суд Aмeрикe je тeк пoслиje Teслинe смрти, 1943. гoдинe

Године 1930. - 1932. Тесла вози аутомобил на бази тих таласа. Он их назива брзи јони или тахјони. Касније када их физичари пронађу добиће од Фермија назив неутрино = неотрончић (италијански деминутив од неутрона). Доказ за ауто: Отац Хајнрих и син Клаус Јебенс из Хамбурга и Теслин сестрић Петар Саво. Књига „Основна сила свемира“.

Тридесетих година ради се на нуклеарном зрачењу. Године 1930. до 36, физичари мјере бета распад неутрона на протон и електрон. Збир енергија је мањи него унутрашња енергија неутрона. Размишљају о напуштању закона о одрживости енергије? Волфганг Паули открива 1950, честицу

која носи недостајућу енергију-мали неутрон-неутрино, коју је Тесла 50 година раније теоријски, а 20 година касније и практично користио. АлиТесла је у то вријеме био скрајнут, избачен изсвихуџбеника,многењеговетврдњезамијењене другим... Тесла је тврдио да постоји етар (етер), који испуњава свемир. То је био став физике од старих Грка. На гробу творца периодног системе елемената Дмитрија Мендељејева стоји уклесан први периодни систем на коме прије првог водоника стоји нулти елемент Њутнијум, који представља етар, а име му је дао по великом Њутну. Крај 19. и почетак 20. вијека је вријеме угља и нафте. Многи финансијски моћници згрћу огроман новац (као и данас) тргујући енергентима. Етар и тахјони (Тесла је те двије појаве повезивао) илити неутрини са слободном енергијом, а уз то и са бежичним преносом електричне енергије, побркали би им рачуне. Почетком 20, вијека ствара се и теорија релативитета. Њој смета етар. Праве се експерименти, лошим експериментима, и још лошијем

ствaрaњa црнe рупe, кoja “усисaвa” свe штo сe нaђe у њeнoj близини, чaк и свjeтлoст. Дoљe je дaт груб прикaз зaвиснoсти дужинe живoтa нeкe звиjeздe oд њeнe вeличинe. Пoстoje мнoгe финиje пoдjeлe и дeтaљниjи oписи живoтнoг циклусa звиjeздa, M je мaсa пoсмaтрaнoг тиjeлa, a Ms мaсa Сунцa сa кojoм сe пoрeди: M < 0,01Ms плaнeтa, плaнeтoид, aстeрoид… M = (0,01-0,08)Ms брaoн пaтуљaк, нeмa нуклeaрнe рeaкциje M = (0,08-0,3)Ms биjeли пaтуљaк, вoдoник сe фузиoнишe у хeлиjум M = (0,3-8)Ms црвeни џин, oдбaцуje oмoтaч, биjeли пaтуљaк, фузиja He, C, O, Ne, Mg M = (8-14)Ms црвeни супeр џин, oдбaцуje oмoтaч, oстaje биjeли пaтуљaк, фузиja дo Fe M = (14-30)Ms црвeни супeр џин, супeрнoвa, нeутрoнскa звиjeздa, фузиja дo Fe M > 30Ms Ms црвeни супeр џин, супeрнoвa, oстaje црнa рупa, фузиja дo Fe При eксплoзиjи супeрнoвe нaстajу сви eлeмeнти тeжи oд гвoжђa.

5. Без неутрина не би било експлозије

Последња је виђена 1987. године у Магелановој маглини удаљеној 150 хиљада свјетлосних година од Сунца. Модерним телескопима посматрамо ствараље нових звијезда. Хемијском анализом људског тијела утврђено је да смо и ми састављени од тог материјала (угљеник, водоник, гвожђе...) До експлозије ни једне једине звијезде неби дошло да није неутрина!

4. Eксплoзиja великих звијезда

Живот звијезда сe зaвршaвa, у зaвиснoсти oд њене мaсe, или нeутрoнскoм звиjeздoм, кoja сe сaстojи сaмo oд eлeмeнaтa jeзгрa aтoмa (нeутрoнa и прoтoнa) jeр су aтoми рaзбиjeни, oгрoмнe густинe, 1 cm3 мoжe тeжити и вишe хиљaдa тона! Укoликo je мaсa вeћa oд 30-струкe мaсe Сунцa дoлaзи дo

Без обзира колика је звијезда, до експлозије не би дошло да није неутрина. Постале би све редом неутронске звијезде. Неутрини настају при нуклеарним процесима у звијездама, у нуклеарном распаду радиоактивних елемената у Земљи и у атмосфери. Што је звијезда већа више настане неутрина. Спонтана нуклеарна реакција фузије иде код великих звијезда најдаље до преласка силицијума у гвожђе. Када се и тај процес заврши, звијезда се све више згушњава и скупља. Атоми се разграђују, настоје да имплодирају у неутронску звијезду. Стварају се велике количине неутрина, они настоје да напусте звијезду. Маса им не дозвољава. Ствара се све већи унутрашњи напон који доводи до експлозије. Једна експлозија супернове ослободи више енергије него што ће наше Сунце произвести за предпостваљени вијек од 10 до 12 милијарди година! При тој експлозији настају сви елементи тежи од гвожђа,

и

саму свјетлост. Неутрине не прогута, јер су бржи од свјетлости-побјегну јој. Временом нестаје све више звијезда, гутају их црне рупе. Зна се да свака галаксија у свом средишту има бар једну црну рупу. Зна се данас да има најмање 900 милијарди галаксија. Вјероватно и више. До прије 10-ак година тврдило се да их има 200 до 300 милијарди. Што даље и боље видимо (нови орбитални телескопи), то више галаксија уочавамо! Даље се знада неке црне рупе имају масе од више милиона Сунчевих маса, чак и од више милијарди. Најмање за једну се зна да има масу од преко билион маса Сунца (хиљаду милијарди). Колика је једна милијарда? Када би човјек бројао од 1 до 1 милијарде, изговарајући нормалном брзином све бројеве (девт стотина деведесет и девет милиона...) требало би

измјере,

само просјек једнак нули! Немају

да мјере брзине веће од брзине свјетлости, јер

да веће брзине не постоје. А како онда неутрини напусте област црне рупе када се звијезда распада? Физика,астрофизикаимаданасдвавеликапроблема како да објасни два доказана феномена: Прво: Многе звијезде на периферији галаксије крећу се брже од оних унутрашњих. По закону гравитације морале би одлетјети из галксије, јер мора да постоји равнотежа између центрифугалне силе

масе m1 која се обрће брзином v на растојању R од масе m2 и привлачне силе између тих маса: Fc=Fg Fc=m1*v²/R, Fg=G*m1*m2/R² слиједи v² = G*m2/R У Сунчевом систему овај закон важи. У нашој и многим другим галаксијама не! Астрофизичари траже додатне масе/материје да то објасне – тамна материја? Друго: Удаљавање галаксија једне од друге се убрзава, иако имају огромне масе. Шта их гура? Траже неке негативне/одбојне силе-тамна енергија? Према данашњим сазнањима астрофизике сав материјални свијет кога видимо и мјеримо у свемиру (звијезде, планете, астероиди, комете, космичка прашина...) све заједно износи око 5 процената збира масе и енергије (Е=м*с2, збир масе и енергије Е+м=100%), тамне материје (тамна јер је не видимо, а постоји јер се не би одржале звијезде у галаксијама) има око 25 процената и на крају тамне енергије (тамна јер је не мјеримо, а постоји, јер шта иначе убрзава удаљавање галаксија) има око 70 процената!? Можда би се оба феномена ријешила враћањем етера у игру, признавање енергије неутринима и њихову брзину већу од брзине свјетлости. Тесла рече, и до 60 пута већа. За ствари које смо учили вијековима и од дјетињства нико више и не пита. Како се електрони стално врте око језгра, чак и у дрвету које труне, како се у свемиру све врти и тече, како раде перманентни магнети? Највјероватније да је одговор енергија, море енергије у коме је смјештен цио свемир, да ли етер, да ли неутрини или обоје или нешто треће? Алинекатаквасвемирскаенергијапостоји.Доказују је многи истакнути професори (Константин Мејл, Клаус Туртур). Зову је енергија простора, нулте тачке, вакуума... Разрадили су теорије за генераторе елекричне енергије од 4 до 6 киловата. Нико им не да средства за реализацију! У Америци је 1979. године признат патент неком Хавард Џонсону на магнетни мотор од 5 киловата, а 2001. године признат је патент за добијање електричне енергије из простора, слично Теслином патенту из 1901. године. Признато је многопатенатазатзв. оверјунитмашине гдје седобија по неколико пута до неколико десетина пута већа енергија од уложене. Одакле? Закон о одржању енергије и овдје важи. Наравно, вишак је одузет простору, свемиру. То је та слободна енергија која је свуда око нас. Све државе су у канџама капитала, никада нам ту енергију неће понудити. Морамо се саами потрудити. Позвати паметне младе људе да нам помогну. Нпр. овај Џонсовом магнетни мотор детаљно је описан у патенту број US4151431A/1979. Питај Гугла. Приватним лицима је дозвољено да користе било који патент за сопствене сврхе, не за зараду.

Ажалоснојеиаконекорадинарјешавањуовог проблемакадасепогледакакоради.ПосљедњаНобелованаградаувезинеутринадатаје2015.године једном Канађанину и једном Јапанцу за доказ масе неутрина. Од тада су почели многи да се баве њиховом енергијом. Оно што се креће, а има масу има и енергију. Маса је занемарљиво мала, али је брзина огромна. У Берлину је основана фирма за израду аутомобила на погон неутринима. Дато му је и име Пи и симбол грчко слово . Пуно се пише и говори о томе. Нико, ама баш нико, не спомиње Србина Теслу, његов патент од прије 120 година, његов аутомобил од прије 90 година иако постоји писано свједочанство о томе, и то од угледног Нијемца, Теслиног савременика, Хајнрих Јебенс. Страшно!

А ми се наивно чудимо што редари на Вимблдону за вријеме тениског меча између Србина и Kанађанина, склањају само српске заставе/заставице. Као, заклањају видик. Канадске ником не сметају! Можда су биле провидне?

Те исте људе многи код нас називају „наши западни пријатељи!“

Додатак: Многи ће се запитати, па који се то хемијски елементи налазе у нашем тијелу? Има разних извора и података и разних начина мјерења, према броју атома или тежини. У литератури се најчешће дају тежински дијелови. Овдје је набројано у килокрамима или грамима за просјечну тежину човјека од 70 кг: Кисеоник (О)=44 кг, угљеник (С)=14, водоник (Н)=9,3, азот (N)=2, калцијум (Са)=1,4 кг, фосфор (Р)=650 грама, калијум (К)=170 г, сумпор (S)=140 г, хлор (Cl)=70 г, натријум (Na)=70 г, магнезијум (Mg)= 30 г. Семовихунашемтијелуимадостаиелемената у траговима, сви заједно чине око 4 до 5 грама, од тога отпада само на гвожђе 3 грамa Метали у траговима: гвожђе (Fe), хром (Cr), молибден (Mo), кобалт (Со), бакар (Cu), манган (Mn), молибден (Mo), калај (Sn), цинк (Zn). Неметали у траговима у нашем организму: флуор (F), јод (J), селен (Se). Врло заступљени хемијски елементи у Земљиној кори, силицијум (Si) и алуминијум (Al) се налазе врло ријетко или никако у нашем тијелу.

METODE ISPITIVANJA BEZ RAZARANJA

NON-DESTRUCTIVE TESTING METHODS

Tanja Nestorović, struk. inž. maš.1

Dr Goran Nestorović, prof.2

1PD Georad Drmno

2Akademija tehničkih strukovnih studija Beograd

Rezime

Metode Ispitivanje Bez Razaranja skraćeno IBR (NDT1) spada u aktivnost ocene bez razaranja NDE2. Tu spada i aktivnosti, inspekcija bez razaranja NDI3 i kontrola bez razaranja NDEX4. Navedene aktivnosti obuhvataju ispitivanje, inspekciju i kontrolu, kojima je zajedničko da prvenstveno gledaju i mere nešto u vezi objekta da bi utvrdili neke karakteristike objekta ili da bi utvrdili da li u objektu postoje neregularnosti, diskontinuiteti ili prsline. Izbor metode za inspekciju zavarenih delova, tvrdo i meko zalemljenih spojeva za greške, odnosno koje se u zavarivačkoj terminologiji označavaju kao diskontinuiteti, zavisi od mnogih promenljivih, uključujući i prirodu diskontinuiteta, pristupačnost spoja, tip spojenih materijala, broj spojeva koje treba proveriti, mogućnost otkrivanja, inspekcijske metode, potreban nivo kvaliteta i ekonomski značaj. Bez obzira na izabranu metodu, obavezno je držati se ustanovljenih standarda da bi se došlo do važećih rezultata inspekcije.

Summary

The Non-Destructive Testing Methods abbreviated IBR (NDT) is part of the NDE non-destructive assessment activity. These include activities, non-destructive testing NDI and non-destructive testing NDEX. These activities include testing, inspection and control, which have in common that they primarily look at and measure something about the facility to determine some of the characteristics of the facility or to determine whether there are irregularities, discontinuities or cracks in the facility. The choice of method for inspecting welded parts, hard and soft solder joints for defects, or which in welding terminology are referred to as discontinuities, depends on many variables, including the nature of discontinuities, joint availability, type of joined materials, number of joints to be checked, detectability , inspection methods, required level of quality and economic significance. Regardless of the chosen method, it is obligatory to adhere to the established standards in order to obtain valid inspection results.

1.0. UVOD

Nepravilnost ili nesavršenost, diskontinuitet i greška mogu da se zamenjuju da bi objasnili da je nešto u pogledu dela ili sklopa pod pitanjem, ali specifikacije, propisi i lokalno korišćenje mogu usloviti različite definicije ovih pojmova. Svi ovi pojmovi opisuju aktivnosti ocene bez razaranja čiji su zadaci da lociraju, nađu,odredeiliizmereneštouvezisaobjektomiligreškama i dozvoljavaju inspekciji da odluči da li su objekt ili diskontinuiteti (nesavršenosti) prihvatljive ili ne. Za neprihvatljiv diskontinuitet se koristi termin defekt ili greška. Zavarivanje predstavlja izradu heterogenog spoja koji sam po sebi poseduje veliki broj diskontinuiteta. Ti diskontinuiteti ne predstavljaju greške ukoliko se nalaze u dozvoljenim granicama, propisanim u zahtevanom kvalitetu zavarenog spoja.

Pod greškomse podrazumeva svako odstupanje od zahteva definisanih tehničkom dokumentacijom. Imajući u vidu, da je skoro nemoguće dobiti zavareni spoj bez grešaka, tehničkom dokumentacijom je obavezno definisaninivokvalitetazavarenihspojeva.Toustvari značidajedefinisanokoje greške suprihvatljive akoje nisu.

U ovomradu bićepredstavljena metoda ispitivanja bez razaranja IBR, preko metoda postupaka: ispitivanje akustičnom emisijom, vizuelno ispitivanje, ispitivanje probnim pritiskom, radiografska metoda, ultrazvučna metoda, penetrantsko ispitivanje, magnetna metoda kao prednosti i nedostaci u primeni na zavarene spojeve, greške u zavarenimspojevima, greške zavarenih spojeva, kriterijumi prihvatljivosti grešaka.

2.0. IBR - METODA ISPITIVANJA

BEZ RAZARANJA

Otkrivanje prslina se obično smatra najvažnijim aspektom NDE. Postoje mnogi razumljivi pristupi za izbor metode aktivnosti ocene bez razaranja. Jedan od njih je da se uzme u obzir postojanje samo šest primarnih faktora [6]: ➢ Veličina i oblik objekta, ➢ Predviđena lokacija prsline značajne za object, ➢ Vrste prslina značajne za object, ➢ Veličina i orijentacija prsline koja je neprihvatljiva, ➢ Karakteristike materijala koje treba oceniti, ➢ Razlog za izvršenje ocene bez razaranja.

1 Nondestructive testing 2 Nondestructive evaluation 3 Nondestructive inspection 4 Nondestructive examination

Zapravo pitanje koji su razlozi za izbor aktivnosti ocene bez razaranja NDE je procedura koju treba odraditi pre izbora metode. Razlozi mogu biti: ✓ Inspekcija u radu - utvrđivanje da li je objekt prihvatljiv posle svake faze proizvodnje, ✓ Konačna inspekcija - utvrđivanje da li je objekt prihvatljiv za konačnu upotrebu, ✓ Inspekcija u eksploataciji - utvrđivanje da li je postojeći objekt koji je već u upotrebi pogodan za stalnu upotrebu.

Nakon što se ustanove razlozi za izbor ocene bez razaranja, mora se odrediti koji su tipovi diskontinuiteta neprihvatljivi, veličina i orijentacija neprihvatljivih grešaka i lokacija koja može da prouzrokuje neprihvatljivost objekta. Tip, veličina, orijentacija i lokacija greške koji će dovestido odbacivanja moraju biti određeni ukoliko je moguće, korišćenjem analize napona i/ili proračuna mehanike loma, odnosno ako je greška tipa prsline. Ako precizni proračuni nisu ekonomski ostvarljivi, tip, veličina i orijentacija greške koja će prouzrokovati odbacivanje objekta moraju biti procenjeni uz odgovarajući faktor sigurnosti.

Tip, veličina, orijentacija i lokacija neprihvatljive prsline često su određene propisom, standardom ili zahtevom. Ako je nešto od gore navedenog u vezi sa objektom koji se razmatra, potrebne informacije biće dostupne u odgovarajućem dokumentu.

Izbormetodezainspekcijuzavarenihdelova,tvrdo i meko zalemljenih spojeva za greške, odnosno koje se u zavarivačkoj terminologiji označavaju kao diskontinuiteti, zavisi od mnogih promenljivih, uključujući i prirodu diskontinuiteta, pristupačnost spoja, tip spojenih materijala, broj spojeva koje treba proveriti, mogućnost otkrivanja, inspekcijske metode, potreban nivo kvaliteta i ekonomski značaj. Bez obzira na izabranu metodu, obavezno je držati se ustanovljenih standarda da bi se došlo do važećih rezultata inspekcije. Ispitivanje bez razaranja zavarenih spojeva ima dve funkcije: - Kontrolu kvaliteta, koja predstavlja praćenje osobina zavarivača i opreme i kvaliteta potrošnih i osnovnih materijala u upotrebi - Prihvatanje iliodbacivanje šava prema njegovoj podobnosti za upotrebu u radnim uslovima konstrukcije.

Diskontinuiteti u zavarenom spoju su središte aktivnosti inspekcije zavarene konstrukcije. Postojeći propisi i standardi koji obezbeđuju uputstva za razne metode su zasnovani na sposobnostima i/ili ograničenjima metoda bez razaranja. Mnogi faktori utiču na izbor odgovarajuće tehnike ispitivanja bez razaranja za inspekciju zavarene konstrukcije, uključujući karakteristike diskontinuiteta, zahteve mehanike loma, veličinudela,prenosivostopremeidrugaograničenja.Ove kategorije, iako možda jedinstvene zaodređeniinspekcijski problem, možda neće jasno ukazati put ka najboljoj tehnici. Načelno je neophodno primeniti inženjersku procenu u rangiranju važnosti ovih kriterijuma i time određivanju optimalne tehnike inspekcije.

Kako su tehnike bez razaranja zasnovane na fizičkim pojavama, korisno je opisati svojstva značajnog diskontinuiteta, kao što su sastav i električna, magnetna, mehanička i termička svojstva. Najznačajnija su

ona svojstva koja se u najvećoj meri razlikuju od svojstava šava ili osnovnog metala. Takođe je neophodno identifikovati sredstvo za razlikovanje među diskontinuitetima sličnim po osobinama.

Zahtevi mehanike loma, samo sa tačke gledišta diskontinuiteta, obuhvataju otkrivanje, identifikaciju, lokaciju, merenje i orijentaciju. Složeniji oblici mogu zahtevatiprocenu bez razaranja stanja napona u području koje sadrži diskontinuitet. U procesu izbora, važno je korektno utvrditi ove zahteve. Ovo može usloviti konsultaciju sa stručnjacima za analizu napona, inženjerimazamaterijaleistatističarima.Često,kriterijumi mogu da jasno predlože određenu tehniku. U idealnim uslovima, kao u laboratoriji, primena takve tehnike može biti rutinska. Na terenu, sa druge strane, drugi faktori mogu usloviti drugačiji izbor tehnike. Pojmovi preciznost, osetljivost i pouzdanost se koriste u NDT neodređeno. Često se smatraju istim pojmom da bi se izbeglo isticanje sa aspekta terminologije.

Preciznostjeatributmetodeinspekcijekojiopisuje tačnost u granicama njene određenosti. Drugim rečima, oprema je jako precizna ako su indikacije dobijene primenjenom tehnikom tačne. To ne znači da je tehnika uspela da otkrije sve prisutne diskontinuitete, već da oni koji su otkriveni postoje.

Osetljivost, sa druge strane, se odnosi na sposobnost opreme da otkrije diskontinuitete koji su mali ili imaju svojstva koja se malo razlikuju u odnosu na materijal u kome se nalaze. Načelno, osetljivost se povećava na račun preciznosti, jer velika osetljivost povećava verovatnoću pojave lažnih upozorenja.

Pouzdanost je kombinacija preciznosti i osetljivosti. Tri faktora utiču na pouzdanost: procedura inspekcije, uključujući instrumentaciju, ljudski faktor (motivacija inspektora, iskustvo, obučenost, obrazovanje i analiza podataka[6].

Nepodešena oprema, neodgovarajuća primena tehnikeinestalnikvalitetpomoćneopreme(pretvarači, povezivanje, film, hemikalije, itd.) mogu uticati na preciznost i, u nekim slučajevima, na osetljivost.

Loša inspekcijska tehnika, neprikladan odziv, nedostatak koncentracije, i drugi ljudski faktori mogu kombinovano da smanje pouzdanost. Analiza podataka, ili njeno nedostajanje, tako ne može uticati na pouzdanost, načelno, inspekcija se izvodi u uslovima u kojima je verovatnoća otkrivanja manja od 100% i nije konstantna, već zavisi od značaja diskontinuiteta. Prema tome, mora statistički da se ustanovi nivo poverenja koji se može dodati rezultatima inspekcije[10].

Visoka osetljivost sa malom preciznošću može biti mnogogora, sa tačkepouzdanosti, odniske osetljivosti sa visokom preciznošću, naročito kada je nivo osetljivosti pogodan za otkrivanje diskontinuiteta šava. Kao opšte pravilo, prelazno područje krive verovatnoće otkrivanja određuje nivo pouzdanosti. Ako se ovo područje javlja u granicama mogućnosti inspekcije, koje su manje od zahtevanih vrednosti za ocenu podobnosti za upotrebu šava koji se ispituje, pouzdanost je zadovoljavajuća. Ako je, sa druge strane, područje veće od zahtevanog, pouzdanost nije zadovoljavajuća. Prelazno područje se može posmatratipragompouzdanosti.

Pri proizvodnji zavarenih konstrukcija IBR često čini završnu operaciju. Inspekcija objekta je sa ciljem da se otkriju i ocene greške koje mogu uticati na funkciju i integritet konstrukcije. Nedopustive greške se moraju otkloniti i ta mesta popraviti. Greške se mogu pojaviti u metalu šava, zoni uticaja toplote i u osnovnommaterijalu, locirane na površiniili u unutrašnjosti. Za njihovo otkrivanje je od posebnog značaja izbor optimalne metode i tehnike IBR.

Radni parametri zavarene konstrukcije u toku eksploatacije utiču na kriterijum prihvatljivosti grešaka i obim IBR. Načelno, zavarena konstrukcija nije završenasvedoksezahtevanikvalitetnepotvrdiodgovarajućom inspekcijom bez razaranja.

U narednim podpoglavljima predstavljni su nekoliko postupaka ispitivanja metodom IBR.

I pored značajnih subvencija koje se danas mogu dobiti u Srbiji za ugradnju TP za grijanje (od 15 do 35 % ukupnih troškova ugradnje), primjena toplotnih pumpi za grijanje (preko 10 kW) je na vrlo niskom nivou. Na suprot tome, brojmanjih TP, tzv. Klima uredjaja (do 10 kW) za hladjenje prostorija je vrlo zastupljen.Oviuredjajisenerijetkokoristeizagrijanje u prelaznim periodima.

2.1. ISPITIVANJEAKUSTIČNOMEMISIJOM

Akustična emisija se može koristiti za ocenjivanje kvaliteta šava praćenjem tokom zavarivanja ili posle zavarivanja. Akustična emisija su impulsno generisani elastični naponski talasi malih amplituda, nastali kao posledica deformacija u materijalu. Naglo oslobađanje kinetičke energije zbog mehanizma deformacije rasprostire elastične talase iz izvora, i ovi se detektuju kao mala pomeranja na površini uzorka. Emisija pokazuje nastanak i razvoj deformacije i može se iskoristiti za lociranje izvoradeformacijatehnikomtrougla.

U zavarenim spojevima, područja koje sadrže pore, prsline, šupljine, uključke ili druge diskontinuitete se mogu identifikovati otkrivanjem akustične emisije iz ovih područja. Tokom zavarivačkih procesa, akustična emisija se javlja zbog različitih faktora, uključujući plastične deformacije, topljenje, trenje, očvršćavanje, fazne transformacije i pojava prslina. U nekim slučajevima, praćenje akustične emisije tokomzavarivanja može obuhvatiti i automatskoupravljanje procesomzavarivanja.U automatskomzavarivanju velikih dimenzija, oprema za očitavanje se može postaviti blizu mesta zavarivanja ili u prostoriji za praćenje kvaliteta[6].

Lokacija izvora akustične emisije na zavarenoj liniji može se predstaviti na više načina. Jedna tehnika prikazuje događaje prema rastojanju po šavu na osciloskopu ili x-z pisaču. Druga tehnika koristi digitalni štampač koji daje vreme događaja, njegovu lokaciju i intenzitet Ova informacija olakšava procenu značaja svakog izvora akustične emisije. Kada se izvori akustičnih emisija ocene, mogu se koristiti druge IBR metode da bi se detaljno proučili diskontinuiteti

2.2. VIZUELNOISPITIVANJE

Standard SRPS EN ISO 17637:2012 obuhvata vizuelno ispitivanje metalnih zavarenih spojeva izvedenih topljenjem Ispitivanje se obično izvodi nakon

zavarivanja, ali ako se zahteva standardom ili ugovorom, ispitivanje se može izvoditiiu toku pojedinih faza zavarivanja Obim ispitivanja mora se definisati standardom ili ugovorom pre početka zavarivanja. Ispitivač mora imati pristup zahtevanoj kontrolnoj i proizvodnoj dokumentaciji Po pravilu se zavareni spojevi kontrolišu u izvedenom stanju, a ponekad i nakon površinske obrade. Osvetljenje površina mora biti najmanje 350 lx (luks), a preporučuje se 500 lx Za izvođenje direktne kontrole se mora obezbediti rastojanje oko 600 mm i ugao posmatranja veći od 30° sa bilo kojestraneodkontrolisanepovršine.Dodatnim zahtevom se smatra ispitivanje sa većeg rastojanja pomoću boroskopa, uređaja sa optičkim vlaknima i kamera Za postizanje boljeg kontrasta između greške i pozadine potreban je dodatni izvor svetla. Vizuelnu kontrolu treba dopuniti drugim metodama IBR, ako postoji sumnja u rezultate kontrole površine.

Primeri opreme za vizuelni pregled su dati u SRPS EN ISO 13927:2012

Opremu za merenje treba izabrati prema sledećem spisku [6]: ▪ lenjir ili merna traka za dužinu sa skalom 1 mm ili finijom; ▪ merni listići (špijuni) u dovoljnom broju za dimenzije između 0,1 i 3 mm sa korakom najviše 0,1 mm; ▪ pomično merilo sa nonijusom prema; ▪ radijus šabloni; ▪ lupe uvećanja 2 do 5 puta Na slici 1. prikazano je jedno merilo sa tri skale koje se koristi za vizuelnu kontrolu zavarenih spojeva. Takođe može biti potrebna i sledeća oprema: - materijal za uzimanje otiska zavarenog spoja, plastika koja se oblikuje na hladno ili - otvrdnjavanjem; - uređaj za merenje profila sa žicom prečnika ili širine ≤1 mm, sa zaobljenim krajem svake žice; - za vizuelnu inspekciju zavarenih spojeva ograničene dostupnosti mogu se koristiti ogledala, endoskopi, boroskopi, optička vlakna ili TV kamere; - bilo koji drugi uređaj za merenje o kome se dogovore ugovorne strane, posebno razrađeni merači za zavarene spojeve, lenjiri za visinu i dubinu.

Osoblje koje izvodi vizuelnu kontrolu treba da: - ima dobar vid u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN ISO 9712:2013, koji se proverava svakih 12 meseci.

- je upoznato sa relevantnim standardima, pravilima i specifikacijama; - je upoznato sa primenjenim postupkom zavarivanja.

Faze vizuelnog pregleda:

I. Vizuelni pregled pre zavarivanja Kada je potrebno, proveravamo sledeće pre zavarivanja

• oblik i dimenzije pripreme zavarenog spoja koji moraju odgovarati specifikacijama

• da su površine koje se spajaju isusednepovršine očišćene

• da su delovi koji se spajaju fiksirani u položaju prema crtežu

Slika 1: Insize merilo za zavarene spojeve IN4835-11

II. Vizuelni pregled tokom zavarivanja

Kada je potrebno, vizuelnim pregledom zavarenog spoja tokom procesa zavarivanja određuje se: • dasesvakiprolazočistiprenovogprolaza,obraćajući posebnu pažnju na spojeve • između dodatnog i osnovnog materijala • da nema vidljivih nepravilnosti (pukotina i šupljina), i njihovo otklanjanje pre nove • prolaz, u slučaju njihovog postojanja • da je prelaz između dodatnog i osnovnog materijala takvog oblika da se može ostvariti • odgovarajućeg topljenja novog prolaza

III. Vizuelni pregled gotovog zavarenog spoja

Završeni zavareni spoj se ispituje kako bi se utvrdilo da nepravilnosti u zavarenom spoju ne prelaze dozvoljene granične vrednosti. Kontroliše se oblik idimenzije zavarenog spoja i raznih površinski nedostaci kao što su: korozija, nečistoće, završna obrada, površinskaporoznost,većepukotineinesvarenikorenvara.

Da bi se vizuelni pregled izvršio što preciznije tokom vizuelnog pregleda moraju biti ispunjeni uslovi kao što je osvetljenost ispitne površine koja mora biti najmanje 500 lx, a rastojanje oka od ispitne površine ne sme biti veće od 600 mm da bi se izbegla krivina očitavanjaskale.Takođeugaogledanjanesmebitimanji od 30° jer u inače gubi osećaj za položaj vage i dolazi do pogrešnog pozicioniranja. U toku ispitivanja pored različite merne opreme može se koristiti i dodatna oprema koja olakšava vizuelni pregled teško dostupnih ili slabo osvetljenih zavarenih spojeva.

2.3. ISPITIVANJE VRTLOŽNIM STRUJAMA

Metoda poremećaja električne struje se sastoji u uspostavljanju toka električne struje kroz ispitni predmet (uglavnom pomoću indukcionog kalema) i otkrivanja magnetnog polja koje prate poremećaje toka struje oko grešaka,koristećiposebnesenzoremagnetnogpolja.Ova

tehnika je primenljiva za otkrivanje i veoma malih površinskih prslina kao i podpovršinskih prslina, u materijalima visoke i niske provodljivosti i u neferomagnetnim materijalima, kao što su titan i aluminijumske legure.

Ispitivanje vrtložnim strujama se zasniva na principima elektromagnetne indukcije i koristi se da bi se utvrdila ili napravila razlika fizičkih, strukturnih i metalurških stanja u provodnim feromagnetnim i neferomagnetnim metalima. Uglavnom, ispitivanje vrtložnom strujom se koristi samokod tankozidnih zavarenih cevi i cevovoda radi otkrivanja uzdužnih diskontinuiteta šava, kao što su otvoreni šav, prsline i poroznost [6,10].

2.4 ISPITIVANJE PROBNIM PRITISKOM

Greške u zavarenom spoju koje omogućavaju procurivanje u konstrukciji su pore i prsline. Prsline su od posebnog značaja jer mogu da rastu pri ispitivanju pritiskom ili drugačijem ispitivanju konstrukcije. Zbog toga ispitivanje pritiskom treba izvesti na kraju. Izbor metode ispitivanja propustljivosti zavisi od okoline u kojoj se konstrukcija koristi i potencijalne opasnosti i ekonomskih efekata pri lomu u eksploataciji [6].

Zavarene konstrukcije se ispituju probnim pritiskom radi potvrde integriteta konstrukcije u kojoj se smešta gas, tečnost, polučvrste materije i čvrste materije, a drže se pod pritiskom ili vakuumom. Najčešće metode ispitivanja su: - promena pritiska; - miris tipičnog gasa; - gas pod pritiskom i rešenje za otkrivanje procurivanja; - tipični gas sa termičkim indikatorom procurivanja; - helijum uz maseni spektrometar tokom ispitivanja pritiskom i vakuumom; - tečnostpodpritiskom(najčešćevoda)ivizuelno praćenje.

1 www.superalati.rs/user/pomicna-merila/insize-merilo-za-zavarene-spojeve-in4835-1

2.5

RADIOGRAFSKA METODA

Radografska metoda (šire poznata kao Rendgen) se zasniva na apsorpciji x - zraka ili odgovarajućih γzraka dobijenih iz radioaktivnog izotopa, pri prolasku kroz materijal. Apsorpcija se povećava kako se gustina materijala, kroz kojiprolazezraci, povećava.Fotografski film se stavlja na suprotnu stranu od izvora zračenja. Mesta sa većom debljinom su svetlija, dok su mesta sa manjom debljinom materijala tamnija slika 1. a) i b). [6,8] Ovi zraci su električno neutralni i svojim delovanjem ne utiču na magnetno ili električno polje. Oni se šire kao pravolinijski talasi određene frekvencije, talasne dužine i brzine prostiranja talasa i nosioci su visokog nivoa energije.

Prolazeći kroz materijal, zračenje ostaje u istom pravcu, ali u zavisnosti od određenih svojstava materijalainjegovedebljine,onopostajemanjeilivišeoslabljeno i stoga ima manju energiju na izlazu iz materijala nego na ulazu u materijal. Nivo apsorpcije je poznat i određen za svaki materijal. Dakle, ako u materijalu postoje nehomogenosti, one će sigurno imati različita

apsorpciona svojstva, a na izlazu materijala ispod nehomogenosti intenzitet energije zračenja će se razlikovati od izlazne energije nadrugim mestima. Da bi se izvršila radiografska metoda, potrebno je ovu razliku u intenzitetu izlaznog zračenja učiniti vidljivom ili merljivom.

Zračenje se može registrovati na sledeće načine:

o Formiranjem trajne slike ili radiograma – slika se dobija dejstvom zračenja na fotoemulziju koja se nalazi na radiografskom filmu ili papiru.

o Formiranjem slike ograničenog trajanja – slika se formira na fluorescentnom ekranu, i nestaje čim prestane dejstvo zračenja na ekranu.

o Grafičko praćenje sa štampačem.

Područja sa manjom gustinom materijala pojaviće se kao tamnija područja na filmu. Praznine, poroznost, šljaka, prsline i geometrijske nepravilnosti mogu biti identifikovani. Na slici 2. dati su rendgenski snimci koji su identifikovali dobar šav a) i prslinu u šavu a) tj. poroznost u metalu šava.

Razvijanje radiograma se obavlja u zatamnjenoj prostoriji a osoba koja ih tumači treba da bude dobro obučena. Radiogrami dobijeni korišćenjem x- zračenja su generalno boljeg kvaliteta nego oni dobijeni pomoću gama zračenja. Postoje problemi u otkrivanju ravanskih grešaka i malih prslina, ako su normalne na

površinu na koju deluju. Dakle, obavezni su stručni i iskusni ispitivači jer dubinu i debljinu greške je vrlo teško utvrditi.

Prednosti su: ✓ Trajan zapis je na raspolaganju;

✓ Mogu se otkriti unutrašnje i površinske greške;

✓ Metoda je posebno dobra za otkrivanje zapreminskih grešaka, kao što su prisustvo šljake i poroznosti.

✓ Oprema je prenosiva, posebno gama izvor;

✓ Svi materijali se mogu ispitivati.

Nedostaci su:

✓ Izlaganje zračenju može da utiče na zdravlje i bezbednost ispitivača;

✓ Visoka cena opreme;

✓ Potrebno je da se obezbedi pristup sa obe strane ispitivane komponente tj. izvor sa jedne i film sa drug strane)

Za radiografsko ispitivanje iinspekciju x iliγ - zracima, uočljivost grešaka zavisi od detalja radiografske tehnike. Budući da kvalitet radiograma ne može biti u potpunosti potvrđen korišćenjem indikatora kvaliteta slike. Standard ISO 5579 objašnjava osnovna pravila i tehničke procedure za dobijanje dobrog kvaliteta radiograma.

Tehnike su zasnovane na opšte prihvaćenoj praksi i osnovnoj teoriji. ISO 1106-3 se primenjuje na radiografsko ispitivanje kružnih zavarenih spojeva u čeličnim cevima debljine zida do 50 mm. Moguće su različite postavke međusobnog položaja filma i izvora zračenja zavisno od veličine i pristupačnosti spoja u čeličnoj cevi:

- film spolja, izvor zračenja iznutra;

- film iznutra, izvor zračenja spolja;

- filmiizvorzračenjaspolja-dvostrukizid,jedna slika;

- filmiizvorzračenjaspolja-dvostrukizid,dvostruka slika;

Pored radiografskog filma, u procesu snimanja se koriste iradiografske folije. Postoje dve osnovne vrste, metalne i fluorescentne folije. Postavljaju se ispred i iza filma u metalnu ili plastičnu kasetu, a u novije vreme su folije već fabrički postavljene na folije i potpuno zalepljene za njih. Folije koje se najčešće koriste u industrijskoj radiografiji su metalne, dok se u medicini najčešće koriste fluorescentne folije. Osnovna funkcija metalnih folija je da pojačavaju crninu i kontrast na radiografskom filmu pojačavanjem efekta zračenja, a deluju kao filter rasejanog zračenja, čime se obezbeđuje postizanje prihvatljivog kontrasta. Prednja folija je stoga postavljena da pojača efekat zračenja i filtrira rasejano zračenje sa test objekta, a zadnja folija da filtrira povratno rasejano zračenje. Metalne folije se prave od olova, zlata, tantala ili bakra. Olovne folije apsorbuju zanemarljivu količinu primarnog zračenja, dok potpuno apsorbuju rasejano zračenje koje je znatno manje energije. Zbog toga se, zbog najpovoljnije kombinacije efekta pojačavanja zračenja i filtracionih svojstava olovne folije, i najčešće koriste. Nakon što su granule emulzije srebra aktivirane u sloju emulzije jonizujućim zračenjem, na filmu se dobija latentna slika. Ova slika se ne vidi niti je sa nje moguće bilo šta fizički izmeriti. Da bi se radiogram upotpunio i tako dobila uočljiva i merljiva slika, film mora biti dodatno hemijski tretiran.

Filmovi se razvijaju u tamnim komorama u pet faza [8]:

1) razvoj,

2) srednje pranje, 3) fiksacija, 4) završno pranje, 5) sušenje. Ukoliko nije drugačije određeno, radiografija će biti izvedena posle završne faze proizvodnje, npr. posle brušenja ili termičke obrade. Mora se obezbediti zaštita od jonizujućeg zračenja. Izlaganje bilo kod dela ljudskog tela X zracima ili gama zracima može biti veoma štetno po zdravlje. Gde god se koristi oprema za X zračenje iliradioaktivniizvori, treba primeniti odgovarajuće zakonske mere. Obavezno je striktno primeniti lokalne, nacionalne ili internacionalne mere bezbednosti pri korišćenju jonizujućeg zračenja.

Radiografske tehnike se dele u dve klase[3]: klasa A: osnovna tehnika; klasa B: poboljšana tehnika TehnikeklaseBtrebakoristitikadaklasaAnedaje dovoljnu osetljivost. Tehnike bolje od klase B su moguće i mogu se odobriti između ugovornih partnera specifikacijama svih odgovarajućih parametara ispitivanja. Ako, iz tehničkih razloga, nije moguće zadovoljiti jedan od uslova određenih za klasu B, kao što je vrsta izvora zračenja ili rastojanje, f, od izvora do objekta, ugovorne strane se mogu dogovoriti da taj uslov bude preuzet za klasu A. Gubitak osetljivosti biće kompenzovan povećanjem minimalne gustine do 3,0 ili izborom kontrastnijeg sistema filma. Zbog veće osetljivosti u odnosu na klasu A, ispitni preseci se mogu smatrati kao da su ispitani u klasi B. Za kružno zavarene čelične cevi, većina primena je obuhvaćena korišćenjem tehnika klase A. Tehnike klase B su predviđene za važnije i teže primene kod kojih klasa A nije dovoljno osetljiva da bi se otkrile sve očekivane greške. Klasa B obuhvata tehnike u kojima se koriste samo sitnozrni filmovi i olovne zaštitne folije; zbog toga se uglavnom zahteva duže izlaganje.

Postavka ispitivanja obuhvata izvor zračenja, predmet ispitivanja i film ili kombinaciju film - folija u kaseti, u zavisnosti od veličine i oblika predmeta i pristupačnosti zone koja će biti ispitana.

2.6. ULTRAZVUČNA METODA

Ultrazvučna metoda kontrole kvaliteta zasniva se na svojstvu ultrazvuka da se širi kroz homogene materijale i da se odbija na granici materijala različitih akustičkih osobina - propustljivosti, odnosno od nehomogenosti i grešaka u materijalu. Od izvora ultrazvuka šire se ultrazvučni talasi kroz materijal koji se ispituje. Ako u materijalu postoji greška, od nje će se, u zavisnosti od vrste greške, ultrazvučni talasi odbiti, kao i od ivice materijala.

Ultrazvuk je vrsta mehaničkih talasa frekvencije od 20 KHz - 10 GHz, a kod ispitivanja materijala najčešće se koriste frekvencije od 0,5 - 10 MHz Niže frekvencije se koriste pri ispitivanju krupnozrnih materijala i na neravnim površinama. Visokofrekventne sonde se koriste za detekciju grešaka kao što su: prsline, nemetalni inkluzije, šupljine i nedostatak provara. Iako postoje različite tehnike ultrazvučnog ispitivanja, obično se u praksi koristi metoda transmisije ili sondiranje i metoda impuls – odjek i nešto ređe rezonantna metoda, pri čemu se koriste ravne i/ili ugaone

ultrazvučne glave. Idealno bi bilo da greška bude orjentisana normalno na ultrazvučne talase, jer daje maksimalno odbijanje ultrazvučnih talasa.

Princip rada je da je za generisanje impulsa potrebanuređajkojisekoristizapobuđivanjepretvarača.Za ultrazvučne pretvarače, materijali koji imaju piezoelektrična svojstva koriste se za pretvaranje električne energije u mehaničku – visokofrekventnu vibraciju koja stvara ultrazvučne talase. Prenos i prijem ultrazvuka u ispitni materijal se vrši pomoću ultrazvučnih sondi. Kada signal dostigne postojeću indikaciju, pukotinu ili granicu materijala različite akustične impedanse,deoovihtalasasereflektujeusuprotnomsmeru. Sonda prima ultrazvuk, pretvara ga u naponski impuls na pretvaraču i kao takva se šalje dalje na obradu signala, prekopojačavača iispravljača, a zatim do uređaja za prikaz odziva.

Postoje različite tehnike ultrazvuka, ali se najčešće koristi jedna od sledeće dve metode:

Metoda transmisije

Ova metoda se zasniva na apsorpciji ultrazvuka u nehomogenostima u materijalu (slika 3) [8]. U ovoj metodi se koriste dve ultrazvučne sonde, kada se ultrazvučni talasi usmere ka ispitivanom objektu, ovi talasi prolaze kroz uzorak i prima ih druga sonda na suprotnojstrani.Prikupljenaenergijaprimljenogtalasa se meri i analizira. Kroz homogeni objekat, bez pukotina, inkluzija ili drugih nehomogenosti, signal na izlaznom prijemniku biće jednak ulaznom signalu. Ako postoji bilo kakva nehomogenost u materijalu, deo ultrazvučnog talasa će se reflektovati na granici između dva materijala, tako da će signal na izlaznom prijemniku biti manji. Ova metoda može otkriti samo velike greške, a posebno je pogodna za otkrivanje slojevitih indikacija u tankim uzrocima (debljine do 50 mm)

Metoda impuls-odjek

Ova metoda se zasniva na odbijanju ultrazvučnih talasa od nehomogenosti u objektu ispitivanja (slika 4) [8]. Umesto dve u ovoj metodi, koristi se samo jedna ultrazvučna sonda koja služi kao predajnik i kao prijemnik ultrazvučnih talasa. Ovom metodom, osim lociranjagreške,mogućejeizmeritidebljinuuzorkaidubinu indikacije. Pre kontrole biramo standardni ili referentni uzorak čija je debljina jednaka željenoj debljini materijala ispitnog objekta i meri vreme potrebno da ultrazvučni talas prođe od sonde do suprotnog zida

i nazad. Nakon toga se utvrđuje debljina ispitivanog materijala i dubina indikacije merenjem vremena početnog impulsa i odjeka od indikacije i upoređivanjem sa prethodno dobijenim rezultatima ispitivanog standarda. Debljina materijala i standarda i dubina indikacije srazmerni su dobijenim vremenskim rezultatima. Nedostatak ove metode je što na mestu ulaska ultrazvučnog zraka u materijal postoji tzv. „Mrtva zona“, odnosno nemoguće je detektovati indikaciju u blizini ultrazvučne sonde jer emitovani impulsi ne mogu biti tako kratki.

Slika 3: Metoda transmisije

Slika 4: Metoda impuls-odjek

U svrhu sprovođenja pouzdanog ispitivanja potrebno je izvršiti dobru pripremu. Stoga je potrebno unapred definirati, odnosno poznavati:

Podatke o vrsti zavarenog spoja:

• materijal,

• kvaliteta površine osnovnog materijala, • postupak zavarivanja i očekivanje greške, • priprema, oblik spoja, • debljina osnovnog materijala,

• dopuštena nadvišenja,

• eventualne teškoćeu vezizavarivanja s obzirom na poziciju,

• kriterijum kvalitete odnosno pogodnosti.

Podatke o rezultatu vizualne kontrole:

• dokaz o uklanjanju greške u skladu s kriterijumima za vizualnu kontrolu,

• rezultat vizualne kontrole mora sadržati interpretaciju uključujući sve vizualno ustanovljenje greške.

Podatke o proveri kvalitete površine:

• merenje hrapavosti i nalaz,

• izjavu o prihvatljivosti, s obzirom na uslove ultrazvučne kontrole.

Podatke o položaju i veličini zavara:

• tačan položaj i veličinu.

Podatke i izbor sonde:

• Treba izabrati neku od standardnih sondi. Takođe moramo obratiti pažnju da odaberemo sondu koja će omogućiti da ispitivanje zavarenog spoja izvršimo na što je moguće kraćoj daljini, a da se previše ne približimo zavaru radi

uzvišenja koje može otežati naleganje sonde na kontaktnupovršinu.Uodnosunadebljinumaterijala preporučuju se upotreba različitih uglovi sondi.

Ultrazvučno ispitivanje koristi standard ASTM E164 za ispitivanje sučeonog šava ugaonom sondom prema tabeli 1. [8]

Tabela1: Ugao sonde prema debljini osnovnog materijala Debljina osnovnog materijala Ugao sonde 6 – 15 mm 60 – 70° 16 – 35 mm 60 – 45° >35 mm 45°

Kako bi objekt ispitivanja bio spreman za ispitivanje potrebno je preduzeti sledeće korake:

- Utvrditi i proveriti prikladnost oznaka ili provesti označavanje položaja ispitivanja sukladno tehničkoj dokumentaciji.

- Izvršiti proveru temperature objekta i okoline i usaglašenosti temperature objekta za ispitivanje sa standardom za podešavanje sistema, a u slučaju većih temperaturnih razlika prilagoditi temperature ili procedure uz odobrenje odgovorne osobe.

- Pripremite kontaktnu površinu, površina mora biti očišćena od nečistoća u području skeniranja i sve čvrsto prianjajuće kapljice od zavarivanja ili korozije moraju biti uklonjene.

- U slučaju potrebe za poboljšanjem uslova ultrazvučne kontrole, radi bolje detekcije grešakaipouzdanijeinterpretacije,čestojemoguće nežno zagladiti nadstrešnicu na čeonoj strani ili korenu vara, a ponekad i izbrusiti zavareni spoj do nivoa šava osnovnog materijala.

nema štetnih efekata na ljudski organizam i stoga ne zahteva zaštitnu opremu,

uređaj i dodatna oprema su lagani i lako prenosivi (slika 5.) [8],

mogućnost ispitivanja debelih materijala,

dovoljan pristup objektu ispitivanja samo sa jedne strane,

osetljivost metode je relativno visoka i pronalaženje grešaka je lako.

Slika 5: Oprema za ultrazvučno ispitivanje

Nedostaci su: ✓ u poređenju sa radiografskom metodom ne ostavlja direktan i verodostojan zapis za neke naknadne provere, ✓ tumačenje nalaza testa u velikoj meri zavisi od znanja, iskustva i savesnosti ispitivača, ✓ neprikladan metod za ispitivanje složenijih oblika konstrukcije [8]

2.7. PENETRANTSKO ISPITIVANJE

Ispitivanje penetrantima je jedna od najrasprostranjenijih metoda ispitivanja bez razaranja. Ovom metodom se otkrivaju pukotine i diskontinuiteti na površinama krutih neporoznih tela. Najčešće se ispituju metalnidelovi, ali se mogu testiratiideloviod nemetalnih materijalakaoštosustaklo,keramika,guma,plastika itd. Kontrola penetrantima često se koristi kod kontrolezavarenihspojevanakonstrukcijamauciljuotkrivanja površinskih grešaka. Penetrant je indikatorska tečnost, može da bude obojena (crveno) ili fluorescentna, koja prodire u najmanje prsline reda veličine 0,2-0,3 mm Na slici 6. je prikazan šematski princip kontrole penetrantima.

Na prethodno očišćenu i odmašćenu površinu nanosi se penetrant. Obično je crvene boje (obojeni penetrant), fluorescentni ili mešani. Nakon penetriranja u eventualnu grešku u trajanju od 10 - 15 minuta, odstranjuje se penetrantna odgovarajući način (vodomili suvom krpom). Kod penetranata koji se odstranjuju vodom treba biti pažljiv i mlaz vode usmeriti paralelno sa površinom ispitivanog komada, kako mlaz vode ne bi istisnuo penetrant iz prsline. Nakon sušenja površine komada (može i suvom krpom) nanosi se razvijač koji je obično bele boje,kojiizvlačipenetrantiz prsline. Na beloj površini ostaje uočljiva crvena linija od penetranta iz prsline (slika 6.)[6]

Metoda je popularna zbog svoje jednostavnosti i fleksibilnosti. Standard SRPS EN ISO 3452-1 definiše metodu ispitivanja penetrantima koja se upotrebljava za otkrivanje površinskih diskontinuiteta (npr. prsline, preklapanje, pore, nestopljenost). Ona je prvenstveno namenjena za metalne materijale, alise može primeniti i na druge materijale ako nisu osetljivi na sredstvo za ispitivanje i ako nisu porozni, kao što su odlivci, kovanja, šavovi, keramika. Ovde korišćen termin diskontinuitet ne podrazimeva ocenu njegove prihvatljivost ili neprihvatljivosti.

6: Kontrola

Faze ispitivanja penetrantima su sledeće:

I. Priprema površine

Defekti koji se mogu uočiti ispitivanjem penetrantima su otvoreni prema površini, pa je potrebno očistiti i odmastiti. Nečistoće kao što su prašina, mast, boja itd., ako se ne očiste sa površine, mogu akumulirati penetrant ili začepiti postojeću pukotinu. Dakle, ako površina nije prvobitno očišćena, mogu se pojaviti indikacije gde nema pukotina, ili možda neće biti indikacija gde pukotina postoji.

II. Primena penetranta

Penetanti se dele na dva osnovna tipa, obojene i fluorescentne penetrante. Obojeni penetranti su svetle boje, obično crvene ililjubičaste da daju visok kontrast beloj pozadini razvijača. Fluorescentni penetranti daju jaču indikaciju od obojenih zbog osetljivosti oka na fluorescentnu boju, ali zahtevaju zatamnjeno područje i UV svetlo.

Nakon čišćenja površine, nanesite odabrani penetrant četkom ili sprejom. Važno je da se tečnost ravnomerno širi po površini i uđe u pukotine. Potrebno vreme prodiranja mora se obezbediti nakon nanošenja penetranta. Zavisi od oblika i karakteristika površine i odabranog penetranta.

penetratima

III. Uklanjanje viška penetranta

Nakon što je obezbeđeno vreme potrebno za penetraciju, višak penetranta se mora ukloniti sa površine. Njegovo uklanjanje je veoma važna operacija jer direktno utiče na kvalitet i rezultat testa, te stoga zahteva pedantnost. Površina mora biti potpuno očišćena da se ne bi smanjila rezolucija indikacija, mora se paziti da se ne prečisti, odnosno ukloni penetrant iz same pukotine. Ako se penetrant uklonisa dela pukotine, moguće je da razvijač ne dospe do njega, što uzrokuje odsustvo indikacije. Prema načinu uklanjanja penetranta, penetranti se mogu podeliti u tri grupe: penetranti koji se peru vodom, penetranti za postemulgovanje i penetranti koji se uklanjaju rastvaračem. Vodoodbojni penetranti se mogu ukloniti sa površine ispiranjem vodom, najbolje je naneti vodu špricem, jer ako je mlaz vode prejak, postoji opasnostod ispiranja penetranta iz samih pukotina. Nakon emulgovanja penetrant na površini se tretira emulgatorom nakon čega postaje rastvorljiv u vodi, a zatim se njime ispere. Trajanje delovanja emulgatora treba kontrolisati tako da emulgator ne deluje na penetrant u pukotinama, čime se obezbeđujenemogućnostprekomernog ispiranjapenetranta iz pukotine. Penetanti koji se mogu ukloniti rastvaračem uklanjaju se rastvaračem, obično onim koji se koristi za početno čišćenje površine. Da bi metoda bila efikasna, potrebno je biti jednako pažljiv u ispiranju kao iu izvođenju prethodnih faza.

Slika

IV. Primena penetranta

Nakon što se višak penetranta ukloni sa ispitne površine, na nju se nanosi tanak porozni sloj razvijača. Njegova uloga je da izvuče penetrant iz pukotine i raširi ga na površinu dela kako bi ga ispitivač lakše uočio. Ovo je moguće jer je razvijač pun šupljina i prolaza koji deluju kao cevi, pa dolazi do kapilarnog efekta, odnosno prodora penetranta u njih. Pošto programer služi i kao pozadina za izgled indikacije, ona mora biti odgovarajuće boje kako bi kontrast između indikacije i pozadine bio što veći. Zbog toga koristimo beli razvijač za obojene penetrante, a za fluorescentne penetrante moramo paziti da ne fluorescira kada je izložen UV svetlu.

V. Pregled indikacija

Pregled se vrši, u zavisnosti od vrste penetranta, pod vidljivim ako je korišćen penetrant u boji ili pod UV svetlom ako je korišćen fluorescentni penetrant. Procena indikacija je veoma važna jer svaki kvar ne mora biti značajan, odnosno nedostaci na pojedinim mestima mogu biti prihvatljivi i ne zahtevaju popravku, odnosno dodatni utrošak vremena i sredstava. Pregled i procenu vrši ispitivač, pa je važno biti iskusan i dobro poznavati namenu i potrebne karakteristike proizvoda.

Prednosti metode:

✓ Može se koristiti za crne i obojene metale bez obzira na magnetičnost.

✓ Pogodno za terenske uslove.

✓ Velike površine mogu da se ispitaju vrlo brzo.

✓ Može da se koristi za sitne delove složene geometrije.

✓ Veoma je jeftin i jednostavan za upotrebu i tumačenje.

Nedostaci metode:

✓ Primenjuje se samo za otkrivanje grešaka koje izlaze na površinu (površinske greške).

✓ Priprema površine i čistoća su obavezne.

✓ Mogu se javiti zdravstveni i sigurnosni problemi pri korišćenju nekih od hemikalija.

✓ Postoje zdravstveni i bezbednosni problemi sa gasovima u zatvorenim prostorima.

2.8. MAGNETNA METODA

Ispitivanje magnetnim česticama ili magnetnom metodom kontrole kvaliteta koristi se za otkrivanje površinskih i podpovršinskih grešaka do dubine 10 mm, kod feromagnetnih materijala. Zasniva se na principu magnetne indukcije. Oko provodnika kroz koji prolazi jednosmerna ili naizmenična električna struja (magnetni jaram, magnetne elektrode) formira se magnetno polje čije sile, po pravilu desne ruke, prolaze kroz feromagnetični materijal koji se ispituje, odnosno koji je u kontaktu sa magnetnim jarmom ili magnetnim elektrodama. Da bi se otkrila prslina potrebno je da smer sile magnetnog polja bude što više normalan na prslinu. Kada se pospu magnetne čestice (suve sitne čestice ili čestice pomešane sa vodom), po površini ispitivanog materijala, ako postoji prslina normalno na smer prolaska sile magnetnog polja, sitne čestice će se okupiti oko prsline.

Ispitivanje magnetnim česticama je široko prihvaćena nedestruktivna metoda za otkrivanje površinskih i podzemnih defekata. Metoda se zasniva na principu magnetne indukcije, odnosno formiranja magnetnog polja oko provodnika kroz koji prolazi električna struja. Prolazak magnetnog fluksa kroz diskontinuitete ispitnog objekta (u vidu pukotine, zareza ili oštrog prelaza) dovešće do odstupanja i koncentracije magnetnih sila u poprečnom preseku ispod diskontinuiteta. Ova razlika u koncentraciji magnetnih sila stvoriće promene u magnetnom polju na površini ispitnog objekta (slika 7.) [8]

Najčešća upotreba ove metode je u masovnojimasovnoj proizvodnji.

Slika 7: Ispitivanje magnetnim česticama

Standardom SRPSEN ISO 9934-1:2017 utvrđeni su opšti principi ispitivanja magnetofluksom feromagnetnih materijala. Standardom SRPS EN ISO 17638:2017 su specificirane tehnike ispitivanja magnetnim česticama, primenom magnetne metode za otkrivanje površinskih grešaka u feromagnetnim zavarenim spojevima, uključujući i zonu uticaja toplote.

Preporučene tehnike supogodne za većinu procesa zavarivanja i oblika žljebova. Varijante osnovnih tehnika daju veću ili manju osetljivost ispitivanja.

Faze magnetnog ispitivanja:

I. Priprema ispitne površine Pre izvođenja magnetnog ispitivanja, ispitna površina mora biti dobro pripremljena čišćenjem od šljake

i kamenca. Oštrije neravnine treba dobro četkati i eventualno izbrusiti kako ne bi izazvale stvaranje lažnih indikacija.

II. Priprema magnetnih čestica

Na ispitnu površinu se nanose feromagnetne čestice oksida gvožđa (Fe3O4) reda zrna 1 mm. Ove česticesenanosenapovršinuprskanjem(suvatehnika) ili prskanjem suspenzije čestica u vodi ili lakim uljima (mokra tehnika). Da bi se poboljšala vidljivost indikacije, magnetne čestice mogu biti obojene kontrastnom bojom u skladu sa bojom ispitne površine ili se testna površina može prethodno premazati tankim slojem kontrastne boje. Za maksimalnu osetljivost mogu se koristiti fluorescentne magnetne čestice, čije se indikacije zatim očitavaju pod ultraljubičastim svetlom.

III. Magnetizacija ispitnog objekta

Ispitni objekat se magnetizuje na jedan od dva osnovna načina, tehnikom prolaza struje ili tehnikom magnetizacije. Tehnika prolaska struje kroz ispitnimaterijal prenosi naizmeničnu ili jednosmernu struju niskog napona (2-3 V) i visokog intenziteta (300-2000 A) i materijal deluje kao provodnik i oko njega se stvara magnetno polje. Ova tehnika omogućava testiranje neferomagnetnih materijala, ali na mestima kontaktauređajasamaterijalomdolazidovarničenja,čime se materijal oštećuje. Tehnika magnetizacije prikazana na slici 8 [3] koristi magnetne jarmove koji zatvaraju magnetno kolo u kontaktu sa ispitivanim materijalom i na taj način magnetizuju materijal. Ova tehnika ne oštećuje materijal, ali je njena primena moguća samo sa feromagnetnim materijalima.

3.0. GREŠKE U ZAVARENIM SPOJEVIMA

U ovom poglavlju su date podele grešaka u zavarenim spojevima prema različitim kriterijumima kao i ispitivanje zavarenih spojeva metodama bez razaranja u cilju identifikacije grešaka.

Greška je odstupanje od zahteva definisanih tehničkom dokumentacijom. Kod zavarenih spojeva, pod greškom se podrazumeva unutrašnja ili spoljašnja nehomogenost kao i geometrijsko odstupanje oblika i dimenzija. Otkrivaju se ispitivanjima bez razaranja. Postoje različite klasifikacije grešaka u zavarenimspojevima npr. hronoliška slika 10. [11,13]

Sledeća klasifikacija je data prema EN 26520: greške u zavarenim spojevima koje mogu da nastanu u izradi i greške u zavarenim spojevima koje mogu nastati u eksploataciji

Greške u zavarenimspojevima kojenastajuu izradi mogu da se podele:

Prema uzroku nastajanja greške mogu da budu: ➢ konstrukcijske greške nastaju zbog lošeg konstrukcionog rešenja. Primer je zavarivanje u nepristupačnom i skučenom prostoru, loše oblikovanje detalja na zavarenoj konstrukciji sa stanovišta dinamičke izdržljivosti tj. nagle

promene preseka i kada je zavareni spoj na sredini vratila. ➢ metalurške greške vezane su uz metalurške, termodinamičke i hidrodinamičke pojave koji prate proces topljenja materijala, kristalizacije i hlađenja zavarenog spoja. Greške ovog tipa mogu da budu: prsline, pore, inkluzije, troska, previše zakaljena struktura i dr. ➢ tehnološke greške posledica su loše propisane tehnologije zavarivanja, ili što je češći slučaj u praksi, a to je da se kvalitetno propisana tehnologija zavarivanja ne sprovodi u potpunosti pri zavarivanju konstrukcije. Da bi se osiguralo sprovođenje propisane tehnologije zavarivanja kod odgovornijih zavarenih konstrukcija često je potreban nadzor (interni i/ili eksterni) i praćenje kako stabilnosti procesa zavarivanja, tako i kvaliteta rada pojedinih zavarivača. Najčešće greške iz ove grupe su: zajedi, nalepljivanja, nedostatak provara, prokapljine, krateri, neodgovarajuće dimenzije zavarenog spoja i konstrukcije, prevelike deformacije i naponi, itd.).

Prema vrsti greške mogu da budu: ➢ prsline, ➢ gasne inkluzije, ➢ inkluzije u čvrstom stanju, ➢ nalepljivanje, ➢ nedostatak provara, ➢ greške oblika i dimenzija.

Slika 8: Tehnika magnetizacije objekta ispitivanja

Slika 10: Hronološka klasifikacija grešaka

Prema položaju greške mogu da budu: ➢ unutrašnje, ➢ površinske i podpovršinske i ➢ greške po celom preseku.

Prema veličini greške mogu da budu: ➢ male, ➢ greške srednje veličine i ➢ velike.

Prema brojnosti greške mogu da budu: ➢ pojedinačne, ➢ učestale i ➢ gnezda grešaka.

Daleko najopasnije greške u izradi zavarenih konstrukcija su prsline. One mogu da budu: hladne, tople, lamelarne i prsline usled žarenja. U praksi se najčešće sreću hladne prsline, ali ne treba zanemariti pojavu i ostalih tipova prslina. Svaka prslina može dovesti do otkaza zavarenog spoja.

Kada se radi o površinskim prslinama i prslinama kroz celu debljinu lima, pokazalo se da se najbolje otkrivajumetodompenetrantskekontroleimagnetnom metodom (uz obaveznu vizualnu kontrolu pre svih kontrola). Prsline u unutrašnjosti lima mogu se otkriti

ultrazvučnom i radiografskom metodom, ali i magnetnom metodom ako su neposredno ispod površine od 210 mm. Hladne prsline nastaju pri hlađenju zavarenog spoja na temperaturi ispod 200°C, a mogu da se pojave i nekoliko dana nakon zavarivanja, zbog čega su i dobile naziv "zakasnele" hladne prsline. Ispitivanja metodama bez razaranja na zavarenim konstrukcijama (kontroli kvaliteta) potrebno je sprovoditi najmanje 48 sati nakon zavarivanja, jer se to smatra inkubacionim periodom nastajanja zakasnelih hladnih prslina, kod čelika koji pokazuju sklonost prema navedenoj vrsti grešaka [11,13].

Diskontinuiteti koji nastaju prilikom izrade (zavarivačke greške) su:

➢ Podsecanje: žljeb istopljen u osnovnom metalu u blizini podnožja (stope) ili korena šava, koji nije popunjen metalom šava.

➢ Uključivanje troske: nemetalni čvrst materijal zarobljen u metalu šava ili izmenu metala šava i osnovnog metala.

➢ Poroznost:diskontinuitet tipa šupljine obrazovan gasom zarobljenim pri očvršćavanju

➢ Prelepljivanje: razlivanje metala šava preko podnožja, lica ili korena šava

➢

Inkluzije volframa: čestice volframa sa elektrode zbog neprikladnog postupka elektrolučnog zavarivanja u luku volframa.

➢ Ostavljena podložna pločica: propust da se ukloni materijal postavljen u korenu zavarenog spoja radi sprečavanja isticanja istopljenog metala šava.

➢

➢

Šupljine skupljanja: diskontiniteti tipa šupljina obrazovani pri skupljanju tokom očvršćavanja

Inkluzije oksida: čestice neistopljenih površinskih oksida pomešanih sa metalom šava.

➢ Nestopljenost: situacija kada je stapanje nepotpuno.

➢

Neprovar: situacija kada je provar manji od zahtevanog.

➢ Krateri: udubljenja na kraju zavara ili u istopljenom kupatilu šava.

➢

Protapanje: situacija kada luk protapa dno zavarenog spoja sa jedne strane.

➢ Razbrizgavanje: metalne čestice rasprsle tokom zavarivanja, pa ne predstavljaju deo šava.

➢ Paljenje luka: diskontinuiteti koji se sastoje od lokalno rastopljenog metala, metala pod uticajem toplote, ili promena u obliku površine bilo kog dela šava ili osnovnog metala prouzrokovana lukom.

➢ Nepopunjenost: ulegnuće lica šava ili površine korena koje se prostire ispod površine susednog osnovnog metala.

Diskontinuiteti koji su posledica metalurških procesa:

➢ Prsline: diskontinuiteti tipa loma koji imaju oštar vrh i veliki odnos dužine i širine prema otvoranju

➢ Male prsline: mali diskontinuitet tipa prsline kod kojih su površine preloma neuočljivo razdvojene

➢ Riblje oči: diskontinuiteti uočeni na površini preloma u zavarenom spoju čelika, koji se sastoje od malih pora ili uključaka okruženih svetlom, zaokrugljenom površinom

➢ Segregacija: neravnomerna raspodela ili koncentracija nečistoća ili legirajućih elemenata do koje dolazi pri očvršćavanju šava

➢ Lamealarniprelom:vrstaprslinakojesejavljaju u osnovnom metalu ili u zoni uticaja toplote ukrućenog zavarenog spoja kao rezultat nedovoljne duktilnosti po debljini čelične ploče Uočene greške i njihov obim uglavnom zavise od primenjenog procesa zavarivanja, primenjene metode inspekcije, tipa izvedenog zavarenog spoja, pripreme žljeba, upotrebljenog materijala, uslova rada i okoline (ambijenta). Sem toga, neke specijalne procese zavarivanja prate diskontinuiteti samo za njih svojstveni. Takvi procesi su zavarivanje elektronskim snopom, pod plazmom, pod troskom, trenjem i otporno zavarivanje. Načelno, diskontinuiteti kod ovih procesa nastaju iz istih razloga kao i kod konvencionalnog elektrolučnog zavarivanja, ali zbog prirode procesa i primenjenog oblika spoja ti diskontinuiteti mogu biti usmereni drugačije od već opisanih ili mogu predstavljati poseban problem pri lociranju i oceni.

Da bi se izbegli bilo kakvi nesporazumi, u standardu EN ISO 6520-1, tipovi grešaka su definisani opisom i skicom gde je to bilo neophodno.

Osnove brojčanog sistema označavanja, datog u nastavku, utvrđuje naziv i klasifikaciju grešaka za zavarene spojeve izvedene topljenjem metala. Greške (nesavršenosti) su svrstane u šest grupa i to: a. Prsline (100) b. Šupljine- gasne inkluzije (200) c. Čvrste inkluzije (300) d. Nespojena mesta i neprovar (400) e. Greške oblika i dimenzija (500) f. Razne nesavršenosti (600)

3.1.

KRITERIJUMI PRIHVATLJIVOSTI GREŠAKA

Standard EN ISO 5817 određuje zahteve za tri nivoa prihvatljivosti grešaka u zavarenim spojevima čelika za procese elektrolučnog zavarivanja po obimu i za debljine zavarenog spoja od 3 do 63 mm Može se koristiti, gde treba, i za druge procese spajanja zavarivanjem ili druge debljine zavarenog spoja Za aluminijum i njegove zavarljive legure primenjuje se standard EN ISO 10042.

Oblici višestrukih grešaka ukazuju na teorijsku mogućnost objedinjavanja pojedinačnih grešaka. U tom slučaju ukupna suma svih dozvoljenih odstupanja mora biti ograničena određenim vrednostima za različite nivoe kvaliteta. Međutim, vrednost pojedinačne greške može preći h, npr. za jednu poru.

Standard EN ISO 5817 može se koristitizajedno sa katalogom realnih prikaza, koji pokazuju veličinu dozvoljenih grešaka za različite nivoe prihvatljivosti pomoću fotografija koje pokazuju stranu lica i korena i/ili reprodukcije radiografa i makrografskih snimaka preseka zavarenog spoja.Ovajkatalog se može koristiti sa referentnim kartama da bi se procenile razne greške i može se upotrebiti kada dođe do razlika u mišljenjima o dozvoljenoj veličini greške.

Nivo kvaliteta neophodan u svakom slučaju treba da definiše pomoćni standard ili odgovorni projektant zajedno sa proizvođačem, korisnikom i/ili zainteresovanim trećim licem. Nivo se određuje pre početka proizvodnje, najbolje tokom ponude i ugovaranja. U posebnim slučajevima mogu se propisati dodatni detalji

Namena nivoa kvaliteta je obezbeđenje osnovnih referentnih podataka i nisu posebno u vezi sa određenim uređajem. Odnose se na tipove zavarenih spojeva uproizvodnji,anenaproizvoduceliniilinanekukomponentu. Ako je moguće, stoga, različite nivoe kvaliteta treba primeniti za pojedinačne zavarene spojeve u istom proizvodu ili komponenti

Trinivoa kvalitetasu dogovornoutvrđena kaoD,C i B tako da pokriju većinu praktičnih potreba i to[11]: o D – nizak nivo kvaliteta, o C – srednji nivo kvalitetai o B – visok nivo kvaliteta

Izbor nivoa kvaliteta za bilo koju primenu treba da uzme u obzir razmatranje projekta, naknadnu obradu, npr. nanošenje sloja, vrstu napona (npr statički ili dinamički), radne uslove (npr temperaturu, okolinu), i posledice loma. Ekonomski faktori su takođe važni i treba da obuhvate ne samo troškove zavarivanja već i inspekcije, ispitivanjai popravke

Iako ovaj internacionalni standard obuhvata tipove grešaka prikladne procesima elektrolučnog zavarivanja, treba da se razmotre samo oni koji se mogu primeniti na proces i namenu o kojima je reč

Greške se navode prema stvarnim dimenzijama, i njihovo otkrivanje i ocena mogu zahtevati korišćenje više od jedne metode ispitivanja bez razaranja Otkrivanje i merenje veličine grešakazavisno je odmetode inspekcije i obima ispitivanja određenog standardom primene ili ugovorom

Standard SRPS EN ISO 5817 ne obuhvata detalje za preporučene metode otkrivanja i merenja veličine, pa prema tome mora biti dopunjen zahtevima za kontrolu, inspekciju i ispitivanje. Treba uzeti u obzir da metode kontrole bez razaranja ne mogu da otkriju, odrede i izmere neke tipove grešaka. Granice grešaka su prikazane u SRPS EN ISO 5817, tabela 1.

Iako standard pokriva debljinu materijala od 3 do 63 mm, može biti upotrebljen i za spojeve manje i veće debljine

EN ISO 5817 daje preporuke o nivoima kvaliteta grešaka u elektrolučno zavarenim spojevima čelika Tri nivoa su data na takav način da omogućavaju primenu za širok raspon zavarenih proizvoda Ovi nivoi se odnose na kvalitet proizvoda, a ne na podobnost za upotrebu gotovog proizvoda. Standard EN ISO 5817 se primenjuje na: - nelegirane ilegirane čelike; - sledećeprocesezavarivanjainjihovepodprocese definisane u skladu sa ISO 4063:

✓ 11 ručno elektrolučnozavarivanjebezzaštite gasom;

✓ 12 zavarivanje pod praškom;

✓ 13 elektrolučno zavarivanje u zaštiti gasom;

✓ 14 elektrolučno zavarivanje u zaštiti gasom netopljivom elektrodom;

✓ 15 zavarivanjeplazmom. - ručne, mehaničke i automatske procese; - sve pozicije zavarivanja; - sučeone spojeve, ugaone spojeve i spojeve štapova; - materijale debljine između 3 i 63 mm

3 2 PUKOTINE

Mehanizam nastanka pukotina je raznovrstan i u određenim situacijama veoma složen, pa su pukotine među najčešće tretiranim greškama među teoretičarima i praktičarima. Pojava pukotina smanjuje nosivi presek zavarenog spoja i time značajno smanjuje njegovu čvrstoću. Pukotine takođe imaju tendenciju da se šire i predviđanje njihovog mogućeg širenja je veoma složeno i stoga se smatra najopasnijom greškom i generalno nije dozvoljeno. Pukotine se mogu klasifikovati prema mehanizmu nastanka u [11,13]:

I. Hladno, II. Toplo, III. Pukotinenastaletoplotnomobradomilinaknadnim zagrevanjem, IV. Pukotine nastale slojevitimililamelarnimodvajanjem.

Prema učestalosti u praksi hladnog zavarivanja najčešće su hladne i vruće pukotine. Tople pukotine nastaju na relativno visokim temperaturama tokom

hlađenja zavarenog spoja. Ove pukotine se mogu pojaviti po dužini u sredini vara, ali i u zoni uticaja toplote. Pojavljuju se u obliku kanala sa hrapavom i oksidovanom površinom, što čini boju površine preloma tamnom i stoga vidljivom golim okom.

Hladne pukotine nastaju kada se zavar ohladi na temperaturu ispod 300 ° C. Zovu se ,,kasni” jer se mogu pojaviti nekoliko sati nakon zavarivanja. U praksi se iz tog razloga metode ispitivanja bez razaranja na zavarenim konstrukcijama sprovode nakon 2448 sati. Hladne pukotine se mogu polagati uzdužno i poprečnonašavilinaprelazušavauosnovnimaterijal. Postoje tri glavna uzroka hladnih pukotina: - Sklonost materijala ka stvrdnjavanju - Postojanje zaostalih napona - Količina difuzionog vodonika 3 3 ŠUPLJINE

I POROZNOST

Poroznost u zavarenom spoju znači mesta ispunjena komprimovanim gasom. Poroznost nastaje tako što prilikom zavarivanja rastvorljivog gasa u rastopljenom metalu zavara raste, pa pritom dolazi do rastapanja vodonika i azota i kiseonika u kombinaciji sa ugljenikom. Tokom hlađenja rastopa ovi gasovi izlaze iz metala u obliku mehurića i ako je brzina evolucije gasa manja od brzine očvršćavanja metala ovi gasovim ostaju zarobljeniu zavaru. Šupljine mogu bitirazličitih veličina od onih oku nevidljivih pa do nekoliko milimetara, a osim u zavaru mogu nastati i na površini zavara. Poroznost zavara najopasnija je za dinamički opterećene konstrukcije jer s vremenom dolazi do povezivanja između pojedinih pora, naročito kada su jedna blizu druge, te stvaranja pukotine.

3 4 ŠUPLJINE I POROZNOST

Čvrste inkluzije, kao strano telo u metalu šava, mogu biti nemetali kao što su šljaka i prah, ili metali poput volframa ili metalnih jedinjenja na kojima vršimo zavarivanje. Zbog otežanog čišćenja šljake, posebno u dubokim žljebovima i oštrim uglovima, dolazi do nedovoljno čišćenja šljake između slojeva zavara, a to najčešće podstiče stvaranje slojeva šljake u šavu. Uticaj na čvrstoću zavarenog spoja zavisi od količine, oblika i veličine inkluzije. Generalno, koncentracije napona su povećane na mestima inkluzija, a čvrstoća zavarenog spoja je smanjena zbog nehomogenosti i smanjenog poprečnog preseka materijala šava.

4.0. ZAKLJUČAK

Razumevanje metoda ispitivanja bez razaranja IBR i njihova primena na zavarene spojeve ostvaruje očekivane ciljeve i ishode: A. Razumevanje principa i metoda IBR, prednosti i nedostaci u primeni na zavarene spojeve, B. Razumevanje i interpretacija standarda za kriterijume prihvatljivosti grešaka, C. Razumevanje principa interpretacije rezultata IBR, D. Izbor i projektovanje konfiguracije zavarenih spojeva radi primene metoda IBR, E. Razumevanje relevantnih aspekata sigurnosti/bezbednosti na radu,

F. Definisanje kvalifikacije osoblja koje sprovode IBR, G. Greške zavarenih spojeva, uzroci nastanka, sprečavanje i metode za otkrivanje.

Dakle, prema predstavljenim metodama može se razvrstati metode ispitivanja prema nameni dijagnosticiranja unutrašnjih, površinskih i podpovršinskih grešaka.

Može se zaključiti da postoji mnogo vrsta grešaka i razlika u performansama konstrukcije podstakao primenu nekoliko vrsta NDT metoda. Svaka NDT metoda ima svoje prednosti i nedostatke, pa njihovim pravilnim kombinovanjem smanjujemo ove nedostatke. Osigurati kvalitet proizvoda potrebno je izabrati optimalnu metodu IBR ili kombinaciju NTD metoda. U izbori i primeni IBR metoda zahteva iskustvo i znanje, stoga je neophodno da IBR metodu bira i propisuje licencirani inženjer zavarivanja, a sprovodi stručno osposobljeno osoblje kontrole kvaliteta.

Na osnovu predstavljenog u ovom radu jasno je da je IBR metoda jedna od vodećih aktivnosti ocene bez razaranja NDE

LITERATURA

[1] ASM Metals Handbook, Volume 6, Welding, Brazing and Soldering, 1993.

[2] AWS Committee on Methods of Inspection: Welding Inspection, American Welding Society, Miami, 1986.

[3] Geršić, T., Kvantifikacija pojačivačkog efekta olovnih folija kod industrijske računalne radiografije, Diplomski rad, Fakultet strojarstva i brodogradnje, Zagreb 2014.

[4] GSI SLV Duisburg International Welding Engineer

[5] Hrivnjak I, Zavarljivost čelika, Beograd, 1982

[6] IWE/IWT, Modul 4: proizvodnja i primenjeno inženjerstvo, Beograd, 2016.

[7] SRPS EN ISO 5817:2008

[8] KuharM.,Metodeispitivanjazavarenihspojeva bez razaranja i njihova primena u proiyvodnji trafokotlova, Završni rad, Sveučilište Sjever, Varaždin, 2016.

[9] Nikolić M., Greške u zavarenim spojevima izvedenim topljenjem, Zavarivač

[10] Prokić – Cvetković R., Popović O., Zavarivanje isrodnipostupci,Zavodzaudžbenike,Beograd, 2011

[11] Radosavljević Lj., Nikolić M., Greške u zavarenim spojevima i odlivcima, Radiografija, NI „Boris Kidrič“, Beograd, 1987.

[12] Radović A., Zavrljivost i ispitivanje zavarljivosti, Mehanika loma zavarenih spojeva, Tehnološko – Metalurški fakultet, Beograd, 1985.

[13] Živčić M., Pogreške u zavarenim spojevima, Zavarivajne, vol. 1, 2, 3, 1986.

[14] Z. Lukačević, Zavarivanje, Slavonski brod, 1998.

[15] https://www.superalati.rs/user/pomicnamerila/insize-merilo-za-zavarene-spojevein4835-1/66_3272_212511_1_0_0/item

MIKROBNI DIVERZITET KAO POKAZATELJ REMEDIJACIJE JALOVINE

Vera Karličić1 , Aleksandar Simić1 , Snežana Brajević1 , Igor Kljujev1 , Jelena Jovičić-Petrović1 , Vera Raičević1 , Blažo Lalević1

1

Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, 11080 Zemun, Srbija

Rezime

Eksploatacija rude, i pored koristi za ljudsko društvo, dovodi do pogoršanja kvaliteta životne sredine. Kao posledica eksploatacije, dolazi do deponovanja otpadnog materijala i stvaranja jalovina sa nepovoljnim fizičkim, hemijskim i biološkim osobinama. Imajući u vidu značaj mikroorganizama u oštećenim ekosistemima, cilj ovog rada bio je ispitivanje mikrobnog diverziteta jalovine. Na jednom delu jalovine izvršena je setva semena crvenog vijuka uz dodatak organskog i mineralnog đubriva (CVF), na drugom setva istog semena bez đubrenja (CV), dok je treći deo, bez setve i đubrenja, predstavljao kontrolu (KON). Mikrobni diverzitet ispitan je metodom agarnih ploča, pri čemu je određen ukupan broj bakterija, amonifikatora i gljiva, kao i prisustvo vrsta iz rodova Pseudomonas i Azotobacter. Dobijeni rezultati ukazuju na nizak ukupan broj bakterija, amonifikatora i gljiva, dok vrste iz rodova Pseudomonas i Azotobacter nisu detektovane. Slaba zastupljenost mikrobnih populacija je posledica niskog sadržaja hranljivih supstanci i visoke koncentracije teških metala. Đubrenje je uticalo na povećanje mikrobiološke aktivnosti, kao i na promenu odnosa fungalnih i bakterijskih populacija, što ukazuje na oporavak oštećenog ekosistema.

UVOD

Rudarstvo kao privredna delatnost datira još iz 4. milenijuma pre nove ere (Bruneel i sar., 2019). Ova privredna grana je od vitalnog značaja za mnoge države na planeti, a za neke predstavlja primarnu industrijsku delatnost (Mathe i Phiri, 2016). Međutim, mnoge privredne delatnosti se sve više susreću sa zahtevima u pogledu emisije CO2 isprečavanja globalnog zagrevanja (Bruneel i sar., 2019). Osim toga, ekstrakcija metala i metaloida prilikom eksploatacije ruda je praćena stvaranjem značajnih količina otpadnog materijala, kao što su stene, kamenac, jalovina, sediment, hemikalije koje se koriste za određene procese pri eksploataciji itd. (Hudson-Edwards, 2016). U narednim decenijama se očekuje da ekološki problemi budu još intenzivniji. Prema Valero i sar. (2018), u periodu 2025-2050. godine potražnja za sirovinama će se povećati za oko 30%. Dodatni problem predstavlja činjenica da se osnovni metali koji se koriste za industrijski i urbani razvoj (Levett i sar., 2021), kao što su gvožđe, olovo, nikl i cink, ne mogu zameniti ekonomičnijim alternativnim rešenjima. Henckens i sar. (2014) predviđaju da će zalihe ovih elemenata nestati u narednih 350 godina.

Eksploatacija ruda, usled stvaranja rudarskog otpada različitog hemijskog i mineraloškog sastava, dovodido različitih ekoloških problema, kao što su pojava kiselih drenažnihvoda(Nišić isar.,2019) ierozija (Bruneel i sar., 2019).

Procena oporavka - rehabilitacije rudarskih lokacija je značajna tema istraživanja na svetskom nivou (Aznar-Sanchez i sar., 2018). Poseban problem predstavljaju metali i metaloidi koji se ne mogu ukloniti, već se transformišu u manje štetne i/ili manje rastvorljive oblike, ili se procesom precipitacije uklanjaju iz

rastvora (Bolan i sar., 2014). S obzirom na velike količine otpada i potrebom za dužim tretmanima, konvencionalnetehnike(hemijskaprecipitacija,filtracija,„zamena“ zemljišta, solidifikacija itd.) su nedovoljno efikasne iekonomskineisplative, naročito za lokacije gde se eksploatiše ruda (Mendez i Maier, 2008; Bolan i sar., 2014;Kefeni i sar., 2017). Zbog toga, postupci remedijacije predstavljaju način, a istovremeno i izazov za rešavanje pomenutih problema, posebno za zemlje u razvoju (Simate i Ndlovu, 2014).

Na smanjenje intenziteta eolske erozije i sadržaja teških metala u jalovini pozitivan efekat ima fitoremedijacija koja podrazumeva setvu biljaka koje imaju sposobnost uspevanja na supstratima ovakvih karakteristika i u određenoj meri utiču na smanjenje sadržaja štetnih supstanci putem njihovog transporta, akumulacije i oslobađanja (Pusz i sar., 2021). Biljke koje poseduju tolerantnost na povećan sadržaj metala u podlozi utiču na imobilizaciju ovih elemenata i, pokrivajući površinu, utiču na oživljavanje degradiranih površina. Crveni vijuk (Festuca rubra) zahvaljujući slabim prohtevima u pogledu kvaliteta podloge i mogućnošću uspevanja na zemljištima sa povećanim sadržajem olova (Pb), cinka (Zn) i kadmijuma (Cd), potencijalno ima mogućnost korišćenja u ove svrhe (Gomez i sar., 2020). Kao posledica visokog sadržaja teških metala u podlozi, dolazi do njihove akumulacije u korenu crvenog vijuka u količinama koje su toksične za većinu biljnih vrsta (Andrejić i sar., 2022). Istraživanja ukazuju da sadržaj Cu, Cd, Ni, Pb, Zn u podzemnom delu vijuka može biti za 50-80% procenata veći u odnosu na nadzemni deo. Translokacioni koeficijent svih metala je manji od 1, što govori da crveni vijuk većinu usvojenih elemenata akumulira u korenu.

Iako su nevidljivi golim okom, mikroorganizmi su ključni faktor za život na Zemlji; oni preživljavaju

širok spektar fizičkih i hemijskih stresova, kolonizuju čak i najekstremnija staništa (Bruneel i sar., 2019) i imaju centralnu ulogu u biosferi (Gadd, 2010), jer učestvuju u kruženju organske materije i hranljivih supstanci, kao i metala i minerala (Whitman i sar., 1998; Madsen, 2011). Mikroorganizmi imaju važnu ulogu u redoks transformacijama metala i metaloida, procesima metilacije i demetilacije, formiranju organometalnih kompleksa, što utiče na mobilnost i toksičnost metala (Gadd, 2010). Oni su glavni učesnici remedijacije rudarskih lokacija, koje su, zbog loših uslova i nedostatka organske materije, nepogodne za razvoj biljnog pokrivača (Bruneel i sar., 2019). Zbog navedene uloge u ekosistemu, korišćenje mikrobnih populacija može dovesti do razvoja efikasnih, održivih i ekološki prihvatljivih tehnologija remedijacije zemljišta i jalovina koje nastaju kao posledica eksploatacije rude. U vezi sa prethodnim su i istraživanja koja potvrđuju da primena organskih i mineralnih đubriva deluje stimulativno na razvoj mikrobnih populacija (Nakhro i Dkhar, 2010) u ekosistemima gde se obavlja eksploatacija (Cao i sar., 2020).

U cilju ispitivanja mogućnosti remedijacije jalovine, neophodno je izvršiti karakterizaciju ispitivanog lokaliteta, odnosno definisati mikrobni diverzitet kao

potencijalni alat u revitalizaciji oštećenog ekosistema. Zbog toga je cilj ovog rada bio ispitivanje mikrobnog diverziteta jalovine i uticaja đubrenja na mikrobnu aktivnost jalovine.

MATERIJAL I METOD

Eksperimentjepostavljen naflotacionomjalovištu rudnika olova (Pb), bakra (Cu) i cinka (Zn) u aprilu 2021. godine po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja. Setva je izvršena po izohipsama sa međurednim rastojanjem od 50 cm. Površina svake individualne parcele iznosila je 5 m2. U ovim istraživanjima je korišćen crveni vijuk (Festuca rubra L.) K-14 iz Instituta za krmno bilje (Kruševac). Pri setvi, jedan deo eksperimentalne parcele je đubren mineralnim đubrivom NPK (20:20:20) u količini od 100 kg/ha i čvrstim organskim đubrivom na bazi pilećeg stajnjaka (CVF) u količini od 700 kg/ha (deklarisana formulacija NPK đubriva 4:4:4). Na drugom delu parcele izvršena je setva crvenog vijuka bez primene đubriva (CV). U kontroli (KON), nije primenjena ni setva ni đubrenje. Uzimanje uzoraka za mikrobiološke analize obavljeno je u oktobru 2021. godine.

Rezultati hemijskih analiza jalovine koja je korišćena u ovim istraživanjima prikazani su u tabeli 1. Tabela 1. Hemijske analize jalovine parametar jedinica vrednost parametar jedinica vrednost pH u H2O - 6,58 Organski C % 2,78 pH u KCl - 6,47 Pb mg/kg 1892 N % 0,002 Zn mg/kg 3544 P2O5 mg/100 g Ispod detekcionog limita Cu mg/kg 893 K2O mg/100 g 0,56 Cd mg/kg 7,33

Mikrobni diverzitet je određen metodom agarnih ploča na odgovarajućim hranljivim podlogama. Ukupan broj bakterija određen je na podlozi 0,1 x tripton sojin agar (TSA, Torlak, Srbija), ukupan broj amonifikatora na podlozi hranljivi agar (Torlak, Srbija), a broj gljiva na podlozi roze bengal streptomicin agar (Peper i sar., 1995). Prisustvo bakterija iz roda Pseudomonas spp. određeno je na podlozi Cetrimid agar (Himedia, Indija), dok je prisustvo slobodnih azotofiksatora iz roda Azotobacter sp. određeno metodom fertilnih kapi na podlozi Fjodorov agar (Anderson, 1965). Pre mikrobiološke analize, vlaga ispitivanih uzoraka je određena posle sušenja u sušnici (Binder, Nemačka) u trajanju od 2 h na temperaturi od 105˚C. Broj

mikroorganizama je izražen kroz jedinice za formiranje kolonija (CFU) po gramu suve jalovine.

REZULTATI I DISKUSIJA

Dobijeni rezultati ukazuju da je brojnost mikroorganizama u svim uzorcima niska (tabela 2) i da je povezana sa karakteristikama jalovine (poremećena struktura, loše fizičke osobine, prisustvo teških metala). Luo i sar. (2020) konstatuju da je brojnost mikroorganizama niska čak i nakon 20 godina od početka obnavljanja ekosistema. Prema istraživanjima koja su obavili Pascual i sar. (2000) i Harris (2003), mikroorganizmi su osetljivi indikatori destrukcije zemljišta i procesa njegovog obnavljanja.

Tabela 2. Mikrobni diverzitet u uzorcima jalovine uzorak ukupan broj bakterija ukupni amonifikatori gljive Pseudomonas sp. Azotobacter sp. CFU x 106/g CFU x 104/g

CVF 1,53 14,29 3,97 -CV 0,71 20,67 4,17 -KON 0,42 14,22 53,01 - -

Iz tabele 2 vidi se da je ukupan broj bakterija najveći u uzorku CVF, dok je broj amonifikatora najveći u uzorku CV. Brojnost gljiva je višestruko manja u kombinacijama sa đubrenjem u odnosu na kontrolu. Zhen i sar. (2014) su ispitivali uticaj različitih vrsta

đubriva na brojnost mikrobnih populacija i ustanovili da je primena organskih đubriva uticala na povećanje broja mikroorganizama u odnosu na mineralna ili mikrobiološka đubriva. Isti autori su detektovali različit uticaj ispitivanih vrsta đubriva na populaciju gljiva.

Odnos gljiva i ukupnog broja bakterija varira u ispitivanim uzorcima i kreće se od 0,03 u uzorku CVF do 1,26 u kontrolnom uzorku. Six i sar. (2006) ukazuju da se lokacije sa visokom brojnošću gljiva u odnosu na brojnost bakterija odlikuju malom količinom rastvorljivih oblika azota i fosfora i lošim uslovima za apsorpciju ovih elemenata. Zbog toga je neophodno obezbediti visoke količine efikasnih suplemenata koji će normalizovati priliv hranljivih supstanci. Dodavanje đubrivauticalojenasmanjenjeodnosafungalnihibakterijskih populacija; u đubrivima su prisutne hranljive supstancepristupačnezaishranumikroorganizama,pri čemu se bakterije odlikuju znatno izraženijim rastom u odnosu na gljive, što doprinosi smanjenju navedenog odnosa. Vrste iz rodova Pseudomonas sp. i Azotobacter sp. nisu detektovane u ovim istraživanjima. Verma i Verma (2019) su ispitivali rizosferno zemljište na područjurudnikagvožđaiustanovilikompletnoodsustvo vrsta iz rodova Rhizobium, Azospirillum, Azotobacter i Pseudomonas. Niska brojnost i odsustvo vrsta iz rodova Pseudomonas i Azotobacter može se povezati sa malom količinom ukupnog azota i pristupačnih oblika fosfora i kalijuma. Gilliam i sar. (2011) ukazuju da pristupačnost hranljivih supstanci može imati uticaj na mikrobnirastiaktivnost. Ograničenja u ishranikoja su vezana za smanjenje pristupačnostifosfora mogu da utiču na sastav mikrobnih zajednica u poremećenim supstratima (Cruz i sar., 2009).

Iz tabele 1 jasno se vidi da je koncentracija teških metala visoka. Iako neki mikroorganizmi imaju mehanizme „odbrane“ od delovanja teških metala (Valls i sar., 2000; Adams i sar., 2004), oni kod većine vrsta narušavaju strukturu enzima, proteina (Aljerf i Almasri, 2018) i DNK (Jadoon i Malik, 2017), što se odražava na njihovu aktivnost. Niska brojnost mikroorganizama može biti i posledica ne samo prisustva, već i koncentracije teških metala. Prema holandskom standardu (Dutch Sediment Quality Standards, 2000), koncentracija Pb je skoro 4 puta veća od one koja zahteva interventne mere, Zn skoro 5 puta veća, a Cu oko 4,5 puta veća. Syed isar. (2021) su ustanoviliinhibitorno delovanje različitih koncentracija Cr, Cd, Ni i Pb na brojnost mikroorganizama, što je potvrđeno i u ovim istraživanjima.

ZAKLJUČAK

Dobijeni rezultati ukazuju da je brojnost mikroorganizama bila niska u svim uzorcima. Visoke koncentracije teških metala pokazale su inhibitorni uticaj na mikrobne populacije. Đubrenje je uticalo na povećanje mikrobiološke aktivnosti, kao i na promenu odnosa fungalnih ibakterijskih populacija, što ukazuje na oporavakporemećenogekosistema.Dalja istraživanjabiće fokusirana na poboljšanje karakteristika poremećenog supstrata i definisanje sezonske dinamike brojnosti mikroorganizama i enzimsku aktivnost zemljišta kao parametara opšte biološke aktivnosti supstrata.

ZAHVALNICA

Ovaj rad je rezultat istraživanja u okviru "Ugovora o realizaciji i finansiranju naučnoistraživačkog rada u 2022. godini između Poljoprivrednog fakulteta u Beo-

gradu iMinistarstva prosvete, nauke itehnološkog razvoja Republike Srbije, evidencioni broj ugovora: 45103-68/2022-14/200116".

Literatura

Adams MW, Aveling R, Brockington D, Dickson B, Elliott J, Hutton J, Roe D, Vira B, Wolmer W (2004). Biodiversity conservation and the eradication of poverty. Science 306(5699), 1146-1149.

Aljerf L, Al Masri N (2018). A gateway to metal resistance: bacterial response to heavy metal toxicity in the biological environment. Annals of Advances in Chemistry 2, 032-044.

Anderson GR (1965). Ecology of Azotobacter in soil of the Palouse region: I. Occurrence. Soil Science 86, 57-65.

Andrejić G, Brajević S, Simić A, Dželetović Ž, Aleksić U, Sokolović D (2022). Accumulation of heavy metals in root and shoot of red fescue grown at the flotation tailings dump. Book of proceedings XI International Symposium on Agricultural Sciences AgroReS 2022, Trebinje 26-28 May 2022, 64-72.

Aznar-Sanchez J, García-Gómez J, Velasco-Muñoz J, Carretero-Gómez A (2018). Mining waste and its sustainable management: advances in worldwide research. Minerals 8(7), 284.

Bolan N, Kunhikrishnan A, Thangarajan R, Kumpiene J, Park J, Makino T, Kirkham MB, Scheckel K (2014). Remediation of heavy metal(loid)s contaminated soils–to mobilize or to immobilize? Journal of Hazardous Materials 266, 141-166.

Bruneel O, Mghazli N, Sbabou L, Héry M, Casiot C, Filali-Maltouf A (2019). Role of microorganisms in rehabilitation of mining sites, focus on Sub Saharan African countries. Journal of Geochemical Exploration 205, 106327.

Cao Y, Zhou B, Wang X, Meng H, Zhang J, Li L, Hong J (2020). Different fertilizationtreatments in coal miningaffectedsoilschangebacterialpopulationsandenablesoil reclamation. Annals of Microbiology 70:47.

Cruz AF, Hamel C, Hanson K, Selles F, Zentner RP (2009). Thirty-seven years of soil nitrogen and phosphorusfertilitymanagementshapesthestructureandfunction of the soil microbial community in a Brown Chernozem. Plant and Soil 315, 173-184.

Dutch Sediment Quality Standards (2000). Dutch target and intervention values. Ministry of housing, spatial planningand environment.Directorate – general for environmental protection. The Netherlands.

Gadd GM (2010). Metals, minerals and microbes: geomicrobiology and bioremediation. Microbiology 156(3), 609-643.

Gilliam FS, McCulley RL, Nelson JA (2011). Spatial variability in soil microbial communities in a nitrogensaturated hardwood forest watershed. Soil Science Society of America Journal 75, 280-286.

Gomez J, Garcia S, Esteban E, Zornoza P, Carpena R (2020). The role of root organic acids in the tolerance of Festuca rubra to zinc, lead and cadmium. Toxicological and Environmental Chemistry; 102(7-8), 399-414.

Harris JA (2003). Measurements of the soil microbial community for estimating the success of restoration. European Journal of Soil Science 54, 801-808.

Henckens M, Driessen P, Worrell E (2014). Metal scarcity and sustainability, analyzing the necessity to reduce

the extraction of scarce metals. Resources, Conservation and Recycling 93, 1-8.

Hudson-Edwards K (2016). Tackling mine wastes. Science 352(6283), 288-290.

Jadoon S, Malik A (2017). DNA damage by heavy metals in animals and human beings: an overview. Biochemistry and Pharmacology 6, 1-8.

Kefeni KK, Msagati TAM, Mamba BB (2017). Acid mine drainage: prevention, treatment options, and resource recovery: a review. Journal of Cleaner Production 151, 475-493.

LevettA,GleesonSA,KallmeyerJ(2021).Fromexploration to remediation: A microbial perspective for innovation in mining. Earth-Science reviews, 216, 103563.

Luo Z, Ma J, Chen F, Li X, Zhang Q, Yang Y (2020). Adaptive development of soil bacterial communities to ecological processes caused by mining activities in the Loess Plateau, China. Microorganisms 8(4), 477.

Madsen EL (2011). Microorganisms and their roles in fundamental biogeochemical cycles. Current Opinion in Biotechnology 22(3), 456-464.

Mathe M, Phiri A (2016). The impact of mining on the environment in Gwanda district Zimbabwe: a case study of Blanket Mine. Imperial Journal of Interdisciplinary Research, 2(5).

Mendez MO, Maier RM (2008). Phytoremediation of mine tailings in temperate and arid environments. ReviewsinEnvironmentalScienceandBio/technology7(1), 47-59.

Nakhro N, Dkhar MS (2010). Impact of organic and inorganic fertilizers on microbial populations and biomass carbon in paddy field soil. Journal of Agronomy 9, 102-110.

Nišić DD, Cvjetić AS, Knežević DN (2019). Rudarski otpad. Tehnika-Rudarstvo, Geologija i Metalurgija 70, 47-55.

Pascual J, Garcia C, Hernandez T, Moreno J, Ros M (2000). Soil microbial activity as a biomarker of degradation and remediation processes. Soil Biology and Biochemistry 32, 1877-1883.

Peper IL, Gerba CP, Brendencke JW (1995). EnvironmentalMicrobiology.AcademicPress,SanDiego,11-33.

Pusz A, Wisniewska M, Rosalski D (2021). Assessment of the accumulation abillity of Festuca rubra L. and Alyssium saxatile L. tested on soils contaminated with Zn, Cd, Ni, Pb, Cr and Cu. Resources 10(5), 46.

Simate GS, Ndlovu S (2014). Acid mine drainage: challenges and opportunities. Journal of Environmental Chemical Engineering 2(3), 1785-1803.

Six J, Frey SD, Thiet RK, Batten KM (2006). Bacterial and fungal contributions to carbon sequestration in agroecosystems. Soil Science Society of America Journal 70, 555-569.

Syed A, Zeyad MT, Shahid M, Elgorban AM, Alkhulaifi MM, Ansari IA (2021). Heavy metals induced modulations in growth, physiology, cellular viability, and biofilm formation of an identified bacterial isolate. ACS Omega 6, 25076-25088.

Valero A, Valero A, Calvo G, Ortego A, Ascaso S, Palacios JL (2018). Global material requirements for the energy transition. An exergy flow analysis of decarbonisation pathways Energy 159, 1175-1184.

Valls M, Atrian S, de Lorenzo V, Fernandez H, Luis A (2000). Engeneering a mouse metallothionein on the cell

surface of Ralstonia eutropha CH34 for immobilization of heavy metals in soil. Nature Biotechnology 18(6), 661665.

Verma P, Verma RK (2019). Succession of culturable microbes on rhizosphere soil of iron ore mined overburden dump in Dalli Rajhara, Durg, Chhattisgarh, India. Plant Archives 19(1), 1179-1189.

Whitman WB, Coleman DC, Wiebe WJ (1998). Prokaryotes: the unseen majority. Proceedings of the National Academy of Sciences 95(12), 6578-6583.

Zhen Z, Liu H, Wang N, Guo L, Meng J, Ding N, Wu G, Jiang G (2014). Effects ofmanure compost application on soil microbial community diversity and soil microenvironments in a temperate cropland in China. PLoS ONE 9(10), e108555.

ОРГАНСКЕ ПШЕНИЦЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ1 Јелена Голијан-Пантовић* , Бојан Димитријевић* , Стефан Горданић** *Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Немањина 6, 11080 Београд-Земун **Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“,Тадеуша Кошћушка 1,11000 Београд Сажетак Органска пољопривреда, као систем одрживе пољопривредне производње, омогућава производњу здравствено безбедних, сертификованих намирница, не реметећи животну средину и здравље биљака, животиња и људи. На глобалном нивоу, површине под органском биљном производњом перманентно се увећавају, заузимајући 74,9 милиона хектара у 2020. години, односно, 1,6% укупног пољопривредног земљишта. У Србији, у 2020. години органска биљна производња одвијала се на површини од 20.970,75 ha, од чега највећи удео имају површине под органским воћарским засадима (5.294,84 ha) и житом (3.623,15 ha). У органској производњи жита примарно место заузима пшеница, са највећим уделом производних површина (1.436,51 ha, тј. 40%). У овом раду су приказане промене у површинама под органском пшеницом у Србији, за период од 2011. до 2020. године, на основу података Министарства пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије. Примењен је метод истраживања за столом. Производња органске пшенице у периоду од 2011. до 2020. године имала је знатне варијације. Највећа производња забележена је 2019. године, када су површине износиле 2.264,95 ha. Регионална дистрибуција органске производње пшенице у Србији веома је разнолика Највеће површине налазе се у региону Војводине (1.800,49 ha), коју следе Јужна и Источна Србија са 425,56 ha. Кључне речи: органска производња, жито, пшеница, површине, региони. Увод

биљна производња у Србији се одвијала на површини од 20.970,75 ha, oд чега се у органском статусу налази 12.004,47 ha, а у периоду конверзије 8.966,28 ha. Обрадива површина заузима 17.453,31 ha, док 3.517,44 одлази на ливаде и пашњаке (Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, 2022). На глобалном нивоу, у 2020. години, органска производња заузимала је преко 74,9 милиона хектара органског пољопривредног земљишта, укључујући и период конверзије. Односно, 1,6% светског пољопривредног земљишта у 2020. години било је органско. Taкође, према задњим подацима у 2020. години, региони са највећим површинама органског пољопривредног земљишта у свету су Океанија (35,9 милиона хектара – скоро половина светског органског пољопривредног земљишта) и Европа (17,1 милион хектара, 23%). Латинска Америка је имала 9,9 милиона хектара (13,3%), затим Азија (6,1 милион хектара, 8,2%), Северна Америка (3,7милиона хектара,5,0%) иАфрика (2,1милион хектара, 2,8%). Највеће површине под органским пољопривредним земљиштем налазе се у Аустралији (35,7 милиона хектара), а затим следе Аргентина(4,5милионахектара)иУругвај(2,7милиона хектара). Обрадиво земљиште је са више од 13,1 милионa хектара чинило 18% органског пољопривредног земљишта (повећање од 1% у односу на 2019. годину). Највећи удео земљишта коришћен је за производњу жита, укључујући

У мноштву дефиниција појма органске пољопривреде, као најшире прихваћена је дефиниција Lampkin & Padel (1994), који дефинишу органску пољопривреду као филозофију и такав начин производње чији је циљ стварање интегрисане, хумане, економски одрживе пољопривреде, која штити животну средину, максимизира искоришћење обновљивих ресурса произведених на самом газдинству и система управљања еколошким и биолошким процесима у сврху добијања прихватљивог приноса, као и обезбеђења одговарајућегнивоаповраћајаангажованогљудскогкапитала и средстава производње (Mijatović et al., 2018). Oсновни циљ система oрганске пољопривреде је одрживи систем, који укључује економску, социјалну и природну одрживост. Она има за циљ да произведе храну која је безбедна за људско здравље, а да при томе обезбеђује заштиту и обнављање природних ресурса; односно, заснована је на локалним инпутима, што значи да је употреба минералних ђубрива и пестицида смањена (Birovljev, 2014). Систем органске пољопривредне производње може бити стратешки, као вид равоја малих пољопривредних произвођача који преовлађују. Површине под органском биљном производњом у Србији бележе раст последњих година, али њихово учешће у укупним пољопривредним површинама је и даље релативно мало (до 0,5%) (Mijatović et al., 2018). У 2020. години органска 1 Овај рад је настао као резултат једног дела истраживања у оквиру „Уговора о реализацији и финансирању научноистраживачког рада у 2022. години, између Пољопривредног факултета Универзитета у Београду и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Република Србија“, евиденциони број уговора: 451-03-68/2022-14/200116.

пиринач, а затим су следили крмно биље, уљарице, махунарке и текстилне културе. Пшеничним хлебом храни се преко 70% светског становништва. Хемијски састав зрна, који чине есенцијалне аминокиселине, скроб, шећери, целулоза, масти, витамини и минералне материје, доприносе изузетно великом значају пшенице у систему „здраве“ исхране (Влаховић & Ужар, 2021). Услед све већег значаја коришћења интегралних производа у исхрани, поред доброг усева у плодореду и плодосмени, пшеница је постала све профитабилнијестрножитоусистемуорганскепољопривреде (Настић, 2014). Хлебна пшеница узгаја се уразнимплодоредимаи пољопривредним системима. У органској производњи највећи проблем који за последицу има дрстично смањење приноса представљају корови и недостатак азота (Влаховић & Ужар, 2021). Пшеница у систему органске пољопривреде се, за разлику од конвенционалне, производи узатвореном системубазирајући се углавном на техникама управљања, биолошким процесима и обновљивим изворима (McCoy, 2002). Циљ овог рада био је да прикаже стање површина под органском производњом пшенице у Србији, као доманантне врсте жита, за период од 2011. до 2020. године, од када датирају подаци о органској производњи Министарства пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије. Извори података и методе рада У овом раду је примењен метод истраживања за столом (desk research). Прегледом доступних литературнихизворакојисебаветематикоморганске пољопривреде, као и података Министарства пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије, у раду је анализирана и графички приказана (применом Microsoft Excell 2010 програма) промена површина под органском пшеницом, као доминантне врсте жита у Србији. Анализиран је

период од 2011. до 2020. године, јер први званични подаци о производним површинама за сектор органске биљне производње у Србији датирају из 2011. године. Резултати и дискусија

Да сектор органске биљне производње у Србији бележи стални раст може да се види на графикону 1. Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије (2022), органска биљна производња у Србији у 2020. години одвијала се на површини од 20.970,75 hа, што је троструко увећање површина у односу на 2011. годину (за 14.635,61 hа).

Од 2017. године производња жита доживела је пад за 945,62 ha, при чему је производња органског воћа заузела примат све до данашњих дана (у 2020. години жито 3.623,15 ha, воће 5.294,84 ha) (Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, 2022). Према наводима Голијан и Живановић (2017) ланчани индекс жита у 2014. години био је 124,4%, што указује на повећање органске производње жита за 24,4% у односу на 2013. годину. Такође, према истим подацима, производња жита је била за 50,4% већа у односу на 2015. годину. Када је у питању органска производња жита, доминантну улогу има пшеница, са површином од 1.436,51 ha у 2020. години. Према задњим подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије (2022) за 2020. годину (Taбела 1), на другом месту према засејаним површинама налази се органска производња ражи 585,68 ha, а затим следе кукуруз силажни са 319,01 ha, овас са 306,66 ha, кукуруз са 294,49 ha, јечам са 258,30 ha, пшеница спелта са 256,14 ha, нешто мању површину заузима тритикале са 100,78 ha, док хељда са 13,41 ha и просо са 3,65 ha заузимају најмање површине. Графикон 1.

2. Расподела органске биљне производње у Србији у периоду од 2011. до 2020. године (ha)

8000

6000

4000

2000

0

2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020.

ha жито индустријско биље поврће крмно биље воће лековито и ароматично биље

Извор: Аутори на основу података Министарства пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије У табели 1. видимо да је у периоду од 2011. до 2020. године производња органске пшенице веома варирала. Почевши са 137,64 hа у 2011. години, површине су десетоструко увећане до 2015. године (1.394,82 ha), a у односу на 2016. годину повећане

су петнаест пута. Највећа производња органске пшенице забележена је 2019. године – 2.264,95 ha, да би следеће 2020. године уследио пад производње за 828,44 ha. Табела 1. Површине под органском производњом жита у Србији у периоду од 2011. до 2020. године (ha) Биљна врста 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 јечам 373,11 246,24 372,60 22,68 169,68 432,60 416,73 445,24 293,99 258,30 кукуруз 115,28 1233,33 964,93 822,00 1912,36 984,66 698,00 447,99 481,61 294,49 кукуруз силажни 469,92 7,19 309,70 599,69 283,84 317,24 257,89 406,95 323,50 319,01 овас 33,34 12,61 88,30 65,24 49,80 167,27 140,04 237,49 288,24 306,66

просо 1,37 5,10 1,80 13,37 7,79 3,88 7,69 5,93 3,28 3,65 пшеница 137,54 587,06 268,44 1097,90 1394,82 2137,27 1347,56 1513,71 2264,95 1436,51 пшеница спелта 6,99 38,03 58,80 78,38 175,93 157.88 289,88 221,91 299,05 256,14 раж 29,88 22,73 59,29 22,54 11,40 236,02 343,00 223,17 653,28 585,68 тритикале 18,76 59,04 142,81 93,54 147,14 94,38 118,80 78,35 145,37 100,78 хељда 14,87 57,29 6,76 12,26 99,18 76,13 42,12 32,85 19,15 13,41 Извор: Аутори на основу података Министарства пољопривреде изаштите животне средине Републике Србије На почетку посматраног десетогодишњег периода, пшеница је по учешћу у површинама под житима била најпре на трећем месту 2011. године (11,36%), односно четвртом, 2013. године (11,81%), после кукуруза и јечма. На другом месту, после кукуруза, налазила се 2012, са учешћем од 23,27%, и 2015. године, са 32,80%. Међутим, у већем броју година анализираног периода, пшеница је била на првом месту по учешћу у површинама под житима, са око четрдесетак процената (Графикон 3). Први пут је достигла прво место 2014. године (38,83%), које је задржала у свим годинама друге половине посматраног периода, 2016 - 2020 године,при чему је у пар годинањено учешће било чак и близу половине укупних површина под житом, и то 2016. (46,39%) и 2019. године (47,30%). Регионалнадистрибуцијаорганскепроизводње пшенице у Србији у периоду од 2011. до 2019. године указује на велика варирања производних површина, што се може видети на графикону 4. (Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, 2022). Највеће површине налазе се у региону Војводине (1.800,49 ha), а затим следи Јужна и Источна

Србија са 425,56 ha, док се најмање површине под органском производњом пшенице налазе на подручју Града Београда. У Војводини, најмања производња органске пшенице одвијала се у 2011. години, са уделом од 58,53 ha, да би за годину дана површине биле увећане седам пута (454,57 ha у 2012. години). Након тога, у 2013. години производња је доживела драстичан пад на свега 22,996 ha, а након тога, у 2014. години површине су увећане 47 пута (1.081,4 ha). Највећа производња органске пшенице забележена је 2019. године, на површини од 1.800,49 ha (Графикон 4.) (Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, 2022). У региону Јужне и Источне Србије, производњаорганске пшеницевеомајеварирала.Наиме, са почетних 78,05 ha у 2011. години, површине су смањене на 11,43 ha у 2014. години, што је најмања површиназа посматрани период.Након тога, површине су се увећавале, достижући максимум од 554,78 ha у 2018. години, што се може видети на графикону 4. (Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, 2022).

4500

4000

3500

3000

2500

2000

1500

1000

500

0

5000 2011. 2012. 2012. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. Пшеница (ha) Жито (ha)

затим у Азији (21%) и Северној Америци (9%). Од тога је већина коришћена за производњу жита (укључујући пиринач, 5,1 милион хектара), a затим за зелену сточну храну (3,2 милиона хектара) и уљарице (1,8 милиона хектара) (Willer et al., 2022). У 2020. години, скоро 5,1 милиона хектара или 0,7% укупних површина под житом било је у сектору органске пољопривреде. Oд тога, највеће

површине заузима органска пшеница, са уделом од 30,88% (Графикон 5), док је кукуруз са 14,85% на другом месту, а пиринач са 12,25% на трећој позицији. Сагледавајући расподелу површина под органским житом, Европа је континент са највећим површинама (3.027.517 ha), a затим следе Азија са 1.299.939 ha, Северна Америка са 542.879 ha, Латинска Америка са 159.516 ha, Океанија са 41.293 ha и на крају Африка са 17.359 ha. Земље са највећим површинама под органском производњом

жита су Кина са 1.053.000 ha, Немачка са 376.000 ha, Француска са 371.710 ha, Италија са 330.284 ha, САД са 290.256 ha, Канада са 252.623 ha, Шпанија са 216.625 ha, Русија са 211.157 ha, Украјина са

192.149 ha, Пољска са 154.984 ha, Румунија са 134.163 ha, Тајланд са 132.816 ha, Аустрија са 132.450 ha, Шведска са 126.776 ha и Литванија са 107.136 ha (Willer et al., 2022). Графикон 5. Расподела површина под органским житом у свету према врстама

Извор: https://statistics.fibl.org/visualisation.html

Велики део органског обрадивог земљишта у Европи (8,1 милион хектара у Европи и 6,7 милиона у Европској унији) користи се за производњу жита и крмног биља, што чини око две трећине органских обрадивих површина. Уљарице и жита су забележиле највећи пораст производних површина; oд 2019. до 2020. и у периоду oд 2011. до 2020. године, највећи пораст је забележен код уљарица. Жита су била највећа група усева у Европи, са 3 милиона хектара, односно 2,4% површине жита у Европи. У Европској унији они су били друга највећа група, са 2,4 милиона хектара или 4,7% укупне површине жита. Пшеница је најважније жито са укупно 1,1 милион хектара. Земље са највећим површинама под органском производњом жита су Немачка, Француска и Италија (укључујући велике површине дурум пшенице). Највећи органски удео у укупној површини жита забележен је у Аустрији (17,4%), Естонији (14,4%) и Шведској (12,9%). Изван Европске уније, Руска Федерација и Украјина су главни произвођачи житарица (Willer et al., 2022; www.organic-world.net)

Пшеница је најзначајније жито у исхрани већине европских земаља и Индије, а пиринач водеће жито у Кини, Јапану, југоисточној Азији, Бангладешу, Пакистану, Бразилу, Мијанмару, Вијетнаму и САД (Влаховић & Ужар, 2021). Органско жито је главна увозна група производа из Украјине, органско воће и поврће је главна група из Турске, а органски шећер је главни извозни производ из Бразила и Колумбије. Количина органске пшенице у ЕУ, која је била у првих десет органских производа увезених у 2019. години, нагло је опала за 34% у 2020.(0,09милионатонау2020.упоређењуса0,13 милиона тона у годину раније) (Willer et al., 2022; www.organic-world.net). Очекује се да ће глобално тржиште органских житарица расти по стопи од

9,2% у временском раздобљу од 2018-2026. године (Влаховић & Ужар, 2021). ШтосетичеЕУ,близу40%увезенихорганских производа односи се на категорије ратарских производа или њихових деривата (1,1 милион тона). Половину овога чине уљарице, погаче и биљна уља, а највећа категорија су погаче (углавном сојина сачма). Још 0,3 милиона тона чине пиринач, кукуруз, пшеница и брашно. Преосталих 20% је шећер (0,23 милиона тона). Увоз органских уљарица и деривата смањен је за око 11% у 2020. години, углавном због мањих количина сојине сачме и семена сунцокрета. Код жита, органски увоз је показао још већи пад (-23%), што је посебно било приметно код кукуруза и пшенице. Пад увоза уљних погача у 2020. години изазван је наглим смањењем увоза из Кине (-47%), која је главни добављач. Слично томе, увоз кукуруза и пшенице је значајно опао због значајног смањења обима из Украјине (-44%) и Казахстана (-96%) (Willer et al., 2022; www.organic-world.net) Извоз органских производа значајно расте у Србији, у просеку за око 28% годишње. Близу 90% производа из органског сектора се извози, услед чињенице да је потрошња органске хране у Србији мала, свега око два евра по глави становника годишње. Вредност извоза у 2002. години била је мање од милион евра, а прошле године је износила 37 милиона евра (bif.rs). Децембра 2021. године, Потпредседник Владе Републике Србије и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић је изјавио да ће органска производња у Србији први пут имати извоз већи од 40 милиона евра, што је za скоро девет пута више него деценију пре, када је износио 4,5 милиона евра (https://www.srbija.gov.rs/vest/596377/izvozorganskih-proizvoda-prvi-put-veci-od-40-milionaevra.php)

У

Србији, најзначајнија група производа по вредности оствареног извоза су производи од воћа, који у структури укупног извоза доминирају са 97%, док производи од поврћа и жита имају мало учешће. Најзначајнији производи који учествују у структури извоза су: замрзнута малина (вредност извоза износи 15,9 милиона евра, tj. 58%), замрзнута купина (са 2,7 милиона евра, tj. 10%) и концентрат јабуке са 2,3 милиона евра (8,5%) (Влаховић & Ужар, 2021). Структуру извоза жита чини искључиво органска пшеница сa 10.000 kg, у вредности 6.500 €. Kao једини органски производ од жита у извозу наводе се галете у количини од 34.423,90 kg, у вредности од 74.120,96 € (Управа царина, 2020). Закључак У раду је анализирана промена површина под органском пшеницом, као доминантне врсте жита у Србији. Анализиран је период од 2011. до 2020. године, јер први званични подаци Министарства пољопривреде и заштите животне средине РепубликеСрбијеопроизводнимповршинамазасектор органске биљне производње у Србији датирају из 2011. године. Сектор органске биљне производње у Србији бележи стални раст. Органска биљна производња у Србији у 2020. години одвијала се на површини од 20.970,75 hа, што је троструко увећање површина у односу на 2011. годину (за 14.635,61 hа). У периоду од 2011. до 2016. године у сектору органске биљне производње највеће површине заузимало је жито, при чему су се површине перманентно увећавале. Од 2017. године производња жита доживела је пад за 945,62 ha, при чему је производња органског воћа заузела примат све до данашњих дана (у 2020. години жито 3.623,15 ha, воће 5.294,84 ha).

Када је у питању органска производња жита, доминантну улогу има пшеница, са површином од 1.436,51 ha у 2020. години. У периоду од 2011. до 2020. године производња органске пшенице је веомаварирала.Почевшиса137,64hау2011.години, површине су десетоструко увећане до 2015. године (1.394,82 ha), a у односу на 2016. годину повећане су петнаест пута. Највећа производња органске пшенице забележена је 2019. године – 2.264,95 ha. У већем броју година анализираног периода, пшеница је била на првом месту по учешћу у површинама поджитима, саокочетрдесетак процената. Први пут је достигла прво место 2014. године (38,83%), које је задржала у свим годинама друге половине посматраног периода, 2016 - 2020 године, при чему је у пар година њено учешће било чак и близу половине укупних површина под житом, и то 2016. (46,39%) и 2019. године (47,30%). Регионалнадистрибуцијаорганскепроизводње пшенице у Србији, у анализираном периоду указује на велика варирања производних површина. Највеће површине налазе се у региону Војводине (1.800,49 ha), а ког следи Јужна и Источна Србија са 425,56 ha, док се најмање површине под овом културом налазе на подручју Града Београда.

У структури укупног извоза органских производа, повредности,жита имајувеомамалоучешће. У 2020. години, од жита, извозила се само органска пшеница, у количини од свега 10 t, у вредности од 6.500 €. Kao једини органски производ од жита у извозунаводесегалетеуколичиниод34.423,90kg, у вредности од 74.120,96 €. Литература

1. Birovljev J. (2014): Multifunkcionalna poljoprivredakaoosnovazarazvojagrarneindustrijeuAPVojvodini u: Adžić S. i sar. (2014): Performanse i razvojnemogućnostiagrarneindustrijeuAPvojvodini, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 91-131.

2. bif.rs: https://bif.rs/2021/12/izvoz-organskihproizvoda-zamrznuto-iz-srbije/ Приступ 27.3.2022.

3. Golijan J., Živanović LJ. (2017): Površine pod organskom proizvodnjom žita u Srbiji. Agroekonomika 46 (73): 1-10.

4. https://statistics.fibl.org/visualisation.html Приступ 25.3.2022

5. Lampkin N., Padel S. (1994): The Economics of Organic Farming, an International Perspective, CAB International, London.

6. McCoy S. (2002): Organic wheat: a production guide. Department of Agriculture and Food, Western Australia, Perth. Bulletin 4519.

7. MiljatovićA.,Tomaš-SiminaM.,VukojeV.(2018): Ekonomičnost proizvodnje žitarica u organskom sistemu gajenja. Letopis naučnih radova, 42 (2), 4957.

8. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије (2022). http://www.minpolj.gov.rs/organska/?script=lat Приступ 20.3.2022.

9. Настић В. (2014.): Органска производња пшенице, доступно на https://agronomija.rs/2014/organska-proizvodnjapsenice/

10.Управа царина (2020): ИЗВОЗ ОРГАНСКИХ ПРОИЗВОДА У 2018. ГОДИНИ - ПО ВРСТИ ПРОИЗВОДА Подаци Управе царина. http://www.dnrl.minpolj.gov.rs/download/organska /2018/7%20Organska%20proizvodnja%20u%20Sr biji/Izvoz%202018%20po%20vrsti%20proizvoda. pdf

11.Влаховић Б., Ужар Д. (2021): Тржиште органских пољопривредно-прехрамбених производа. Универзитет у Новом Саду Пољопривредни факултет Нови Сад, 2021.

12.www.organic-world.net: https://www.organicworld.net/yearbook/yearbook-2022/yearbook2022-key-data.html Приступ 27.3.2022

13.https://www.srbija.gov.rs/vest/596377/izvozorganskih-proizvoda-prvi-put-veci-od-40-milionaevra.php Приступ 27.3.2022.

14. Willer H., Trávníček J., Meier C., Schlatter B. (2022): The World of Organic Agriculture Statistics and Emerging Trends 2022. Research Institute of Organic Agriculture FiBL, IFOAM – Organics International.

Стефан Горданић1 , Драгоја Радановић1 , Татјана Марковић1 , Јелена Голијан2 , Снежана Мрђан1 1 Институт за проучавање лековитог биља "Др Јосиф Панчић", Београд, Република Србија 2Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду, Београд, Република Србија Резиме Сремуш (Allium ursinum) у народу је врло познат као лековита, ароматична и зачинска биљна врста где као таква има велику примену у кулинарству и медицини. Потребе за овом лековитом биљном сировином претежно се задовољавају њеним сакупљањем из самониклих популација. У покушају да се испита могућност гајења сремуша вегетативним начином размножавања и са тиме испита могућност производње одговарајуће количине ове биљне сировине спроведен је вишегодишњи огледни експеримент на приватном поседу у Мачванском округу. Циљ овог истраживања био да се утврди могућности узгајања сремуша вегетативним начином размножавања. Према томе, на подручју Мачванског региона постављен је монофакторијални, вишегодишњи оглед при чему је утврђиван број изниклих биљака а уједно је вршена оцена њихове продуктивности анализом морфолошких параметара током вегетације у 2021. и 2022. години. У односу на број посађених луковица у третманима током вегетације 2021. године израсло је 92,5%, биљака док се у 2022. години захваљујући генеративном начину размножавања број изниклих биљака био знатно повећао 195%. Током 2021. године поређењем морфолошких параметара на гајеном станишту са природним стаништем добијене вредности нису се значајно разликовале. У 2022. години на гајеном станишту постигнуте су ниже вредности за масу биљке, висину надземног дела биљке и површину листа. Добијени резултати указују да се сремуш може успешно вегетативно размножавати односно, правилним узорковањем луковица као и њиховом садњом у одговарајућим амбијенталним условима могу се засновати популације чији ће се склоп повећавати из године у годину. Кључне речи: Гајење, Луковице, Морфолошки параметри

Аbstract

Sremuš (Allium ursinum) is popularly known as a medicinal, aromatic and spicy plant species where as such it has great application in cooking and medicine. The needs for this medicinal plant raw material are mostly met by collecting it from wild populations. In an attempt to examine the possibility of growing sremus by vegetative method of reproduction and thus examine the possibility of producing an appropriate amount of this plant raw material, a multi-year experimental experiment was conducted on a private property in the Macvan district. The aim of this research was to determine the possibilities of growing sremus by vegetative method of reproduction. Therefore, in the area of the Macvan region, a monofactorial, multi-year experiment was set up, during which the number of sprouted plants was determined, and at the same time their productivity was assessed by analyzing morphological parameters during the vegetation in 2021 and 2022. In relation to the number of planted bulbs in treatments during the vegetation in 2021, 92.5% of plants grew, while in 2022, thanks to the generative method of propagation, the number of sprouted plants increased significantly by 195%. During 2021, by comparing the morphological parameters of the cultivated habitat with the natural habitat, the obtained values did not differ significantly. In 2022, lower values for plant weight, height of the aboveground part of the plant and leaf area were achieved on the cultivated habitat. The obtained results indicate that sremush can be successfully propagated vegetatively, that is, by proper sampling of bulbs as well as their planting in appropriate ambient conditions, populations can be established whose composition will increase from year to year.

Keywords: Cultivation, Bulbs, Morphological parameters

у свим деловима света. Наиме, лековитост самониклог биља и његова примена познати су од давнина (Jamshidi-Kia и сар., 2018). Самоникла биљна врста попут сремуша (Allium ursinum), има изразит лековити и прехрамбени значај.

Сремуш припада породици Alliaceae али га савремена систематика убраја у породицу Amarillidaceae. Латински назив ове биљне потиче од латинске речи „urus“ , што у преводу значи медвед. Ранија истраживања потврђују да медведи након буђења из зимског сна конзумирају сремуш ради детоксикације организма. Због тога, ова биљна врста у народу позната је по називу као медвеђи лук (Sobolewska и сар., 2015). Листови сремуша има велики значај како у исхрани као зелена

салата тако и у традиционалној медицини за припремање многобројних фармацеутских производа. Ова врста представља велики извор природних једињења сумпорних и фенолних која имају велику фармаколошку вредност. Последњих неколико година сремуш постаје светски тренд у прехрамбеној индустрији за производњу хране која има лековита својства. Велики број резултата биолошких, хемијских и фармаколошких студија указује на значај и биолошку активност биљних екстраката која се примењују у фармакотерапији. Широк спектар биолошког деловања ове врсте као и присуство вредних биоактивних једињења чине ову биљку добрим кандидатом за производњу нових суплемената који ће се користити у лековите сврхе (Reuter, H. D. 1995). Сремуш претежно расте у влажним, сеновитим, листопадним шумама. Наиме, то је вишегодишња, зељаста, геофитна биљна врста сезонског карактера са периодом раста од раног пролећа до почетка лета. Почетком пролећа из пљоснатих, презимљених луковица на дугачким лисним дршкама израстају сочни, елиптични листови. Крајем пролећа и почетком лета у периоду од априла дојуна,наврхуцветнихстабљикаразвијајусебели цветићи груписани у штитасте цвасти које су приликом расцветавања у потпуности обавијене беличастим овојем. Развијени бели цветови почињу са сазревањем одмах након оплодње. Као резултат тога образује се округло, црно-црвенкасто семе

скупљено у чаури (Eggert, A. 1992). Семе, својим изгледом подстећа на зрно барута. Еrnest (1979), је истраживао различите начине размножавања. На основу тих истраживања закључио је да се сремуш претежно вегетативно размножава. Међутим, новија истраживања Blazewicz-Wozniak и сар., (2011), приказују да је генеративни начин размножавања више заступљен. Међутим, семе због својих морфолошко-физиолошких процеса спорије клија, односно има дужи период дорманције што у неким случајевима отежава његову репродукцију (Eggert, A. 1992).

Потребе за овом лековитом биљном врстом обезбеђују њеним сакупљањем из самониклих популација на природним стаништима. Међутим, у последње време услед њене нерационалне експлоатације са природних станишта стављена је под заштиту. Према томе, сам циљ ове студије јесте испитивање могућности узгајања сремуша вегетативним начином размножавања као и оцена његове продуктивности анализом морфолошких параметара. Материјал и методе истраживања

Почетком септембра 2020. године сакупљене су луковице сремуша из западног дела Републике Србије, где је он спонтано растао: L1: Колубарски регион (1211 м.н.в 44°07'34.2"N 19°45'25.3"Е) (Слика 1 и 2).

локалитету (L2) у Мачванском региону (119 м.н.в., 44°39'42.5"N 19°20'55.9"Е) (слика 1),

постављен је систематски, вишегодишњи, монофакторијални микрооглед са четири понављања (Ф1x4) у линеарном распореду где локалитет (L2) заједно са његовим чиниоцима на којем су посађенелуковицепредстављафактордокјеконтролни

фактор представљало природно станиште. У тако конципираном огледу на експерименталном пољу луковице су сађене полусенци, у реду на дубину од 20 cm при чему је растојање између луковица у реду било 5 cm.

Осим надморских висина и географског положаја локалитети су се разликовали по типу земљишта и у вредностима при мерењу основних климатских параметара (табела 1).

Табела 1. Климатски и земљишни параметри Локалитет Климатски параметри Период вегетације 2021. Период вегетације 2022. pH вредност земљишта фебруар март фебруар март H2O KCl

L1

Тепература(°C) 6.6 6.1 5.9 5.5 7.38 6.53 Падавине (mm) 38 19 58 22

L2 Тепература(°C) 6.9 6.6 6.7 6.1 7.62 6.75 Падавине (mm) 42 73 56 26

Метеоролошки подаци током вегетационог периода (табела 1) у 2021. и 2022. години на самониклом станишту (L1) и експерименталном пољу (L2) прикупљени су са најближе метеоролошке станице (Ваљево и Лозница), Републичког Хидрометеролошког Завода Србије. Тип земљишта за локалитете L1 и L2 одређен је помоћу педолошке карте: L1: Псеудоглеј; L2: Камбисол, док је pH вредност одређена по методи описаној у практикуму Белић и сар., (2014). Крајем марта 2021. и 2022.годинена експерименталномпољу(L2)одређен је број изниклих биљака по формули Noman и сар., (2018): Проценат изниклих биљака (%) = (број изниклих биљака /број посађених биљака) × 100 Након тога, пре почетка фазе цветања ради поређења, из самониклих станишта (L1) и експерименталног поља (L2), насумично је

узорковано по 30 целих свежих биљака а затим су извршене морфолошке анализе биљног материјала. Наиме, одрађено је појединачно мерење свеже надземне и подземне биомасе сремуша мерењеима на аналитичкој ваги (KERN ABJ 220-4NМ). Мерење листова, њихове дужине, ширине и површине одрађено је употребом програмског софтвера „imageЈ”, по методи (Easlon и сар., 2014). Добијени резултати статистички су обрађени применом статистичког софтвера „SPSS“. Резултати и дискусија Укупанбројкаоипроцентуалниудеоизниклих биљака сремуша токомвегетационог периода у две године (2021 и 2022), приказани су помоћу графикона 1 и 2.

Наиме, од укупног броја посађених луковица (160), само из 12 луковица није израсла биљка односно надземни део, што у овом случају представља јако мали процентуални удео (7,5%), (слика 2.). Резултати експеримента слични су са резултатима истраживањима Gordanić и сар., (2021). Наиме у наведеним претходним једногодишњим истраживањима спроведеним у Банатском округу при испитивању утицаја различитих типова земљишта на раст и развој сремуша остварен је исти позитиван ефекат, гајењем

сремуша у камбисолу као и у садашњем истраживању. Односно, процентуални удео не изниклих биљака сремуша био је мали, око 10%. Међутим, током друге експерименталне године (2022), повећан је број изниклих биљака за 102,5 %. То се оправдава истраживањима Blazewicz-Wozniak и сар., (2011), у којима се наводи да је код ове биљне врсте у природним стаништима претежно заступљен генеративни начин размножавања-семеном. Сходно томе, према студији Eggert, A. (1992), да свака биљка образује једно цветоносно стабло које након цветања на себи образује од 8 до 10 семенки; према студији Oborny и сар., (2011), образована семена имају јако малу клијавост 15,8 % што се

потврђује и у нашој студији. Односно, велики број изниклих биљака у другој години постигнут је формирањем младих биљака која су изникла из семена (Слика 4).

Слика 3. Изникле биљке у Слика 4. Изникле биљке 2021. години у 2022. години Резултати анализе морфолошких параметра током вегетационих периода 2021. и 2022. године приказани су у наредној табели 2. Резултати у табели приказују нам да се анализирани морфолошки параметри на самониклом станишту (L1) у току 2021. и 2022. године међусобно значајно не разликују. Сличан резултат приликом анализе морфолошких параметара на подручју западног дела Републике Србије постигнут је у истраживањима Gordanić и сар., (2021)., односно, у наведеним истраживањима анализиран је сремуш са истог локалитета узоркован током 2020. године. Aнализомморфолошких параметара на гајеномлокалитету (L2), током 2021. у добијеним резултатима нису постигнуте значајне разлике. Међутим,

анализом морфолошких параметара на истом локалитету (L2), током 2022. године у морфолошким параметрима попут масе биљке, масе листова, висине надземног дела биљке и површине листова постојалесузначајнеразлике.Односно,оцењиване вредности претходно наведених параметара значајно су ниже од осталих поређених третмана и у једној и у другој експерименталној години. За остварене ниже вредности морфолошких параметара одговоран је утицај климатских чинилаца, тачније температуре током вегетационог периода 2022. године која је током фебруара била 0,8°C и током марта 0,6°C већа од температуре на станишту (L1). Утицајтемпературена расти развој сремуша објашњава се четрдесетогодишњим истраживањем Heinrichs и сар., (2012), у којима се наводи да мала промена температуре има изразит утицај на време раста и трајање фенофаза сремуша што уједно утиче и на његове морфолошке параметре. Сходно томе, истраживања Loidl, J. (1989), потврђују изражен утицај температуре на фенофазе сремуша његовом регулацијом хромозома током мејотичке деобе ћелије. Односно, већа сума виших температура од апсолутног минимума негативно утиче на процесе мејотичке деобе ћелије која негативно утиче на раст и развиће биљака чимејесуизтогразлогаунашемслучајуостварене нижевредностиморфолошкихпараметаракод(L2) у 2022. години него у природном станишту (L1). Већ поменута истраживања Blazewicz-Wozniak и сар. (2011), позитивно потврђују вегетативан начин размножавања сремуша јер је остварени су сличан ефекат с тим што су наведена истраживања комплекснија, односно обухватала су многобројне друге анализе које су показале разлике и у неким хемијским параметрима.

L1 2021 5,72±0,30a 32,35±0,88a 17,25±0,22a 6,47±0,21a 1,05±0,03a 1,78±0,04a 13,95±0,35a 4,54±0,10a 33,01±1,12a L2 5,77±0,21a 32,60±4,01a 17,00±2,95a 6,40±3,75a 1,04±4,15a 1,79±2,76a 13,20±0,64a 4,59±0,12a 33,50±0,67a L1 2022 5,74±0,20a 32,80±1,31a 17,15±0,51a 6,45±0,19a 1,03±0,04a 1,72±0,05a 13,52±0,37a 4,57±0,15a 33,09±0,85a L2 5,62±0,30b 32,90±1,27a 16,65±0,51b 6,43±0,18a 1,01±0,07a 1,66±0,06a 13,60±0,38a 4,55±0,16a 32,14±1,04b

на испитивања утицаја амбијенталних услова на њихов садржај. Односно, уколико би постојала могућностбило би пожељноиспитати да ли се променом амбијенталних услова мења и садржај секундарних метаболита у сремушу. Литература

морфолошким параметрима док би у наредним годинама током гајења постојала могућност повећавања његове репродуктивности путем генеративног размножавања. Како је сремуш као лековита биљна врста познат по својим секундарним метаболитима, која су велики носиоци лековитих својстава, даља проучавања требало би усмерити

Belić, M., Nešić, L., & Ćirić, V. (2014). Praktikum iz pedologije. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1-90. Blazewicz-Wozniak, M., & Michowska, A. (2011). The growth, flowering and chemical composition of leaves of three ecotypes of Allium ursinum L. Acta Agrobotanica, 64(4).

Easlon, H. M., & Bloom, A. J. (2014). Easy Leaf Area: Automated digital image analysis for rapid and accurate measurement of leaf area. Applications in plant sciences, 2(7), 1400033.

Eggert, A. (1992). Dry matter economy and reproduction of a temperate forest spring geophyte, Allium ursinum. Ecography, 15(1), 45-55.

Ernst, W. H. O. (1979). Population biology of Allium ursinum in northern Germany. The Journal of Ecology, 347-362.

Gordanić S., Radanović D., Mikić S., Mrđan S., Prijić Ž., Marković T., & Moravčević Đ. (2021). Emergence and initial growth of Allium ursinum in different soil types. 3rd International and 15th National Congress of Serbian Society of Soil Science and Faculty of Agriculture, University of Belgrade (Serbia) 21 - 24 September.

Gordanić, S., Simić, A., Radanović, D., Marković, T., Mrđan, S., Vuković, S., ... & Moravčević, Đ. (2021). Morphological definition populations of Allium ursinum L. from the western part of the Republic of Serbia. AGRORES, 2021(10), 104.

Heinrichs, S., Winterhoff, W., & Schmidt, W. (2012). Vegetation dynamics of beech forests on limestone in central Germany over half a century–effects of climate change, forest management, eutrophication or game browsing. Biodivers. Ecol, 4, 49-61.

Jamshidi-Kia, F., Lorigooini, Z., & Amini-Khoei, H. (2018). Medicinal plants: Past history and future perspective. Journal of herbmed pharmacology, 7(1).

Loidl, J. (1989). Effects of elevated temperature on meiotic chromosome synapsis in Allium ursinum. Chromosoma, 97(6), 449-458.

Noman, A., Ali, Q., Maqsood, J., Iqbal, N., Javed, M. T., Rasool, N., Naseem, J. (2018). Deciphering physiobiochemical, yield, and nutritional quality attributes of water-stressed radish (Raphanus sativus L.) plants grown from Zn-Lys primed seeds. Chemosphere, 195: 175-189. doi: 10.1016/j.chemosphere.2017.12.059

Oborny, B., Botta-Dukat, Z., Rudolf, K., & Morschhauser, T. (2011). Population ecology of Allium ursinum, a space-monopolizing clonal plant. Acta Botanica Hungarica, 53(3-4), 371-388.

Reuter, H. D. (1995). Allium sativum and allium ursinum: Part 2 pharmacology and medicinal application. Phytomedicine, 2(1), 73-91.

Sobolewska, D., Podolak, I., & Makowska-Wąs, J. (2015). Allium ursinum: botanical, phytochemical and pharmacological overview. Phytochemistry reviews, 14(1), 81-97.

Дејана Вучковић1 , Владимир Здравкоић2 , Марија Николић3 Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду Сажетак Свежи плодови воћака су готово незаменљива, здрава храна, која врло често има и лековито дејство и терапеутску вредност. Плодови воћака су богати знатним количинама шећера, минералним материјама и витаминима. Редовном потрошњом воћа се могу смањити ризици од различитих болести, а поготово од кардиоваскуларних болести. Предмет истраживања рада је анализа промена у потрошњи воћа и сагледавање утицаја дохотка на потрошњу воћа у Републици Србији, у периоду од 2010. до 2019. године. У раду су коришћене математичкостатистичке методе. За анализу промена у потрошњи воћа коришћене су аритметичка средина, базни индекс и стопа промене, а за квантификовање утицаја дохотка домаћинстава на издатке за воће примењене су корелација и регресија. Подаци за израду рада преузети су из Анкете о потрошњи домаћинстава, коју је спровео Завод за статистику Србије. Кључне речи: потрошња, воће, доходак, Србија Увод Потрошња пољопривредно-прехрамбених производа је перманентан процес у оквиру личне потрошње, којом човек подмирује потребе за енергетском вредношћу, градивним и заштитним елементима. Само правилна квантитативна и квалитативна исхрана осигурава добро здравствено стање, правилан раст и развијање сваког човека (Штрбац, 2006).

навике потрошача, развијеност тржишта, економска пропаганда и слично (Влаховић, 1999). Са гледишта развоја потрошње воћа највећи значај има плантажно воћарство, које захтева велике инвестиције у воћарске засаде, посебну опрему и учешће квалификованих радника. Воћке у плантажним воћњацима рађају углавном редовно, без великих осцилација и дају висок принос по стаблу и јединици површине (Ђоровић иТомин, 2000). Предмет истраживања у овом раду су промене у потрошњи воћа и анализа утицаја дохотка на потрошњу воћа у Републици Србији, у периоду од 2010. до 2019. године. У првом делу рада, сагледана је динамика и структура издатака за воће у укупним издацима за личну потрошњу домаћинстава, извршено је поређење ових издатака по регионима и типовима домаћинстава, и анализирана је потрошња појединих врста воћа. Други део рада обухвата економетријску анализу зависности потрошње воћа од дохотка по домаћинству у Србији. Материјал и методе Као извори података у раду коришћене су Анкете о потрошњи домаћинстава у периоду од 2010. до 2019. године, које је спровео Завод за статистику Републике Србије. Прикупљени подаци анализирани су у статистичком пакету за обраду података Statistical Package for Social Science (SPSS).4 Подаци су приказани табеларно и графички.

Вредност плодова воћа заснива се на знатним количинамашећера (фруктоза,глукозаисахароза), минералних материја и витамина, и то посебно витамина "Ц" и "А" и витамина "Б" групе, услед чега воће представља здраву храну која има лековито дејство. Њихова количина зависи од врсте воћа, сорте,каоинизадругихчинилаца(Шошкић,2008). Многа једињења и хранљиве материје које се могу наћи у плодовима имају позитивне ефекте на превенцију болести и поремећаја у организму. Редовном потрошњом воћа се могу смањивати ризици чак и одрака, а поготово одкардиоваскуларних болести. Велика је ивишеструка предносту томе што се конзумирају непосредно, без кулинарске припреме (Влаховић, 2015). Потрошња свих пољопривредно-прехрамбених производа, самим тим и воћа зависи од дејства читавогниза чинилаца,који семогуподелитиудве групе: економски и неекономски фактори. Најзначајнији економски фактори су висина дохотка потрошача, висина тржишних цена и продуктивност рада, док се међу неекономским факторима издвајају број становника, величина и старосна структура домаћинстава, прехрамбена индустрија, 1 Дејана Вучковић, сарадник у настави, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Немањина 6, Београд, Србија, E-mail: vuckovicd@agrif.bg.ac.rs.

2 Владимир Здравковић, сарадник у настави, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Немањина 6, 11080 Београд, Република Србија, E-mail: vzdravkovic@agrif.bg.ac.rs

3 Марија Николић, др, доцент, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Немањина 6, Београд, Србија, E-mail: mnikolic@agrif.bg.ac.rs

4 SPSS је статистички пакет за обраду података, који помаже да се уз брз и једноставан начин дође до жељене анализе. И поред тога што носи име „статистички пакет за друштвене науке”, данас се користи и у другим наукама и областима, попут медицине, маркетинга и осталих. Програм од 2009. године производи америчка компанија International Business Machines Corporation (Живковић, 2015).

У раду су коришћене квантитативне методе истраживања. За анализу промена у потрошњи воћа коришћене су математичко-статистичке методе, односно аритметичка средина, базни индекс и стопа промене. Како би се квантификовао утицај дохотка домаћинстава на потрошњу воћа примењена је линеарна корелациона и регресиона анализа. Да би се извршила корелациона анализа употребљен је Pearson-oв коефицијент линеарне корелације, који се дефинише као количник коваријансе и производа стандардних девијација посматраних обележја. Када расподела основног скупа (X,Y), није позната, коефицијент корелације може да се оцени и на основу узорка. Уколико су два обележја узорка (n) x и y, формула по којој се рачуна овај коефицијенет корелације је (Станковић и др., 2002): ������ = ∑��i��i ������

i2 ���� 2)×(∑��i2 ���� 2) Вредност коефицијента корелације креће се од -1 до 1. Разни аутори дају различите смернице о интерпретацији вредности Pearson-овог коефицијента корелације у смислу јачине корелације. За тумачење вредности коефицијента корелације у овом раду коришћена је следећа подела (Choen, 1988, цитирано у Солдић-Алексић, 2015): 0,10 ≤ rxy ≤ 0,29 – ниска корелација; 0,30 ≤ rxy ≤ 0,49 – средња корелација; 0,50 ≤ rxy ≤ 1,0 – висока корелација. У тестирању хипотезе да је коефицијент корелације различит од нуле користи се t статистика, при чему је број степени слободе ν=n-2 (СолдићАлексић, 2015): ���� = ��×√�� 2 √1 ��2 У раду је обрачунат и коефицијент детерминације (R2), који представља део укупног варијабилитета зависне променљиве објашњен утицајем независне променљиве (Станковић и др., 2002). Израчунава се једноставно, коришћењем следећег обрасца: ��2 =������ 2 ×100 За тестирање статистичке значајности целокупног регресионог

где је yi ‒ зависна променљива, xi ‒ независна променљива, α и β ‒ регресиони параметри, εi ‒ стохастички члан или случајна грешка, n величина основног скупа (Јовичић, Драгутиновић-Митровић, 2011). Резултати истраживања Потрошња воћа у свету

при чему је за ту намену примењен прости линеарни регресиони модел. Модел се сматра једноставним ако је зависна променљива величина за све опсервације (i) исказана као функција само једне независне променљиве (xi) и грешке модела (εi): yi = α + βxi + εi, i =1, 2,…, n,

Према подацима Организације за храну и пољопривреду за 2019. годину, укупна светска потрошња воћа износила је око 79,3 килограма по становнику годишње, док је потрошња воћа по становнику на годишњем нивоу у Европској унији била 88,5 килограма. На основу поређења 161 земље у свету, 2019. године, највећу потрошњу воћа имала је Кина, а затим следе Индија и Индонезија (https://www.helgilibrary.com/). У Европској унији, највећу потрошњу воћа има Италија, док најмању потрошњу има Летонија (https://ec.europa.eu/). Годишња потрошња воћа по становнику у развијеним земљама је на нивоу од преко 100 килограма, а у земљама у развоју и неразвијеним земљама дупло је мања (Слика 1). Потрошња воћа у Србији Када се посматрају издаци за личну потрошњу домаћинстава у периоду од 2010. до 2019. године изражена је тенденција повећања од 5,55% просечно годишње. Са порастом издатака за личну потрошњу домаћинства уочава се и повећање издатака за воће и то 5,16% просечно годишње. Учешће издатака за воће у укупним издацима за личну потрошњу домаћинстава је око 2% (Табела 1). Може се уочити да се издаци за воће изражени у РСД повећавају у анализираном периоду са 865 на 1.430, али је њихово процентуално учешће у структури личне потрошње домаћинства у целом посматраном периоду стабилно и износи око 2% (Табела 1). Међутим, потрошња воћа по домаћинству изражена у килограмима опада просечно годишње по стопи 0,68%. Могу се уочити три велике промене (Графикон 1). Прва промена била је између 2010. и 2011. године када долази до повећања потрошње са 150,9 kg на 177,4 kg по домаћинству. У овом периоду бележи се смањење цена појединих врста воћа што потврђују подаци Система за тржишно информисање пољопривреде Србије, што је један од разлога ове промене. Између 2013. и 2014. године види се друга промена, односно потрошња воћа се смањује за 16 кг, што се може приписати смањењу приноса појединих воћних врста услед лоших климатских услова. Установљен је пад приноса јабуке са 21,5 на 16 t/ha, шљиве са 7,9 на 5,5 t/ha и крушке са 13,1 на 10,2 t/hа (РЗС). У Србији овај период је обележен обилним падавинама које су изазвале и поплаве на појединим деловима наше територије. Значајан пад потрошње воћа био је и између 2017. и 2018. године, што представља трећу промену.

издатака за воће у укупним издацима за личну потрошњу домаћинстава РСД Индекс РСД Индекс % 2010. 39 114 100,0 865 100,0 2,2 2011. 47 574 121,6 998 115,4 2,1 2012. 45 970 117,5 1 113 128,7 2,2 2013. 52 819 135,0 1 128 130,4 2,1 2014. 58 713 150,1 1 040 120,2 1,8 2015. 59 052 151,0 1 255 145,1 2,1 2016. 60 720 155,2 1 342 155,1 2,2 2017. 62 275 159,2 1 348 155,8 2,2 2018. 64 481 164,9 1 376 159,1 2,1 2019. 67 099 171,5 1 430 165,3 2,1

и по томе што се примењују различити приступи у обрачуну потрошње. У 2019. години потрошња воћа у у нашој земљи износила је око 156 kg по домаћинству, што је око 60 kg по становнику2, на основу чега се може закључити да је потрошња воћа по становнику на годишњем нивоу

у Србији мања у односу на потрошњу воћа по становнику у свету и Европској унији. Посебно је интересантно сагледати како се мења потрошња воћа у Србији у зависности од типа домаћинстава, при чему су домаћинства подељена на она лоцирана у градским подручјима и домаћинства у тзв. осталим подручјима. У посматраном периоду, у градским подручјима може се приметити раст издатака за воће по стопи од 4,15%, причемујенајвећеучешћеиздатаказавоћеуукупним издацима за личну потрошњу домаћинстава

1 Подаци из 2017. године су последњи доступни подаци. 2 Просечан број чланова домаћинстава је 2,57, према Анкети о потрошњи домаћинстава за 2019. годину.

било 2012. године са 2,7%. У осталим подручјима, издаци за воће константно су се повећавали и то просечно годишње 9,16%, при чему је највећи пораст остварен у последњих неколико година. Међутим, у поређењу са градским подручјима, издаци за воће у осталим подручјима су нижи, што потврђује учешће издатака за воће у укупним издацима за личну потрошњу које не прелази 2% (Табела 2). Домаћинства у осталим подручјима бележе ниже

издатке за воће у апсолутном и релативном износу, што се може објаснити присуством натуралне потрошње у овим домаћинствима, али и чињеницом да су месечни приходи у овим домаћинствима нижи у поређењу са градским подручјем, тако је у 2019. години месечни приход у градском подручју износио 69.388 динара, док је у осталом подручју износио 63.390 динара.

130 135 140 145 150 155 160 165 170 175 180 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

kg година

Графикон 1. Потрошња воћа по домаћинству у Србији, у периоду 2009-2019. године Извор: Обрада аутора на основу Анкете о потрошњи домаћинстава Tабела 2. Поређење издатака за воћe у градским и осталим подручјима у Републици Србији, у периоду од 2010. до 2019. године Година Издаци за воће – градско подручје Издаци за воће – остало подручје РСД Учешће у укупним издацима потрошње домаћинстава (%) РСД Учешће у укупним издацима потрошње домаћинстава (%) 2010. 1 083 2,4 553 1,4 2011. 1 240 2,5 651 1,4 2012. 1 370 2,7 744 1,6 2013. 1 363 2,5 747 1,5 2014. 1 244 2,0 709 1,3 2015. 1 366 2,2 1 077 2,0 2016. 1 484 2,4 1 111 1,9 2017. 1 463 2,3 1 161 2,0 2018. 1 498 2,3 1 177 1,9 2019. 1 562 2,3 1 217 2,0 Стопа промене 4,15 / 9,16 / Извор: Обрада аутора на основу Анкете о потрошњи

воће, у периоду од 2011. до 2019. године 1.695 динара. У свим регионима Србије износ издатака за воће се повећавао, при чему је највећа стопа раста (7,54%) забележена у Региону Војводине (Табела 3). Међутим, повећање издатака за воће условљено је растом цена, а не повећаном ко-

личином конзумираног воћа, што се може закључити на основу тога што се у истом периоду у Београдском региону, Региону Шумадије и Западне Србије и Региону Јужне и Источне Србије бележи смањењепотрошњевоћаподомаћинствуизражено у килограмима. Смањење потрошње воћа изражено у килограмима, такође је присутно и у Региону Војводине, са изузетком последње посматране године (2019) у којој долази да благог повећања потрошње воћа (Графикон 2).

3. Регионална дистрибуција издатака за воће у Републици Србији, месечни просек по домаћинству, у периоду 2011 - 2019. године (2011=100)1 Година Београдски регион Регион Војводине Регион Шумадије и Западне Србије Регион Јужне и Источне Србије РСД Индекс РСД Индекс РСД Индекс РСД Индекс 2011. 1 563 100 864 100 764 100 876 100 2012. 1 828 119,0 971 112,4 777 101,7 973 111,1 2013. 1 712 111,5 1 029 119,1 851 111,4 928 105,9 2014. 1 479 96,3 1 037 120,0 870 113,9 746 85,2 2015. 1 575 102,5 1 246 144,2 1 141 149,3 1 037 118,4 2016. 1 857 120,9 1 387 160,5 1 272 166,5 1 194 136,3 2017. 1 815 118,2 1 354 156,7 1 316 172,3 1 157 132,1 2018. 1 715 111,7 1 365 158,0 1 210 158,4 1 204 137,4 2019. 1 710 111,3 1 545 178,8 1 198 156,8 1 243 141,9 Стопа промене 1,13 / 7,54 / 5,78 / 4,47 / Извор: Обрада аутора на

Грожђе

Аргуми

Банане

Јабуке

Остале врсте воћа

6.2

23.9

25.9

31.4

67.1

1.8 0 10 20 30 40 50 60 70 80

Прерађевине од воћа kg Остале врсте воћа Јабуке Банане Аргуми Грожђе Прерађевине од воћа

Графикон 4. Потрошња појединих воћних врста у Републици Србији, по домаћинству у 2019. години Извор: Обрада аутора на основу Анкете о потрошњи домаћинстава Када се изврши компарација производње (Графикон3)ипретходнопрезентованепотрошњевоћа по регионимаможе сезакључити дасе највећапроизводња воћа остварује у Региону Шумадије и Западне Србије, док је потрошња највећа у Београдском региону. Анализа података о потрошњи воћа потврђује једну од основних карактеристика тржишта пољопривредно-прехрамбених производа,односнодисконтинуитетизмеђурегионапроизводње и потрошње. Пољопривредни производи производе се у руралним подручјима, која су по правилу слабије насељена па је и број потрошача мањи, док је висока тражња сконцентрисана у агломерацијама (Влаховић, 2018). Анализирајући потрошњу појединих воћних врста Републике Србије у 2019. години, уочава се да је највећа потрошња забележена у категорији „осталих воћака“, што је сасвим очекивано будући да се ради о групи различитих врста воћа - крушка,

бресква, кајсија, шљива, малина, јагода и др. Уколико посматрамо потрошњу појединачних воћних врста доминантно место има јабука (Графикон 4). Анализа утицаја дохотка на потрошњу воћа домаћинстава у Србији

За проучавање корелационе везе између метричких података најчешће се користи Pearsonoв (Karl Pearson)коефицијенткорелације(СолдићАлексић, 2015). Pearson-oв коефицијент корелације мери линерану везу између две метричке променљиве. Уколико између променљивих постоји нелинеарна веза, Pearson-ов коефицијент корелације неће бити прави показатељ везе две променљиве. Управо из тог разлога, најпре је одређен тип везе између две променљиве на дијаграму распршености.На основу растурања тачака на дијаграму види се да је веза линеарна, при чему постоји тенденција ка линеарно-растућој зависности посматраних обележја (Графикон 5).

Графикон 5. Дијаграм распршености променљивих доходак и потрошња воћа по домаћинству Извор: Обрада аутора у статистичком програму SPSS Prema planu članova porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, zasad breskve je u 2015. godini trebalo da uđe u period pune rodnosti. Problem je nastao usled mraza kojijerodprepolovio inaneo veliku štetu.Iz tog

razloga prinos je iznosio svega 5 t, što je značajno Pearson-ов коефицијент корелације износи 0,899, на основу чега може да се закључи да између две променљиве, доходка по домаћинству и издатака за воће, постоји висока позитивна линеарна корелација (Табела 4). Поред вредности коефицијента корелације приказан је и ниво статистичке значајности добијеног резултата ‒ Sig. (2-tailed). С обзиром да je p < 0,01 коефицијент корелације је статистички веома значајан.

Коефицијент детерминације износи 0,808 што указује да се 80,8% промена у издацима за воће по домаћинству објашњава променом дохотка по домаћинству (Табела 5). Остатак, односно 19,2% објашњава се дејством других фактора. Вредност коригованог коефицијента детерминације је блиска вредности обичног коефцијента детерминације и износи 0,784. За тестирање значајности коефицијента детерминације користи се F тест. Узорачка реализација F статистике Fuz = 33,699 већа је од табличне F0,01;1;8 = 3,46, што значи да је коефицијент детерминације веома значајан. Табела 4. Показатељи корелације између дохотка и

Доходак по домаћинству

Pearson Correlation 1 .899** Sig. (2-tailed) .000 N 10 10 Потрошња воћа по

Pearson Correlation .899** 1 Sig. (2-tailed) .000 N 10 10 **. Correlation is significant at the 0.01 level (2-tailed).

SPSS Табела 5. Сумарне статистике регресионог модела

Model R R Square Adjusted R Square Std. Error of the Estimate 1 .899 .808 .784 87.499 Извор: Обрада аутора у статистичком програму SPSS Табела 6. Регресиони коефицијенти

Model Unstandardized Coefficients Standardized Coefficients t Sig. B Std. Error Beta 1 (Constant) 147.810 181.565 .814 .439 Доходак по домаћинству .019 .003 .899 5.805 .000 Извор: Обрада аутора у статистичком програму SPSS Циљ регресионе анализе је да се на основу регресионог модела оцене и предвиде вредности зависне променљиве за одабране вредности независне (објашњавајуће) променљиве (Ловрић, 2009).1 Стога, неопходно је одредити регресионе коефицијенте. За представљање регресионе једначине користе се нестандардизовани коефицијенти,

варијације зависне променљиве.

β разликује од0,односно доходак по домаћинству даје статистички значај допринос предвиђању потрошње воћа по домаћинству (Табела 6). Закључак У раду су анализирани показатељи потрошње воћа у Србији укупно и по регионима, при чему су посматрани издаци за воће и њихово учешће у укупним издацима за личну потрошњу домаћинстава, као и обим потрошње воћа по домаћинству. Просечни издаци за воће по домаћинству, у периоду од 2010. до 2019. године, у Србији износе 1.190 дин са тенденцијом пораста по стопи од 5,16% годишње. Учешће издатака за воће у укупним издацима за личну потрошњу домаћинстава, у посматраном периоду је око 2%. 2 „Метод најмањих квадрата се заснива на минимизирању квадрата одступања свих емпиријских тачака од регресионе линије“ (Ловрић, 2009).

Потрошња воћа је одређена дејством бројних фактора. У овом раду анализиран је утицај дохотка на издатке за воће по домаћинству применом простог линеарног корелационог и регресионог модела. Pearson-oв коефицијенткорелације износи 0,899, наоснову чегаможеда се закључи да између доходатка по домаћинству и издатака за воће постоји висока позитивна линеарна корелација. Коефицијент детерминације указује да се 80,8% промена у издацима завоће по домаћинству објашњава променом дохотка по домаћинству. Остатак, односно 19,2% објашњава се дејством других фактора. Резултат је потврђен F тестом значајности, што упућује на добро постављен регресиони модел. Регресиони коефицијент b показује да ће се са повећањем месечног дохотка по домаћинству за 1 динар, издаци за воће по домаћинству у просеку повећати за 0,019 динара. Литература Влаховић, Б. (1999): Потрошња пољопривреднопрехрамбених производа у свету и Југославији, Будућност, Нови Сад. Влаховић, Б. (2015): Тржиште агроиндустријских производа – специјални део, Пољопривредни факултет, Нови Сад. Влаховић, Б. (2018): Тржиште и макетинг пољопивредно-прехрамбених производа, Пољопривредни факултет, Нови Сад. Ђоровић, М., Томин, А. (2000): Тржиште и промет пољопривредних производа, Пољопривредни факултет, Београд. Живковић, С. (2015): Анализа података у СПСС-у, Приручник за статистику, De Facto Consultancy, Подгорица. Јовичић, М., Драгутиновић-Митровић Р. (2011): Економетријски методи и модели, Центар за издавачку делатност, Економски факултет у Београду. Ловрић, М. (2009): Основи статистике, Економски факултет у Крагујевцу. Организација за пољопривреду и храну (ФАО). Доступно на: https://www.fao.org/home/en Републички завод за статистику Србије. Доступно на: https://www.stat.gov.rs/ Систем тржишних информација пољопривреде Србије. Доступно на: https://www.stips.minpolj.gov.rs/ Солдић-Алексић, Ј. (2015): Примењена анализа података,Центарзаиздавачкуделатност,Економски факултет у Београду. Станковић, Ј., Ралевић, Н., Љубановић-Ралевић, И. (2002): Статистика са применом у пољопривреди, Младост биро, Београд. Шошкић, М., М. (2008): Савремено воћарство, Партенон, Београд. Штрбац, М. (2006): Упоредна анализа потрошње пољопривредно-прехрамбених производа, Пољопривредни факултет, Нови Сад.

https://www.helgilibrary.com/charts/which-countryeats-the-most-fruits/ (15.09.2022)

https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostatnews/-/DDN-20190401-1 (15.09.2022)

Др Горан Несторовић1 Јелена Судимац2 1 проф, Aкадемија техничких струковних студија Београд 2 струк. маст. инж. технол. Резиме Пастеризација и стерилизација млека представљају основне технолошке процесе које је неопходно извести на максимално ефикасан и безбедан начин, како би се даљој обради млека несметано приступио. Адекватно спроведени процеси пастеризације и стерилизације нису гарант да ће производ бити безбедан касније, али представљају одличну основу у добијању квалитетног прехрамбеног производа. Савремена технолошка решења изискују велике инфраструктурне трошкове, али их је неопходно имплементирати како би се потрошачима омогућили што безбеднији и квалитетнији прехрамбени производи. Кључне речи: машински систем, машине, млеко, пастеризација, стерилизација.

1. Увод

На глобалном нивоу, бележи се један интензиван пораст иновативних решења у прехрамбеној индустрији, која се огледају у унапређенијим технолошким процесима, који су у исто време и ефикаснији, али и јефтинији. Такође, врши се значајан утицај и на побољшавање ситуације у сфери безбедности и квалитета хране. Иновације су присутне у сваком сектору, али је посебно важно да се истакне да велики утицај на безбедност и квалитет хране савремена решења имају у преради лакокварљивих намирница, као што су на пример јаја, месо и млеко. Здравље и безбедност потрошача се стављају на прво место и сходно томе се произвођачи и управљају. Такође, осим коришћења савремених уређаја, врло је важно поштовати и захтеве одређених стандарда квалитета и безбедности хране. Хигијена и технологија млека представљају једну врло захтевну област у прехрамбеној индустрији са аспекта безбедности и квалитета млека и млечних прерађевина. Млеко, као лакокварљива сировина, мора бити подвргнуто одређеним термичким третманима, како би се елиминисала могућност да се млеко контаминира непожељним микроорганизмима. Сходно томе, пастеризација и стерилизација млека су технолошке операције које морају бити спроведене са најквалитетнијом доступном апаратуром и са највећом могућом пажњом. На тржишту су доступни најразличитији пастеризатори

и да је могуће обрадити веће количине за краћи временски период.

одређене различите

који су значајни за даљу прераду.

и стерилизације млека и учинка ова два термичка третмана је био предмет многих научних радова, а све са циљем да се пронађе оптималан модел, којим би се добило млеко које је адекватно за људску употребу са једне стране, а са друге стране да производња буде економски исплатива. Иновације у области апаратуре којом се спроводе ова два третмана је условио да се процес временски скраћује

2. Млеко као сировина Млеко представља једну од најзначајнијих сировина која се користи у прехрамбеној индустрији. Осим тога што је главна сировина за производњу различитих млечних прерађевина, користи се и као помоћно средство,нарочито укондиторској индустрији. У прехрамбеној индустрији, користе се различите врсте млека, а у највећој мери кравље млеко, док је у последње време, пре свега захваљујући развоју породичних газдинстава, у употребу ушло више врста млека, као што су овчије, козје млеко, и др. Висококвалитетни млечни производи се заснивају на сировом млеку прописаног квалитета. Прерађивачи сировог млека користе кравље, козје и овчије млеко за производњу течних млечних производа, сира, јогурта и других култивисаних млечних производа, сладоледа и смрзнутих десерта, путера и других производа. Свака од ових категорија производа има своје јединствене карактеристике обраде и квалитативне карактеристике. Разумевање нијанси прераде млечних производа помаже инжењерима да креирају производе високог квалитета. Производња квалитетних млечних прерађевина заправо почиње производњом висококвалитетног сировог млека на фарми и каснијом правилном манипулацијом са сировином, полупроизводомипроизводом.Квалитетсировогмлека,између осталог, обухвата број бактерија и соматских ћелија, састав млека и укус. Млеко је биолошка течност која варира у зависности од врсте, расе, хране за животиње и других фактора. Разумевање нормалних варијација у компонентама млека, као што су протеини и масти, важан је аспект квалитета млека и типизирање млечних производа. Сензорна оцена млека такође може помоћи у решавању проблема са укусом и квалитетом млека и млечних производа.1

1 https://extension.psu.edu/food-safety-and-quality/dairy-food-processing/production-and-processing (21.03.2022)

Имплементација стратегија за побољшање и јачање оптимизације процеса млека је од виталног значаја у индустрији млека. Брзо пропадање млечних производа приморава прерађиваче млека да константно оптимизују и планирају темпо производње. Пословни модел је да се посматра радна снага, да се смањи или елиминише губитак времена и/или ресурса, редукција непотребних трошкова, елиминација уских грла и грешака док се постиже процесни циљ стварања квалитетног производа.1 Млеко је, све до напретка одређених технолошкихпоступакаупрерадимлека,представљалосировину која се углавном дистрибуирала локално. Међутим, неопходно је да се истакне да је моделовање одређених технолошких поступака, који су позитивноутицалинадуготрајностмлека,значајно продужило животни век овог производа, па је у различитим облицима, постао и предмет међународне трговине. Дијаграм тока прераде сировогмлека зависиод крајњег производа који се жели добити. Сходно томе, на слици 1. је представљен дијаграм тока производње кајмака, као једног од производа у индустрији млека.

законодавство је осавремењено, са циљем да контрола у смислу следљивости прехрамбених производабудемаксималноефикасна,асвесациљемпобољшаног квалитета млека и млечних производа. Сирово млеко мора да потиче од обележених животиња:2 • које не показују било какве знаке заразних болести преносивих на људе путем млека; • које су доброг општег здравственог стања, без знакова болести која може да доведе до контаминацијемлека,инарочито,којенеболују од инфекција полних органа са исцедком, ентеритиса са проливом и повишеном температуром, или имају препознатљиву упалу вимена;

• које немају рану на вимену која би могла да има утицај на млеко;

• којима нису даване недозвољене или неодобрене супстанце или производи и које нису биле подвргнуте недозвољеном третману у складу са важећим прописима; • код којих се, када су примале одобрене супстанце или производе,поштоваои надгледао период каренце прописан за ове производе или супстанце. Када се говори о хемијском саставу сировог млека, неопходно је у обзир узети чињеницу да се у овом контексту мора пажња усмерити на просечни хемијски састав више врста сировог млека, како би се дао што објективнији приказ. У табели 1 је приказан просечни хемијски састав сировог млека различитих врста. Табела 1. Просечан састав сировог млека различитих врста, на основу 100 g сировог млека

Слика 1. Дијаграм тока производње кајмака (Извор: Шибалић, С., Бошковић, Т. (2019). Водич за производњу и прераду млека. Београд: Управа за ветерину. стр. 141) У контексту теме, овај дијаграм је представљен из разлога што је у овом процесу млеко неопходно термички обрадити, те на основу те термичке обраде се издваја критична контролна тачка у процесу, која се односи на перманентно праћење температуре процеса. 2.1. Хемијски састав сировог млека Сирово млеко, које улази у производњу, мора да задовољава одређене услове, како би се сматрало адекватним за даљу прераду. Једноставно,

1 Ahern J. (2017). Applying lean techniques to dairy farming. Acountance Plus. No.03(Sept). pp. 26-27.

На основу свих релевантних података, неопходно је да се истакне да кравље млеко има највише воде, што за собом повлачи аутоматски чињеницу да има мање других хранљивих материја. Наиме, конзумација млека зависи и од преференција потрошача. Сама представа хемијског састава млека са аспекта термичке обраде млека је важна из разлога што се одређени састојци млека могу деградирати континуираном применом високих температура у обради сировог млека. 2 Шибалић, С., Бошковић, Т. (2019). Водич за производњу и прераду млека. Београд: Управа за ветерину. стр. 15.

Са хемијског аспекта, млеко представља емулзију масти у воденом раствору протеина, угљених хидрата и минерала. Као главни конституенти млека се издвајају:1

• вода, • протеини,

• млечна маст,

• млечни шећер, • минерали и

• витамини.

Протеини млека су у овом контексту од изузетно велике важности. На основу присуства одређенихпротеинскихфракција се ивршидиференцијација на казеинска и протеинска млека. Сви протеини у млеку се деле у две протеинске фракције, где прву протеинску фракцију чине казеини, док другу фракцију чини сурутка, односно серум који је сачињен од албумина и глобулина.2

2.2. Микробиолошке карактеристике сировог млека

Када се говори о микробиолошким карактеристикамасировогмлека,управосуоненајзначајније са аспекта топлотног третмана ове сировине. Наиме, млеко, са својим хемијским саставом и температуром непосредно након муже, представља изузетно квалитетну хранљиву подлогу за развој многобројних микроорганизама чије присуство квари млеко и потенцијално може угрозитиздравље крајњег потрошача. Сви водичи који се баве прерадом млека, попут водича за прераду млека у занатским условима до прераде млека у великим индустријским постројењима потенцирају управо микробиологију млека, каоизузетнозначајну.Уконтекстуквалитетасировог млека, неопходно је да сирово млеко испуњава услове који су прописани

(по ml)

400 000 (**)

млеко других врста животиња Укупан број бактерија на температури 30°C (по ml) ≤ 1 500 000 (*) Ако је сирово млеко друге врсте животиња (није кравље) намењено за израду производа од сировог млека, процесом који не укључује топлотну обраду Укупан број бактерија на температури 30°C (по ml) ≤ 500 000 (*) (*) Променљива геометријска средина током двомесечног периода, с најмање два узорка месечно;

за убијање патогених микроорганизамадабихранабилабезбедназаконзумацију. Употреба пастеризације за убијање патогених микроорганизама, у почетку је значајно помогла да се смањи пренос болести, као што су тифус, туберкулоза, шарлах и дизентерија. Важно је напоменути да храна може бити контаминирана чак и након што је подвргнута процесу пастеризације. На пример, сва пастеризована храна мора да се чува у фрижидеру. Ако се пастеризована храна не складишти на адекватан начин, затим долази до контаминације. Због тога је важно увек правилно руковати храном тако што ће се руковати чистим рукама, спречити да дође до контаминације, и 1 Килибарда, Н. (2021). Основе технологије животних намирница. Београд: Универзитет Сингидунум. стр. 167.

држати је на безбедној температури. Историја пастеризације се веже за француског научника Луја Пастера, који се сматра пиониром у топлотној обради хране. Сврха поступка је убијање свих вегетативних облика микроорганизама – узрочника болестиикварења, иосигурањеминималне трајности производа. Више је метода пастеризације, од којих свака има добре и лоше стране. Постоји неколико типова пастеризације: • пастеризација упакованих намирница: унутар паковања, грејање до температуре стерилизације није потребно. У неким конзервама је пожељна постепена промена температуре, • пастеризација непосредно пре самог паковања: предгревање је добро за намирнице које су осетљиве на високе температурне градијенте (високе температурне промене), 2 Килибарда, Н. (2021). Основе технологије животних намирница. Београд: Универзитет Сингидунум. стр. 169.

• пастеризација шарже: то се назива и процесом пастеризације у току кратког времена при ниским температурама. Течне намирнице се пастеризују на тај начин док се млеко држи у резервоару где се загрева на 62,8°C током 30 минута. Пастеризатор се састоји од котла за парну облогу или змијастогпастеризатораукојимасесокилимлеко загрева до жељене температуре, и • континуирана пастеризација: ово се назива и високотемпературна краткотрајна пастеризација- (HTST) процес. Храна као што је млеко се подвргава 71,7°C око 15 секунди или пролазима кроз пастер у серијама кроз различите измењиваче топлоте. У континуираној пастеризацији, генерално, плочасти измењивачи топлоте, цевни измењивачи топлоте, користе се и површински измењивачи топлоте, у зависности од вискозности течног прехрамбеног материјала. Медиј за загревање је обично пара или вода.

3.1. Линија за пастеризацију млека Линија за пастеризацију млека у савременим индустријским условима мора да буде пројектована на начин да буде максимално изолована од осталих делова погона за прераду сировог млека. Линија за пастеризацију млека мора да је повезана са линијом којом се пастеризовано млеко одводи на чување и са линијом за довод сировог млека. У просторији за пастеризацију млека треба да су смештени пастеризатори. Уколико млекара располаже са више типова пастеризатора треба их одвојити тако да сви пастеризатори истог типа стоје на једном месту. Опрема за пастеризацију млека мора да је проверена, тј. треба утврдити да ли има све делове предвиђене проспектом и да ли капацитет одговара декларацији. Даље треба утврдити да ли се пастеризација млека може прописно да спроведе.1 Линију за пастеризацију у савременој млекари чине следећи уређаји: 1)пумпа за довод сировог млека, 2)центрифуга за пречишћавање млека, 3)уређај за стандардизацију масти, 4)термографи, 5)сензори за звучну и светлосну сигнализацију у случају неправилног рада. У преради

млека. Са друге стране, посебно значајни недостатак код овог метода је чињеница да постоји могућност накнадне контаминације већ пастеризованог млека, те је овај начин мање-више и напуштен. Код високе пастеризације, ситуација је знатно сложенија и комплекснија. Висока пастеризација омогућава чување термолабилних компоненти млекаичувајусефизичко-хемијскеособинемлека. Одвија се у континуално у плочцастим пастеризаторима (плочасти измењивачи топлоте) са регенерацијом употребљене топлотне енергије. Млеко се прво загрева већ пастеризованим млеком (чиме се ово хлади), а затим се у наредној секцији пастеризатора догрева врелом водом на температуру пастеризације 75оС која се одржава у цеви за одржавање температуре пастеризације 15 секунди. Након пастеризације млеко одлази у секцију за регенерацију чиме се хлади. Затим у секцију са хладномводом, пакроз секцију са потхлађеном водом, где се хлади на +4оС. Ако није добро пастеризовано млеко се преко сигурносног вентила враћа на почетак процеса у балансни танк. Да ли је млеко добро пастеризовано проверава се помоћу термометра постављеног на излазу из секције за пастеризацију. Дакле, проверава се да ли је постигнута температура од 72оС.2 У литератури се може пронаћи још једна значајна варијанта пастеризације. То је метода нетермичке пастеризације, односно бактериофугирање микроорганизама из млека. То су практично центрифуге, где се образовани талог микроорганизама и других састојака у млеку избацује током рада. Међутим, неки од недостатака у овом поступку су: • уклањаседо90одстомикроорганизама,што је у односу на класичну пастеризацију значајно мање, • у млеку заостају најмање ћелије и • не инактивишу се ензими. У пракси, велику примену је пронашло комбиновање ова два поступка. Иако је скуп поступак, даје оптималне резултате. У тој комбинацији се млеко пре или после пастеризације подвргне бактериофугирању. 3.2. Савремени машински систем за пастеризацију млека У контексту савремених линија за пастеризацију млека, неопходно је да се пажња усмери на једно савремено решење, са свим предностима и недостацима, као и на решење везано за бактериофугирање млека. Једаноднајвећихсветскихпроизвођачаопреме и машина за прехрамбену

tehnologija-mleka#toc-linija-za-pasterizaciju-mleka (20.03.2022)

rizacija-mlijeka (22.03.2022) 3 https://www.tetrapak.com/solutions/processing/maintechnology-area/pasteurization/tetra-pak-pasteurizer-d (23.03.2022)

•

Ниска потрошња енергије, захваљујући систему хибернације брзог одзива и компактном дизајну јединице,

• Бројне карактеристике подржавају безбедност хране, пре и током производње и

• Систем аутоматизације контролише рад ове јединице и повезаних подмодула, омогућавајући ефикасну производњу.

Слика 2. Тетра Пак-ов пастеризатор за млеко (Извор: https://www.tetrapak.com/solutions/processing /main-technology-area/pasteurization/tetra-pakpasteurizer-d (23.03.2022))

Пастеризатори у данашње време се конструишу са намером да се пре свега смање губици у производњи, односно преради са једне стране, а да се са друге стране изврши минимални утицај на животну средину. У савременој индустрији машина и опреме за коришћење у прехрамбеном сектору, иде се на то да се животна средина минимално угрожава коришћењем одређених техничких решења. Решење које је представљено на слици 1 има капацитет од две до 60 хиљада литара сировог млека по радном часу. Основне предности овог пастеризатора су: • осигурава коректност обављеног процесаТемпература производа се проверава и пре и после ћелије за задржавање. Производ може да изађе из пастеризатора само ако је загрејан на одговарајућу температуру и ако је на тој температури био одређено време. Ако то није случај, сигнал се аутоматски шаље на вентил за преусмеравање, а производ се преусмерава назад у балансни резервоар ради рециркулације. • осигурава

рециркулације. • минимизира потрошњу енергије- Током циркулације воде, проток у пастеризатору се може смањити, хлађење се може зауставити

и већина повезаних подмодула може бити искључена. Ова такозвана хибернација минимизира количину паре, енергије и воде која се троши док се чека да производ уђе у систем. Време подизања и заустављања је само око 2 минута, због чега се исплати користити хибернацију чак и током кратких периода циркулације воде. • уштеда на времену и смањење ризика од људске грешке- Ова функција омогућава производњу одређене количине млека и павлаке – било подешено као одређени број литара или програмирано да се настави док се резервоар не напуни (или се изворни резервоар испразни). Ако се повеже са сепаратором и јединицом за стандардизацију, такође је могуће дефинисати одређени садржај масти.Операције као што су CIP (Cleaning in Proccess), циркулација воде и прелазак на нови рецепт могу се подесити унапред, да се изводе аутоматски у низу, без потребе за људском интервенцијом. • минимизира губитке- Паметна конфигурација резервоара за балансирање омогућава уклањање максималне количине воде пре него што производ уђе у резервоар, чиме се смањујемешавинаводеипроизвода.Оваметода смањује број литара у фази мешања за преко 50%, што доводи до значајног смањења губитака производа. Друга важна врста уређаја су уређаји за бактериофугирање (слика 2). Уређаји за бактериофугирање су значајни из разлога што је већ у овом раду наведено да се комбинацијом ова два процеса добијају најбољи резултати, без обзира што се ради о изузетно скупој варијанти прераде. Бактофугација (или центрифугирање) и микрофилтрација су комерцијалне и ефикасне технике за физичко уклањање бактерија, спора и соматских ћелија из млека. Центрифугирање се примењује на одвојене компоненте (микроорганизми, глобуле масти, нерастворљиви протеини, итд.) које имају различитегустинеупоређењусадисперзиономфазом, а микрофилтрација се углавном заснива на одстрањивању честица одређене величине коришћењем полупропусне мембране. Бактофугација је процес уклањања микроорганизама из млека помоћу центрифугалне силе. То је посебан облик одвајања микроорганизама, углавном оних који стварају споре како би се омогућило пастеризовање на нижим температурама. Већина микроорганизама се инактивира пастеризацијом. Међутим,споревисокеотпорностинатоплотупреживљавају пастеризацију. Они могу довести до значајних недостатака у квалитету тврдог сира, полутврдог сира или дуготрајних производа услед протеолизе, липолизе и стварања гаса. Због тога се у производњи ових производа углавном користи бактофугација. Циљеви бактофугације су следећи: • побољшање хигијенског квалитета млека, • избегавање бактерија отпорних на топлоту без прибегавања прекомерном загревању и • обезбеђење високог степена бактериолошке чистоће млека.

Уклања бактерије, и живе и мртве, из третираних супстанци, док традиционална топлотна обрада убија бактерије и оставља их у храни. Бактофугација јеважнаунамирницамазараженимбактеријама које садрже термостабилне ендотоксине. Приказани сепаратор има капацитет од пет до 55 хиљада литара по радном сату. Изван јединице, цевовод

је повезан са ротирајућим вретеном херметичким заптивкама. Ово спречава да ваздух уђе у јединицу и да било који производ исцури. Одсуство ваздуха минимизира ризик од смањења величине честица и агрегата. Омогућава бољу ефикасност уклањања спора и бактерија при нижој брзини ротације и самим тим смањује потрошњу енергије.

Слика 3. Тетра Пак-ов уређај за бактофугацију (Извор: https://www.tetrapak.com/solutions/processing/main-technology-area/pasteurization/tetra-pak-pasteurizer-d (23.03.2022))

4. Машински систем за стерилизацију млека Стерилизација млека представља технолошки процес који се врши на вишој температури од пастеризације. Учинци пастеризације и стерилизације се често пореде у различитим литературним изворима.Сходнотоме, утабели3суприказане карактеристикестерилизацијеуодносунакарактеристике пастеризације. Стерилизација млека има за циљ убијање свих присутних микроорганизама, укључујући и споре бактерија, како би се упаковани производ могао дуго чувати на собној температури, без кварења микроорганизмима.Поштосеплеснииквасацлако убијају, само бактерије могу да представљају проблем. Обично је довољно 30 минута на 110°С (стерилизација у боци), 30 секунди на 130°С или 1 секунд на 145°С. Последња два су примери такозваног UHT третмана (ултра-висока температура, кратко време). Загревање током 30 минута на 110°С инактивира све ензиме млека, али нису све бактеријске липазе и протеиназе потпуно инактивиране; изазивају опсежне Мајардове реакције, што доводи до посмеђивања, стварања укуса стерилизованог млека и извесног губитка доступног лизина; смањује садржај неких витамина; изазива значајне промене у протеинима укључујући казеин; и смањује рН млека за око 0,2 јединице.1

1 https://www.dairyknowledge.in/article/sterilization (23.03.2022)

Након загревања у трајању од 1 секунде на 145°С хемијске реакције се готово не дешавају, већина серумских протеина остаје непромењена, а развија се само слаба арома. Он не инактивира све ензиме, на пример, плазмин је једва погођен, а неке бактеријскелипазеи протеиназеуопште,па сетако кратка топлотна обрада ретко примењује. Нежељени секундарни ефекти стерилизације у боци као што су посмеђивање, укус стерилизације и губитак витамина могу се умањити UHT стерилизацијом. Током паковања UHT стерилисаног млека, контаминација бактеријама мора бити ригорозно спречена. После UHT стерилизације и даље се могу јавити одређене ензимске реакције и физичко-хемијске промене. Стерилизовано млеко се може дефинисати као (хомогенизовано) млеко које је загрејано на температуру од 100оС или више толико времена да остане прикладно за људску исхрану најмање 7 дана на собној температури. Комерцијално стерилисано млеко је ретко стерилно у строгом бактериолошком смислу. То је зато што је захтев за потпуну стерилност у сукобу са преференцијама потрошача за нормалну боју и укус стерилисаног производа.Бактерије које стварају спореу сировом млеку, које су веома отпорне на топлоту, преживљавају температуру стерилизације и време које се користи у млекари и на крају доводе до кварења стерилизованог млека.2

2 https://www.dairyknowledge.in/article/sterilization (23.03.2022)

3. Поређење карактеристика пастеризације у стерилизације приликом обраде сировина (Извор: Килибарда, Н. (2021). Основе технологије животних намирница. Београд: Универзитет Сингидунум. стр. 101)

Ултра висока температура (УХТ)/стерилизација - постиже се поступком који обезбеђује континуалнипротоктоплотенависокојтемпературиутоку кратког периода времена (температура не нижа од 135°C у комбинацији са одговарајућим временом трајања), тако да се онемогући раст микроорганизама или спора у обрађеном производу, када се пакује у херметички затворене контејнере/паковања насобној температури,и довољнимдаобезбеди да производ у херметички затвореном контеjнеру/паковању остане микробиолошки стабилан након инкубационог периода од 15 дана на 30°C, или седам дана на 55°C, или након примене било ког метода који показује да је примењен одговарајући поступак топлотне обраде. Када разматра да ли да подвргне сирово млеко топлотној обради, произвођач мора да уведе и одржава процедуре развијене у складу са принципима анализе опасности и критичних контролних тачака (HACCP) и да се усклади са захтевима које надлежни орган може да тражи у вези примене принципа HACCP, када региструје/одобрава објекат или обавља инспекцијски надзор.1 4.1. Линија за стерилизацију млека Линија за стерилизацију млека, као и линија у производњи која се бави пастеризацијом, мора бити адекватно пројектована и у неку руку изолована од остатка погона.Ипак, уређење простора зависи од преференција везаних за капацитет производње. Пријем млека и чување млека до стерилизације је исти као код пастеризованог млека, са разликом што при пријему млека у млекари треба одабрати млеко за стерилизацију,

држати

већа количина паре и добар одвод исте. У циљу економске уштеде топлоте вишак топлоте из вруће воде која се користи за стерилизацију треба да се користи у другим деловима млекаре. У одељење за стерилизацију млека поред уређаја за стерилизацију поставља се апарат за подешавање садржаја масти, хомогенизацију и стерилно пуњење амбалаже.2 4.2. Савремени машински систем за стерилизацију млека

у

се мора извршити на основу бактериолошког

цистернама.

млека свих снабдевача млекаре млеком. У просторијама за стерилизацију млека у боцама грађевински услови морају да су тако подешени да не долази до продора хладногваздухаизспољашностиназагрејанебоце. При стерилизацији у базенима мора се предвидети

1 Шибалић, С., Бошковић, Т. (2019). Водич за производњу и прераду млека. Београд: Управа за ветерину. стр. 30-31. 2 Миљковић, В. (1977). Хигијена и технологија млека електронско издање:

Као и код пастеризације, јављају се савремена технолошка решења која су везана за стерилизацију млека. Стерилизација млека може да се обави на три начина: • директно- убризгавањем млека у водену пару или обрнуто, • индиректно- у протоку са плочастим или цевастим размењивачима топлоте и • у амбалажи- дисконтинуално или континуално, у аутоклавима или на линијама за стерилизацију. Тетра Пак као произвођач нуди различита решења. У контексту стерилизације прво се представља уређај за индиректну стерилизацију, UHT методом (слика 4). Ова јединица има различите капацитете прерадеи ониварирају од хиљадудо40хиљадалитара стерилисаног млека по часу рада. Јединица је погодна за млечне производе као што су млеко, ароматизовано млеко, кајмак, напици од јогурта, бивоље млеко и формулисани млечни производи, као и за друге производе ниске киселине као што је сојино млеко. Могуће су и комбинације са производима без млека као што су сокови, чај и кафа. Као и у случају пастеризације и овде је пажња усмерена на редукцију трошкова и на мањи утицај на животну средину. Јединица користи директну пару на страни кућишта завршног грејача, што омогућава време производње до 8 сати. Притисак паре се прецизно контролише како би се спречило сагоревање производа. За време рада до 16 сати, https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/higijena-itehnologija-mleka#toc-linija-za-pasterizaciju-mleka (20.03.2022)

доступна је оптимизована поставка са могућношћу спречавања денатурације протеина са контролисаном температуром и опцијом циркулације топле воде. Производ који је већ загрејан може се проћи поред хладног улазног производа како би се претходно загрејао. Ово смањује количину енергије која је потребна да се нови производ

доведе до температуре стерилизације. Регенерација од производа до производа обезбеђује оптималну потрошњу паре почевши од 30 kg/1000 kg производа, са могућом потрошњом паре до 20 kg/100 kg производа. Други начин стерилизације је директна стерилизација. Оваква машина за обраду млека је приказана на слици 5

Слика 4. Tetra Pak® Indirect UHT unit DC for dairy products (Извор: https://www.tetrapak.com/solutions/processing/main-technology-area/uht-treatment/tetra-pak-indirect-uhtunit-dc (24.03.2022))

Слика 5. Уређај за директну стерилизацију млека (Извор: https://www.tetrapak.com/solutions/processing/main-technology-area/uht-treatment/tetra-pak-indirect-uhtunit-dc (24.03.2022))

Oва јединица има идентичан погон као претходна. С обзиром на директни контакт са млеком, конструисана је тако да има минималан утицај на млеко. Има капацитет од две до 30 хиљада литара млека по радном часу. Ово решење већ дуго представља најсавременију директну UHT прераду врхунских асептичних производа. То је асептична процесна јединица за континуираниUHT третман са директним убризгавањем паре. Углавном се користи за производе ниске киселости осетљиве на топлоту као што су млеко,обогаћеномлеко,кајмак,сојиномлеко,формулисани млечни производи, мешавина сладоледа, млечни десерти као и производи са продуженим роком трајања. Процес је такође погодан за глатке производекаоштосусупе,сосови,кремабезмлека и други производи на бази скроба и може да поднесе мање честице. Пара се брзо убризгава у производ, тренутно га загрева од 80°С до UHT температуре, након чега следи кондензација (само 0,1 секунда) и температурнаравнотежа.Комбинацијависокетемпературе стерилизације и краткогвременазагревања обезбеђује деактивацију микроорганизама и спора са минималним утицајем на укус и боју производа. Процес такође укључује веома мало запрљања, што заузврат значи изванредну способност чишћења, мање застоја за чишћење и укупне ниже трошкове чишћења.

5. Закључак

Пастеризацијаистерилизацијамлекапредстављају врло комплексне технолошке процесе и перманентно се јављају иновације у сфери машина и уређаја који обављају овај процес, са циљем мање еколошког отиска и уштеде енергије. У раду су приказани примери једног произвођача, који се свакако сматра лидером у овој области, са решењима изузетно великог капацитета по радном часу. Јавља се велика дилема коју операцију применити над млеком које се прерађује. Стерилизација као метода је сигурнија јер се максимално редукује број микроорганизама са једне стране, али са друге долази до кварења органолептичке производа. Са другестране,пастеризацијауништавамањемикроорганизама, али у комбинацији са бактофугацијом даје изврсне резултате и тај процес је скупљи. Савремени машински системи са пастеризацију и стерилизацију млека варирају по много чему. Напредак у овој сфери је узроковао и модификовање савремених производних погона где се прерађујесировомлеко.Оноштојеважнозасавремене машине је то да су токонтинуална решења, са изузетно великим капацитетом и минималним учешћем људског рада, где је минимизиран простор за грешку. Напредак ИКТ технологија и њихова примена у производњи машина за прехрамбену индустрију је такође доста допринела усавршавању уређаја за пастеризацију и стерилизацију млека у комбинацији са CIP-ом. Наиме, могуће је да се, на основу програма уређаја, аутоматизује процес пастеризације и стерилизације више производа, где уређаји

сами прилагођавају програм и где се врши самочишћење намирница. Сходно томе, нема сумње да ће се ови уређаји у будућности усавршавати.

6. Литература

1) Ahern J. (2017). Applying lean techniques to dairy farming. Acountance Plus. No.03(Sept). pp. 26-27.

2) Килибарда, Н. (2021). Основе технологије животних намирница. Београд: Универзитет Сингидунум.

3) Шибалић, С., Бошковић, Т. (2019). Водич за производњу и прераду млека. Београд: Управа за ветерину.

4) Миљковић, В. (1977). Хигијена и технологија млека електронско издање: https://www.tehno logijahrane.com/knjiga/higijena-i-tehnologijamleka#toc-linija-za-pasterizaciju-mleka (20.03.2022)

5) https://extension.psu.edu/food-safety-andquality/dairy-food-processing/production-andprocessing (21.03.2022)

6) https://www.intechopen.com/chapters/63169 (22.03.2022)

7) http://rukautestu.vin.bg.ac.rs (22.03.2022)

8) https://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija/p asterizacija-mlijeka (22.03.2022)

9) https://www.tetrapak.com/solutions/processing/mai n-technology-area/pasteurization/tetra-pakpasteurizer-d (23.03.2022)

10)https://www.dairyknowledge.in/article/sterilization (23.03.2022)

11)https://www.tetrapak.com/solutions/processing/mai n-technology-area/uht-treatment/tetra-pak-indirectuht-unit-dc (24.03.2022)

1Љубиша Живановић, 1Јелена Голијан-Пантовић, 1Љубиша Коларић, 1Јела Икановић, 2Вера Поповић

1Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду, Немањина 6, 11080 Београд 2Институт за ратарство и повртарство, Максима Горког 30, 21000 Нови Сад Сажетак Циљ oвог рада био је да се проучи утицај ђубрења (облика азота) и инокулације семена на морфолошке особине, компоненте приноса и принос зрна соје. Пољски микроогледи су изведени у агроеколошким условима Поморавља током 2019. године, на земљишту типа гајњача. Као семенски материјал коришћена је сорта НС Зоја (00 група зрења). Примењен је метод раздељених парцела, у четири понављања. Површина основне парцеле је износила 170,0 m2, са осам потпарцела, а површина обрачунске парцеле за принос зрна износила је 3,0 m2. Примењена агротехника на огледу била је стандардна, као за редовну производњу соје. Резултати указују да је у просеку, за испитиване факторе, висина биљке износила 36,6 cm. У просеку за варијанте инокулације, највећа висина прве етаже махуна (9,9 cm) измерена је на контроли (без ђубрења). У просеку за варијанте инокулације, највећи број етажа махуна (10,6) измерен је на третману са применом УРЕЕ. У просеку за облике азота, на третману са инокулацијом семена избројан је већи број махуна по биљци. Највећа маса 1000 зрна (247,5 g) измерена је на третману без ђубрења. Највећи принос (1,17 t ha-1) био је на третману са применом КАН-а. У просеку за облике азота, на третману са инокулацијом семена измерен је већи принос зрна за 90 kg ha-1 у поређењу са третманом без инокулације семена. Кључне речи: соја, азот, инокулација, продуктивност. УВОД

Соја припада реду Fabales, породици лептирњача(Fabaceae),роду Glycine,којиобухватаједногодишње и вишегодишње самоникле и гајене врсте, при чему се као најважнија гајена врста издваја Glycine hispida L. Привредни значај соје огледа се у великој хранљивој, енергетској и витаминској вредности зрна које има врло значајну улогу у исхрани људи, домаћих животиња, као и у индустријској преради. Уље соје, добијено термичким поступком је веома важна сировина у козметичкој индустрији за израду сапуна и других средстава личне хигијене. Соја има велики агротехнички значај јер обогаћује земљиште биљним асимилативима, а као биљка азотоскупљачица повећава садржај биолошки вредног азота (Glamočlija, 2012).

САД, Бразил, Аргентина, Кина и Индија су највећи светски произвођачи соје у свету и представљају више од 90% њене глобалне производње. Европа је мали произвођач соје са 2% укупне светске производње. Највеће површине под сојом налазе се у Русији и Украјини, а од земаља ЕУ у Италији (FAO, 2022). Према подацима Републичког завода за статистику, просечан принос соје у Републици Србији за претходну годину износио је 3,2 t/ha (Републички завод за статистику, 2021). Биљне врсте се одликују специфичним захтевима према појединим елементима и способностимазањиховимискоришћавањем.Заобезбеђење биљака aзотом, посебно легуминозних, значајну улогу има биолошка фиксација азота. Сматра се да

се симбиотском азотофиксацијом, зависно од бројних чинилаца (Bethlenfalvay et al., 1990) у просеку годишње веже од 40 до 300 kg N/ha, док се у процесу слободне азотофиксације веже знатно мања количина азота, свега од 5 до 20 kg N/ha. Симбиотска азотофиксација је процес у коме биљка домаћин обезбеђује енергијом бактерије, а бактерије обезбеђују биљку редукованим азотом из атмосфере. Данас је познато да је заједница квржичних бактерија из рода Rhizobium и Bradyrhizobium са легуминозама јединствена и корисна за оба партнера. Резултат заједнице биљке и бактерије је формирање квржица или нодула на корену биљке. На образовање квржица и њихову физиолошку активностпосебно утиче концентрација азота у хранљивом раствору и његов удео у биљкама. У природним условима, биљке азот претежно усвајају у виду NO3 - и NH4 + јона. Азот повољно утиче на величину лисне површине и њену фотосинтетичку активност, тј. на интензитет и продуктивност фотосинтезе, затим на интензитет дисања, водни режим биљака и др. Kао резултат азотофиксације у току раста и развоја легуминоза, удео фиксираног азота у приносу износи 10-95 % или 20-400 kg/ha N годишње у зависности од еколошких услова (Sarić et al., 1987). Фиксација азота од стране квржичних бактерија зависи од генотипа биљке, што упућује на потребу истовремене селекције биљке и квржичних бактерија (Petrović etal.,1998).Соја најинтензивније накупља азот у другој половини вегетације, када је и синтеза органске материје највећа (Schilling, 1983). Соја је најосетљивија легуминозна биљка према сувишку нитрата. Нитрати у ове биљне врсте директно инхибирају формирање квржица и активност нитрогеназе (Harper &

Gipson, 1984). Увођењем соје у производњу у нашој земљи почињу истраживања квржичних бактерија. Kод нас је препарат квржичних бактерија за соју први пут примењен 1931. (Kоњев). Добар микробиолошки препарат треба да садржи ефективне квржичне бактерије способне да у симбиотској заједници са биљком фиксирају што више азота из атмосфере. У нашим земљиштима нема квржичних бактерија – азотофиксатора, који живе у симбиози са сојом. Због тога је потребно извршити инокулацију, односно потребно је семе соје пред сетву измешати са неким микробиолошким ђубривом. Циљ oвог истраживања био је да се проучи утицај ђубрења и инокулације семена на морфолошке особине соје, компоненте приноса и принос зрна соје. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА Истраживања утицаја инокулације семена и облика азота на продуктивност биљака соје изведена су током 2019. године на приватном имању у околини Велике Плане (Старо Село). Као семенски материјал коришћена је сорта НС Зоја (00 група зрења). Пољски микрооглед изведен је на земљишту типа гајњача (Eutrični kambisol). Примењен је метод раздељених парцела, у четири понављања. Површина основне парцеле је износила 170,0 m2, са осам потпарцела – четири на којима су посејана инокулисана семена и четири безинокулације.Површинаједнепотпарцелеизносилаје9,0m2 (3,0x3,0m)сашестзасејанихредова. Површина обрачунске парцеле за принос зрна износила је 3,0 m2 Овим истраживањем проучавана су два фактора:

1. ИНОКУЛАЦИЈА СЕМЕНА: а) без инокулације, б) са инокулацијом

2. ОБЛИК АЗОТА: а) Контрола (без ђубрења) б) УРЕА (46% N) ц) АН (34% N) д) КАН (27% N)

Примењена агротехника на огледу била је стандардна. Предусев соји била је озима пшеница. После жетве пшенице обављено је заоравање стрништа, допунска и предсетвена припрема земљишта.Непосреднопре сетве, за третман саинокулацијом семена, употребљен је препарат НС Нитрагин у одговарајућој количини, по упутству произвођача. Пострна сетва је изведена ручно 28.07.2019. године, према плану, у претходно извучене браздице на међуредном растојању од 50 cm и одстојању од 4 cm, односно у густини сетве од око 500.000 семена по хектару. Истовремено са сетвом примењена су и минерална ђубрива (УРЕА, АН и КАН) у количини од 50 kg/ha. У склопу мера неге усева соје вршено је ручно окопавање у циљу сузбијања коровских биљака и наводњавање по потреби у заливној норми од 30 до 40 mm. Жетва соје обављена је ручно, чупањембиљака у физиолошкој зрелости (10.11.2019. године). На узорцимаодпо10биљакаизсвихпонављањаизвршенасумерењаморфолошкихиособинародности. Принос зрна по јединици површине изражен је у t ha-1 . РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА У оквиру морфолошких особина соје испитиван је утицај инокулације и облика азота на висину биљке и висину прве етаже махуна. Висина биљке. Резултати истраживања показују да је, у просеку за испитиване факторе, висина биљке износила 36,6 cm (Табела 1.). У просеку за варијанте инокулације, најмања висина биљке (34,4 cm) измерена је на третману са применом УРЕЕ, као облика азота, а највећа (39,4 cm) на контроли (без ђубрења). У просеку за облике азота, на третману са инокулацијом семена измерена је већа висина биљке за 6,1 cm у поређењу са третманом без инокулације семена. Према резултатима рада Milić et al. (2003) ђубрење соје азотом имало је позитиван утицај на повећање висине биљке. Према извештају Dozet et al. (2012), испитиване морфолошке особине соје значајно су зависиле само од године. У истраживању које је спровела Мarković (2015), Bacillus sp. (Ekstrasol) значајно је повећао висину биљке и до 50% у поређењу са парцелом где није било инокулације.

2.). У просеку за варијанте инокулације, најмања висина прве етаже махуна (6,2 cm) измерена је на третману са применом УРЕЕ, као

облика азота, а највећа (9,9 cm) на контроли (без ђубрења). У просеку за облике азота, на третману са инокулацијом семена измерена је мања висина прве етаже махуна за 1,9 cm у поређењу са третманом без инокулације семена. Dozet et al. (2012) наводе да је висина прве махуне зависила од

услова који су владали у току производних година. Просечна висина биљке до прве махуне износила је 16,54 cm. Највећа висина биљке до прве махуне измерена је 2008. године (17,93 cm), а најмања 2007. године (15,01 cm).

6,2 62,6 АН 8,8 6,7 7,7 77,8

9,5 6,5 8,0 80,8

8,9 7,0 7,9 -

% 100,0 78,6 -Број етажа махуна. У овом истраживању резултати показују да је, у просеку за испитиване факторе, број етажа махуна износио 9,6 (Табела 3). У просеку за варијанте инокулације, најмањи број етажа махуна (8,2) регистрован је на контролном третману,анајвећи(10,6)натретманусаприменом УРЕЕ. У просеку за облике азота, на третману са

инокулацијомсеменаизбројанјевећибројетажаза 2,3 махуне у поређењу са третманом без инокулације семена. Испитивањем утицаја различитих количина азота (30; 60 и 90 kg ha-1), Kolarić et al. (2016) наводе да је број етажа махуна по биљци повећан за 3,8% са варијантом ђубрења од 30 kg ha-1 .

8,4 10,7 9,6ИНДЕКС % 100,0 127,4 -Број махуна по биљци. Према добијеним резултатима у овом истраживању, у просеку за испитиване факторе, број махуна по биљци износио је 29,6 (Табела 4). У просеку за варијанте инокулације, најмањи број махуна по биљци (24,7) утврђен је на третману без ђубрења, а највећи (32,8) на третману са применом УРЕЕ. У просеку за облике азота, на третману са инокулацијом семена избројан је већи број махуна по биљци за 15,1 у поређењу са третманом без инокулације семена. У раду

Marković (2015) која је испитивала ефекат сојева ризобактерија Оptimizer-a, Azotobakter-a и Ekstrasola-a на раст и принос соје, нису примећене статистички значајне разлике у броју махуна по биљци. Према добијеним резултатима Kolarić et al. (2016), број махуна по биљци и маса 1000 зрна повећавали употребом азота до 60 kg ha-1 за 5,2 односно 3,8%. Варијанта ђубрења са 90 kg ha-1 дала је ниже вредности броја махуна по биљци у односу на контролну варијанту.

на третману са применом УРЕЕ, а највећа (247,5 g) на третману без ђубрења. У просеку за облике азота,на третману са инокулацијом семена утврђена је већа маса 1000 зрна за 16,9gупоређењусатретманомбезинокулацијесемена.Најбољипоказатељповољностиједнегодине илирегионазапроизводњујемаса1000зрна(Dozet et al., 2009). Đukić et al. (2009) су у трогодишњем

у две године истраживања. Такође, аутори наводе да је у све три године инокулација семена допринела значајном повећању масе 1000 зрна. Применом највећих доза азота (200 kg ha-1) маса 1000 зрна је имала високе вредности. Према резултатима Kolarić et al. (2016), маса 1000 зрна

соје је, у просеку за факторе обухваћене истраживањима, износлила 170,9 g. Повећање вредности је забележено на варијантама са 30 и 60 kg ha-1 N за 5,4-7,1% у односу на основу. Према наводима

препаратом Нитрагин на принос и масу 1000 зрна соје, инокулација семена допринела је повећању приноса у све три године. Дозе азота од 100 kg ha-1 довеле су до повећања приноса, док је азот у количини од 200 kg ha-1 довео до смањења приноса семена соје. У раду Živanović et al. (2009), највећи принос постигнут је у комбинацијама ђубрења са 100 kg ha-1 азота, у обе варијанте инокулације (са и без инокулације), а најмањи у варијантама без ђубрења и инокулације. На варијанти са инокулацијом семена, а без ђубрења азотом, принос семена обе сорте био је већи за 7,27% него без инокулације.

Marinković (1984) количина азота од 60 kg ha-1 сматра се најповољнијом варијантом, што наводе и Kolarić и сарадници (2016). Табела 5. Утицај облика азота и инокулације семена на масу 1000 зрна (g) ОБЛИК АЗОТА ИНОКУЛАЦИЈА СЕМЕНА ПРОСЕК ИНДЕКС % БЕЗ СА КОНТРОЛА 230,0 265,1 247,5 100,0 УРЕА 228,2 234,7 231,5 93,5 АН 242,3 240,1 241,2 97,5 КАН 232,6 260,7 246,7 99,7 ПРОСЕК 233,3 250,2 241,7ИНДЕКС % 100,0 107,2 -Принос зрна соје. Резултати овог истраживања показују да је, у просеку за испитиване факторе, принос зрна соје износио 1,15 t ha-1 (Табела 6). У просеку за варијанте инокулације, најмањи принос зрна (1,12 t ha-1) утврђен је на третману без ђубрења, а највећи (1,17 t ha-1) на третману са применом КАН-а. У просеку за облике азота, на третману са инокулацијом семена добијен је већи принос зрна за 90 kg ha-1 у поређењу са третманом без инокулације семена. У истраживању које су спровели Đukić et al. (2009), где је у трогодишњем огледу проучаван утицај азота примењеног под предусев и инокулације семена микробиолошким

1,11 1,13 100,9

1,12 1,20 1,16 103,6

1,10 1,23 1,17 104,5 ПРОСЕК 1,10 1,19 1,15ИНДЕКС % 100,0 108,2 -ЗАКЉУЧАК Наосновурезултатаиспитивањаоутицајуинокулације семена и облика азота на продуктивност соје у пострној сетви, изведених у агроеколошким условимаПоморавља,могусеизвестиследећипрелиминарни закључци: 1. У погледу морфолошких особина соје, висина биљке више је зависила од инокулације семена у поређењу са обликом азота, док је код висине прве етаже махуна било обрнуто. Највећа висина биљке (47,0 cm) измерена је на третману без ђубрења и са инокулацијом семена, док је највећа висина прве етаже махуна (10,6 cm) утврђена, такође, на контроли и без инокулације семена. 2. У оквиру компоненти приноса соје, број етажа махуна више је зависио од облика азота, док су број махуна по биљци и маса 1000 зрна били под већим утицајем облика азота. Највећи број етажа махуна (11,6), као и број махуна по биљци (46,4) утврђени су у комбинацији примене КАН-а као облика азота и инокулације семена, док је највећа маса 1000 зрна (265,1 g) констатована на

контроли и третману са инокулацијом семена.

3. На принос зрна соје снажнији утицај испољила је инокулација семена у односу на облик азота. У просеку за облике азота, на третману са инокулацијом семена постигнут је већи принос зрна за 8,2% у поређењу са варијантом без инокулације. У просеку за третмане инокулације, највећи принос зрна (1,17 t ha-1) добијен је применом КАН-а као обликa азота уз разлику од 4,5% у односу на варијанту без ђубрења. ЛИТЕРАТУРА

Bethlenfalvay, J.G., Franson, L.R., Brown, S.M. (1990): Nutrition of mycorrhizal Soybean evaluated by the diagnosis and recommendation integrated system (DRIS). Agron. J., 82: 302-403. Dozet, G., Boskovic, J., Kostadinovic, Lj., Cvijanovic, G., Djukic, V., Zecevic, V., Djordjevic, V. (2009): Influence of growing space on 1.000 kernel weight of soybean in irrigation conditions. Review on Agriculture and countryside in our changing world. Scientific Journal of Szeged, Faculty of Agriculture, 3(1): 1-5

Dozet, G., Cijanović, G., Balešević-Tubić, S., Đukić, V. (2012): Uticaj đubrenja preduseva azotom i tretmana semena Co i Mo na morfološke osobine soje. Ratar. Povrt. 49 (2012): 6-11.

Đukić, V., Đorđević, V., Balešević-Tubić, S., Tatić, M., Ilić, A. (2009): Uticaj azota na prinos i masu hiljadu zrna soje. Selekcija i semenarstvo, XV (4): 73-80.

Glamočlija, Đ. (2012): Posebno ratarstvo-žita i zrnene mahunarke. Poljoprivredni fakultet, Zemun.

FAO (2022): https://www.fao.org/faostat/en/#compare

Harper, J.E., Gibson, A.H.(1984): Defferential nodulation tolerance to nitrate among legume species. Crop Science, 24: 797-801.

Kolarić, Lj., Paunović, Lj., Ikanović, J., Živanović, LJ. (2016): Uticaj đubrenja azotom na značajnija agronomska svojstva soje. Selekcija i semenarstvo, XXII (1): 81-90.

Marinković, B. (1984): Uticaj đubrenja azotom, gustine setve i inokulacije kvržičnim bakterijama na komponente prinosa i nakupljanje azota, fosfora i kalijuma kod soje. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. Маrković, S. (2015): Primena simbiotskih i nesimbiotskih inokulanata u proizvodnji soje. Master rad. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.

Milić, V., Hrustić, M., Vasić, M., Starčević, Lj., Marinković, J. (2003): Primena mikrobioloških đubriva u proizvodnji pasulja, soje i kukuruza. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 38: 259-270.

Petrović, N., Mrkovački, N., Milić, V. (1998): Mineralna ishrana soje. U Soja (Hrustić i sar., ured.), 167-198.

Републички завод за статистику (2021): https://www.stat.gov.rs/ Sarić, Z., Sarić, M., Mrkovački, N., Govedarica, M. (1987): Increasing nitrogen fixation by combining certain R. japonicum strains and soybean varieties. Eurosoya, 5: 8-12.

Schilling, G. (1983): Genetic specificity of nitrogen nutrition in leguminous plants. Plant Soil, 72: 321-334. Živanović, LJ., Nenadić, N., Tomić, B. (2000): Uticaj načina ishrane azotom i vremena setve na prinos soje. Zbornik naučnih radova, PKB INI Agroekonomik, Vol. 6, br. 2, 123-130.

ISKORIŠĆENOST

Vladimir Zdravković, Bojan Dimitrijević, Branka Bulatović

Apstrakt

POLJOPRIVREDNIH

KAPACITETA U SELU MARENOVU

U radu je analizirano trenutno stanje poljoprivredne proizvodnje u selu Marenovu, koje pripada opštini Varvarin. Cilj rada je da se: utvrdi iskorišćenost kapaciteta za poljoprivrednu proizvodnju, utvrdi nivo razvijenosti poljoprivredne proizvodnje, utvrde glavni potencijali i prioritetne grane poljoprivrede i na kraju sagleda mogućnost daljeg razvoja poljoprivrede u ovom selu. U radu je korišćeno više naučnih metoda: metod deskripcije, uz tabelarno i grafičko prikazivanje opisanih pojava, metod ankete, metod intervjua i metod indukcije. U anketiranju je učestvovalo 30 domaćinstva, u periodu od 6.3 do 31.3. 2022. godine. Dobijeni podaci obrađeni su i analizirani u programu IBM SPSS Statistics. Na osnovu istraživanja došlo se do zaključka da je prioritetna grana poljoprivredne proizvodnje u Marenovu voćarstvo, i to gajenje jagodastog voća (jagoda na prvom mestu, a zatim i kupina). Razvoj poljoprivrede ovog kraja trebalo bi da bude usmeren na veće iskorišćavanje potencijala za proizvodnju jagodastog voća i podsticanje države na subvencijonisanje nabavke novih traktora i plastenika, dok bi poljoprivredni proizvođači trebalo da rade na formiranju kooperativa i brendiranju jagode iz ovog kraja.

Ključne reči: poljoprivredni kapaciteti, poljoprivredna proizvodnja, Marenovo

1. Uvod

Prema podacima Uprave za trezor, u Srbiji postoji 449.452 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Najveći procenat ovih gazdinstava nalazi se u seoskim područjima. Opstanak ovih sela u velikoj meri zavisi upravo od opstanka ovih gazdinstava, koja su u direktnoj zavisnosti od poljoprivredne proizvodnje.

Poljoprivredna proizvodnja je vekovima unazad bila glavni stub razvoja Srbije, a u novije vreme i glavno „oružje“ u prevazilaženju postojećih i nadolazećih kriza. Učešće poljoprivredne proizvodnje u ukupnoj proizvodnji bruto domaćeg proizvoda Srbije, iz godine u godinu opada, što je rezultat jačanja drugih sektora u zemlji. Medjutim, njen značaj ne jenjava. U 2021. godini, sektor poljoprivrede se sa 6% učešća u ukupnom BDP nalazi na 3. mestu (iza prerađivačke industrije i poslova sa nekretninama 6,8%). Poljoprivredna proizvodnja predstavlja glavnog snabdevača neophodnih sirovina za preradjivački sektor, glavnog potrošača poljoprivrednih inputa iz proizvodnog sektora, dok izvoz poljoprivrednih proizvoda predstavlja značajan deo ukupne spoljnotrgovinske razmene u kojoj se jedino ostvaruje suficit.

O značaju poljoprivrede najbolje govori činjenica da je u 2021. godini, prema podacima RZS, od izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ostvarena dobit od 5.149.256,3 dolara, što iznosi 20,14% ukupne razmene svih proizvoda izvezenih iz Srbije (25.566.160,6 dolara).

Sve ovo ukazuje na značajan potencijal sela u Srbijizabavljenjepoljoprivrednomproizvodnjom(povoljna klima, plodno zemljište, raspoloživi vodni resursi), medjutim taj potencijal često nije dovoljno iskorišćen. Postojeće stanje nameće potrebu da se istraži iskorišćenost poljoprivrednih kapaciteta ruralnih područja i definišu i sprovedu određene mere, koje bi doprinele povećanju stepena iskorišćenosti raspoloživih kapaciteta.

1.1. Premet i cilj rada

Predmet ovog rada je analiza trenutnog stanja poljoprivredne proizvodnje u selu Marenovu, koje pripada opštini Varvarin.

Cilj rada je da se: 1) utvrdi iskorišćenost kapaciteta za poljoprivrednu proizvodnju, 2) utvrdi nivo razvijenosti poljoprivredne proizvodnje, 3) utvrde glavni potencijali i prioritetne grane poljoprivrede i 4) sagleda mogućnost daljeg razvoja poljoprivrede u ovom selu.

1.2. Metode istraživanja i izvori podataka

Prilikom izrade rada korišćene su, samostalno ili u odgovarajućim kombinacijama, sledeće naučne metode: metod deskripcije, uz tabelarno i grafičko prikazivanjeopisanihpojava,metodankete,metodintervjua i metod indukcije. Anketiranje je obavljeno u selu Marenovu, u periodu od 6.3 do 31.3.2022. godine, i u njemu je učestvovalo 30 domaćinstva iz sela. Anketni upitnik se sastojao iz 25 pitanja, otvorenog i zatvorenog tipa. Dobijeni podaci obrađeni su i analizirani u programu za statističku obradu podataka, IBM SPSS Statistics.

Pored podataka prikupljenih uz pomoć anketnog upitnika, kao izvori podataka u ovom radu korišćene su i publikacije Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZS) – Baza podataka, Popis stanovništva iz 2011. godine, Popis poljoprivrede iz 2012 godine i internet strane Geosrbija i Vikipedija. Značajan deo ovog rada nastao je na osnovu informacija dobijenih iz razgovara sa meštanima sela.

2. Organizaciono-ekonomski uslovi proizvodnje

2.1. Geografsko - demografske karakteristika sela

Selo Marenovo se nalazi u opštini Varvarin, smeštenoj u centralnoj Srbiji, i pripada Rasinskom okrugu (slika 1). Udaljeno je 17 km od Varvarina i 21 km od grada Kruševca, sa kojima ima odličnu saobraćajnu povezanost. Put je u celosti asfaltiran devedesetih godina. Ovo selo je nastalo posle Drugog srpskog ustanka, jer ga ne pominju niVuk, ni Vujić, niti ga ima u Upisniku sela iz 1818. godine. O imenu sela postoje dva tumačenja. Po jednom, selo je dobilo ime po izvesnom Marjanu, koji se na teritoriju na kojoj je potom nastalo selo, prvidoselio, te se u prvo vreme selo zvalo Marjanovo, a po drugom, selo je dobilo ime po izvesnom Marinu, nastojniku imanja Kneza Miloša, te se u početku zvalo Marinovo. (https://sr.wikipedia.org)

Premapopisukojijesačiniojedanodautora,uselu je trenutno 383 stanovnika, uključujući i 53 stanovnika koji žive i rade u inostranstvu (grafikon 1).

2.2. Prirodni uslovi

S obzirom da u Varvarinu ne postoji meteorološka stanica, za sagledavanje klimatskih uslova koji vladaju nateritorijisela,korišćenisupodacimeteorološkihstanica u Ćupriji i Kruševcu, tako da oni imaju ulogu orijentacionih pokazatelja, sa približno jednakim vrednostima za teritorije sve tri opštine. Na prostoru Pomoravlja i Šumadije vlada kontinentalna, umereno topla klima, sa prelaznim uticajima kotlinske - toplije i suvlje klime, kod koje su srednje januarske temperature ispod -1°C, a leta topla (https://sr.wikipedia.org)

Slika 1. Položaj sela Marenova na geografskoj karti Republike Srbije

Izvor: Vikipedija

600

500

400

300

200

Broj stanovnika Godine

100

606 645 638 640 633 535 453 436 383 0

700 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011. 2022.

Na osnovu podataka meteoroloških stanica, srednje januarske temperature kreću se do -1°C, što je pokazatelj umereno hladnih zima. Srednje mesečne temperature najviše su u julu i u avgustu, između 21 i 22°C, što pokazuje da su leta na ovom prostoru dosta topla. Godišnje količine padavina su relativno male, oko 620 mm, pa ovaj kraj po pitanju snabdevenosti vode spada u normalno snabdeven. Mada je godišnja količinapadavinamala,njihovmesečnirasporedjepovoljan za poljoprivredu, zato što se najviše padavina

izluči u prolećnim i letnjim mesecima, odnosno u periodu kada je voda poljoprivrednim, biljnim kulturama, najpotrebnija (https://sr.wikipedia.org)

Kroz selo protiču dva mala potoka, koji se formiraju slivanjem vode sa okolnih brda, posle velikih kiša, kao i nakon otapanja snega. Od ovih potoka stanovništvo nema nikakvih koristi, zato što u letnjem vremenskom periodu presušuju.

Grafikon 1. Promena broja stanovnika u selu Marenovu u periodu od 1948. do 2022. godine

Izvor: Autori na osnovu popisa stanovništva i podataka sa Vikipedije

Kada je reč o reljefu, on je na teritoriji sela Marenova ravničarsko - brežuljkast, sa prosečnom nadmorskom visinom od 235 m.

2.3. Tržišni uslovi

Izgradnja hladnjača u periodu od 2010. do 2020. godine u okolnim mestima, učinila je voćarsku proizvodnju na ovom prostoru još isplativijom. U krugu od 2 km od sela Marenova postoji 6 hladnjača koje se bave otkupom voća i njegovim plasmanom na Rusko tržište. Najveću tražnju od voćarskih kultura u ovim krajevima i siguran plasman ima jagoda, zatim kupina dok se kod ostalih voćnih vrsta beleži blagi pad. U ovim hladnjačama se voće samo rashlađuje, a zatim plasira na prostor Ruskog tržišta u svežem stanju. Plodovi druge klase mogu da se prodaju kod lokalnih otkupljivača, kojih ima u velikom broju na ovoj teritoriji. Siguran plasman se poslednjih godina beleži i kod kornišona (osim u 2021. godini), kada je na kratko bio obustavljen otkup. Ostali voćarski i povrtarski proizvodi plasiraju se na kvantaškoj pijaci u Kruševcu. Na području ovog i okolnih sela nema razvijenog otkupa ratarskih proizvoda.

3. Rezultati istraživanja

3.1. Način korišćenja poljoprivrednog zemljišta

SeloMarenovopripadakatastarskojopštiniVarvarin. Ukupna površina raspoloživog poljoprivrednog zemljištaopštineVarvariniznosi16.089ha.Uukupnoj površini raspoloživog poljoprivrednog zemljišta 10.384 ha se obrađuje, dok površina nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta iznosi 1.161 ha (popis poljoprivrede iz 2012. godine). Detaljniji prikaz raspoloživog poljoprivrednog zemljišta dat je u tabeli 1.

Tabela 1. Način korišćenja raspoloživog poljoprivrednog zemljišta u opštini Varvarin Redni broj Način korišćenja zemljišta Površina (hektara)

1. Oranice i bašte 8.852

2. Voćnjaci 504

3. Livade i pašnjaci 477

4. Vinogradi 354

5. Okućnica 149

6. Šume 3.951

7. Ostalo 592 Ukupno 14.879 Izvor: Autori na osnovu popisa poljoprivrede iz 2012. godine

Prema podacima geodetskog zavoda, ukupna površina poljoprivrednog zemljišta sela Marenova iznosi 391 ha. Od toga je 12 ha u javnom vlasništvu i 3 ha u državnom vlasništvu. Kada je reč o broju poljoprivrednihgazdinstvauselu,oniznosi70,dokjeuselu 84 aktivnih domaćinstava. Posedovna struktura 30 poljoprivrednih gazdinstva, koja su učestvovala u anketi, može da se vidi u tabeli 2. Tabela 2. Struktura poljoprivrednih gazdinstava prema veličini poseda u selu Marenovu Veličina poljoprivrednog gazdinstva Broj gazdinstava do 1 ha 0

1,1 - 3 ha 4 3,1 - 5 ha 13 5,1 - 8 ha 7 8,1- 10 ha 3 10,1 - 15 ha 3 Ukupno 30 Izvor: Autori na osnovu podataka iz anketnog upitnika

Grafikon 2. Struktura korišćenja poljoprivrednog zemljišta u selu Marenovu

Oranice i bašte Voćnjaci Livade (detelina, lucerka) Vinogradi Šume

20%

5%

Izvor: Autori na osnovu podataka iz anketnog upitnika

ukupno raspoloživog poljoprivrednog zemljišta. Na koji način poljoprivredno zemljište koristi 30 gazdinstva, koja su učestvovala u anketi, može da se vidi na grafikonu 2. 12%

3.2. Poljoprivredna proizvodnja u selu Marenovu

Između dva svetska rata, na prostoru sela Marenova, živeli su krupni veleposednici. Kod vlasnika poseda radili su meštani sela, koji su za to bili plaćani u naturi. U selu se tada nisu izdvajali neki značajniji poljoprivredni proizvodi, ali ono što je dominiralo jeste stočarstvo (gajenje goveda, svinja i ovaca). Meštani sela su učestovali u poslovima okopavanja, žetve i berbe kukuruza.

Danas, u Marenovu, kao i u okolnim selima opštine Varvarin, dominiraju mali poljoprivredni proizvođači. Od poljoprivrednih grana, u selu je zastupljeno: voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, stočarstvo i povrtarstvo. Ove poljoprivredne grane su bile zastupljene i u toku prethodnih 20 godina, samo što se smanjila njihova zastupljenost (danas dominira voćarstvo, dok je pre 20 godina najzastupljenije bilo stočarstvo sa ratarstvom).

S obzirom da nema preciznih podataka o prosečnim prinosima pojedinih poljoprivrednih kultura u selu Marenovu, za potrebe ovog istraživanja korišćeni su podaci Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kruševac, koja je pružila informacije o prosečnim prinosima pojedinih kultura na nivou Rasinskog okruga (tabela 3).

Tabela 3. Prosečni prinosi pojedinih poljoprivrednih kultura u Rasinskom okrugu Redni broj Naziv poljoprivredne kulture Prosečni prinos (t/ha)

Slika 2. Berba jagoda u selu Marenovu

Izvor: Autori

3.2.2. Stočarska proizvodnja u selu

Anketiranjem 30 gazdinstava u selu, utvrđeno je stanje njihovog stočnog fonda, koje je predstavljeno u tabeli 4.

Tabela 4. Ukupan stočni fond svih anketiranih domaćinstva

Redni broj Vrsta stoke Broj grla

1. Krave 25 2. Volovi 0 3. Svinje 101 4. Konji 0 5. Koze 10 6. Ovce 77

Izvor: Autori na osnovu podataka PSSS Kruševac Prema stavovima ispitanika, trenutno, najbolju perspektivu na selu ima poljoprivredna grana voćarstvo.

3.2.1.

Voćarska proizvodnja u selu

Uvoćarstvudominira proizvodnja jagoda ikupina, dok se poslednjih godina po pitanju povrtarstva poljoprivredni proizvođači usmeravaju na proizvodnju kornišona. Od ratarskih kultura, najzastupljeniji je merkatilni kukuruz, zatim ječam i pšenica. Usled sve lošije situacije na tržištu stočarskih proizvoda,velikibrojpoljoprivrednikasepreorijentisaonaproizvodnjujagodastog voća (kupina i jagoda).

Ekspanzijom proizvodnje jagodastog voća, poljoprivredna proizvodnja, u sve većoj meri, dobija karakteristike intenzivne proizvodnje. Danas je selo poznato po gajenju jagoda, čija tehnologija proizvodnje ne zaostaje za svetskom, i čija potražnja raste iz godine u godinu. Glavni kupci jagoda iz sela Marenova i okolnihselajesukupciizRusije.Najprofitabilnijavoćarska proizvodnja je proizvodnja konzumnih jagoda i kupina koje se plasiraju na inostrano tržite. Najzastupljenije sorte jagoda su: Rohsana, Brila, Alba, a kada je reč o kupini, u selu se isključivo gaji sorta Loch Ness.

Izvor: Autori na osnovu podataka iz anketnog upitnika Podaci dati u tabeli ukazuju da je stanje stočarstva u selu Marenovu na ivici kraha. Glavni razlog za to jesu niske otkupne cene stočarskih proizvoda dugi niz godina unazad, koje domaćinstvima ne obezbeđuju mogućnost egzistencije. Iz razgovora sa ispitanicima, može da se stekne utisak da će se veliki broj domaćinstva, ukoliko ne dodje do boljitka, u skorije vreme opredelite za gajenje stoke isključivo za sopstvene potrebe, uz eventualnu prodaju viškova. Degradacija stočnog fonda može najbolje da se vidi po broju krava u selu, kojih sada od 30 ispitanika ima samo 6 domaćina. Ranije je u selu svako domaćinstvo imalo najmanje 2 krave.

3.3. Plasman poljoprivrednih proizvoda

Kada je reč o plasmanu poljoprivrednih proizvoda, prema podacima sakupljenim putem ankete, 95% poljoprivrednihproizvodaseprodaputemorganizovanog otkupa u društvenom sektoru, a samo 5 % putem prodaje na pijaci. Glavni razlog za to je nemogućnost plasmana velikih količina proizvoda na pijaci, kao i izgradnja hladnjača u okolnim selima u kojima se vrši otkup poljoprivrednih proizvoda i njegov plasman na inostrano tržište.

Na selu nema organizovanog otkupa lekovitog bilja i šumskih plodova. Sakupljanje plodova se obično obavlja za sopstvene potrebe. Od 30 ispitanika, svega 8 je odgovorilo da sakuplja šumske plodove, gde dominira sakupljanje pečuraka. Pored pečuraka, od šumskih plodova sakupljaju se šipak i šumske jagode. Svega 3 ispitanika je navelo da sakuplja lekovito bilje. Od lekovitog bilja sakupljaju se nana, kamilica i kantarion.

3.4. Opremljenost gazdinstva mehanizacijom

Uvođenje savremenih mašina, oruđa i opreme u poljoprivrednoj proizvodnji je od izuzetnog značaja zato što omogućava: zamenu napornog fizičkog rada radnika, značajno povećanje produktivnosti rada, kvalitetnije izvođenje radnih operacija i što je najbitnije izvođenje operacija u optimalnim agrotehničkim rokovima (Bošnjaković et al., 2014.)

Na osnovu ankete koja je sprovedena, utvrđena je opremljenost 30 poljoprivrednih gazdinstava, koja je predstavljena u tabeli 5.

Velika starost mašina (oko 40 godina), stalni kvarovi i nemogućnost kupovine novijih mašina otežavaju intenzivnije bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom u selu. Rešenje ovog problema moglo bi da se pronađe u udruživanju poljoprivrednih proizvođača i zajedničkoj kupovini savremenih mašina. Kada je reč o traktorima koji se koriste, dominiraju traktori domaće proizvodnje IMT i Rakovica.

Od 30 ispitanika samo 2 ispitanika nemaju traktor. Jedan od ispitanika se ne bavi poljoprivrednom proizvodnjom, dok drugi ispitanik u poljoprivrednoj proizvodnji koristi motokultivator. Na osnovu broja tanjirača (svega 3), može da se zaključi da je zemljište u ovom kraju teže za obradu, pa se najviše koriste freze i plugovi.

Tabela 5. Broj pojedinih mašina u selu i njihova prosečna starost

Redni broj Vrsta (tip) mašine Brojno stanje

Prosečna starost mašine (broj godina starosti)

1. traktor 42 43 2. traktorski plug 40 42 3. freza 35 35 4. tanjirača 3 40 5. rasturač đubriva 11 23 6. motokultivator 35 41 7. sejalica 18 40 8. kombajn 3 30 9. vršalica 010. uređaj za veštačku kišu 011. špediter 6 40 12. traktorska prikolica 26 30 13. balirka 14 25

Izvor: Autori na osnovu podataka iz anketnog upitnika 3.5. Kupoprodaja zemlje i odnos meštana prema njoj

Kupoprodaja zemlje u selu se uglavnom obavljala između samih meštana sela ili meštana susednog sela. Tačnih podataka o kupoprodaji zemlje nema, ono što se zna jeste da se radi o maloj površini prodate i kupljene zemlje, posebno poslednjih 20 godina. Prema podacima koji su prikupljeni putem ankete, ukupno kupljena zemlja u poslednjih 40 godina iznosi 20 hektara, dok je ukupno prodato 3 hektara. Glavni razlog za to je dosta slobodnog poljoprivrednog zemljišta za obradu na prostoru sela Marenova i okolnih sela.

Poslednjih 20 godina u selu ima dosta slobodne zemlje za obradu. Razlog za to jesu migracije (odlazak ljudi u grad i inostranstvo). Ono što je zanimljivo jeste da je samo mali broj ljudi koji je otišao u inostranstvo ili grad prodao zemlju. Mahom je zemlja data meštanima koji su ostali na svojim imanjima, da je slobodno obrađuju, a neznatan deo njih je dao tu zemlju u zakup, dok je treći deo te zemlje ostao neobrađen. Povratnika iz gradova nema, a povratnici iz inostranstva su mahom penzioneri, koji su poljoprivrednom proizvodnjom bave samo da bi zadovoljili sopstvene potrebe (obrada zemlje radi dobijanja hrane za stoku). Prema anketi koja je sprovedena za 30 domaćinstva, ukupno

data zemlja u zakup iznosi 3 ha, dok ukupno uzeta zemlja u zakup iznosi 36 ha

Tipični poljoprivredni proizvođači su se poslednjih 10 godina definitivno razočarali u poljoprivrednu proizvodnju. Ostaju na selu samo iz razloga što su već stari za započinjanje posla u nekoj drugoj oblasti privrede iiz ljubaviprema tomešto su radilinjihovipreci. Svojoj deci preporučuju da posao pronađu u gradu i tamo započnu novi život.

Prema anketi koja je sprovedena, na postavljeno pitanje: „Kako se tipični poljoprivrednici odnose prema zemlji?“, 20 ispitanika je odgovorilo „Da zemlju smatra naprosto sredstvom za proizvodnju, zarad ostvarivanja dohotka“, dok je 10 ispitanika odgovorilo „Da zemlju treba poštovati i voleti jer bez toga neće roditi“.

Mali je broj mladih koji se odlučuje da ostane u selu i nastavi poljoprivrednu proizvodnju svojih roditelja. Uglavnom su to oni koji imaju veliki kapital za rad u poljoprivrednoj proizvodnji kao i oni koji su svoj kapital za rad stekli od roditelja iz inostranstva.

Odgovori ispitanika na postavljeno pitanje u anketnom upitniku: „Kako se seoska omladina odnosi prema poljoprivredi kao zanimanju i prema životu na selu?“, predstavljeni su u grafikonu 3.

Broj ispitanika

Ostajem na gazdinstvu i nastojaću da ga eventualno modernizujem

Ostajem na selu, ali nastojim da se zaposlim van poljoprivrede

Nastojim da se ne bavim poljoprivredom i da odem iz sela

Stav omladine

Izvor: Autori na osnovu podataka iz anketnog upitnika

Na osnovu podataka (grafikon 3) može se videtida je od 30 ispitanika, 2 ispitanika odgovorilo da želi da ostane na svom posedu, 16 ispitanika je odgovorilo da želi da se zaposli izvan poljoprivrede, ali da bi ostali na selu i zadržali veze sa roditeljskim gazdinstvom, dok je 12 ispitanika odgovorilo da nastoji da prestane da se bavi poljoprivredom i napusti selo.

3.6.

Zadružni sistem u selu

Na prostoru sela Marenova i okolnih sela nema ni jedne aktivne zadruge. Zadružni sistem je u ovim selima funkcionisao vrlo dobro do osamdesetih godina kada se desio raspad zadružnog sistema. U selu Marenovu se nalazila jedna od najvećih farmi bikova u opštini Varvarin. Zadruga se bavila otkupom teladi i njihovim tovom, a pored toga je imala i odličnu saradnju sa lokalnim stanovništvom po pitanju pružanja saveta za tov i otkupa utovljenih bikova. Osim u stočarstvu, zadruga je imala i razvijen sistem otkupa svih voćarskih proizvoda na ovom prostoru. Takodje, zadruga je imala i svoju prodavnicu.

U anketi koja je sprovedena postavljena su tri pitanja u vezi sa zadružnim sistemom. Jedno od pitanja bilo je: „Da li je poljoprivredno gazdinstvo zainteresovano za formiranje zadruge u selu ?“.

Od30anketiranihdomaćinstva,27domaćinstvasu odgovorila potvrdno. Takođe, u anketi je postavljeno pitanje koje se odnosilo na mišljenje članova domaćinstva: „Da li bi formiranje zadruge popravilo stanje poljoprivrede u njihovim krajevima?“. I na ovo pitanje je 27 domaćinstva odgovorilo potvrdno. Poslednje pitanje bilo je: „Ocenom od 1 do 5 koliko verujete da bi moglo doći do osnivanja zadruge u selu?“. Prosečna ocena odgovora svih domaćinstva iznosi 2,3.

4. Zaključak

Analizom klimatskih uslova, reljefa i geografskog položaja, ustanovljeno je da su oni pogodni za gajenje gotovo svih kontinentalnih voćarskih i ratarskih kultura. Analiza saobraćajne infrastrukture pokazala je da je selo Marenovo odlično povezano sa Kruševcem, koji se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini (19 km), kao isa svim okolnimselima igradovima kojiga okružuju.

Na osnovu rezultata sprovedenog istraživanja došlo se do zaključka da je prioritetna grana poljoprivredneproizvodnjeuseluMarenovuvoćarstvo,itogajenje jagodastog voća (jagoda na prvom mestu, a zatim i kupina).

Grafikon 3. Stav seoske omladine prema bavljenju poljoprivredom i životu na selu

Slika 5. Današnji izgled zadružne farme u Marenovu Izvor: https://www.facebook.com/s.marenovo/photos

S obzirom na činjenicu da su poljoprivredni proizvođači ovog kraja uspešno ovladali tehnologijom proizvodnje jagodastog voća, o čemu govore ostvareni visoki prinosi i kvalitet, kao i da za otkup jagoda postoje sigurni kupci, unapređenje ove proizvodnje i ostvarivanje još boljih rezultata, moglo bi da se ostvari modernizacijom i zamenom zastarele mehanizacije novom.

Razvojpoljoprivrede ovog kraja trebalo bida bude usmeren na veće iskorišćavanje potencijala za proizvodnju jagodastog voća i podsticanje države na subvencijonisanje nabavke novih traktora iplastenika. Poljoprivredni proizvođači bi trebali da rade na formiranju kooperativa i brendiranju jagode iz ovog kraja.

Literatura

1. Bugarin R., Bošnjaković A., Sedlar A. (2014): Mašine u voćarstvu i vinogradarstvu, 1, Univerzitet u Novom Sadu-Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

2. https://geosrbija.rs/ ; pristupljeno: 14.3.2022.

3. https://sh.wikipedia.org/wiki/Op%C5%A1tina_Var varin ; pristupljeno 1.3.2022.

4. https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0% D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2% D0%BE ; pristupljeno 1.3.2022.

5. https://www.trezor.gov.rs/files/services/rpg/statisti ka/Broj%20registrovanih%20poljoprivrednih%20g azdinstava.pdf ; pristupljeno 2.04.2022.

6. Popis poljoprivrede u republici Srbiji (2012): Poljoprivredno zemljište, 42, Republički zavod za statistiku Beograd

7. Popis stanovništva, domaćinstva i stanova u Republici Srbiji (2011): Prvi rezultati, 53, Republički zavod za statistiku, Beograd

8. https://www.facebook.com/s.marenovo/photos ; pristupljeno 10.04.2022.

указује на нека социодемографска обележја домаћинстава општине Младеновац са посебним освртом на рурална подручја наше земље. На основу анализе података Пописа становништва и домаћинстава 2011. године могуће је сагледати структуру домаћинстава у контексту одрживог развоја. У том смислу настале су значајне структурне промене у структури домаћинстава. Све је више домаћинстава са једним или два члана, а све мање домаћинстава која имају 3 и више чланова. У руралним подручјима старачка домаћинства са 60 и више година обухватају око 14% становништва. У општини Младеновац удео домаћинстава у руралним насељима је 52,88% а у градским насељима 47,12% у односу на укупан број домаћинстава ове општине. Кључне речи: домаћинства, општина Младеновац, пољопривреда, рурална подручја.

Abstract

The paper points out some sociodemographic characteristics of households in the municipality of Mladenovac with special reference to the rural area of our country. Based on data analysis Census of population and households in 2011 it is possible to see the structure of households in the context of sustainable development. In that sense, significant structural changes were created in the structure of households. There are more and more households with one or two members and less and less households with 3 or more members. In rural areas, old households, aged 60 and over comprise about 14% of the population. In the municipality of Mladenovac&#39;s share of households in rural settlements is 52.88%, and in urban areas 47.12% in relation to the total number of households in this municipality. Key words: households, municipality of Mladenovac, agriculture, rural areas.

Увод

Београдски регион према Попису из 2011. године обухвата 1.659.440 становника од којих је око 80% у градским срединама, а 20% становништва живи у руралним подручјима. Укупан број домаћинства Београдског региона је 606.433 где је у градским насељима око 84% док је око 16% домаћинстава у руралним насељима.Посматрајући град Београд који се састоји од 17 градских општина и обухвата 30.033 газдинстава као и 145.533 ha коришћеног пољопривредног земљишта. Развој пољопривреде обавља се управо на овим газдинствима, аопштинаМладеновацкоја обухватаповршину од 33.900 ha и обухвата једну петину газдинстава Београдског региона. Општина Младеновац заједно са оштинама Обреновац, Лазаревац и Гроцка обухватају око 60% пољопривредних газдинставакоја суконцентрисана натериторији ових општина. Тешко је, статистички поуздано утврдити које је село одрживо, а које није. Ипак, много је већа вероватноћа

умрежити и створити виртуелне сеоске општине, којебифункционисаленасавременимдруштвеним мрежама (Националнитимза препородсела, 2020). Сеоска насеља општине Младеновац су одржива и највећи број села има преко 500 становника. Капитал малих руралних домаћинстава може се видети према ресурсима који имају на располагању, односно према земљишту, броју стоке, машинама и објектима. У 87% случајева домаћинства или имају, или користе земљиште за пољопривредну сврху (Bogdanov, 2007). Пракса на терену показуједајеуСрбијизаступљенонајвишегаздинстава са једним чланом који се бави пољопривредом и то су, углавном газдинства на којима нема наследника, односно наследници нису заинтересовани да наставе пољопривредну производњу (Симоновић и сар., 2017). У раду се посебно анализирају обележја домаћинстава према броју чланова, старосна, образовна, полна структура, извори прихода домаћинстава као и структура пољопривредних газдинстава и типологији насеља на примеру општине Младеновац и њихова улога у одрживом

Спасојевић, докторанд, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Немањина 6, 11000 Београд-Земун, Република Србија, е-mail: spasojevic89@gmail.com 2 МаријаПоповић, докторанд, УниверзитетуБеограду,Пољопривреднифакултет, Немањина6,11000БеоградЗемун, Република Србија, е-mail: marija.popovic11@gmail.com

Србији је 2.487.886 од којих су у градским насељима 1.533.886 или 61,65% и у осталим насељима 954.020 односно 38,35% од укупног броја домаћинстава. Највећи удео домаћинстава у Републици Србији је са 1 и 2 члана што је око 50% од укупног броја домаћинстава. Укупан број домаћинстава у Београдском региону је 606.433 од којих је 507.076 или 83,62% у градским насељима, а 99.357 односно 16,38% су у осталим насељима (табела 1).

региону 2011. године

Београдском региону припада општина Младеновацначијојтериторијипремапоследњемпопису становништва из 2011. године живи укупно 53.096 становника, односно 0,74% становништва Србије, а густина насељености је 157 становника по km2 . Највећидеопопулацијеоко55%јесконцентрисано у руралним подручјима (графикон 1).

Србији

%

1 2 3 4 5 6 и више Република Србија 2.487.886 100,00 22,33 25,65 19,16 18,25 7,94 6,67 Градска насеља 1.533.886 61,65 17,07 15,93 12,79 11,89 7,25 2,72 Остала насеља 954.020 38,35 8,26 9,71 6,38 6,34 3,70 3,96 Београдски регион 606.433 100,00 24,57 25,73 20,44 18,20 6,64 4,43 Градска насеља 507.076 83,62 21,59 21,84 17,43 14,96 4,98 2,82 Остала насеља 99.357 16,38 2,98 3,89 3,01 3,23 1,66 1,61 Извор: Илустрација аутора на основу Пописа из 2011. године, http://popis2011.stat.rs/ Графикон 1: Приказ становишта према полу и типу насеља према Попису из 2011. године општине Младеновац Извор: Илустрација аутора на основу Пописа из 2011. године, http://popis2011.stat.rs/ Благо смањење жена

без довољно женске радне снаге бележи пад млечног сточарства, повртарства и других производних линија у којима су традиционално

жене или сл. (Богданов

2014).

полне структуре становништва неопходно је и сагледавање његове старосне структуре. Према подацима Пописа 2011. године у општини Младеновац лица од 0-29 година обухватају 32,99%, лица од 30-59 чине највећи део становништва односно 42,37%, а скоро једну

четвртину односно 24,64% обухватају лица старости од 60-80 и више година. Становништво преко 80 и више година бројније је у осталим насељима, а посматрано по полу већи је проценат женског становништва, јер животни век жена је дужи. Просечна старост становника општине Младеновац је 42,2 године (табела 2). Једно од основних обележја сеоских домаћинстава је смањење у односу на укупни број домаћинстава Србије, све мање чланова у домаћинству, све више самачких и старачких домаћинстава у селу. Наведене тенденције су посебно све израженије у периоду транзиције, па све до данас због чега је све више села празних, што утиче и на одрживост домаћинстава у руралним подручјима (Јелић и Поповић, 2019).

2: Структура укупног становишта према старости, полу и типу насеља у општини Младеновац, Попис 2011. године Тип насеља 0-14 15-24 25-29 30-39 40-49 50-59 60-69 70-79 80 и више Градско (укупно) 6,68 5,29 3,16 6,44 5,66 6,82 5,33 3,73 1,35 Мушко % 3,44 2,65 1,57 3,13 2,70 3,15 2,36 1,48 0,47 Женско % 3,25 2,65 1,59 3,31 2,96 3,67 2,97 2,24 0,88 Остало (укупно) 7,52 6,79 3,55 7,03 7,03 9,39 6,82 5,09 2,34 Мушко % 3,85 3,57 1,92 3,65 3,58 4,91 3,38 2,29 0,89 Женско % 3,67 3,21 1,62 3,38 3,45 4,48 3,44 2,80 1,45 Извор: Обрачун аутора на основу Пописа из 2011. године, http://popis2011.stat.rs/ Разлике у процентуалном учешћу старачких домаћинстава у осталим насељима су израженије. Као регион са највишим уделом старачких домаћинства у руралним подручјима насељима се издваја Регион Јужне и Источне Србије, где је свако четврто домаћинство старачко. С друге стране, у Београдском региону, који због своје економске атрактивности привлачи велики број миграната и има повољнију старосну структуру, пописан је процентуално најмањи удео старачких домаћинства у насељима која нису градска односно остала насеља (Девеџић и Гњатовић, 2015).

Пораст самачких домаћинстава најчешће се огледа кроз губитак партнера, одласком деце. Структура домаћинстава у општини Младеновац указује да је већи удео домаћинстава у осталим насељима 52,88% у односу на градска домаћинства којих је 47,12% у односу на укупан број домаћинстава општине Младеновац.Највећи бројдомаћинстава је са 2 члана како у градским тако и у осталим насељима око 25% што чини једну четвртину укупног броја домаћинстава (графикон 2).

2: Структура домаћинства према броју чланова и типу насељима у општини Младеновац, 2011. године Извор: Илустрација аутора на основу Пописа из 2011. године, http://popis2011.stat.rs/ Образовање има значајну улогу у развоју пољопривреде и у руралном развоју. Посебно је значајно образовање младог радно активног становништва. Појединци који поседују знање представљају значајан ресурс за развој друштва, а посебно је важно и неопходно да образовано сеоско становништво вратимо на село како би допринели развоју сеоског подручја. Развој села утиче на бржи развој земље, а на развој села утиче образовање (Jelić i Popović, 2020). Превремено напуштање образовања младих један је од великих изазова са којима се суочава систем образовања Републике Србије. Младо становништво представља садашњост и будућност друштва, ресурс инoвација и покретачку снагу развоја друштва, из тог разлога је неопходно континуирано и систематско улагање у развој младих да

својазнањаивештинеулажуудруштвени,економски и културни напредак земље (Национална стратегија за младе, 2020). Становништво старо 15 и више година општине Младеновац према Попису 2011. године са стеченимсредњимобразовањемобухвата 52,79%и има апсолутну већину. Више и високо образовање обухвата око 6% становништва где је блага предност у корист жена са овим степеном образовања (графикон 3). Укупанбројдомаћинства уградскимнасељима општине Младеновац највеће приходе има у непољопривреди, пензији и из мешовитих прихода, док домаћинства

Tabela 5. Broj pojedinih mašina u selu i njihova prosečna starost Графикон

лим насељима (табела 3). Приходи који се остварују одпољопривредесурелативно нискиу односу на зараде из других сектора и социјална примања, што указује да је у пољопривреди ниска продук-

тивност (Богданов и Бабовић, 2012). У свим подручјима у просеку око 25% свих лица живи у домаћинствима која се првенствено ослањају на пензије као извор прихода (Bogdanov, 2007).

Становништво старо 15 и више година према школској

47,12 0,08 17,08 13,76 1,04 1,77 12,37 1,02

1 1.801 10,28 0,03 2,13 6,43 0,34 0,59 0,14 0,62 2 2.082 11,89 0,02 2,90 5,75 0,18 0,38 2,47 0,19 3 1.811 10,34 0,02 5,20 1,14 0,14 0,38 3,40 0,07 4 1.566 8,94 0,02 5,44 0,29 0,19 0,22 2,71 0,09 5 576 3,29 - 1,09 0,09 0,07 0,09 1,93 0,02 6 и више 415 2,37 - 0,33 0,06 0,13 0,11 1,72 0,02

насеља 9.261 52,88 1,01 12,49 14,98 0,66 2,98 19,62 1,15

1 1.637 9,35 0,18 1,10 6,16 0,25 0,86 0,15 0,65

2.237 12,77 0,27 1,79 6,72 0,13 0,66 3,00 0,21

9,47 0,15 3,01 1,22 0,07 0,62 4,27 0,14

1.844 10,53 0,23 4,67 0,46 0,14 0,50 4,42 0,11

5,40 0,07 1,36 0,23 0,05 0,17 3,47 0,03

вић и Симоновић, 2016). Према Анкети о структури пољопривредних газдинстава из 2018. године, коришћено пољопривредно земљиште општине Младеновац обухвата

површину од 22.963 ha, а број газдинстава је 5.421 (РЗС, 2019). Газдинстава са мањим поседом до 5 ha, чине доминантни део 74,17% свих пољопривредних газдинстава, а на располагању имају свега 36,67% коришћеног пољопривредног земљишта. Газдинства са средњом величином поседа 5–20 хa чине 24,02% укупног броја газдинстава, а имају на располагању 48,79%укупно коришћеног

20 хa, чине свега 1,81% укупног броја газдинстава, аимајунарасполагању14,54%укупнокоришћеног пољопривредног земљишта (табела 4). Број пољопривредних газдинстава се смањује последњих неколико деценија. Више од ове чињенице, забрињава економска величина или боље рећи сиромаштво пољопривредних газдинстава. Потенцијал пољопривреде није искоришћен у пунојмери, анекиод разлогасу ограниченостфинансијских средстава, недовољна примена савремених технологија, неразвијена рурална инфраструктура (Рајић и Јелић, 2020). Док на смањење пољопривредног земљишта утиче смањење производних

капацитета, запуштеност земљишта, недозвољена градња грађевинских објеката, смањен квалитет земљишта, непостојање инфраструктуре, утицај поплава и временских прилика, немарност људи и слично (Јелић и сар., 2019). Оранице и баште доминирају у укупном коришћеном пољопривредном земљишту у општини Младеновац са 75% односно 17.194 ha. На другом месту по заступљености су ливаде и пашњаци са 2.772 ha, односно 12%, затим следе воћњаци, виногради и окућнице (графикон 4). Табела 4: Структура пољопривредних газдинства према величини коришћења пољопривредног земљишта у

< 1 ha 1,01-2 ha 2,01-5ha 5,01-10 ha 10,01-30ha 30,01-100ha > 100 ha Пољопривредна газдинства 5.421 1.063 1.058 1.900 971 387 40 2 % 100,00 19,61 19,52 35,05 17,91 7,14 0,74 0,04 Коришћено пољопривредно земљиште 22.963 589 1.584 6.247 6.750 5.832 1.669 291 % 100,00 2,56 6,90 27,20 29,40 25,40 7,27 1,27 Извор: Обрачун аутора на основу Анкете о структури пољопривредних газдинстава

Окућница Ораница и баште Воћњаци Виногради Ливаде и пашњаци

газдинстава доводи до три врсте проблема. Прво, на ситним газдинствима није могућа адекватна савремена технологија и рационална примена машина, нити технолошки прогрес. Друго, доходак, у ситној производњи не може да

прати дохотке у привреди, па отуда напуштање села и пољопривреде и демографско пражњење села. На крају ниска продуктивност у ситној производњи доприноси расту цена аграрних производа и тешко подноси конкуренцију развијених земаља света (Симоновић и сар., 2017). Закључак У нашој земљи настале су значајне промене у структури домаћинстава како у градским тако и у руралним срединама. Од укупног броја домаћинстава у Републици Србији у градским насељима је 1.533.886 (61,65%), док је у осталим насељима954.020 (38,35%).Наподручјуопштине Младеновац у градским насељима има 8.251 (47,12%)

домаћинстава, док је у осталим насељима 9.261 (52,88%) у односу на укупан број домаћинстава. Структура домаћинстава према броју чланова указује да је највећи број домаћинстава са два члана и да највеће приходе остварују од непољопривреде, мешовитих прихода и пензије. Површина коришћеног пољопривредног земљишта општине Младеновац обухвата површину од 22.963 ha, а број газдинстава је 5.421, где доминирају газдинстава самањим поседомдо5 ha и чине 74,17%свих пољопривредних газдинстава, а на располагању имају свега 36,67% коришћеног пољопривредног земљишта. Пољопривредна производња је највећим делом организована на пољопривредним газдинствима. Да би пољопривредна производња била што успешнија неопходно је да надлежне институције предузму низ одговарајућих мере за опоравак и развој руралних подручја. Потребно је стварање услова за очување и развој домаћинстава у градским и осталим насељима у општини Младеновац у циљу одрживог развоја водећи рачуна о ресурсима са којима располажу домаћинства.Пољопривреда општине Младеновац има повољне могућности за даљи развој који се огледају кроз погодну климатске услове и квалитетно земљиште који су основни предуслови за интензивнији развој пољопривреде. Пољопривреда представља један од највећих потенцијала за развојопштине Младеновац, па самим тим и пољопривредно земљиште које пољопривредници могу да искористе на најбољи могући начин. Литература:

1. Богданов, Н., Бабовић, М. (2014): Радна снага и активности пољопривредних газдинстава, Републички завод за статистику, Београд.

2. Богданов, Н., Бабовић, М. (2012): Радна снага и диверзификација прихода на пољопривредним газдинствима у Србији–стање и изазови за политику руралног развоја, Зборник радова-Примена података Пописа пољопривреде, 2012.

3. Bogdanov N. (2007): Small rural households in Serbia and rural non-farm economy, Ministry of Agriculture Forestry and Water Management, UNDP, Belgrade.

4. Влада Републике Србије (2020). Национална стратегија за младе за период од 2015. до 2025. године.

5. Девеџић, М., Гњатовић, Ј. С. (2015): Демографски профил старог становништва Србије, Републички завод за статистику, Београд.

6. Jelić, S. М., Popović, M. D. (2020): Education and cultural institutions in the context of development of Serbian villages. Culture and identities, Belgrade, Srpsko sociološko društvo.

7. Јелић, С., Поповић М. (2019): Сеоска домаћинства у условима транзиције и одрживост. Национални научни скуп са међународним учешћем „Одржива пољопривредна производња“ улога пољопривреде у заштити животне средине, Бачка Топола 2019. Зборник радова, 213-221.

8. Јелић, С., Јовановић, Т., Гаврић, О. (2019): Социодемографска обележја домаћинства Србије са освртом на Браничевску област и одрживи раз-

вој, Зборник радова „Одрживи развој града Пожаревца и енергетског комплекса Костолац“, https://sites.google.com/site/savetovanjeukostolcu/

9. Михаиловић, Б., Симоновић, З. (2016): Стратешко планирање одрживог развоја пољопривреде и руралних подручја у Србији. Институт за економику пољоприовреде. Београд.

10.Митровић, М. (2015): Села у Србији, промене структуре и проблеми одрживог развоја. Републички завод за статистику, Београд.

11.Национални тим за препород села (2020): Национални програм за препородсела Србије - стање, проблеми и приоритети одрживог развоја, Институт за економику пољопривреде, Београд.

12.Програм мера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја града Београда за 2020. годину, Сл. лист града Београда, бр. 6/2020 и 61/2020.

13.Рајић, З., Јелић, С. (2020): Одрживост породичних пољопривредних газдинстава у Србији, Зборник радова „ Одрживи развој града Пожаревца и енергетског комплекса Костолац“, https://sites.google.com/site/savetovanjeukostolcu/

14.Републички завод за статистику, Анкета о структури пољопривредних газдинстава, 2018. Земљиште, Београд, 2019. година.

15.Симоновић, З., Михаиловић, Б., Ћурчић, Н. (2017): Структура пољопривредних газдинстава у Републици Србији према површини пољопривредног земљишта. Пословна економија: часопис за пословну економију, предузетништво и финансије, 11(2), 247-259.

16.https://www.stat.gov.rs/ (10.11.2022.)

17.http://popis2011.stat.rs/ (12.11.2022.)

Андреј (Марио) Јовић Студент, Православни Богословски факултет у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву

УВОД

Јеретичко учење Филиокве се појавило у западној Цркви крајем VI века. Ово учење је нарушиловеруЦркведаСвети Дух, проискохди од Бога Оца, како је формулисано на саборима у Никеји и Цариграду. Овим учењем је васкрсла духоборачка јерес, али унета је и пометња у православном учењу о Богу као Тројици. Ова јерес која говори да Свети Дух исходи и од Сина (лат. Filius – син и que – и), а не само од Оца, настала је у Шпанији. У западној Цркви су постојали остаци аријанства, па је сазван сабор у Толеду (447), који је требао да реши проблем аријанства, чије је учење било да је унутар Св. Тројице, Бог Син мањи од Бога Оца. На овом сабору је додато „и од Сина“ у Никео-цариградском символу вере, мислећи да ће тако да победе аријанце.1 Ово учење да „Дух Свети исходи и од Оца и од Сина“, почело је великом брзином да се шири по Европи, а додатак је читан и у дворској цркви Карла Великог. Папа Лав III (795 – 816) је сазнао за овај додатак, са којим се није слагао, али учење је већ било узело маха. Наистокусесазналозаовајдодатакоко649године, из једног писма које је било упућено од стране папе Мартина на исток поводом монотелистичких спорова. Ово учење је осуђено на сабору у Цариграду (867) на којем је председавао патријарх Фотије.

његових наследника (тј. папа), који су увек поштовали иконе. Папа Адријан је у писмо напоменуо да жели да му се врате провинције које је узео иконоборачки цар Константин V, и замера византијском цару то што Цариградског патријарха назива васељенским, а самом патријарху замера то што је као лаик постављен за патријарха. Ови разлози ће и касније бити камен спотицања у односу Источне и Западне Цркве. После смрти последњег иконобарчког цара Теофила 20. јануара 842. године, уједно је означавао и почетак завршетка иконоборачке кризе. У име свог сина Михаила III државу је водила јако побожна царица Теодора, која је желела да се једном за свагда заврши иконоборачки покрет. Њени највећи помагачи у вођењу царства су били њен брат кесар Варда и њен сарадник логотета Теоктист.3 Самим тим са њима се саветовала и за питање поновног увођења икона у Цркву. Она је издала заповест да сви они који су због православне вере били утамничени да се ослободе. Међу њима није било само свештенства,већ иобичног народа.Насабору из 843. године, чија су се заседања одржавала прве седмице великог поста, било је проглашење победе иконофила и од тада се назива Недељом православља.4 Нови патријарх је постао Методије. 2. ПАТРИЈАРХ ИГЊАТИЈЕ

1. ИСТОРИЈСКИ ОКВИРИ Фотије живи и ради у другој половини IX века. У Византији се тада тек завршила иконоборачка криза, која је почела 730. године указом који је издаоцарЛавИсавријанац,укојемсезабрањујепоштовање икона. Криза је завршена 843. године, када је царица Теодора, свечано на сабору васпоставила поновно поштовање икона. Ова криза је потресала више источну Цркву, Запад је јако мало и површно учествовао у овој кризи, јер код њих иконоборци нису узели маха.2 У самом јеку иконоборачке кризе, папа Адријан I

поставио

судија, па је послао писмо

, које

сабора 787. године, у ком је писало да се треба држати учења апостола Петра и 1 Радомир В. Поповић, Извори за Црквену историју, Београд, 2016, 177.

2 Радомир Поповић, Свети Фотије патријарх цариградски и његово доба, у; Теолошки погледи XVI, бр. 4, Београд, 1983, 192.

После смрти патријарха Методија, у недељу 3. јула 843. године, био је изабран нови цариградски патријарх Игњатије. Он је потицао из царске породице,биоје синцараМихаила I Рангаве (811 - 813), који је 812. године у име Византије признао Карлу Великом царску титулу, коју је добио још 800. године од стране папе Лава III. Игњатије је рођен 798/99 године у Цариграду као Никита. Одрастао је на царском двору, уз свог оца. Приликом пада цара Михаила од стране Лава Јерменина 813. године, Никита је са својих четрнаест година био кастриран. Због тог чина, није имао право на престо, па се замонашио и узео име Игњатије.5 Своје монашке дане је проводио на Принчевским острвима (Платија, Ијатра и Тервинт), која су била његов породични посед, где је саградио низ манастира. Овде је био заштићен од иконоборачких прогона, а пружао је и уточиште свима онима који су исповедали православну веру. 3 Предраг Коматина, Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I, Београд, 2014, 31. 4 Предраг Коматина, Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I, 39. 5 Предраг Коматина, Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I, 80.

За царицу Теодору, личност патријарха Игњатија је била идеална за измирење две завађене струје; икономисте (они су били за имзирење са иконоборцима) и активисте (они који су били против измирења са иконоборцима, а упориште им је било у монаштву, поготово монаштво из Студиона). Чим је дошао на трон, свађа ових двеју струја је дошла још јаче до изражаја. Епископ Сиракузе, Григорије Асвести, вођа умерених, је устао на новогпатријарха.Истегодине,поусталичењу,патријарх Игњатије је успео саборски да га осуди.Одмах по осуди, Григорије се обраћа папи Лаву IV, који прекорева патријарха Игњатија, зато што је сазвао сабор без сагласности Рима. Струја која је била против новог патријарха је била веома јака, а ту струју је подржавао и ујак малолетног цара Михаила III, кесар Варда, брат царице Теодоре, међу њима је вероватно био и Фотије, царев Секретар. Малолетни цар се уз помоћ ујакапрогласиозацара,такодаполитичкиврхније био наклоњен новом патријарху. Патријарх Игњатије је био принуђен да поднесе оставку. Предпоставља се да је склоњен насилним путем, јер није желео да замонаши царицу Теодору, такође на Богојављање 857. године, није хтео да причести Варду, јер је недозвољено живео са својом снахом. После Игњатијеве оставке, изабран је нови патријарх Фотије.

3. ПАТРИЈАРХ ФОТИЈЕ Патријарх Фотије је рођен у Цариграду, око 820. године. Његов отац Сергије, био је чувар двора, а његов стриц Тарасије, био је Цариградски патријарх (784 – 806). Познатно је да је његова породица страдала од иконоборачког цара Теофила (829 – 842). Имао је прилику да се школује, и тако стекне велико образовање. Био је постављен за професора на Великој школи у Магнаварском дворцу у Цариграду. Ову школу је основао ујак цара Михаила II (842 – 867), кесар Варда. Овде су предавали чувени професори Константин (Св. Кирило) и Лав Математичар, што нам говори да је ова школа била од изузетног значаја. Цар је имао велико поверење у Фотија, па га је поставио за начелника цариградске канцеларије, и тиме је Фотије био упућен у све послове у држави. По свргавању патријарха Игњатија, за новог патријарха био је намењен Фотије, међутим он је био мирјанин, није имао услове за архијерески положај. Због тога се приступило поступку произвођењаФотијазановогпатријарха.Онјезашестдана прошао свих шест црквених чинова – првог дана је постао монах, другог дана аганост, потом подђакон, па ђакон, петог дана је рукоположен за јеромонаха, да би шестог дана био рукоположен за епископа. На Божић 858. године, изабран је за патријарха Фотије, а главни који је том чину 1 Предраг Коматина, Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I, 109.

присуствовао, био је Григорије Азвеста, којег је Игњатије свргао,а Римскацркваму је забранилада врши службу.1 Одмах по Фотијевом избору, настали су немири. Многи епископи и остали клир, заједно са једним делом народом се саосећао са Игњатијем, па су они тражили да се Игњатије врати на патријаршијско престо. Архијереји који су поштовали Игњатија су одржали свој сабор у цркви Свете Ирине, на ком су прогласили Игњатија за патријарха, а анатемисали Фотија и претили анатемом свакога ко Фотија призна за патријарха. Године852.уфебруаруФотијесазивасабор,на ком је свргнуо и анатемисао Игњатија. Сам Игњатије, није присуствовао овом сабору, а епископи који су биле његове присталице, већином су прешле на страну патријарха Фотија. О свим овим проблемима, патријарх обавештава папу. У посланици говори о свом избору за патријарха, и о томе како је Игњатије био приморан да поднесе оставку. Такође је тражио од папе да пошаље легате, који ће да присуствују на сабору, на ком ће опет да осуде иконоборство. ПапаНиколаIсеобратиоФотијуицару,патријарху замера начин на који је постао патријарх, а цару замера како је без његове сагласности збацио Игњатија. Такође, папа је тражио да му се врате одузете провинције из 753. године. Никола је ипак послао два изасланика на сабор у Цариграду 861. године. Папа је од њих двојице тражио да утврде зашто је Игњатије збачен и да ли је то учињено по канонима. Про – папски извори говоре да легати нису имали могућност да спроведу ове инструкције. На овом сабору се Игњатије појавио у свечаном патријаршијском одејању са својим присталицама. На првојседници се причало о њему, а на другој није присуствовао.2 На овом сабору је донето седамнаест канона и присуствовало је 318 епископа, заједно са папским легатима. Такође је потврђена Игњатијева оставка и осуђене су папске претензије на Балкан. Ове одлуке су потписали и папски легати, који су однели саборске одлуке у Рим. Папа ипак није прихватио одлуке овог сабора, а у једном писму из 862. године не признаје Игњатијеву оставку, иако су то потписали његови представници, који су касније били кажњени. 4. МИСИОНАРЕЊЕ СВЕТЕ БРАЋЕ Византија је и пре Фотија преобраћала пагане у хришћане, међутим мисионарска делатност је била јача, и свој процват доживљава управо у време патријарха Фотија. Мисионарење, осим духовног циља, има свакако и политички циљ, а то је лакше проширење царских територија. Свети Кирило је по заповести Михаила III и тадашњег патријарха Игњатија, отишао међу Сарацене да проповеда хришћанство. Међу њима је 2 Радомир Поповић, Свети Фотије патријарх цариградски и његово доба, 203.

имао јако великог успеха. Потом Кирило и његов брат Методије одлазе међу Хазаре, где су такође имали великог успеха. Тамо су пронашли мошти Св. Климента Римског, које су пребацили у Цариград. Потом су кренули у Моравску кнежевину, да тамо по позиву кнеза Растислава проповедају хришћанство. Да би дошли до Моравске кнежевине, морали су да прођу кроз Бугарску, где су највероватније и проповедали. Бугарски цар Борис је прихватио хришћанство, па се крстио у присуству византијског цара и Цариградског патријарха, а на крштењу је добио име Михаило. Кнез Растислав, који је управљао Моравском кнежевином је тражио од Византијског цара и патријарха Фотија да пошаље искусне мисионаре који ће проповедати на народном језику. Св. Кирило пристаје, али када је сазнао да ти народи немају писмо, саставио је прву словенску азбуку. Света браћа су проповедали на народном језику, дизали су школе и цркве, где су подучавали људе. Равноапостолна браћа су морали, због тога што су допуштали богослужење на народном језику, лично да дођу код папе Николе I, да се оправдају јер је тада била активна тројезична јерес. Тројезична јерес је учење да се не може вршити богослужење на другим језицима, осим на латинском, грчком и јеврејском, као што је и над Христом био натпис приликом распећа на грчком, латинском и јеврејском: ,,Ово је цар јудејски“ (Лк. 23, 38).

Може се рећи да Запад није имао широке видике, као Исток, да одговоре на нове проблеме у Цркви и да приме нове народе под своје окриље. Источна Црква је знала како да поступи са новим народима, а о томе нам сведочи рад Свете браће. Полако се могла уочити разлика у размишљању између Истока и Запада, а добар пример за то нам је тројезична јерес. 5. ИСТОРИЈСКЕ ОКОЛНОСТИ ПРЕД САБОР Питање источног Балкана је било јако важно за папу Николу, тај простор су тада населили Бугари. Међутим, Фотије је већ почео са покрштавањем Бугара. Јако је било важно, у чију ће културу и духовност да уђе овај народ, пре свега зато што су Франци желели да овладају овим простором. Покрштавањем Бугара, Византија није допуштала да се нека друга сила учврсти близу њих. Монах Теотност, из Цариграда одлази у Рим 862.или863.године,којијебиовеликипристалица Игњатија, што је самом папи било драго. Године 863. је сазван сабор у Риму који је осудио Фотија и Григорија Асвеста, који га је произвео у патријарха, и вратили патријаршијско достојанство Игњатију. Фотија нису дотицале ове саборске одлуке, јер их је сматрао неважним, јер је питање патријарха Игњатија локална ствар, и као таква није спадала у римску надлежност. 1 Радомир Поповић, Свети Фотије патријарх цариградски и његово доба, 204.

Бугарски кнез Борис се крстио после 864. године у присуству Фотија, и добио је име Михаило, за папу је Источни Илирик био изгубљен. После овога се однос између цара Михаила и папе све више урошавао, у једном свом писму Михаило, град Рим, назива старим Римом, тиме је истакао Цариград као нови Рим, а латински језик назвао је варварским језиком. Папа је на ово писмо одговорио, да цар не поштује папски примат и назвао је све цареве након шестог Васељенског сабора, јеретицима. Папа је био спреман да поново сазове сабор,накомћесерасправљатиоФотијуиИгњатију, тражио је од цара да пошаље изасланике, а себе је назвао праведним судијом.Када је рангирао патријаршије, одмах после Рима, поставио је прво Александрију и Антиохију, па тек потом Цариград.1 Кнез Борис је желео независну Цркву, па је затражио од патријарха Фотија да његова црква има достојанство патријаршије. Пошто је био одбијен од стране Фотија, Борис се окреће папи Николи. Овакав један чин, будио је наду папи Николи, да ће можда успети да овлада ИсточнимИлириком. Папа је убрзо послао своје мисионаре у Бугарску, који су увели новотарије, које нису биле познате Православном Истоку. Патријарх Фотије у једном писму набраја те новотарије, као што су: пост у суботу, скраћивање поста, наметање свештенству безбрачност, непризнавање свештеничког миропомазања, бријање свештеника и уметање додатка Филиокве у Символ вере. Зато због свега овог патријарх Фотије пише своју чувену Окружну посланицу, где позива Источне Цркве да буду опрезне и чувају своју веру од ових новотарија и позива их на сабор у Цариграду.

6. ШИЗМА И СМЕЊИВАЊЕ ФОТИЈА

Пре сабора Фотије је написао своју Окружну посланицу, којом је позваотри источна патријарха, да пошаљу своје легате на сабор који се припрема. Сабор је највероватније одржан током лета 867. године. На сабору су председавали двојица царева, Михаило и Василије I Македонац, били су присутни и епископи Цариградске цркве. Представници источних патријаршија нису дошли па је Фотије морао да одреди тројицу монаха, који су требали да представљају њих.2 На самом сабору је осуђен папа Никола и анатемисан. Саборске одлуке су потписали оба цара и сви присутни. Овим одлукама настала је шизма. НеколиконедељакаснијебиојеубијенцарМихаило III, па је целокупну власт у рукама имао његов савладар Василије. После успона цара Василија, Фотије је био смењени на место патријарха је био постављен Игњатије.3 По повратку на престо, Игњатије је одлучио од причешћаФотија и свекоје је он поставио. Убрзо умире и папа Никола I 13. новембра 867. године, а на његовоместо долази нови папа Хадријан II. Нови папа није имао намеру да одступи од 2 Предраг Коматина, Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I, 222. 3 Huber Jedin, Crkveni sabori, Zagreb, 1997, 41.

одредби које је донео његов претходник, па је сазвао у јуну 869. године сабор у Риму где је потврдио одлуке папе Николе по питању Фотија и Игњатија, те је позвао новог Византијског цара да се усагласи са тим. Иницијативу за сазивање новог сабора у Цариграду 869/870 покренуо је сам патријарх Игњатије, а цар сесложиоса тим.Василије би тиме осудио самог Фотија и постигао би тиме помирење са папом, што му је био циљ. Међутим, тада би настали проблеми унутар Цариградске Цркве, јер би настао сукоб од стране Фотијевих присталица. Ипак цар шаље позив папи да пошаље своје легате на сабор на ком ће се расправљати Фотијево питање.

7. ИГЊАТИЈЕВ САБОР (869/870) И ФОТИЈЕВ САБОР (879/880) Сабор је одржан у Цариграду 5. октобра 869. године у цркви Св. Софије. Укупно је било 10 заседања и у почетку није било пуно епископа присутно, док је на крају било 102 епископа. Представници антиохијске и јерусалимска црква су стигли тек на деветом заседању.1 Римокатолици овај сабор сматрају осмим Васељенским сабором. Међутим, Православни то оспоравају јер овај сабор није решио ниједно догматско питање, па се због тога не може сматрати Васељенским сабором. Документа овог сабора нису сачувана, већ је сачуван егземплар папског библиотекара Анастасија.2 Циљ сабора је био да се осуди Фотије. Два пута је био позван на сабор, први путје само ћутао (пето заседање), а други пут је оспоравао папским легатима право да суде (седмо заседање), па је потом био осуђен. На сабору је било доста епископа који су бранили патријарха Фотија, као на пример Захарије Халкидонски и Јован Ираклијски. На задњем заседању прихваћено је било 27 канона и потврђено је поштовање икона, о којем говори трећи канон. Канон 21 одређује редослед пентархије, где је патријарх Цариграда одмах после папе. Након сабора, Византијски цар је убрзо увидео да му је Фотије јако потребан, јер су га икономисти подржавали, а они су Василију били потребни да би сузбио западне претензије на исток. Због тога је Фотије био 873. године доведен на двор и поверено му је било да подучава цареву децу. Ово поверење које је добио, дало је повода његовим присталицама да смене патријарха Игњатија, али Фотије на то није пристао, чак је био у добрим односима сњим.3 По смрти патријарха Игњатија 23. септембра 877. године, Фотије је враћен на место патријарха. Тадаје био папа ЈованVIIIкоји јебионештоблажи када је у питању однос између Истока и Запада. Признао је Фотија за законитог патријарха, али му није признао духовну власт у Бугарској. Затражио

1 Huber Jedin, Crkveni sabori, 42. 2 Радомир Поповић, Свети Фотије патријарх цариградски и његово доба, 206.

је одФотија дасепокаје изатражиопроштајнаједном од наредних сабора за све осуде које је добио на претходним саборима (863. у Риму и 869/870. у Цариграду).

Фотије је сазвао сабор у Цариграду (879. године), да би потврдио свој повратак. На сабор је био позван и папа. Сабор је одржан у цркви Св. Софије и њиме је председавао патријарх Фотије, цар није могао да присуствује јер му је син умро. На сабору је било 383 епископа и два папска легата. На последњем заседању, које је закључено 26. јануара 880. године, уобличени су канони овог сабора. Папини изасланици су потписали овај документ, чиме је Фотије признат од папе и целе цркве као законит патријарх Цариграда, скинуте су са њега анатеме и повучене одлуке сабора из 869/870. године. Сви епископи су потписали овај документ, а цар је потписао 3. марта 880. године. Папски легати су однели одлуке сабора код папе, који је те одлуке прихватио. ЗАКЉУЧАК

Овим радом смо могли да увидимо како је девети век по питању црквене политике, био турболентан. То се наравно види у смењивању Фотија и Игњатија на место патријарха. Фасцинантна је чињеница да су обојица препознати од стране Цркве као светитељи, иако су честоималинесугласице.ПатријархФотијесепрославља 19. фебруара по новом, а 6. фебруара по старом календару. Док се Патријарх Игњатије прославља 23. октобра по новом, а 10. октобра по старом календару. Свети Фотије, за свој однос са Игњатијем пише овако: „Још док је био у животу Игнатије, кажем, ми нисмо живели нипокоју цену да узмемо наш престо... Напротив, ми смо се трудили да успоставимо и осигурамо свим могућим средствима мир с њим.Тајмирјебиосклопљенуцарскојпалатикада јеондошаокоднас.Мисмообојицапалинаколена и узајамно смо тражили и дали опроштај за оно што смо могли један другом учинити“.4 Ова два светитеља су нам пример, како свађе или размирице међу нама, не морају да се заврше бесом. Свађа не мора да буди завршан чин, потребан је дијалог који ће решити неки проблем.

1.Предаг Коматина, Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I, Београд, 2014. 2. Радомир Поповић, Свети Фотије патријарх цариградски и његово доба, у; Теолошки погледи XVI, бр. 4, Београд, 1983. 3.Радомир Поповић, Извори за Црквену историју, Београд, 2016. 4.Hubert Jedin, Crkveni sabori, Zagreb, 1997.

3 Радомир Поповић, Свети Фотије патријарх цариградски и његово доба, 207. 4 Радомир Поповић, Свети Фотије патријарх цариградски и његово доба, 207.

Нешто чиме Србија може да се поноси су свакако њени многобројни и прелепи манастири. Својом лепотом вековима украшавају брижљиво изабране локације не нарушавајући склад са околином.Какоседржаваширила,такосуманастирипопуњавали нове територије приближавајући православље и државу локалном становништву и истовремено показујући величину и снагу Србије. Постоји преко 500 манастира СПЦ у целом свету од којих је 287 у Србији. Иако сваки манастир има своју причу или легенду о разлозима због којих је подигнут баш на том месту и због чега, неколико мотива је заједничко за већину. Осим показивања снаге и величине државе и жеље да као задужбинари не буду заборављени од будућих поколења, не треба заборавити да је за разлику од осталих народа, велики бројсрпскихвладараичлановањиховихпородица, пред крај живота одлазио у манастире где су се замонашилиииспосничкиживелидоупокојења,што је знак истинске оданости верy и православљу. Такође, као мотив се не ретко помиње и искупљење за учињене грехове. Примера ради, манастир Туманејеполегенди,узнакпокајања,подигаоМилош Обилић када је у лову несмотрено смртно ранио испосника Зосима. Наводно је Зосим изговорио: “Ту, мани ме…” и умро. Или неколико манастира у Браничевском округу које подигоше браћа због неправде коју су учинили својој сестри Јелици. Жена једног од браће, Павла, “проклета Павловица”, из силне злобе и љубоморе што браћа обожавајусвојусеструЈелицу,закољемужевљевог коња, па сокола а на крају и тек рођеног (и свог) сина а за све то оптужи његову сестру Јелицу. Беснабраћавежусеструзачетирибелакоњаитако је растргну. Како “Бог ником дужан не остаје”, што је назив народне песме о овој легенди, истина убрзо избије на видело, браћа у покајању подигну манастире Заова, Рукумија, Брадача и Сестрољин. Иначе, зла снаја се тешко разболела па је замолила мужа Павла да јој прекрати муке тако што ће је такође растргнути коњима, као њену заову. највероватније је у питању био сплет више наведених разлога. Тешко да најиздашнији ктитор, краљ Милутин, није имао у подсвести и жељу за искупљењем и добијањем опроста због свог, у нај-

успон Србије у средњем веку, за искупљење због оваквог живота је требало саградити много манастира.

њега а вероватно је конзумирао брак у њеној осмој години због чега је остала нероткиња, сина Стефана (Дечанског) је ослепео, није испоштовао Дежевски договор са братом Драгутином…Иако је вероватно био најзаслужнији за

Међутим, постоји један, додуше мањи,број манастира и цркава, код којих је идеја водиља за њихову градњу била различита од наведених. Није промовисала ни моћ, ни величину, ни личност за будућност, ни искупљење грехова…само љубав. И то љубав жене. Према мужу, према оцу, према брату, деверу, пријатељу…Нежну, чисту, и несебичну женску љубав. Толико несебичну, да многи данас не знају ко је ктитор, већ само коме је манастир посвећен и због кога је подигнут. Вероватно најпознатији и најлепши представник је манастир Љубостиња, надомак Трстеника. Подигла га је од 1388. до 1405. године књегиња Милица. Реч “љубовстиња” на старословенском значи “место љубави” а сама локација манастира је по предању управо на месту где је млада Милица, током неког вашара, вероватно на Светог Стефана, први пут видела и упознала свог будућег мужа Кнеза Лазара. Иако је природа на месту где је подигнут манастир изузетнопитома,каоу целомтомкрају уз Мораву, Љубицин мотив за избор локације је само и искључиво Љубав. Љубав какву само жене могу да гаје према својим мушкарцима. И најмањи детаљ који је у вези са њеним изабраником заувек јој остаје урезен у памћење и срце и постаје довољно значајан да се обележи. Књегиња је имала могућности да то место украси манастиром у ком је као монахиња провела своје последње године. Друштво су јој правиле бројне удовице српских велможа изгинулих у боју са Турцима, од Маричке до Косовске битке. Међу њима се посебно истицала наша прва песникиња, Јелена Мрњавчевић, удовица Угљеше Мрњавчевића који је погинуо у Маричкој бици 1371. године, која је после замонашења добила име Јефимија. Оставила је три записа који се сматрају бисерима наше средњевековне поезије, од којих је трећи, настао у знак захвалности и поштовања према кнезу Лазару, “Похвала кнезу Лазару”, извезен позлаћеном жицом на црвеном платну као покров за ковчег, право ремек дело песништва и веза. Већина свакако зна (можда не зна одакле потиче) последњи стих “да утишаш буру љуту душе и тела мојега”. Осим књегиње Милице, још две српске краљице граде манастире при чему су обе биле католичке вере. Јелена Анжујска, чије порекло није непобитно утврђено али се са великом сигурношћу може рећи да је из племените француске лозе (“наша мила рођака”- краљ Карло Први, “рода фрушкога”, тј. француског- архиепископДанилоДруги)јеудајом за краља Стефана Уроша Првог постала српска

1 ЕДУТЕХ, Нови Сад, Милеве Марић 10, sprodanovic@yahoo.com

краљица. Вероватно је са стрепњом кренула из раскошних европских палата у неку тамо “варварску” Србију чији је краљ обитавао у дворцу саграђеном од дрвета. А онда, тешко да младој властелинки срце није брже закуцало када је наишла на неколико десетина километара дуг шпалир мирисног и расцветалог јоргована, засађеног њој у част, дуж прелепе долине Ибра. Мноштво јоргована на путу Краљево-Рашка, којих до тада није било у Србији, и дан данас плене својом лепотом ову “долину јоргована” када се расцветају у мају месецу. Јелена је била једна од најобразованијих жена тога доба, говорила неколико језика, помагала обнову и католичких и православних светиња, отворила школу за сиромашне српске девојке, имала завидну библиотеку (“књигохранилиште”) и за живота била веома поштована. Ктитор је манастира Градац који је почела да зида када је њихов син Драгутин већ збацио Уроша са престола азавршила га пар година после његове смрти. Њена жеља је била да их у том манастиру сахране заједно, због чега је оставила два гробна места, што је у то време у Србији био веома необичан захтев јер су се супружници сахрањивали на различитим местима. Сплетом политичких околности, жеља јој није испуњена јер је Урош сахрањен у Сопоћанима а она у манастируГрадац.Очигледно једа је и овде исходиште ктиторског мотива превасходно љубав ижељадаипослесмртиостанепоредсвогсупруга. Да је то тако, да је остала у народном памћењу као оличење љубави, потврђује и њен мали кип у Требињу, поклон Јована Дучића свом граду, који и данас посећују заљубљени парови, остављају цвеће молећи се да се њихова љубав никад не угаси. Друга католкиња је њена снаја, жена Драгутинова, мађарска принцеза Каталина (Катарина) која је сазидала манастир Троношу крај Тршића, о коме вишезнамопрекоВукаКараџићакојисетамошколовао. Њени мотиве за подизање овог манастира нису познати али један детаљ везан за српску историју у коме је она учествовала би ваљало поменути. Наиме,браћа Драгутин и Милутин нису били у добрим односима, вероватно због Милутиновог игнорисања Дежевског договора и намере да га наследи син Стефан (Дечански), што је могло да изазове грађански рат. У критичном моменту, годину дана после смрти краљице Јелене, јетрве Каталина и Симонида се договоре да јој одају годишњи помен, што је у великој мери смирило тензије међу браћом. Сам сусрет је био необичан из пар разлога. Браћа су била скоро вршњаци, 62 и 64 године, док је Каталина тада имала 59-60 година а њена јетрва Симонида тек 20 година. Такође, већ је речено, пре Симониде, Милутин је практично киднаповао Каталинину сестру Јелисавету као калуђерицу из манастира и живео са њом неких годину дана док је на интервенцију цркве нису вратили. Иначе,ДантеАлигијериусвојој“Божанствемојкомедији” краља Милутина није сместио у осми круг пакла због тога него зато што је наводно ковао (фалсификовао) млетачке сребрњаке. Капитал има приоритет. Манастир у Обедској бари, посвећен Благовестима је у народу познат и као Црква Свете Ангелине. Ангелина је била жена Стефана Бранковића,

сина Ђурађа Бранковића. Удала се 1460. за слепог и недавно збаченог са власти Стефана док је била кодСкендер-бегауАлбанији. Живели су уИталији у замку који се звао Београд док Стефан није умро. И тад она на позив мађарског краља Матије Корвина сасвоја два синакреће за Сремносећи мужевљеве мошти са собом. Када је стигла после неколико месеци путовања, подиже манастир да би ту полажила његове мошти. Од Италије до Обеда има најмање 800 километара што ни за данашње услове превоза није мало. Има ли већег доказа љубави. Надживела је и синове и свима, у сиромаштву извезла златним концем покрове. Ова најтананија и најискренија љубав жене није усмерена само на мужа већ и на оца и брата којима несебично дарују љубав поштовање После Косовског боја, неколико жена је подигло манастире у славу и част оцу или брату који јуначки пострадаше бранећи Србију и православље. Ушумадијскојепархијипостојетриманастиракоје су подигле три сестре у помен свом оцу који је погинуо на Косову пољу. То су Саринац (Сара), Денковац (Денка) и Ралетинац (Ралетина-Рала). Ни у овом случају оне као ктитори нису у првом плану него њихов вољени и поштовани отац. Близу села Драгиње, на путу Шабац-Ваљево се налази врло леп манастир Каона, посвећен Архангелима Михајлуи Гаврилу.. По предању,саградила га је Иконија, сестра Милоша Обилића у његову поменпослењеговехеројскепогибијеуКосовском боју. Док га је пратила на Косово поље, метафорички му је рекла “видех доброг коња, још да му је седло” што је значило да је видела добро место за манастир а Милош се сложио обећавши јој помоћ кад се врати из боја. Ретко ко памти име Иконије док већина зна да је манастир посвећен Милошу Обилићу. Објективности ради, треба поменути да постоји један (можда једини, било би ми драго да грешим) манастир који је наш владар подигао за своју жену. У питању је манастир Свете Богородице у Куршумлији који је око 1160. године подигао родоначелник лозе Немањића, Стефан Немања за своју жену Ану, коју Српска православна црква слави 5. јула као Свету Анастасију. Накрају,биоби грехдасене поменеједналепа и запуштена црква у Алексиначком крају, у Горњем Адровцу која носи званично име Црква Свете Тројице али је у народу познатија као Руска црква, Шарена црква, Црква Вронског или Црква љубави. Подигнута је на месту где је погинуо пуковник Николај Рајевски 1876. године у Српско-турском рату. Сам Николај Рајевски је Лаву Толстоју био инспирацијазаликгрофаВронскогуједномоднајпознатијих љубавних романа “Ана Карењина”. Вронски на крају романа, после Аниног самоубиства одлази као добровољац у рат у Србију. Пуковник Рајевски, алијас Вронски, гине већ следеће године у селу Адровац а на том месту му другови подижу мали камени споменик који и данас стоји. Сахрањен је у манастиру Свети Роман код Ђуниса а након неколико дана пренесен у Београд одакле је његова мајка однела ковчег на њихово имање у Русији. Његово срце, по његовој жељи је остало у манастиру Роман.

Петнестак година касније, снаја пуковника Рајевског, Марија, жена његовог брата Михајла и српска краљица Наталија одлучују да на месту његове погибије подигну цркву ишколу.КраљицакупујеземљуодсељакааМаријаРајевскашаље3.000 дуката за градњу цркве и школе и приде доноси саднице липе са њиховог породичног имања. Црквајезавршена1903.године.Уњојсуиспреплетани несрећна љубав, словенско братство, хероизам, дивљење жене према јунаку и његовом односу према вољеној жени. На жалост, ова дивна црква посвећена љубави (многи је тако зову) је данас запуштена и једва да се без навигације може пронаћи. Липе из Русије и даље цветају и миришу у мају а траву шиша омање стадо оваца које се напаса у њеном дворишту. (Да је Вронски погинуо негдеуАмерици, тешкодаби дневнобиломање од хиљаду ходочасника на месту где је погинуо).

ПРВИ ВАТИКАНСКИ КОНЦИЛ

Андреј (Марио) Јовић Студент, Православни Богословски факултет у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву

УВОД

Питање које нам се овде намеће, јесте питање папског примата. Папски примат почива на јеванђељу где Христос даје Петру врховну власт у Цркви. Зато и не чуди што се изнад главног улаза у катедралуСв.ПетрауРимуналазеречи:„ТисиПетар, и на томекаменусазидаћуЦркву своју,иврата пакла неће је надвладати“.1 Историјски гледано, јако је тешко наћи везу између Петра и папског примата. Свакако су апостоли признавали Петру пријемство (Мт 4,18, Мк 3, 13-19, Дап 1,15 итд.), али то не значи да је тиме што је Петар сахрањен у Риму, мора нужно да постоји веза између Петра и папског примата. ЦрквеуМалојАзијисусехвалиледасенањиховој територији налазе мошти апостола, али ниједна од њих није користила ту чињеницу као вид оправдавања тврдње о апостолском пријемству.2 Овакво сагледавање проблема примата не може да доведе до неког помака када је у питању екуменска расправа о овом питању. Најбољи начин да се приступи овој проблематици, свакако је теолошки приступ. Овом методом морало би да се постави једно од основних питања, а то је: каква је природа Цркве? Мада на ово питање не сме да се одговори схоластичком методом, која би овакво једно питање удаљило од свог извора, а то је еклисиологија. Ако на Цркву гледамо као на Тело Христово и Храм Духа Светога, то нас онда упућује на саму Евхаристију. Оваква једна поставка би била добра за дијалог о питању папског примата.

1. ПИЈЕ IX

После Триденског сабора, Римокатоличка црква, успела је колкико толико да се обнови, али реформација је већ учинила доста штете, зато што је доста верника, а највише интелектуалаца и грађанства, потпало под утицај реформације. Ницале су нове идеје међу католичким народом. У таквом једном историјском тренутку, када је духовна криза по католичку Цркву, била велика, изабран је за папу кардинал Ђиовани Марија Мастај Ферети, 1846. године, а узео је име Пије IX Он је одмах започео реформе у папској држави. Италијански политичар, Ђузепе Мацини му је понудио свој мач, многи су у папи Пију видели

1 Николај Афанасијев,Трајно и пролазно у Светим канонима, Студије и чланци, 2003, 60.

2 Јован Зизјулас, Примат у Цркви: православни приступ, Пожаревац, 2014, 22.

3 Dragošević Srećko, Prvi vatikanski sabor, у: Crkva u svijetu, vol. 5, br. 1, 1970, str. 54.

вођу у борби против Аустрије, али он је то одбио, јер је био црквени, а не политички поглавар.3 Мацини је имао идеје да уједини Италију, и говорио је да то може да се оствари само народним устанком. Папа се саосећао са народом, али се плашио да национални покрет не пређе у руке либералних екстремиста, међутим то се догодило 1845. године, па је 15. новембра дошло до револуције у Риму. Тријумвират, ког су чинили Мацини, Сафи и Армалини, прогласио је 9. фебруара 1849. године, римску републику, а папа за то време бежи у Гаету. Међутим, већ у јулу су французи успели да освоје Рим, али папа се вратио у своју папску столицу тек следеће године у априлу.4 Папа је запао под јак утицај државног секретара Јакова Антонелија, који је био конзервативац, а гроф Камило Бенсо ди Кавур наставио је са уједињавањем Италије, тражећи од папе да му преда Рим, што је папа одбијао. Иако је папу чувао француски експедициони корпус, он је полако губио своју државу. Папа није успео да среди односе са новом италијанском државом, а био је у лошим односима и са другим државама. Све већи центар католичког црквеног живота, постаје управо Рим, јер се католичка црква склањала од идеја антиверског либерализма. У таквој атмосвери, папа Пије наступа као врховни учитељ Цркве, ex cathedra. Па је булом Inefdabilis Deus, коју је издао 8. XII 1854. године, изнео догму о безгрешном зачећу Дјеве Марије.5 Пре објаве буле, питао је за мишљење остале епископе,којисумахомодговорилипозитивно,штосе тиче овог догмата. На проглашењу су присуствовала 54 кардинала и 140 бискупа. Папа је написао још један документ под именом Syllabus где је у десет параграфа изнео главне заблудемодерногвремена.Овајдокументјетребао да изађе 1854. са булом, али није био готов у то време. Изашао је тек 1860. године, од стране бискупа Гербета из Перпигнана, а у документу су биле 85 ставки. Међутим, документ је прерађен и скраћен на 61. ставку и нова верзија документа је објављена 8. децембра 1864. године, заједно са енцикликом Quanta cura6 Реакције је било у народу, постојали су либерални католици, који се нису слагали са овим, а протестанису говорилидаје то удар напрогрес човечанства. Наука је тада била у повоју и желела је

4 Dragošević Srećko,Prvi vatikanski sabor, 54. 5 Dragošević Srećko, Prvi vatikanski sabor, 54. 6 Hubert Jedin, Crkveni sabori, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1997, 132.

одговори на задата питања, супротно од хришћанских одговора и те одговоре је признавала као једино исправним. Свакако стоји, да су хришћански философи и теолози, заостајали у научном и социјално-друштвеном истраживању.

Документи (Syllabus и Quanta cura) су били забрањени у Француској од стране Наполеона III Орлеански бискуп Феликс Дупанлу је издао следеће године, коментар на ова два документа, где је ублажио оштрину ових истих докумената, док је француски новинар Луј Вејо, искористио Syllabus против католичких либералаца. Папа је Феликсов коментар одобрио, а Вејове ставове није осудио1 .

2. ПОТРЕБА ЗА КОНЦИЛОМ

Папа је својом енцикликом и својим документом који говори о заблудама модерногвремена, покушао да да одговоре на одређена питања. Ти документи нису успели да задовоље многе, па је због тога папа Пије увидео да постоји потреба да се сазове сабор, на којем би се испитивали проблеми цркве. Два дана пре издавања Syllabusa, папа је након седнице конгрегације, задржао присутне кардинале и открио им своју идеју о сазивању сабора. У тајности је позвао 21 кардинала, који су боравили у Риму да му дају своје мишљење о сазивању једног свеопштег сабора. Већина кардинала је одговорила потврдно, двојица негативно, а шесторица је изразило сумњу. Већ 1865. године је папа окупио петорицу кардиналакоју су чиниликомисију, чији је циљ био да припреме материјал за предстојећи сабор. Већ 9. марта се комисија окупила и одржали су своју прву седницу у кући викарног кардинала Патриција. Папа је већ крајем априла, исте године, питао 36 бискупа о плану за сабор (бискупи су били из Италије, Француске, Шпаније, Аустрије, Мађарске, Немачке, Бугарске и Енглеске), међутим није било још ништа одлучено. Његовом најближем сараднику и државном секретару кардиналу Антонелију, се није пуно свиђала идеја сабора, јер се плашио политичких сплетки, док је бискуп Дупанлу подржавао идеју сабора. На прослави сећања мученичке смрти светих апостола Петра и Павла, 26. јуна 1967. године, сабрало се око 500 бискупа и много верника у Риму. На тај празник је папа одлучио да објави свој план о одржавању свеопштег сабора. Већ следеће године 29. јуна, папа је издао булу у којој најављује почетак рада сабора 8. децембра 1869. године, на празник безгрешног зачећа Дјеве Марије. Папа је на овај сабор позвао и источну Цркву, англиканце и протестане, али остале хришћанске конфесије се нису одазвале на овај позив. Цариградски патријарх је позивницу, неотворену, послао назад уз коментар да зна садржај позива, али да се не нада да ће православни епископи да учес-

1 Dragošević Srećko, Prvi vatikanski sabor, 57.

2 Hubert Jedin, Crkveni sabori, Kršćanska sadašnjost, Zagreb (1997), 136.

твују на том сабору, јер не види истинско поштовање према апостолској равноправности и братство, од стране папе.2 Ово јеједини општи сабор на којем није био позван ни један владар. На триденском сабору је било одуговлачења, зато што је припрема програма започета на самомом сабору, поучени тим искуством, направљене су пет поткомисија, које су биле задужене за припрему сабора:

1. Верску комисију је водио кардинал Билиоа, чији је задатак био да изради догматске предлоге. Ова комисија је имала 24 члана.

2. Комисија за црквену дисциплину је водио кардинал Катерини и имала је 19 чланова.

3. НачелукомисијезаклирјебиокардиналБицариом и имала је 12 чланова.

4. Комисија за орјенталне Цркве, била је под водством кардинала Барнабе и имала је 17 чланова.

5. Комисија за црквено – политичка питања је билаподпредседавањемкардиналаРајзахаи имали су 26 чланова. Комисије су већ почеле са радом 1868. године, свака поткомисија је за себе осмислила шему по којој ће се сабор руководити. Највећи допринос ових комисија, јесте пословник, који је објављен непосредно пред отварање сабора 27.новембра 1869. године. Установљено је, да право на предлагање има папа,каопоглаварсабора,требалоједасеустанове четири стална одбора (са по 24 члана), чији ће циљ бити да раде на формулисању декрета. Ова четири одбора су могла да раде под председавањем једног од петорице председника, који су код себе имали шеме поткомисија. Такође је планиран одбор за програм, где су бискупи могли да доставе своје предлоге.Засекретараје именованФеслерПоитен, 27. априла 1869. године. Почетак овог сабора, био је најбоље припремљен од свих ранијих сабора, али била је и велика напетост због одјека светске јавности.

3. ЈАВНО МИШЉЕЊЕ ЕВРОПЕ Непријатељи католичке цркве су желели да не дође у опште до сабора. Папа Пије је то очекивао па га напади нису ни изненадили. Бука се појачала када је изашао чланак у новинама Civiltà Cattolica у броју из 6. фебруара, где је био један допис из француске у којем се тражило, да се на сабору прогласи догма о папској непогрешивости, коју су желели управо француски ултрамонтанци.3 Против ове догме нису били само либерали и противници католичке цркве, већ и свештеници и бискупи.Папаје очекиваоовакву поделу, поготово око питања папске непогрешивости. Највећа подељеност је била у Француској, где су ултрамонтанци, на челу са Лујем Вејом бранили одлуку да се дефинише питање папске непогрешивости. Кардинал Феликс Дипанлуп, написао је чланак у 3 Dragošević Srećko, Prvi vatikanski sabor, 58

којем је рекао да у овом тренутку није разборито дефинисатипитањепапскенепогрешивости.Декан теолошког факултета у Сорбони Чарлс Марет је отворено био против инфалибилитета. У Немачкој је такође било поделе, тако је против папског инфалибитета био и Игнације Дулингер, професор на универзитету у Минхену, који је био познати историчар цркве. Често је својим текстовима критиковао лоше стање папске државе и питање инфалибитета. Његови чланци су излазили у хагзбуршком листу Allgemeine Zeitung, у којима је оштро критиковао папску непогрешивост, чланке је потписивао својим псеудонимом Јанус. У Енглеској и другим државама, ово питање је довело до јаке подељености.

4. ОТВАРАЊЕ И РАД САБОРА Папа је остао доследан својој одлуци да сабор започне на дан који је одређен, тако да је сабор почео 1869. године на празник безгрешног зачећа Дјеве Марије. То је код католика био двадесети васељенски сабор, а први ватикански сабор, који је започео са радом у десној страни лађе цркве Св. Петра.1 Било је позвано 1050 бискупа, а од тога се одазвало и учествовало 774 бискупа. Први председник је постао немачки кардинал Рајзах, али он је убрзо умро, па су ту дужност вршили други. Већ на трећој свечаној седници 24. априла 1870. године једногласно је изгласана догматска конституција „О католичкој вери“ (De fide catholica), која је била подељена на четири поглавља и допуњена са 18 канона. Прво поглавље је о спознаји личног Бога, друго говори о потреби Божје објаве, треће говориоприродивере,а четвртооодносу вере и науке. Постојале су спремне, у склопу шеме рада сабора, и разна верска питања. Од 8. јануара до 22. фебруара сабор се бавио питањима црквене дисциплине и осталим верским питањима. Расправљало се о темама као што су; права и обавезе бискупа, начин живота свештеника итд. Није донет ни један званични документ који дефинише ове проблеме, још се само једном говорило о овим питањима у току рада сабора и то у мају исте године. Папа је пре почетка сабора скинуо са дневног реда питање дефинисања папске непогрешивости, због узбурканости и подељености у друштву, које је ово питање изазвало. Међутим, надбискуп Манинг, заједно са кардиналом Деихампсом из Мехелна, бискупом Сенестрејем из Регензбурга и Мартином из Падерборна, поднели су захтев који је имао 400 потписа, којим су желели да се питање папске непогрешивости уврсти у рад сабора. Противници инфалибилитета су пружили отворени отпор, па је 136 бискупа устало писмено против тога.

1 Dragošević Srećko, Prvi vatikanski sabor, 60 2 Dragošević Srećko, Prvi vatikanski sabor, 61

3 Hubert Jedin, Crkveni sabori, Kršćanska sadašnjost, Zagreb (1997), str. 144

Папа је одлучио да питање непогрешивости папе уведе у шему као 4. тачку. 5. ШТРОСМАЈЕР

Један од најбољих говорника на читавом сабору и представник опозиције, био је управо Јосип Јујар Штросмајер, хрватски бискуп. Током сабора је говорио пет пута, а Феликс Дипанлуп је за њега рекао да је сабор у њему нашао свога човека.2 Штросмајсер је током својих говора предлагао да се сваке године одржавају сабори, такође и да се закључци доносе једнодушно, а не већином. Говорио је да је лоша пракса, када је у питању однос са протестантима и источним црквама. Сви на скупу су се узнемирили када је приговорио против изједничавањапротестантизмасарационализмомипантеизмом, а на то је рекао:„Протестанти греше у чињеници, али не греше у доброј вери“.3 Председник комисије Капалти му је одговорио: „Овде се не ради о протестантима као особама, већ о протестантизму као систему учења“.4 На то му је Штросмајер одговорио: „Захваљујем вашој еминенцији на наговештају, али Ваш аргумент ме не уверава у то да све ове заблуде треба приписати протестантима“.5

Био је против дефинисања догме о папској непогрешивости, само зато што је мислио да ће та догма да продуби још више, већ насталу подељеност у Цркви. Међутим, он је потврдио ту догму, после дефинисања сабора, и усмено и писмено у својим бискупским посланицама. Његов највећи идеал је био сједињење свих хришћана.6 Његови су говори били јаки и живи. Његов последњи говор на сабору је изазвао опасне реакције присталица догме о папској непогрешивости, а његови противници су покушавали да га прикажу као противника институције папе. Он се од тога оградио,штојепотврдиоусвомписму(3.IV1900.) које је послао словенском свештенику Жишкару, који га је питао о томе. 6. ПИТАЊЕ ПАПСКЕ НЕПОГРЕШИВОСТИ О овој теми почело је да се расправља 6. марта 1870. године, могло се одмах увидети да је постојала неслога око овог питања, међу бискупима. Најбројнији су били присталице инфалибилитета, а предводили су их Дишам, Манинг и Спалдинг. Друга највећа група на сабору су били они, који нису били против дефинисања ове догме, већ су сматрали да је то шкакљива тема, те да нема потребе да се дефинише на сабору. Отворени противници су били немачки и аустријски бискупи, а истицалисусеШваценберг,Раушен,КетелариХифеле, а од Француза Марет, уз њих је био и Јосип Јујар Штросмајер.

4 Hubert Jedin, Crkveni sabori, Kršćanska sadašnjost, Zagreb (1997), str. 144 5 Hubert Jedin, Crkveni sabori, Kršćanska sadašnjost, Zagreb (1997), str. 144 6 Dragošević Srećko, Prvi vatikanski sabor, 61

Расправљало се о овом питању на 37 седница, генералних конгрегација, на њима је било одржано 140 говора, за и против. Укупно је било 64 говорника.Опозиција је намернодржаладуже говоре,да би се дебате што више отегле. Темељно су били испитани сви приговори, које је опозиција изнела. Гласано је 13. јула 1870. године и показало се да је велики број бискупа било за дефинисање папске непогрешивости. Код папе је дошла посебна делегација (15. јула) која је препоручила папи да преради овај догмат, како би могли сви једногласно да гласају. Папа није пристао на ово, а главна седница је најављена за 18. јул. Пошто папа није прерадио догмат, 57 епископа се одлучило да дан пре седнице отпутују са сабора, јер нису желели да гласају против, због поштовања према папи.1 Као што је и било најављено 18. јула је почела са радом IV свечана седница на којој је било 535 бискупа. Донет је документ „Христовој Цркви“ (Ecclesia Christi) за коју је гласало 533 епископа, једино су против гласали Рико са Сицилије и Американац Фиџералд. Овајдокументјеу4поглављадефинисаооснов папског примата и његову непогрешивост. Папа има врховну власт и надлежност над целоом Црквом. Дефиниција се односи на то, када папа доноси одлуке у питањима вере и морала када их он даје ex cathedra, као врховни учитељ Цркве. После проглашења овај догмат бива прихваћен од свих бискупа. Морао је бити објављен у свим парохијама, већина бискупа је објавила овајдогмат већ 1870. и 1871. године. Један од последњих бискупа, који је овај догмат објавио, био је Штросмајер. Сутрадан, након проглашења догмата (19. VII 1870) избио је рат између Француске и Прусије, па су многи епископи морали да отпутују, али су се генералне конгрегације одржавале све до 1. септембра. Италијанска влада је искористила повлачење француског корпуса и 8. септембра су освојили остатак папске државе, а после 12 дана и сам Рим. Папа је протествовао против насиља, затворио се у Ватикан. Булом „По дару Божјем“ ( Postquam Dei munere), коју је издао 20. Октобра, званично је одложиосабор,који ће се опетокупити када буду бољи услови.2 Противници Цркве и Либерали су искористили прилику и извришили притисак на владе, тако су Аустрија и Португал одбацили склопљене конкордате. Енглески државник Гледстон је изјавио да је овај догмат политички опасан, јер верници неће знати кога да слушају. Године 1871. долази до расцепа и формирања старокатоличке цркве, која је највише нашла присталица у

питању папски примат. За њих је одлука о папској непогрешивости један логични закључак, вековног развоја хришћанске вере.

Питање папског примата је једно од главних проблема, који стоји између Римокатолика и Православних. Једини начин да се та препрека превазиђе, јесте уз помоћ дијалога. Битно је поменути да је ово еклисиолошки проблем, који нас упућује на саму суштину евхаристије. Евхаристија је један богослужбени чин, где се човек сједињује са Богом, који може да нам помогне да решимо проблем ауторитета. Римокатолици на питање ауторитета гледају са историјске стране, док за нас Православне произлази из есхатолошке реалности, која је за нас једина Истина. Свакако да сама литургија има и историјску и есхатолошку димензију, али не смемо се само ослонити на историјску димензију, зато што она сама није довољна. Док са друге стране „есхатолошки ауторитет је такав да се пројављује као дар Божји – Бог је ту и тако изабрао, он присуствује ту на такав начин, преко тога епископа, јер тај епископ заузима баш то место на Литургији“.3 ЛИТЕРАТУРА

1. Николај Афанасијев, Трајно и пролазно у Светим канонима, Студије и чланци, 2003.

2. Јован Зизјулас, Примат у Цркви: Православни приступ, Пожаревац, 2014.

3. Dragošević, Srećko, Prvi vatikanski sabor, Crkva u svijetu 5, br. 1, 1970, 54-64.

4. Hubert Jedin, Crkveni sabori, Zagreb, 1997.

Prvi vatikanski sabor, 63 2 Dragošević Srećko, Prvi vatikanski sabor, 63

3 Јован Зизјулас, Примат у Цркви: православни приступ, 93.

Слободан Продановић, дипл.инж. Марија Живановић, дипл.инж. Кристина Миливојевић, дипл.инж.

ЕДУТЕХ, Нови Сад, Милеве Марић 10 Извод Обично се мисли да су аутомобили, мотори и мирис бензина чисто мушка ствар. Због мушке сујете, женама је у овој области додељена трећеразредна улога, углавном са великом дозом ироније. A, да ли баш све то тако? Када чујемо синтагму „жене и аутомобили“, већина одмах помисли на слике неспретног паркирања или згодне девојке које позирају поред аутомобила на неком сајму или рекламном постеру. Можда ово звучи помало грубо, али, руку на срце, колико нас зна бар две жене које су обележиле аутомобилску индустрију. За Форда, Дизела, Бенца, Ферарија, Фанђа, Шумахера и да не набрајамо више, зна свако дете на планети а од женских имена ће тек по неко поменути лепу Мерцедес, најчешће погрешно тврдећи да је она ћерка Карла Бенца. Објективно, мало је жена које везујемо за аутомобиле, али то није разлог да о њима ама баш ништа не знамо. Јесте њихова улога, често трагична, углавном била на маргинама развоја „најскупље играчке“ савременог света, али и те епизоде су вредне сећања. БЕРТА БЕНЦ Берта Бенц (Bertha Benz), супруга Карла Бенца, конструктора првог аутомобила који је погоњен мотором са унутрашњим сагоревањем (СУС) је једна од ретких која није имала само епизодну улогу у вези са аутомобилима. Пре би се могло рећи да би без њеног доприноса све каснило бар неколико година. Прво је својим миразом омогућила мужу да отвори фирму и почне са развојем и производњом „кочија без коња“. Карл је био одличан инжењер и успео је да реализује своју идеју, да направи „кочију са три точка“, а кад је видео да је успео, одмах се бацио на разраду новог моделасачетириточка.Опродајиипласманусвоје успешне иновације нити је имао времена да размишља нити је знао како се то ради. Осим нормалног подозрења према новотаријама, људи тог времена су били изложени и негативној кампањи произвођача запрежних кола и фијакера, одгајивача коња, опреме за коњске кочије и свих осталих којима би „кочије без коња“ угрозиле бизнис. Популаран саркастични виц који се могао чути у то време је да „аутомобил није проблем возити под условом да са собом повезеш једног инжењера и једног механичара из Бенцове фирме“. У таквом амбијенту, Берта је извела један веома храбар и генијалан подухват чиме је широм отворила врата блиставој будућности и њихове фирме и аутомобила уопште. Једно јутро, 5. августа 1888. године, са своја два малолетна сина, Ричардом (13) и Еугеном (15), Берта, која је тада имала 39. година, упалила је „кочије са три точка“ и без знања супруга кренула на пут дуг 106 километара, од Манхајма (Mannheim) до Форцхајма (Pforzheim). Касније је испричалада јеишла упосетумајци, мада је свима било јасно да је њена авантура имала сасвимдругемотиве:промоцијуаутомобилаиподстрек Карлу да настави даљи развој своје идеје. Ово је први пут у историји да је неко аутомобилом прешао тако велику

Ово је први пут у историји да је неко аутомобилом прешао тако велику раздаљину јер су до тада аутомобили коришћени за веома кратке релације и уз обавезну асистенцију механичара. Целодневно путовање, обзиром да је стигла тек увече на одредиште, није прошло без незгода и перипетија,којејеуспешносавладала.Једанковачјој је поправио ланац, затим је један обућар монтирао кожне облоге на дрвене кочнице а два квара је поправила сама уз помоћ типично женских стварчица: цевчицу је прочистила укосницом а неке каблове спојила подвезицом за чарапе. Невероватна жена.

Motorwagen Number 3 Како је на пут кренула кришом, са недовољно горива, у градићу Wieslock је у локалној апотеци набавила лигроин, нафтни растварач, и тако наставила пут. Данас се та апотека сматра за прву бензинску пумпу на свету и има историјски значај. Уствари, читава траса њеног пута (у повратку је ишла другим

сигнализација обављала давањем знакова руком протуреном кроз прозор. Осим овог проналаска, направила је систем обавештења да се возило зауставља и то тако што би се притиском на кочницу активирао механизам који је такође из задњег браника подизао таблу на којој је писало „стоп“ (данашње „штоп светло“). Ту није крај њеним иновацијама јер са мајком 1917. прави прототип електричних брисача. Почетком тридесетих, након слома берзе, филмски студио ангажује млађу глумицу Мери Пикфорд (Mary Pickford) уместо ње и Флоренс пада у депресију да бидецембра 1938. године извршила самоубиство попивши отров. Флоренс за воланом Нажалост,ниједнаодњенихиновацијајојније званично призната. Показиваче правца и кочења изгледа да није ни покушала да патентира а са брисачима је то по свему судећи дуго трајало тако да су у међувремену произвођачи аутомобила почели да их уграђују, на бази њене идеје и прототипа који још нису формално признати, тако да је суд пресудио да она нема право на патент. Имајући увиду да се то дешавало 1917. године, у којој мери је за то крива она сама, јер је о својој иновацији можда пуно причала пре него што ју је заштитила, или је крива спора администрација а са друге стране агресивна аутомобилска индустрија у пуном развоју која тренутно реагује на све иновације или је било и опструкције у смислу „како једна лепотица и филмска звезда може бити иновативнија у чисто мушкој делатности“, остаје нам само да нагађамо. Али и да се стидимо што о овој креативној жени мало

-

показиваче правца (претечу жмигаваца) који су радили тако што се притиском на дугме подизала лева или десна заставица уграђена у задњи браник возила. До тада се ова

на камионима носи њено име. Имала је 34. године када је са својим менаџером, шофером и своје троје деце, 28. јуна. 1976. године аутомобилом Бјуик Електра 225 кренула из Билоксија у Мисисипију према Њу Орлеансу да учествује у једној телевизијској емисији. У 2:25 ујутру, аутомобил је у пуној брзини налетео на задњи део камиона који је кочио јер је испред себе

имао трактор који запрашује растиње поред пута. Аутомобил је практично подлетео под сандук камиона тако да је доња ивица сандука буквално одсекла на аутомобилу све изнад волана. Три одрасла путника су на месту погинула, док су деца, која су спавала на задњем седишту прошла само са лакшим повредама. Одмах се проширила вест да је Џејн остала без главе коју јој је ивица сандука камиона одсекла. Иако је полиција демантовала ову вест, она је остала да живи као урбана легенда до данашњих дана. Погинули путници чије су главе

Одушевљавао се радом Бенца, Дајмлера и Мајбаха и почео да промовише њихове аутомобиле, углавном у Француској где су почињали са радом Пежо и Рено. Организовао је неколико аутомобилских трка јер је то био једини начин да купцима покаже квалитетвозила.Својтркачки тим је назвао по својојлепојћерки Мерцедес. А онда је 1900. године од фирмеDMG(DaimlerMotorenGesellschaft)ињиховог главног конструктора Вилхелма Мајбаха поручио 36 возила која по квалитету и перформансама треба да буду „не за данас, не за сутра, него за прекосутра“. И већ идуће године се појавило возило испред свог времена, НР35 које је са лакоћом побеђивало све конкуренте. На инсистирање Јелинека, који је финансирао огромну суму у производњу, возило је добио званично име Мерцедес ХП35.

Адриана Мануела Рамона Мерцедес Јелинек

ICC bar, али је далеко познатији као „Менсфилд бар“. МЕРЦЕДЕС АДРИАНА РАМОНА ЈЕЛИНЕК Мерцедес Адриана Рамона Мануела Јелинек (MercedesAdrienneRamonaManuelaJellinek)иније била претерано опседнута аутомобилима, али зато њен отац, Емил Јелинек, предузимач и дипломата из тадашње Аустроугарске итекако јесте.

Први Мерцедес (35 НР), 1901. Конструктор Вилхелм Мајбах Мерцедес је постао препознатљив и тражен бренд тако да је остао у називу компаније и након спајања Дајмлерове и Бенцове фирме као Мерцедес-Бенц (Mercedes-Benz). А шта је било Јелинековом ћерком Мерцедес Адрианом? Удала се 1909. године, отац јој је приредио величанствену свадбу у Ници а касније је живела у Бечу. Мало потом, срећа је потпуно напушта.ТокомПрвогсветскограта,ЕмилуЈелинеку је конфискована целокупна имовина а он је пребегао у Швајцарску јер су га и Французи и Аустријанци (?) оптуживали за шпијунажу, где је и умро 1918. године. У то време, после рата, многи су виђали Мерцедес у Бечу како проси за храну. И то онда када је њено име постајало синоним за луксуз и богатство. Развела се и поново удала за

(неуспешног) сликара и у својој 39. години умрла од рака костију. Ако се сетимо да би без одважне Берте Бенц и њене авантуре фирма „Бенц“ вероватно банкротирала, најпознатији аутомобилски бренд за који зна вероватно свако на планети, „Mercedes-Benz“ своје име дугује двема женама.

И на крају, нешто веселије и супротно од до сада реченог: како је по имену једног модела аутомобила, назван један део женске гардеробе. МЕРИ КВАНТ

Мери Квант (Mary Quant) је енглеска модна дизајнерка која је шездесетих година двадесетог века лансирала мини сукњу и вруће панталоне. Већина мушкараца ће у највеће тековине прошлог века навести мини сукњу, одмах иза аутомобила а испред телевизије, авиона, компјутера, мобилних телефона и других новотарија. Сукња јесте минимална али је интересантно откуд назив мини а не кратка, мала или нешто слично. Онда је Мери објаснила да је опчињена аутомобилом Мини Купер (Mini Cooper) који је возила. Сам аутомобил је био „икона“ шездесетих година па је чак његов дизајнер Алек Исигонис добио од краљице титулу племића са правом да испред имена има Сер. Отуда име „мини“.

Закључак Иако је свет подељен на много начина: националност, вера, боја коже, паријска припадност... једно је сигурно - сви мушкарци ће бити саркастични када се помену жене и аутомобили. И ретко који ће знати да је за безбедност у вожњи коју пружају жмигавци, брисачи и штоп светла заслужна једна жена. Или да би развој аутомобилизма каснио неколико година дасе једна жена није одважила на херојски подухват кога су се сви мушкарци плашили. Драге даме, дозволите момцима да умишљају како су много „мачо“ ликови а да се ви њима дивите због тога. Знате како се каже: паметнији попушта

TRANSPORT AS A SOURCE OF GREENHOUSE GAS EMISSIONS

Full Prof. Ing. Mgr. Zlatko V. Sovreski, Ph.D. & Ph.D.,1 Assist. Prof. Predrag Brlek, Ph.D.2 Ivan Cvitkovič, Mag.Ing.traff.3 Full. Prof. Zoran Joševski, Ph.D.4 Assoc. Prof. Evelin Krmac, Ph.D.5 Full Prof. Elizabeta Hristovska, Ph.D.6

1)University "St. Climent Ohridski" Bitola, Faculty of Technical Sciences - Bitola, Department for Traffic and Transportation - Republic of N. Macedonia and Czech Technical University in Prague - Faculty of Transportation Sciences, E-mail: zlatkosovre@yahoo.com and zlatko.sovreski@uklo.edu.mk

2) University "Nort" Koprivnica and Varazdin, Department for logistics and sustainable mobility - Republic of Croatia, e-mail: pbrlek@unin.hr

3) University "Nort" Koprivnica and Varazdin, Department for logistics and sustainable mobility - Republic of Croatia, e-mail: icvitkovic@unin.hr

4) University "St. Nort" Bitola, Faculty of Technical Sciences - Bitola, Department for Traffic and Transportation - Republic of N. Macedonia, e-mail: zjosevski@yahoo.com

5) University of Ljubljana, Faculty of Maritime Studies and Transport - Portorož, - Republic of Slovenia, email: еvelin.krmac@fpp.uni-lj.si

6) University "St. Climent Ohridski" Bitola, Faculty of Technical Sciences - Bitola, Department for Industrial Engineering and Management - Republic of N. Macedonia, E-mail: elizabeta.hristovska@tfb.uklo.edu.mk

Абстракт Сектор транспорта се састоји од разноликог скупа активности повезаних заједничком сврхом: Премјештање људи и робе са једног мјеста на друго. Сектор обухвата различите активности као што су шетња до продавнице на углу да се покупи млеко, вожња аутомобилом до позоришта и друге. Иако сви подсектори у сектору транспорта деле заједничку сврху, они не морају нужно да деле карактеристике емисије гасова стаклене баште. Дакле, решења за смањење емисија гасова стаклене баште за различите врсте транспорта могу бити прилично разнолика. Постоји пет физичких елемената транспортног сектора који се могу променити да би се смањиле емисије: ефикасност возила, интензитет гасова стаклене баште коришћеног горива, ниво транспортне активности, изабрани начин транспорта и количина коришћеног капацитета. Кључне речи: Гориво, емисија, возила на алтернативна горива, транспорт

Abatract

The transport sector is comprised of a diverse set of activities connected by their common purpose: To move people and goods from one place to another. The sector encompasses such varied activities as walking to the corner store to pick up some milk, driving a car to a theatre and oth. While all of the subsectors within the transport sector share a common purpose, they do not necessarily share greenhouse gas emissions characteristics. Hence, greenhouse gas emissions reduction solutions for different kinds of transport can be quite varied.

There are five physical elements of the transport sector that can be changed to reduce emissions: Vehicle efficiency, greenhouse gas intensity of the fuel used, level of transport activity, mode of transport chosen, and amount of capacity used.

Key words: Fuel, emission,alternatively fuelled vehicles, transport

транспорта морају имати за циљ да утичу на најмање један од ових пет горнапоменута елемената. Разноврсност пројеката за смањење потенцијалних емисијагасовастакленебаштеутранспортномсектору је огромна. Неки од ових пројеката добро се уклапају у категорије које су већ детаљно истражене у претходним основним студијама.

На пример, пројекти ефикасности горива и замене горива у транспорту су само мало компликованији од сличних пројеката у сектору електричне енергије. Други потенцијални ЦДМ и ЈИ пројекти у области транспорта. Важно је напоменути да се често исти циљ може постићи коришћењем различитих политика и инвестиционих акција. Понекад сеједнаодмогућностиистичекаонајјефтинијаили политички најизводљивија у контексту одређене земље.

А. Ефикасност Сапобољшањем гориваувозилимапобољшава се њихова ефикасност. Иако повећање техничке ефикасности горивавозилаочигледнозахтеванеки облик физичке измене возила, постоји низ потенцијалних путева да се дође до овог сектора који су прилично различити од свега што је до сада истражено у раду ОЕЦД/ИЕА на основи рада. Тоукључујекоришћењетехнолошкогнапретка за побољшање ефикасности система за испоруку терета, формирање организације за дељење власништво један исти аутомобил у граду у којем се предвиђа да ће власништво аутомобила брзо расти, или економске подстицаје за појединце и компаније да користе ефикасније транспортне системе и опрема. Овдеје идентификовано петопцијазасмањење емисије гасова стаклене баште из транспорта и дати примери политика и технологија које би смањиле емисије гасова стаклене баште у сваком од ових исхода. Они укључују директне инвестиције за физичку промену дизајна возила ради побољшања ефикасности горива као што су мотори са убризгавањем горива или возила са више аеродинамичког облика, реновирање возног парка, директне економске подстицаје за возила са штедљивом потрошњом горива као што су накнаде или програми страница за отпад, и индиректни економски подстицаји за возила са штедљивим горивом као што су порези на гориво. В. Горива Промените врсту горива које возила користе. Као и у случају повећања ефикасности горива у возилу, постоји само један физички начин да се промени гориво које возило користи, али постоји низ могућих политика и начина улагања. Директно улагање у развој и маркетинг возила на алтернативна горива је једна од могућности. Други укључују директне и индиректне економске подстицаје за куповину ових возила, као што су систем накнада, субвенције за куповину возила на алтернативно гориво и различите порезе на гориво и субвенције за различита горива за транспорт. С. Режим Промена режима се односи на промену у пропорцији транспортних услуга које пружају различити видови (бицикл, аутомобил, аутобус, воз, итд. за путовања путника и камион, железница, брод, итд.затеретнитранспорт)безпроменетехнологија и горива унутар сваки режим. Специфичне инвестиције које би допринеле овој врсти промене укључују повећање и побољшање транзитних услуга како би се подстакао већи број путника и стварање више центара за интермодални

укључују субвенције за транзит, повећање наплате

паркирања или накнада за коришћење путева, различито опорезивање теретног транспорта различитимвидовимаиприменуполитикакоришћењаземљишта које подстичу коришћење транзита, пешачења и вожње бициклом.

D. Активност Промена апсолутних удаљености које људи и терет путују. Иако је ово концептуално најједноставнији начин да се утиче на емисије гасова стаклене баште из транспорта, често га је најтеже применити у пракси.Тојезатоштосмањењетранспортнеактивности захтева од појединаца да промене своје понашање. Неки примери технологија и политика које би могле да доведу до смањења активности су оптимизација логистике за испоруку робе, рад на даљину и пројектовање компактних градова са зонирањем мешовите намене. Е. Товар

Промена попуњености, односно фактора оптерећења возила. Подстицаји за заједничко паркирање, као што су приоритетно паркирање и коришћење трака са мање гужве на путевима, оптимизација логистике за испоруку робе и удобнија возила у јавном превозу тако да се може постићи већа попуњеност, све су то примери иницијатива које смањују емисију гасова стаклене баште оптимизовањем оптерећења возила. Пројекти који користе ових пет физичких начина да утичу на емисије гасова стаклене баште из транспортног сектора могу се имплементирати у различитим подсекторима у оквиру транспорта. Да би се јасно видело где су пројекти могући, корисно је поделити укупан сектор транспорта на мање делове. Аналитичари и владе традиционално деле транспорт на један од два основна начина (Слика 1). Ове поделе нису нужно повезане са потенцијалом за пројекте.

Слика 1. Два начина на које је транспортни сектор традиционално подељен

транспорта подели на овај начин, очигледни подсектори су путни, железнички, бродски и ваздушни. Предност за анализу емисија гасова стаклене баште од поделе транспортног сектора на овај начин је да су карактеристике емисије гасова стаклене баште у транспортним технологијама сличне унутар сваки од четири подсектора. Друга могућност за поделу транспортног сектора на подсекторе је организовање различитих видова транспорта према услугама које пружају. Користећи ово правило, подсектори су превоз путника, подељен на приватни и јавни, и теретни саобраћај. Постоје две предности поделе транспортног сектора на овај начин. Прво, ова подела је начин на који се генерише тражња за транспортом и стога је погодна за економску анализу. На пример, ако би дошло до промене цене за теретни транспорт железницом, овакав начин размишљања о сектору транспорта омогућава аналитичару да истражи ефекат који би то имало на друге видове транспорта терета. Друга предностје што сваки од ових подсектора често надгледа једно предузеће или управљачко тело. За одређене потенцијалне ЦДМ илиЈИпројектеусекторусаобраћаја,овапостојећа централизација доношења одлука за подсекторе у оквиру транспорта може бити веома корисна за прикупљање података и/или имплементацију пројекта. Док коришћење овог оквира и размишљање о транспорту као већем броју мањих сектора помаже да се јасно сагледају опције пројекта, ови подсектори међусобно делују на сложене начине. Ова интеракција често захтева разматрање више од једног подсектора транспорта и у основној производњи и у мерењу пројектних емисија. То је зато што је транспортни систем попут мреже – сваки део је на неки начин повезан са сваким другим делом. Када се нешто предузме у једном делу транспортног система, то често утиче на емисије гасова стаклене баште у другим транспортним подсекторима.

Постоје два начина на која пројекат може утицати на емисије изван свог директног циља – кроз ефекте преливања и кроз ефекте интеракције. Ови ефекти се јављају након имплементације пројекта и стога су много важнији за постпројектно мерење емисија него за основни развој и процену. Међутим, као што ће постати јасно, да бисмо могли да упоредимо мерења емисија након пројекта директно са базном линијом да бисмо одредили зарађене ЦЕР или ЕРУ, неопходно је имати на уму ове ефекте када се развијају основне линије. Такође, пошто ће ови ефекти утицати на број кредита зарађених пројектом, добра процена импликација на емисије ефеката преливања и интеракције ће помоћи у евалуацији пројекта. III. ЕФЕКТИ ПРЕЛИВАЊА Многи потенцијални

баште који на први поглед нису толико очигледни – позитивне ИЛИ негативне.

Ови ефекти могу бити или изван „кутије“ на коју је првобитни пројекат планиран да утиче или могубитисекундарниефектикојисеналазеунутар „кутије“. У овом извештају, сви ови ефекти су подељени у два типа: - Технички ефекти и економски ефекти. Обе врсте су изузетно изазовне за мерење. Економски ефекат преливања настаје када пројекат изазове промену цене која утиче на потражњу за добрима која значајно мења емисије гасова стаклене баште, али промена цене није била главни циљ пројекта. Технички ефекат преливања настаје када пројекат изазове физичку промену узводно или низводно која није главни циљ пројекта, али која мења емисије гасова стаклене баште у систему. На пример, пројекат замене горива који је претварао аутобусе са дизел на гориво на компримовани природни гас (ЦНГ) могао би довести до техничког ефекта преливања додатног цурења метана из цевовода природног гаса које прати повећану употребу природног гаса. Повећана употреба природног гаса може смањити емисије гасова са ефектом стаклене баште када замени бензин или дизел гориво, али ефекат преливања цурења метана повећава емисије гасова стаклене баште. Позитиван технички ефекат преливања би се десио у пројекту промене горива где не само да су емисије алтернативног горива из издувних цеви ниже од оних из конвенционалног горива, већ су и емисије узводне обраде за алтернативно гориво такође биле ниже. Известан број модела животног циклуса је креиран за моделирање ових врста техничких ефеката преливања у сектору транспорта, али су они калибрисани са детаљним подацима из развијених земаља. Ови модели би се могли користити за стицање разумевања које врсте техничких ефеката преливања имају тенденцију да буду велике у сектору транспорта. Међутим, да би се користили за стварну процену величине било ког посебног ефекта у земљи у развоју, требало би да се прикупе локални подаци. Економски ефекат преливања могао би се десити ако би се повећала потрошња горива приватних возила. Ово побољшање уштеде горива довело би до пада цене по километру приватног превоза, што би довело до повећања километара пређених приватним возилима. Док побољшана економичност горива смањује емисије гасова стаклене баште, овај „повратни“ ефекат више приватног транспорта их враћа назад. Позитиван ефекат преливања у економском смислу би се десио ако би пројекат подигао трошкове превоза путника или терета по пређеном лицу или тонском километру док би истовремено смањио емисију гасова стаклене баште по јединици. Конкретан пример би био пројекат замене горива у коме је алтернативно гориво емитовало мање гасова стаклене баште по пређенојособиилитоникилометра,алијекоштало довољно да је цена путовања порасла. Не само да би било мање емитованих гасова стаклене баште по километру, већ би било и мање пређених километара као одговор на промену цене.

IV. ЕФЕКТИ ИНТЕРЕСА

Ефекти интеракције се јављају када утицај смањењаемисије гасова стакленебаштечиниинвестицију, а резултујућа промена режима ће вероватно бити релативно мала. Међутим, ако је регион у стању да координише две стратегије како би створио позитиван ефекат интеракције, резултујућа промена понашања може бити значајна. Неко би очекивао негативан ефекат интеракције када је пројекат побољшања ефикасности потрошње горива приватних возила повезан са пројектом који покушава да подстакне путнике да пређу са приватног на јавни превоз. Први пројекат смањује емисију по возилу, али и смањује трошкове горива по километру за власнике приватних возила, чинећи њихова приватна возила још привлачнијима за употребу. На други пројекат пројекта утичу други, истовремено реализовани пројекти. Осврћући се на пет начина на које се може утицати на емисије гасова стаклене баште из транспортног сектора, занимљиво је приметити да често постоји више начина да се постигне исти циљ. У различитим земљама са различитим економијама и политичким системима, различити путеви ка циљу смањења емисије гасова стаклене баште из транспорта могу бити прикладни. Међутим, у свакој земљи, један или два од њих могу се издвојити као економски или политички најизводљивији пут. Понекадјелакоуочитидаакосеимплементира више од једне стратегије, резултирајуће смањење емисије може бити веће од збира смањења услед одвојених акција. У другим случајевима, две или више радњи би се могле преклапати и стога довести до мањег укупног смањења када се имплементирају заједно него што би збир две акције довео одвојено. V. ЗАКЉУЧЦИ Да бисмо ово илустровали примером који показује позитивне интеракције између политике и инвестиције, замислите регион који има за циљ смањење емисије гасова стаклене баште предузимањем радњи које ће довести до промене начина рада са аутомобила на јавни превоз. Регион разматра политику подизања трошкова вожње кроз повећање путарине на заједничким рутама и улагање у побољшање услуге јавног превоза. Ако регион спроводи само политику или само чини јавни превоз на неки начин привлачнијим. Лако је видети да би, без побољшања ефикасности потрошње горива приватних возила, други пројекат смањио емисије више него у ситуацији када се оба пројекта спроводе истовремено. И обрнуто је тачно. Ситуација која захтева разматрање ефеката интеракције у постпројектној процени емисије је када два одвојена инвеститора финансирају пројекте који међусобно делују. У овом случају постаје неопходно да се кредити између два инвеститора поделе на правичан начин без двострукограчунањасмањењаемисије.Једнаодмогућности је да се укупне смањене емисије базирају на износу уложеног новца који је довео до смањења

емисије. Други је да се укупно смањење додели према некој инжењерској процени процента доприноса сваког пројекта укупном броју генерисаних ЦЕР-а или ЕРУ-а. Иако би ово пружило јаснији подстицај инвеститорима да пронађу најјефтиније могућности смањења емисија, могло би такође повећати трошкове имплементације пројеката због вероватноће потребе за прикупљањемдодатних података. ЛИТЕРАТУРА

[1] SOVRESKI Zl. (2013), Studie proveditelnosti a aplikace vodíku jako alternativního pohonu v MHDČTU in Prague -České vysoké učení technické v Praze [2] D. MIRSAD, (1986).BIOGAS ,BEOGRAD [3] Dimitrovski. M, (2002)"Motori SVS"-Masinski Fakultet –Skopje,154 [4] Jovanovska. V, (1999) "Emisija i imisija na stetni materii od MSVS so matematicki kodel i eksperinent"MF-Skopje,176 [5] Jovanovska.V, Transportion Company whith prepared Strategy scenarios for multimillions city,m-rPMF-Blagoevgrad,Bulgaria,14 [6] Jovanovski.N Biomass Energy and Agriculture”, PMF-Blagoevgrad,Bulgaria [7] Jovanovski.N, (2009) Alternative fuels in transportTRANSPORT 2009-Sofia,Bulgaria,12

[8] Dimitrovski M, MOTORI SVS –Masinski fakultet –Skopje.

[9] Jovanovska V, Dimitrovski V, Rezultati od merenja na emitiranistetni materii od vozila so MSVS “MOTO – AUTO “99“ Plovdiv- R,Bugarija. [10] www.alternativefuels.com [11] www.biogas.org

INFLUENCE OF OIL ADDITIVES ON FRICTION AND MECHANICAL LOSSES

INTERNAL COMBUSTION ENGINES

Full Prof. Ing. Mgr. Zlatko V. Sovreski, Ph.D. & Ph.D.,1 Full Prof. Elizabeta Hristovska, Ph.D.2 Assist. Prof. Predrag Brlek, Ph.D.3 Assoc. Prof. Evelin Krmac, Ph.D.4 Assoc. Prof. Zoran Joševski, Ph.D.5

IN

1)University "St. Climent Ohridski" Bitola, Faculty of Technical Sciences - Bitola, Department for Traffic and Transportation - Republic of N. Macedonia and Czech Technical University in Prague - Faculty of Transportation Sciences, E-mail: zlatkosovre@yahoo.com and zlatko.sovreski@uklo.edu.mk

2) University "St. Climent Ohridski" Bitola, Faculty ofTechnical Sciences - Bitola, Department for Industrial Engineering and Management - Republic of N. Macedonia, E-mail: elizabeta.hristovska@tfb.uklo.edu.mk

3) University "Nort" Koprivnica and Varazdin, Department for logistics and sustainable mobility - Republic of Croatia, e-mail: pbrlek@unin.hr

4) University of Ljubljana, Faculty of Maritime Studies and Transport - Portorož, - Republic of Slovenia, e-mail: еvelin.krmac@fpp.uni-lj.si

5) University "St. Nort" Bitola, Faculty of Technical Sciences - Bitola, Department for Traffic and Transportation - Republic of N. Macedonia, e-mail: zjosevski@yahoo.com

Абстракт Комерцијално доступни уљни додаци могу се купити у бројним малопродајним објектима за моторе са унутрашњим сагоревањем за које се тврди да значајно побољшавају перформансе мотора. Лабораторија за моторна возила и моторе при Факултету саобраћајних и транспортних наука у Прагу набавила је низ адитива и у дугорочном програму испитала нивни утицај на моторе са унутрашњим сагоревањем. Тестови су засновани на трењу, буци, вибрацијама, емисији издувних гасова. У овом раду су приказани резултати испитивања трења и механичких губитака у моторима са унутрашњим сагоревањем. Кључне речи: адитиви, мотори, ефикасност, трење, подмазивање

Abatract

Код мотора са унутрашњим сагоревањем појава трења је посебно изражена

„половним“ возилима којима се њиховом употребом продужава

век експлоатације. Анализа механичке ефикасности у МУС (Мотори са Унутрашњим Сагоревањем)

1. Снага компресора Снага компресора је снага узета од радилице за покретање пумпе за пуњење (за неке двотактне дизел моторе) или за препуњавање (за пренапуњене моторе) где се погон компресора преузима од радилице. За четворотактне моторе са природним атмосферским пуњењем или за моторе чији је пуњач посебно погоњен, ова снага је једнака нули.

2. Снага пумпе Снага пумпе се дефинишекао нето рад по јединици времена који клип врши на гасовима током времена пуњења и пражњења (Према овој дефиницији губици пумпе у двотактним моторима су једнаки нули)

3. Помоћна снага Помоћна снага је снага потребна за напајање периферних уређаја као што су пумпа за уље, пумпа за воду, вентилатор за хлађење, електрични генератор,губицивентилаторазамајцаијошмного тога.

4. Снага вентилатора Снага вентилатора је снага која се користи за превазилажење аеродинамичког трења замајца са околним ваздухом.

5. Снага турбине Снага турбине је присутнакодонихмотора код којих се издувна турбина покреће радилицом. Служи за помоћ при испирању цилиндра и у неким режимима када се појави надпритисак на улазу у турбину, произведена снага ће бити додата стварној снази и може се класификовати као негативни губитак трења. На механичку ефикасност мотора утиче неколико фактора који се могу поделити у следеће групе:

Конструктивни фактори

Факторикојизависеодуградњеиодржавањаи

Остали фактори Конструктивни фактори укључују:

околине (влажност, атмосферски притисак, итд.)

Уља и њихов утицај Подмазивање се користи за смањење трења и хабања делова. Термин подмазивање означава поступак одвајања трљање површина слојем или филмом неких материја која омогућава да се релативно кретање између две површине постигне са што мањим губитком енергије и без оштећења површина. Материје - супстанце које поседују таква својства називају се уља. Начини подмазивања у којима уља раде подељени су у неколико група, и то: 1. Хидродинамичко подмазивање 2. Еластро-хидродинамичко подмазивање 3. Гранично подмазивање и 4. Неподмазане површине Приликом избора уља за подмазивање као Основна физичка својства која се разматрају су следећа: 1. Вискозност 2. Индекс вискозности 3. Температура паљења 4. Температура хлађења 5. Густина и 6. Специфична топлина Најважнија хемијска својства представљају хемијску и термичку стабилност уља, као и корозију. Друга важна својства уља су: компатибилност и токсичност. Од свих наведених карактеристика, највећи утицај на механичку ефикасност имају вискозитет уља и индекс вискозности уља. Адитиви за моторна уља Квалитет данашњих уља и њихове повећане перформансе у великој мери зависе од употребљених адитива. У данашњем тзв. „Пакети адитива” садрже многоразличитиххемијскихједињења,такодањихова формулација захтева посебна истраживања. Проценат употребљених адитива се повећава, тако да се данас више од 20% адитива користи за вишенаменска уља. То утиче на повећану потрошњу адитива али и на дужи рок трајања уљног пуњења. Адитив семоже дефинисати као материјалкоји уноси нова позитивна својства или у извесној мери појачава жељена својства која уље има.

Данас постоји много врста адитива који задовољавају специфичне потребе подмазивања. Међу адитивима који имају највећи утицај на механичку ефикасност мотора треба истаћи адитиве за: побољшање вискозитета, повећање индекса вискозности, смањење хабања и трења и побољшање својстава при повећаним притисцима.

На основу неких студија-истраживања може се закључити да повећање процента адитива у базним уљима повећава њихове перформансе. Вођенижељомзавећомзарадом,појединипроизвођачи уља не додају све потребне адитиве у потребним количинама, чиме су њихова уља ценовно конкурентнија натржишту,алинаштету машина у којима се користе. Због тога се на тржишту појављујуадитивикојисеуодређенимколичинама додајууљимаитакоњиховасвојстваприближавају потребним. Међу овим адитивима кои спадају у групу адитива за побољшање отпорности на оптерећење су: Dura Lub3e, Motor Up, STP treatmant (за масло), Grin Sity, Likvy Moly, Универзалени модификатор и др. Треба напоменути да при избору адитива треба обратити пажњу на њихов утицај на животну средину и здравље људи. Утицај адитива моторних уља на коефицијент трења За утврђивање утицаја адитива моторних уља на коефицијенттрења,извршена су лабораторијска испитивања инсталације приказане на слици 1: Сл.1 Шематски приказ инсталације за одређивање динамичког коефицијента трења на подмазаним површинама Инсталација се састоји од: цилиндричног диска, полуге са цилиндричним отвором на крају око којег може слободно да се окреће и тег. Цилиндрични диск је причвршћен за стезну главу металног струга са могућношћу постепене промене броја обртаја. Током испитивања, активна снага електромотора се мери помоћу ватметра. Број обртаја мери се помоћу бесконтактног стробоскопа брзиномера. Мерења су снимљена камером да би се касније извршила детаљнија анализа. Приликом сваког мерења изводе се два мерења и

n1 без оптерећења, мерење снаге P2 и броја обртаја n2 са оптерећењем.

тачки контакта полуге са диском делује константна вертикална сила Fn чија је величина одређена према једначини бр.2.

���� = ������+��1���� ���� = ��1����+��1������ ���� (2) Из измерене снаге одређује се обртни момент, који делује на периферијидиска, задвамерена случаја према једначини бр. 3 Т= 30�� ���� , ���� (3) Након тога се утврђује разлика између две израчунате снаге иизрачунавасезапреминскасила која делује на периферији диска: ΔТ=Т2 Т1 (4) ���� = 2Δ�� �� Коефицијент трења се добија када се израчуна однос између Ft и Fn (једначина 5) �� = ���� ���� (5) У тестовима су коришћена четири врсте уља са различитим градацијама, и то: SHELL 15W-40масло 1, TAMOIL 15W-40 - масло 2, SHEL 5W-40, Helix Ultra full synthetic - масло 3, FINA EXCEL 10W-40 semisynthetic - масло 4. Од адитива за моторна уља користе се: STP Smoke treatment-адитив 1, Green City – адитив 2, Dura lube- адитив 3, STP Oil Treatment – адитив 4, Motor Up – адитив 5. Приликом мерења контактних површина уз помоћ шприца свих уља иста количина уља се наноси појединачно и затим се врше три мерења и на крају се даје средњи коефицијент трења за то уље. Након завршетка испитивања сваког уља и пре наношења следећег, површине се чисте 98% етил алкохолом. Резултати испитивања уља приказани су на сл. 2

Сл.2 Графички приказ коефицијента трења уља Приликом прегледа сваког уља, диск се бруси брусним папиром. Ово брушење врши се за уклањање свих честица адитива које су се залепиле за металдискаиполуге.Брушење(брусење)сеодвија по поступку приказаном на сл.3

Сл. 3 Процес на брушења

Након процеса брушења следи процес машинске обраде у коме се површине обрађују у присуству уља након циклуса приказаног на сл. 4 Сл.4 Циклус површинске обраде

Разрада овог циклуса се понавља три пута, сваки пут се додаје нова количина уља. По завршетку обраде површине се чисте алкохолом и наноси се испитани адитив. За сваки адитив извршенасу тримерења изкојих се добија просечан резултат. Затим се врши нова серија мерења и додаје се уадитив.Количина додатогуља једнака је количини уља која је додата током испитивања уља. За испитивање је коришћено уље са редним бр. 4. Резултати извршених мерења приказани су на сликама 5, 6 и 7.

возила Поред лабораторијских испитивања утицаја уљних адитива на коефицијент трења, вршена су испитивања утицаја адитива на конкретна возила. Следећа возила су третирана адитивима: Fiat Рunto, Daewoo Racer, Daewoo Tico, Volkswagen Golf 2, Škoda Felicia.

За ова возила су измерени следећи параметри: - број обртаја у празном ходу од - притисак компресије у цилиндрима - снага потребна лансеру за покретање мотора са уклоњеним свећицама. Ради бољег приказа мерени резултати су приказани на дијаграмима на сликама 8, 9 и10

Закључак

Након извођења ових испитивања може се закључити:

- Избор уља која се користе у моторима са унутрашњим сагоревањем има велики утицај на њихове перформансе и трајност. Истовремено, не треба се увек одлучити за најјефтиније производе, већ добро анализирати све њихове позитивне и негативне стране.

- Употреба адитива је неопходна у уљима слабијег квалитета, али у уљима врхунског квалитета њихова употреба је непотребна и у неким случајевима смањује њихов ефекат.

- Са додавањем адитива који су комерцијално доступни у моторним уљима не може доћи до оштећења мотора или да ометају у његов рад. -Законачнасазнањаоутицајуадитиваууљима треба извршити комплексна истраживања као и њиховог утицаја на остале важне карактеристике мотора.

Литература

[1] Katalog průmyslových maziv, příloha Technického týdeníku č. 51-52/2000

[2] I.Václavíčková, V. Chvalina, V. Nováček: „Proaktivní údržba turbínových olejů“, Energetika č.3/2000, s. 92

[3] V.Nováček, V. Chvalina : „Výsledky proaktivního přístupu k péči o turbínové oleje“, sborník konference REOTRIB 2007

[4] Златко В. Соврески, Избор на дизел мотор со внатрешно согорување за погон на трактори со снага до 32 kW“ - Дипломска работа, Технички факултет Битола 1996

[5] www.noria.com

ANALYSIS OF ENGINE OILS IN MODERN DIESEL ENGINES

Prof. Ing. Mgr. Zlatko V. Sovreski, Ph.D. & Ph.D.,1 Asso. Prof. Miško Dzidrov, Ph.D.2 Elizabeta Hristovska, Ph.D.3 Prof. Vangelica Jovanovska, Ph.D.4 Asso. Prof. Nataša Mojsoska, Ph.D5 Doc. Feta Sinani, Ph.D6

1) University "St. Climent Ohridski" Bitola, Faculty of Technical Sciences - Bitola, Department for Traffic and Transportation - Republic of Macedonia and Czech Technical University in Prague - Faculty of Transportation Sciences, E-mail: zlatkosovre@yahoo.com and zlatko.sovreski@uklo.edu.mk

2) University "Goce Delcev" Stip, Faculty of Mechanical Engineering, E-mail: misko.dzidrov@ugd.edu.mk

3) University"St.ClimentOhridski"Bitola,FacultyofTechnical Sciences-Bitola,Departmentfor Industrial Engineering and Management - Republic of Macedonia, E-mail: elizabeta.hristovska@tfb.uklo.edu.mk

4) Faculty of Biotechnical Sciences – Bitola, E-mail: vangelica.jovanovska@uklo.edu.mk and vangelicaj@yahoo.com

5) University"St.ClimentOhridski"Bitola,FacultyofTechnical Sciences -Bitola,Departmentfor Electrical Engineering - Republic of Macedonia, e-mail: natasa.mojsoska@tfb.uklo.edu.mk

6) State University of Tetova, Faculty ofAppliend Sciences, E-mail: feta.sinаni@unite edu.mk

Абстракт У овом раду анализирамо моторна уља у савременим дизел моторима. Постоји неоспорна потреба дијагностицирања свих мотора, укључујући и уље како би се пратило његово стање у смислу благовремене превенције, и појаве нежељених оштећења мотора. Преко дијагностицирањем моторних уља у савременим моторима прате се њихова својства од којих зависи контрола рада мотора током његовог животног века. Први предуслов за рану дијагнозу стања мотора је правилно утврђивање узрока у моторном уљу преко праћење његове параметре: вискозитет, тачка паљења, вода, гликол, ТБН, ТАН, оксидација, сумпор, чађа, елементи загађења и абразивни метали. Да би моторно уље испунило све функције, опремљено је пакетом додатака-адитива. Кључне речи: моторна уља, адитиви, дизел-мотор

Abatract

In this paper we analyze motor oils in modern oil engines. There is an indisputable need to diagnose all engines, including diesel, nowadays in order to track their condition in terms of timely prevention and occurrence of unwanted engine damage.

By diagnosing motor oils in modern oil engines, their properties are monitored and monitored, on which the more controlled operation of the engine during its life depends.

The first prerequisite for early diagnosis of the condition of the engine is the correct determination of the causes in the engine oil by following its parameters: viscosity, ignition point, water, glycol, TBN, TAN, oxidation, sulfur, soot, elements of pollution, and abrasive metals.

Motor oil fulfills its functions is equipped with a package of accessories - additives.

Keywords: motor oils, additives, diesel-engine engines

спехе, већ их активно покушавати спречити. А управо то је основа заанализумоторнихуља. Праћење перформанси уља и стања мотора током дугог периода рада, праћење тока промене својстава уља и концентрација абразивних метала ствара услове за поуздан рад мотора током целог његовог животног века.

2. Улога моторног уља у раду Продужење периода замене моторног уља, захтевнији услови рада и захтеви за смањење лимита емисије доводе до високих захтева за примену одговарајућих уља, па праћење својстава уља постаје све важније. Моторно уље би требало да има следећа својства током рада:

■ способност неутрализације киселих производа

■ способност одржавања мотора чистим ■ слабо испаравање

■ компатибилност са заптивним материјалима

■ заштита од корозије Да би моторно уље испунило све ове функције, опремљено је пакетом додатака-адитива. Укупан удео адитива у моторном уљу може бити и до 20%. Током рада, састојци се разграђују и уље може изгубити нека важна својства. Способност одржавања мотора чистим значи да контаминација улази у уље, а онај део који није уклоњен филтером циркулише у уљу кроз мотор. При експлоатацији мотора формирају се металне честице које такође циркулишу у уљу кроз мотор ако их не ухвати филтер. Анализа уља, респ. његови резултати би требали објективно навести све горе наведено.

3. Правилно узимање узорка - правилно узорковање Први предуслов за исправну дијагнозу (дијагностику) стања мотора је правилно узорковање моторног уља. Током узорковања морају се поштовати основна правила: (а) спречити уношење различитих нечистоћа у узорак б) уље се апаратима мора правилно мешати, тј. узорковање треба да се одвија док мотор ради или што пре могуће након што се мотор зауставио ц) узорак картице мора бити правилно означен са важним подацима – нпр. број пређених километара, датум узимања узорка тј. узорковање, типврста уља, количина додатог уља итд.

4. Праћење параметара моторног уља

Препоручени параметри за праћење-надгледање наведени су у табели, али наравно зависе на условима рада, скуп параметара може се мењати (види таблицу).

Табела - Параметри под надзором Параметар Методе Вискозитет ČSN EN ISO 3104 ВИ ČSN ISO 2909 Тачка паљења ČSN EN ISO 2592 Вода ČSN EN ISO 9029 nebo FTIR Глицол ASTM D 2982 nebo FTIR ТБН-(Total Acid Number – укупни број киселости) ČSN ISO 3771 ТАН-(Total Base Number – укупни број базости) ČSN ISO 6619 Оксидација FTIR Сумпорност FTIR Чађавост FTIR Елементи адитива (ИЦП) - Mg, Ca,Zn ,P ASTM D 5185 Елементи загађења (ИЦП) - Si, Na, B ,K ASTM D 5185 Абразивни метали (ИЦП) - Al,Cr ,Cu,Fe,Pb ,Sn,Ni, Mo ASTM D 5185 5. Процена стања мотора За практичну процену стања

жен поступак, у којем је врло корисно процењивати анализе помоћу електронских база података, што тренутно нуди варијабилност и способност процене из различитих погледа-перспективе (праћење разних параметара током времена, обележавање критичних вредности, креирање датотека са сличним резултатима анализе итд.). Штасеможеутврдитиредовниманализамамоторних уља дизел мотора шематски је приказано на слици.

уља) континуиран и сло-

Литература

[1] Katalog průmyslových maziv, příloha Technického týdeníku č. 51-52/2000

[2] I.Václavíčková, V. Chvalina, V. Nováček: „Proaktivní údržba turbínových olejů“, Energetika č.3/2000, s. 92

[3] V.Nováček, V. Chvalina : „Výsledky proaktivního přístupu k péči o turbínové oleje“, sborník konference REOTRIB 2007

[4] Златко В. Соврески, Избор на дизел мотор со внатрешно согорување за погон на трактори со снага до 32 kW“ - Дипломска работа, Технички факултет Битола 1996

[5] www.noria.com

ZNAČAJ UVAŽAVANJA VELIKE EKONOMSKE KRIZE U OKVIRU FUNKCIONISANJA BANKARSKOG SEKTORA HETEROGENIH DRŽAVA UZ UVAŽAVANJE FINANSIJSKE STABILNOSTI NJIHOVIH PRIVREDA

Sonja Tomas-Miskin1 , Jelena Vitomir2 , Slobodan Popović3

Rezime

Nastanak velike ekonomske krize (2008) može se posmatrati i kao suštinsko nastajanje finansijske krize u velikoj meri je uticalo na postojanje pravila funkcionisanja bankarskog sistema u velikom broju heterogenih država. To je naročito bilo od važnosti u tranzicionim zemljama. U takvim državama državni organi su donošenjem različitih mera ekonomske politike pokušali da na svoj način odgovore izazovima ekonomske krize, a sve u smislu prevazilaženja recesije, podizanjem industrijske proizvodnje, reformom postojećeg bankarskog sistema i na druge načine.

Cilj preduzimanje odgovora državnih organa bio je usmeren na prevazilaženje uticaja ekonomske krize, reformom privrednog sistema, koji se preduzimao pre svega u cilju jačanja privrednih aktivnosti u tranzicionoj ekonomiji.

Finansijska stabilnost u okviru vođenja politike države treba da bude tako vođena da se njom može suštinski uskladiti vođenje politike države putem primene i uvažavanja usvojenih mera ekonomske politike s jedne strane, a sa druge strane da se u okviru državne politike suštinski vrši usklađivanje politike koju sprovode jedinice lokalne samouprave, putem na primer vođenja komunalne politike u okviru funkcionisanja lokalne zajednice, putem vođenja ekoloških aktivnosti lokalnih samouprava i na druge načine.

Komunalna pitanja za koja je nadležna lokalna samouprava moraju da se rešavaju radi rešavanja pitanja iz komunalnih oblasti, kako bi građani koji žive na teritoriji pomenutih zajednica mogli da uživaju u blagodetima funkcionisanja privrede kao celine. Treba naglasiti da jedinice lokalne samouprave da bi zadovoljile potrebe građana moraju da uvode u funkcionisanju lokalne samouprave i nove komunalne usluge, a sve u cilju zadovoljenja potreba poreskih obveznika i to na teritoriji gde isti plaćaju komunalne usluge lokalnoj samoupravi. Takvo funkcionisanje treba posmatrati u uslovima normalnog funkcionisanja privrede ali je od naročite važnosti u funkcionisanju privrede u uslovima velike ekonomske krize i u slovima postojanja dugogodišnjeg tranzicionog pritiska na privredu kao celinu.

Ključne reči: ekonomska kriza, makro-ekonomska politika, decentralizacija odlučivanja.

Summary

The emergence of the Great Depression (2008) can be seen as the essential emergence of the financial crisis has greatly affected the existence of rules for the functioning of the banking system in a large number of heterogeneous countries. This was especially important in transition countries. In such countries, the state authorities tried to respond to the challenges of the economic crisis by adopting various economic policy measures, all in terms of overcoming the recession, raising industrial production, reforming the existing banking system and in other ways.

The goal of undertaking the response of state bodies was aimed at overcoming the impact of the economic crisis, by reforming the economic system, which was undertaken primarily in order to strengthen economic activities in the transition economy.

Financial stability within the framework of state policy should be guided in such a way that it can substantially harmonize the conduct of state policy through the application and respect of adopted economic policy measures on the one hand, and on the other hand that the policy pursued by units local self-governments, for example by conducting communal policy within the functioning of the local community, by conducting environmental activities of local self-governments and in other ways.

Communal issues for which the local self-government is competent must be resolved in order to resolve issues from communal areas, so that citizens living in the territory of the mentioned communities can enjoy the benefits of the functioning of the economy as a whole. It should be emphasized that local

1 Belgrade Banking Academy, Belgrade, Zmaj Jovina 12, Beograd 11000, Republika Srbija

E-mail: sonjat984@gmail.com

2 Univerzitet Megatrend u Beogradu, Bulevar MaršalaTolbuhina 8, 11070 Novi Beograd, Republika Srbija E-mail: jelena.vitomir1@gmail.com

3 Fakultet za ekonomiju i Industrijski menadžment u Novom Sadu, Cvećarska 2, 21000 Novi Sad Korespodentni autor: E-mail.: slobodan.popovic49@gmail.com

THE IMPORTANCE OF RESPECTING THE GREAT ECONOMIC CRISIS IN THE FRAMEWORK OF THE FUNCTIONING OF THE BANKING SECTOR OF HETEROGENEOUS STATES WITH RESPECT FOR THE FINANCIAL STABILITY OF THEIR ECONOMIES

self-government units, in order to meet the needs of citizens, must introduce new communal services in the functioning of local self-government, all in order to meet the needs of taxpayers in the territory where they pay for communal services to local self-government. Such functioning should be observed in the conditions of normal functioning of the economy, but it is of special importance in the functioning of the economy in the conditions of great economic crisis and in the words of the existence of long-term transitional pressure on the economy as a whole.

Keywords: economic crisis, macroeconomic policy, decentralization of decision-making.

1. INTRODUCTION

The last great financial crisis in the world has essentially functioned and manifested its impact on the world economy through the measurable effects of the crisis since 2008. It has had a large number of heterogeneous impacts on a large number of heterogeneous economies. The effects of the economic crisis were strong, and the real effects of the crisis in full were felt strongly, especially in weak economies and small transition countries.

However, it should be noted that the financial crisis has affected a largenumber of countries, both the most developed and countries with substantially weak economies, ie those with weak economic activity. Countries with relatively small populations, underdeveloped economies, economies that were dependent on foreign influences, credit indebtedness and others found themselves in a big problem.

All this influenced the scientific approach related to the great financial crisis, which has been essentially effective since 2008. It was first of all necessary to consider the possible causes of the crisis, especially from the aspect of considering the size of the national economy.

This was of great importance, especially with a large number of authors who observed the effects of

the financial crisis in relation to the size and strength of the economy. In addition, in numerous studies, this observation referred to the observed consequences that the financial crisis could have on the overall economy oftheobservedcountry(especiallysmallcountrieslike Bosnia and Herzegovina, but also other countries that we define as transition countries, such as the Western Balkans) [ 1-7].

The authors point out that small countries are particularly vulnerable to the strong impact of the financial crisis on the functioning of the economy as a whole, and that rapid state responses to the crisis are needed [8-13]. management of companies, banks, raising control, valuation and truthfulness of management reporting and more.

2. OBSERVATION OF MAKING VALID DECISIONS OF STATE AUTHORITIES IN THE CONDITIONS OF ECONOMIC CRISIS AND MAJOR DISTURBANCES

The approach of development in the conditions of the crisis and the great economic crisis can be viewed as the approach of the so-called. traditional policy implemented by the state administration in the form of Figure 1.

TRADITIONAL STATE

Financial support

3 GENERAL EXPRESSION OF

SMALL COUNTRIES

The authors of this study have largely taken into account the existence of macroeconomic impacts on the development and functioning of the economy. In

addition, the authors fully acknowledged that there are strong macroeconomic influences of government bodies on economic trends that can be observed in many countries.

This was especially the focus of interest of many authors in the emergence of the economic crisis (2008), which affected almost all economies in the world, can be seen in the real functioning of the

Figure 1: Overview of the functioning of the traditional approach (State influence) Source: Authors (2022).

THE IMPACT OF THE FINANCIAL CRISIS ON THE ECONOMY OF TRANSITIONAL AND

Central management Sectoral approach

Development of the banking system

Effects of macroeconomic policy

economy in very heterogeneous economies. As the last big statement of the author, it would be that the manifestation of the financial crisis has led to the fact that state bodies, through the adopted macroeconomic policy measures, can increasingly influence the business of a large number of heterogeneous legal entities in them.

Small countries are adapting to the impact of the financial crisis in differentways. In essence, they carry out adjustment activities, and in this paper the authors present a possible scheme of the influence of state bodies on resolving the financial crisis.

Table 1: Comparison of the comparison of the traditional approach to development and the approach to development based on taking into account the needs of local self-government units

Serial Number ELEMENTS OF THE TRADITIONAL APPROACH ELEMENTS OF LOCAL ECONOMIC DEVELOPMENT ON THE TERRITORY OF THE LOCAL SELF-GOVERNMENT UNIT 1. Centralized decision making Decentralization 2. Interventionism and centralism

Promotion of development at all levels in the local self-government unit

Sectoral approach Territorial approach

Development of large industrial systems in the country Adapting development to local conditions and requirements of citizens 5. Financial support and subsidies from state bodies Creating conditions for local development

4. CONCLUSION

Financial stability in the conditions of the great economic crisis is becoming more and more pronounced, especially within the framework of conducting the macroeconomic policy of the state. It should be designed and managed in such a way that it can essentiallyharmonizetheconductofstatepolicythroughthe application and respect of adopted economic policy measures on the one hand, and on the other hand that thepolicypursuedbylocalself-governmentunitsisessentially harmonized within state policy.

In that way, the connection between macroeconomic policy and local self-government policy becomes the backbone of essential development in an economy.

State policy should contribute to better socio-economic development through the adopted state policy measures, and it should be continuously harmonized withthepolicypursuedbylocalself-governmentunits, ie local communities.

In this study, the authors presented the essential importance of the proper treatment of the banking system by the state, as well as the essential consideration of numerous heterogeneous impacts on the economy of one state, especially the transition state.

LITERATURE

[1] Tomas-Miskin, S. (2021). Financial crisis as a factor of implementation of development of a new diversified banking sector on the example of Bosnia and Herzegovina, Temel–I.J. Vol.5.Iss.2. pp. 34 – 40.

[2] Tomas-Miskin, S. (2021). Financial crisis and its general impact on developments within the banking sectorofBosniaandHerzegovina,Temel–I.J.Vol.5.Iss.2. pp. 18 – 25.

[3] Minsky, H. (1982). Can „It“ Happen Again//ISBN 9780-332213-3.

Gramlich, E. M. (2007). Subprime Mortgages: America’s Latest Boom and Bust, The Urban Institute Press, Washington.

[4] Tomaš-Miskin, S. (2021). Doktorska disertacija, Strategijsko upravljanje performansama banaka Bosne i Hercegovine u uslovima finansijske krize, Univerzitet Union Beograd, Beogradska Bankarska Akdemija, Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije.

[5] Gennaioli, N. & Shleifer, A. (2018). A Crisis of Beliefs: Investor Psychology and Financial Fragility, Princeton UniversityPress.

[6]Gorton,G.B.(2010).SlappedbytheInvisibleHand:The Panicof 2007,Oxford UniversityPress.

[7] Radović, M., Vitomir, J., Laban, B., Jovin, S., Nastić, S., Popović, V. & Popović S. (2019): Management of joint-stock companies and farms by using fair value of agricultural equipment in financial statements on the example of imt 533 tractor, Economics of Agriculture, 1,:35-50.

[8] Popović, S., Tošković, J., Grublješić, Ž. (2014). Environmental-Economic Model of Developing Composters in Parks, Protected Areas and City Limits in the Republic of Serbia, ProEnvironment 7: 213–217.

[9] Popović, S. (2014). Socio-ekonomski faktori ograničenja razvoja agrara, Monografija, Fimek, Novi Sad, Srbija.

[10] Radović, M., Vitomir, J. & Popović, S. (2019). The Importance of Implementation of Internal Audit in Enterprises Founded by the Republic of Serbia, Lex localis-journal of local self-government, 17(4), 1001–1011.

[11] Novaković, S., Vukasović, D., Laban, B., Ivić, M., Popović, V. & Popović S. (2018). Managing agricultural company by usinginternalcontrol andsignificanceofrisk presentation, Economics of Agriculture, 2, 801-812.

[12] Popović, S., Novaković,S., Đuranović, D., Mijić, R., Grublješić, Ž, Aničić, J. & Majstorović, A. (2017). Application of international accounting standard-16 in a public company with predominantly agricultural activities, Economic Research-Ekonomska Istraživanja, 30(1), 1850–1864.

[13] Popović, S. (2018). Modeling a strategic top management in the importance of the management of the financecompaniesestablishedfortheestablishmentoffer value, Poljoprivredna tehnika, 2, 11–16.

JAVNA DRŽAVNA PREDUZEĆA U SRBIJI I MOGUĆNOSTI KORPORATIZACIJE I MARKETINŠKE KREАTIVNOSTI

Prof. dr Momčilo Manić

Požarevac

- FMZ- ZAJEČAR JES

Abstrakt

Javno preduzeće se može predstaviti kao preduzeće čije se osnivanje i funkcionisanje može dovesti u vezu sa javnim, odnosno opštim interesom i u kome javna vlast, odnosno država u potpunosti, ili delimično obavlja ulogu preduzetnika. Osnovna svrha ovih preduzeća je obezbeđenje proizvoda ili usluga od vitalnog značaja za određenu društvenu zajednicu. Uglavnom se nalaze u monopolskom ili nekom drugom privilegovanom položaju na tržištu Ključne reči: Javna preduzeća, korporatizacija, reorganizacija, partije na vlasti, monopol, Zakon o javnim preduzećima, potreba transparentnosti, restrukturiranje, marketing, fingirani izveštaji

Cilj rada

Cilj rada je da se kompetentno i verodostojno istraži ponašanje javnih preduzeća u Srbiji. Naime, vidljivost, odnosno transparentnost javnih, državnih preduzeća je još uvek problematična, iako je delom pospešena u poređenju sa ranijim godinama, ali ostaje još mnogo toga, prikrivenog. Recimo, do informacija od javnog značaja je vrlo teško doći. Mnogo toga je prikriveno, pod velom tajne, mada su zakoni drugačiji.

1. Javna preduzeća (službe) su preduzeća koja obezbeđuju određenu vrstu usluga građanima, u šta spadaju uobičajeni javni prevoz (autobus, avioni, železnica) telefonske i telegrafske usluge, električna energija, grejanje i rasveta, vodovod i kanalizacija i dr. U većini zemalja takvim preduzećima raspolaže i upravlja država; U Sjedinjenim Državama ona se uglavnom nalaze u privatnom vlasništvu, ali rade pod striktnim propisima. S obzirom na to da poseduju tehnologiju i sredstva za proizvodnju i distribuciju i da je za takva preduzeća potreban značajan kapital, smatra se da drže monopol, a postojanje paralelnih ili konkurentskih sistema bilo bi izuzetno skupo i rasipničko. Cilj državne regulative u Sjedinjenim Državama, a naročito na nivou saveznih država, jeste da osigura pouzdan rad, razumne cene i usluge pod ravnopravnim uslovima za sve klijente. Neke države eksperimentisale su sa deregulacijom, tj. liberalizacijom, kako bi poboljšali usluge kroz konkurenciju, ali rezultati nisu bili ohrabrujući. (Encikopledia Britannica; Narodna knjiga Politika, 2005 god. knjiga 4. str,7.”

2. Institucija od opšteg značaja U svakom slučaju, javno preduzeće je institucija koja obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave..(Zakon o javnim preduzećima, čl. 1. Vlada R. Srbije) “ Pravni aspekt javnog preduzeća može se predstaviti na način obavljanja delatnosti od opšteginteresaradizadovoljenjapotrebagrađana(proizvodnja i distribucija električne energije, proizvodnja i promet nafte, železnički i poštanski saobraćaj, komunalne usluge). Osniva ih država i jedinice lokalne samouprave u organizacionom obliku akcionarskog društva, ili društva sa ograničenom odgovornošću.njihova sredstva su u državnoj svojini. (Ekonomski rečnik: Ekonomski fakultet , Beograd, 2001.str.263.)

3. Delatnosti od opšteg interesa, u smislu ovog zakona, jesu delatnosti koje su kao takve određene zakonom u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije; proizvodnje i prerade uglja; istraživanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije

nafte i prirodnog i tečnog gasa; prometa nafte i naftnih derivata; železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja; telekomunikacija; izdavanja službenog glasila Republike Srbije; izdavanja udžbenika; upravljanja nuklearnim objektima, korišćenja, upravljanja, zaštite i unapređivanja dobara od opšteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divljač, zaštićena područja), proizvodnja, promet i prevoz naoružanja i vojne opreme, upravljanja otpadom, kao i komunalne delatnosti. ..(Zakon o javnim preduzećima, čl. 2. Vlada R. Srbije)

4.Novadržavnauredbatokom2021.god.kojomse nalaže štednja u javnim preduzećima je delom populistički potez koji, najverovatnije neće dati rezultate, ocenjuju priznati ekonomisti Srbije. (Radio Slobodna Evropa) Naime, javna državna preduzeća, samo su delom transparentna, vidljiva…što je vrlo loše, odnosno nekompetentno.

5. Zakon o javnim preduzećima koji usmerava i dotiče profesionalni pristup upravljanja je samo delom” dotaknut”. Upravo, to je i dokazao Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu Petra 2019", koje su u Beogradu predstavili Transparentnost Srbija i Transparency International Češke. U 2020. god. Srpska javna preduzeća su ostvarila relevantan gubitak od 5 miliona EUR.(Časopis Biznis.) Javna preduzeća u Srbiji se dugi niz godina kontinuirano suočavaju sa prominentnim izazovima, vezano za njihovo kompetentno, održivo funkcionisanje. Naime Vlada Srbije nikako da uspostavi verodostojan i delotvoran sistem, odnosno pokrene suštinske reforme javnog sektora.

6. Veoma je bitno znati da je restrukturiranje javnog preduzeća jedna od izuzetno neophodnih pristupa u daljem nizu kredibilnog upravljanja organizacijom. Naime, poželjna su verodostojna, opsežna istraživanja, vezano za promene u strukturi kapitala, vlasništva, organizaciju upravljanja na principima menadžmenta i marketinške logike, zajednička ulaganja, privlačenje istaknutih, delotvornih partnera, autentičnu kontrolu kapitala, gazdovanje na ekonomskim principima i dr.

7. Vidljivost, odnosno transparentnost javnih, državnih preduzeća je još uvek problematična, iako je delom pospešena u poređenju sa ranijim godinama, ali ostaje još mnogo toga, prikrivenog. Recimo, do informacija od javnog značaja je vrlo teško doći. Mnogo toga je prikriveno, pod velom tajne, mada su zakoni drugačiji.

8. Zakonske odredbe

Nedavni rezultati stručnog istraživanja (nevladine organizacije iz Beograda ”Partneri Srbija”, je verodostojno ukazala “da javna preduzeća i društva kapitala u Srbiji, u najvećem broju slučajeva, ne postupaju po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značenja,ilipostupajutako štoodbijaju zahteveuz obrazloženje da su traženi podaci u radu preduzeća tajni ili poverljivi. (Partneri Srbija- Beograd2020. )

Uzgred, u 2020. god. Javna preduzeća u Srbiji su ostvarila značajan gubitak, od 5. miliona Evra. (Portal: Biznis: 28. okt,2020.)

Takođe, razlozi lošeg poslovanja, mogu se sagledati i oceniti u sledećem: nekompetentan menadžment, netransparentnost, indisponirani sistem, prevelika zaposlenost, delom loši nestručni kadrovi, odsustvo marketinškog i PR znanja, opraštanje dugova… Prof. M. Filipović sa Ekonomskog fakulteta iz Beograda apostrofirao je da je ukupan kapital javnih preduzeća nekih 14,5 milijardi EUR- kao četvrtina srpske privrede i stoga je toliko interesantna.

9. Sledispisak javnih preduzeća idruštava kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg interesa na koja se primenjuje Zakon o javnim preduzećima i to su:

1. JP „Elektroprivreda Srbije“ 2. JP „Elektromreža Srbije“ 3. JP „Srbijagas“ 4. JP PEU „Resavica“ 5 JVP Srbijavode 6. JP „Nuklearni objekti Srbije“ 7. JP „Transnafta“ 8. JP „Pošta Srbije“ 9. JP „Srbijašume“ 10. JP „Putevi Srbije“ 11. JP „Službeni glasnik“ 12. JP „Zavod za udžbenike“ 13. JP „Nacionalni park Kopaonik“14.MrežaMost“15.JPzaskloništa16.JP„Stara planina“ 17. JP „Jugoimport – SDPR“ 18. JP „Emisiona tehnika i veze“ 19. JP „Skijališta Srbije“ 20. JP „NacionalniparkTara“21.JP„NacionalniparkFruška gora“ 22. JP „Nacionalni park Đerdap“ 23. JP „Nacionalni park Šar planina“ 24. „Železnice Srbije“ a.d. 25. „Srbija Voz“ a.d. 26. „Srbija Kargo“ a.d. 27. „Infrastruktura Železnice Srbije“ a.d. 28. Metohija“ d.o.o. 29. „Tvrđava Golubački grad“ d.o.o. 30. Park prirode „Mokra Gora“ d.o.o. 31. Rezervat „Uvac“ d.o.o. 32. „ParkPalić“ d.o.o.33.Državna lutrija Srbije d.o.o.Isto tako, prati se i rad: Jat-Tehnike doo, Koridori Srbije doo, Prosvetni Pregled doo i Dipos, doo.

10. Reforma javne uprave

Novac potreban za rad zdravstva, ili kulture, policije, skijališta, vojske i drugo, upravo obezbeđuju građani Srbije, u vidu poreza koji uglavnom plaćaju na mesečnom nivou. Država taj novac čuva u svojoj kasi, to jest u budžetu koji se svake godine zakonom propisuje uSkupštiniSrbije.Kaošto svakiodgovoransrpski domaćin želida zna koliko ima novcau banciiliu novčaniku, tako je uobičajeno da se građanima podnosi adekvatanračun,sakolikonovcakojainstitucijamože, tokom godine da potroši. Upravo, građani su ti koji svojim davanjima, ili trošenjem svojih plata i penzija

pune budžet, odnosno, daju državi potrebna budžetska sredstva, kako bi mogla da finansira rashode neophodne za njeno normalno funkcionisanje.

11 .Potreba osnivanja javnih preduzeća “Svrha osnivanja javnih preduzeća u Srbiji je prvenstveno vezana za zaštitu i interese države u funkcionisanju vitalnih sektora privrednih delatnosti koje su od velikog značaja za državu i život građana”. (Vikipedija)

U svakom slučaju, Vlada Republike Srbije bi trebalo mnogo odlučnije i visprenije da reformiše javna preduzeća u zemlji. Zasigurno, to nije naivno i lako, imajući u vidu čitav opseg koji dotiče pitanja finansija, kadrova, ciljeva, političkog sistema, dosadašnje fiskalne konsolidacije i dr. Neophodne su “raskoši” modernizacije, marketinga, nove vizije, održivog razvoja i dr. Poreska uprava R. Srbije je kritičan segment za efikasno eliminisanje sive ekonomije, kao rak ranu koju treba iskoreniti. Upravo, efikasna modernizacija poreske uprave neutrališe mnoge probleme.

Recimo, u avgustu 2014. god. bilo je 556 državnih preduzeća i od njih 156 velikih je dobijalo izvesnu finansijsku podršku i ti krediti nisu nikada vraćeni. (Izvor: Tanjug) Uzgred, tada su i mnoge firme završile na “đubrištu istorije”, dok je jedan broj njih sproveo ozbiljnu reorganizaciju, na premisama tržišne logike, odnosno implementirao, unapred nametnut plan reorganizacije. (Najbolji primeri privatizacije bile su firme Železara Smederevo i Galenika. (Portal: E Kapija, 7. mart 2018.)

12. Veliki dužnici Državne firme, kao što su Elektroprivreda, potražuju impozantna novčana sredstva od dužnika. Na primer, EPS je u avgustu 2018. god. od državnih preduzeća imao potraživanje od 22 milijarde dinara (ili 200 mil. EUR) RTB (Bor) je kao dužnik na prvoj poziciji, a slede Železara Smederevo, Rudnik Resavica, Energetika Kragujevac, Toplana Bor, PKB, GSP Beograd i dr. Inače, treba imati u vidu da je stav ondašnje Vlade Srbije bio da se struja ne sme isključivati građanima.

13. Kadrovi na proveri, više od 600 diploma zaposlenih u Upravi Kragujevca

U februaru 2021. god. Gradska uprava Kragujevca je pokrenula postupak provere ispravnosti diploma svih zaposlenih, od službenika do funkcionera, a u okviru reorganizacije čiji je cilj efikasniji rad gradskih službi i podizanja kvaliteta usluga i dr. Svakako, ovo je jedan od verodostojnih i kredibilnih poteza, koji mogu značajnije da pospeše kvalitet rada. Diplome su poslate Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i nadležnim obrazovnim institucijama. Ukoliko se otkrije da je neko nelegalno stekao diplomu ostaće bez posla. Isto tako, staviće se akcenat na dodatne edukacije, proveru kompetentnosti radnika i dr. U svakomslučaju unarednomperiodu, građaniKragujevca mogu očekivati efikasniju i bolju uslugu. (List Politika, 09.2020. str.15.)

14.:Podsticajne reforme javnih preduzeća u Srbiji, najavljuju se od strane ministarstva privrede. U toku je izrada strategije državnog vlasništva i upravljanja preduzećima u vlasništvu države, vezano za period 20212027. Naime, svrha je da se kreira odgovorno vlasničko upravljanje državnim preduzećima. U svakom

slučaju, veoma je važno da se kompetentno i dugoročno zaštiti vrednost tih preduzeća.(Reforma javnih preduzećapočinje2021.god.Politika12.feb.2021.str. 10.)

15. U izveštaju Svetske banke navodi se da 2,2 procenta BDP odlazi na subvencije koje država Srbija daje određenim preduzećima, a radi se o iznosu preko milijardu evra. Samim tim, efikasno i profesionalno upravljanje gotovo da nema alternativu. Recimo u javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja – Peu Resavica godišnji gubitak u 2019. god. iznosio je 8 miliona evra, gde je zaposleno 3.312 radnika. (Portal Ministarstva privrede.)

16. U svakom slučaju, treba pohvaliti uspešne privatizacije, kao što su Železara u Smederevu, RTB Bor, PKB Galenika, PKB Korporacija, Metalsko sirćetni kompleks (sa 535 radnika). Državni organi nastoje da zainteresuju potencijalne klijente sa ponudom od 150 mil. evra. Tokom 2019. god. Petrohemija iz Kikinde je stvorila gubitak od 20 miliona evra.

17. Uloga marketinga u javnom sektoru

Na prvi pogled čini se da čisti ekonomski pojam marketinga i delatnost javnih institucija imaju malo dodirnih tačaka. Naime, odeljenja za marketing i odnosi sa javnošću (PR) podsećaju na multinacionalne kompanije, upravo zbog oglašavanja, unapređenjaprodaje, događaja i iskustva, direktnog marketinga i dr. Upravo, da bijednopreduzeće uspešno iagilno opstalo na današnjem, sve turbulentnijem i pulsirajućem tržišnom prostoru, u svoj “marketing”, pored osmišljene proizvodne linije, pogodne i konkurentne politike cena i transparentnih i efikasnih kanala prodaje, moralo bi da involvira i delotvornu šemu tržišnih komunikacija sa kupcima. Kako su se razvijali interni kapaciteti preduzeća i usložnjavale interakcije sa okolinom, marketing komunikacija je postojala sve zahtevnija i kompleksnija funkcija. Doajen, odnosno otac savremenog marketinga, Philip Kotler, u svom kapitalnom delu Marketing Menadžment (zajedno sa Kevin Lane Keller), celovito je predstavio suštinu donošenja odluka kompanije o komunikacionom i promocionom miksu.

18. Bolje razumevanje potrošača Čini se da marketing menadžeri previše malo vremena i respekta posvećuju boljem razumevanju potrošača, odnosno kupaca, a u odnosu na poznavanje brendova konkurencije, dobar odabir distributivnih kanala i prodajnih mesta, formiranje cena i dr. Ipak, danas je mnogo bitnije poznavati svoje kupce, njihove želje, interese, navike, stavove, očekivanja... U artikulisanju marketing miksa ta komponenta bi trebalo da se uzme u obzir. To je novi marketing pristup – kada se instrumenti marketinga (proizvod, cena, marketing kanali i marketing komunikacija) sagledavaju iz perspektive kupca, a ne preduzeća. Kupac, u mnogo slučajeva, ponudu doživljava drugačije od prodavca. Današnji guru marketinga – Philip Kotler [5, str. 124] je profilisao kritički pogled po kojem se 4 P posmatra sa aspekta kupca.

19. Kako reformisati državna, javna preduzeća u Srbiji?

Inače, u periodu od 2017.do2021.god. može se konstatovati da je u Srbiji ostvaren opipljiv napredak u

procesu reforme javne uprave, međutim mnogo toga još treba uraditi u narednom periodu. U svakom slučaju, primeri gromko promovisanih, a u stvari fingiranih nastojanja nekih od tih javnih preduzeća ukazuju na elementarno i suštinsko odsustvo političke volje da se istinski,profesionalnoizmeninačinradauspektrukorporatizacije stvari, odnosno promena.

Svojevremeno, “Vlada Izraela je raspisala konkurs i u javna preduzeća dovela istaknute menadžere sa zavidnim iskustvom i onim koji su se školovali u Americi. Dobili su firme na upravljanje i vreme od tri, do pet godina. Međutim, pošto država nije uspela da im obezbedi plate koje su konkurentne u odnosu na privatni sektor, ponudila im je udeo u profitu.

20. Koliko biti brižni domaćin?

Novac koji je neophodan za rad, recimo u delu obrazovanja, ili zdravstva, novih saobraćajnica i drugo, upravo doprinose građani svojim mesečnim uplatama. Kao što svaki brižni domaćin nastoji da sazna sa koliko novca raspolaže u svojoj kasi, isto tako i država bi morala da opredeli dovoljno novca u budžetu, shodno potrebama ministarstva i ostalih institucija. Svakako, ministarstva odlučuju koliko će novca usmeriti na određene projekte i da li su to isplativa sredstva, ili ne.

22. Konkurencije nema na vidiku Javna državna preduzeća u Srbiji ne poseduju konkurenciju, tako da svojim klijentima/potrošačima nude ”ekstra” proizvod, odnosno uslugu. Drugim rečima visoke su barijere ulaska na tržišta državnih firmi Stečaj ne postoji, ali postoji povlašćeni položaj i strateški način rada. Država najčešće interveniše u slučajevima određivanja cenovne politike, ali i drugo kako bi smo verodostojnijerazumelikolikojeimpozantanizazovsa kojim se državni činovnici svakodnevno suočavaju u delu upravljanja, država kaovlasnik svih javnih preduzeća ne poseduje delotvornu, pokretačku platformu uspešnog, prominentnog upravljanja, već se često suočava sa indisponiranim, ozbiljnim problemima delotvornog pristupa.

23. Javna preduzeća i ustanove u Požarevcu Radi se o sledećim javnim preduzećima i ustanovama i to su: Toplifikacija, Vodovo vod, Komunalne službe, Ljubičevo, Parking servis, kao iustanove:Centar za socijalni rad, Turistička organizacija, Narodna biblioteka Ilija M Petrović, Istorijski arhiv, Galerija Milena M P Barili, Narodni muzej, Centar za kulturu, Kulturno- sportski centar Požarevac, Gradski ženski hor Barili, predškolska ustanova Ljubica Vrebalov, Apotekarska ustanova Požarevac iDomzdravlja Požarevac

Inače, prema podacima koji se mogu pronaći na internet stranicama požarevačkih javnih preduzeća, na troškove reprezentacije tokom 2021.god. utrošeno je 3.303.768,91dinara.U knjigovodstvenom smislu, pod troškovima reprezentacije smatraju se troškovi načinjeni prilikom radnih i poslovnih sastanaka, obeležavanje jubileja i u drugim sličnim slučajevima, troškovi ugostiteljskih usluga koje su u neposrednoj vezi sa izvršenjem određenog službenog posla u zemlji i inostranstvu, troškovi načinjeni prilikom kupovine poklona koji se daju u prigodnim prilikama i dr.

24. Napredak u 4 od 6 oblasti reforme uprave. Na izvestan način Srbija se približila standardima zemalja članica Evropske Unije, najviše zahvaljujući organizaciji Sigma.

25. Inače, ono što pravi razliku između uspešnih i manje uspešnih država upravo je kvalitet javnog upravljanja.

26.Potrebazadodatnousavršavanjemenadžmenta

27. Jedna od prioritetnih mera u javnim preduzećima u Srbiji morala bi biti da se stavi akcenat na dodatno, stručno usavršavanjemenadžmenta (u svimjavnim preduzećima), kao i stručnih službi. Naime, trebalo bi da se mnogo brže usvajaju nova znanja i da se prate savremeni trendovi i bez obzira što u državnim preduzećima ne postoji vidna konkurentnost, to ne znači da ne bi trebalo na različite načine kontinuirano motivisati zaposlene, od direktora do čistačice, da se radi bolje, da se uspostavi podsticajan sistem nagrađivanja i motivacije… U svakom slučaju, inovacije i novaznanjatrebaprezentovatiširemkruguzaposlenih, bilo u Epsu, ili Srbija vozu, Nacionalnom parku Đerdap ili javnom preduzeću Skijalište Srbije i dr.

28. Javna preduzeća u Srbiji imaju monopolski položaj i ona nude proizvode i usluge, nastojeći da posluju u javnom interesu. Radi se o čitavom segmentu različitih poslova i finansijskih i drugih transakcija, a na poziv državnih i drugih javnih jedinica . Inače, u svetskimokvirimaprisutanjetrendprivatizacijejavnih preduzeća. Organi javnog preduzeća su: Nadzorni odbor (5 članova), zatim direktor, izvršni direktor, komisija Vlade i komisija autonomne pokrajine. (Preuzeto sa portala Vlade Srbije)

29..Privatni preduzetnici postavljaju standarde kvaliteta usluga, kontrole cena i druge javne uprave predstavljaju institucije koje su sa svojim prihodima i rashodima u potpunosti uključene u javno gazdovanje u Srbiji. Upravo, jedno od krucijalnih pitanja je da li istinski i bezuslovno postoji ozbiljna politička volja da se pristupi reformi javnih preduzeća, ili ne postoji.

Javna preduzeća u Srbijise godinama suočavaju sa ozbiljnim izazovima, vezano za pozitivno poslovanje. Upravo, postavlja se pitanje, kako kompetentno i uverljivo i transformisati javna srbijanska preduzeća, umanjitinjihove gubitke koje su impozantne.Pristupitistudioznom inventivnom i delotvornom upravljanju i ujedno zaštititi vrednost same organizacije.

30. U Ministarstvu privrede, posebno se apostrofira da “Vlada Srbije donosi smernice za izradu godišnjih programa njihovog poslovanja” (Vlada Srbije20191.god.) iupravo, to je dovelo do delotvornije kontrole poslovanja.

31. U svakom slučaju , javno preduzeće je institucija koja obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave..(Zakon o javnim preduzećima, čl. 1. Vlada R. Srbije) “ Pravni aspekt javnog preduzeća može se predstaviti na način obavljanja delatnosti od opšteg interesa radi zadovoljenja potreba građana (proizvodnja i distribucija električne energije, proizvodnja i promet nafte, železnički i poštanski saobraćaj, komunalne usluge). Osniva ih država i jedinice lokalne samouprave u organizacionom obliku akcionarskog društva, ili društva sa ograničenom

odgovornošću.- njihova sredstva su u državnoj svojini. (Ekonomski rečnik: Ekonomski fakultet, Beograd, 2001.str.263.)

32.Potrebazadodatnousavršavanjemenadžmenta Jedna od prioritetnih mera u javnim preduzećima u Srbiji morala bi biti da se stavi akcenat na dodatno, stručno usavršavanje menadžmenta (u svim javnim preduzećima), kao i stručnih službi. Naime, trebalo bi da se mnogo brže usvajaju nova znanja i da se prate savremeni trendovi i bez obzira što u državnim preduzećima ne postoji vidna konkurentnost, to ne znači da nebitrebalonarazličitenačinekontinuiranomotivisati zaposlene, od direktora do čistačice, da se radi bolje, da se uspostavi podsticajan sistem nagrađivanja i motivacije… U svakom slučaju, inovacije i nova znanja treba prezentovatiširemkrugu zaposlenih, bilouEpsu, ili Srbija vozu, Nacionalnom parku Đerdap ili javnom preduzeću Skijalište Srbije i dr.

Javna preduzeća u Srbiji imaju monopolski položaj i ona nude proizvode i usluge, nastojeći da posluju u javnom interesu. Radi se o čitavom segmentu različitih poslova i finansijskih i drugih transakcija, a na poziv državnih i drugih javnih jedinica . Inače, u svetskim okvirima prisutan je trend privatizacije javnih preduzeća. Organi javnog preduzeća su: Nadzorni odbor (5 članova), zatim direktor, izvršni direktor, komisija Vlade i komisija autonomne pokrajine (Preuzeto sa portala Vlade Srbije)

33. Javna uprava u SAD

Sektor javne uprave u Sjedinjenim Američkim državama se, generalno sastoji od tri podsektora: javno zastupanje, dodeljivanje finansijskih sredstava i civilne organizacije; federalna vlada, državni i lokalni organiuprave.Podsektorjavnogzastupanja,dodeljivanja finansijskih sredstava i civilnih organizacija, obuhvata mnoštvo preduzeća koja se svrstavaju u neprofitni sektor. Te organizacije koje sežu do muzeja preko dečje bejzbol lige i prihvatilišta za beskućnike do simfonijskih orkestara imaju uticaj na živote praktično svih stanovnika SAD. (John E.G, K. Douglas Hoffman: Services Marketing, 2011, South-Western, Cengage Learning, p. 35.)

Zaključak

Tokom mnogih godina stranke na vlasti u Srbiji su nastojale da zbrinu svoje ljude, tako , što će ih zaposliti u javnom sektoru , bilo da su pitanju Putevi Srbije, ili EPS, Srbija vode, Šume Srbije, železnica ili nacionalni parkovi i drugo bez obzira na dostignute stepene stručne spreme. Državna revizorska institucija, kao profesionalna institucija, koja ima po zakonovodstvu i u praksi relativno visok stepen i ono što je zanimljivo, njene se preporuke poštuju, u smislu da institucije u kojima DRI radi svoje revizije postupaju po preporukama koje dobiju. U svakom slučaju, javna preduzeća bi morala da donose profit.

U svakom slučaju, javno preduzeće je institucija koja obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave..(Zakon o javnim preduzećima, čl. 1. Vlada R. Srbije) “ Pravni aspekt javnog preduzeća može se predstaviti na način obavljanja delatnosti od

opšteginteresaradizadovoljenjapotrebagrađana(proizvodnja i distribucija električne energije, proizvodnja i promet nafte, železnički i poštanski saobraćaj, komunalne usluge). Osniva ih država i jedinice lokalne samouprave u organizacionom obliku akcionarskog društva, ili društva sa ograničenom odgovornošću.njihova sredstva su u državnoj svojini. (Ekonomski rečnik: Ekonomski fakultet , Beograd, 2001.str.263.)

Literatura

1. Britannica; Narodna knjiga Politika, 2005 god. knjiga 4. str,7.”

2. Ekonomski rečnik: Ekonomski fakultet , Beograd, 2001.str.263.)7

3. Zakon o javnim preduzećima- čl. 2. Vlada R. Srbije

4. Časopis Nova ekonomija: Kako se reformiše javna uprava-D. Pajović

5. Transparnentnost Srbija i Transparency International Češke. U 2020. god.

6. Nevladine organizacije iz Beograda ”Partneri Srbija i dr.

7. Prof. M. Filipović sa Ekonomskog fakulteta iz Beograda

8. Spisak javnih preduzeća i društava kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg interesa

9. Vikipedija

10.Kotler P.,Keller-Marketing Management,Pearson Prentice Hall 2006.str. 205.

11.Portal: E Kapija, 7. mart 2018.

12.Portal Ministarstva privrede List Politika, 09.2020. str.15.

13.Preuzeto sa portala Vlade Srbije

14.JohnE.G,K.DouglasHoffman:ServicesMarketing, 2011, South-Western, Cengage Learning, p. 35.)

15.Reforma javne uprave uz podršku EU.

16.Vodič kroz budžet- kako se troše narodne pare. Politika- 6. jan. 2021.

17.Boom93

VELIKA EKONOMSKA KRIZA I POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA U KONTEKSTU ODRŽIVOSTI EKONOMIJE MALE ZEMLJE

GREAT ECONOMIC CRISIS AND BANKING SECTOR OPERATIONS IN THE CONTEXT OF SMALL COUNTRY ECONOMY SUSTAINABILIT

Sonja

Tomas-Miskin1 , Jelena Vitomir2 , Slobodan Popović3

Rezime

Uspostavljanjem velike ekonomske krize (2008) došlo je do bitnog menjanja uslova poslovanja za veliki broj kompanija, sektora ali i privreda mnogih zemalja u celini. Poslovanje u takvim uslovima, odnosno uslovima poslovanja u funkcionisanju finansijske krize u velikoj meri je uticalo na postojanje pravila funkcionisanja bankarskog sistema, ali uslovi su se bitno promenili i za privređivanje u sektorima privrede koji se funkcionalno nadovezuju na održivi razvoj privređivanja.

U tranzicionim zemljama, ključnu ulogu u započinjanju odgovora na veliku krizu imaju državni organi koji se trude da brzo odgovore i da donesu različite mere privređivanja pomoću kojih će ekonomska politika uticati na veliki broj sektora privređivanja.

Državni organi različitim merama utiču na postavljene izazove u uslovima postojanja velike ekonomske krize, a sve preduzeto se donosi u cilju prevazilaženja recesije, podizanjem industrijske proizvodnje, reformom postojećeg bankarskog sistema, unapređenja poslovanja kompanija po principima održive ekonomije i drugo.

Cilj preduzimanje odgovora državnih organa bio je usmeren na poboljšanje ukupnog poslovanja velikog broja heterogenih pravnih lica i to u uslovima postojanja ekonomske krize. Suštinski autori ističu da je neophodno posmatrati i sprovoditi reformu privrednog sistema.

Pitanja održivog razvoja i poslovanja kompanija u uslovima izmenjenih uslova poslovanja za nadležnosti koje sprovodi lokalna samouprava moraju da se rešavaju radi rešavanja brojnih pitanja iz komunalnih oblasti, ali i za rešavanje pitanja iz oblasti održivog razvoja privrede. Takvo funkcionisanje treba posmatrati u uslovima normalnog funkcionisanja privrede, ali i u uslovima postojanja velike ekonomske krize i u uslovima postojanja dugogodišnjeg tranzicionog pritiska na privredu kao celinu, koji se ispoljavaju sa velikim uticajima na slabe i tranzicione zemlje.

Ključne reči: ekonomska kriza, makro-ekonomska politika, odlučivanje, održivi razvoj.

Summary

The establishment of the great economic crisis (2008) led to a significant change in business conditions for a large number of companies, sectors and economies of many countries as a whole. Doing business in such conditions, ie business conditions in the functioning of the financial crisis, greatly influenced the existence of the rules of the banking system, but the conditions have changed significantly for business in sectors of the economy that are functionally linked to sustainable economic development.

In transition countries, the key role in initiating a response to the great crisis is played by public authorities, which are trying to respond quickly and adopt various economic measures through which economic policy will affect a large number of economic sectors.

The state authorities are influencing the set challenges in the conditions of the great economic crisis, and everything undertaken is aimed at overcoming the recession, raising industrial production, reforming the existing banking system, improving the business of companies according to the principles of sustainable economy and more.

The goal of undertaking the response of state bodies was aimed at improving the overall business of a large number of heterogeneous legal entities in the conditions of the economic crisis. The essential authors point out that it is necessary to observe and implement the reform of the economic system.

Issues of sustainable development and business operations of companies in the conditions of changed business conditions for competencies implemented by local self-government must be resolved in order to resolve numerous issues in communal areas, but also to resolve issues in the field of sustainable economic development. Such functioning should be observed in the conditions of normal functioning of the economy, but also in the conditions of great economic crisis and in the conditions of long-term transitional pressure on the economy as a whole, which manifests itself with great influences on weak and transition countries.

Keywords: economic crisis, macroeconomic policy, decision making, sustainable development.

1 Belgrade Banking Academy, Belgrade, Zmaj Jovina 12, Beograd 11000, Republika Srbija E-mail: sonjat984@gmail.com

2 Univerzitet Megatrend u Beogradu, Bulevar MaršalaTolbuhina 8, 11070 Novi Beograd, Republika Srbija E-mail: jelena.vitomir1@gmail.com

3 Fakultet za ekonomiju i Industrijski menadžment u Novom Sadu, Cvećarska 2, 21000 Novi Sad Korespodentni autor: E-mail.: slobodan.popovic49@gmail.com

1. INTRODUCTION

The great economic crisis that is emerging and the financial crisis that has lasted in the world since 2008 has manifested its impact on a wide range of economic activities. In the conditions of the world economic crisis, it is necessary to monitor the effects of the economic crisis, and the real effects of the crisis were fully reflected in the results of operations in weak economies and small countries operating as economies in transition.

The economy of transition countries should take into accountthe existence ofpossible patterns of crisis, especiallyfromtheaspectofconsideringthesizeofthe national economy. This was of great importance, especially with a large number of authors who observed the effects of the financial crisis in relation to the size and strength of the economy, but also within the business in terms of sustainable economic development.

In addition, in numerous studies, this observation referred to the observed consequences that the financial crisis could have on the overall economy of the observed country [especially transition countries] [1-7].

The authors point out that small countries are particularly vulnerable to the strong impact of the financial crisis on the functioning of the economy as a whole, as well as in the business conditions of companies operating in a sustainable economy [8-12].

2. COMPREHENSIVE IMPACT OF THE FINANCIAL CRISIS ON THE BUSINESS OF THE SMALL COUNTRY ECONOMY

The study took into account the fact that there are aheterogeneousnumberofmacroeconomicimpactson the business of a large number of heterogeneous companies, in a large number of heterogeneous economic activities in transition economies.

In addition, the authors acknowledged the fact that there are strong macroeconomic influences of many government agencies on economic developments in the economies of transition countries. The Great Depression (2008) left many consequences, affecting almostalleconomiesintheworld.Therealfunctioning of the economy is under very heterogeneous pressures, especially in the conditions of crisis, which is reflected in the business of the economy.

INDIRECT EFFECTS OF THE FINANCIAL CRISIS

GROWTH OF CREDIT INDEBTEDNESS COSTS

THE POSSIBILITY OF LOWER BORROWING OF NEW LOANS

LOWER RATE OF ECONOMIC GROWTH, ETC.

Figure 1: Overview of indirect effects of the financial crisis in small countries.

INDIRECT EFFECTS OF THE FINANCIAL CRISIS

GROWTH OF CREDIT INDEBTEDNESS COSTS

THE POSSIBILITY OF LOWER BORROWING OF NEW LOANS

LOWER RATE OF ECONOMIC GROWTH, ETC.

Figure 1: Overview of indirect effects of the financial crisis in small countries.

As the last big statement of the author, it would be that the manifestation of the financial crisis has led to the fact that state authorities, through macroeconomic policy measures, can increasingly influence the business of a large number of heterogeneous legal entities in them. should be viewed through the prismof business in terms of sustainable development.

As a realistic and immediate response of the central state authorities to the real existence of the financial crisis in small countries in the conditions of the real financial crisis, from 2008, it is very different in its structure.

The author emphasizes the existence of some measures that can effectively reduce the impact of the financial crisis on the economy of a small country as a whole.

The presentation is given in the form of a schematic presentation which the author gives in the form of an illustration in Figure 2.

3. EXPRESSION OF THE INFLUENCE OF STATE AUTHORITIES ON THE ECONOMY IN THE CONDITIONS OF THE GREAT ECONOMIC CRISIS ON THE ECONOMY OF TRANSITIONAL ECONOMIES

The approach of survival and development of the economy in the conditions of the great economic crisis can be viewed as the approach of the so-called Responses of state bodies to companies through the influence of state bodies that implement them in order for the economy to survive in an easier way, and the presentation is given in the picture shown in Figures 3.

Source: Authors (2022).

4. GENERAL EXPRESSION OF THE IMPACT OF THE FINANCIAL CRISIS ON THE ECONOMY OF TRANSITIONAL COUNTRIES

The authors of this study have largely taken into account the existence of macroeconomic impacts on the development and functioning of the economy. In addition, the authors fully acknowledged that there are strong macroeconomic influences of government bodies on economic trends that can be observed in many countries.

This was especially the focus of interest of many authors in the emergence of the economic crisis (2008), which affected almost all economies in the world, can be seen in the real functioning of the economy in very heterogeneous economies. As the last big statement of the author, it would be that the manifestation of the financial crisis has led to the fact that state bodies, through the adopted macroeconomic policy measures, can increasingly influence the business of a large number of heterogeneous legal entities in them.

Small countries are adapting to the impact of the financial crisis in differentways. In essence, they carry

out adjustment activities, and in this paper the authors present a possible scheme of the influence of state bodies on resolving the financial crisis.

The answer of the state can be the diversification of banks on the example of Bosnia and Herzegovina, and the authors themselves gave an overview of the process of diversification of banks by countries with established banks in Bosnia and Herzegovina in the form of Table 1.

Table 1: Overview of countries that own Banks in Bosnia and Herzegovina

Source: Author (2022).

Figure 3: An overview of functioning in the conditions of sustainable development and the existence of a major economic crisis

CONCLUSION

Financial stability in the conditions of the great economic crisis can be seen as the business of a large number of legal entities, where the state tries to adopt economic policy measures that will be able to influence the economy with facilities and more favorable business conditions. In addition, state authorities influence a large number of heterogeneous economic activities through economic policy measures, aswellas the factthatthe economic survival and developmentof companies can be ensured through the operations of heterogeneous companies.

The contribution of the authors to this paper is reflected in the factthatthey pointed outtwo important things, which are the essential views on possible business in a crisis:

1. The business of companies should be observed in the conditions of real economic development, which will be carried out according to the principles of sustainable growth and development.

2. It is possible to ensure development by adopting the diversification of the banking system of countries in transition, and the authors have shown that the adoption of concrete measures on the example of Bosnia and Herzegovina.

LITERATURE

[1] Tomas-Miskin, S. (2021). Financial crisis as a factor of implementation of development of a new diversified banking sector on the example of Bosnia and Herzegovina, Temel–I.J. Vol.5.Iss.2. pp. 34 – 40.

[2] Tomas-Miskin, S. (2021). Financial crisis and its general impact on developments within the banking sectorofBosniaandHerzegovina,Temel–I.J.Vol.5.Iss.2. pp. 18 – 25.

[3] Minsky, H. (1982). Can „It“ Happen Again//ISBN 9780-332213-3.

Gramlich,E. M. (2007). Subprime Mortgages: America’s Latest Boom and Bust,The Urban Institute Press, Washington.

[4] Tomaš-Miskin, S. (2021). Doktorska disertacija, Strategijsko upravljanje performansama banaka Bosne i Hercegovine u uslovima finansijske krize, Univerzitet Union Beograd, Beogradska Bankarska Akdemija, Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije.

[5] Gennaioli, N. & Shleifer, A. (2018). A Crisis of Beliefs: Investor Psychology and Financial Fragility, Princeton UniversityPress.

[6] Popović, S. (2018). Modeling a strategic top management in the importance of the management of the financecompaniesestablishedfortheestablishmentoffer value, Poljoprivredna tehnika, 2, 11–16.

[7] Radović, M., Vitomir, J., Laban, B., Jovin, S., Nastić, S., Popović, V. & Popović S. (2019): Management of joint-stock companies and farms by using fair value of agricultural equipment in financial statements on the example of imt 533 tractor, Economics of Agriculture, 1,:35-50.

[8] Popović, S., Tošković, J., Grublješić, Ž. (2014). Environmental-Economic Model of Developing

Composters in Parks, Protected Areas and City Limits in the Republic of Serbia, ProEnvironment 7: 213–217.

[9] Popović, S. (2014). Socio-ekonomski faktori ograničenja razvoja agrara, Monografija, Fimek, Novi Sad, Srbija.

[10] Radović, M., Vitomir, J. & Popović, S. (2019). The Importance of Implementation of Internal Audit in Enterprises Founded by the Republic of Serbia, Lex localis-journal of local self-government, 17(4), 1001–1011.

[11] Novaković, S., Vukasović, D., Laban, B., Ivić, M., Popović, V. & Popović S. (2018). Managing agricultural company by using internal control and significance of risk presentation, Economics of Agriculture, 2, 801-812.

[12] Popović,S., Novaković, S., Đuranović, D., Mijić, R., Grublješić, Ž, Aničić, J. & Majstorović, A. (2017). Application of international accounting standard-16 in a public company with predominantly agricultural activities, Economic Research-Ekonomska Istraživanja, 30(1), 1850–1864.

Милица Блажић, асистент1 Др Јасминка Ђорђевић Милорадовић, проф.1 Др Михаило Раткнић, научни сарадник2 1Академија техничких струковних студија Београд, Катарине Амброзић 3., Београд, Одсек Примењене инжењерске науке Пожаревац 2Институт за шумарство, Београд Резиме Основни чиниоци земљишта, његове хемијске, физичке и биолошке карактеристике га под одређеним условима, чине погодним за узгајање пољопривредних култура. У циљу сузбијања болести, штеочина и корова који значајно доприносе смањењу приноса на пољопривредним земљиштима, употребљавају се пестициди који у зависности од својих физичких и хемијских карактеристика могу имати неповољно деловање на нециљане организме. Микроорганизми, као живи део органске материје земљишта, неминовно долазе у контакт са пестицидима. Због своје осетљивости на промене у средини која их окружује и природне способности брзог умножавања, користе се као значајан индикатор продуктивности земљишта и његовог еколошког статуса. У овом раду дат је преглед утицаја хербицида, инсектицида и фунгицида на разноврсност и активност неких микроорганизама значајних за биогеохемиско кружење хранљивих материја и повећање плодности. Кључне речи: пољопривредно земљиште, пестициди, микроорганизми, диверзитет, активност УВОД

Земљиште чини танак површински слој Земљине коре или литосфере као спољног стеновитог омотача Земље. Оно се образује током дуготрајних процеса распадања стена под утицајем временских промена и узајамних деловања климатских, односно абиотичких фактора и биотичких услова, одређених, пре свега, вегетацијом. Земљиште је, дакле, природна творевина сложеног и динамичког састава и посебних физичко-хемијских и биолошких карактеристика, квалитативно нова јединствена целина означена и као педосфера (гр. Pedon –земљиште). Због тога се може издвојити и као посебна животна средина или (суб)екосистем, како за разноврсне микроорганизме, гљиве и земљишне животиње, тако и за биљке или бар, за одређене њихове делове, односно органе. Земљишну средину, слично као и ваздушну или водену средину, одликују комплексни еколошки односи изражени кроз акције, реакције и коакције. Отуда је земљиште веома динамичан слој биосфере који настаје и непрестано се мења кроз разноврсне хемијске, физичке и биолошке активности, усаглашава се и прилагођава временским појавама и условима климе, геоморфолошким варирањем рељефа и вегетацијским сукцесијама. Земљиште као природна површинска творевина представља основно средство пољопривредне производње и један је од најважнијих природних ресурса. Земљиште је еколошки систем, састављен из три фазе: чврсте, течне и гасовите које су међусобно повезане и представља станиште за разноврсне и бројне микроорганизме који имају централну улогу у метаболичкој активности земљишта. Микроорганизмисувеомахетерогена инајбројнија група организама и њихова бројност, активност и биодиверзитет су поуздани индикатори

квалитета и здравља пољопривредног и непољопривредног земљишта. Услед пораста људске популације долази до несташице хране и потребе за новим обрадивим површинама. Савремена пољопривреда се развија у правцу повећања продуктивности како би реализовала основни задатак, задовољење потреба тржишта. Најзаступљенији начин производње усева у пољопривредној производњи, посебно када се ради о великим произвођачима је у данашње време заснован на производњи усева у монокултури.Овај,савремениначинпроизводње,пореднеопходне употребе минералних ђубрива и употребе механизације која утиче на структуру земљишта, обавезно захтева и примену великих количина пестицида. За разлику од већине загађујућих супстанци које се у животну средину уносе без одређеног циља, пестициди се користе са циљем да се сузбијањем штетних организама омогуће што већи приноси. То су препарати биолошког или хемијског порекла синтетизовани са циљем стимулације раста или превенције и заштите усева од: узрочника болести (бактерије, вируси, гљиве); инсеката, глодара, нематода, пужева… (користе усеве као храну, место за одвијање свог животног циклуса, у неким случајевима су вектори обољења); корова ( конкуришу усевима за светлост, воду, нутријенте из земљишта, често су биљке хранитељке за различите патогене). Осмишљени су за примену у пољопривреди, шумарству, ветеринарству, прехрамбеној технологији… Приликом примене пестицида у пољопривреди, део који није усвојен од стране биљака завршаванајвећимделомуземљиштугдеподлежепроцесима испаравања, разлагања, спирања и испирања.Могућностразлагања пестицидауземљишту зависи од комбинације механизама који учествују

у овом процесу било да су биолошког, хемијског или фотолитичког порекла и зависе од физичких и хемијских особина активне материје као и присуства помоћних материја које омогућавају бољу искоришћеност препарата а и од климатских и географских карактеристика на месту примене. Услед процеса деградације пестицида стварају се њихови метаболити који могу бити далеко опаснији од самих препарата. У којој мери се може очекивати еколошки ефекат примене пестицида одређује се прецизним лабораторијским испитивањима а утврђени подаци обавезно наводе на произвођачком упутству или безбедносном листу за сваки препарат у комерцијалној употреби. На микробијалне заједнице у земљишту утичу како на смањење или повећање укупне биомасе, тако и на процесе минерализације и

ензима у земљишту. Процеси у земљишту који су најосетљивији на деловање пестицида су процеси минерализације азота, процеси азотофиксације, нитрификације, а затим процеси минерализацијеугљеникаифосфора.Узависности од природе пестицида ови процеси се интензивирају или се успоравају. Велики број пестицида у истом смислу утичу и на ензиматску активност земљишта (нитрогеназе, дехидрогеназе, уреазе и фосфатазе) (Хусаин ат ал. 2009). Задатак ове студије је да се, на основу доступних података, процени утицај примене пестицида на микроорганизме пољопривредних земљишта на подручју Југозападне Србије. Испитиване су главне систематске и физиолошке групе микроорганизама, као и њихова активност (земљишно дисање) у једној стотини узорака земљишта различите намене у пољопривреди (ратараство, воћарство, ливаде и пашњаци). МАТЕРИЈАЛИ И МЕТОДЕ

Oд100 огледнихпоља сумиралисмоземљиште према намени и биљној површини на РАТАРАСТВО-Р (њиве, кукуруз, пшеница, поврће, лук, купус и сл.)=44, ВОЋАРСТВО-В (малина, шљива, јабука)=9, ЛИВАДЕ-Л (природне ливаде, детелина, луцерка)=28 и ПАШЊАЦИ-П=15. Микробиолошке анализе рађене су у септембру месецу 2017., упоредо са испитивањем респирације или количине издвојеног CО2 из земљишта. Узорци земљишта узети су са дубине 0-10 cm. За одређивање главних група микроорганизама у земљишту коришћена је индиректна метода засејавања разблаженог свежег узорка на селективне чврсте подлоге. Узорак 1 g свежег земљишта разређен је у 100 ml свежег физиолошког раствора. По 1 ml из почетног разређења засејаван је на селективне подлоге. Одређиван је број колонијално функционалних јединица (ћелија или спора) (CFU-colonial funcitonal units) по формули: e d c b a soil g N s s a cfu

   = 1 где је а = средњи број колонија на чврстој хранљивој подлози из три засејавања, b = фактор почетног разређења од 102, c = разређење за засејавање испитиване групе микорорганизама 103-109,

d = тежина свежег земљишта за засејавање, е = тежина апсолутно сувог земљишта. Почетни број бактерија (BAC g-1 a.с.з.) као аерофилних, мезофилних, хетеротрофних и хемоорганотрофних организама одређиван је на минималној подлози земљишног агара по методи Pochon et al. (1934). За одређивање броја гљива (F g-1 a.с.з) коришћена је подлога по Chapek -у. Укупан број квасаца (Y g-1 a.с.з.) на сладном агару са инкубацијом од 30 дана на температури 280C. Међу слободним азотофиксаторима одређиван је број ћелија Azotobacter sp.(Az g-1a.с.з.) наФјодоров агару. Као значајни микроорганизми у процесима трансформације и педогенезе у земљишту одређивана је бројност амонификатора (АМ g-1 a.с.з.) који трансформишу азотна једињења уз ослобађање амонијака на месопептонском агару (MPA). Укупан бој актиномицета (АК g-1 a.с.з.) одређиван је засејавањем на синтетичком агару по Красиљников-у (Тате ИИИ, 1995). За одредјивање респирације узоркују се 100 g свежег земљишта и инкубира 24 сата на собној температури у присуству KOH, а за одређивање количине издвојеног CO2 користи се метода титрације са HCl у присуству индикатора фонолфталена и метилоранж (Говедарица и Јарак,1999). Сви резултати обрађени су уобичајним статистичким методама по алгоритму програма EXCEL у оквиру Microsoft 10.0. РЕЗУЛТАТИ

Бактерије су најбројнија група у земљишту и зато се њихов број користи као укупан број микроорганизама. Бројностим се, у зависности од услова средине, креће од неколико милиона до неколико милијарди по граму апсолутно сувог земљишта То је најразноврснија систематска група микроорганизама, коју чине углавном хетеротрофи. Земљиште најбогатије бактеријама је под пашњацима (П). Узроке слабије бројности бактерија под ратарским културама, воћњацима и ливадама треба тражити у лошој пољопривредној пракси, исцрпљености земљишта и неправилној примени агротехничких мера као вештачка ђубрива и пестициди. До сличних резултата долази и Zhung et al. (2016) на примеру неких пољопривредних и непољопривредних земљишта. Амонификатори обухватају велику групу бактерија, гљива и актиномицеета, који учествују у процесу амонификације тј. у разградњи нативних протеина до амонијака. У амонификацији учествују аероби, анаероби и факултативни анаероби. Процес амонификације омогућава разградњу нативних протеина и њихову трансформацију у минерале и нове органске облике. Највећи део се уграђује у микробиолошки протеин и улази у састав хумуса. Амонификатори су бројни у свим типовима земљишта. Број им се креће и до неколико милиона до неколико стотина у граму земљишта.

Слика 1. Заступљеност бактерија у земљишту на минималном земљишном агару где је N-број CFU x107 g-1а.с.з, Р-ратарске културе, В-воћњаци, Л-ливаде и П-пашњаци.

цета на свежим скелетним земљиштима под травама или детелином, него у шумском земљишту и под ораницама (Đorđević-Miloradović et al.,2011).

Слика 2. Заступљеност амонофикатора у земљишту на мезопептонском агару где је N-број CFU 106 g-1а.с.з, Р-ратарске културе, В-боћњаци, Л-ливаде и П-пашњаци.

Заступљеност амонифатора је у низу П>Л>В>Р.

Актиномицете су хетеретрофни бактерије са хифалном организацијом ћелија и способношћу образовања супстратне и ваздушне мицелије Имају развијен ензиматски систем који им омогућава искориштавање различитих како једноставних органских молекула (органске киселине, шећери), тако и комплексних (протеин, полисахариди). Значајне су у земљишту јер учествују у процесима хумификације и минерализације органске материје. Актиномицете су способне да разлажу лигнин, пектин и друге материје које други микроорганизминемогударазлажу. Разлажуи најотпорније компоненте хумуса и на тај начин стварају асимилативе за биљку. Бројнији су у неутралном и алкалном земљишту. Због нешто споријег раста од правих бактерија спорије колонизују земљиште. По заступљености у многим земљиштима су одмах иза правих бактерија. Сматрају се и опортуним бактеријама јер луче читав спектар антибиотских супстанци при чему највећи број врста припада роду Streptomyces. Аероби су и најбоље се развијају у површинским слојевима земљишта. Бројност актиномицета је у просеку највећа под ливадама и изражена је низом Л>Р>П>В. Њихова бројност и разноврсност зависи од физичко хемијских својстава земљишта, али и од намене и третмана земљишта. У ранијим истраживањима нађена је већа бројност и разноврсност актиноми-

Слика 3. Заступљеност актиномицета у земљишту на агару Красиљникова где је N-број CFU 105 g-1а.с.з, Р-ратарске културе, В-воћњаци, Л-ливаде и П-пашњаци. Микроскопске гљиве су хетеротрофни микроорганизми који припадају царству Fungi или Mycota. Имају хифалну организацију ћелија и образују ваздушну и супстратну мицелију. Имају веома развијен ензимски систем, па су веома значајне за све процесе трансформације материје у земљишту. Неке врсте су сапрофитне, трансформишу мртву органску материју у биомасу својих ћелија, угљендиоксид и органске киселине и помажу акумулацију хумуса. Неке врсте су фитопатогене, а неке живе у заједници са биљкама микоризне гљиве. Гљиве се боље развијају у киселом земљишту, али им је број висок и у неутралном земљишту. Веома су бројне у земљишту са високим садржајем органске материје. Гљиве су аеробни организми и најбројније су у површинском слоју земљишта. Слика 4. Заступљеност гљива у земљишту на агару Chapek где је N-број CFU x104 g-1а.с.з, Р-ратарске културе, В-воћњаци, Л-ливаде и П-пашњаци Микроскопскегљиве су најзаступљеније наливадама, затим пашњацима и под ратарским културама, а најмање у воћњацима. Insam & Domsch (1988) су још раније указали да дуготрајно коришћење земљишта за ратарење или воћарство може довести до депресије у броју микроскопских гљива у односу на травне или шумске заједнице. Azotobacter sp. спада у групу слободних азотофиксатора. Живи у земљишту, ризосфери или на површини корена. Врсте рода Azotobacter sp. су

бројније у земљишту са већом количином разградивих угљених хидрата. Осетљиве су на киселу реакцију средине, па им је бројност и активност највећа у неутралном земљишту. Azotobacter sp. је бројнији у нешто влажнијем земљишту. Иако

Azotobacter sp.. живи слободно у земљишту, његова бројност је већа у ризосфери биљака где је већа концетрација органских материја које биљка издваја кроз корен. Количина азота који

Azotobacter sp. усваја из ваздуха је 50-80 кг по хектару годишње. Осим што везује елементарни азот азотобактер производи и биолошки активне материје које поспешују раст и развој биљака. Пошто захтева услове који одговарају и већини биљака азотобактер се користи као показатељ плодности земљишта.

Слика 5. Заступљеност Azotobacter sp. у земљишту где је N-број CFU 105 g-1а.с.з, Р-ратарске културе, В-воћњаци, Л-ливаде и П-пашњаци. Заступљеност Azotobacter sp. у испитиваним земљиштима је у оквиру просека за већину земљишта. Просечно бројност је на скали П>Л>Р>В. Бројност Azotobacter sp у земљишту под воћњацимаиратарскимкултурамаинхибиранајеупотребом пестицида и вештачких азотних ђубрива. Квасци представљају важне еукариотне микроорганизме у многим екосистемима и значајно доприносе општем биодиверзитету. Познато је да земљишни квасци учествују у формирању механичке структуре земљишта, да представљају извор хране за остале земљишне микроорганизме, као и да учествују у кружењу материје у земљишту. У земљишту су најзаступљенији квасци из родова: Candida, Cryptococcus, Debaryomyces, Hansenula, Lipomyces, Pichia, Aureobasidium, Rhodotorula, Saccharomyces, Schizoblastosporion, Sporobolomyces, Torulaspora, Torulopsis, Trichosporon, Kluyveromyces и Zygosaccharomyces. Квасци који живе слободно у земљишту утичу на раст биљака, односно могу се сматрати стимулаторима биљног раста (ПГПс) кроз мобилисање хранљивих материја, као и кроз контролу или инхибицију патогених агенаса, производњу бројних регулатора раста биљака, продукцију сидерофора итд. Квасци, као и остали микроорганизми, имају значајну улогу у процесима кружења фосфора, азота и сумпора. Земљишни квасци из родова Candida, Geotrichum, Rhodotorula и Williopsis способни су да нерастворљив облик фосфата преводе у растворљив облик у условима in vitro.

Слика 6. Заступљеност квасаца у земљишту где је N-број CFU 102 g-1а.с.з, Р-ратарске културе, В-воћњаци, Л-ливаде и П-пашњаци У испитиваним земљиштима просечно се налази 45 CFU 102 g-1а.с.з. са изузетком земљишта под воћњацима. Закључујемо да је земљиште богато квасцима. Дисање се описује каооксидо-редукциони процес, праћен стварањем АТП, у коме улогу донора водоника (електрона) имају органска или неорганска једињења. У зависности од тога да ли је крајни акцептор молекулски кисеоник, или неорганска једињења као што су сулфати, нитрати или карбонати, дисање је аеробно или анаеробно. Оксидација може бити потпуна или непотпуна. Потпуна оксидација се описује примером оксидације глукозе, код аеробних организама где се као крајњи продукти ослобађају СО2 , водоник и енергија. Ово су процеси у којима је крајњи акцептор у респирацијском ланцу молекулски кисеоник при чему збирна реакција изгледа овако: ��6��12��6 +6��2 ⟶6����2 +6��2��+���������������� Кребсов циклус је поред производње енергије уобичајени пут за оксидацију многих молекула богатих енергијом као што су амино киселине, масне киселине, масти и угљени хидрати.

На микробијалне заједнице у земљишту утичу како на смањење или повећање укупне биомасе, тако и на процесе минерализације и активност ензима у земљишту. Процеси у земљишту који су најосетљивији на деловање пестицида су процеси минерализације азота, процеси азотофиксације, нитрификације, а затим процеси минерализације угљеника и фосфора. У зависности од природе пестицида ови процеси се интензивирају или се успоравају. Велики број пестицида у истом смислу утичу и на ензиматску активност земљишта (нитрогеназе, дехидрогеназе, уреазе и фосфатазе) (Хусаин ат ал. 2009). Земљиште најбогатије бактеријама је под пашњацима (П). Узроке слабије бројности бактерија под ратарским културама, воћњацима и ливадама треба тражити у лошој пољопривредној пракси, исцрпљености земљишта и неправилној примени агротехничких мера као пестициди. Бројност актиномицета је у просеку највећа под ливадама и изражена је низом Л>Р>П>В. Њихова бројност и разноврсност зависи од физичко хемијских својстава земљишта, али и од намене и третмана земљишта. У ранијим истраживањима нађена је већа бројност и разноврсност актиномицета на свежим скелетним земљиштима под травама или детелином, него у шумском земљишту и под ораницама. Микроскопске гљиве су најзаступљенијеналивадама,затимпашњацимаиподратарским културама, а најмање у воћњацима. Insam & Domsch (1988) су још раније указали да дуготрајно коришћење земљишта за ратарење или воћарство може довести до депресије у броју микроскопских гљива у односу на травне или шумске заједнице. Амонификатори обухватају велику групу бактерија, гљива и актиномицеета, који учествују у процесу амонификације тј. у разградњи нативних протеина до амонијака. Заступљеност амонифатора је у низу П>Л>В>Р.

Azotobacter sp. спада у групу слободних азотофиксатора. Заступљеност Azotobacter sp. у испитиваним земљиштима је у оквиру просека за већину земљишта. Просечно бројност је на скали П>Л>Р>В. Повећање укупне количине бактерија позитивно утичу на повећање амонофикатора, квасацаи Azotobacter sp.Бројност Azotobacter spуземљишту под воћњацима и ратарским културама инхибирана је употребом пестицида и вештачких азотних ђубрива. Квасци представљају важне еукариотне микроорганизме у многим екосистемима и значајно

доприносе општем биодиверзитету. У испитиваним земљиштима просечно се налази 45 CFU 102 g-1а.с.з.саизузеткомземљиштапод воћњацима.Закључујемо да је земљиште богато квасцима. Способност микроорганизама да живе, функционишу и умножавају се у одређенојсредини је у директној зависности од њиховог метаболизма. Дисање се описује као оксидо-редукциони процес, праћен стварањем АТП, у коме улогу донора водоника (електрона) имају органска или неорганска једињења. Уобичајанначинмерењадисањамикроорганизама је мерење издвојеног CO2 у mg за 24h на 100 g земљишта. Највећу активност показује ливадско земљиште. Остала земљишта показују просечну и очекивану активност. ЛИТЕРАТУРА

1. Djordjević-Miloradović,J., Miloradović, M. and Savić, N. (2011) Actinomycetes and their antibiotic potential isolated from Pliocene sediment in Kostolac coal basin (R Serbia). CHEMICUS IV: 327-345

2. Govedarica, M., Jarak, M. (1995): Mikrobiologija zemljišta. Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.

3. Husain S. at al. (2009) Advances in Agronomy, Volume 102 # 2009, Chapter V, ,Impact of Pesticides on Soil Microbial Diversity, Enzymes, and Biochemical Reactions, Elsevier Inc.

4. Insam, H. & Domsch, K.H. (1988) Relationship between soil organic carbon and microbial biomass chronosequences of reclamation sites. Microbial Ecology, 15, 177–188.

5. Jemcev,V. i Đukić, D. (2000) Mikrobiologija. Vojnoizdavački zavod, Beograd, 761p.

6. Zhang, Q Wu, J., Yang, F., Lei,Y., Zhang, Q. and Chen, X. (2016) Alterations in soil microbial community composition and biomass following agricultural land use change. Scientific Reports 6:36587

7. Говедарица,М и Јарак, М. (1999) Практикум из микробиологије, Пољопривредни факултет, Нови Сад, 208п.

8. Убавић, М. и Богдановић, Д. (2007) Практикум из агрохемије, Пољопривредни факултет, Нови Сад 205 п.

SPOMEN-PARK ČAČALICA: ZELENA GRADSKA PLUĆA ILI IZVOR BIODIVERZITETA?

MEMORIAL PARK ČAČALICA: GREEN URBAN LUNGS OR SOURCE OF BIODIVERSITY?

Marija Perkunić1,2 , Stefan Vukić2 , Tatjana Sekulić1 , Zlata Živković1 , Markola Saulić1*

1Akademija tehničkih strukovnih studija Beograd, Primenjene inženjerske nauke, Nemanjina 2, Požarevac, Srbija 2Ekološko društvo „Prijatelji Čačalice“, Moše Pijade bb, Požarevac, Srbija e-mail: msaulic@atssb.edu.rs

Rezime

Tema koja poslednjih godina sve više okupira pažnju javnosti je zagađenje vazduha. Jedan od najvažnijih zadataka kreatora savremene populacijske politike u eri ubrzanog tehnološkog razvoja je plansko očuvanje zelenih površina i infrastruktura, koje bi doprinele zdraviji i kvalitetniji život stanovništva. Grad Požarevac je privilegovan da ima svoja zelena gradska pluća - Spomen-park Čačalicu. Čačalica sa preko 30.000 visokog i niskog rastinja pruža građanima ono što je esencijalno i najdragocenije - čist vazduh. Za ljubitelje nauke i prirode zeleno brdo je i blagodet očuvanja biljnog i životinjskog diverziteta.

Ključne reči: Spomen-park Čačalica, grad Požarevac, zelena gradska pluća, biodiverzitet, ekologija

Summary

Air pollution is a topic that has increasingly attracted public attention in recent years. One of the most important tasks of urban policy makers is planned creating of green oases and infrastructure which would contribute to healthier and better quality life of inhabitants. The city of Požarevac is privileged to have its own green urban lungs - the Memorial Park Čačalica. Čačalica with over 30,000 tall and low plants provides citizens with clean air. For lovers of science and nature, the green hill is also a boon for the preservation of plant and animal diversity

Keywords: memorial park Čačalica, Požarevac city, green urban lungs, biodiversity, ecology

UVOD

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) iz godine u godinu apeluje da zagađenje vazduha, kao jedan od najvećih ekoloških rizika po zdravlje ljudi, ugrožava čak 99% svetske populacije (World Health Organisation, 2021). Poboljšanje kvaliteta života u gradskim sredinama, što uključuje i bolji kvalitet vazduha, postaje primarni zadatak sa kojima se suočavaju kreatori populacijske politike širom sveta. Smatra se da je jedno od najboljih rešenja bolje ispravnosti vazduha uvođenje i unapređivanje zelenih infrastruktura koje doprinose smanjenje prizemne koncentracije štetnih gasova (Hewit et al., 2020).

Grad Požarevac (44°30ʹ i 44°48ʹ severne geografske širine i 21°03ʹ i 22°00ʹ istočne geografske dužine) poznat je kao glavni urbani predstavnik Braničevskog okruga. Na pomen imena grada mnogi ga povezuju sa termoelektranom “TE Kostolac”, dok patriote i ljubitelji prirode Požarevac asocirana na Spomen-park Čačalicu. Ovo zeleno brdo na 203 m nadmorske visine smešteno je na jugoistočnojperiferiji grada i prvobitno je konstruisano i osmišljeno kao sećanje na pale žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Međutim, danas zelena površina od 26,6 ha predstavlja oličenje gradskih pluća grada Požarevca i stanište bogatog diverziteta biljnog i životinjskog sveta (Marjanović i Marjanović, 2014).

KULTURNO-ISTORIJSKA I SAKRALNA FUNKCIJA ČAČALICE

Prve beleškeoČačalicedatiraju još iz turskih spisa starih preko 300 godina. Čačalica je tad opisana kao brdo sa zapuštenim seoskim utrinama, obraslo brestovima, glogom, zovom, trnjinom, šipkom i kupinom, dok su po obodu sporadično rasli bagrem i hrast lužnjak (Bogdanović, 2007). U spisima se navodi da je močvarno brdo neugodnog truležnog mirisa i legla komaraca prelazila srpska vojska predvođena slavnim junacima poput Karađorđa i kneza Miloša Obrenovića u Prvom iDrugom srpskomustanku. Tokom Prvog svetskog rata rastinje na padinama Čačalice štitilo je srpski narod i zaustavljalo neprijateljske snage. Gusta šuma pretila je i dugo unosila strah okupatorima i tokom Drugog svetskog rata, pa je u tom periodu u roku od samo 48 sati svo visoko rastinje posečeno od strane agresora. Ogoljena Čačalica poslužila je neprijatelju kao mesto streljanja i humki za borce i rodoljube iz Braničevskog okruga tokom čitavog rata. Od tada ona postaje simbol herojstva, večito boravište i spomenpark neznanim junacima (Boganović, 1991). Na Čačalici je kao dug prema onima koji su dali svoje živote za dobrobit naroda podignuto nekoliko spomenika: Spomenik streljanim rodoljubima 1941-1944. godine, Kamena piramida, Spomen kosturnica vojnicima Crvene armije i Spomenik slobodi „Zvezda” (slika 1).

Memorijalnom karakteru Čačalice doprinose i spomen ploče posvećene stradalim Jevrejima i spomen česme izgrađene 1973. godine, a obnovljenje 1996, 2001 i 2007. godine. Zasad crvenih ruža „Crvena aleja” podignut 1965. godine simbolizuje prolivenu krv rodoljubaiboracazaslobodu.Čačalicaobilujespomen šumama (Šuma Bratstva i jedinstva, 1971. godine) kao i druge spomen šume posvećenim borcima, maturantima i omladini (Bogdanović, 2007).

(Bogdanović, 1991). U tom periodu, intenzivno se radilo i na odvodnjavanju površinskih voda pravljenjem 500 m drenažnih betonskih kanala. Najveća sadnja obavljena je od 1962-1964. godine i u tom periodu Čačalica dobija izgled i strukturu koji je zadržano do današnjeg dana (Bogdanović, 2007). Jedna od najtežih ali u narodu najzapamćenijih akcija izvedena je u jesen 1967. godine. Čak 3.000 Gorana učestovalo je u istorijskoj sadnji 482 sibirske breze (Betula verucossa (pendula)) na3,5ha.Vremenomse njihov brojsmanjivao, a danas ih ima tek 70 što se pripisuje njihovoj kasnijoj vegetaciji i težem podnošenju naših sušnih leta. Od početka planskog pošumljavanja pa do današnjeg dana zasađeno je ukupno 91.342 sadnica na 15 ha, a popisom između 70 i 80 godina prošlog veka utvrđeno je da ima 28.763 sadnica raznih vrsta (Bogdanović, 1991). Hortikulturnim projektom iz 2000. godine obuhvaćen je plan proširenja pošumljavanja sa leve strane ulaza u Čačalicu i ideja da se flora obogati sa 197 sadnica lišćara/ha, 205 sadnica četinara/ha i 281 sadnica šiblja/ha.

DIVERZITETSKO BLAGO ČAČALICE

Istorijski spisi upućuju da se “još miris utrošenog baruta toko rata nije razišao”, a da je Šumsko odeljenje pri narodnooslobodilačkom odboru u Požarevcu uzelo u razmatranje mogućnost planskog pošumljavanja Čačalice. Prvo pošumljavanje sa 1.300 sadnica započeto je 8. marta 1946. godine od strane 350 omladinaca požarevačke Gimnazije, a iste godine zasađeno je preko 20.000 bagrema (Robinia pseudoacacia) i 150 kg žira hrasta lužnjaka (Quercus robur) (Boganović, 1991). Iako se na Čačalici svake godine nastavilo sa sadnjom, rezultatiprijemastabalanisuuvekbiliuspešni.Zapodvodno zemljište i specifično vlažnu i lepljivu ilovaču Čačalice govorilo se da su čak i “Rimljani digli ruke”, te je to otežavalo pošumljavanje. Zahvaljujući inženjeru šumarstva Žiki Stokiću organizovalo se plansko pošumljavanje Čačalice koja je postala bogatija sadnicama crnog bora (Pinus nigra). Osnivanjem Pokreta Gorana sprovela se akcija nanošenja velike količine zemlje na močvarno tlo i sadnja nekoliko hiljada sadnica, te je šuma napokon oživela i olistala

Danas, o spomen parku Čačalica brine grad Požarevac i Ekološko društvo “Prijatelji Čačalice” koje svojim inicijativama i volonterskim akcijama održava lepotu zelenog brda. Čačalica je danas priznata i poznata po zavidnom biljnom diverzitetu koji čini: 17 vrstavisokihčetinara,6vrstaniskihipoleglihčetinara, 70 vrsta visokih srednjih lišćara, 24 vrste listopadnog šiblja, 3 vrste zimzelenog šiblja i 3 vrste ruže (Bogdanović, 2007). Čačalica pretenduje da postane pravi mali arboretum, jer se umesto odlaskom u Japan, sofora (Styphnolobium japonicum) poznata po specifičnom izgledu stabla i lekovitim svojstvima može videte baš ovde (Josifović and Sarić, 1986). Šetnjom kroz spomen park može se proučiti i čudo prirode gigantska sekvoja (Sequoiadendron giganteum) koje može da raste i do 3.000 godina, a vrlo je pogodna za pošumljavanje jalovišta na površinskimkopovima rudarskihbasena (Ahuja, 2009). Diverzitet Čačalice oplemenjuje i brzorastuća kavkaska jela (Abies nordmanniana) koja značajno doprinosi proizvodnji kiseonika (Vukićević, 1996), kao i Pančićeva omorika (Picea omorika) endemit Balkanskog poluostrva i tercijerni relikt. Čačalica je poznata i po retkim vrstama listopadnog četinara taksodijum ili močvarni čempres (Taxodium distichum), autohtonoj vrsti brekinja (Sorbus torminalis) i nekoliko stabala američkog crvenog hrasta (Quercus rubra) (Jovanović, 2007).

S obzirom da samo jedno drvo starosti do 100 godina i sa dobro razvijenom krošnjom i lisnom površinom do 1.600 m2, može za samo jedan čas apsorbovati oko 2,3 kg ugljen-dioksida i proizvesti 1,6 kg ugljenih hidrata i 1,7 kg kiseonika (Horne, 1978), slobodno se može reći da Čačalica sa svojih 30.000 sadnica predstavlja prava zelena gradska pluća. Četinari koji ovde rastu: duglazija (Pseudotsuga taxifolia (menziesii)), obična jela (Abies alba), bukva (Fagus sylvatica), javor (Acer pseudoplatanus), platan (Platanus aceriforlia), hrast (Q. robur, Q. rubra) i jasika (Populus tremula) poznati su po sposobnosti da apsorbuju višak toplote, menjaju mikroklimu i snižavaju temperaturu vazduha za 2 - 8 C (Matović i sar., 1994). Sa druge

Slika 1. Spomenik streljanim rodoljubima 1941-1944 i Spomen kosturnica vojnicima Crvene armije (Turistička organizacija grada Požarevca)

POŠUMLJAVANJE I EKOLOŠKI ZNAČAJ ČAČALICE

strane listopadne vrste kojima Čačalica obiluje breza (Betula verucossa (pendula)), hrast (Quercus sp.) i divlji kesten (Aesculus hippocastanum) vezuju čestice prašine i apsorbuju CO2 (Beeby and Brennan, 2003). Smatra se da je 57.792 m2 Čačalice pod niskim rastinjem i da obiluje sa stotinu lekovitih vrsta (Rakić, 2010) (Slika 2).

ZAKLJUČAK

Iako je Čačalica prvenstveno osmišljena kao spomen-park i sećanje na pale borce, među građanima Požarevca iz godine u godinu se intenzivno razvija ekološka svest da guste šume Čačalice predstavljaju zelena gradska pluća. Žitelji grada doživljavaju Čačalicu kao mesto za aktivan odmor irekreaciju, a nastavnikadar obrazovnih ustanova kao stanište raznovrsne faune i flore i temelj za kvalitetno sticanje znanja iz domena bioloških nauka. Svakako, dobra koordinacija i saradnja između grada Požarevca i Ekološkog društva “Prijatelji Čačalice” doprinosi njenom održavanju i očuvanju bogatog biodiverziteta.

ZAHVALNOST

Zahvaljujemo seTurističkojorganizacijigradaPožarevca na fotografijama.

LITERATURA

2. Čačalica (Turistička organizacija grada Požarevca) NAUČNO - ISTRAŽIVAČKI KARAKTER ČAČALICE

Čačalica sa čak sedam izvora pijaće vode i kardio stazom je domaćin brojnim ekološko-edukativnih predavanja, kao i manifestacija iz oblasti sporta i kulture. Zbog svoje naučno-obrazovne i vaspitne funkcije aktuelna je i za nastavno osoblje i đake osnovnih i srednjih škola koji se vrlo rado priključuju volonterskim aktivnostima Ekološkog društva “Prijatelji Čačalice”. Čačalica je pravo blago za floru istočne Srbije. Zbog raznolikog i bogatog diverziteta nastano-istraživački kadar i studenti Akademije tehničkih strukovnih studija Beograd (odsek Primenjene inženjerske nauke) u saradnji sa Ekološkom društvom “Prijatelji Čačalice” intenzivno sprovode brojna naučna ispitivanja biodiverziteta. Prati se i ocenjuje fitocenološko stanje glavnih edifikatora i primešane vrste drveća(arbore Ireda), podstojnodrvećeižbunastevrste(arboreIIreda)itreći šumski sprat (zeljaste biljke i prizemna dendroflora). U proleće, leto i jesen pored fitocenološke ocene procenjuje se zemljišna rezerve semena niskog rastinja, korova i lekovitih biljaka metodom fizičke ekstrakcije semena iz zemljišnog profila. Na taj način dobija se sveobuhvatnipregledkakozelenograstinjanapovršini tako i potencijal diverziteta u zemljištu. Na Čačalici se sprovodi i inventarizacija diverziteta faune relativnom metodom i određuje brojnost populacija životinja u određenom transektu. Sakupljaju se mikro, mezo i makro fauna beskičmenjaka u šumskoj stelji i površinskom sloju zemljišta, a postavljanjem klopki sa različitimgrupamaferomonaiatraktanataodređujusevrste prisutnih kičmenjaka. Savremenim metodološkim postupcimaispitivanjabiodiverzitetadobijasesveobuhvatni pregled svih vrsta biljnog i životinjskog sveta nastanjenog na Čačalici.

1. Ahuja, M.R. (2009): Genetic constitution and diversity in four narrow endemic redwoods from the family Cupressaceae. Euphitica 165, 5-19.

2. Beeby, A., Brennan, A.M. (2003): First Ecologyecological principles and environmental issues. Oxford University Press, England.

3. Bogdanović Bucić, D. (2007): Čačalica. Centar za kulturu Požarevac.

4. Bogdanović Bucić, D. (1991): Čačalica. Centar za kulturu i “Popović i sinovi”. Kostolac

5. Hewit, C.N., Ashoworth, K., MacKenzie, A.R. (2020): Using green infrastructure to improve urban air quality (GI4AQ). Ambio 49, 62–73.

6. Horne, R.A. (1978): The Chemistry of the Environment. John Wiley and Sons, New York, 29-57.

7. Jovanović, B. (2007): Dendrologija. Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Naučna knjiga.

8. Josifović, M., Sarić, R. M. (1986): Flora SR Srbije. SANU, Beograd.

9. Matović, M., Bukvić, S., Jovičić, D. (1994): Zaštita životne sredinu i biljni svet. Naučna knjiga, Beograd.

10.Marjanović, D., Marjanović, M. (2014): Obnova i uređenje spomen-parka Čačalica (predlog projekta). Zbornik radova, Grad Požarevac, 247-256.

11.Rakić, S. (2010): Samonikla flora spomen parka Čačalica Požarevac. Ekološko društvo Požarevac.

12.Vukićević, E. (1996): Dekorativna dendrologija, Šumarski fakultet, Univerziteta u Beogradu.

13.World Health Organisation 2021, WHO global air qualuty guidelines https://apps.who.int/iris/handle/ 10665/345329

Slika

ПРИЈАТЕЉИ САВЕТОВАЊА ГРАД ПОЖАРЕВАЦ ТЕХНИЧКА ШКОЛА СА ДОМОМ УЧЕНИКА “НИКОЛА ТЕСЛА“, КОСТОЛАЦ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ, ЗЕМУН ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, НИШ ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ, БИТОЛА ТЕХНОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ, ЛЕСКОВАЦ АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА, БЕОГРАД ПОЉОПРИВРЕДНА ШКОЛА СА ДОМОМ УЧЕНИКА „СОЊА МАРИНКОВИЋ“, ПОЖАРЕВАЦ ОСНОВНА ШКОЛА СВ. НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ, БРАДАРАЦ ПРИВРЕДНО ДРУШТВО АВАЛА АД, ПОЖАРЕВАЦ КЛУБ КБ, ПОЖАРЕВАЦ КРАЉЕВСКО ТЕХНИЧКО ДРУШТВО, ПОЖАРЕВАЦ

За

израду корица коришћени су мотиви из радова српског сликара Илије Башичевића Босиља, који спада међу најзначајнија имена светске наивне уметности.

"Тешко је познати живот, а сликати је лако. Треба сам започети, после иде само. Слаже се једно на друго и, кад свршиш слику, видиш да је на њој све шарено као у животу и да свака истина има два лица" –Илија Башичевић Босиљ

Илија Башичевић Босиљ један је од најпознатијих сликара наивне уметности у Србији, али и у свету. Рођен је 18. јула 1895. године у Шиду, као девето дете у породици. Основну, четворогодишњу школу похађао је у Шиду. Готово цео свој живот Илија се бавио земљорадњом и сточарством. За време Другог светског рата са своја два сина борави у Бечу и тада обољева од туберкулозе. По завршетку рата, породица остаје без земље. Губитак земље, као и нарушено здравље, које га је спречавало да ради теже физичке послове, доводе Илију у ситуацију да има слободног времена које, као човек који је био изузетно вредан, мора нечим да испуни. Прва Илијина слика – кућни свеци Кузман и Дамјан настаје 1957. године. У почетку је радио цртеже и гвашеве, да би временомпочеода слика уљана различитим материјалима(дрво,платно,лесонит,картон,стакло, секурит). Опус Илије Башичевића Босиља може се разврстати у неколико већих тематских целина: најбројније су слике са мотивима из Библије (нарочито Стари завет и Откровење Јованово), потом следи циклус инспирисан српским народним епским песмама, митовима и легендама. Циклус Илијада, назван по уметнику, а не по Хомеровом епу, уметников је обрачун са људском глупошћу, дволичношћу и лицемерјем. Бројан је и циклус са ликовима из животињског света у коме су најбројније птице, нарочито паунови, али и нестварна бића са људским телима и животињским главама и обрнуто. Напослетку следи циклус посвећен летећим, астролошким бићима. Карактеристика Босиљевог сликарства је, пре свега, да оно није дескриптивно. Оно је најчешће врло слојевита алегорија. Он нема перспективе, позадине слика су углавном једнобојне, врло ретко испуњене благо таласастим линијама (уметник их је називао "паје"). Најупечатљивије на његовим сликама је свакако двоглавост или дволичност фигура, како људских, тако и животињских. Сам уметник то објашњава речима да се он, у току свог живота, уверио дасу свабожија створења наовом свету марамице са два лица, да једно лице приказују пред светом, а друго, право, крију и само ретки имају прилику да га виде. На Илијиним сликама посматрач није сигуран да ли гледа у представу анђела или савременог космонаута, цара Лазара или краља Илијине Илијаде, домаће, дивље или апокалиптичне животиње. У тумачењу његових слика често нам помажу називи које је он сам давао својим сликама. ИлијаБашичевићБосиљпреминуоје14.маја1972.годинеуШиду.НаТрећемТријеналунаивне уметности у Братислави 1972.године, постхумно му је додељено признање међународног жирија за достигнућа на плану наивне уметности. Часопис Raw Vision (добитник награде УНЕСКА за најбољи часопис о уметности на свету), 35 година након његове смрт, уврстио је Илију Башичевића Босиља у 50 водећих уметника тзв. аутсајдер арта у свету. О његовој посебности много говори и то што је својом уметношћу фасцинирао