Page 1


001-003_prelims_MD258_sml SER.qxd

7/8/09

Dr

10:28 AM

Page 1

Mirjam Stopard

VodiË za brigu o zdravlju cele porodice


001-003_prelims_MD258_sml SER.qxd

7/8/09

10:28 AM

Page 2


001-003_prelims_MD258_sml SER.qxd

Dr

7/8/09

10:28 AM

Page 3

Mirjam Stopard

VodiË za brigu o zdravlju cele porodice


004-005_prelims_sml SER.qxd

7/23/09

11:18 AM

Za Idn, Vajolet, Brodija i Zeka

Naslov originala Dr Stoppard: Family Health Guide Za srpsko izdanje © 2009, Mladinska knjiga Beograd Izdaje Mladinska knjiga Beograd, 2009. Za izdavaËa Radoπ JovanoviÊ Glavni i odgovorni urednik Jelka JovanoviÊ Sa engleskog prevela Jasna BankoviÊ Lektura Vesna –ukiÊ Korektura Mirjana MajstoroviÊ GrafiËka priprema GrafiËki studio Miπ ©tampa Neografija, Slovacka Tiraæ 4.000 ISBN 978-86-7928-210-1

www.mladinska.rs

CIP

Sva prava su zaπtiÊena. Nijedan deo ove knjige ne sme se reprodukovati ili prenositi u bilo kojem obliku, ni na koji naËin, elektronski ili mehaniËki, ukljuËujuÊi fotokopiranje, snimanje ili pohranjivanje u bazu podataka, bez odobrenja izdavaËa.

Page 4


004-005_prelims_sml SER.qxd

7/8/09

10:32 AM

Page 5

Sadræaj Mirjamin uvod 10

Zlatna pravila za dobro zdravlje Zdrava ishrana 16 • Veæbanje 20 • Ostaviti puπenje 23 • Neπkodljivo unoπenje alkoholnih piÊa 25 • Droga 28 • Dobar seks 31 • Miran san 32 • Kontrolisanje stresa 33

Æivotna doba 0∑1 godine 36 • 1∑4 godine 58 • 4∑11 godina 80 • 11∑18 godina 102 • TrudnoÊa i poroaj 128 • 18∑40 godina 134 • Estetska hirurgija 156 • 40∑60 godina 168 • 60+ godina 182

VodiË kroz simptome Osipi 206 • Svrab 206 • Bol u grudima 207 • Bol u zglobovima 208 • Bol u leima 210 • Bol u trbuhu 211 • Proliv 212 • Zatvor 212 • Gubitak apetita 212 • Gubitak telesne teæine 213 • Poviπena telesna temperatura 213 • Malaksalost 214 • Vrtoglavica 214 • Zamagljen vid 214 • Glavobolja 215 • Bol u uvu 215 • Bol u dojkama 215 • »voriÊ u skrotumu 215

Pregled Kako koristiti ovaj deo knjige 218 • Srce, krv i cirkulacija 219 • Seksualnost i plodnost 240 • Opasnosti po mentalno zdravlje 284 • Alergije i imuni sistem 309 • Infekcije 330 • Varenje 347 • Bubrezi i mokraÊna beπika 372 • Grudni koπ i disajni putevi 382 • Mozak i nervni sistem 397 • Kosti, zglobovi i miπiÊi 419 • Koæa, kosa i nokti 443 • OËi i vid 462 • Uπi, nos i grlo 474 • Zubi i desni 483 • Hormoni 495 • DeËje bolesti 510

Dodatak Prva pomoÊ 554 • Ostanite zdravi na putovanju 566 • Korisne adrese 567 • Indeks 572 • Zahvalnica 592


006-009_prelims_MD258_sml SER.qxd

11:27 AM

Page 6

kako koristiti ovu knjigu

Kako koristiti ovu knjigu U vodiËu za brigu o zdravlju cele porodice govori se o tome kako ostati zdrav isto koliko i o onome πta treba raditi ako ste bolesni. U knjizi brzo i lako moæete pronaÊi teme koje vas zanimaju, sa uokvirenim tekstovima da bi se naglasila posebno vaæna oblast kao πto su analize i leËenje, informacije

o tome πta moæete uraditi da biste sebi pomogli i bitne stvari koje treba zabeleæiti. Knjigu je takoe lako pretraæivati prema srodnim temama navedenim pre poËetka svakog poglavlja, preglednim Ëlancima na poËetku svakog poglavlja i zajedniËkim temama izmeu Ëlanaka.

STRANE ISPRED POGLAVLJA

Strane ispred poglavlja

VodiË kroz3simptome

Glavne teme koje su obraene u svakom poglavlju navedene su pre poËetka poglavlja, pa je lako pronaÊi direktno ono πto vas zanima i na prvi pogled se zapaæaju druge teme koje su s time povezane. Poglavlja su • Zlatna pravila • Æivotna doba • VodiË kroz simptome • Pregled • Dodatak • Korisne adrese • Indeks

Osipi ... 206 Svrab ... 206 Bol u grudima ... 207 Bol u zglobovima ... 208–9 Bol u leima ... 210 Bol u trbuhu ... 211 Proliv ... 212 Zatvor ... 212 Gubitak apetita ... 212 Mrπavljenje ... 213

16

Poviπena temperatura ... 213 Malaksalost ... 214 Vrtoglavica ... 214 Zamagljen vid ... 214 Glavobolja ... 215 Bol u uvu ... 215 Bol u dojkama ... 215 »voriÊ u skrotumu ... 215

17

„Pijte mnogo.“

 Sve dok se ispravno hranite 80 % vremena, skoro da nije vaæno πta jedete ostali deo vremena.

kasnijeg prejedanja. Zapravo, meso, riba ili mahunarke; hleb, utvrdiÊete da se vaπa æelja za krompir i cerealije; mleko i mleËni PreÊi s nezdrave na zdravu ishranu grickalicama postepeno smanjuje i da Jedite proizvodi. nas jede dovoljno mnogo. maloVeÊina nemasnog jednu ili dve male promene  Pojedite svakog nije teπko; dana samo treba drugaËije birati zdravu ishranu beznanapora crvenog mesa mesa nekoliko i mleËnih proizvoda, ali treba da puta nedeljno ∑uzprelazak s belog pomorandæu ili neko povrÊe i davati prednost odreenim integralni kontroliπete svojupavlake teæinu. koliËinu povrÊa, cerealija i nedeljno. poveÊa Zapamtite da voÊa, je crveno hleb, s masne zbog karotenoida koji pomaæu namirnicama. Mora se uloæiti malo zrnevlja. izvor proteina, na poluobrano mleko, s butera na meso odliËan u zaπtiti od raka.i odluËnosti, ali kada jednom Veoma je malo namirnica koje napora gvoæa i cinka koji se lako namaze na bazi maslinovog ulja. treba da jedemo svakog apsorbuju dana. poËnete da pratite Zlatna pravila,  Pijte najmanje 6∑8 velikih Ëaπa i B vitamina. VoÊe i povrÊe  Svima nama je zaista SuziÊu ih na:potrebno zaista uæivati u njima, vode na dan ∑ Êete svaka teËnost je oseÊati se najmanje pet porcija voÊa i povrÊa  PoËnite Iz i povrÊa dasveæeg ËitatevoÊa etikete na dobija se puno divno i biti ohrabreni da nastavite.  najmanje dve voÊke, i viπe ako je dobra. Smenjujte vodu i voÊne na dan smrznutog, iz minerala i vlakana. Jedite πto kojima su vitamina, navedene hranljive VeÊina namirnica koje bi trebalo da ∑ sveæeg, moguÊe; jedna bi trebalo da bude sokove te manje masno mleko. suvog ili u vidu soka. viπe raznovrsnih tih namirnica ∑ neka vrednosti namirnica, posebno su dostupne i, nasuprotkonzerve, onome narandæaste boje, Nekoliko jedete πolja Ëaja se takoe Ne postoji alternativa. vam©eÊer cilj bude najmanje petuporcija mast i πeÊer. pravi razliku πto ste moæda mislili, moæete jesti  najmanje dva povrÊa, i viπe ako je raËuna. dana. ukusu, ali svakog je neesencijalna velike koliËine nekih. Ubrzo Êete moguÊe,ribu najmanje  Jedite masnu  Nijednoj zdravojda osobi koja se moæe biti viπe davati salate svih vrsta: probajte ∑ Jedite nemojte svojoj ustanoviti zdrava ishrana  veliku Ëiniju lisnatog namirnica povrÊa. jednom nedeljno. Onazelenog je veoma uravnoteæeno hrani nisu potrebni pasulj, kukuruz,πeÊerom, krompir, celer, jabuku, prekrivene ukusna i moæe zasititi. Tu se nedobra, pati jer pomaæe da se srce odræi deci cerealije suplementi vitamina. πargarepu, klice pasulja, cveklu, pirinaË, Svakog dana, jedite razne namirnice iz zbog gladovanja ∑ to bi samo dovelo zdravim. Stavite malo maslinovog jer to moæe podstaÊi doæivotnu salatu potoËnicu i leblebije kao ukusne ostale tri glavne grupe namirnica: ljubav prema slatkiπima. do prekomernog unoπenja grickalica i

Kako se zdravo hraniti

 U ishrani dece posle druge godine æivota svedite koliËinu masnih namirnica na umerenu. Koristite poluobrano mleko, odstranite masnoÊu s mesa, nemojte præiti ∑ pecite na roπtilju.

„Sve dok se ispravno hranite 80 % vremena, skoro da nije vaæno πta jedete ostali deo vremena.“

Zlatna pravila

 Uvek doruËkujte. Istraæivanja pokazuju da su osobe koje doruËkuju obiËno mrπavije i zdravije se hrane. Nemojte jesti obilan obrok prekasno uveËe ∑ neÊete moÊi da spavate.  Zbog malih promena navika u jelu ubiraju se velike nagrade, stoga ne treba preterivati i praviti promene i ishrani kojih se ne moæete pridræavati. Napravite

ulja i u salatu.

 Pijte Ëaj zbog flavonoida, koji izgleda da pomaæu da se smanji rizik od oboljenja srca i πloga i Ëak mogu usporiti starenje.

 Prestanite da dodajete so hrani i odræavajte svoj krvni pritisak na

zdravom nivou. Zdrava dnevna Super namirnice koliËina soli je 6 g (πto je jednako

2,4 g natrijuma ∑ so je na luk • Sadræi folnu kiselinu, B6, avokado Sadræi vitamine B1, B6 i E,  Otprilike polovina•naπih etiketama crveni na namirnicama obiËno kalorija trebalo da potiËe iz masne i kalijum i flavonoide koji smanjekalijum, bi magnezijum i zdrave navedena kao „natrijum“). Alidoprinose vaπ nerafinisanih ugljenih hidrata ∑ nivoalekar vam nju rizikasavetovati od oboljenjada srca. kiseline, korisne za regulaciju moæe joπMoæe pomoÊi to jest, integralnog hleba, ovsa u da se poveÊa HDL (dobar holesterol). holesterola. OdliËan je za prvu Ëvrstu manje solite hranu. bilo kom obliku, pirinËa u bilo hranu za bebe. Pazite, kaloriËan je! cvekla iz turπije, sadræi etikete• Sveæa, i zbognesadræaja kom obliku, testenine, cerealija od  ProËitajte folnu kiselinu. davati brokule • Sadræe vitamine C,soli A i E,i nikada nemojte celog zrnevlja, krompira (posebno deci namirnice s Ci su dobri kada se ispreme u ljusci), bebama i maloj kalcijum folnu kiselinu. jagode • Bogate vitaminom velikom koliËinom soli; njihovi graπka, pasulja i voÊa. elaginskom kiselinom, supstancama koje paradajz • Dobar izvor vitamin Ci bubrezi se ne mogu izboriti s  Neka vam proteini budu deluju protiv raka. flavonoida. Sadræi antioksidans likopen koji njom. dodatak jelima ∑ malo postiæe crne ribizle • Veoma bogate pomaæe u zaπtiti od raka prostate i oboljenja srca.

vitaminom C, vitaminom K i flavonoidima

kukuruz πeÊerac • Sadræi vlakna,

koji πtite organizam.

kalijum i lutein, koji mogu pomoÊi u zaπtiti

πargarepa • Kao sve narandæaste

od katarakte i degeneracije æute mrlje

namirnice sadræi karotenoide, koji πtite od

(gubitak vida).

raka. Pojedite najmanje jednu svakog dana.

grejpfrut • Jedna polovina sadræi

suve πljive • Sadræe gvoæe, vlakna,

polovinu vaπih dnevnih potreba za vitami-

kalijum, vitamin A.

nom C. Jedite pulpu ∑ rastvorljiva vlakna

brusnice • Sok spreËava prianjanje

sniæavaju holesterol, a sadræe folnu kiselinu

bakterija za sluzokoæu mokraÊne beπike.

i bioflavonoide koji Êe dræati rak podalje.

OdliËne za æene sklone cistitisu (upali

Zlatna pravila Uputstva za zdrav naËin æivota se lako razumeju i prate. 19

Mirjamina zlatna pravila za dobro zdravlje: ishrana

„Uz zdravu ishranu, lakπe kontroliπete svoju teæinu.“

Mirjamina zlatna pravila za dobro zdravlje: ishrana

 Naπim organizmima nisu potrebni uravnoteæeni obroci svaki put kada jedemo, ali unoπenje raznovrsnih namirnica 18 svakog dana pospeπuje dobro zdravlje. Nemojte se previπe brinuti o probirljivoj deci koja su hirovita po pitanju ishrane ∑ njihova ishrana se obiËno izbalansira tokom nedelju dana.

Mirjamina zlatna pravila za dobro zdravlje: ishrana

Mirjamina zlatna pravila za dobro zdravlje: ishrana

zlatna pravila za ishranu MIRJAMINA



6

7/14/09

alternative poznatoj zelenoj salati, krastavcu i paradajzu. Jedite sveæe voÊe za uæinu i isprobajte viπe vrsta ∑ da li ste probali mango, papaju, marakuju, tangelo ili kivi? Jedite cele voÊke, a pijte i voÊne sokove ∑ izbegavajte sirupe i likere jer mnogi sadræe samo ukus voÊa. Svake nedelje izaberite razno æuto i narandæasto povrÊe, pasulj i mahunarke i zeleno lisnato povrÊe. Nemojte soliti povrÊe i pripremajte ga na pari, a zeleno povrÊe nakratko blanπirajte. Grickajte sveæe, neobraeno koπtunjavo voÊe i stavite ga u salatu. Koπtunjavo voÊe sadræi esencijalne masne kiseline kojih nema u mnogim drugim namirnicama i zbog toga je vaæan deo ishrane. Ono je takoe bogato kalorijama, stoga nemojte jesti previπe, a posebno pazite na koliËine peËenog i posoljenog koπtunjavog voÊa.

Krompir, cerealije i zrnevlje Uz krompir, u ovu grupu spadaju pπenica, ovas, jeËam, raæ i pirinaË i namirnice napravljene od njih, kao πto su hleb, testenina, keks i cerealije za doruËak. Integralni proizvodi su najhranljiviji i sadræe puno hranljivih vlakana. Jedite viπe integralnih namirnica.  Izaberite integralnu testeninu i smei ili basmati pirinaË.  Jedite najmanje Ëetiri kriπke integralnog hleba na dan.  Kupujte nezaslaene cerealije za doruËak.  Mesite pecivo od integralnog braπna (ili upotrebite pola belog i pola integralnog braπna).  Jedite manje kolaËa i keksa, Ëak i kada su od integralnog braπna, jer sadræe mnogo masti i πeÊera. Izaberite jeËmene kolaËiÊe, pecivo sa ribizlama, voÊne kolaËe, kolaËe s koπtunjavim

„Jedite cele voÊke i pijte voÊne sokove.“ voÊem i hleb sa sladom ∑ u njima je manje πeÊera i masti nego u kremastim kolaËima.  Jedite viπe krompira. Isecite ga na tanke kriπke i pripremite na pari ili obarite ili ispecite u ljusci i pojedite ga s manje masnim kiselim mlekom i zaËinskim biljem pre nego s buterom. Pire krompir je ukusan i kada je sa obranim mlekom ili manje masnim kiselim mlekom, perπunom i biberom.

Joπ jedna napomena: nerafinisani ugljeni hidrati, kao πto je celo zrnevlje, trebalo bi da budu osnova naπe ishrane. Ishrana bogata proteinima apsolutno nije preporuËljiva. Proteini bi trebalo da se uzimaju kao dodatak jelima ∑ na primer, u sosu za testeninu. Trebalo bi da unosimo samo nekoliko kalorija u obliku zasiÊenih masti, kao πto su one iz butera i sira ili πeÊera.

mokraÊne beπike).

U poglavlju Zlatna pravila date su precizne, osnovne smernice dr Stopard za odræavanje dobrog zdravlja tokom celog æivota. Svako pravilo je potkrepljeno Ëinjenicama o tome zaπto je ono vaæno i preciznim uputstvima o tome πta bi trebalo raditi da biste ostali na pravom putu. Teme ukljuËuju • Ishrana • Veæbanje • Granice za neπkodljivo unoπenje alkoholnih piÊa • Ostaviti puπenje • Siguran seks • Miran san • Izbegavanje stresa

 Objaπnjenje PotkrepljujuÊe informacije objaπnjavaju zaπto i kako.


006-009_prelims_MD258_sml SER.qxd

7/14/09

11:27 AM

Page 7

7

80

81

æivotna doba 4∑11 godina

Poglavlje Æivotna doba nudi savete i informacije o faktorima koji deluju na zdravlje i dobrobit u svakoj fazi æivota. Doba obuhvataju • 0∑1 godine • 1∑4 godine • 4∑11 godina • 11∑18 godina • 18∑40 godina • 40∑60 godina • 60+ godina

„Dete mora verovati u sebe da bi ostvarilo svoje moguÊnosti.“

æivotna doba: 4∑11 godina Izmeu 4. i 11. godine, vaπ æivahan, srdaËan, nestaπan predπkolac Êe porasti i razviti se u promiπljenog, ljubaznog, marljivog adolescenta spremnog za saradnju, s kojim moæete da vodite ozbiljan razgovor, na koga se moæete osloniti i u Ëijem druπtvu svako uæiva. To je teæak zadatak za svakog Ëetvorogodiπnjaka i postoje mnoge sloæene sposobnosti koje treba steÊi na tom putu, od kojih su samokontrola i samodisciplina veoma vaæne. Najvaænije od svega: prekretnice se mogu dostiÊi samo ako roditelji svojoj deci pruæaju brigu u ljubav. Deca ne mogu sama da napreduju bez roditeljske paænje. Ona se, naravno, mogu snaÊi i veÊina se i snalazi, Ëak i ako roditelji ne brinu o njima.

PostiÊi veru u sebe Meutim, ima prekretnica koje samo dete izuzetno teπko moæe savladati i moæe zalutati bez podrπke i vostva. Evo jedne prekretnice koja je vaæan korak u liËnom razvoju ∑ postizanje vere u sebe. Zovite je samopouzdanjem ili samouverenoπÊu, ali bez nje dete ne samo da neÊe ostvariti svoje moguÊnosti, veÊ moæe upasti u razne nevolje jer neÊe znati da kontroliπe svoja oseÊanja i preusmeri svoju frustraciju i ljutnju u ostvarivanje korisnih stvari. Moæda mislite da Êe dete samo izrasti u stidljivu osobu, nesigurnu u sebe. To bi veÊ samo po sebi bilo dovoljno loπe, ali greπite, gore je od toga. l Ono postaje samotnjak bez prijatelja, πto slama srce svakom roditelju. l Da bi ojaËalo svoj slabi ego, moæda Êe traæiti paænju i ljubav svakovrsnim neodgovarajuÊim ponaπanjem, ponekad oznaËenim kao hiperaktivnost. l I konaËno, ako mu niko ne pomogne da izgradi veru u sebe, ono pribegava laganju, krai, agresivnom ponaπanju, Ëak i piÊu i uzimanju droge, da bi se oseÊalo dobro u sopstvenoj koæi. Vidite da bez postizanja vere u sebe, i vas i dete Ëekaju problemi. Ova prekretnica, i nekoliko drugih

MINI SADRÆAJI

Telo

æivotna doba 4∑11

Prema seksualnoj zrelosti...88 Menstruacija...89 IzaÊi na kraj s menstrualnim ciklusima...89

Veseli obroci...84 Dete vegetarijanac...84 Slatkiπi...85 Brza hrana...85 Vaænost fiziËke aktivnosti...86 Zdrava stopala...86 Avanturizam...87 Zubi...87 NaËelne smer nice...88

Deca ne mogu sama da napreduju bez roditeljske paænje.

Um

IspriËajte svojoj deci Ëinjenice o æivotu Ëim poËnu da vas pitaju o tome.

Zaπto dete laæe?...98 Hiperaktivnost...99 Zaπto dete krade?...99 Seksualne igre su normalne...100 Odgovaranje na pitanja o seksu...101 Televizija?...101

Pripremanje deteta za πkolu...96 Rad na projektima...96 Kako roditelji mogu pomoÊi detetu da savlada Ëitanje...97 PomoÊ s brojevima...97 Zaπto dete prepisuje?...98

l

Dete moæe biti spremno da pree u pravi krevet sa otprilike 5 godina. l ©estogodiπnjaku se verovatno moæe dati dæeparac i on Êe odluËiti kako da ga potroπi. l

Sa 7 godina, dete moæe da nauËi da samo prelazi ulicu.

l

Dete od 8 godina moæe da prespava kod prijatelja.

l

Devetogodiπnjak je spreman da uËi o pubertetu.

l

Dete od 10 godina moæe uæivati u odgovornostima koje nosi briga od kuÊnom ljubimcu. l

Jedanaestogodiπnjak se moæe nakratko ostaviti sam u kuÊi.

 Æivotna doba Dr Stopard naglaπava koliko su bitni najvaæniji faktori koji utiËu na zdravlje a javljaju se u svakoj fazi æivota i iznosi svoje tumaËenje.

Biti obziran...93 Menjanje obrasca prijateljstva...93 Nasilje...94 ProblematiËno ponaπanje...94 Zdrav stav prema nagosti...95 Masturbacija je normalna...95

Odmor daleko od kuÊe...90 Dæeparac...90 Samopouzdanje...91 Bezbednost na ulici...91 Znati gde povuÊi granicu...92 Deca i previπe prijateljski nastrojena nepoznata osoba...92

Pravi uzrast za... l Dete je spremno da uËi da vezuje pertle na cipelama sa otprilike 4 godine.



Druπtveni razvoj

83

©to ranije podstaknite svoje dete da bude fiziËki aktivno.

presudnih toliko su vaæne, da ih zovem ostrva razvoja. Ako dete ne dopre do luka ovih ostrva, kasnije se mogu javiti pogubne posledice. Pomislite na svoje dete kako se samo ljulja na reci razvoja pokuπavajuÊi da zakljuËi kako da prebrodi brzake, na bujici koja je nekada brza dok ono naporno osvaja veπtine ili je spora i mirnija kako ono utvruje svoja dostignuÊa. Ostrva Ëine reku plovnom. Na njima se vaπe dete moæe odmoriti, da tako kaæemo, napraviti zalihe i nastaviti ka sledeÊoj prekretnici ∑ s mnogo vaπih ohrabrenja i pohvala, naravno. Ostrva su i polisa osiguranja. Ako pomognete svom detetu da doe do jednog, ono Êe se sa sledeÊim brzakom suoËiti sa odluËnoπÊu, hrabroπÊu i razumevanjem. Osim toga, poπto je vaπe dete uæivalo πto je bezopasno dostiglo jedno od ovih ostrva, bezbedno mu se mogu predati odgovornosti koje nosi sve veÊi ponos na sebe i druge. Na stranicama koje slede, nudim smernice gde je podesno, savete gde smatram da mogu biti potrebni i strategije za reπavanje teπkih situacija.

æivotna doba 4∑11 godina

Æivotna doba

Sadræaji Na osnovu slika lako birate temu koja vas najviπe interesuje. TELO

84

3



3

Odgovaranje na pitanja o seksu

UM

Viπe od svega, deci su potrebni briæni, zainteresovani roditelji koji Êe im pomoÊi da nauËe kako da se snau Za dete je potpuno bezopasno da bude u svetu i izgrade samopouzdanje. vegetarijanac od momenta kada se odvikne

ne raditi

7 Odmor daleko od kuÊe 7 7 7

Dæeparac

Seksualne igre su normalne

Televizija?

7

7

Slatkiπi

Bezbednost na ulici

bilo kom obliku. Proteini iz mleka i mleËnih kako bi uπtedelo za posebne izdatke ili

koji sesamokontrolu pribliæava, znaÊe da ne sme da pretrËava toga, pomoÊi Êete mu da razvije brzinu dobreautomobila navike u jelu, i dobru

Do 25: previπe ∑ koliËina brze hrane Istraæivanja pokazuju da je efekat nasilja seksualne radoznalosti osobama proizvoda letovanje. ulicu veÊ treba da hoda ravnomernim korakom i tako prema dalje. Deca genitalije, takoe su ËeπÊe kakoi jaja su kompletni. otvorenim stavom prema o seksualnom odnosu. Roditelje dana je televiziji smanjite.na malu decu verovatno higijenudaju zuba. Slatkiπi mogu delovati nagrada decudapola; i oni tosama naraste. zadovoljite tu Pokuπajte l Da bi unosila dovoljno kalcijuma, gvoæa l Kada i roaci koji vas poseÊuju mlaakao od 6prikladna godina nikada nesuprotnog biza smela budu ulici, a Viπe pitanja od 35: ZAUSTAVITE Vaπa deca postaju starija. Mnogo seksualnim temama od poklon, perioda mogu voditi detetova pitanja, pa veoma SE! mali. To je verovatno zato πto je radoznalost odgovaranjem vitaminaje C, deca treba da jedu mnogo pojaËa-kao novac razumno dopustiti starai izmeu 6 i 10pravila godina nisu dovoljno zrela da bi na bila jesu,je ali ne uvek. Nema nikakvogdeca Ëvrstog postojanog za ovu vrstu porodica jede previπe brze nasilja hrane, akoje to se vidi u crtanim ili mnogo nih namirnica ∑ na primer, za doruËak detetusvesna da ga potroπi po svojojmu æelji,tako kao mogu pruæiti sve potpuno verovatnije da Êe se desiti u kadacerealije deca postanu razlike infor- bezbedna na ulici. Kada iskreno i otvoreno. vaπe dete bude dovoljno staro Êe naruπiti njeno zdravlje. Nema razloga da povremeno ne nagradite svoje dete slatkiπima, i integralni hleb ∑ voÊe iseËeno na kocke, svojevrsno ËaπÊenje. Akonagraivanja. su sume velike, akcionim filmovima, prepuno likova koji l Razgovarajte da bude samo napolju, nauËite ga nekim pravilima kojasaseÊerkama ne zajedno i internatima za uËenikezeleno istoglisnato pola povrÊeizmeu polova. Ako vaπ mali sin macije koje æeli u tom trenutku, i mleËne proizvode. onda bi ono moglo da potroπi deo, a jasno stavljate do znanja sve dok mu je to jednokratna poslastica. Vredno je, da poznaju smejuda krπiti: su deo sveta iz maπte, priliËno razliËitog sinovima. DeËaci treba l Vitamin ostatak da stavi raËun gvoæa, nego u obiËnim πkolama, iz C pospeπuje æeliapsorpciju da uporedi veliËinu svogna πtednimeutim, bezotvoren upuπtanja predavanje one istrËavati l Nikada na ulicu za loptom iliomiljeni kuÊnim ljubimcem. od deËjeg realnog sveta. Deca imitiraju devojËice. li znali i razumeli potruditi usecelo i smisliti druge oblike nagraivanja, kao πto suBudu na njegovo ime. zato namirnice koje sadræe ove hranljive l Nikada ne πetati ili se igrati uz iviËnjak, posebno blizu mrtvog ugla. osobe nalik sebi ∑ drugu decu, braÊu i devojËice, od malih nogu Êe steÊi oËiglednih razloga, alimaterije ne postoje penisa sa oËevim, onda njegovu voÊniseksu pre πto je dete jogurt ili nego mala igraËka. l VeÊina dece uæiva da zaradi malo treba jesti zajedno. l Zaustaviti se, pogledati oko sebe i osluπnuti saobraÊaj pre sestre ili roditelje i nastavnike. Ona su i odgovornost prema suprotnom polu i dodatnog kuÊi i oko da ga potpuno razume. Ëvrsti dokazi da ta prolazna faza radoznalost neÊe niπta novca bolje od poslova uspremno prelaska ulice ili Ëak na prilazu kuÊi koji moæe biti zaklonjen zidovima. te kako svesna razlike izmeu stvarnih razumevanje potreba devojËica i æena. nje. To ne znaËi da bi im trebalo plaÊati l Nikada ne prelaziti ulicu izmeu parkiranih automobila ako se to homoseksualne aktivnosti izaziva zadovoljiti nego dopustiti mu da Koristite jednostavan, precizan ljudi i Toma i Dæerija ili lika iz Ratova svaki put kada vam pomognu, jer bi moæe izbeÊi. zvezda. dugotrajnu homoseksualnost dobro pogleda.uskoro To Êemogli mnogo jezik tako i ulicu na mestu gde je dobar pregled saobraÊaja u oba da postanu koristoljubivi, ali da reËi penis, vagina l Prelaziti Filmovi o policajcima i razbojnicima ako se prihvate ozbiljnog posla ∑ kao πto odraslih. doprineti spreËavanju da dete spermatozoidi ne izazivajupravca. kiko- Uvek prelaziti ulicu na peπaËkom prelazu ako je moguÊe. mogu neznatno viπe uticati, ali Ëak i je ËiπÊenje automobila iznutra ∑ onda im l IÊi preko zebre kao da je nema ∑ priÊi kolovozu, zaustaviti se, Seksualno interesovanje i postane neurotiËno zbog svogkoliËina tela. novca tanje. li oko sebe i osluπnuti. Uvek koraËati preko prelaza, se moæe dati mala za Ako neπto ste zabrinuti hoÊete tada mnoga deca, moæda Ëak i veÊina, pogledati πto æele. shvata da tu postoji jak element maπte. ne trËati. ponaπanje kod dece prolazni su, Æivotne Ëinjenice ispravno navesti podatke, nikada u biblioZnaju da njihovi oËevi i braÊa ne voze povrπni i nimalo intenzivni. Zaπto Razuman pogled na seks takoe teci Êete naÊi mnogo jednostavnih, brze automobile i ne provode se po ga onda ne bismo tako i tretirali? moæete podstaÊi tako πto Êete korisnih knjiga ∑ ali nemojte tek skupim noÊnim klubovima i znaju da boli kada te neko udari. Podaci pokazuju da Nemojte se uznemiravati i reÊi svojoj deci objasniti æivotne knjigu dati detetu da je samo nasilje u filmovima viπe utiËe na mlade deci da su „nevaljala“ ili „prljava“. Ëinjenice Ëim poËnu da se gleda, sedite i Ëitajte zajedno.

nemamo, na naπu decu Êe verovatno uticati stavovi i postupci druπtva oko njih. Roditelji ih ne mogu zaπtititi od svega πto je ruæno u æivotu. Verovatno jedna od najkorisnijih stvari koju roditelji mogu da urade jeste da gledaju vesti sa svojom decom, i razgovaraju o tome πta se deπava i o tome πta deca misle. Razgovori posle emisija namenjenih iskljuËivo zabavi takoe mogu biti korisni ∑ pri tome deca formiraju i izraæavaju svoje miπljenje o pozitivcima i negativcima i tome kako se likovi ponaπaju jedni prema drugima. Moæete biti uvereni da Êe stav porodice i prijatelja, kada ih vidi da se jedni prema drugima ponaπaju s neænoπÊu i obzirnoπÊu, mnogo jaËe uticati na vaπe dete nego bilo πta πto vidi na televiziji.

101

æivotna doba 4∑11: um

3

91

n Da li popustite ako vaπe dete plaËe Dete se ne raa sa sveπÊu o samom sebi. Ono za je big mekom? Ako vaπe dete vidi da vi primeÊujete kada se ono nikada ponekad razvija postepeno, kroz odnose s drugim ljudima ∑ (0) trudi da ovlada(1)novom veπtinom, ili kada se jako trudi Ëesto (3) uvek (4)

æivotna doba 4∑11: druπtveni razvoj

3

Dete vegetarijanac

æivotna doba 4∑11: telo

3

9

æivotna doba 4∑11: um

3

100

n Da li servirate Ëips uz hranu? nikada (0) ponekad (1) Ëesto (3) veoma Ëesto (5)

Samopouzdanje

DRU©TVO

roditeljima, braÊom i sestrama, prijateljima i oko domaÊeg zadatka i brinete se zbog toga, uloæiÊe n Koliko Ëesto brzu hranu kao svako njegovo napredovanje, uËiteljima. Njegova slika o samom sebi oblikuje se viπekoristite napora. Ohrabrujte mito? prema onome kako ga bliænji vide i onome kako æeli Ëak i ako se desi da sporije uËi Ëitanje od svojih nikada (0) ponekad (2) (5) stalno da ga vide. Ako su njegovi iz najbliæeg kruga ∑priliËno Ëesto drugova ili s(7)teπkoÊom odræava korak s decom iz Nemojte dopustiti da obroci postanu Pretvorite vreme obroka u vaæan od dojenja, ali razmislite o sledeÊem. porodica i prijatelji ∑ sreÊni, opuπteni i otvoreni, vole odeljenja. Lako moæete uniπtiti detetovo samopoun πto Da lisu: stavljate bojno polje. Ne moæete prisiliti dete porodiËni ritual pa Êe vaπe dete l U njihovoj ishrani treba da bude mleËnih Odgovaranje na pitanja kao „©ta gotove pljeskavice i riblje ga i prihvataju onakvog jekakvo je, imaÊe dobruπtapiÊe sliku ona spisak zdanje ako deluje da samo primeÊujete kada pravi za nedeljnu kupovinu? da jede. Dozvolite mu da odbije hranu, proizvoda i jaja i mora biti paæljivo isplanirana nauËiti da bude deo grupe. voenje ljubavi?“, „©ta je penis?“ i (0) jednom meseËno (1) ubrzo Êe je zatraæiti ako ne insistirate. da bi sadræila sve osnovne hranljive materije. sebi, dobro Êe se prilagoavati svetu sebe,nikada razviili je neuspeπno pa mu prigovarate i kritikujete sliËna, prilika je oko da naglasite deci kako greπke bi svake druge nedelje (3) svake nedelje (5) Postavite osnovna pravila ponaπanja l Sa suplementima i uz roditeljsku domiπljaseks trebalo da potekne iz ljubavi, a s ga zbog toga. Naravno, vi samo pokuπavate da ga 9 jati svoju nezavisnost i dobro se slagati s drugima. Nemojte dopustiti da dete svima tokom obroka, tako da svako zna tost, Ëak i veganska ishrana bez mleËnih ljubavlju ide i odgovornost:nodgovornost Da li imatepodstaknete, slatka gaziranaalipiÊa u deluje tako iz njegovog ugla. ostalima porodiËni mir i da ne moæe imati napade besaVaπe ili PriËajte svojim detetom o svemu ∑ od æivotnih proizvoda, jaja i mesa moæe biti sa u redu. Ako su bliænji stalno napeti i kritiËki raspoloæeni, to ne dete moæe steÊipokvari mnogo samopouzdanja i nezavisnosti ukoliko Sposobnost rukovanja ne dolazi prirodno, da se druga osoba stavi ispred sebe, friæideru? harmoniju za stolom; udaljite ga u samo zgrabiti hranu i otrËati. l Deca koja posle dojenja preu na se moraπto nauËiti. nas ima manje Ëinjenica doona onoga vidiVeÊina na televiziji. tako da se dete neprestano oseÊa da ih izneverava, boravi dalekodrugu od kuÊe, pomaæe u kuÊnim poslovima i snosi odgovornost nikada ne primorava, pritiska ili forsira nikada (0) te Interesovanje ponekad (1) roditelja je presudno kada treba prostoriju. vegansku ishranu obiËno su niæa i mrπavija novca nego πto nam treba, ili nego πto Ëesto (3) stalno (5) da potpuno razvije svoje sposobnosti ∑ da sebiÊe gaji poπtovanje prema drugima i pomoÊi Nemojtestvari. iskljuËivati decu deca iz svogsa vrtiÊem Jedite u odreeno vreme da biste od proseka. Ako Êe visinom i stiÊi ostale, za urednost svojih Mnoga prvi put odu na odmor imaÊe loπe miπljenje o sebi, previπe uznemireno, detetu bismo voleli da imamo, tako da uvek prema sebi samima. razgovora ∑ postaju nevaljala da bi ustanovili ritam porodiËnog æivota ∑ obiËno Êe ostati lakπa i vitkija. moramo da odaberemo na πta Êemo sa svojim vrπnjacima, umesto nije veliki, a zatvoreno i mnogo teæelÊeNemojte formirati veze.da svom pod uslovompudingom, da nije previπe intenzivno i zahtevno, jer n Da li obroke zavrπavate privukla vaπu paænju. sa roditeljima. Troπak deca to vole. se plaπiti detetu l Rast je usporen jer tipiËna vegetarijanska troπiti. Kad dete dobije dæeparac, prava je jest vaspitaËice su obuËene i imaju iskustva u voenju raËuna o deci. Svaka Kako dete raste, onokaæete mora istinu. da ovlada raznim u tom sluËaju viπe πteti nego πto koristi. Ako roditelji Obavezni stetoda musladoledom? ishrana sadræi manje visoko energetskih prilika da nauËi kako da rukuje novcem. nikada (0) ponekad (1) Nemojte dopustiti da se obroci Podstaknite obzirnost prema namirnica rast. odgovorite, iskreno i bez do stida. l Deci mlaoj od πest godina dajte male Ëeænja za kuÊom obiËno nestaje Ëim poËne zabava, ali potrebnih samo vi za moæete sposobnostima, od oblaËenja i uËenja Ëitanja nerealno oËekivanja, tako da ih dete svakog dana imaju (5) svaki obrokvelika (7) razvlaËe bez kraja. Svako dete treba drugima ∑ nikada ne uzimati l Deci su potrebne visoko energetskekoliËine novca da potroπe kada zajedno l Nemojte misliti da malom detetu morate proceniti je lidavaπe spremno da, usetom uzrastu, napravi kasu pogodni kaæedete kadaVaæno je zavrπilo pita vas poslednje parËe dok ga prethodno sticanja prijatelja i opuπtenog nikada ne moæe sasvim ispuniti, njegovo je ikako odnosite prema Dete moæe poËeti da se oseÊa raspituju. namirnice za rast i korak igru, zato kupujete tako da se naviknu na baratanje Onda neÊe imatidruπtvenih sposobnosti,navesti svaki detalj: to niti n je Imate potrebno li keËap na stolu? moæe li da ode i igra se. ne ponudite svima ostalima. proizvodi od koπtunjavog voÊa, sir i novcem i shvate da moraju da izaberu ∑da neπto skrivaju.razgovora nezavisnosti. Verovatnoseksualnim je najbolje igrama, rukovoditi se entuzijazmom; je dobro, jer dete moæe uplaπiti (0) ono πto polom. Potrebno mu je samopoπtovanje jeravokado. to deËjim moæe krivim i da prikriva svoja seksualna potrebu Stoga, sa suprotnim niti nikada ponekad (1) Êe patiti. Onda se ono moæe povuÊi i Deci vegetarijancima treba davati Nemojte najmlaem detetu PodstiËite Êaskanje i razgovor i lizalica ili strip. moæebi daznalo shvati.da Zapamtite Ëestoda (2)retko potpuno uvek (3) nemojte ga gurati u to jer mislite da Êe mukasnije Ëiniti dobro.mleko da dovoljno samopouzdanjanekako se moæe prestati da se trudi. Samouvereno dete uticati na detetovo oseÊanja moæe postati mnogo nedvosmisleno objasnite svojoj punomasno bi unela ili vaæne kalorije. poslednjem davati hranu. Sipajte l postarajte se da svako dete bude Kada odluËujete o iznosu nedeljnog postoji potreba za iznoπenjem detaljnih Umereno im dajte namirnice koje poveÊavaju prvo njemu ∑ doæivljavanje njegovo strpljenje je sasluπano, ukljuËujuÊi i najmlae. dæeparca, raspitajte izboriti sa svim tim. Akoinformacija nikada nije razvilo seksualnog to n Koliko Ëesto neuspeh moæe podstaknuti se viπe potrudi. Dete seksa. Seksualne igre zainteresovanije i izazvanije, jerse kod drugih deci roditelja kako bebe rastu u majËinoj odrasle osobe nego na decu mlau od VeÊina nas ima sopstveno da Ëvrsto o mehanici vaπa porodica jede masu stolice kao πto su velike koliËinekako voÊabiste i najkraÊe. stekli predstavu o uobiËajenoj 12 godina, jer ga Ëesto Ëine osobe o tome da je opπti uticaj hranu? detetu mlaemiodkupovnu 8 godina. moæe seodnosa oseÊati inferiorno koje miπljenje se veÊ uplaπilo dali „ne valja“, neuspeh moæe postaju mnogo ËeπÊe kada oseÊa da je koje to svoti zabranjeno. materici. izborite UËinite nevaænim nezgode i povrÊadete i æitarice bogate vlaknima dæeparca Ako i da biod vaπe dete imalo Kada se jednom samopouzdanje, Za vreme obroka televizor ne treba da (5) viπe oddobar jednom njihovog uzrasta pa mogu doÊi u televizije ili loπ. Meutim, svidelo l Mislite o svakom pitanjunikada koje vaπe prosipanje da se veselo smanjuju gvoæa i cinka. otprilike kao njegovi drugovi. neodgovarajuÊe. ©to se viπe neodgovarajuÊe oseÊa, protumaËiti kaoili ne, potvrdu svojih najgorih strahova pa πkolu. Do uzrasta od apsorpciju 13 toga napravite veliku isto stvar, s tom temom, vaæno je nastaviti i bude ukljuËenkrene niti trebausluπati muziku. iskuπenje da ih imitiraju. senedeljno to vama(4) televizija neÊe nestati. dete postavi kao o prilici da prenesete raspoloæenje ne bi pokvarilo. l KljuËna je raznovrsnost. Sve Ëetiri grupe l Kada dete bude staro oko sedam jednom nedeljno (2)Mnogim ponekad (1) Êe odustati. Postoje deca kojaili nikada svoje godina, Ëak dve treÊine deËakatreba je da budu nagoveπtavate da je seks reÊi kako se beba raa, daveÊa decajeneverovatnoÊa da neÊe IznenaujuÊe, najverovatnije Êe na roditeljima je teπko nemo- ne ispolje svoja uspeti. naËela i vrednosti i pomognete namirnica ukljuËene u godina, dnevne sedite s njim i nacrtajte „bilans“ dete uticati vesti iz stvarnog æivota ili guÊe da skrate vreme koje njihova deca obroke. Æitarice: 4∑5 neprirodan. porcija; voÊe: 1∑3 porcije; svom detetu da se oseÊa voljenim i tako da zakljuËite koliko Êe mu uËestvovalo u seksualnim igrama; Ponaπajte se prema bi biti rasla misleÊi da se stomak n Da li Ëesto spremate præenu povrÊe: 2 porcije; mahunarke, koπtunjavo dokumentarni film, jer tu moæe videti provode pred hranu? televizorom, ali brinu o potrebno, a ono shvati na πta bi trebalo da dobro informisanim. nikada (0) ponekad (1) seksualna aktivnost meu radoznalosti prema jednostavno voÊe devojËii semenje: 1∑2seksualnoj porcije; proteini potroπi svoj kao dæeparac: na primer, da li ono otvori, a beba izae decu koja bacaju kamenje na vojnike u tome kako Êe Ëeste scene nasilja uticati l Pokuπajte da predvidite ono πto Ëesto (5) veoma Ëesto (7) verujem u davanje bez kontrole niti u potpunuzabrinjava zabranu slatkiπa ∑ toNe zaboravite æivotinjskog porekla (mleko, sir i jaja): 3 oËekuje porcije. da ali kupuje samoNe slatkiπe sladoled cama ovog uzrasta manje je Ëesta. normalnoj i prirodnoj, blago kaoi zrno graπka izslatkiπa mahune. Ulsteru ili mladiÊe kao πto je njegov brat na njihovu decu i o koliËini vremena koje vaπe dete. da l Deca vegetarijanci bi trebalo da unose ili bi se od dæeparca pretplatilo na omiljenidecu na tajnovitost i neiskrenost. Verujem u samo podstiËe porcije koji se tuku na tribinama na fudbalskim se traÊi kada bi se moglo iskoristiti za suodreivanje u seksu bitne i samokontrola i Sada saberite poene. Homoseksualne igre da postoje Neka vas vaπe dete vodi neki ekstrakt biljnoginsistirajte ulja/butera/kvasca. Nikada nije prerano poËeti sa uËenjem o bezbednosti na ulici. Ëasopis i odredbe platilo prevoz? meËevima. To su stvarne osobe koje se hobije, muziku i tako dalje. apstinencija i da bida trebaloDo nauËiti 15: usvoje redu je ∑ Ëitanje, ishrana vaπe tomoguÊe, je uvek uspevalo s mojom Ako svom detetu Dobri izvori vegetarijanskih proteina Svaki kada ste vandopustite kuÊe s detetom, i dræite ga za ruku da se svoje deteslatkiπa, da svake nedelje Homoseksualne igre ul kojima ponaπanja kojelsu sePodstaknite moraju poπtovati. Akoaje razdvojte priËuput odecom. ponaπaju nasilno u stvarnim situacijama. porodice povremeno odstupa, ali je, tim osobinama. koπtunjavo voÊe, mahunarke, tofu i soja u malo novca u svoju odvoji kasicu-prasicu ne razdvojite, stalno mu πta vidite: nauËiÊe da proceni pojede nekoliko slatkiπa posle obroka i podstaknete gapriËajte da dete opere zube posle uopπte dobra.Nasilje na televiziji Bez obzira na to da li imamo televizor ili l Nikada nemojte grditi svoje deca meusobno dodiruju Mnogi problemi se mogu izbeÊi embrionu koji raste od razgovora deteuzev, zbog

raditi

Kategorija Dr Stopard raspravlja o uticaju zdravlja na um, telo i druπtveni razvoj u svakom æivotnom dobu. Æivotna doba su oznaËena bojama tako da na prvi pogled moæete pronaÊi ono koje vas zanima.

n Koliko puta nedeljno vaπa porodica jede brzu hranu? retko (0) jednom (2) dva puta (3) ËeπÊe (4)

90

Vaπa deca Êe se celog æivota hraniti zdravo i uravnoteæeno ako uz vaπu pomoÊ razviju dobre navike od najranijeg detinjstva.

85

Brza hrana

SOCIAL æivotna doba 4∑11: druπtveni razvoj

æivotna doba 4∑11: telo

-11 dece 4hranjenje -11samopouzdanja sticanje 4 Veseli obroci -11 4razgovarajte

kako koristiti ovu knjigu

STRANE ISPRED POGLAVLJA


006-009_prelims_MD258_sml SER.qxd

7/14/09

11:27 AM

Page 8

8

VodiË kroz simptome

Projektovan bol od obolele æuËne kese

Herpes zoster IstegnuÊe lea, iπËaπenje prπljena, osteoartritis

donji deo lea i trtiËna kost

Kokcigodinija

U predelu vrata i ramena U predelu trtiËne kosti Moæda je u pitanju: • kokcigodinija, ako ste prethodno pali. Idite lekaru.

Ako se bol spuπta niz nogu Moæda je u pitanju: • iπijas. Idite lekaru.

Moæda je u pitanju: • fibromijalgija ili fibrozitis. Idite lekaru.

Prema starosti

U predelu rebara

Moæda je u pitanju: • herpes zoster (str. 335). Idite lekaru.

U donjem delu lea: Moæda je u pitanju: • infekcija bubrega (pijelonefritis), ako je temperatura poviπena. Idite lekaru. • iπËeπenje prπljena, ako se bol pojavi iznenada. Idite lekaru. • osteoartritis lumbalne kiËme = lumbalna spondiloza ili spondilitis. Idite lekaru, uzimajte analgetike. • istegnuÊe lea. SamopomoÊ

pregled koæa, kosa i nokti

Mirjamin pregled

444

U vaπoj koæi, kosi i noktima

445

Usredsrediti se na: zaπtitu od sunca Nega kose 458

Alopecija 459

Preterana dlakavost 460

456

Nokti 461

Urastanje nokta 461

Slika pokazuje trepavice snimljene skenirajuÊom elektronskom mikroskopijom u boji.

Strane ispred poglavlja Na njima su navedene sve obraene bolesti.

Ako se bol pogorπava pri hodanju, moæda je u pitanju ankilozirajuÊi spondilitis (str. 430). Idite lekaru. Ukoliko vam bol ograniËava kretanje, moglo bi biti iπËaπenje prπljena (st. 437). Nazovite lekara.

Kod starije æene

Ako je u menopauzi, mogla bi biti osteoporoza (str. 423). Odmah idite lekaru.

Cistitis

Moæda je u pitanju: • infekcija bubrega (str. 376) (praÊena poviπenom temperaturom). Nazovite lekara. • kamen u bubregu ili mokraÊnoj beπici (str. 377) (bol moæe poËeti u leima). Nazovite lekara. • herpes zoster (str. 335) (bol na jednoj strani). Nazovite lekara. • bolest æuËne kese (str. 357). Nazovite lekara. • apendicitis (str. 547). Nazovite lekara. • Ëir æeluca ili dvanaestopalaËnog creva (str. 353). Idite lekaru. • cistitis (str. 378). Idite lekaru. • nadimanje (prolazi za sat vremena). SamopomoÊ (videti Nadimanje i gasovi, str. 361). • moæda ne nastaje u trbuhu veÊ u grudnom koπu (videti Prema mestu, desno).

Kila

Visoko u trbuhu

Nisko u trbuhu

Moæda je u pitanju: • ispod desnog rebranog luka ∑ holecistitis (str. 358), kamenje u æuËnoj kesi (str. 357). Promenite ishranu; Idite lekaru. • iza grudne kosti ∑ goruπica, hijatus hernija (str. 350). Promenite ishranu; Idite lekaru. • u srediπtu, izmeu rebara ∑ Ëir æeluca (str. 353), rak æeluca (str. 354). Idite lekaru specijalisti. • loπe varenje. SamopomoÊ (videti Loπe varenje, str. 352); ako se javlja prvi put, idite lekaru πto skorije. • duæ rebara, s jedne strane ∑ herpes zoster (str. 335). Nazovite lekara.

Moæda je u pitanju: • pogorπava se nakon mokrenja ∑ cistitis (str. 378). Pijte sok od brusnice; idite lekaru. • izostala menstruacija ∑ vanmateriËna trudnoÊa, spontani abortus. Nazovite lekara. • vaginalni sekret neprijatnog mirisa ∑ zapaljenska bolest male karlice (engl. PID; str. 251), salpingitis (upala jajovoda). Nazovite lekara. • prati menstrualni ciklus ∑ dismenoreja (st. 247). Uzmite analgetike; posavetujte se s lekarom. • otok na preponama ∑ kila (str. 371). Idite lekaru.

Na levoj ili desnoj strani trbuha PraÊen prolivom, krvavom stolicom, zatvorom

Moæda je u pitanju: • pleuritis (str. 393). Nazovite lekara.

Moæda je u pitanju: • sindrom iritabilnog kolona (str. 362). Promenite ishranu; idite lekaru. • divertikulitis (str. 364). Promenite ishranu; idite lekaru. • ulcerozni kolitis (str. 367). Idite lekaru specijalisti. • Kronova bolest (str. 366). Idite lekaru specijalisti. • rak debelog creva (str. 368). Idite lekaru specijalisti.

©iri se u vrat, rame, niz ruku do lakta Moæda je u pitanju: • angina pektoris (str. 224). Nazovite lekara. • infarkt (str. 230). Nazovite lekara.

Moæda je u pitanju: • gubitak apetita, osetljivost na dodir ∑ apendicitis (str. 547). Hitan sluËaj ∑ idite na hitan prijem. • sredina meseca: ovulacija. Uzimajte analgetike.

Zahvata lea: Moæda je u pitanju: • dolazi iz lea ∑ infekcija bubrega (str. 376), kamen u bubregu. Nazovite lekara. • prolazi kroz lea ∑ Ëir u æelucu ili dvanaestopalaËnom crevu. . Idite lekaru. • ide nagore do desnog ramena ∑ bolest æuËne kese. . Idite lekaru.

zdravlje • Alergije i imuni sistem • Infekcije • Varenje • Bubrezi i mokraÊna beπika • Grudni koπ i disajni putevi • Mozak i nervni sistem • Kosti, zglobovi i miπiÊi • Koæa, kosa i nokti • OËi i vid • Uπi, nos i grlo • Zubi i desni Hormoni Uz to Specijalan deo o poremeÊajima zdravlja kod dece ANATOMIJA

Koæa je najveÊi organ u telu. Kada postane

445

koæi, kosi i noktima

• Kada je oπteÊeno viπe od polovine koæe, kao posle teπkih Koæa je najveÊi organ u telu i prva linija odbrane opekotina, organizam gubi sposobnost odræavanja temperaod povrede i infekcija. Kosa i nokti koji rastu iz ture konstantnom i moæemo postati opasno pregrejani. koæe, obezbeuju telu dodatnu zaπtitu. spoljaπnji izgled presek nokta • Kada izgubi veÊinu svog omotaËa organizam ne moæe da Koæa se sastoji od dva sloja tkiva: spoljaπnjeg slobodna saËuva vitalne sastojke, oni iscure. Primer je kada se posle opeslobodna ivica epidermisa, koji je priliËno tanak, i debljeg leæiπte nokta ivica da se ishrani mozak. kotina proteini toliko brzo gube da to moæe ugroziti æivot. ploËa unutraπnjeg dermisa. Gornji sloj, epidermis, nokta 230 230 Glavna poruka u ovom veku za zaπtitu koæe je da se lunula uglavnom Ëine mrtve Êelije, dok je dermis ploËa nokta Koæa je prva odbrana organizma, njegov zaπtitni omotaË (polumesec) klonimo sunca. Svakog dana, da, baπ svakog dana koæa izgraen od jakog, elastiËnog tkiva i sadræi kutikula kutikula koji spreËava πtetne materije da prodru u njega, a korisne namaæite izloæene delove tela kremom sa zaπtitnim (koæica) krvne sudove, ælezde i nervne zavrπetke. SMRT DELA SR»ANOG MI©IΔA, KOJAsvetlosti NASTUPA POSLE PRESTANKA NJEGOVOG SNABDEVANJA NEPRAVILNA BRZINA OTKUCAJA SRCA I/ILI NEPRAVILNI OTKUCAJI SRCA ZOVU SE ARTIMIJA. da izau. matriks faktorom. Izlaganje sunËevoj izaziva rak koæe, matriks Kosa, koja se sastoji uglavnom od proteina nokta (koren) Izmeu ostalih vaænih poslova koje obavlja, odræava i KRVLJU, NAZIVA SE SR»ANI INFARKT, ALI JE POZNAT NAJOPASNIJA ∑ TREPERENJE KOMORA ∑ OBI»NOkost JE KRAJNJI REZULTAT INFARKTA. a sunËeva svetlost po hladnom zimskom danu, na primerI KAO INFARKT MIOKARDA. keratina, raste iz folikula koæe. Nokti se takoe naπu telesnu temperaturu konstantnom: Ëuva toplotu kada u Engleskoj, joπ uvek se raËuna kao deo vaπe UKUPNE sastoje uglavnom od keratina i rastu iz Infarkt je krajnji rezultat arterioskleroze u muËninu i, ponekad, povraÊanje, n Odreeni lekovi koji se dugotrajno uzimaju se ohladimo i oslobaa kalorije kada nam je pretoplo. ÆIVOTNE DOZE. Ova•ukupna doza izaziva rak. Svoju predela ispodi zato kutikule nokta. Meutim, brzina rada srca van uobiËajenog koronarnim arterijama koje srËani miπiÊ mogu smanjitimatriksa, rizik od drugog infarkta ponekad praÊenu strahom ©TA SE MOÆE U»INITI? n Kardioverzijom (defibrilacijom) ∑ • uznemirenost, Ove dve glavne funkcije mogu biti ozbiljno poremeÊene, ukupnu æivotnu dozu Êete brzo prikupiti ako æivite u opsega nije uvek razlog za brigu. Na primer, snabdevaju krvlju, a moæe mu prethoditi vam mogu biti prepisani beta-blokator i/ili od smrti, uspostavljanjem pravilnog srËanog ritma tako n Elektrokardiografija (EKG). Sam nokat je mrtvo tkivo sastavljeno od keratina, sa straπnim posledicama. Australiji ili sporo ako æivite u Velikoj Britaniji. U Austraistograda proteina od kojegsese Noktitokom 24 sata da bi se pratile svaËija brzina srca poveÊava prisastoji i kosa. angina pektoris (bol u grudima). Infarkt je aspirin. πto se, pod totalnom anestezijom, u srce puπta n EKG • nemir. pokrivaju i πtite osetljive krajeve prstiju. joπu ste priliËno156 mladi kada vaπa koæa upije svoju uzbuenju ili veæbanju. jedan od glavnih uzrokaliji, smrti razvijenim elektriËna struja. aritmije. n Takoe vam mogu savetovati da preete na Uzrok za veÊu zabrinutost su brzi nepravilni zemljama. manje masnu ishranu i da uzimate lekove za DA LI IMA KOMPLIKACIJA? n Holter ∑ ureaj koji se nosi 24 sata i beleæi n SrËanim pejsmejkerom. ukupnu æivotnu dozu sunËeve svetlosti. Kada se to desi, otkucaji srca, iako se kod mnogih ljudi javlja sniæavanje lipida kako bi se snizio nivo holestepovremene aritmije. n U prvihKako nekoliko opasnosti postajete osetljivi na rak koæe. se minuta, ozonskiglavne omotaË povremena nepravilnost i ona je beznaËajna. rola u krvi. Ovi lekovi su korisni posle infarkta su akutna srËana slabost i srËani zastoj. KOJI SU UZROCI? smanjuje, svoju ukupnu æivotnu dozu dobijate sve ranije Aritmije gornjih srËanih πupljina, pretkomora, Ëak i ako vaπ nivo holesterola nije poviπen. Infarkt je obiËno rezultat koronarne bolesti, n U prvih nekoliko sati i dana posle infarkta, KAKO SE LE»I? Videti takoe i ranije. Stoga bi parola bila:rizici πtitisusepojava od sunca u svakom nisu ni pribliæno toliko ozbiljne kao nepravilkoja potiËe od arterioskleroze. glavni nepravilnih otkucaja n Ako je koronarna arterija neprohodna, n Antiaritmicima kao πto su digoksin, beta• Koronarna bolest str. 225 trenutku, poËevπi od roenja. nosti otkucaja komora, donjih srËanih πupljina. srca (aritmija). moæda Êe vamKoæa biti potreba operacija blokatori, blokatori kalcijumovih kanala, je najveÊi organnjenog u telu. Ona ima • EKG str. 224 Infarkt str. 230

delovi nokta

vruÊa i ruæiËasta, povuËe pola naπe krvi, zbog Ëega moæemo oseÊati nesvesticu i neprijatnost kada nam je vruÊe - nije ostalo dovoljno krvi

Infarkt (infarkt miokarda)

USREDSREDITI SE na estetsku hirurgiju graa koæe i kose

Postoje dve vrste aritmija: tahikardije, pri premoπÊenja (engl. bypass). amjodaron, flekainid i propafenon. n U nedeljama i mesecima posle infarkta, dva sloja, spoljaπnji epidemris i deblji kojima srce radi prebrzo i bradikardije, kad srËana funkcija pumpanja moæe biti preslaba pa dermis, koji leæi ispod njega. vlas dlake njim od poËetka. vam se hirurg ne srce Ukoliko radi presporo. se javlja hroniËna srËana slabost. Njeni sloj bazalnih Êelija je verovatnoÊe da arteriola svidi pri prvoj poseti, mala simptomi su malaksalost, nedostatak vazduha i UPOZORENJE LE»ENJE Êe vam se svideti kasnije. oteËeni skoËni zglobovi. Manje uobiËajene KOJI SU UZROCI? venula papile komplikacije obuhvataju oπteÊenje jednog od n Ukolikovaπ imate anginuAli, pektoris a ne VeÊina aritmija izazvana je oboljenjem srca ili Ako æelite, dobar hirurg moæe promeniti izgled. pazite. gornjilekove sloj koji ili bol srËanih zalistaka ili perikarditis, upalu njegovih krvnih sudova. NajËeπÊe je u osnovi reagujete na uobiËajene UKLANJANJE ZNAKOVA STAROSTI Za takvu operaciju morate biti jako ili biste mogli da se peruta perikardijuma, opne koja prekriva povrπinu aritmija bolest.koji U manje Ëeste trajemotivisani duæe od 15 minuta, moæda imate Estetski hirurzi kaæu dakoronarna tipiËni pacijenti SrËani pejsmejker stimuliπe srce da odræava srca,budete a i jedno i nezadovoljni drugo mogu takoerezultatima. dovesti do uzrokelica spadaju razliËita oboljenja infarkt pa hitno morate u bolnicu. dolaze na zatezanje nisu taπte, bogate æene srËanih pravilan ritam. Neki pejsmejkeri rade srËane slabosti. zalistaka upala srËanog miπiÊa. Uzroci n Otprilike 1 od 5 osoba nema bol u koje nemaju niπta bolje ida urade sa svojim neprekidno, drugi πalju impulseepidermis samo kada aritmije koji ne nastaju u samom srcu, jesu grudima pri infarktu. Meutim, mogu MoraÊete da podnesete priliËno mnogo traæite. Evo nekih saveta koji Êe vam pomoÊi da novcem, veÊ energiËne, aktivne osobe koje su se otkucaji srca previπe uspore. pojaËana funkcija πtitne ælezde i nedostatak postojati drugi simptomi kao πto su KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE? Majsnerov neprijatnosti i moæda Êete biti depresivni dok ga naete. manje zainteresovane za skrivanje svojih godina zavrπetak kalijuma. Neki lekovi, kao πto su bronhodilanedostatak vazduha, nesvestica, Elektrokardiogram (EKG) pokazuje znake efekti ne postanu vidljivi. Vaæno je da se razumnu preporuku od lekara ili • Potraæite a viπe za to datatori izgledaju onolikomogu mladoizazvati koliko aritmije, se Pejsmejker se ubacuje neposredno ispod i digitalis, a znojenje i bledilo koæe. Ovaj obrazac infarkta. Da bi se dijagnoza potvrdila, uzimaju operiπete iz pravih razloga, a ne zato πto vas dobrog prijatelja. oseÊaju. Ove pacijenkinje misle da lice sa oËitim koæe i priπije uz zid grudnog koπa, obiËno mogu i kofein i duvan. simptoma poznat je kao tihi srËani udar se uzorci jer krvismo i merinauËili se nivo da posebnih To je od presudne vaænosti, teπke enzima miπiÊ podizaË partner prisiljava na to. se, kao obiËno, • Nemojtedlake pod lokalnom anestezijom. Dve æice iz znakovima starosti naruπava samopouzdanje i ili tihi infarkt.povesti za prelaze koji umogu krvprigovara iz oπteÊenog srËanog miπiÊa. opekotine od sunca u koji detinjstvu oπtetiti naπ pejsmejkera provuku se kroz veliku venu Ukoliko imate ozbiljne psihiËke probleme, reklamom u novinama ili Ëasopisima. Ëak moæe izazvati paniku. pitanje koje KOJI SU TipiËno SIMPTOMI? imunoloπki sistem tako daestetska stiËete poveÊanu sklonost raku iznad srca (gornja πuplja vena). Jedna æica se • Pouzdan hirurg Êe vas posavetovati koja KAKO SEhirurgija LE»I? ih neÊe popraviti. Ako se Simptomi se neda razvijaju bi takva pacijentkinja trebalo postavi uvek, sebi ali ako se jave, Ukoliko posle infarkta promenite naËin æivota, koæe. Nikada nisam razumela zaπto se ljudi svaku cenu uvodi u desnu pretkomoru, a druga u desnu vaπa svrha veza ili brak raspada, hirurgija operacija Êe dati najbolje rezultate. Budite obiËno nagli i obuhvataju: n Prva terapije je dapo se estetska ublaæi bol i moæete se brzo oporaviti i smanjiÊe se rizik od glasi „Zaπto bih i daljesuizgledala ovako kada se komoru. staraju da pocrne. Sunce izaziva starenje koæeSmiπiÊa kao niπta drugog infarkta. je izbeÊi fiziËku neaktivnost straha obnovi snabdevanje srËanog krvlju ako Vaæno palpitacije (oseÊaj kada srce nepravilno neÊe izleËiti tu situaciju. druge strane, nepoverljivi prema hirurgu koji zbog se slaæe da dermis • mene svaki drugi deo oseÊa mlado?“ od drugog infarkta. U mnogim bolnicama bi seizgleda oπteÊenje svelo na najmanju meru i kuca), drugo. Te posledice sekako nezbog mogu poniπtiti. doæivljavate ozbiljan psihiËki obavi upravo onu operaciju koju ste vi traæili, i slobodni Mnoge æene u Ëetrdesetim i pedestim Broj gojaznih osoba u Velikoj Britaniji stalno uznemireno dapejsmejkeri bi nastavilaimaju obrazovanje Êe, Najsavremeniji baterije ili koje n Prestanite da puπite. To najviπe utiËe na nervni zavrπeci organizuju programe rehabilitacije spreËile dalje To moæete sesledi najbolje vrtoglavicu, koja ponekad dovodi do • Koæa ima mrtve dodatke: kosu ikomplikacije. nokte.hirurgije Iz toga da stres, od estetske imati ne daje profesionalno miπljenje osrËanih tome πta godinama nisu spremne da prihvate kako stare. se poveÊava, a kako su Ëasopisi puni visokih, ukoliko napusti πkolu, menjati posao za prevenciju novog infarkta. traju 8∑10 godina i njihov rad nejedan ometaju bolesnika otpuπtanja iz bolnice. postiæe ukolikouticati se bolesnik primi u sve gubitka svesti, dugoroËnih koristi koje Êe delovati vam je posle zapravo potrebno. na njihov osnovni kvalitet moæete dokhitno rastu u na One misle da bi starenje bilo lakπe podneti ako n Hranite se zdravo i pokuπajte da odræavate mrπavih manekenki, mnoge æene dolaze u drugim. U nekom trenutku problem dolazi do radari i mikrotalasi. jedinicu intenzivne nege.UDobiÊete vazduha, • nedostatak æivota. danaπnjeinjekciju vreme, dobar hirurg neÊe garantovati • Nijedan teæinu unutar idealnog opsega za svoju visinu i folikulu dlake odnosno u aspekte leæiπtuvaπeg nokta, i to otprilike πest dobar KAKVA bi mogle da izbegnu da izgledaju staro u tom iskuπenje da postanu tako savrπeno vitke. kritiËne taËke: pacijentkinja moæe potraæiti snaænog sredstva za umirenje bolova, kao πto JE PROGNOZA? bol u grudima ili vratu nalik na anginu • grau. razlog za takvu operaciju moæe biti to πto vaπe stoprocentan uspeh. Trebalo bi da odvoji procesu. Pored toga, Ëesto smatraju da je meseci pre nego πto njihovo stanje vidljivo Nezadovoljne dijetama, moæete doÊi u psihoterapiju, primer, zbog problema je morfijum, da postane bi se ublaæio bol. golim pektoris. Ako niste imali infarkt, ako je leËenje brzo Ovaj rendgenskina snimak otpozadi pokazuje sa n Ako pijete alkoholna piÊa, unosite samo telo izgleda starije od onoga kako se oseÊate. vreme da bi vam podrobno objasnio πta se nepravedno da MoguÊe se na njima vide znaci su starenja okom,datako procena. iskuπenje da odete hirurgu koji Êe vam samopouzdanjem, odluËnoπÊu komplikacije πlog i srËana primenjeno i nema komplikacija, prognoza je n Da bi se oπteÊenje srca u DrugaËije prvih πest sati srËani pejsmejker postavljen u zidui nesposobnoπÊu grudnog umerene koliËine. Ne bi trebalo pijete da viπeje to retrospektivna Nije potrebno danatraæite joπ neko opravdanje. radiPosle tokom operacije i rizik πta seod moæe postiÊi i kada tek poËinju da oseÊaju intelektualno slabost. dobra. dve nedelje, drugog posle infarkta svelo najmanju meru, moæda obezbediti ravan stomak i vitke butine. da uæiva u seksu. Moæe joj biti nemoguÊe da se koπa, neposredno ispod desnog ramena. reËeno, da bi vaπa kosa i nokti bili zdravi kad odete na od 1∑2 male Ëaπe vina ili piva na dan. kako znaËajno bi vam dao procenu πansejeza bogatstvo i emotivnu zrelost. Shodno tome, infarkta se realnu smanjuje. Prognoza vam dati ii lek za rastvaranje krvnog n Zajedno s lekarom, sastavite Liposukcija moæe zvuËati kao manja opusti s ljudima zbog toga πto je svesna da ne letnji program odmor, napraviteÊeplanove preduzmite akciju za uspehom. Budite skeptiËni IZABRATI HIRURGA postepenog poveÊanja intenziteta veæbanja potkoæno bolja ako prestanete da puπite,prema manjehirurgu pijete, koji ugruπka koji blokira koronarnu arteriju. kada se tanke linije, bore i podoËnjaci pojave intervencija, ali ona nosi odreene rizike. izgleda atraktivno. Veoma Ëesto nije reË o BoæiÊ (uglavnom vodeÊi raËuna o ishrani). masno tkivo tako da postanete sposobni da veæbate nije realan. Prvi korak je naÊi dobrog estetskog redovno veæbate i zdravo se hranite. n Umesto toga, moæda Êe vam odmahhirurga uraditis na njihovim licima, one odluËe da se snaænoj æelji da se prolepπa deo lica koji nam Zapaljenje πtokojim je ekcem (dermatitis) je umerenom jaËinom, na primer da redovnokoæe, kao koronarnu bi pratilac se otvorila seangioplastiku dobro slaæete. da Nemojte se plaπiti da ga • Poverite sebe hirurgu samo ako se slaæete s suprotstave. ©ta je liposukcija? se ne svia, veÊ o stalnom oseÊanju depresije plivate pola sata ili viπe bez prekida.genetski programirane atopije, reakcije zapuπena arterija. Akona se stres dotok (opisana krvi do oπteÊeÆena koje je iπlabulbus na operaciju zatezanja licaælezda ne znojnaspoznajom ælezda folikul lojna Liposukcija je naËin uklanjanja masnog tkiva s izazvane da ne izgledamo dobro. n Potrudite se da nauËite kako da se na str. 312). nog srËanog miπiÊa moæe obnoviti za πest sati, dlake dlake æeli da njeni prijatelji i roaci zinu od opustite uz veæbe opuπtanja. Nije nerazumno oËekivati da se mnoga od ovih delova tela ∑ kukova, bedara, zadnjice, brade i veÊa je verovatnoÊa potpunog oporavka. OSEΔAJ DA VA©E SRCE LUPA VELIKOM BRZINOM ILI OSEΔAJ TREPERENJA U VA©IM GRUDIMA iznenaenja kada je vide prvi put posle muπkih dojki. To nije lek za gojaznost, veÊ oseÊanja znaËajno smanje, ako ne i da nestanu, n Kada se oporavite od infarkta, utvruje se Posle perioda oporavka, moæete se posteILI DA VAM UDARA U GLAVI, SVEestetskom SU OPISI PALPITACIJA. intervencije. Viπe bi volela prirodan izgled, naËin da se uklone naslage masnog tkiva koje kada se deformitet ispravi stanje vaπih koronarnih arterija i srËanog peno vratiti normalnoj svakodnevnoj rutini. skoro neodredivo poboljπanje svoga izgleda. ne reaguju na dijetu i veæbanje. hirurgijom. miπiÊa. Pregledi kao πto su test optereÊenja i n Verovatno Êete moÊi da se vratite na posao Zbog toga, potpuno glatka nijeukazivati æeljeni na neπto Before a face-lift Ista oseÊanja, naravno, mogu nastati biti neprijatne, ali su retko kad opasne, iako se smire, a to je vaæna razlika. Kokain i zbog ehokardiografija obavljaju se da bi se lakπe Palpitacije nekoæa moraju za πest nedelja ili ranije ako na poslu sedite. Zatezanje lica (face-lift) ∑ uklanjaju se jaËe bore ishod. Ako je ozbiljno. koæa prezategnuta, a predeo oko Moæda bi trebalo da razmislite o tome da u izazvati vrtoglavicu i Ëak gubitak svesti. alkohol su sve tako ËeπÊi beznaËajnog uzroci palpitacija. odredilo dalje leËenje. Osobe koje su uznemirene i napete nedostatka da ga je malo ko mogu Kako se izvodi liposukcija? i zateæe opuπtena koæa. poËetku radite skraÊeno. oËiju ima laæan istoËnjaËki izgled, lice∑Êes njihovim izgubiti srcem je nepravilni otkucaji zovu se treperenje; Palpitacije kod osobe od 60 godina Ëesto imaju palpitacije n Ukoliko je srËana funkcija pumpanja Videti takoe drugi svestan. »ak i ustarije tim sluËajevima, estetska Brzi nije neæan zahvat. Najpre se u • Liposukcija n Pokuπajte da izbegavate stresne situacije. Blefaroplastika uklanja seACE opuπtena koæa zbog iako u pretkomorama odmah opasni, mogu biti simptom oboljenja srca i uvek bi ih sve redu. Najbolja Ponekadreklama moæete za osetiti da vam srce oslabljena, moæda Êe vam∑ prepisati mnogo od izraæajnosti. • Angina pektoris str. 224 hirurgija moæe doneti dramatiËno psihiËko predeo vaπeg tela sanisu masnim naslagama n Trebalo bi da moæete da vozite automobil kojei/ili oËi diuretik. deluju nateËeno, podiæu se spuπteni kapci ili su hladan i moraju se brzo ispitati i leËiti.i trebalo prijaviti∑lekaru lupahirurga posle obilnog obroka, posle napora usled inhibitore str. 231 • Aritmije dobrog estetskog je pacijent koji izgleda poboljπanje iako jezbog uvekispitivanja moguÊe dai Êe oseÊaj neprijatni ubrizgava rastvor soli, koji sadræi za Ëetiri nedelje. Treperenje pretkomora najËeπÊi je uzrok leËenja. brzog trËanja ili kada n Ako menja analizeoblik pokaæu da imate trajan obrva. • Srce i arterioskleroza str. 222 prirodno mlado za svoje godine, ne legnete onaj Ëijada spavate. Ove samog pacijenta kako mu je izgled promenjen adrenalin, lokalni anestetik i hemijsko n Seksualnim odnosima se moæete vratiti za povremenih palpitacija. Palpitacije koje potiËu iz pretkomora, palpitacije se veoma brzo smire. One koje su poremeÊaj srËanog ritma, moæda Êe biti • Koronarna bolest str. 225 glatka koæa deluje veπtaËki. PoveÊanje obraza ili brade ∑ umeÊu se oblikovani otprilike Ëetiri nedelje posle infarkta. nabolje nestati ako ne primeti nikakvu promejedinjenje koje razlaæe Êelije masnog tkiva. gornjih srËanih πupljina, i ponavljaju se mogu posledica pojaËane funkcije πtitne ælezde retko potrebno da vam se u grudni koπ ugradi • EKG str. 224 implanti da bi se promenio oblik brade ili jagodica. nu u reakciji ljudi na njegov izgled. Unutraπnje • Zatim se velikom πupljom iglom, obiËno pejsmejker. POBOLJ©ANJE CRTA LICA osobine koje neke ljude Ëine privlaËnim neπto preËnika 3 mm, priËvrπÊenom za snaænu Otoplastika ∑ povlaËe se unazad isturene uπi. U nekim sluËajevima, odluka da se podvrgne su πto hirurg ne moæe pruæiti i one nisu maπinu za usisavanje, ubada u nekoliko malih Smanjenje podbratka ∑ uklanja se opuπteno estetskoj hirurgiji nema nikakve veze sa obavezno povezane s lepim crtama lica. rezova na koæi. Igla se uvodi u masne jastuËiÊe masno tkivo i labava koæa ispod brade. starenjem. Ponekad uoËljiva neobiËnost na licu, i pomera se ukrug priliËno snaæno. Masno After a face-lift Smanjenje brade ∑ uklanja se kost i hrskavica da kao πto su dugaËak ili loptast nos, moæe veÊ u tkivo je priliËno Ëvrsto i treba ga natapati da bi LIPOSUKCIJA bi se promenio oblik brade. adolescenciji ostaviti duboke psihiËke efekte. se usisalo kroz drenaænu cev. Rastvor soli Liposukcija je jedna od tri najpopularnije PoveÊanje usana ∑ menja se oblik usana; implanTinejdæerka moæe smatrati da je greπka i dalje pomaæe da se masno tkivo natopi i da omekπa. estetske operacije, uz poveÊanje dojki i uklatiraju se Êelije masnog tkiva da bi postale punije. vidljiva, kako god namestila kosu ili se njanje kesica ispod oËiju. Meutim, liposukciju • Opasno je ukloniti previπe masnog tkiva. naπminkala. Takva osoba, Ëak i kad je dobra Rinoplastika ∑ menja se oblik nosa, ravna se ili ne treba shvatiti olako. Trebalo bi da prouËite Sve telesne teËnosti su u ravnoteæi i organizam uËenica moæe se oseÊati nepodesno i previπe ispravlja. posledice pre nego πto se odluËite za nju. na gubitak masti reaguje kao na gubitak krvi;

„Svakog dana, da,kojibaπ Malo je onih zaæale πto su se podvrgli estetskoj hirurgiji, namaæite iako mnogi zaæale zato πto nisu to uradili. svakog dana

Simptomi infarkta obiËno nastaju iznenada i obuhvataju: • teæak, jak, slamajuÊi bol sliËan bolu od angine pektoris, ali gori; iz sredine grudi se πiri u vrat i zube i u ruke, posebno u levu ruku, koncentriπuÊi se ponekad u laktu, • bledu, hladnu i vlaænu koæu, • nedostatak vazduha,

izloæene delove tela

kremom sa zaπtitnim faktorom.“

©ta mogu da uËinim?

!

USREDSREDITI SE NA 157

SrËani pejsmejker

Palpitacije

Operacije lica

231

æivotna doba estetska hirurgija

KOJI SU SIMPTOMI?

Aritmije

PREGLED pregled srce, krv i cirkulacija

pregled koæa, kosa i nokti

U VA©OJ

Mirjamin pregled

æivotna doba estetska hirurgija



Usredsrediti se na Na stranama Usredsrediti se na dato je liËno glediπte dr Stopard o posebno znaËajnoj temi na osnovu koga je dublje razumete.

VanmateriËna trudnoÊa, zapaljenska bolest male karlice, salpingitis, dismenoreja, ovulacija

Apendicitis

Kod odrasle osobe

Osteoporoza. Odmah idite lekaru.

U ovom delu je obraeno preko 280 najËeπÊih zdravstvenih problema, sa jakim naglaskom na njihovoj prevenciji i leËenju. Oni su grupisani po sistemima organa i objaπnjeni su razumljivim, nemedicinskim jezikom. Delovi ukljuËuju • Srce, krv i cirkulacija • Seksualnost i plodnost • Opasnosti po mentalno

pregled srce, krv i cirkulacija



Pregled Svaki odeljak objaπnjava odreeni zdravstveni poremeÊaj, kako i zaπto se javlja, kako bi vas lekar mogao leËiti i πta moæete uËiniti da biste pomogli sebi.

pregled koæa, kosa i nokti



Esej i anatomija Na ovim stranama dato je liËno glediπte dr Stopard o svakoj medicinskoj oblasti, i uz to vodiË kroz osnovnu anatomiju organskog sistema kojim se poglavlje bavi.

Loπe varenje, Ëir æeluca, rak æeluca

Herpes zoster

Kod veoma starog muπkarca

ESEJ 444

Goruπica, hijatus hernija

Holecistitis, kamenje u æuËnoj kesi

Bol pri disanju/kaπljanju

Kod mlade osobe

Pregled

Tinejdæerske akne 446 Psorijaza 448 Fotosenzitivnost 449 Purpura 449 Promrzline 449 Koæne infekcije 450 »ir 450 Kandidijaza 450 Impetigo 451 Atletsko stopalo 451 Bradavice i kurje oËi 452 Koæne infestacije 452 ©uga 452 Vaπi 453 PoremeÊaji pigmentacije 454 Vitiligo 454 Kloazma 454 Rak koæe 454 Maligni melanom 455

Moæda je u pitanju: • apendicitis (str. 547) (gubitak apetita i poviπena temperatura). Hitan sluËaj ∑ odvedite dete na hitan prijem. • stomaËna migrena (str. 408) (da li je ima u porodici?). Nazovite lekara. • nadimanje (prolazi za sat vremena). SamopomoÊ (videti Nadimanje i gasovi, str. 390).

SpecifiËne karakteristike

U predelu lopatice

443

Projektovan bol iz æuËne kese

nisko i na levoj ili desnoj strani trbuha

IstegnuÊe lea, iπËaπenje prπljena, osteoartritis

Moæda je u pitanju: • osteoartritis vratne kiËme ∑ vratna spondiloza (str. 432) ili spondilitis (str. 430). Idite lekaru. • projektovan bol (bol koji nastaje negde drugde) iz æuËne kese (st. 357). Odmah idite lekaru na holecistografiju (rendgenski pregled æuËne kese). • napeti vratni miπiÊi. SamopomoÊ (videti Opuπtanje, st. 292).

Moæda je u pitanju: invaginacija (str. 546). Hitno stanje ∑ odvedite dete na hitan prijem.

Kod deteta

Fibromijalgija, fibromiozitis

Iπijas

Prema mestu pojavljivanja

Kod malog deteta visoko u trbuhu

Spondiloza, spondilitis, napetost u vratnim miπiÊima

samopomoÊ vodiË kroz simptome

BOL U TRBUHU

Prema starosti

lopatice i rebra

Tabele ukljuËuju • Malaksalost • Vrtoglavica • Poviπena telesna temperatura • Glavobolja • Gubitak telesne teæine • Zamagljen vid • Bol u uvu • Bol u grudima • Bol u leima • Bol u zglobovima • Bol u trbuhu • Gubitak apetita • Proliv • Zatvor • Osip • Svrab • Bol u dojkama • »voriÊ u skrotumu

BOL U LE–IMA

Prema mestuback pojavljivanja: prikaz otpozadi By location: view vrat i ramena

Iz ovih smernica bolje razumevate najËeπÊe simptome koji se mogu javiti kod vas ili kod nekoga u vaπoj porodici i upuÊuju vas na pravu informaciju.

Koæa, kosa i nokti

211

210

samopomoÊ vodiË kroz simptome

kako koristiti ovu knjigu

VODI» KROZ SIMPTOME ZA SAMOPOMOΔ

A wide range of cosmetic operations is now available to improve features such as brows, eyelids, chin and lips, and to reduce fat on buttocks and stomach.

ako se previπe ukloni, paπÊete u hirurπki πok, s veoma niskim krvnim pritiskom. Oporavak Posle operacije mogu se javiti priliËna neugodnost i ukoËenost, a πto je igla koja se koristi πira, to je bol gori i duæe traje. Moæete oËekivati da se vratite normalnim aktivnostima za dva do tri dana posle malih liposukcija, ali tek za dve ili tri nedelje posle velikog uklanjanja masnog tkiva. Ova operacija moæe izazvati ozbiljne modrice. Da bi se to svelo na najmanju meru, dve do tri nedelje posle operacije moraju se nositi specijalni elastiËni steznici da bi se koæa skupila i da bi se pritisnulo operisano mesto i tako spreËilo nakupljanje teËnosti. Neæeljeni efekti Rezultati liposukcije su razliËiti. Ovaj zahvat ima najviπe efekta kod æena mlaih od 40 godina, Ëija je koæa elastiËna i relativno lako se vraÊa u prvobitni oblik. Starijim æenama mogu zaostati ruæne vreÊice i nabori. Ako se s jednog mesta ukloni previπe masnog tkiva ili ako se ukloni neujednaËeno, rezultat su rupice i brazde. UobiËajene zamerke su rastegnuta koæa koja se ne vraÊa na svoju prethodnu veliËinu, gubitak oseÊaja u miπiÊima koji okruæuju operisan predeo i neravnomerno uklanjanje masnog tkiva, iza Ëega ostaju ËvoriÊi.




006-009_prelims_MD258_sml SER.qxd

7/14/09

11:27 AM

Page 9

9

516



Disleksija i teπkoÊe sa uËenjem

Zaostajanje u Ëitanju i disleksija

Stavljanje kapi

533

pregled deËje bolesti



Razvoj KljuËni aspekti ponaπanja i razvoja, koji mogu izazvati zabrinutost, kao πto su disleksija i dispraksija, zastoj u razvoju i hiperaktivnost sa nedostatkom paænje.

517

Saveti za davanje lekova

popilo celu dozu. Davanje leka starijoj deci  Pokaæite detetu da ste spremili njegovo Zatraæite pomoÊ od druge odrasle  Predloæite detetu da zatvori nos dok omiljeno piÊe kojim Êe sprati ukus leka; osobe ili starijeg brata ili sestre. mu dajete lek, kako bi se ublaæio ukus uradite ovo Ëak i ako mu normalno ne  Ako ste sami, omotajte Êebetom leka. dajete to piÊe.  Nemojte detetu zatvoriti nos na silu, bebine ruke da se ne bi opirala i Ëvrsto je 532 zatvor. Ako ne moæete naÊi nijedan za zube  Kada zbog neprijatnog mirisa ako obavi nuædu u  Pomozite deteturazlog da opere posleza enkoprezu postoji emotivni razlog, jer bi moglo da udahne lek. dræite. nevoljno vrπenjeuzimanja nuæde u gaÊice, gaÊice dok je u πkoli. Budite saoseÊajni i teËnoglekar leka,moæe da mu selekar sirupÊeneproceniti situaciju posle razgovora s  Lek joj stavljajte u usta malo po malo.  Pomeπajte teËni lek s drugom biti najbolja osoba koja Êe otkriti uzrok vama i vaπim detetom. Ako bude smatrao da pomozite mu, ono zapravo ne æeli da vrπi zalepi za zube.  Ako beba ispljune lek, neka druga sirupastom namirnicom, na primer s napetosti u porodici. je potrebno dalje savetovanje, moæe uputiti nuædu u gaÊice, stoga mu dajte rezervne i ZAKASNELI RAZVOJ GOVORA SE »ESTO JAVLJA PRE POREMEΔAJA VEZANIH ZA U»ENJE I »ITANJE.  Izmrvite tablete (nikada kapsule) osoba dræi bebina usta otvorena dok medom. vas i vaπe dete kod psihoterapeuta. poverite se nastavniku. POSTOJE NEKI PODACI DA TE©KOΔE SA U»ENJEM MOGU PO»ETI VEΔ SA DVE GODINE. izmeu dve kaπike i pomeπajte prah s  Nemojte dodavati teËni lek piÊu, jer Êe joj vi paæljivo ukapavate lek u zadnji KAKO SE LE»I?  Postarajte se da ishrana vaπeg deteta bude slatkim, s medom, bogata vlaknima i teËnoπÊu i da redovno  Ako vaπe deteneËim ima zatvor, lekar Êe mu dæemom ©TAili JA MOGU DA U»INIM? potonuti na dno Ëaπe ili se zalepiti za njene deo usta. Zatim joj neæno ali odluËno Radijalni puls Brahijalni puls Karotidni puls veæba. prepisati posebno namenjen javljaju  NIKADA nemojte kaænjavati dete ili sladoledom. strane i neÊete biti sigurni da li je dete blagi laksativ, zatvorite usta. TeπkoÊe sa uËenjem se veoma Ëesto Radijalni puls se nalazi na unutraπnjoj strani Brahijalni puls se nalazi na unutraπnjoj strani Karotidni puls se nalazi na vrhu vrata, bebama i deci, koji je bezopasan kada se zajedno s loπom koordinacijom, ponavljanjem pokazivati gaenje ako obavi nuædu u gaÊice; ruËnog zgloba u produæetku palca. Potraæite ga nadlaktice u udubljenju izmeu bicepsa i tricepsa odmah s desne ili leve strane duπnika. Puls kratkotrajno uzima. pokreta, loπim pamÊenjem i nesposobnoπÊu to Êe samo pogorπati stvari. kaæiprstom i srednjim prstom, a ne palcem koji ima (s prednje i zadnje strane ruke). Puls traæite traæite kaæiprstom i srednjim prstom, a ne da se prepoznaju oblici i da se crta.  Lekar vam moæe savetovati kako da  Obratite paænju na znake loπeg uspeha u sopstveni puls. kaæiprstom i srednjim prstom. pacem koji ima sopstveni puls. ubuduÊe spreËite zatvor. πkoli. Vaπe dete moæe postati meta ismevanja Zaostajanje u uËenju Ëitanja obiËno je javlja kod oba blizanca. Ponekad ©TA SE MOÆE U»INITI? deo πireg spektra teπkoÊa sa Ëitanjem postoje problemi lateralnosti, πto znaËi Mnoga deca prerastu svoje disleksiËne teπkoÊe Detetov puls merite kaæiprstom i srednjim taj broj sa Ëetiri, pa dobijate broj otkucaja u na primer, koji se nalazi na unutraπnjoj stranilevorukost nadlaktice. ili koriπÊenje obe ruke, ili bez specijalne pomoÊi, iako neka mogu imati ukljuËujuÊi, teπkoÊe sa prstom, a ne palacem, jer on ima sopstveni minutu. Ako je vaπe dete mlae od godinu male teπkoÊe s pisanjem celog æivota. Ipak, sricanjem, pisanjem i uËenjem jezika. sklonost ka Ëitanju zdesna nalevo ili puls. Otkucaje brojte 15 sekundi i pomnoæite dana, obiËno je lakπe pronaÊi brahijalni puls, potraæite pomoÊ struËnjaka. Nastavnik vaπeg Ovaj sloæeni poremeÊaj jezika, koji se obrtanju slova. deteta ili direktor πkole Êe vas povezati s Ëesto naziva disleksija, moæe se Disleksiju pogorπavaju mnogi faktori: psihologom ili defektologom koji ima iskustva definisati kao nivo Ëitanja dve ili viπe mlai roditelji, siromaπtvo i nezaposleu leËenju disleksiËne dece. Vaπe dete Êe godina ispod mentalnog uzrasta. nost, nedostatak pogodnog materijala moæda morati da ide na posebne Ëasove Srednje uvo, grlo, sinusi, nos i larinks mogu se smatrati SliËno tome, infekcija grla Êe se veoma brzo spustiti Zaostajanje u Ëitanju moæe biti samo za Ëitanje u detinjstvu, nedostatak nekoliko puta nedeljno, tokom nekoliko jedinstvenim i meusobno povezanim sistemom kod na pluÊa i male disajne puteve, (bronhiole) jer su za godina. varijacija normalnog. Meutim, dete razgovora, kuÊne trzavice, zlostavljanje, KADA ODVEDETE DETE LEKARU, ON MOÆE DA MU PREPI©E ODRE–ENI LEK. Za napredovanje i uspeh deteta nezamenljidece, jer su kanali i prolazi koji povezuju ove kompovirus koji napada, deËje grlo i pluÊa isti prostor. I πto je koje je mentalno sporo Ëesto najviπe seksualno zlostavljanje, æivot s jednim vo je da ga roditelji podræavaju i sa entuzijazkasni sa uËenjem Ëitanja u odnosu na roditeljem ili bilo koji drugi uzrok nente veoma kratki. S obzirom na to da na nekim dete mlae, to je πirenje bræe jer su razdaljine malene. mom vode na posebne Ëasove. Morate imati savladavanje ostalog πkolskog gradiva. nesigurnosti. ©kolski faktori su loπe Kako deca rastu, disajni putevi se produæuju i proπiruju i mestima jedan predeo od drugog razdvaja samo na umu sledeÊe: bez obzira na to kakvu karakteristike prate poduËavanje, nedostatak motivacije i lek kada je koje bolesno. Zapravo, smatram da je se mogli davati kaπikom, cevËicomUobiËajene ili Zatraæite πto viπe informacija o lekovima: mikroorganizmi viπe ne mogu da skaËu po gornjim disajnekoliko milimetara (na primer, grlo je povezano sa dopunsku nastavu pohaa, vaπe dete nije krivo zaostajanje kratkotraizostajanje iz πkole. Loπe poduËavano ovo jednajesu od situacija kada je podmiÊivanje dozerom. Kapaljke i dozeri su Ëesto podesniji sa Ëitanjem pitajte da li postoji moguÊnost da se pojave Kapi za uπi Kapi nos Kapi za oËi za to i nije naprosto samo nevaljalo ili za glupo. srednjimRecite uvom preko Eustahijeve tube, koja je kod beba nim putevima. Kod odraslih je πirenje infekcije ree, jer su opravdano. Stoga,besciljna nemojte oklevati da mu lek za bebe koje nisu nauËile da gutaju kaπike. zadræavanja neæeljeni efekti, da li bi trebalo izbegavati Recite detetu da legne na bok. zagrejane na detetu da legne na lea s glavom zabaËenom detetu da legne na lea. Donji kapak janiz period paænje, dete ili poduËavano uz kritikovanje, Molim vas,Kapi, recite svom detetu daRecite su mnoge uvo, nos i grlo anatomski odvojeni. Zbog ove jedinstvene izuzetno kratka), da bakterije i virusi deluju u date sa sladoledom ili drugom omiljenom Neki lekovi za stariju decu su u obliku tableta aktivnost, u srediπte dve obolelog okaproizlazi neæno povucite nadole i istisnite neku hranu ili preduzeti posebne mere opreza prekomerna teπkoÊe s konmoæe ubediti sebe da ne moæetemperaturu da Ëita tela, kapaljkom poznate iunesite uvaæene osobe,uva. koje suunazad. postigleKapaljkom u svaku nozdrvu ukapajte hranom. Veoma retko detei Êe se odupreti ili kapsula. tri Ogist kapi, zagrejane na temperaturu tela. ovom prostoru jednu ili kao dve kapi dok dete uzima lek i utvrdite da li lek treba deËje anatomije, logiËno je grupisati oboljenja gornjih da ujenjega. jedinstven. Stoga se infekcija mnogo, imale isti problem kao i ili ono. centrisanjem, impulsivnost, agresivnost pa prestaje da se trudi. Tada Êe ga fiziËki; tada zaista nema drugog naËina nego U veÊini sluËajeva, vaπe dete Êe saraivati, ali davati pre ili posle jela. Roden, jedan od najveÊih vajara svih vremena, nespretnost. Trebalo bi pregledati i nastavnici nazvati slabim ËitaËem, πto disajnih puteva zajedno, jer Êe poremeÊaj funkcionisanja grla moæe skoro trenutno proπiriti na srednje uvo i da primenite silu. moglo bi se dogoditi da odbije da uzme svoj VeÊina lekova za malu decu u obliku su opisan je kao „najgori ak u πkoli“. Njegov vidnu percepciju deteta. ono na kraju i postaje, tako da se jedne komponente skoro uvek imati posledice po drugu. izazvati infekciju srednjeg uva (otitis media). U celini, starijoj deci lekovi uglavnom ne lek. Veoma je vaæno da dete uzima prepisan zaslaenog sirupa da bi bili ukusniji i da bi otac je rekao: „Imam sina idiota“, a njegov U danaπnje vreme se disleksija olako njegova nesposobnost da Ëita pretvara ujak je izjavio: „On se ne moæe obrazovati“. pripisuje, ali dete nikada ne bi trebalo u proroËanstvo koje se samo ispunjava. smetaju previπe i Ëesto saminije da ih uzimajuovladao pisanjem, Rodenæele nikada potpuno da bude prozvano disleksiËnim ukoliko Disleksija mora da je povezana sa da im ih vialidajete. umesto Navela sam nekolito ga nije spreËilo da bude izvanredan u ko saveta tekst gore) koji vam dijagnoza nije postavljena uz struËno, zapadnim druπtvom, jer je deset puta (videti uokviren svojoj profesiji. mogu pomoÊi ako imate problema s detetom. psiholoπko savetovanje. Skoro uvek u ËeπÊa na Zapadu nego na Istoku, Na primer, tablete se mogu izmrviti i pomeπati porodici postoji isti problem ili barem uprkos Ëinjenici da se u Kini svakodneStavljanje kapi sa dæemom ili sladoledom. Kapsule ne bi PREHLADU IZAZIVA VIRUS KOJI U ORGANIZAM ULAZI KROZ NOSNE PROLAZE I GRLO teπkoÊe sa uËenjem. Disleksija je Ëetiri vno koristi 10.000 znakova od ukupnih  Zagrejte kapi za nos i uπi: nekoliko  Kapi ne bi trebalo davati detetu trebalo otvarati. puta ËeπÊa kod deËaka i skoro uvek se oko 50.000. I DOVODI minuta dræite ambalaæu u Ëiniji tople, duæe od tri dana bez savetovanjaDO sa ZAPALJENJA SLUZOKOÆA TIH PUTEVA. STAVLJANJE KAPI ne vruÊe, vode. Tako se dete neÊe lekarom - ako se koriste predugo, Infekcije uva, nosa ili oka se obiËno leËe krevecu stavite jastuk i tako joj podignete glavu. Odbrana za izazvati otprilikeiritaciju 10 danai zapaljenje DA previπe πokirati kada mu kapi uu u organizma mogu kojiLI BI TREBALO kapima. Kapi je uvek lakπe staviti bebi ili pobedi virus prehlade.  Dajte svom detetu da mnogo pije. DA ODEM LEKARU? nos ili uvo. su gori od oboljenja koje ste leËili. malom detetu ako leæi na ravnoj povrπini; Prehlada nije ozbiljna, ali poπto smanjuje Odmah idite lekaru ako mislite da se kod  Ispraznite joj jednu po jednu nozdrvu.  Pazite da kapaljka ne dodirne zatraæite neËiju pomoÊ kako biste lakπe umirili otpornost organizma, poznato je da se javljaju vaπeg deteta pojavila sekundarna infekcija.  Ako je moguÊe, ovlaæite vazduh u sobi svog detetov nos, uvo ili oko, inaËe Êete dete i Ëvrsto mu dræali glavu. Starije dete Êe komplikacije kao πto su bronhitis i upala Ako vaπa beba ima problema sa spavanjem ili deteta da mu se nadraæena sluzokoæa nosa ne bi preneti mikrobe u boËicu. Ako kapaljka verovatno bolje saraivati i samo mu treba KaπiËicom Kapaljkom Dozerom pluÊa. Prehladu kod bebe bi trebalo hranjenjem, posavetujte se s lekarom. osuπila. vaπe dete, temeljnoposmatrati je operiteozbiljnije, jer njeni manji reÊi da nagne glavu unazad ili na stranu dok DræeÊi bebu u poluleæeÊem poloæaju neæno povucite Dræite bebu u naruËju i stavite napunjenu AKO DETE Dræite»ESTO bebu u naruËju i stavite napunjen dozer u  Detetov nos i gornju usnu namaæite VR©I NUÆDU U GAΔICE ILI NA NEODGOVARAJUΔIM MESTIMA, NAKON ©TO dotakne JE mu stavljate kapi. pa tek onda vratite u boËicu.simptomi, kao πto je zapuπen nos, mogu njenu bradu nadole prstom i stavite kaπiËicu na kapaljku u ugao njenih usta. Polako i neæno ugao njenih usta. Iskosite ga polako i neæno da vazelinom, ako ga bole zbog stalnog praænjenja KAKO SE LE»I? NAU»ILO DA KORISTI TOALET, PATI OD ENKOPREZE. njenu donju usnu. Iskosite kaπiËicu i sipajte joj lek stisnite vrh kapaljke da biste istisnuli lek. Nemojte biste sipali lek. Nemojte dopustiti da lek ode dovesti do problema s hranjenjem. nosa.  Lekar Êe leËiti svaku sekundarnu infekciju. u usta. Nemojte dopustiti da lek direktno ode u dopustiti da lek ode direktno u bebino grlo, jer bi se direktno u bebino grlo, jer bi se mogla zagrcnuti.  Lekar moæe prepisati kapi za nos da bi se  Poprskajte odeÊu i posteljinu kapljicama njeno grlo, jer bi se mogla zagrcnuti. mogla zagrcnuti. I to moæe biti rezultat preteranog pritiska na ismevati dete. Ponekada deca od roenja pa olakπalo hranjenje. Dajte ih detetu prema kamfora pa Êe dete noÊu lakπe disati. Enkopreza, koja poËinje kod deteta koje je KOJI SU SIMPTOMI? bebu ili dete da redovno prazni creva u noπu. uputstvu, jer prekomerna upotreba moæe da ovladalo kontrolom nad crevima trebalo bi da nadalje vrπe nuædu u gaÊice. To moæe biti reak Kijanje.  VruÊ napitak od sveæe isceenog limunovog Enkopreza nije ozbiljan problem. Nikada ne oπteti sluzokoæu nosa. se smatra simptomom nekog problema, a ne cija na previπe sitniËavo ili previπe autoritativno soka i vode pred odlazak na spavanje, olakπaÊe  Curenje iz nosa ili zapuπen nos. krivite dete. Prvo pogledajte sebe. sporog razvoja. »esto se javlja posle nekog guπobolju i oËistiti nosne prolaze. odvikavanje od pelena, a tome se snaæno  Poviπena temperatura.  Lekar moæe detetu prepisati sredstvo za emotivnog poremeÊaja u detetovom æivotu, protivim. umirenje kaπlja ili za iskaπljavanje da bi se  Kaπalj. Kod deteta starog Ëetiri ili pet godina, Ëest ublaæio jak kaπalj. kao πto je roenje brata ili sestre, odvajanje od DA LI BI TREBALO  Bol u grlu. uzrok enkopreze je hroniËan zatvor. Zadræavaroditelja, selidba i gubitak kontakta s prijateljima  Bol u miπiÊima. DA ODEM LEKARU? nje stolice, odbijanje praænjenja creva, πto ili razvod. Ukoliko ispravno shvatite enkoprezu, ObiËan zatvor se lako leËi, stoga idite πto pre  Razdraæljivost. ©TA JA MOGU DA U»INIM? dovodi do zatvora, takoe moæe biti faktor. znajte da nikada ne bi trebalo kaænjavati ili lekaru ako mislite da dete ima hroniËan  ©lajm.  Beba Êe lakπe disati ako joj ispod duπeka u

Davanje lekova bebama

pregled deËje bolesti

pregled deËje bolesti



DeËje bolesti U ovom delu nalaze se saveti o tome πta raditi kada je dete bolesno. Navedeno je preko 50 Ëestih zdravstvenih poremeÊaja i problema u razvoju koji se javljaju u detinjstvu.

Merenje radijalnog, brahijalnog i karotidnog pulsa

pregled deËje bolesti

Poseban deo o poremeÊajima zdravlja kod dece

BOLESTI GORNJIH DISAJNIH PUTEVA KOD BEBA I DECE

Davanje leka detetu

Davanje leka

Saveti za stavljanje kapi

Prehlade kod dece

Enkopreza

PRVA POMOΔ 554

U hitnoj situaciji, treba da utvrdite πta se desilo i πta treba uraditi, ostanite πto smireniji i πto metodiËniji dok to radite. Razmotrite: • Rizik po sebe. Nemojte se izlagati riziku. Ako se i vi povredite, neÊete moÊi nikome da pomognete. Budite svesni svojih ograniËenja; uradite samo onoliko koliko oseÊate da moæete. • Rizik po povreenu osobu. Ako ne moæete da uklonite opasnost, pokuπajte da je udaljite. Povreenu osobu pomerajte samo u krajnjem sluËaju. • Rizik po posmatraËe. • Kakva vam je pomoÊ potrebna. • Koje izvore moæete koristiti za pomoÊ.

BoËni poloæaj BoËni poloæaj spreËava da se jezik onesveπÊene osobe spusti u grlo i zapuπi ga i omoguÊava da se teËnost ocedi iz usta, πto smanjuje verovatnoÊu da Êe onesveπÊena osoba udahnuti povraÊeni sadræaj. Ukoliko posumnjate da je osobi povreena kiËma, okrenite je tehnikom „prevrtanja klade“ ako ima ko da vam pomogne (videti str. 562).

ZA BEBU MLA–U OD GODINU DANA Ako je beba onesveπÊena, ali diπe i ima znake oËuvane cirkulacije (videti niæe u tekstu), uzmite je u naruËje, s glavom lagano iskoπenom nadole. To Êe spreËiti da se uguπi jezikom ili da udahne povraÊeni sadræaj.

D

= disajni put

4. Duvajte vazduh u usta povreene osobe dok ne vidite da joj se podiæe grudni koπ. Do punog podizanja grudi proÊi Êe otprilike dve sekunde.

2. Uklonite svaku vidljivu prepreku iz usta i podignite joj bradu.

5. Odmaknite svoje usne od usana povreene osobe i pustite da joj se grudni koπ potpuno spusti - za to Êe biti potrebno otprilike Ëetiri sekunde. Ponovite ceo proces joπ jednom, a zatim proverite da li ima znakova cirkulacije (str. 554).

3. Zatvorite nos povreenoj osobi (prikazano na slici). Duboko udahnite; priljubite svoje usne oko njenih usana.

 Ukoliko nema znakova oporavka, kao πto su vraÊanje boje koæe ili neki pokret, poËnite odmah CPR (videti niæe u tekstu).  Kad ima znakova oporavka, ali ne i disanja, dajte joj 10 veπtaËkih udisaja u minutu i proveravajte da li ima znakova cirkulacije na svakih 10 udisaja.

Ruka podupire glavu, omoguÊavajuÊi oticanje teËnosti iz usta.

D

Kardiopulmonalna reanimacija (engl. CPR)

Morate utvrditi i ovo: • Da li su disajni putevi prohodni. • Da li diπe. • Ima li znakova oËuvane cirkulacije. Evo dobre mnemotehnike da zapamtite poËetna slova istaknutih reËi.

= disanje

Proverite da li diπe: posmatrajte da li joj se diæe grudni koπ, osluπkujte zvuke disanja i prinesite lice ustima osobe da osetite dah na obrazu. Radite to 10 sekundi i tek potom zakljuËite da osoba ne diπe. Ako povreena osobe ne diπe, oksigenaciju njene krvi moæete oËuvati dajuÊi joj veπtaËko disanje (videti str. 555). Povreenu osobu koja diπe, ali je onesveπÊena, stavite u boËni poloæaj (videti iznad) da bi joj disajni putevi ostali otvoreni.

C

= cirkulacija

Do 10 sekundi traæite dokaze oËuvane cirkulacije, kao πto su disanje, pokret, kaπalj i zdrava boja koæe. Ako cirkulacije nema, primenite spoljaπnju masaæu srca (pritiskati grudni koπ) da bi se oËuvalo cirkulisanje krvi po organizmu (videti str. 555). To radite zajedno davanjem veπtaËkog disanja, da bi krv ostala obogaÊena kiseonikom.

 Ako nema znakova cirkulacije (videti str. 554), treba oËuvati proticanje krvi po telu povreene osobe pomoÊu veπtaËke cirkulacije, koju moæete obezbediti pritiskanjem grudnog koπa. To morate da kombinujete s veπtaËkim disanjem da bi krv ostala obogaÊena kiseonikom (videti gore). Ove dve metode nazivaju se kardiopulmonalna reanimacija. Dve osobe mogu zajedno da izvode CPR.

2. Pronaite najniæe rebro, koristeÊi kaæiprst i srednji prst. Klizite prstima duæ rebra do taËke gde se ono spaja s grudnom kosti. Stavite srednji prst na to mesto (prikazano na slici) a kaæiprst iznad njega, na donji deo grudne kosti.

1. Priljubite Ëvrsto usta oko bebinih usana i nosa i uduvajte vazduh u njena pluÊa. 2. Dajte joj odmah dva udisaja, pokuπavajuÊi da izvedete 20 udisaja u minutu. Potraæite znake oporavka, kao πto su disanje, kaπalj ili vraÊanje boje koæe.

VE©TA»KO DISANJE ZA DETE UZRASTA OD 1 DO 7 GODINA 1. Zatvorite detetu nos. Priljubite usne oko njegovih usana i duvajte mu vazduh u pluÊa dok mu se ne podigne grudni koπ. 2. Dajte mu dva udisaja, pokuπavajuÊi da izvedete 15 udisaja u minutu. Potraæite znake oporavka, kao πto su disanje, vraÊanje boje koæe ili pokret.

3. Koren druge πake stavite na grudnu kost; pomerajte je nadole dok ne dopre do vaπeg kaæiprsta. Na tom mestu bi trebalo da pritiskate grudni koπ.

CPR ZA BEBU MLA–U OD GODINU DANA 1. Dok beba leæi na leima na ravnoj podlozi, stavite vrhove kaæiprsta i srednjeg prsta na donji deo njene grudne kosti. Pritisnite je u ovoj taËki do treÊine dubine grudnog koπa. Uradite to pet puta, nastojeÊi da je pritiskate 100 puta u minutu. 2. Dajte joj jedan pun udah, veπtaËkim disanjem, u nos i usta (videti iznad).

5. Nagnite se nad povreenu osobu, dræeÊi ruke ispravljene i pritisnite vertikalno nadole da biste potisli grudnu kost do treÊine dubine grudnog koπa (otprilike 4-5 cm kod proseËne odrasle osobe). Popustite pritisak, ali ostavite ruke u tom poloæaju. 6. Pritisnite grudi 15 puta, pokuπavajuÊi da to radite brzinom od 100 pritisaka u minutu. Zatim dajte dva udaha veπtaËkim disanjem (videti iznad) i tek onda zovite hitnu pomoÊ. Nastavite postupak, smenjujuÊi 15 pritisaka s dva udaha dok ne stigne pomoÊ, dok se povreeni ne oporavi ili se vi ne iscrpite.

Ako povreena osoba ne diπe, kiseonik u njenoj krvi Êe se zadræati ukoliko joj dajete veπtaËko disanje (videti str. 555).

zbog bolesti ili povrede i zato se daje veπtaËko disanje. Ako nema znakova cirkulacije (videti iznad), morate da izvedete i spoljaπnju masaæu srca (pritiskajte grudni koπ) (videti str. 555). Ova dva postupka nazivaju se kardiopulmonalna reanimacija ili CPR.

4. Koren prve πake stavite preko druge πake; prepletite prste (prikazano na slici).

1. Kleknite pored povreene osobe, koja bi trebalo da bude na leima, na ravnoj podlozi.

NIKADA ne napuπtajte povreenog da biste potraæili potrebnu pomoÊ.

VeπtaËko disanje Tkivima u organizmu, a posebno tkivima mozga, potreban je kiseonik da bi Êelije ostale æive. Iako vazduh koji izdiπete sadræi samo otprilike 16 % kiseonika, to je dovoljno da se oËuva æivot onoga ko je prestao da diπe

VE©TA»KO DISANJE ZA BEBU MLA–U OD GODINU DANA

 Ako se vrati spontano disanje, osobu stavite u boËni poloæaj (videti str. 554).

Oæivljavanje

Otvorite disajni put: neæno zabacite glavu povreene osobe i podignite joj bradu.

1. Dok povreena osoba leæi na leima, otvorite joj disajne puteve stavljajuÊi jednu ruku na njeno Ëelo i neæno joj povlaËeÊi glavu unazad.

Noga je savijena da se osoba ne otkotrlja na trbuh.

Kada ste utvrdili da je okolina bezopasna, moæete brzo proceniti stanje povreene osobe i pruæiti joj prvu pomoÊ ako je potrebno. Utvrdite da li je svesna: pitajte je πta se desilo i neæno je tresite dok je dræite za ramena.



Korak po korak U delu Prva pomoÊ dati su postupni saveti o tome kako se izboriti s blaæim i ozbiljnijim hitnim medicinskim stanjima.

VeπtaËko disanje usta na usta

dodatak prva pomoÊ

U ovom delu govori se o prvoj pomoÊi pri Ëestim hitnim stanjima, kako da ostanete zdravi kada putujete u inostranstvo i navodi se spisak korisnih adresa i Internet strana vezanih za teme obraene u ovoj knjizi. Delovi • Prva pomoÊ • Zdravlje na putovanju • Korisne adrese, brojevi telefona i Internet strane • Indeks • Zahvalnica

dodatak prva pomoÊ

Dodatak

555

PRVA POMOΔ

3. Smenjujte pet pritisaka na grudni koπ s jednim udahom tokom jednog minuta i tek potom pozovite hitnu pomoÊ. Nastavite CPR smenjujuÊi pet pritisaka s jednim udahom dok Ëekate da stigne pomoÊ.

CPR ZA DECU STARU OD 1 DO 7 GODINA 1. Stavite πaku na detetove grudi kao πto biste kod odrasle osobe (videti levo), ali korenom samo jedne πake pritisnite grudi do treÊine njihove dubine. Uradite to pet puta, nastojeÊi da postignete 100 pritisaka u minutu. 2. Dajte mu jedan pun udah veπtaËkim disanjem. 3. Smenjujte pet pritisaka na grudni koπ s jednim udahom tokom jednog minuta pa tek onda pozovite hitnu pomoÊ. Nastavite CPR smenjujuÊi pet pritisaka s jednim udahom dok Ëekate da pomoÊ stigne.

Indeks 572

573

Stranice napisane podebljano oznaËavaju glavni (najvaæniji) tekst o nekoj temi. Na primer, glavni tekst o bolestima i poremeÊajima pruæa informacije o uzrocima, simptomima, faktorima rizika, dijagnozi, analizama, leËenju, samopomoÊi i tako dalje. Brojevi stranica napisani kurzivom oznaËavaju da su informacije navedene na ilustraciji, u tekstu uz ilustraciju, u tabeli ili su uokvirene na stranici.

A ABO krvne grupe 221 abortus 146-7 ACE inhibitori 227, 230, 233 acetilholin 415 acid (LSD) 30 aciklovir 281, 336-7, 417 ADD (poremeÊaj paænje) 98, 529 adenokarcinom 394 ADH (antiduretski hormon) 509 ADHD (poremeÊaj paænje s hiperaktivnoπÊu) 98, 529 Adisonova bolest 508 adjuvantna terapija 262 adolescencija adolescencija videti deca; tinejdæeri, pubertet i adolescencija 88-9, 106-9 adrenalin (apinefrin) kod angioedema ili anafilakse 321, 557 kod stresne reakcije 288, 296 afte (aftozne ranice) 350, 500 afte (ranice u ustima) 350, 500 agorafobija 293, 294 AIP (veπtaËka oplodnja od partnera) 276 akarboza 506 akne 106, 446-7 akne kod odraslih 446 akomodacija 464 akromegalija 509 aksijalni skelet 325, 367 aktivatori 311 astma 385-7, 557 migrena 407 aktivatori astme æivotinjskog porekla 385, 386, 389 akupunktura 133 akustiËni neurom 417, 418 akutna bubreæna slabost 380-1

Indeks sluæi za to da uz minimalan napor naete informacije koje æelite. Brojevi stranica s glavnim naslovima su napisani kurzivom; brojevi stranica s temama koje su prikazane u vidu uokvirenog hroniËni glomerulonefritis 377 teksta, napisani su verzalom. hroniËni hepatitis 341-2 indeks

indeks

Indeks akutna leukemija 239 akutna limfoblastna leukemija 239 akutna mijeloidna leukemija 239 akutna slabost srca 232-3 akutni bol u donjem delu lea 434-6 akutni bronhitis 390 akutni glaukom 466 akutni glomerulonefritis 377 akutni hepatitis 341-2 akutni pankreatitis 355, 358, 359-60 Alchajmerova bolest 181, 414 alergeni 311 alergija na hranu 320 aktivator astme 386 uloga u ekcemu 313 takoe videti anafilaksa; angioedem, urtikarija alergija na nikl 314 alergije 310, 311, 315, 318 alergija na hranu 320 alergija na lekove 322 alergijski blefaritis 471 alergijski konjuktivitis 465-6 anafilaksa (anafilaktiËki πok) 320, 321, 322, 557 angioedem 321, 322 ekcem 312-13, 514, 548 kontaktni i profesionalni dermatitis 314 polenska groznica (alergijski rinitis) 318, 319 seboroiËni dermatitis 315, 541 urtikarija (koprivnjaËa) 41, 322 takoe videti astma alfa-blokatori 227, 267 alopecija (gubitak kose) 329, 459-60 alopecija areata i alopecija univerzalis 459 alopurinol 433 alprostadil 274 alternativna terapija videti pojedinaËne poremeÊaje za koje se moæe odabrati alternativna terapija (npr. ekcem); specifiËne terapije po imenu (npr. homeopatija) alveole 384 amantadin 334, 415 amenoreja (izostanak menstruacije) 249 amfetamini 30 aminosalicilati 367 amitriptilin 251, 440 amjodaron 231 amniocenteza 513, 522 anaboliËki steroidi 387

anafilaksa (anafilaktiËki πok) 320, 321, 322, 557 analiza invazivnosti spermatozoida 276 analiza penetracije u jajaπce 276 analize krvi 223, 237, 513, 522 analize spermatozoida i sperme 274, 276 analize sperme i spermatozoida 274, 276 analize videti specifiËne analize po imenu (npr. tripl test) ili prema vrsti (npr. rendgensko snimanje) androgeni HST za muπku menopauzu 172, uzrok akni 106, 446 anemija srpastih Êelija 220, 236, 238, 400, 513 anemija zbog nedostatka gvoæa 220, 236, 237 anemije 220, 236-8, 411, 429, 506 anemije zbog nedostatka anemija zbog nedostatka gvoæa 220, 236, 237 megaloblastna anemija 236, 237-8 aneurizma aorte 233 aneurizme u krvnim sudovima glave 4008 aneurizme aneurizme aorte 233 aneurizme na krvnim sudovima glave 408 angina pektoris 224-5, 230 angioedem 321, 322 angiografija cerebralna angiografija 402 koronarna angiografija 224 angioplastika, koronarna angioplastika/balon angioplastika 223, 225, 30, 402 ankilozirajuÊi spondilitis 427, 430-1 anksioznost 193, 285, 287, 292, 460 videti takoe fobije anoreksija 285, 300-1 antangonisti angiotenzina II 227 antiaritmici 225, 231, 232 antibiotici alergija na 321, 322 uzrok proliva 364 za akne 446 antidepresivi 298 aktivatori psorijaze 448 za anksioznost 292 za depresiju 298 za opsesivno kompulzivni poremeÊaj 293

za posttraumatski stresni poremeÊaj 296 za sindrom hroniËnog umora/mijalgiËnu encefalopatiju/ME) 411 videti takoe specifiËne lekove po imenu (npr. Prozac) ili po tipu (npr. SSRIs) antidiuretski hormon (ADH) 509 antiemetici (lekovi protiv muËnine) 418, 477, 478 antiepileptici videti antikonvulzivi antigen specifiËan za prostatu (PSA) 241, 266, 267, 268 antihipertenzivi 448, 493 videti takoe specifiËne vrste antihipertenziva (npr. beta-blokatori) antihistaminici efekti na seksualnost 166 za muËninu, povraÊanje i vrtoglavicu 418, 477, 479 videti takoe specifiËne alergije za koje su neophodni antihistaminici (npr. polenska groznica) antiholinergici 415 antikoagulansi 232, 236, 393, 396, 402 antikonvulzivi (antiepileptici) 408, 412, 538, 539 neæeljeni efekti 488, 493, 528 antiprostaglandini 107, 247, 248 antipsihotici 415 antiretrovirusni lekovi 340 antitela IgE 311, 315 imuni odgovor organizma 311 reumatoidni faktor (RF) 430 rh (rezus) 221 uloga u autoimunim oboljenjima 323 antivirusni lekovi 281, 334, 338, 417 antiretrovirusni lekovi 340 takoe videti aciklovir antralin 448 anus (Ëmar) 349 videti takoe poremeÊaji analnog predela aorta 221, 374 apendicitis (upala slepog creva) 547 apendikularni skelet 421 apetit, gubitak 212, 515 aplanaciona tonometrija 463, 466, 468 aplastiËna anemija 236 apnea, apnea u snu 296, 297, 475, 480 apsces, zubni apsces 489

apstinencija, kao kontracepcija 118 aritmije 231 aromaterapija i esencijalna ulja za depresiju 298 za dismenoreju (bolne menstruacije) 248 za glavene vaπi (Biz Niz) 453, 542 za paniËne napade 287 za san 32 za ublaæavanje stresa 33, 290, 361 arterije 221 arterioskleroza 222-3, 225, 273, 400 artritis 420, 427-8, 448 ankilozirajuÊi spondilitis 427, 430-1 giht 427,428, 433 juvenilni reumatoidni artritis (JRA) 550 kostrohondritis 244 osteoartritis (OA) 186, 420, 427, 428-9 reaktivni artritis 428 Sjogrenov sindrom 473 spondiloza 427, 432 videti takoe reumatoidni artritis Aspergerov sindrom 530-1 aspiraciona biopsija tankom iglom (FNAC) 244, 245, 246 aspiraciona upala pluÊa 392 aspirin aktivator astme 386, 387 aktivator Rejovog sindroma 540 alergija na 322 izaziva peptiËki Ëir 353, 354 za Kavasakijevu bolest 550 za lupus 325 za oboljenja srca i cirkulacije 223, 230, 233, 236, 396, 402 astigmatizam 470 astma 316-17, 318, 383, 385-9, 557 aterom 400 atletsko stopalo 451 atopija 311, 312, 314, 315 atopijski ekcem 312-13, 514, 548 aura epilepsija 539, 541 migrena 407 autizam i autistiËni poremeÊaji 530-1 autoimuni poremeÊaji 310, 323, 400 Adisonova bolest 508 alopecija areata i alopecija univerzalis 459 dijabetes tip I 504-6

Grejvsova bolest 506-7 juvenilni reumatoidni artritis (JRA) 550 lupus (sistemski lupus eritematodes) 324-5, 393 MS (multipla skleroza) 273, 412-13 polimiozitis i dermatomiozitis 326 reumatska polimialgija 440 Sjogrenov sindrom 473 skleroderma 326, 365 temporalni arteritis 403, 440 tireoiditis Haπimoto 507 vrtoglavica 454, 506 videti takoe reumatoidni artritis avanturizam, deca 87 avulzioni prelom 422 azatioprin 325, 367 AZT (zidovudin) 340

B B limfociti (B Êelije) 311 bakar 410 bake i deke 196-7 bakterija Staphylococcus aureus rezistentna na meticilin (MRSA) 331-2 bakterijemija 345 bakterijska upala pluÊa 392-3 bakterijska vaginoza 241, 283 bakterijske infekcije 332 takoe videti specifiËne bakterijske infekcije po imenu (npr. impetigo) bakterijski konjuktivitis 465-6, bakterijski meningitis 404-6, 449 balanitis 268, 525, 548 balanitis 268, 525, 548 fimoza 269, 525, 548 hipospadija 525 korda 525 Pejronijeva bolest 265 takoe videti impotencija i problemi s potencijom balon angioplastika/koronarna angioplastika 223, 225, 230, 402 barijum, upotreba pri rendgenskom snimanju 353, 355, 546 bazalne ganglije 415 bazocelularni karcinom 455 BDD (telesni dismorfiËni poremeÊaj) 285, 308 bebe 0-1 godine, æivotna doba

36-57 1-4 godina, æivotna doba 58-79

bebi alarm 42 bezbednost 48, 66 bljuckanje 522 boËni poloæaj 554 cucle 43 druπtveni razvoj 46-7, 56-7 emotivna uzdræanost 37

emotivni razvoj 37, 46-7, 56-7 fiziËki razvoj 46-7, 48-51 fontanele 41 govor i priËanje 54-5, 74-5 hranjenje 42, 44-5 hvatanje i refleks hvatanja 50-1, 531 igranje i igraËke 50, 51, 53, 57 imunizacija i vakcinacija 44, 519 ispitivanje ustima (predmeti) 50, 51, 531 kardiopulmonalna reanimacija (CRP) 555 koæa i kosa 41 lekovi i kapi 516-18 mapa veπtina 46-7 mentalni razvoj 46-7, 52-5 milia 41 napadi besa 70 nauËite ga da koristi toalet 67 novoroenËad 40-1 odvikavanje od dojenja 45 osmehivanje 52 otvara usta za govor (komunikacija) 54 plakanje 43, 56 prevremeno roene bebe 40 rast i razvoj 37, 46-57 refleksi 40, 531 san 42-3, 66 vegetarijansko 45 verniks 41 veπtaËko disanje 555 zaπtita od sunca i kreme sa zaπtitnim faktorom 457 videti takoe deca Bekerova miπiÊna distrofija 523 bela masa 399 bela noga (tromboza dubokih vena/DVT) 235-6, 395, 566 beleg 526-7 beleg 526-7 bore 165 bubuljice 106 Ëir 450 fotosenzitivnost 449 groznica 281, 336-7, 338 impetigo 451, 544-5 infekcije 332, 450-2

kloazma (maska trudnoÊe) 454 maligni melanom 455, 458 mladeæi 455, 458, 551 opekotine 563 osip od pelena 315, 548 plikovi 563 promrzline 449 psorijaza 448-9 purpura (osip kod meningitisa) 236, 239, 404, 405, 449 rak koæe 444, 454-5, 458, 551 rozacea 447 πuga 115, 332, 452 temenjaËa 315, 541-2 tinejdæerske akne 106, 446-7 vaπi 332, 453, 542 vitiligo 454, 506 takoe videti dermatitis; osipi beli luk 139 Belova paraliza (paraliza facijalisa) 417 benigna hiperplazija prostate (BHP) 299-7 benzodiazepini 292 besnilo 346 beta-blokatori aktivatori astme 386, 387 aktivatori psorijaze 448 za anksioznost 292 za bolesti srca i cirkulacije 224-5, 227, 230, 231, 233, 234 za hipertireoidizam 507 bezbednost 48, 66, 91, 92, 566 bezbednost na putu 91 beæanje sa Ëasova 124 beæanje sa Ëasova 124 BHP (benigna hiperplazija prostate) 266-7 bihevioralna terapija 98, 293, 296, 411 bilirubin 355-6 biljke, otrovne biljke 565 biljni lekovi i biljni Ëajevi kantarion 472 kineska biljna terapija 313, 449, 498, 498 za dismenoreju (bol tokom menstruacije) 247 za ekcem 313 za gasove i nadimanje 361 za napade panike 287 za psorijazu 449 za simptome menopauze 305-6, 498, 498 binokularni vid 464 bioflavonoidi 17, 499

hroniËno Ëeπanje koæe glave 460 hroniËno progresivna MS (multipla skleroza) 412, 413 hrskavica 421 HSG (histerosalpingografija) 276 HST (hormonska supstituciona terapija) 502-3 rizici od raka 260, 261, 503 za anksioznost 287 d ij i

Naslov Glavni naslovi se odnose na posebna medicinska stanja i opπtije teme sa podnaslovima. Podnaslov Svaki podnaslov vas vodi do specifiËnog problema ili do dodatnih informacija.

kako koristiti ovu knjigu

DE»JE BOLESTI


020-025_Golden Rules_sml SER.qxd

7/8/09

10:58 AM

Page 23

23

, Ostavljanje puπenja je jedna od najboljih stvari koju moæete uraditi za svoj organizam. , Prestanite da puπite tri meseca pre nego πto poËnete pokuπavati da dobijete bebu ∑ muπkarci i æene. , Nemojte puπiti za vreme trudnoÊe. , Duvan je droga koja je kapija drugim drogama, ukljuËujuÊi marihuanu. , Niko ko puπi ne bi trebalo da dræi bebu (da bi se smanjio rizik od smrti u kolevci). , Nemojte puπiti cigarete s velikom koliËinom katrana.

, Nikada nemojte puπiti cigaretu do samog filtera, tu su koncentrisana kancerogena jedinjenja. , Ako je moguÊe, puπite samo pet cigareta na dan. , Nemojte puπiti dok pijete alkoholna piÊa ∑ doÊi Êete do toga da jedno ne moæe bez drugoga. , VeÊina osoba smatra da je ostaviti puπenje lakπe nego πto su mislili i kaju se πto to nisu uradili ranije. , PuπaËi s mladom porodicom moraju puπiti napolju. , Okruæiti druge dimom vaπih cigareta, nedruπtveno je.

Ostavljanje puπenja Zavisnost od cigareta najËeπÊa je i najopakija od svih zavisnosti, gora od heroina i teæe se leËi ∑ i legalna je! Ostavljanje puπenja donosi i kratkotrajne i vaæne dugotrajne koristi za zdravlje.

Evo nekih opasnosti: U dimu cigarete ima 3.000 opasnih jedinjenja. Do 5 % je ugljen-monoksid ∑ isti smrtonosni gas koje se nalazi i u izduvnim gasovima automobila ∑ a on Ëini da krv nepravilno apsorbuje kiseonik. Isti katrani koji se koriste za asfalt nalaze se i u duvanskom dimu i mogu izazvati rak. Najopasniji katran je snaæno azotno jedinjenje, koje je u hrani opasno kada je u razmeri jedan prema milijardu: u duvanskom dimu ga ima 5.000 prema milijardu. Uz to se udiπu amonijak, hemijsko jedinjenje koje se nalazi u eksplozivima, te sredstvima za izbeljivanje i ËiπÊenje kupatila; cijanid, smrtonosni otrov; i fenoli, jedinjenja od kojih se prave razreivaËi za boje.

Evo nekih razloga zaπto ljudi puπe: Kada nikotin dospe do mozga, Ëoveku se zavrti u glavi pa se oseÊa stimulisano i æivahno. Nikotin Ëini da srce kuca bræe, tako da viπe krvi cirkuliπe kroz organizam u

„Ostavljanje puπenja je jedna od najboljih stvari koju moæete uraditi.“

Mirjamina zlatna pravila za dobro zdravlje: ostaviti puπenje

zlatna pravila za ostavljanje puπenja MIRJAMINA


020-025_Golden Rules_sml SER.qxd

7/8/09

10:58 AM

Page 24

24

Mirjamina zlatna pravila za dobro zdravlje: ostaviti puπenje

„Nakon 5 godina od ostavljanja puπenja, upola se smanjuje rizik od raka pluÊa.“ minuti; ljudi kaæu kako su spremni da ustanu i krenu. Nikotin smanjuje napetost u miπiÊima, pa su puπaËi opuπteniji i pod blaæim stresom. Izgleda da nikotin pomaæe ljudima da poboljπaju koncentraciju; moæe spreËiti dosadu i slabost.

Efekti na vaπe zdravlje Rak pluÊa: puπenje izaziva rak pluÊa, kada moæe biti manje od πest meseci od dijagnoze do smrti. Fatalno oboljenja srca: nikotin Ëini da srce bræe kuca i poveÊava krvni pritisak ∑ rezultat moæe biti infarkt. ©log: puπenje zguπnjava krv i poveÊava verovatnoÊu od nastanka ugruπaka. Ugruπak u mozgu moæe izazvati trajno oπteÊenje mozga, paralizu, Ëak smrt. Gangrena: krv postaje toliko lepljiva da moæe blokirati arterije u nogama, pa nastaje gangrena i neophodna je amputacija. Emfizem i bronhitis: disajni putevi postaju zapuπeni, uski i oπteÊeni dok ne postanete obogaljeni jer nemate daha. Rak usta, grla, jednjaka, mokraÊne beπike, guπteraËe, bubrega, grliÊa materice i dojke, ËeπÊi je kod puπaËa. »ir: veÊa je verovatnoÊa da obolite od Ëira æeluca i dvanaestopalaËnog creva ako puπite.

Zaπto ostaviti puπenje? PuπaËi izgledaju starije od svojih vrπnjaka, jer puπenje ubrzava starenje koæe. Rizik od prevremene smrti dvostruko je veÊi nego kod nepuπaËa. Bolesti povezane s puπenjem ubijaju 40 % puπaËa pre nego πto dou do penzije. NepuπaËi æive najmanje πest godina duæe od puπaËa.

Koje su koristi od ostavljanja puπenja? Trenutne koristi od ostavljanja puπenja. , Za 20 minuta, krvni pritisak i puls se smanjuju. , Za 2 sata, disajni putevi se opuπtaju, pa se lakπe diπe, a poveÊava se zapremina vazduha koju naπa pluÊa mogu da zadræe. , Za 8 sati, nivo ugljen-monoksida opada do normalnog, a nivo kiseonika se podiæe na normalan. , Za 24 sata, rizik od infarkta se smanjuje. , Za 48 sati, oπteÊeni nervni zavrπeci poËinju ponovo da rastu, tako da miris i ukus postaju jaËi. , Za 1 do 3 meseca, cirkulacija se poboljπava; pluÊna funkcija se poboljπava za treÊinu. , Za 5 godina, upola se smanjuje rizik od raka pluÊa. , Za 10 godina, rizik od raka pluÊa je normalan.

Pomozite sebi da ostavite puπenje Mnoge osobe se pitaju postoji li struËna pomoÊ za ostavljanje puπenja i da li bi trebalo da je potraæe. VeÊina struËnjaka za puπenje slaæe se, a ja sam uz njih, da nema zamena za snagu volje, ali biste mogli da isprobate ævakaÊe gume ili flastere s nikotinom, hipnozu, akupunkturu i odlazak na klinike za ostavljanje puπenja.

Evo 20 saveta za pomoÊ pri ostavljanju puπenja Nemojte pokuπati da ih primenite sve odjednom. Izaberite tri ili Ëetiri, nikada viπe, zatim dodajte jedan ili dva svake nedelje. SreÊno! 1 Nikada ne puπite u automobilu. 2 Odbijte svaku ponuenu cigaretu. 3 Nemojte puπiti pre doruËka.

4 Kupujte samo jednu po jednu paklicu. 5 Kupujte samo 10 cigareta ne 20. 6 Svaki put kupujte razliËite vrste cigareta, ne samo omiljenu. 7 Pre nego πto zapalite, izbrojte do 10. 8 Svaki put kada uzmete cigaretu, ostavite paklicu u drugoj sobu. 9 Kada vam cigarete nestanu, nikada ih ne uzimajte od nekog drugog. 10 Posle svakog dima, spustite cigaretu. 11 Nikada ne puπite kada ste van kuÊe. 12 Nikada ne puπite u krevetu. 13 Prestanite da puπite na poslu. 14 Nemojte puπiti u kuÊi. 15 Prestanite da nosite svoj upaljaË ili πibice. 16 Puπite cigaretu samo do polovine. 17 Posle obroka, nemojte puπiti dok ne ustanete od stola. 18 Nemojte puπiti dok se opuπtate uz piÊe. 19 Puπite samo ako sedite u neudobnoj stolici. 20 Dræite gumicu oko paklice cigareta kao podsetnik.

Puπenje i trudnoÊa , Majke: nemojte puπiti za vreme trudnoÊe. Rizikujete da povredite svoju neroenu bebu, da spontano pobacite ili rodite bebu sa smanjenom telesnom teæinom, podloænu infekcijama. , OËevi: deca oËeva koji puπe 20 ili viπe cigareta na dan pod veÊim su rizikom od raka nego deca oËeva nepuπaËa. Puπenje oπteÊuje spermatozoide, stoga bi muπkarci trebalo da ostave puπenje najmanje tri meseca pre pokuπaja da dobiju bebu. Puπenje poveÊava verovatnoÊu od smrti u kolevci.


150-155Lifstages18-40_sml SER.qxd

7/22/09

152

2:18 PM

Page 152

æivotna doba 18∑40: druπtveni razvoj

- 40 problemi 18 izmeu partnera 9 U odreenoj fazi u svim odnosima javljaju se problemi. U nekim sluËajevima parovi æive sreÊno do kraja æivota, ali kod mnogih nije tako. Neki problemi se mogu prevaziÊi, dok je za druge jedino reπenje razilaæenje partnera.

Uticaj razvoda na decu Istraæivanja ukazuju da je deci bolje s dva nesreÊna roditelja nego sa razvedenim roditeljima. Meutim, istraæivanja ne daju nikakvu naznaku o razliËitim situacijama prilikom razvoda, koje su presudne za odreivanje efekta na dete. Prijateljski razvod moæda nimalo neÊe naπkoditi detetu i on potpuno drugaËije utiËe od ogorËenog, ljutitog razvoda. Glavni razlog je ovo: kada su roditelji ogorËeni, svaki daje sve od sebe kako bi dete okrenuo protiv drugog roditelja. To deluje veoma negativno i πtetno na decu i trebalo bi da se izbegava po svaku cenu. Upamtite da dete ima pravo, zapravo potrebu, da voli i poπtuje oba roditelja, Ëak i ako æive odvojeno. Nijedno dete se ne moæe podeliti na dva dela. Objasnite deci Malo dete kao suner upija emotivne signale, bez obzira na to jesu li upuÊeni njemu. Ako ste sreÊni, verovatno Êe i vaπe dete biti sreÊno; ako ste tuæni i ono Êe biti tuæno. Iako uvek vredi potruditi se „zbog dece“, nemojte upasti u zamku i pomisliti da ona ne znaju πta se deπava. Deca

obiËno osete kada neπto nije u redu, smeπili se vi ili ne. Zbog ovoga, uvek je najbolje objasniti, barem delimiËno, πta se deπava. Ako to ne uradite, deca Êe izmisliti sopstveno objaπnjenje, pogreπno kriveÊi sebe za probleme u porodici. Deca mlaa od 5 godina zamiπljaju svet u odnosu na sebe. Ako im ne pruæite uverljivo objaπnjenje zbog Ëega se vi i vaπ partner svaate ili rastajete, ona bi mogla smisliti objaπnjenja koja su odrasloj osobi nezamisliva, ali su deci savrπeno razumna, kao πto su: „Tata je otiπao jer ja ne spremam sobu kako treba“, ili „Mama je ljuta zato πto piπkim u krevet“. OseÊanje krivice izaziva veliku πtetu, posebno kod deteta koje se veÊ bori da prihvati emotivni meteæ i nesigurnost zbog roditeljskog raskida. Sumnja je jedan od najgorih izazivaËa strahova u detetovom umu, zato ga nikada ne puπtajte da posumnja kako ga ne volite i neÊete se starati o njemu. Posete ©ta god vi oseÊali prema svom

partneru, za vaπe dete je najbolje ako ste tolerantni u pogledu partnerovih poseta. G Ne podbadajte i ne budite svadljivi ∑ zbog toga dete mnogo pati. Predajte dete na civilizovanom mestu kao πto su vaπ ili partnerov dom, ne u parku ili trænom centru, jer Êe se vaπe dete oseÊati kao roba. G Dobro isplanirajte unapred, nemojte krπiti obeÊanja u poslednjem minutu, a ako partner kasni, budite vedri, jer Êe se vaπe dete zabrinuti zbog vas oboje. Nemojte iskoristiti tu priliku da pred detetom oklevetate drugog roditelja; budite opuπteni i smirujte dete: „Da odigramo »oveËe ne ljuti se dok ne doe?“ ili „Sigurno je guæva u saobraÊaju“. G Ako vaπ partner stalno kasni ili je nerazuman, naite se i porazgovarajte nasamo, gde vas dete ne moæe Ëuti. Jedina situacija kada bi trebalo da razmislite o spreËavanju vaπeg bivπeg partnera da poseÊuje dete je ako mislite da postoji rizik da ga otme ili povredi na neki drugi naËin. Ukoliko su vaπe pretpostavke opravdane, potraæite profesionalni savet.


150-155Lifstages18-40_sml SER.qxd

7/20/09

Sve viπe i viπe parova doæivljava probleme u vezi. To ne mora biti odraz smanjenja moralnih vrednosti; viπe ukazuje na sloæenost i pritiske modernog æivota. Sistemi podrπke su slabiji, a oËekivanja veÊa. Statistika pokazuje da u danaπnje vreme 2 od 3 razvoda braka pokreÊu æene, a mnoge smatraju da se od njih traæi da urade previπe, a pri tom ih partneri ne podræavaju. ProseËan brak traje osam godina ∑ depresivna æivotna Ëinjenica, jer sve viπe dece raste s jednim roditeljem.

Periodi promene Problem za skoro sve parove jeste to πto se ljudi vremenom menjaju. Iako to moæe biti teπko, moæe biti i osveæavajuÊe i konstruktivno. Ako nauËite da se razvijate zajedno, neÊete se dosaivati u svojoj vezi. Na kraju perioda promene, koji su Ëesto puni emotivne nesigurnosti, ili Êete se zbliæiti ili se razdvojiti. ©ta god se desilo, vaæno je da su vaπa deca uvek sigurna u svoju buduÊnost. Za malu decu, promena unutar porodice (ili strah od te promene) veoma je πtetna. Deca nemaju mehanizme odbrane da bi se zaπtitila od teπke emotivne nesigurnosti koju raskid moæe izazvati.

Page 153

Nasilje u kuÊi Mnoge æene æive s partnerom koji pribegava fiziËkom nasilju kada ne moæe da pobedi u raspravi. On preti da bi kontrolisao njenu slobodu govora i kretanja i zadire u njenu privatnost πpijuniranjem i njuπkanjem. Za spoljni svet on deluje kao idealan muæ, ali iza zatvorenih vrata to je veoma teπka priËa. Prema najnovijim istraæivanjima, takvi napadi se u Velikoj Britaniji deπavaju svakih πest sekundi. Prekinuti ZapoËeti novi æivot sama, neosporno je teπko. OslobaajuÊi se jedne vrste problema, neizbeæno Êete se zateÊi s drugima koje niste oËekivali. Meutim, sami Êete upravljati sopstvenom buduÊnoπÊu i moæda ustanovite da vam je to i viπe nego dovoljna kompenzacija za nevolje s kojima Êete se sresti. Moæda Êete se lakπe odvaæiti na razvod ukoliko sebi predstavite da Êete ceo vek provesti u tom braku, a zatim ga uporedite s tim koliko biste mogli biti zadovoljni prepuπteni svojim sposobnostima.

Nema lakih koraka za promenu æivota i malo se toga moæe uraditi da bi se spreËilo suoËenje, od koga se plaπite, s nasilnim partnerom. Prepreke koje morate da savladate da biste ostvarili svoju nezavisnost veoma su sliËne preprekama koje mora da savlada zavisnik. To je stvar ovladavanja snagom volje i odluËnosti, a kada odluËite, sve ostalo Êe biti iznenaujuÊe lako. Vaπa deca Ako ste izmuËena majka, vaπa prva briga mora da bude emotivna dobrobit vaπe dece, a koliko se ona dobro nose s tim, uveliko zavisi od vaπeg ponaπanja. Deca odgojena u nasilnom domu brzo poËinju da shvataju muπko ponaπanje kao nasilno, a æene im uvek deluju slabe i nemoÊne. U nasilnom domu, deci je oËajniËki potrebna majka koja je dovoljno jaka da nastavi dalje, Ëak i kada je najranjivija ∑ majka koja i dalje ima emotivnu sposobnost da voli. VeÊina æena dovoljno je jaka i snaæna da to uradi, iako u prvi mah ne misli tako o sebi.

Prekidanje nasilnog odnosa G Priznajte da se to dogaa vama i prestanite da umanjujete zlostavljanje koje doæivljavate. Nije neobiËno da neke æene minimalizuju ili opravdavaju ono πto im se deπava. G Shvatite da niste vi krivi. Niko ne zasluæuje da bude vrean, poniæavan ili zlostavljan, najmanje od svog partnera u navodno ljubavnom odnosu. Æene Ëesto krive sebe, jer im se neprestano govori da su same krive za to πto doæivljavaju. Pri dugotrajnoj izloæenosti nasilju moæete postati ubeeni kako zasluæujete da budete povreeni. Meutim, za nasilje

nikada nema nikakvog opravdanja. G PoËnite da traæite pomoÊ i podrπku

koje su dostupne. U toj fazi treba vam i emotivna podrπka i praktiËna pomoÊ. Isprva moæete razgovarati s prijateljem kome verujete ili telefonom pozovite organizaciju za pomoÊ zlostavljanim æenama. G Moæda biste æeleli da se preselite na neko bezbedno mesto, daleko od zlostavljaËa ili da preduzmete zakonske mere koje Êe vas zaπtititi i zaustaviti nasilje nad vama.

153

æivotna doba 18∑40: druπtveni razvoj

Rastajanje i razvod

11:23 AM


150-155Lifstages18-40_sml SER.qxd

7/20/09

11:23 AM

Page 154

154

æivotna doba 18∑40: um

- 40kondicija mentalna 18 Mnogi od nas troπe silno vreme, energiju pa Ëak i novac pokuπavajuÊi da urade neπto za svoju fiziËku kondiciju. Naæalost, isto se ne posveÊujemo uvek i mentalnoj kondiciji, iako je ona podjednako vaæna.

Æene i mentalna kondicija Æenama posebno, mentalna kondicija trebalo bi da bude podjednako vaæna, ako ne i vaænija od fiziËke kondicije. Zaπto? Zato πto nema sumnje da æene, bez obzira na mentalni status, viπe pate od mentalnih bolesti nego muπkarci: one brojno nadmaπuju muπkarce u psihijatrijskim klinikama i veÊa je verovatnoÊa da Êe im biti potrebno leËenje u bolnici za mentalno obolele. Æene uzimaju viπe lekova koji utiËu na mentalnu aktivnost nego muπkarci i ËeπÊe im se dijagnostikuju mentalni zdravstveni problemi. Taj fenomen se javlja zbog dva razloga. Kao prvo, naπe fiziËko stanje Ëini nas ranjivijima. Æene su sklone psiholoπkim poremeÊajima povezanim s delovanjem hormona, ne samo

meseËno, veÊ posebno posle trudnoÊe i poroaja, a i æivimo duæe kako bismo doæivele oplakivanje, samoÊu i depresiju u starosti. Kao drugo, status æena je takav da ne moæemo uvek birati kako Êemo æiveti, πto dovodi do frustracije. Bez obzira na to kakav æivot odaberemo, postoje sukobi koji mogu izazvati nesreÊu, kao πto je problem uravnoteæiti porodicu i karijeru ∑ Ëak i brak sam po sebi moæe biti stalna mentalna trauma za nas, mnogo viπe nego za muπkarce. Ovo znaËajno bombardovanje mentalnim traumama znaËi da moramo nastojati da odræimo osnovno emotivno zdravlje ∑ tako da moæemo primiti udarce, a da im ne podlegnemo; tako da moæemo

reagovati u hitnim sluËajevima i dobro se izboriti s njima; tako da budemo dovoljno otporne da preæivimo dugotrajne stresne situacije, da bismo se mogle izboriti s moguÊim gubitkom najbliæih. Odræavanje psiholoπke ravnoteæe, meutim, zahteva drugaËiju vrstu samospoznaje od one potrebne za oËuvanje fiziËke kondicije. Takoe, treba biti krajnje realan. Presudno je da shvatimo da naπi problemi nisu jedinstveni. Sve prolazimo kroz periode stresa i, bez obzira koliko su neprijatni, veÊina preæivi. Patnja je normalna, ona je zaista stanje æivljenja i ne smemo preterano reagovati na nju ili oseÊati da smo nepovratno zabrljali u æivotu i da smo gubitnici jer je oseÊamo. Kada stvari krenu po zlu, prirodno je misliti da smo same krive za to. Meutim, trebalo bi da imamo na umu da teπkoÊe u naπem okruæenju, nad kojima nemamo nikakvu kontrolu, mogu biti znaËajan faktor. Stvari kao πto su prenatrpanost ljudima i nasilje u druπtvu, Ëinioci su na koje moæemo malo uticati. Siromaπtvo je posebno snaæan iscrpljujuÊi faktor: fiziËke i mentalne bolesti su mnogo ËeπÊe meu siromaπnim ljudima.


150-155Lifstages18-40_sml SER.qxd

7/20/09

11:23 AM

Page 155

155

Vaæno je da dostignemo odreen nivo emotivnog razvoja. Prihvatanje naËina na koji doæivljavamo situacije, moguÊnost rada na sopstvenim oseÊanjima kao i na oseÊanjima drugih ljudi, uz poriv da pomognemo, i Ëak ljubav, cilj je koji bi svi trebalo da se trudimo da postignemo. Prihvatimo li sebe onakvima kakvi smo i naemo li pravu meru samopouzdanja, znaËi da moæemo da preuzmemo odgovornost za sopstvena dela i da potraæimo i prihvatimo oproπtaj od drugih, kada

je to potrebno, bez πtete po naπu sliku o sebi samima. Ovaj proces sticanja nezavisnosti dug je i moæe potrajati ceo æivot, ali je neophodno potraæiti dobrotu u sebi. Drugi napor je: ne postaviti previsoke standarde; to nije potrebno i moæe biti veliko optereÊenje. Za svakoga je prihvatljivo da ponekad popusti, da se dobro isplaËe, da ispriËa svoje probleme prijatelju ili da ludi, urla i tako se izduva. Bolje i to nego da vam pregori osiguraË i da se razbolite.

Meutim, moguÊe je pripremiti se za katastrofe, a vi odreujete svoju reakciju ∑ vi morate da imate æelju da se izborite i preæivite loπ period. Ako veæbate na „katastrofama“ koje moæete da reπite, ustanoviÊete da vam najveÊe izazivaju mnogo manje stresa. Imajte na umu sledeÊe: ukoliko vaπa mentalna kondicija bude ugroæena, neÊe se brzo vratiti u normalu. Postoje, meutim, dva naËina na koja istovremeno moæete kontrolisati telo i um: opustite se i diπite mirno i polako (videti str. 292 za tehnike opuπtanja).

Borba sa stresom Odvojte se To znaËi da izbacite brige iz glave. Pokuπajte da ignoriπete svoj problem πto duæe. ©to ga duæe dræite podalje od sebe i ostanete mirni, to Êe organizam imati viπe vremena da ublaæi svoje reakcije ∑ borbenost i bekstvo ∑ smanjujuÊi na taj naËin stres i uznemirenost.

Zabavite se Uæivajte; izaite na veËeru s prijateljem, uzmite slobodno poslepodne i poite u kupovinu ili ugrabite vikend da odete u prirodu. Dok se zabavljate i Ëak i posle toga, primetiÊete kako se veÊina problema smanjuje.

FiziËka aktivnost Izbacite stres kroz veæbanje u kome uæivate i fiziËki ste u stanju da ga izvedete. Skoro svaka fiziËka aktivnost se suprotstavlja efektima stresa i nakon toga skoro uvek ste opuπteni i razumnije sagledavate svoj problem.

Potraæite drugo miπljenje VeÊina problema koji nama deluju veliki i pojedinaËni, nisu neuobiËajeni. Potraæite savet od nekog ko ima iskustva u takvoj situaciji, a nije liËno povezan s vama: tako se osvetljava problem i s druge strane. Podeljen problem je prepolovljen problem. Grupe kao πto su Weight Watchers,

Anonimni alkoholiËari i SamariÊani bave se posebnim stresnim situacijama.

Pripazite kako rasporeujete svoje vreme Stres je Ëesto izazvan pogreπnim rasporeivanjem vremena, kao πto je kaπnjenje s poslom ili poslovima kod kuÊe. Dodelite prioritete obavezama i obavite prvo one vaæne. Pripazite kako troπite vreme. Nekoliko dana zapisujte sve svoje aktivnosti, koliko su vaæne za reπavanje vaπeg problema i rezultat koji ste postigli uz njih. Na kraju ovog perioda, iznenadiÊete se kada vidite kako ste proveli svoje vreme ∑ koliko je protraÊeno, a koliko je utroπeno u korisne svrhe.

Smanjite svoja oËekivanja Prepoznajte sopstvena ograniËenja i preuzmite na sebe samo ono πto moæete da postignete u roku koji ste sebi odredili. Shvatite da nije moguÊe potpuno kontrolisati svet oko sebe. Postavljanje i postizanje realnih ciljeva moæe umanjiti stres, dok ga nemoguÊnost æivljenja u skladu sa oËekivanjima moæe izazvati.

Povucite se Radikalnija alternativa je da se sasvim povuËete iz situacije koja izaziva vaπ stres. PovlaËenje, meutim, moæe biti izuzetno naporno. Ako, na primer, utvrdite da ne

moæete da se sloæite sa πefom, moæda Êete morati da promenite posao. Ukoliko mrzite kuÊu u kojoj æivite, moæda Êete morati da razmotrite preseljenje u novu, verovatno u drugom kraju grada.

æivotna doba 18∑40: um

NaËini da se izboriπ


206-207 Symptoms_sml SER.qxd

7/6/09

2:46 PM

Page 206

206

samopomoÊ vodiË kroz simptome

VODI» KROZ SIMPTOME Ponekad moæe biti teπko odluËiti da li da odete lekaru ili da se sami leËiti kod kuÊe. VodiË kroz simptome iz ovog dela knjige pomoÊi Êe vam da donesete tu odluku. Tu su obuhvaÊeni glavni simptomi koji se mogu javiti kod vas ili kod nekog iz vaπe porodice i navedene bolesti na koje bi ti simptomi mogli da ukaæu. VodiË kroz simptome NIJE zamena za lekarski savet i uvek bi trebalo da se posavetujete s lekarom ako ste zabrinuti. KAKO KORISTITI VODI» KROZ SIMPTOME

Simptomi su kategorizovani prema odluËujuÊim faktorima kao πto su starost, specifiËne karakteristike i mesto

pojavljivanja. Tamo gde kategorija nije bitna za postavljanje dijagnoze, ne navodi se. PoËevπi od kategorije starosti, na prvi pogled moæete primetiti koja bi oboljenja mogla biti povezana sa vaπim simptomima. PrelazeÊi na kategoriju specifiËnih karakteristika, moæete pregledati karakteristike svojih simptoma koje su vaæne za dijagnozu. Na kraju, na osnovu mape lokalizacije simptoma, uoËiÊete razliku izmeu njih prema mestu njihovog pojavljivanja. „Nazovite“ lekara znaËi upravo to: razgovarajte sa njim telefonom, da biste dobili miπljenje o tome πta bi trebalo da uradite. „Idite“ lekaru znaËi da bi trebalo zakazati pregled πto pre.

OSIPI

SVRAB

Prema mestu pojavljivanja

Prema starosti Kod bebe ili deteta

• Ako je na prstima, mogla bi biti πuga (str. 432). Idite lekaru; mora da se leËi cela porodica.

• Ako je osip na celom telu, mogli bi biti ujedi buva. Idite Osip na prevojima i na licu: atopijski ekcem

lekaru; odvedite maËku ili psa kod veterinara.

• Ako su zahvaÊeni lice, πake, pregibi koæe, verovatno je reË o OteËeno lice: angioedem

Bele taËke u ustima (Koplikove mrlje): male boginje ∑ morbili

OteËene usne: angioedem

deËjem ekcemu. SamopomoÊ (videti Ekcem kod beba i dece, st 313); idite lekaru i eventualno dermatologu.

Kod odrasle osobe Moæda je u pitanju: • πuga (str. 452). Idite lekaru. • neurodermatitis (oblik atopijskog ekcema str. 312) zbog hroniËnog Ëeπanja. Idite lekaru. • ujedi insekata. SamopomoÊ (videti Ujedi i ubodi, str. 564)

Kod starije osobe Koæa s godinama postaje sklonija svrabu. • Neurodermatitis (oblik atopijskog ekcema, str. 312). Idite lekaru. • Ako je dugotrajan, moæe biti znak prikrivenog raka. Idite lekaru radi pretraga.

Osip na prevojima u visini lakata i kolena i na licu: atopijski ekcem

Osip koji ne bledi na pritisak: meningitis (moæe se pojaviti bilo gde na telu)

Osip s plikovima koji Ëesto poËinje na trupu: ovËje boginje


206-207 Symptoms_sml SER.qxd

7/6/09

2:46 PM

Page 207

207

Prema starosti

Prema mestu pojavljivanja

Kod deteta Postoji nekoliko uzroka bola u grudima kod dece i mladih ljudi, od kojih je glavni istezanje miπiÊa ili neka modrica.

Kod mlade odrasle osobe Zdrava odrasla osoba retko Êe patiti od bola u grudima, ali ima nekoliko izuzetaka. Moæda je u pitanju: • pneumotoraks (str. 395), najËeπÊi kod mladih muπkaraca. Nazovite lekara. • bronhitis (str. 390), upala pluÊa (str. 392). Nazovite lekara. • Bornholmova bolest ili interkostalna mialgija ∑ virusna upala miπiÊa izmeu rebara. Idite lekaru.

PRIJEVOD Gallbladder disease Heartburn

Bronchitis, pleurisy

Angina, pericarditis

Kod starije osobe Moæda je u pitanju: • angina pektoris (str.224), koju ne olakπava mirovanje (moæda je u pitanju infarkt). Nazovite hitnu pomoÊ. • goruπica (str. 350) (mogla bi biti hijatus hernija, loπe varenje). Idite lekaru, na endoskopiju. • Ëir æeluca ili dvanaestopalaËnog creva (str. 353). Idite lekaru, na endoskopiju i biopsiju. • kamenje u æuËnoj kesi (str. 357). Idite lekaru na holecistografiju. • herpes zoster (str. 335). Idite lekaru. • angina pektoris (str. 224) koja popuπta uz mirovanje. Odmah nazovite hitnu pomoÊ, da vam se uradi EKG. • pleuritis (upala pluÊne maramice, str. 393) izaziva bol koji se pogorπava pri disanju i kaπljanju. Nazovite lekara. • pluÊna embolija (str. 395), komplikacija zbog tromboze dubokih vena na nogama ili operacije. Odmah nazovite lekara. • perikarditis. Nazovite lekara.

Bornholm disease, intercostal myalgia

SpecifiËne karakteristike Disanje je oteæano

Bol ublaæava

Mogla bi biti: • pluÊna embolija (str. 395). Nazovite lekara. • pneumotoraks (str. 395). Nazovite lekara.

• alkalna hrana, moæda je u pitanju

Bol se pogorπava pri disanju ili kaπljanju. Mogla bi biti: • Bornholmova bolest (virusna infekcija miπiÊa izmeu rebara). Idite lekaru. • bronhitis (str. 390). Nazovite lekara. • pleuritis (str. 393). Nazovite lekara.

Ëir æeluca ili dvanaestopalaËnog creva (str. 353) ili goruπica (str. 350). Idite lekaru. • mirovanje, mogla bi biti angina pektoris (str. 224). Idite lekaru. • telo nagnuto unapred, moæda je u pitanju perikarditis (upala srËane maramice). Nazovite lekara.

Bol pogorπava hrana

• ne ublaæava ga alkalna hrana. Treba iskljuËiti rak æeluca (str. 354). Odmah idite lekaru. • posebno masna hrana. Moglo bi biti kamenje u æuËnoj kesi (str. 357). Idite lekaru.

samopomoÊ vodiË kroz simptome

BOL U GRUDIMA


422-425 BoneJoint&Musc_sml_SER.qxd

7/1/09

11:08 PM

Page 423

423

Osteoporoza, bolno, onesposobljavajuÊe i ponekad opasno po æivot oboljenje kostiju, najvaænija je opasnost po zdravlje æena koje su uπle u menopauzu - ËeπÊa je od oboljenja srca, πloga, dijabetesa ili raka dojke. ReË „osteoporoza“ potiËe iz grËkog jezika i znaËi „kost koja ima mnogo rupa“. Specijalno rendgensko snimanje zahvaÊenih kostiju pokazaÊe da imaju „malu koπtanu gustinu“, πto znaËi da moæe postojati poveÊan rizik od preloma. Neke kosti mogu biti toliko krte da se lome zbog kaπljanja, Ëak i zagrljaja. Jedna od Ëetiri æene koje pri padu slome vrat butne kosti (femura), umre u bolnici. Stoga osteoporozu treba ozbiljno shvatiti i spreËiti, ako je moguÊe. Crnkinje imaju veÊu gustinu kostiju, pa je stoga kod njih manji rizik od osteoporoze nego kod belkinja. Osteoporoza se javlja i kod starijih muπkaraca, mada mnogo ree nego meu æenama.

©TA SE DE©AVA? Kako nivo estrogena i progesterona opada posle menopauze, kosti poËinju da gube masu, Ëak do 3 % godiπnje. Do vremena kada napuni 80 godina, æena moæe lako da izgubi polovinu koπtane mase. Zdrava kost ima krvne sudove i nerve i veoma se uspeπno obnavlja i odræava. Postoje i osteoblasti, specijalne Êelije koje obnavljaju i popravljaju kost i proizvode novu kost, i osteoklasti, koji sprovode razlaganje kosti. Aktivnost osteoblasta kontroliπu uglavnom hormoni, ukljuËujuÊi estrogen, za koji se smatra da poveÊava brzinu popravljanja i obnavljanja kostiju. Ako nivo estrogena opadne, kost se ne obnavlja tako efikasno.

Osteoporoza se javlja kod nekih æena kojima izostanu menstruacije pre menopauze (amenoreja), zbog niskog nivoa estrogena. • Riziku su izloæene æene koje naporno veæbaju dok su na rigoroznim dijetama, kao πto su balerine. • Æene s pojaËanom funkcijom πtitne ælezde izloæene su riziku od osteoporoze. • ©to menopauza ranije nastupi, uz prateÊi pad estrogena, to je veÊi rizik od osteoporoze. • Menopauza moæe poËeti i do pet godina

ranije kod strastnih puπaËa, tako da je puπenje faktor rizika za osteoporozu. • Histerektomija i uklanjanje jajnika dovode do gubitka koπtane mase. VeÊina æena pokazuje rane znake osteoporoze Ëetiri godine od uklanjanja jajnika, ako im se ne daje hormonska supstituciona terapija. • Ukoliko ste duæe od πest meseci uzimali kortikosteroide, kao πto su kortizon ili prednizon, kandidat ste za osteoporozu, stoga zatraæite da vam snime kosti kada se leËenje zavrπi. • Maligna oboljenja, hroniËno oboljenje jetre ili reumatoidni artritis, poveÊavaju rizik.

KOJI SU SIMPTOMI?

• Ako imate 50 ili viπe godina, svako krivljenje kiËme (kifoza) i gubitak visine treba ispitati.

Merenje gustine kostiju

DA LI SAM IZLOÆENA RIZIKU?

• Ukoliko ste u menopauzi, odgovor je potvrdan. Menopauza je glavni uzrok osteoporoze. • Ako vam je maksimalna gustina kostiju smanjena, odgovor je potvrdan. Gustina kostiju dostigne maksimum u otprilike 25-27. godini. U sluËaju da je vaπa maksimalna gustina kostiju mala, osteoporoza Êe se razviti veÊ s malim gubitkom koπtane mase kada uete u menopauzu. Anoreksija i Ëesto dræanje dijeta smanjuju maksimalnu gustinu kostiju, πto vas Ëini kandidatom za razvoj osteoporoze. • Ako vaπa majka ima osteoporozu, vaπ rizik je veÊi od proseËnog.

Normalna koπtana masa Normalna kost ima T skor iznad -1 SD jedinica.

Koπtana masa ispod normalne T skor izmeu -1 i -2,5 SD jedinica je ispod normalnog.

U ovoj tehnici merenja gustine kostiju koriste se slabi iks-zraci. Pregled se obavlja da bi se potraæila i dijagnostikovala osteoporoza, stanje koje je posebno Ëesto kod æena posle menopauze. RazliËitu apsorpciju iks-zraka dok prolaze kroz telo tumaËi kompjuter i prikazuje je kao sliku. Kompjuter izraËunava proseËnu

Kost zahvaÊena osteoporozom T skor ispod -2,5 SD jedinica ukazuje na osteoporozu.

gustinu kostiju i uporeuje je s normalnim opsegom za starost i pol date osobe. Procedura traje otprilike 10-20 minuta i bezbolna je. Od vas Êe se traæiti da mirno leæite, s podignutim nogama i ravnih lea. Generator i detektor iks-zraka kreÊu se duæ vaπe kiËme i prenose informacije u kompjuter.

pregled kosti, zglobovi i miπiÊi

USREDSREDITI SE na osteoporozu


422-425 BoneJoint&Musc_sml_SER.qxd

7/1/09

11:08 PM

Page 424

424

pregled kosti, zglobovi i miπiÊi

• Simptomi koji mogu ukazati na osteoporozu jesu bol u gornjem i donjem delu lea, bolovi u zglobovima i ekstremitetima, otok zglobova na vrhovima prstiju. • Prelomi su veoma Ëest simptom osteoporoze, Ëak i prvi znak da je osoba obolela. • Ako ste stariji od 40 godina i slomite ruËni

zglob ili kuk posle bezazlenog pada, verovatno imate osteoporozu. (Po pravilu se smatra da imate osteoporozu ako posle manje traume nastane prelom.) • Do preloma ruËnog zgloba, Kolesovog preloma, kod æena u menopauzi dolazi pri padu, kad podmetnu ruku da bi se zadræale.

Graa kostiju

Prelomi kuka su jedna od najozbiljnijih vrsta preloma, jer starije osobe mogu ostati nepokretne. • Kompresioni prelomi kiËmenih prπljenova takoe su Ëesti i izazivaju smanjenje visine i krivljenje kiËme ka spolja, poznato kao „udoviËina grba“.

UDOVI»INA GRBA Poπto kosti kiËme postepeno gube gustinu, prπljenovi propadaju, pa se rebra naginju unapred, prema kukovima. Krivljenje gornjeg dela kiËme stvara drugo zakrivljenje u donjem delu kiËmenog stuba, koje gura unutraπnje organe napred. Zbog pritiska na kiËmeni stub, u teπkim sluËajevima se moæe izgubiti i do 20 cm visine. Zatvor moæe biti problem, disanje moæe postati naporno, Ëesti su loπe varenje i refluks kiseline, a bol u donjem delu kiËme i ekstremitetima rezultat je toga πto nerve pritiskaju propali prπljenovi. Nije lako naÊi prikladnu odeÊu, a svakodnevni æivot moæe postati sve teæi.

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE?

Zdrava kost Kost je æivo tkivo koje se neprestano razlaæe i obnavlja. Izgraena je od proteinskih vlakana s naslagama kalcijuma i fosfora meu njima.

• Na prvi znak menopauze, a to su obiËno dugi, obilni menstrualni ciklusi, zamolite lekara da vas uputi na merenje gustine kostiju. • Ako iznenada poËnete da patite od bola u gornjem ili donjem delu lea, trebalo bi da zatraæite od lekara da vas uputi na rendgensko snimanje kiËme. Postoji nekoliko naËina za utvrivanje gustine kostiju, a denzitometrija se smatra najboljim pregledom za predvianje preloma. KAKO SE LE»I? Svrha davanja lekova koji se izdaju na recept, kao πto je hormonska supstituciona terapija, jeste zaustavljanje gubitka koπtane mase, spreËavanje novih preloma i nadoknaivanje ili obnavljanje kostiju kad god je moguÊe. Poπto nastane prelom, veÊ je izgubljena najmanje treÊina koπtane mase; u nekim sluËajevima izgubljeno je Ëak do 60 %.

NEHORMONSKO LE»ENJE

Kost zahvaÊena osteoporozom Ako se mineralni sastav kostiju ne odræava pravilno, moæe nastati osteoporoza - kosti postaju slabije i krte i podloænije prelomima.

• Zatraæite od lekara suplemente kalcijuma. Da bi se efekat kalcijuma pojaËao do maksimuma, trebalo bi ga uzimati uz druge oblike leËenja, kao πto su hormonska supstituciona terapija i unoπenje vitamina D. Istovremeno bi trebalo jesti viπe namirnica s mnogo kalcijuma, a to su mleËni proizvodi, konzervisana riba s kostima kao πto je sardina, i povrÊe, na primer brokule. • Pokazano je da se lekom etidronatom, efikasno leËi utvrena osteoporoza kiËme.


480-481 ENT_sml_SER.qxd

480

7/4/09

11:24 PM

Page 480

pregled uπi, nos i grlo

USREDSREDITI SE na hrkanje

Hrkanje je buka koja nastaje za vreme spavanja, kada labavo tkivo u zadnjem delu grla, kao πto je resica, blokira gornje disajne puteve. Moæe biti simptom apnee u snu, mnogo ozbiljnijeg poremeÊaja, ËeπÊeg kod muπkaraca. Turbulentan protok vazduha stvara priliËno jake vibracije mekog nepca ili drugih struktura u ustima, nosu i grlu. Prema tome koliko ove strukture leprπaju, vibracije mogu proizvesti

LeËenje hrkanja Operacija Postoje brojne nove hirurπke procedure za osobe koje hrËu, a neprohodni su im ili deformisani usta, nos i grlo. Meutim, uspeh takve operacija nije uvek garantovan. Ukoliko hrkanje prati apnea u snu, koja je πtetna po vaπe zdravlje, leËenje moæe sprovesti ORL hirurg ili pulmolog. Raspitajte se kod svog lekara opπte prakse o moguÊnostima. Somnoplastika Revolucionarnom novom metodom leËenja pri kojoj se koristi radiofrekventna energija male snage na niskoj temperaturi, smanjuje se meko nepce. Laserska uvuloplastika - LAUP (od engl. laser-assisted uvuloplasty) Lasersko leËenje ugljen-dioksidom kojim Êe se smanjiti duæina i labavost mekog nepca i resice. Ova tehnika menja oblik mekog nepca i efikasna je kod osoba koje hrËu zbog njega. Korektivna operacija nosnih disajnih puteva - septoplastika/nazalna polipektomija Manja operacija pri kojoj se uklanjaju polipi da se otvori nosni prolaz ili se koriguju deformiteti koji smanjuju nosni prolaz. Tonzilektomija Ova operacija Êe koristiti malom broju osoba koje hrËu i onima koji pate od blage apnee u snu, kada krajnici i zidovi ædrela (grla) izazivaju neprohodnost.

zvukove hrkanja takve rezonance da se Ëuju kroz celu kuÊu i uskraÊuju san svim ukuÊanima. VeÊina uzroka hrkanja se lako uklanja i postoji velika verovatnoÊa da Êe jednostavno leËenje ili promena naËina æivota znaËajno poboljπati situaciju. Meutim, neki uzroci su sloæeniji pa se mora na pregled kod specijaliste koji Êe odrediti terapiju.

KOJI SU UZROCI? Neki faktori nas Ëine sklonijima hrkanju. Pominju se puπenje, gojaznost, unoπenje alkohola, uzimanje pilula za spavanje, loπ poloæaj pri spavanju i reakcija na kuÊnu praπinu i grinje iz praπine. Izbegavanjem tih faktora moæe se smanjiti hrkanje. Nekoliko stvari poveÊava verovatnoÊu da Êemo hrkati: • zapuπenost grla jezikom ako padne pozadi, • male nozdrve ili one koje se spuπtaju pri disanju, • devijacija nosne pregrade, na primer zbog sportske povrede, • curenje sekreta iz nosa u grlo tokom noÊi, • veliko, labavo meko nepce ili resica, • uveÊane nosne kosti u nozdrvama, • nosni polipi, • kod dece, uveÊan treÊi krajnik i disanje na usta.

DA LI JE HRKANJE OPASNO? Hrkanje samo po sebi nije ozbiljno, ali moæe biti simptom apnee u snu, ozbiljnijeg poremeÊaja kad osobe koje hrËu i prestaju da diπu nekoliko puta na sat za vreme spavanja. Stvar je u tome da se kod ljudi sa apneom u snu ËeπÊe javlja nepravilan srËani ritam, moguÊe Ëak i infarkt. Najpodloænija osoba je muπkarac stariji od 45 godina ili æena koja je proπla menopauzu, a ne uzima hormonsku supstitucionu terapiju. Stoga, ako ste osoba srednjih godina, a hrËete, zamolite lekara da vas pregleda.

ponovo poËeo da diπe. Ciklus san/buenje se ponavlja tokom noÊi i osobe koje pate od apnee u snu se obiËno bude sa oseÊajem da ih san nije osveæio i stalno su umorne. NajËeπÊe nisu svesne anpee.

KOJI SU SIMPTOMI APNEE U SNU? UobiËajeni simptomi su: • glasno hrkanje, • noÊu, oseÊaj guπenja i nedostataka vazduha, • nemiran, neosveæavajuÊi san, • preterano spavanje tokom dana, • izmenjena liËnost, • jutarnje glavobolje.

©TA SE MOÆE URADITI DA BI SE POMOGLO? Nekoliko bolniËkih centara ima odeljenja za apneu u snu i hrkanje u kojima se moæe potraæiti uzrok hrkanja i dijagnostikovati anpea u snu.Vaπ lekar opπte prakse vas moæe uputiti na posebne analize da bi se utvrdio uzrok vaπeg hrkanja i preporuËilo leËenje.

PROMENE NA»INA ÆIVOTA Neki gojazni pacijenti se opisuju kao osobe koje hrËu „osetljive na teæinu“. DobiÊete program za mrπavljenje, a veÊ samo smanjenje teæine moæe dovesti do potpunog izleËenja.

©TA JE APNEA U SNU? Apnea bukvalno znaËi - privremena nesposobnost disanja. Apnea u snu znaËi da osoba koja od nje pati prestaje da diπe za vreme spavanja. Prestanak disanja izaziva pad nivoa kiseonika u krvi, πto budi organizam kako bi

KAKO MR©AVLJENJE POMAÆE? Problemi s hrkanjem se Ëesto pogorπavaju ako ste gojazni. ZnaËajno olakπanje se Ëesto postiæe veÊ po smanjenju telesne teæine, stoga je korisno sporovoditi razuman plan ishrane.


480-481 ENT_sml_SER.qxd

7/4/09

11:24 PM

nastavak sa strane 479

I Dræite mekani deo nosa stisnut najmanje 15 minuta, a diπite kroz usta. I Izbegavajte uπmrkavanje i/ili praænjenje nosa posle toga, jer bi se mogao odvojiti ugruπak koji se stvorio i izazvati novo krvarenje. I Ukoliko krvarenje potraje pola sata ili duæe, trebalo bi da potraæite medicinsku pomoÊ. I Ako je sluzokoæa nosa suva i ispucala,

maæite je maπÊu na bazi vode nekoliko puta na dan ili koristite slani sprej za spreËavanje ponavljanja krvarenja iz nosa.

©TA BI LEKAR MOGAO DA U»INI? I Ukoliko je krvarenje iz nosa uporno, verovatno Êete morati u bolnicu. I Lekar vam moæe u nos staviti nosne sunerËiÊe, na otprilike dva dana. I Umesto toga, u zadnji deo nosa se moæe uvesti savitljiva cev s balonom na kraju koji se

naduva da bi se pritiskom na krvne sudove zaustavilo krvarenje. I Krvni sudovi koji krvare mogu se i kauterizovati (zatvoriti pomoÊu topote ili hemikalija) pod lokalnom anestezijom. I Mogu se uraditi analize krvi da bi se proverilo koliko se dobro krv zgruπava.

Sinuzitis (upala sinusa) SINUZITIS OZNA»AVA ZAPALJENJE SINUSA - ©UPLJINA U LOBANJI ISPUNJENIH VAZDUHOM, KOJE SE NALAZE IZA NOSA I O»IJU I U OBRAZIMA I »ELU. PROBLEM JE OBI»NO REZULTAT SEKUNDARNE BAKTERIJSKE INFEKCIJE U ZAPU©ENIM SINUSIMA. Sinusi su obloæeni sluzokoæom i povezani su s nosnom πupljinom brojnim uskim kanalima. Kod ljudi imaju neznatnu ulogu.

KOJI SU UZROCI? NajËeπÊi primarni uzrok sinuzitisa je virusna infekcija, kao πto je prehlada. Ako se kanali koji povezuju nos sa sinusima zapuπe zbog virusne infekcije, u sinusima se nakuplja sluz. Kada ta sluz ne moæe da istiËe, moæe se

SAMOPOMOΔ

Inhalacija parom Udisanjem pare iz Ëinije vruÊe vode mogu se olakπati simptomi prehlade, bol u grlu, sinuzitis i laringitis. Vlaga iz pare omekπava sekret u zapuπenim gornjim disajnim putevima, pa se lakπe Ëiste. Takoe, moæete pustiti vruÊu vodu da teËe dok ste u kupatilu i udisati paru. Deca ne bi trebalo da udiπu paru ukoliko nisu pod nadzorom odraslih.

Priprema Napunite otprilike treÊinu Ëinije vruÊom vodom. Nagnite se nad nju, prekrijte peπkirom glavu i Ëiniju i udiπite paru nekoliko minuta. U vodu moæete sipati proizvode s mentolom koje moæete kupiti u apoteci. Neki ljudi viπe vole da sipaju biljna aromatiËna ulja.

Udisanje pare je dobro za proËiπÊavanje zapuπenog nosa ili sinusa i umiruje bol u grlu.

inficirati bakterijama. Kanali se ËeπÊe zapuπe kod osoba s promenama u nosu, kao πto su nosni polipi ili devijacija nosne pregrade (iskrivljenost hrskavice koja iznutra deli nos na dva dela). Osobe koje imaju polensku groznicu ili cistiËnu fibrozu takoe su sklonije sinuzitisu.

KOJI SU SIMPTOMI? Kod odraslih osoba, simptomi zavise od toga

koji sinusi su zahvaÊeni i mogu biti: glavobolja, bol i osetljivost lica koji se pogorπavaju pri saginjanju, • zubobolja, ako su zahvaÊeni sinusi iza obraza, • gust, æuti sekret iz nosa, • zapuπen nos.

• •

481

pregled uπi, nos i grlo

©TA JA MOGU DA U»INIM?

Page 481


540-543_Children_sml_SER.qxd

540

7/5/09

8:35 PM

Page 540

pregled deãje bolesti

USREDSREDITI SE na poviπenu temperaturu kod dece

Prehlade i grip su posebno zabrinjavajuÊi kod male dece, jer ona, za razliku od nas, Ëesto imaju zastraπujuÊe visoku temperaturu zbog koje deluju bolesno i beæivotno. To plaπi, ali manje ako znate kako da je leËite i πta da uËinite da detetu bude prijatnije. Kao prvo, πta je poviπena temperatura? Da li je ozbiljna? I πta moæemo da uËinimo u tom pogledu?

©TA JE POVI©ENA TEMPERATURA? Opseg normalne telesne temperature je 36-37˚C. Sve iznad 37,7˚C smatra se veÊ znaËajno poviπenom temperaturom, iako vrednost koju temperatura dostigne nije obavezno taËan odraz ozbiljnosti bolesti. Poviπena temperatura nije sama po sebi

bolest, veÊ njen simptom. Osim πto ukazuje na bolest, temperatura vaπeg deteta u vezi je i s dobom dana i detetovom aktivnoπÊu; posle veoma napornog igranja fudbala, na primer, temperatura bi nakratko mogla da bude preko 38˚C.

DA LI JE OZBILJNA? Temperatura preko 37,7˚C je uvek ozbiljna kod bebe mlae od πest meseci. Ako temperatura ostane visoka, postoji i mali rizik od

Verovatni uzroci poviπene temperature PrateÊi simptomi

MoguÊi uzroci

Dete kaπlje ili mu curi nos.

Verovatno je prehlaeno.

Dete kaπlje, boli ga grlo i ima bolove u telu.

Verovatno ima grip.

Dete ima osip po trupu u vidu crvenih taËaka koje svrbe.

Moæda ima ovËje boginje.

Dete Ëesto mokri, i ako je dovoljno staro, æali se na oseÊaj peckanja.

Moæda ima urinarnu infekciju.

Detetu curi nos i bole ga oËi, a ima i smei osip.

Moæda ima morbile.

Detetovi obrazi i podbradak su otekli.

Moæda ima zauπke.

Dete boli uvo ili ako je premalo da bi vam

Moæda ima upalu srednjeg uva (otitis

to reklo, plaËe i vuËe uvo.

media).

Dete ima proliv.

Moglo bi da ima stomaËni grip ili se otrovalo hranom.

Beba ili dete ubrzano i veoma teπko diπe.

ODMAH IDITE LEKARU. Vaπe dete moæda ima bronhitis, bronhiolitis, upalu pluÊa ili larinksa i duπnika.

pojave konvulzija - koje same po sebi nisu simptom epilepsije, veÊ reakcija detetovog mozga na preveliku toplotu. Kako postajemo stariji, gubimo ovu osetljivost.

©TA BI PRVO TREBALO DA URADIM? 1. Ako posumnjate da vaπe dete ima poviπenu temperaturu izmerite mu je, a zatim za sat vremena proverite da li se promenila. Zabeleæite svaku vrednost. 2. Stavite dete u krevet i skinite mu odeÊu, Ëak i ako je hladno u sobi. Dete s poviπenom temperaturom treba pokriti samo tankim Ëarπavom. 3. Samo ako je temperatura vaπeg deteta veoma visoka, treba je sniziti. Visoka temperatura spreËava razmnoæavanje virusa, pa je stoga prirodna odbrana organizma. Temperaturu iznad 40˚C treba sniæavati briπuÊi dete po telu sunerom natopljenim mlakom vodom. NE hladnom vodom, mlakom vodom. Meutim, merite mu temperaturu svakih pet minuta i prestanite da ga briπete sunerom kada temperatura padne na 38˚C. Nikada se ne sme koristiti hladna voda jer ona izaziva skupljanje krvnih sudova pa se spreËava gubitak toplote i podiæe temperatura umesto da se sniæava. 4. Paracetamol u sirupu dajte samo ako druge metode sniæavanja temperature ne uspeju. Nikada detetu sa simptomima ovËjih boginja ili gripa nemojte davati aspirin, jer je povezan sa Rejovim sindromom koji je opasan. 5. Podstaknite dete da pije πto viπe teËnosti. Dajte mu male koliËine njegovih omiljenih napitaka svakih pola sata.

DA LI BI TREBALO DA ODEM LEKARU?

Dete ne moæe da savije vrat bez bola i okreÊe glavu od jakog svetla. Moæe se pojaviti ljubiËasti osip koji ne bledi na pritisak.

ODMAH IDITE LEKARU. Vaπe dete moæda ima meningitis.

Odmah idite lekaru ako je vaπe dete mlae od πest meseci. • Odmah idite lekaru ako dete ima konvulzije, ako je ranije imalo konvulzije ili ako su se u porodici javljale febrilne konvulzije. • Idite πto pre lekaru ako je temperatura poviπena duæe od 24 sata. • Idite lekaru ako ste zabrinuti zbog drugih simptoma kao πto su povraÊanje, proliv ili osip.

©TA BI LEKAR MOGAO DA PREDUZME? LeËenje Êe zavisiti od uzroka poviπene temperature. Ukoliko je uzrok bakterijska infekcija, verovatno Êe prepisati antibiotike. Ako je uzrok neπto kao ovËje boginje ili


540-543_Children_sml_SER.qxd

7/5/09

8:35 PM

Page 541

541

nastavak sa strane 539

KAKO SE LE»I? Otprilike 1 od 3 osobe koje imaju jedan napad, imaÊe i drugi u roku od 2 godine. Rizik od ponavljanja napada najveÊi je za vreme prvih nekoliko nedelja. Meutim, prognoza kod veÊine ljudi sa epilepsijom je dobra, a viπe od 7 od 10 osoba ue u dugotrajnu remisiju posle 10 godina. Videti takoe • Febrilne konvulzije str. 533 • Veæbe opuπtanja str. 292

Rejov sindrom REJOV SINDROM SE OBI»NO JAVLJA NEKOLIKO DANA NAKON ©TO JE DETE IMALO OV»JE BOGINJE ILI GRIP, POSEBNO AKO MU JE ZA UBLAÆAVANJE SIMPTOMA ILI SNIÆAVANJE TEMPERATURE DAVAN ASPIRIN. Rejov sindrom je bolest u detinjstvu pri kojoj dete iznenada postaje bolesno, povraÊa i poviπena mu je temperatura. Reakcija organizma na bolest izaziva upalu mozga, tako da dete moæe imati i delirijum i Ëak izgubiti svest, a zatim pasti u komu. Uzrok Rejovog sindroma tek sada postaje jasan: virus ili neki drugi otrovni agens oπteti Êelije u razliËitim delovima organizma. Meutim, deluje da su samo odreena deca osetljiva. Smatra se da osetljivost moæe biti povezana sa nesposobnoπÊu organizma da se izbori sa odreenim hemijskim jedinjenjima, posebno mastima. Rejov sindrom je veoma ozbiljan i moæe zavrπiti smrÊu ako se brzo ne prepozna. Meutim, redak je. prehlada, lekar verovatno neÊe prepisati nikakav lek, veÊ Êe vas samo posavetovati πta raditi da detetu bude ugodnije.

Odmah idite lekaru ili zovite hitnu pomoÊ ako vaπe dete ima poviπenu temperaturu ili postaje pospano i teπko ga je probuditi.

KAKO SE LE»I? I

Ako lekar posumnja na Rejov sindrom, odmah Êe primiti dete u bolnicu. ObiËno se izvodi mnogo analiza da bi se potvrdila ova dijagnoza, ali ako postoji bilo kakvo dvoumljenje, lekar Êe pod lokalnom anestezijom uzeti mali uzorak jetre (procedura koja se zove biopsija jetre). Na tom uzorku se gleda da li je promenjena distribucija masti, πto je karakteristiËno za ovo oboljenje. I Vaπe dete Êe leËiti u jedinici intenzivne nege i davati mu intravenski glukozu. PreduzeÊe se razne mere da bi se kontrolisao edem mozga.

KOJI SU SIMPTOMI? I I

KAKO JA MOGU DA POMOGNEM?

I

• »esto menjajte Ëarπav na detetovom krevetu da bi mu bilo prijatnije i pokrivajte ga samo Ëarπavom. • Na Ëelo mu stavljajte hladne obloge ili vlaæan peπkir. • Nemojte ga buditi da biste mu izmerili temperaturu. San je vaæniji. • Ublaæite sva pravila. Po mom miπljenju, bolesno dete zasluæuje lagodan æivot. Stoga mu dajte da jede poslastice, sladoled ili kiselo mleko i pudinge u sluËaju bola u grlu, i dopustite mu da se u krevetu igra svojim omiljenim igraËkama. Stavite mu televizor u sobu. • Deca Êe znati kada æele da ustanu; nemojte ih poæurivati. • »im dete prebrodi najgore, oraspoloæite ga: pozovite njegove prijatelje u goste.

I

Videti takoe • Nega bolesnog deteta str. 514

DA LI BI TREBALO DA ODEM LEKARU?

Nekontrolisano povraÊanje. Poviπena temperatura. Delirijum. Pospanost ili nesvest.

©TA JA MOGU DA U»INIM? I Ostanite sa svojim detetom u bolnici, ako je moguÊe. I Budite spremni na dug oporavak. Raspitajte se o posebnim merama opreza koje bi trebalo preduzeti da bi se izbegla ponovna pojava ovog sindroma.

TemenjaËa TEMENJA»A SU GUSTE, ÆUTE NASLAGE NA KOÆI GLAVE I NIJE PATOLO©KO STANJE. TemenjaËa se javlja kod malih beba, iako je mogu imati i deca do treÊe godine æivota. Æute ljuspice se vide na malim delovima koæe glave ili je mogu prekriti celu. TemenjaËa nije posledica loπe higijene. Bebe koje je dobijaju verovatno samo imaju masniju koæu glave. TemenjaËa je posledica brzog menjanja Êelija koæe novoroenËeta, a one se nakupljaju zato πto ih zadræava kosa. Moæe delovati

ruæno, ali je potpuno bezopasna ukoliko je ne prati seboroiËni ekcem - crvena, ljuspasta podruËja na drugim mestima na bebinom telu. Sve bebe prerastu temenjaËu do 8. ili 9. meseca æivota, bez leËenja.

KOJI SU SIMPTOMI? I Guste, æuÊkaste ljuspice na delovima koæe glave ili na celoj toj povrπini.

pregled deËje bolesti

I Ako su vaπem detetu prepisani antikonvulzivi, nemojte prestati da mu ih dajete bez lekarskog saveta, inaËe bi dete veÊ posle nekoliko dana moglo dobiti teπke, dugotrajne konvulzije. I NauËite dete da prepozna znake napada (auru). Ako je dete dovoljno staro da identifikuje ove oseÊaje kao znake upozorenja, moæda bi pre napada moglo pripaziti da bude u bezbednom okruæenju.


Vodič za brigu o zdravlju cele porodice  

Priručnik koji će vam pomoći da sačuvate svoje najveće bogatstvo - zdravlje

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you