Page 1

NAJOBUHVATNIJA ENCIKLOPEDIJA ZDRAVLJA POUZDANI ZDRAVST VENI SAVETNIK ZA SVAKI DOM

NAJOBUHVATNIJA E N C I K LO P E D I J A Z D R A V L J A

Opsežni prikazi najčešćih bolesti i poremećaja razvrstani su po sistemima ljudskog organizma. Svaki od njih sadrži simptome na osnovu kojih možemo da ih prepoznamo kao i savete kako da ih izlečimo ili predupredimo. lIlustracije i dijagrami u boji razjašnjavaju kako naše telo funkcioniše, dok svima razumljive tabele i grafikoni pomažu u prepoznavanju uobičajenih znakova bolesti. Tabele imunizacije, nacionalni program preventivnog otkrivanja najopasnijih bolesti, kao i saveti o zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti kazaće će vam sve što treba da znate o očuvanju zdravlja. Stručni tim lekara informacije u knjizi prilagodio je podacima validnim za Srbiju.

wwww.mladinska.rs ww.mladinska.rs ISBN 978-86-7928-399-3

Discover more at

www.dk.com

porodični

Sveobuhvatni porodični medicinski savetnik pružiće vam neophodna saznanja o tome kako da sačuvate zdravlje svoje porodice, ali će vam i razumljivim jezikom i detaljnim objašnjenjima približiti mehanizme nastanka i lečenja raznih bolesti i poremećaja našeg organizma.

MEDICINSKI

veliki

NAJOBUHVATNIJA ENCIKLOPEDIJA ZDRAVLJA

Veliki porodični

MEDICINSKI PRIRUČNIK POUZDANI ZDRAVST VENI SAVETNIK ZA SVAKI DOM

priručnik

li a v i o ig psk ri d re sr eka l


Britansko lekarsko društvo London, New York, Munich, Melbourne, and Delhi

Predsedavajući Saveta dr Hamiš Meldrum Predsedavajući Predstavničkog odbora dr Stiv Hadžiof Urednik konsultant BLD-a dr Majkl Piters MB BS

Naslov originala

BMA COMPLETE HOME MEDICAL GUIDE © 2000, 2005, 2010 Dorling Kindersley Limited, London

Stručni redaktori srpskog izdanja © za srpsko izdanje Mladinska knjiga Beograd, 2013

Za izdavača Radoš Jovanović Urednik Ivana Golubović Prevod s engleskog Vladimir D. Janković Lektura Tihana Smiljanić, Vladimir Trklja

dr med., Jelena Vidović, specijalista stomatologije dr med., Tatjana Živanović, specijalista pedijatrije dr med., Ljiljana Stošić, specijalista neurologije Marija Kulović, diplomirani psiholog i geštalt psihoterapeut Nevena Vučković, diplomirani farmaceut dr med., Milijana Marković, specijalista oftalmolog dr med., Marija Ješić, specijalizant ginekologije u GAK „Narodni front” dr med., Gordana Korolija Mrđanov, specijalista interne medicine i kardiologije

Korektura Gordana Ilić, Tatjana Martić, Ljupka Mirković Dubajić Grafička priprema Maja Keser Štampa TBB, Slovačka Sva prava su zaštićena. Nijedan deo ove knjige ne sme se reprodukovati ili prenositi u bilo kojem obliku, ni na koji način, elektronski ili mehanički, uključujući fotokopiranje, snimanje ili pohranjivanje u bazu podataka, bez odobrenja izdavača. Kompletan porodični medicinski priručnik Britanskog lekarskog društva pruža informacije o širokoj paleti medicinskih tema, i uložen je veliki trud kako bi informacije u ovoj knjizi bile tačne. Ova knjiga, međutim, nije zamena za stručan medicinsku savet, i stoga vam se savetuje da se uvek konsultujete sa lekarom ili nekim drugim ovlašćenim licem u oblasti zdravstvene zaštite za svaku konkretnu informaciju u vezi sa ličnim zdravstvenim pitanjima. Nipošto se nemojte odricati stručne medicinske pomoći ili odlagati trenutak kada ćete se obratiti za stručan savet ili započeti sa lečenjem, samo zbog informacija do kojih ste došli čitajući ovu knjigu. Navođenje određenih proizvoda po nazivu, kao i navođenje metode lečenja i određenih ustanova ne podrazumeva samo po sebi odobrenje BLD-a, urednika konsultanta BLD-a, ostalih konsultanata ili saradnika, urednika ili izdavača, kao što ni izostavljanje bilo čega navedenog ne ukazuje samo po sebi na neodobravanje pomenutih instanci. BLD, urednik konsultant BLDa, konsultanti, saradnici, urednik i izdavač ne prihvataju bilo kakvu zakonsku odgovornost za bilo koju povredu ili drugu štetu ili gubitak do kojeg bi došlo zbog zloupotrebe informacija i saveta iznetih u ovoj knjizi.

Tiraž 3.300 ISBN 978-86-7928-399-3 www.mladinska.rs

CIP

Dorling Kindersli Izvršni urednici  Andrea Bag, Maksin Luis, Dženet Mohan Glavni urednici Pol Doerti Džil Hamilton, Niki Lampon, Meri Lindzi, Endrju Makintajer Zamenik glavnog urednika Džolion Godar Urednici En Bagali, Džudit Betsvort, Eda Bonsak, Martin Brajant, Džejn de Burg, Alan Birn, Luiz Klermont, Su Koper, Patriša Dejvis, Kim Denis-Brajan, Patriša Dent, Keti Fahi, Franseska Džordž, Piter Harison, Fjona Hanter, Kejti Džon, Sara Kir-Kir, Alison Lejsving, Džo Lankester, Ben Morgan, Šon O’Konor, Muku Patel, Hejzel Ričardson, Ester Ripli, Niki Tejlor, Stiven Tejlor, Gaja Vins, Džon Votson Pomoćnici urednika Džudit Z. Bodnar, Piter Fransis, Kejti Dok, Anheles Gavira, Rejčel Hačinston, Robert Džonston, Heder Džons, Nensi Liberman, Dona Loih, Rebeka Marzlend, En Mameri, Ajrin Pavit, Endrju Pajn, Dženifer Kuaša, Tereza Pritlov, Džulijet Roberts Glavni istraživač projekta Kler Ajzak BSc MB ChB Indeksib Su Bosanko Izvršni umetnički urednici Luiz Dik, Marijan Markam Glavni dizajneri Mark Batli, Ijan Spik Dizajneri Amanda Kerol, Dženis Ingliš, Sara Friman, Spenser Holbruk, Džoni Po, Kris Voker Dizajneri pomoćnici Kirsten Kešman, Nikola Hempel, Ilejn Hjuson, Ričard Horsford, Saša Hauard, En Renel, Mark Vajld Vizuelizacija anatomije Ričard Tibits Ilustratori Evi Antoniju, Debi Majcels, Patrik Malri, Ričard Tibits, Hali Verinder Prikupljanje slika Andrea Sadler, Suzan Vilijams DTP dizajn Džulijan Dams, Džejson Litl DTP asistencija Zirinija Ostin, Luiz Voler Produkcija Mišel Tomas, Džoana Bul Administracija projekta Kejti Dok, Delit Hjuz, Viki Vilks, Ana Jul Glavni izvršni urednik Martin Pejdž Direktor redakcije Džeki Daglas Direktor izdanja Korin Roberts Umetnički direktori Piter Luf, Brin Vols Direktor razvoja (SAD) Džinet Mol Direktor redakcije (SAD) LaVon Karlson Izdavač (SAD) Čak Lang


NAJOBUHVATNIJA ENCIKLOPEDIJA ZDRAVLJA

Veliki porodični

MEDICINSKI PRIRUČNIK BMA Consulting Medical Editor Dr Michael Peters


Sadržaj

Poremećaji i oštećenja vida.....60

Otkrivanje bolesti

Gubitak sluha.....62 Bol u uhu....64 Bol u grlu.....65

124 – 139

Vodite računa o zdravlju

Kašalj.....66 Šištanje iz pluća.....70

Uvod.....124

6 – 35

Teškoće pri gutanju.....71

U poseti lekaru.....126

Zadihanost.....68

Povraćanje.....72 Učestalo povraćanje.....74

Uvod.....6

Bol u stomaku.....76

Nasleđe i zdravlje.....8

Učestali bol u stomaku.....78

Šta je nasledni faktor.....10

Proliv.....80

Zdravstvena zaštita kroz ceo život.....12

Zatvor.....82

Način života i zdravlje.....15 Ishrana i zdravlje.....16 Vežbanje i zdravlje.....20 Alkohol, duvan i droge.....24 Seks i zdravlje.....27 Psihičko zdravlje.....30 Bezbednost i zdravlje.....33

36 – 123

Telo i bolest

Bol prilikom mokrenja.....88

140 – 565

Bol u leđima.....90 Ukočenost ili bol u vratu.....92 Bol u zglobovima.....94 Otekli zglobovi.....96

EPoremećaj erekcije.....98 Problemi s testisima i mošnicama.....99 Problemi s penisom.....100

Tabele za žene.....102 BProblemi s dojkama.....102 Bol u donjem stomaku kod žena.....104

Opšte tabele.....38

Abnormalni vaginalni sekret.....107

Genitalna iritacija kod žena.....106

Zamor.....38

Abnormalno vaginalno krvarenje.....108

Gubitak težine.....40

Bolne menstruacije.....110

Povišena temperatura.....44

Tehnike snimanja.....131 Tehnike posmatranja.....137

Učestalo mokrenje.....86

Uvod.....36

Teškoće sa spavanjem.....42

Oslikavanje unutrašnjih organa.....129

Bol u grudima.....84

Tabele za muškarce.....98

Prepoznajte simptome

Istorija bolesti i lekarski pregled.....127

Tabele za decu.....111

Izrasline i otoci.....46

Problem težine kod dece.....111

Slabost i nesvestica.....48

Povraćanje kod dece.....112

Glavobolja.....50

Proliv kod dece.....114

Depresija.....52

Visoka temperatura kod dece.....116

Problemi s kožom.....54

Problemi s disanjem kod dece.....118

Osip praćen visokom temperaturom.....56

Kašalj kod dece.....120

Bol u oku, iritacija oka.....58

Bolovi u stomaku kod dece.....122

Uvod.....140 Geni i nasleđe.....144 Genetski poremećaji.....150

Rak.....152 Živeti s rakom.....156

Infekcije i zaraze parazitima.....160 Virusne infekcije.....164 Bakterijske infekcije.....171 Infekcije protozoama i gljivicama.....175 Zaraze pljosnatim i valjkastim crvima.....178

Teške povrede i uticaj životne sredine.....181 Teške povrede.....182 Trovanja i poremećaji uzrokovani faktorima životne sredine.....184

Koža, kosa i nokti.....189 Opšta oboljenja kože.....192 Lokalizovana oboljenja kože.....197 Kožne infekcije i zaraze parazitima.....204 Lakše povrede kože.....207 Oboljenja kose i noktiju.....208


Mišićno-skeletni sistem.....211 Oboljenja kostiju.....217

Bolesti želuca i dvanaestopalačnog creva.....405

Bolesti zglobova i ligamenata.....220

Bolesti jetre, žučne kese i pankreasa.....407

Bolesti mišića i tetiva.....229

Oboljenja creva, rektuma i anusa.....415

Povrede mišićno-skeletnog sistema.....231

Srce i krvni sudovi.....235

Hormoni i metabolizam.....424 Bolesti hipofize.....430

Glavna oboljenja srca i krvnih sudova.....241

Bolesti štitaste i paraštitastih žlezda.....432

Poremećaji brzine i ritma srčanog rada.....249

Bolesti nadbubrežnih žlezda.....435

Oboljenja srčanih zalistaka i srčanog

Poremećaji metabolizma.....437

mišića.....253 Bolesti periferne cirkulacije.....258

Krv, limfni i imunološki sistem.....265 Bolesti krvi.....271 Bolesti limfnog sistema.....278

Mokraćni sistem.....442 Bubrežne bolesti.....446

Muški reproduktivni organi.....457 Bolesti testisa, mošnica i penisa.....459

Alergije.....283

Bolesti prostate.....462

Bolesti nosa i grla.....290 Plućne bolesti.....294

Nervni sistem i mentalne funkcije.....311 Najvažnije bolesti nervnog sistema.....319 Oboljenja mozga i kičmene moždine.....322 Oboljenja perifernog nervnog sistema.....336 Poremećaji mentalnog zdravlja.....341

Oči i čulo vida.....351 Bolesti oka.....355 Oboljenja očnog kapka i suznih puteva.....363 Poremećaji vida.....365

Uši, sluh i ravnoteža.....370 Poremećaji spoljašnjeg i srednjeg uha.....374 Poremećaji sluha i unutrašnjeg uha.....376

Zubi i desni.....381 Bolesti zuba.....383 Bolesti desni.....389

Sistem organa za varenje.....391 Opšti problemi s varenjem i ishranom.....397 Bolesti usta, jezika i jednjaka.....400

Lečenje bolesti

566 – 624

Bolesti bešike i mokraćnih puteva.....452

Poremećaji imunološkog sistema.....280

Sistem organa za disanje.....286

Psihološki i razvojni poremećaji.....551 Oboljenja oka i uha.....554 Bolesti organa za varenje.....558 Endokrinološki i metabolički poremećaji.....561 Oboljenja reproduktivnih organa i mokraćnog sistema.....563

Muški hormonski poremećaji.....465

Ženski reproduktivni organi.....467 Menstrualni, hormonski problemi i problemi u menopauzi.....471 Bolesti ženskih reproduktivnih organa.....475 Bolesti dojke.....483

Seks i reprodukcija.....489 Polno prenosive bolesti.....491 Seksualni problemi.....494 Neplodnost.....497

Trudnoća i porođaj.....500 Problemi u trudnoći.....506 Problemi u toku porođaja.....517 Problemi posle porođaja.....521

Najraniji uzrast i detinjstvo.....524 Problemi kod beba.....530 Hromozomski i genski poremećaji.....533 Bolesti kože i dlake.....537 Mišićno-skeletni poremećaji.....539 Bolesti kardiovaskularnog sistema i disajnih organa.....542 Bolesti nervnog sistema.....547

Uvod.....566 Lečenje lekovima.....568 Poznavanje lekova.....570 Lekovi protiv infekcija i zaraza parazitima.....571 Lekovi koji deluju na kožu.....575 Lekovi protiv bolesti mišićno-skeletnog sistema.....578 Lekovi protiv bolesti srca i krvnih sudova.....580 Lekovi protiv bolesti krvi, poremećaja imunološkog sistema i raka.....583 Lekovi protiv bolesti disajnih organa.....587 Lekovi koji deluju na mozak i nervni sistem.....589 Lekovi protiv očnih i ušnih bolesti.....593 Lekovi u terapiji bolesti organa za varenje.....595 Vitaminski i mineralni dodaci ishrani.....598 Lekovi koji deluju na endokrini sistem i metabolizam.....600 Lekovi koji deluju na reproduktivni i mokraćni sistem.....604

Hirurgija.....607 Odlazak na operaciju.....608 Vrste hirurgije....611

Nega i terapija.....616 Nega bolesnih lica.....617 Rehabilitacione terapije.....620 Psihoterapije.....622

Indeks.....625 Zahvalnost.....648


1 zdravlju Vodite računa o

DOBRO ZDRAVLJE JE nešto što većina nas uzima zdravo za gotovo. Kad nas izda, često to biva iz razloga koje je bilo moguće izbeći. Da biste sačuvali zdravlje, pre svega morate razumeti šta izaziva bolesti i ostale smetnje, tako da možete da preduzmete odgovarajuće mere kako biste ih izbegli. Savremene tehnike imunizacije i skrininga (ranog otkrivanja bolesti) nude zaštitu od širokog spektra oboljenja. Pomoću njih, ali i uz zdrav način života, možete sačuvati zdravlje, i to ne samo trenutno, već i za vreme koje dolazi.

B

genetskog materijala koji nasleđujemo od roditelja. Ponekad se desi da nasledimo određeni defektni gen, kao što je gen koji izaziva cističnu fibrozu, što će neizbežno ishodovati nastankom ove bolesti. Češći je, ipak, slučaj da genetsko nasleđe samo načelno predisponira jednu osobu za određenu bolest ili poremećaj koji bi se mogli javiti kasnije u toku života, kao što je to, recimo, slučaj sa šećernom bolešću. Čak i ako ste genetski podložni određenoj bolesti, na izglede da ćete od nje i oboleti mogu uticati brojni drugi činioci, od kojih su mnogi povezani s tim kako živite svoj život. Primera radi, faktori načina života kao što su ishrana, vežbanje, pušenje i unošenje alkohola značajno utiču na zdravlje. Ako se opredelite za zdrav način života i obavljate odgovarajuće testove skrininga, možete umanjiti rizik od nastanka bolesti koje su, inače, uobičajena pojava u vašoj familiji. Trenutak začeća Podložnost bolestima isprogramirana je u času začeća, kad se Primera radi, visok nivo atmosferskog spermatozoid i jaje spajaju, pri čemu oboje unose po set gena, majčin i očev. zagađenja, koje, na primer, potiče od

iti zdrav ne znači samo ne bolovati, već podrazumeva i opšte osećanje blagostanja. Zdravlje i blagostanje delimično zavise od činilaca koji su neretko izvan naše kontrole, kao što su zagađenost životne sredine ili bezbednost radnog mesta. Bilo kako bilo, postoje razni aspekti životnog stila koje možete izmeniti ili prilagoditi kako biste poboljšali fizičko i mentalno zdravlje, čime ćete smanjiti izglede da se razbolite. U jednom delu ova knjiga istražuje brojne strategije koje vam mogu pomoći da preuzmete kontrolu nad svojim zdravljem. Tu su, takođe, i informacije o nacionalnim programima skrininga koji doprinose otkrivanju potencijalnih zdravstvenih problema u ranom stadijumu razvoja.

Od čega zdravlje zavisi Zdravlje delimično zavisi od gena, ali je, isto tako, neraskidivo povezano i sa životnom sredinom, kao i s načinom života. Izgledi da ćemo oboleti od raznih bolesti određeni su u samom trenutku začeća, mešanjem

Osećati se zdravim Određeni psihološki činioci, kao, na primer, koliko spavamo i kako izlazimo na kraj sa stresom – utiču na naše opšte blagostanje, što zauzvrat može izvršiti uticaj i na telesno zdravlje.


čestica čađi i dima, mogu pospešiti simptome bolesti disajnih puteva, kao što je astma. I starosna dob, pol, etnička pripadnost i zanimanje presudni su činioci po zdravlje čoveka. Rizik od nastanka bolesti srca, recimo, raste sa godinama, češće se javlja kod muškaraca, kod pripadnika azijskih naroda, i kod ljudi koji se bave sedelačkim profesijama.

Koliko smo zdravi Da biste ustanovili nasledni faktor i smanjili rizik od obolevanja, otkrijte od kojih su sve bolesti bolovali vaši rođaci, a onda o otme porazgovarajte s lekarom. On će proveriti vaše zdravstveno stanje i posavetovati vas u vezi s određenom promenom navika, na primer, smanjivanje unosa masti ili uvođenje redovnog vežbanja, što može umanjiti rizik od nastanka određenih bolesti. U pojedinim periodima života, naročito kad počnemo da starimo, pruža nam se mogućnost da se podvrgnemo skrining testovima, radi utvrđivanja ranih simptoma bolesti, kao što su karcinom dojke ili glaukom. U zavisnosti od porodične istorije bolesti, lekar nam može predložiti da na ispitivanja odemo ranije, ili da uradimo i neke dodatne testove, kako bi se prepoznali znaci oboljenja što je ranije moguće.

Imunizacija Ako se pridržavate preporučenog rasporeda imunizacije, vaše dete steći će bolju zaštitu od mnogih zaraznih bolesti.

Za zdrav način života U novije vreme postalo je sasvim jasno da ljudi mogu da smanje podložnost bolesti tako što će se odreći nezdravog načina života. To što se u poslednjih četvrt veka beleži pad u broju smrtnih ishoda pre 65. godine od posledica moždanog udara, koronarne arterijske bolesti i pojedinih tipova kancera Vežbanje Kardiovaskularni trening, kao što je vožnja bicikla, snižava u velikoj meri pripisuje se krvni pritisak, smanjuje nivo masnoća u telu i ublažava stres, što sve doprinosi prevenciji srčanih oboljenja. opadanju broja pušača i boljem poimanju zdravog načina ishrane. Nasuprot tome, napetost savremenog načina života (raskidi ljubavnih veza, dugo radno vreme na stresnim radnim mestima, gubitak kontakta s porodicom i prijateljima), može uticati na umno i telesno blagostanje. Gotovo da i nema čoveka koji nije svestan šta sve čini jedan zdrav način života, ali vrlo malo njih uspeva da postupa u skladu s tim saznanjima. Time što ćemo preći na zdrav način ishrane, što ćemo početi redovno da vežbamo, ostaviti duvan i ograničiti unos alkohola, mogli bismo gotovo trenutno da poboljšamo opšte zdravstveno stanje. Na duže staze, to donosi i smanjenje rizika od nastanka bolesti u budućnosti. S nezdravim navikama teško je raskrstiti, naročito ako izgleda da one trenutno ne škode vašem zdravlju. Da biste prionuli na dalekosežne promene kao što je prestanak pušenja ili smanjenje telesne težine, potrebna vam je zavidna snaga volje. Možda će vam lakše ići uz podršku rodbine i prijatelja.


vodite računa o zdravlju

Nasleđe i zdravlje Telesne osobine nasleđujemo od roditelja, a s njima i mnoge gene koji utiču na zdravlje. Geni donekle određuju kako će telo stariti i da li postoji sklonost ka određenim oboljenjima. Gene ne možemo menjati, ali medicinska intervencija može doprineti predupređivanju nastanku bolesti kojima smo skloni. Genetska dijagnoza i stručan savet mogu vam pomoći da, uz izvesne promene u načinu života, preuzmete kontrolu nad rizikom od obolevanja.

G

ENI KOJE nasleđujemo od roditelja predstavljaju osnovu naših telesnih i umnih osobina. Polovinu gena dobijamo od majke, a drugu polovinu od oca, preko jajne ćelije, odnosno spermatozoida. Svako dete dobija drugačiju mešavinu roditeljskih gena. Ove različite kombinacije gena zaslužne su za naglašene razlike u spoljašnjem izgledu, zdravstvenom stanju, pa i ličnosti među većinom braće i sestara. Geni koje nasleđujemo odrediće brojne vaše fizičke odlike, kao što su boja očiju i kose, recimo. Oni usmeravaju dramatične telesne promene koje donose procesi rasta i starenja, naročito u najranijem detinjstvu i pubertetu. Geni, takođe, utiču na telesnu hemiju, što može uticati na rizik od obolevanja.

Nasledni faktor Pri začeću, oplođena jajna ćelija, ili zigot, sadrži sve informacije neophodne za nastanak novog ljudskog bića. Ova informacija jedinstvena je za svaku jedinku, a nose je geni, koji predstavljaju delove kompaktnih lanaca DNK. DNK se nalazi u jedru ćelije i sadrži uputstva koja određuju telesne odlike, rast, razvoj i funkcionisanje jedinke. A kako se oplođeno jaje deli, informacija se udvostručava, tako da kopija opstaje u svakoj ćeliji novog organizma.

Kod ljudi postoji 20.000–25.000 pari gena, ali samo su neki među njima aktivni u ćelijama, u zavisnosti od konkretne funkcije ćelije, tako su na primer, jedne grupe gena aktivne su u moždanim, a druge u ćelijama jetre. Geni upravljaju ćelijskom aktivnošću, obično tako što kontrolišu proizvodnju određenih belančevina. Te belančevine većinom učestvuju u stvaranju određenih telesnih struktura, ili u regulisanju telesnih aktivnosti. Neki geni su, primera radi, odgovorni za proizvodnju belančevina koje podstiču ćelije da grade tkiva kao što su koža, kosa i mišići; drugi pak podstiču belančevine koji kontrolišu određene procese u telu, kao što su enzimi koji regulišu pojedine hemijske reakcije, ili imunoglobulini, koji se bore protiv infekcija. Pojedini geni, koje nazivamo kontrolnim genima, proizvode belančevine koje utiču na pojedine druge gene, tako što ih „uključuju” ili „isključuju”. Kontrolni geni regulišu procese rasta i razvoja i određuju krajnju granicu razvoja ćelije. Oni, takođe, određuju za šta će određena ćelija biti specijalizovana. Ukoliko dođe do problema u funkcionisanju kontrolnih gena, ćelije počnu nekontrolisano da se množe. To je jedan od mehanizama po kojem se razvija rak. Kod podele ćelija, za vreme kopiranja genetskog materijala, ponekad dođe do

U OVOM ODELJKU Nasleđe i zdravlje: geni i zdravlje 8–9 Uvod 8 Rizici od nasleđivanja bolesti 9

Šta je nasledni faktor 10–11 Vi i ono što ste nasledili 10 Porodična istorija bolesti 10

Zdravstvena zaštita kroz ceo život 12–14 Vi i vaš lekar 12 Imunizacija 12 Sistematski pregledi 13 Skrining 13

Hromozomi Sve ćelije u organizmu (izuzev crvenih krvnih zrnaca, jajnih ćelija i spermatozoida) sadrže po 23 para hromozoma. Oni prenose genetski materijal nasleđen od roditelja.

greške, koja, opet, za posledicu može imati mutaciju ili promenu gena. Prilikom svake podele ćelije ovaj, izmenjeni gen prenosi se u nove ćelije. Poremećaji do kojih dovode geni koji su tako mutirali poznati su kao genetski poremećaji. Izmenjeni geni mogu izazvati nenormalan razvoj ili funkcionisanje pojedinih organa, a zna se da su određeni geni izazivači retkih genetskih oboljenja. Ukoliko od neke genetske bolesti iz generacije u generaciju oboleva više članova iste porodice, trebalo bi obaviti testove kako bismo saznali da li smo i mi nasledili taj izmenjeni gen. Češća oboljenja, kao što su bolesti srca, takođe sadrže genetsku komponentu. Ako nas porodična istorija opominje na to da rizik postoji, od velikog je značaja obaviti testove skrininga kako bi se bolest otkrila u ranom stadijumu.

funkcija organa i važnih sistema u telu. Procesi prirodnog izlečenja takođe gube na delotvornosti, pošto s godinama slabi otpornost imunološkog sistema na bolesti. Telesni sistemi stare različitom brzinom, a uticaj genetskog faktora i načina života varira od jedinke do jedinke. Mada je prosečna dužina životnog veka u svetu znatno porasla u prethodnih sto godina, zahvaljujući poboljšanoj ishrani, zdravstvenoj zaštiti i higijenskim uslovima, vaše lično zdravstveno stanje u toku celog života, a i pod starost, nužno proishodi kako iz gena koje ste nasledili, tako i iz načina života za koji ste se opredelili.

Nove zdravstene potrebe Virus malih boginja Na ovoj mnogostruko uvećanoj slici vidimo čestice virusa malih boginja koje se razvijaju iz inficirane ćelije. Male boginje, zauške i rubeole mogu se sprečiti imunizacijom – primanjem kombinovane vakcine MMR.

8

Kako starite i prolazite kroz različita životna doba, menjaju se i potrebe vašeg tela, kao i zdravstveni prioriteti. Maloj deci je, tako, potrebna visokokalorična ishrana koja pospešuje ubrzani rast, dok je starijim ljudima dovoljno manje energije, pa stoga proporcionalno manje hrane unose u organizam. Mladi ljudi izloženiji su riziku od nesrećnih slučajeva, da bi kasnije u životu ljudi postajali podložniji degenerativnim procesima budući da dolazi do opadanja

Mamogram Na ovom mamogramu prikazano je tkivo zdrave dojke. Mamografija se primenjuje u cilju ranog otkrivanja i lečenja karcinoma dojke.


NASLEĐE I ZDRAVLJE

Proces

Rizici od nasleđivanja bolesti Većina naših telesnih osobina, uključujući i podložnosti određenim oboljenjima, određeni su genetskim materijalom nazvanim DNK. DNK se nalazi u jedrima ćelija, a organizovana je u 46 jedinica – hromozoma, raspoređenih u 23 para. Spermatozoid i jajna ćelija sadrže samo po jedan hromozom

Majka Svaka majčina jajna ćelija sadrži 23 hromozoma, polovinu ukupnog broja.

iz svakog para. Svaki hromozom nosi stotine gena s hemijskim kodovima koji utiču na naš razvoj. Promene u genetskom materijalu mogu dovesti do toga da dete nasledi neku bolest ili sklonost ka obolevanju od određene bolesti.

Otac Svaki očev spermatozoid sadrži 23 hromozoma, polovinu ukupnog broja.

Spermatozoid

Oplodnja Jajna ćelija i spermatozoid se spajaju u jednu ćeliju – zigot – koja sadrži kompletan skup hromozoma.

Ovaj spermatozoid se spojio s jajnom ćelijom.

Jajna ćelija

Jedro jajne ćelije Ćelija koja se deli Replikovani hromozomi

Materica Jajnik

Jajna ćelija

Stadijum fetusa Ćelije se množe i tako od zigota nastaje fetus. Fizičke odlike fetusa umnogome su određene genima koje nasleđuje.

Krv Neke bolesti krvi su nasledne, među njima i talasemija, koja ugrožava sposobnost crvenih krvnih zrnaca da prenose kiseonik, i hemofilija, koja ometa proces zgrušavanja krvi.

Deoba ćelije Zigot se deli, i tako se ćelije množe. Za vreme podele, dolazi do replikacije hromozoma tako da sve ćelije prenesu istu genetsku informaciju.

Fetus u razvoju

SPERMA

Penis Testisi

Crveno krvno zrnce

Koža Ako ste nasledili svetlu put, bićete naročito osetljivi na dejstvo sunčevih zraka, a postoji i povećani rizik od nastanka karcinoma kože.

Folikul dlake

Disajni organi Veća je verovatnoća da ćete oboleti od nekog alergijskog poremećaja disanja, kao što je astma, ukoliko su vaši roditelji patili od astme, polenske groznice ili ekcema.

Plućno krilo

Kardiovaskularni sistem Veća je verovatnoća da ćete oboleti od bolesti srca ili krvnih sudova ako je jedan vaš roditelj imao slična oboljenja, a još veća ako od tih bolesti boluju oba roditelja. Koronarna arterija

Ručni zglob

Zglobovi Mnoga oboljenja zglobova, kao što su osteoartritis i reumatoidni artritis, imaju nasledni element, ali do njih obično ne dolazi pre zrelih godina.

Zdravstveni profil Geni koje nasleđujemo utiču na rizik od obolevanja. Pojedine nasledne bolesti očite su već na rođenju; druge se razvijaju kasnije.

Debelo crevo

Organi za varenje Od pojedinih oboljenja organa za varenje, kao što su pojedine vrste karcinoma debelog creva, ponekad oboleva više članova iste porodice.

9


PREPOZNAJTE SIMPTOME

1 Zamor Kod zamora izazvanog nedostatkom sna pogledati tabelu 3 Normalno je osetiti umor u toku dana ako ste prethodne noći imali teškoće sa spavanjem, ili ste preterali sa radom, ili vežbanjem. Razloga za zabrinutost nema ukoliko zamor ne postane stalan i naglašen. Ukoliko niste sigurni u vezi sa uzrocima zamora, trebalo bi da se posavetujete s lekarom.

POČETAK Imate li bilo koji od navedenih simptoma?

Imate li bilo koji od navedenih simptoma? Pojačana suvoća ili ogrubelost kože Zimogrožljiviji ste nego obično Opšte proređivanje kose

Malaksalost ili gubitak svesti

Gubite li telesnu težinu progresivno a da pritom niti ste menjali prehrambene navike, niti pojačavali fizičku aktivnost?

Zadihanost

Ne, ili sam čak dobio na težini

Bleđa koža nego inače

Da

Ništa od navedenog

Ništa od navedenog

Da li ste u poslednje vreme zapazili neki od navedenih simptoma? Pojačana žeđ

Mogući uzrok

Obilnije mokrenje nego obično

Anemija (str. 271) mogući je uzrok ovih simptoma.

Zamagljen vid

Medicinska pomoć

Posetite lekara u naredna 24 sata.

Ništa od navedenog

Mogući uzrok Šećerna bolest (str. 437) jedan je od mogućih uzroka.

Medicinska pomoć

38

Posetite lekara u naredna 24 sata.

Pogledati tabelu 2 Gubitak težine


OPŠTE TABELE

Mogući uzrok

Mogući uzrok

Pogledati tabelu 8

Hipotiroidizam (str. 432) mogući je uzrok.

Redovno preterivanje s alkoholom može izazvati zamor (vidi Alkohol i zdravlje, str. 24).

Depresija

Medicinska pomoć

Posetite lekara.

Medicinska pomoć

Posavetujte se s lekarom oko metoda kako da smanjite unos alkohola.

Imate li bilo koji od navedenih simptoma? Uzimate li trenutno bilo kakve lekove, alternativne preparate ili opojne droge?

Nedostatak samopoštovanja

Da

Da li redovno pijete više od maksimalne preporučene doze alkohola (vidi Koliko smete da popijete, str. 24)?

Ne

Više

Nesposobnost da se usredsredite ili donosite odluke Nezainteresovanost za seks Ništa od navedenog

U preporučenim granicama

Jeste li nedavno imali virusno oboljenje tipa gripa? Jesam Ne u skorije vreme

Mogući uzrok Pojedini lekovi i preparati imaju to svojstvo da izazovu zamor, kao što je to, recimo, slučaj s nekim medikamentima kojima se leči visok krvni pritisak (vidi Antihipertenzivi, str. 580).

Medicinska pomoć

Posetite lekara. Nastavite da uzimate propisanu terapiju, osim ako vam lekar ne kaže da prestanete, ali nemojte na svoju ruku da uzimate bilo koje druge lekove, preparate narodne medicine ili opojne droge.

Mogući uzrok Možda će vam biti potrebno više nedelja da se oporavite od bolesti, naročito ako je reč o nekoj virusnoj infekciji, kao što je infektivna mononukleoza (str. 166).

Medicinska pomoć

Posetite lekara ako osećanje zamora ne jenjava i celih mesec dana pošto su ostali simptomi nestali.

Ukoliko u ovoj tabeli niste prepoznali mogući uzrok zamora koji osećate, posetite lekara.

39


TELO I BOLEST

proces

Kako rak nastaje

Deoba kancerozne ćelije Na ovom uvećanom snimku vidi se kancerozna ćelija kako se deli na dve ćelije koje sadrže oštećeni genetski materijal.

Ćelije su neprestano zasipane karcinogenima (agensima koji izazivaju rak, kao što su sunčevo zračenje i neki virusi). Karcinogeni oštećuju određene gene (delove DNK koji kontrolišu određene funkcije ćelija), takozvane onkogene, koji regulišu vitalne procese, pored ostalog i ćelijsku deobu. Većina oštećenih gena se oporavi, ali ovaj proces ponekad i ne da željene rezultate. Progresivna oštećenja na onkogenima mogu izazvati abnormalno funkcionisanje ćelije koja, naposletku, postaje kancerozna.

Genetsko oštećenje Onkogeni regulišu brzinu kojom se ćelija deli. Oni, takođe, popravljaju oštećene gene i programiraju samouništenje defektnih ćelija. Vremenom karcinogeni mogu izazvati nepopravljiva oštećenja na ćelijskim onkogenima. Kako se oštećenja gomilaju, onkogeni mogu početi abnormalno da funkcionišu, i usled toga ćelija postaje kancerozna. Ako je defektan onkogen nasleđen, ćelija može i brže da postane kancerozna. Normalni onkogen

Ćelijska membrana

Novooštećeni onkogen

Novooštećeni onkogen

Karcinogen

Ćelijsko jedro Ćelijsko jedro

Obnovljeni onkogen

Trajno oštećeni onkogen

Obnovljeni onkogen

Trajno oštećeni onkogen

Jedro

Hromozom

1

3

2

Karcinogeni prodiru u ćeliju i učestalo oštećuju onkogene na hromozimima. Većina novooštećenih onkogena se obnovi.

Ako je određen broj onkogena koji kontrolišu ključne ćelijske funkcije trajno oštećen, ćelija više ne može normalno da funkcioniše i postaje kancerozna.

Oštećenje i obnova onkogena se nastavlja. Vremenom, neki od onkogena u ćeliji postaće trajno oštećeni i tada se više ne mogu obnavljati.

Stvaranje tumora Maligni tumor na početku je jedna jedina ćelija. Ukoliko tu ćeliju ne uništi imuni sistem, ona će početi nekontrolisano da se množi, deobom stvarajući dve nove ćelije, koje se onda i same dele, stvarajući četiri, i tako dalje. Stopa rasta tumora meri se vremenom koje je potrebno da bi se ukupan broj ćelija u tumoru udvostručio („vreme udvostručavanja”). Vreme udvostručavanja tumora varira od oko mesec dana pa do dve godine.

Veličina tumora Čvrsti tumori obično se mogu otkriti posle 25–30 udvostručavanja. U ovom stadijumu razvoja, tumor sadrži otprilike milijardu ćelija i ima prečnik od oko 13 mm.

VELIČINA TUMORA in mm ⁄2 13

1

12 ⁄16

7

11 10

⁄8

3

Prečnik tumora

Udvostručavanje tumora Posle svega četiri ćelijske deobe, maligni tumor sadrži ukupno 16 ćelija. Ćelije se u pravilnim razmacima brojčano udvostručavaju, pa otuda i tumor raste.

9 8

⁄16

5

7 ⁄4

1

6 5

⁄16

3

4 ⁄8

1

3

⁄16

1

2 1

0 0 0 KANCEROZNA ĆELIJA

154

PRVO UDVOSTRUČAVANJE

DRUGO UDVOSTRUČAVANJE

TREĆE UDVOSTRUČAVANJE

ČETVRTO UDVOSTRUČAVANJE

10

20

30

Broj udvostručavanja


RAK

process

Kako se rak širi Ključna osobina malignog tumora jeste njegova sposobnost da se širi, ne samo lokalno, već i do najudaljenijih delova tela. Taj proces naziva se metastaziranje. Kod metastaze, kancerozna ćelija odvaja se od tumora i putuje kroz krvotok ili limfni sistem do novog odredišta u telu. Ćelija mora da savlada mnoge prepreke da bi se skrasila na novom mestu i tamo formirala sekundarni tumor, poznat i pod nazivom metastaza. Mora da preživi napade imunološkog sistema i da stimuliše razvoj krvnih sudova (angiogeneza) koji će je snabdevati kiseonikom i hranljivim materijama.

Širenje preko krvi

Širenje kroz limfnu tečnost

Ćelija tumora Ova ćelija tumora probila je zid krvnog suda.

Rak se često širi do onih delova tela koji imaju dobro snabdevanje krvlju, kao što su jetra, pluća, kosti i mozak. Jetra se naročito često nađe na meti zato što ona prima krv i iz srca i iz creva. Kad kancerozne ćelije stignu do izrazito malih krvnih sudova, one prolaze kroz zidove i napadaju tkiva.

Kancerozne ćelije mogu se proširiti na limfni sistem, mrežu sudova koji sprovode limfnu tečnost do limfnih čvorova, gde se ta tečnost prečišćava. Ćelija može da uđe u limfni čvor i tamo počne da se razmnožava, stvarajući novi tumor. Imune ćelije u limfnom čvoru napadaju tumor i tako mogu da zaustave napredovanje raka.

1

Kako tumor raste, on napada okolna tkiva, a može da prodre i u okolne limfne sudove. Ukoliko se kancerozne ćelije iz tumora odvoje i vežu za limfni sud, on ih može odneti do limfnog čvora.

Krvni sud

Ćelija tumora Ova ćelija tumora probila je zid limfnog suda.

Limfni sud

Kancerozna ćelija Ova ćelija putuje duž krvnog suda.

1

Ćelija zahvaćena kancerom Ova kancerozna ćelija putuje duž limfnog suda.

Tumor raste i probija zidove obližnjih krvnih sudova. Neke kancerozne ćelije odvajaju se od tumora i kroz zidove krvnih sudova ulaze u krvotok. Normalno tkivo

Normalno tkivo Sekundarni tumor formira se izvan suda

Limfni sud

2

Kancerozna ćelija ulazi u obližnji limfni čvor, gde počinje da se deli i tako da stvara tumor. Tumor obično ostaje unutar čvora, a ćelije imunološkog sistema mogu privremeno sprečiti njegovo širenje na druge delove tela.

Kancerozna ćelija u limfnom čvoru

Krvni sud

Limfni čvor

Imuna ćelija Limfni čvorovi sadrže imune ćelije, koje suzbijaju kancerozne ćelije.

2

Kancerozna ćelija putuje kroz krvotok dok se ne smesti u kapilaru (majušnom krvnom sudu) na nekom udaljenom mestu u telu. Tada ćelija počinje da se deli i tako nastaje sekundarni tumor.

Kako se tumori hrane

Kancerozna ćelija uzima kiseonik i hranljive materije iz okolnih krvnih sudova, primajući ih kroz spoljnu membranu, na isti način kao i normalne ćelije. Kako tumor raste, unutrašnje ćelije počinju da oskudevaju u hranljivim materijama. Tumori u razvoju koriste se dvema metodama u prikupljanju hrane – ili napadima na postojeće krvne sudove ili putem angiogeneze, procesa kod kojeg tumor podstiče stvaranje novih krvnih sudova. Da bi preživeo i rastao, tumor mora biti sposoban za uspešnu stimulaciju angiogeneze.

Normalno tkivo Normalna ćelija

Novoformirani krvni sud

Tumor

Masa novih krvnih sudova unutar tumora

Ćelija tumora

Krvni sud koji se razvija

Angiogeneza Kod angiogeneze, ćelije tumora proizvode hemijske supstance koje podstiču rast krvnih sudova, tako da se oni približavaju tumoru.

Normalan krvni sud

Angiogram malignog tumora jetre Na kontrastnom rendgenskom snimku tumora koji se nalazi u jetri vidi se mnoštvo novih krvnih sudova u području gde se tumor nalazi.

155


MIŠIĆNO-SKELETNI SISTEM

Oboljenja kostiju Kost se sastoji iz savitljivog proteinskog rama ojačanog naslagama kalcijuma i fosfata. I dok ljudi često o kosti razmišljaju kao o nečem beživotnom, nečem što se ne menja, kost je, zapravo, živo tkivo, koje se neprestano razlaže i ponovo gradi, povezano s nervima i krvnim sudovima. Kost može biti oslabljena usled dejstva određenih nutritivnih i hormonskih faktora, kao i usled pojedinih hroničnih oboljenja. Na početku ovog odeljka opisana je bolest kostiju osteoporoza, uobičajena kod starijih ljudi. Ovo oboljenje utiče na prirodne procese razlaganja i zamene kostiju, usled čega one postaju krte i lakše se lome. Odeljak je posvećen i drugim oboljenjima koja utiču na formiranje kostiju, uključujući osteomalaciju i rahitis, do kojih dolazi usled nedostatka vitamina D, kao i Padžetovu bolest kosti, čiji uzrok još nije ustanovljen. Kifoza, lordoza i skolioza, bolesti koji dovode do krivljenja kičme, obrađene su u nastavku ovog odeljka. U preostalim tekstovima obrađene su koštana infekcija osteomijelitis i nekancerozne, odnosno kancerozne promene na kostima. Poremećaji koštane srži opisani su na drugom mestu u ovoj knjizi (vidi Bolesti krvi, str. 271–278).

Osteoporoza Trošenje koštanog tkiva usled kojeg kosti postaju krte i podložne prelomima Uobičajena kod osoba starijih od 50 godina Češća kod žena Može biti i nasledna; češća kod pripadnika bele rase i azijskih naroda Faktori rizika su slaba ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje i alkohol

Kako ljudi stare, kosti im postaju sve tanje i lakše. Negde oko sedamdesete, kod većine ljudi skelet je otprilike za trećinu lakši nego kad su imali 40 godina. Ovo opadanje gustine kostiju, ili oosteoporoza, posledica je nerav­ noteže između prirodnog razlaganja i zamene koštanog tkiva. Naposletku svi stariji ljudi obole od osteoporoze, ali to koliko će bolest biti ozbiljna varira od osobe do osobe. Mršave osobe, osobe koje ne vežbaju, i oni čiji rođaci imaju osteoporozu, skloniji su nastanku ovog oboljenja. Mnogi ljudi nisu ni svesni toga da imaju osteoporozu dok ne slome ručni zglob ili kuk posle nekog bezazlenog pada. Osteoporoza je glavni faktor ovih fraktura, pri čemu se naj­ češće na udaru nađe kuk. Kod starijih ljudi prelomi kuka često su opasni po život, ili za posledicu imaju nepokretnost.

Koji su uzroci?

Polni hormoni neophodni su za zamenu ko­ stiju. I kod muškaraca i kod žena, osteoporoza

ANATOMSKO OBJAŠNJENJE Kompaktna kost

Pokosnica

Koštana srž

Krvni sud Nerv

Sunđerasta kost

Za dodatna obaveštenja o strukturi i funkciji kosti vidi str. 211–216.

počne da se razvija kako se proizvodnja polnih hormona s godinama smanjuje. Svako obolje­ nje koje utiče na opadanje proizvodnje ovog hormona ujedno utiče i na težinu oblika oste­ oporoze u poznim godinama. Kod žena, proi­ zvodnja polnog hormona estrogena brzo opada u menopauzi. Prerana menopauza, koja se često javlja kod žena koje puše, povećava rizik od nastanka osteoporoze. Kod muškara­ ca, nelečeni hipogonadizam (str. 466) za po­ sledicu ima nizak nivo polnog hormona testosterona još u mladosti, a uz to i manjak gustine kostiju. Osteoporoza može nastati i usled dugo­ trajnog lečenja oralnim kortikosteroidima (str. 600). Oboleli od reumatoidnog artritisa (str. 222), zatim osobe s preterano aktivnom štitastom žlezdom (vidi Hipertiroidizam, str. 432), kao i oni koji pate od hroničnog otkazivanja rada bubrega (str. 451), takođe su izloženi povećanom riziku od nastanka osteoporoze. Vežbanje je od ključnog značaja za održa­ vanje zdravih kostiju. Gustina kostiju naglo se smanjuje kod ljudi koji su vezani za postelju, kao i kod onih čije su dnevne aktivnosti sma­ njene zbog bolesti kao što su artritis (str. 220) ili multipla skleroza (str. 334). Osteroporoza može biti i nasledna. Veća je verovatnoća da će žene koje imaju bliskog rođaka obolelog od osteoporoze i same obo­ leti. Pripadnice bele rase i Azijatkinje, naročito one sitnije građe, takođe spadaju u rizičnu grupu.

Može li se sprečiti?

Mere za prevenciju osteoporoze najdelotvor­ nije su ako se s njihovom primenom počne još u ranoj mladosti. Tinejdžeri i mladi trebalo bi

da imaju uravnoteženu ishranu, bogatu kalci­ jumom i vitaminom D (vidi Zdrava ishrana, str. 16), i da prehrambene navike ne menjaju ni kasnije u životu. Kalcijum je od ključnog značaja za jake kosti, dok vitamin D pospe­ šuje apsorpciju kalcijuma u telu. Dodatne količine kalcijuma potrebne su kad je žena u drugom stanju, kad doji, kao i za vreme i po­ sle menopauze; ponekad se, u takvim perio­ dima, preporučuje uzimanje dodataka ishrani (vidi Vitaminski i mineralni dodaci ishrani, str. 598). Vitamin D prevashodno se proizvodi u koži, usled delovanja sunčeve svetlosti. Ljudi koji se slabo izlažu suncu, mogu vitamin D da uzimaju u vidu dodataka ishrani. Hodanje i vežbe opterećenja doprinose povećanju gustine kostiju. Nepušenje i ogra­ ničen unos alkohola takođe smanjuju rizik od nastanka osteoporoze. Svi koji sumnjaju da kod njih postoji pove­ ćan rizik od osteoporoze, kao, na primer, u slučajevima kad postoji porodična istorija ove bolesti, mogu da izmere gustinu kostiju (vidi Merenje gustine kostiju, str. 218). Pro­ve­ra­ va­nju gustine kostiju često se pribegava radi procene verovatnoće da će kod osobe doći do gubljenja koštane mase, ali i u cilju praćenja osoba na preventivnom tretmanu.

Kakvi su simptomi?

Pojedine telesne promene povezane sa stare­ njem zapravo su posledica osteoporoze. Evo nekih: ■ Postepeni gubitak visine, ■ Krivljenje leđa. Kod mnogih ljudi prvi pokazatelj osteoporoze jeste bolan prelom kosti (str. 232) posle ne­ znatnog naprezanja ili povrede. Može se javiti i iznenadan a jak bol u leđima usled kompre­ sionog preloma pršljena (kosti kičme). Kod težih oblika osteoporoze, do preloma može doći i bez neposrednog uzroka.

Šta preduzeti?

grejnim jastučetom. Ukoliko je to moguće, pristupa se lečenju osnovne bolesti. Tako, na primer, na recept možete dobiti lekove protiv preterane aktivnosti štitaste žlezde (vidi Le­ ko­vi protiv hipertiroidizma, str. 602). Da bi se usporilo napredovanje osteopo­ roze, važno je slediti savete u vezi s preduzi­ manjem preventivnih mera. Lekar vam, sem toga, može propisati suplemente na bazi kalcijuma i vitamina D, kao i bisfosfonate (vidi Lekovi protiv bolesti kostiju, str. 579), kako bi se sprečilo trošenje kostiju i smanjio rizik od preloma. Ako bisfosfonati nisu pri­ kladno rešenje, lekar vam može propisati neku alternativnu varijantu, kao što su stroncijum-ranalat, kalcitonin ili raloksifen. U pojedinim težim slučajevima propisuju se paratiroidni hormon ili lek teriparatid. Te­ra­ pi­ja zamene hormona više se ne preporučuje kao prva solucija u lečenju osteoporoze, ali se može uzeti u razmatranje kod žena posle menopauze, u situacijama kad ostale metode lečenja nisu dale rezultata. Ženama koje su prerano prošle kroz menopauzu (pre 45. go­ dine) ponekad se preporučuje terapija zame­ ne hormona do 50. godine kako bi smanjile rizik od pojave osteoporoze. Pa ipak, čak i kad se ove mere preduzmu, trošenje koštane mase u izvesnoj meri neizbežno je kasnije u životu.

Osteomalacija i rahitis Oboljenja koja nastaju usled nedostatka vitamina D, a za posledicu imaju slabe, mekane kosti koje se krive i lako lome Osteomalacija se javlja kod odraslih, a rahitis kod dece U nekim slučajevima, uzrok je nasledni faktor

Dijagnoza osteoporoze postavlja se na osnovu medicinske istorije, lekarskog pregleda i me­ renja gustine kostiju. Obično se uradi i analiza krvi, kako bi se ispitalo eventualno postojanje nekog oboljenja koje bi moglo izazvati osteo­ porozu, kao što je hi­per­tiroidizam. Ako vas, kao posledica preloma, bole leđa, lekar vam može preporučiti da pijete analge­ tike (str. 589), ili da bolno područje utopljavate

Slomljen pršljen Normalan pršljen Slomljen pršljen

Kičma obolela od osteoporoze Ovaj rendgenski snimak u boji pruža nam uvid u teži oblik zakrivljenja gornjeg dela kičme usled kompresionog preloma pršljenova oslabljenih osteoporozom.

Faktori rizika su minimalno izlaganje sunčevoj svetlosti i ishrana bez mesa ili masti Pol nije značajan faktor

Minerali kalcijum i fosfat daju kosti snagu i gustinu. Nedostatak vitamina D uzrokuje sla­ bu apsorpciju kalcijuma iz unete hrane, a to dovodi do slabljenja i mekšanja kostiju, koje se posle lako deformišu i lome. Kod odraslih se ovo oboljenje naziva osteomalacija; kod dece, govorimo o rahitisu.

Šta ih izaziva?

Zdravi ljudi potrebne količine vitamina D do­ bijaju jednim delom iz ishrane (iz jaja, ribe, obogaćenog margarina, mleka i nekih žitarica), a drugim posle izlaganja sunčevoj svetlosti, kada koža sama proizvodi vitamin D. Nedostatak vitamina D stoga se najčešće sreće kod ljudi s izvesnim ograničenjima u načinu ishrane, kao i kod onih koji se slabo izlažu sun­ čevoj svetlosti. U tropskim krajevima, nedosta­ tak vitamina D maltene je nepoznat fenomen, izuzev kod žena od kojih se zahteva da hodaju pokrivene od glave do pete. Na višim nadmor­ skim visinama, nedostatak ovog vitamina jav­ lja se kod starijih ljudi vezanih za zatvoren

217


TELO I BOLEST

Šta preduzeti?

ISPITIVANJE

Merenje gustine kostiju Kod ove tehnike, primenom manjih doza rendgenskih zraka meri se gustina kosti. Ispitivanje se sprovodi u cilju skrininga i dijagnoze osteoporoze, oboljenja koje je naročito učestalo kod žena posle menopauze. Računar tumači i u formi slike prikazuje različite nivoe

apsorpcije rendgenskih zraka dok prolaze kroz telo. Kompjuter zatim proračunava prosečnu gustinu kosti i poredi je s normalnim vrednostima za osobe odgovarajuće starosti i pola. Postupak traje 10–20 minuta i bezbolan je.

REZULTATI Kost niske gustine

Kost srednje gustine

Kost velike gustine

Merenje gustine kostiju kičme Od vas će zatražiti da mirno ležite, podignutih nogu, ležeći na leđima. Generator i detektor iks-zraka kreću se duž kičme i prenose informacije u računar.

Detektor iks-zraka Ovde se detektuju iks-zraci koje telo nije apsorbovalo.

Snimak gustine kičmenog stuba Ovo je kolorizovana, kompjuterizovana predstava relativnih gustina kostiju u različitim delovima kičme. Monitor Snimak se pojavljuje na ekranu.

Penasta kocka Pomoću ovog predmeta noge su podignute, a kičma je u ravni.

Generator iks-zraka Snop iks-zraka s manjom dozom zračenja emituje se odavde i prolazi kroz telo.

prostor. Neki ljudi ne mogu da apsorbuju vita­ min D iz hrane zbog hirurškog zahvata na crevima ili celijačne bolesti (str. 416). Ređe se dešava da osteomalaciju i rahitis izazovu na­ sledni poremećaji u metabolizmu vitamina D ili hronično otkazivanje rada bubrega (str. 451). U vrlo retkim slučajevima lekovi protiv epilep­ sije (vidi Antikonvulzivi, str. 590) utiču na metabolizam vitamina D i izazivaju osteoma­ laciju ili rahitis.

Kakvi su simptomi?

Simptomi osteomalacije razvijaju se meseci­ ma i godinama, a evo nekih: ■ Bolne, mekane kosti, najčešće rebra, kukovi i kosti nogu, ■ Teškoće prilikom penjanja uz stepenice ili prilikom podizanja iz čučećeg položaja, ■ Prelomi kostiju posle lakših povreda. I kod dece obolele od rahitisa javljaju se slični simptomi, ali isto tako može doći i do: ■ Usporenog rasta, ■ Otoka i osetljivosti u delovima kostiju koje rastu, ■ Štrčanja rebara na mestima gde se spajaju s grudnom kosti. Ukoliko se rahitis ne leči, kod dece se mogu pojaviti iks ili o-noge.

Šta preduzeti?

Lekar na osteomalaciju ili rahitis može da posumnja na osnovu simptoma i pregleda. Poslaće vas na analizu krvi, da proveri nivo kalcijuma, fosfata i vitamina D. Dijagnoza se može potvrditi i biopsijom kosti, gde se uzo­ rak kosti uzima na analizu, kao i rendgenskim snimanjem.

218

Ukoliko kod vas postoji deficit vitamina D, trebalo bi da jedete namirnice bogate ovim vitaminom (vidi Zdrava ishrana, str. 16), a i da se više izlažete sunčevoj svetlosti. Ako imate neki poremećaj koji sprečava apsorpci­ ju vitamina iz hrane, mogu vam biti potrebne injekcije vitamina D (vidi Vitamini, str. 598). U obzir dolaze i suplementi na bazi kalcijuma (vidi Minerali, str. 599). Posle lečenja, većina ljudi se oporavi u pot­ punosti, mada deformiteti koji se pojave u detinjstvu mogu biti trajni.

Padžetova bolest kosti Poremećaj u održavanju i obnavljanju kosti koji za posledicu ima slabljenje i krivljenje kostiju, povremeno praćeno i bolom Retka kod osoba mlađih od 40 godina; sve češća kod starijih od 50 Češća kod muškaraca Može biti i nasledna; retka kod ljudi azijskog ili afričkog porekla Način života nije značajan faktor

Kod zdrave osobe, kost se neprekidno razlaže i zamenjuje novim koštanim tkivom, a sve radi održavanja normalne koštane strukture. Padžetova bolest kosti (poznata i kao osteitis deformans) uslovljava prestanak procesa za­ duženih za normalno razlaganje i zamenu

koštanog tkiva u pojedinim delovima skeleta. Bolest može da se javi u bilo kom delu tela, s tim što to najčešće bivaju karlica, ključna kost, kičmeni pršljenovi, lobanja i kosti nogu. Obolele kosti postaju veće i strukturno se degenerišu, što ih s vremenom slabi i čini podložnijim prelomima. Padžetova bolest obično se javlja posle 50. godine života, a srećemo je kod 10% osoba starijih od 80 godina. Često je nasledna, a kod muškaraca se javlja više nego kod žena. Padžetova bolest najučestalija je u Evropi, Severnoj Americi i Australiji, a retko se javlja kod ljudi azijskog i afričkog porekla.

Kakvi su simptomi?

Padžetova bolest često ne daje nikakve simp­ tome, i dijagnostikuje se slučajno, kad se nekim drugim povodom ide na rendgen. Ako simptoma, ipak, ima, to mogu da budu: ■ Bol u kostima koji se pogoršava noću, ■ Bol u zglobovima, naročito onim blizu obolele kosti, ■ Deformiteti kostiju, kao što su o-noge ili uvećanje lobanje, ■ Prelomi (str. 232) posle lakših povreda. Kad dugo traje, Padžetova bolest može dove­ sti do sledećih komplikacija: ■ Utrnulost, peckanje i slabost u obolelom području, ukoliko kost vrši pritisak na obližnje nerve, ■ Gubitak sluha. Retki su slučajevi u kojima dolazi do daljih komplikacija, ali kada do njih dođe, Padžetova bolest može biti uzrok nastanka jedne vrste raka kostiju (vidi Primarni maligni tumor kostiju, str. 220).

Ako lekar posumnja da imate Padžetovu bo­ lest, poslaće vas na rendgen (str. 131) kako bi potvrdio dijagnozu. Uputiće vas, verovatno, i na analizu krvi i urina, kako bi proverio nivo supstanci koje učestvuju u formiranju i razla­ ganju kostiju. Ako imate problema sa sluhom, verovatno ćete ići na odgovarajuća ispitiva­ nja (str. 377). Lečenje nije neophodno ako ne trpite bo­ love i nema drugih simptoma, kao i u slučaju da ne postoji rizik od preloma. Ako osećate nelagodu, lekar vam može propisati neki analgetik (str. 589) ili nesteroidni antiinfla­ matorni lek (str. 578). Ukoliko ova terapija ne da rezultat, postoje i posebne metode lečenja. Najčešća je ona u kojoj se koriste bisfosfonati. Ovi lekovi zamenili su terapiju zamene hor­ mona kao najčešće primenjivana metoda le­ čenja osteoporoze, a primenjuju se i u lečenju Padžetove bolesti. Deluju tako što smanjuju abnormalno visoku stopu razgradnje i obno­ ve kostiju, a uzimaju se oralnim putem. U ređim slučajevima propisuje se hormon kal­ citonin (vidi Lekovi protiv bolesti kostiju, str. 579). Reakcija na ove medikamente prati se redovnom analizom krvi. Mada lečenje medikamentima neće otklo­ niti deformitet kostiju koji se eventualno već pojavio, svakako će usporiti napredovanje bolesti.

Iskrivljenost kičme – kifoza i lordoza Prekomerno krivljenje gornjeg dela kičme ka spolja (kifoza), ili zakrivljenost ka unutra u donjem delu leđa (lordoza) Faktor rizika je prekomerna težina Godine, pol i genetika kao faktori rizika zavise od uzroka bolesti

Prirodne krivine kičme olakšavaju ublažava­ nje pritisaka i potresa – ako previše ispravite ili savijete leđa, kičma je izloženija pritisku, a mišići i nervi u leđima mnogo većem stresu. Međutim, ukoliko je kičma suviše iskrivljena, govorimo o lordozi, kifozi i skoliozi (str. 219). Kod kifoze se javlja prekomerno krivljenje gornjeg dela kičme ka spolja, ili povijena leđa, tj. grba. Lordoza, opet, pogađa donji deo leđa, stvarajući preterano „šuplja krsta”. Kifoza i lordoza često idu zajedno, pa do nenormalne zakrivljenosti dolazi i u gornjem delu leđa, i u krstima. Ukoliko se kifoza pojavi u detinjstvu, uzrok je često nepoznat. Kod odraslih pak najčešći uzročnici kifoze su oboljenja koja ograničavaju pokretljivost, kao što je osteo­ artritis (str. 221), ili bolesti koje utiču na slabljenje kičmenih pršljenova, poput osteo­ poroze (str. 217). Slabo držanje takođe može dovesti do kifoze. Kifoza često izaziva pojavu lordoze, zato što se na donji deo kičme prebacuje optere­ ćenje nastalo usled neravnoteže koju stvara zakrivljenost u gornjem delu leđa. Lordoza se, isto kao i kifoza, javlja kod ljudi sa slabim


TELO I BOLEST

FUNKCIJA

Kako srce kuca

Vlakno

Kad jednom srce ispumpa krv, to je jedan srčani otkucaj. Srce zdrave odrasle osobe kuca brzinom od 60 do 80 otkucaja u minutu u stanju mirovanja, a i do 200 otkucaja u minutu prilikom izlaganja velikim naporima. Jednosmerni zalisci unutar srca ne dozvoljavaju da se krv pumpa u pogrešnom smeru. Ritmični zvuk srca čuje se usled snažnog zatvaranja srčanih zalistaka.

Srčani zalisci sastoje se iz dva ili tri kuspisa (listića) u obliku šoljice. Sačinjeni su pretežno od kolagena, čvrstog proteina, a pokriveni su endokardom, tankim slojem tkiva koje oblaže unutrašnjost srca i spaja se s unutrašnjim slojem krvnih sudova.

Srčani krug Otkucaj srca odvija se u tri faze. U toku dijastole srce se opušta. Za vreme atrijalne sistole dolazi do kontrakcije srčanih pretkomora. Ventrikularna sistola donosi kontrakciju komora. Sinoatrijalni čvor (srčani pejsmejker) određuje ritam kada će nastupiti koja faza, tako što šalje električne impulse u pretkomore i komore srca.

Dijastola Srčani mišić se opušta, a krv utiče u pretkomoru iz plućnih vena i šupljih vena. Pri kraju ove faze, sinoatrijalni čvor emituje električni impuls.

Snižen pritisak krvi

Provodljiva vlakna Posebna mišićna vlakna u zidovima srca provode električne impulse koji regulišu otkucaje srca.

Dezoksigenisana krv iz gornjeg dela tela

Gornja šuplja vena

Oksigenisana krv iz desnog plućnog krila

Ispunjena leva pretkomora Oksigenisana krv iz levog plućnog krila

Sinoatrijalni čvor Električni impuls

Leve plućne vene

Ispunjena desna pretkomora PROLAZ KRVI

Kontrahovana desna pretkomora

Sistola pretkomora Električni impuls se širi kroz obe pretkomore i podstiče zidove, sazdane od mišića, da se grče i potiskuju krv u komore. Pri kraju sistole pretkomora, impuls stiže do atrioventrikularnog čvora u desnoj pretkomori.

ELEKTRIČNA AKTIVNOST

Kontrahovana leva pretkomora

Protok krvi Kuspis (listić) zaliska Krv pri visokom pritisku otvara zalistak

Otvoren srčani zalistak Kad dođe do kontrakcije srčane komore ili pretkomore, visok pritisak krvi unutar nje otvara listić zalistaka, i krv protiče na drugu stranu zaliska.

Donja šuplja vena

Dezoksigenisana krv iz donjeg dela tela

Srčani zalisci

Atrioventrikularni čvor Električni impuls

Visok pritisak krvi zatvara zalistak

Kuspis zaliska

Snižen pritisak krvi Otvoren mitralni zalistak

Otvoren trikuspidalni zalistak

Zatvoren srčani zalistak Pritisak krvi sa druge strane zaliska raste, i naglo zatvara listiće zaliska. Zatvoreni zalistak sprečava krv da se vraća.

Ispunjena leva komora

Ispunjena desna komora PROLAZ KRVI

ELEKTRIČNA AKTIVNOST Aorta

Dezoksigenisana krv otiče u pluća

Oksigenisana krv teče u gornje i donje delove tela

Električni impuls

Plućna arterija

Sistola komora Impuls stiže do atrioventrikularnog čvora, gde se na trenutak usporava, pre nego što se kroz zidove proširi na komore. Impuls izaziva kontrakciju komora, potiskujući krv u aortu i plućnu arteriju.

238

Zatvoren mitralni zalistak Otvoren plućni zalistak

Otvoren aortni zalistak

Zatvoren trikuspidalni zalistak

Kontrakcija komora PROLAZ KRVI

ELEKTRIČNA AKTIVNOST

Zatvoren plućni zalistak Plućni zalistak ima tri kuspisa, odozdo zaobljena, koja su pričvršćena na unutrašnji zid plućne arterije.


Srce i krvni sudovi

STRUKTURA

Struktura srca Srce je šuplja mišićna pumpa koju uglavnom čini miokard, mišić koji može da radi bez odmora. Unutrašnjost srca podeljena je na dve polovine, a svaka od njih sastoji se od po jedne gornje šupljine i jedne donje šupljine (pretkomore i komore, odnosno atrijuma i ventrikula). Svaka pretkomora i komora povezana je sa jednim ili više krvnih sudova. Protok krvi kroz atrijume i ventrikule kontrolišu jednosmerni zalisci.

Gornja šuplja vena

Aorta Ovo je glavna arterija u telu.

Plućna arterija Dezoksigenisana krv stiže do oba plućna krila kroz ogranke ove arterije.

POLOŽAJ SRCA Endokard Ovaj glatki sloj oblaže unutrašnjost srca, a čini ga jedan sloj ćelija.

Plućni zalistak Ovaj zalistak ima tri kuspisa (listića). On omogućava protok krvi iz desne komore u plućnu arteriju.

Plućne vene Oksigenisanu krv ove vene sprovode od pluća do srca.

Desna pretkomora Trikuspidalni zalistak Tri kuspisa (listića) ovog zaliska omogućavaju jednosmeran protok krvi iz desne pretkomore u desnu komoru.

Leva pretkomora

Perikard Ova dvoslojna opna razdva srce od pluća i zida grudnog koša.

Aortni zalistak Tri kuspisa (listića) aortnog zaliska omogućavaju jednosmeran protok krvi iz leve komore u aortu.

Desna komora Horde tendinee Ove fibrozne niti povezuju kuspise (listiće) srčanih zalistaka sa srčanim zidom. Mitohondrija

Mitralni zalistak Ovaj zalistak ima dva kuspisa (listića). On obezbeđuje jednosmeran protok krvi iz leve pretkomore u levu komoru.

Mišićna ćelija

Leva komora

Srčani mišić Brojne mitohondrije (jedinice za proizvodnju energije) u ćelijama srčanog mišića omogućavaju srcu da pumpa bez odmora.

Donja šuplja vena

Septum Dve strane srca podeljene su ovim debelim zidom sazdanim od mišića.

Silazna aorta

Listić zaliska

FUNKCIJA

Snabdevanje srca krvlju Koronarne arterije izlaze iz aorte, te okružuju srčani mišić i ulaze u njega. Arteriole i kapilari granaju se iz arterija i snabdevaju srčani mišić krvlju koja je obogaćena kiseonikom. Dezoksigenisana krv otiče koronarnim venama, koje je vraćaju u desnu srčanu pretkomoru.

Koronarne arterije Postoje dve glavne koronarne arterije, leva i desna. Leva se grana i stvara levu cirkumfleksnu i levu prednju silaznu arteriju.

Plućne vene

Miokard Srčani mišić je triput deblji s leve strane, koja ispumpava krv u telo, nego sa desne.

Tetivna vlakna

Aorta Plućna arterija Glavno stablo leve koronarne arterije Koronarna vena

Desna koronarna arterija

Leva cirkumfleksna arterija Leva prednja silazna arterija

Šuplja vena

Vezivanje zalistaka Strunama slična tetivna vlakna vezuju listić zaliska za srčani zid, kako se ne bi okrenuo naopačke.

237


TELO I BOLEST hemijskih supstanci koje se oslobađaju u krv iz oštećenog srčanog mišića.

LEČENJE

Koronarna angioplastika i ugradnja stenta Koronarnom angioplastikom se šire koronarne arterije koje su sužene ili začepljene usled stvaranja masnih naslaga. Specijalni kateter uvodi se u koronarnu arteriju, ili kroz butnu arteriju u preponama, ili kroz arteriju ruke. Žica za navođenje provuče se kroz ovaj kateter i kroz suženi deo arterije. Kateter s balonom se postavi na vrh žice, nakon čega se balon naduva u suženom delu arterije kako bi je proširio. U većini slučajeva kasnije se uvodi i stent (cevasti žičani uređaj), da drži arteriju otvorenom.

Kako se leči?

Koronarna arterija

POZICIJA

1

Kateter na čijem vrhu se nalazi izduvan balon uvodi se u arteriju. Kateter se postavi tako da balon bude unutar suženog područja koronarne arterije.

Kateter Ispumpani balon Suženi deo Masne naslage

2

Balon se naduvava i izduvava kako bi sabio masne naslage i proširio suženi deo arterije. Zatim se izvlači.

Naduvan balon Sabijene masne naslage

3

Stent, postavljen na balon, uvodi se u arteriju i postavlja na mesto suženja. Zatim se balon naduva, šireći stent koji potiskuje zid arterije.

Delimično naduvan balon

Delimično prošireni stent

4

Balon se zatim izduva i ukloni iz arterije. Stent ostaje raširen na odgovarajućem mestu i drži arteriju otvorenom.

Potpuno raširen stent na odgovarajućem mestu Sabijene masne naslage

REZULTATI Blokirana arterija

Učinak lečenja Rendgenski snimak urađen pomoću kontrastne boje pravi se pre i posle koronarne angioplastike. Na ovim slikama vidimo koronarnu arteriju koja je s uspehom proširena, što je dovelo do poboljšanja protoka krvi.

PRE INTERVENCIJE

površinu srca (vidi Upala srčane maramice, str. 258). Ova oboljenja, takođe, za posledicu mogu imati razvoj srčane insuficijencije.

Kako se dijagnostikuje?

Kardiolog se oslanja na različite testove i analize kako bi postavio dijagnozu srčanog udara. U mnogim slučajevima dijagnoza je

246

Proširena arterija

NAKON INTERVENCIJE

očigledna. Na EKG-u, koji beleži električnu aktivnost srca, često se vide promene koje potvrđuju da je reč o infarktu miokarda. EKG može biti dragocen i u utvrđivanju koji deo srčanog mišića i u kojoj meri je oštećen, kao i da li je srčani ritam i dalje normalan. Radi potvrđivanja dijagnoze, mogu se uzeti uzorci krvi kako bi se utvrdio nivo određenih

Neposredni ciljevi lečenja infarkta miokrada jesu ublažavanje bola i ponovno uspostavlja­ nje redovnog snabdevanja srčanog mišića krvlju kako bi se smanjio nivo oštećenja i sprečile dalje komplikacije. Ovi ciljevi najpre će se ostvariti ako se pacijent smesta prebaci na odeljenje intenzivne nege (str. 618), gde će biti praćen srčani ritam i ostali vitalni klinički znaci. U slučaju jakog bola u grudima, lekar će najverovatnije dati injekciju nekog jakog analgetika (str. 589), kao što je morfijum. U periodu od prvih šest sati posle infarkta, pacijent može dobiti neki trombolitik koji raz­ bija ugruške (str. 584), kako bi se razgradio krvni ugrušak koji je zapušio koronarnu arte­ riju. Drugo rešenje je hitna koronarna angio­ plastika (levo), najčešće sa uvođenjem stenta (cevastog žičanog uređaja) koji ponovo otva­ ra i širi blokiranu arteriju. Što se pre ponovo uspostavi dotok krvi u srce, to su veći izgledi za potpun oporavak. Dok pacijent leži na kardiovaskularnom odeljenju, prati se broj otkucaja srca, i daje odgovarajuća terapija ukoliko se pojave ari­ tmije ili simptomi srčane insuficijencije. Ako je napredak zadovoljavajući, već posle 24–48 sati biće mu dozvoljeno da ustane iz kreveta. Ubrzo zatim, pacijent ulazi u rehabilitacioni program, za vreme kojeg provodi sve više i više vremena izvan postelje. Kad se pacijent oporavi, procenjuje se sta­ nje koronarnih arterija i srčanog mišića. Obavljaju se ispitivanja poput ultrazvuka srca (str. 255) i testa opterećenja (str. 244) kako bi se odredila dalja terapija. Ukoliko srce oteža­ no ispumpava krv, recimo, pacijentu se pro­ pisuje neki ACE inhibitor (str. 582) ili diuretik (str. 583). Ako dođe do suženja ili začepljenja koronarne arterije, javlja se potreba za angio­ plastikom i ugradnjom stenta (levo) ili se pak u kasnijem stadijumu, ugrađuje bajpas (vidi Ugradnja bajpasa na koronarnoj arteriji, str. 247). Ako testovi pokazuju trajno spor ili abnormalan srčani ritam, pacijentu će možda biti ugrađen pejsmejker (vidi Srčani pejsmej­ ker, str. 251). Neki lekovi koji se uzimaju u dužem vre­ menskom periodu mogu da smanje rizik od novog srčanog udara. Lekar može da propiše neki beta-blokator (str. 581), ACE inhibitor (str. 582) i aspirin. Pacijentu se, takođe, save­ tuje da pređe na ishranu s niskim sadržajem masti i, u većini slučajeva, da uzima neki sta­ tin (vidi Lekovi za snižavanje lipida u krvi, str. 603), kako bi snizio nivo holesterola u krvi. Statini smanjuju rizik od ponovljenog srča­ nog udara čak i ako je holesterol u granicama normale. Lekari, takođe, savetuju da se plava riba jede 2–4 puta nedeljno i propisuju doda­ tak ishrani na bazi visokopročišćenih omega 3 masnih kiselina, kako bi se snizio nivo osta­ lih lipida u krvi.

Šta mogu ja da preduzmem?

Važno je pridržavati se saveta lekara u vezi s povratkom redovnim aktivnostima. Prirodno je biti zabrinut za svoje zdravlje, a kod mno­ gih ljudi javi se blaga depresija (str. 343).

Važno je ne dozvoliti da vas strah od novog srčanog udara potpuno onesposobi. Posle srčanog udara, sva je prilika da će vas pozvati na srčanu rehabilitaciju. Reč je o pro­ gramu koji sprovodi multidisciplinarni tim zdravstvenih radnika, čija je svrha da edukuje, da odredi režim fizičke aktivnosti i pruži psi­ hološku i socijalnu podršku. Takav program može vam pomoći da se vratite normalnom životu onoliko koliko je to moguće, da pređe­ te na zdrav nivo fizičke aktivnosti i pribegnete određenim promenama načina života koje će vam pomoći da smanjite dugoročni rizik od novih srčanih smetnji.

Kakva je prognoza?

Ako je reč o prvom infarktu miokarda, ukoliko se s početkom lečenja nije odugovlačilo, i nema nikakvih komplikacija – izgledi su dobri. Posle dve nedelje, rizik od novog srčanog udara znatno je smanjen, i pacijent ima dobre izglede da poživi još barem 10 godina. Izgledi su bolji ako osoba prestane da puši, smanji unos alkohola, počne redovno da vežba i pri­ država se zdravog načina ishrane. Nakon neprijatnog iskustva kao što je sr­ čani udar razumljivo je zašto neki ljudi po­ stanu nerealni u razmatranju potencijalnih zdravstvenih rizika. Pa tako, mogu se plašiti da će ponovni udar doživeti za vreme seksu­ alnog odnosa, ali izgledi da se to desi iznose oko jedan prema milion. Ako ste već imali srčani udar, ili ste pretr­ peli veća oštećenja srčanog mišića, izgledi zavise od toga u kojoj je meri srčani mišić oštećen, i da li ima dodatnih komplikacija. Mnogi ljudi koji su imali operaciju ili angio­ plastiku žive još 10 godina, pa i više.

SAMOPOMOĆ Život posle srčanog udara Promene u načinu života posle srčanog udara mogu da ubrzaju oporavak i smanje rizik od novog napada: ■ Prestanite

da pušite. Ovo je najznačajniji pojedinačni faktor u sprečavanju novih napada; ■ Hranite se zdravo i nastojte da održite težinu u idealnim granicama u odnosu na vašu visinu i telesnu građu (vidi Ishrana i zdravlje, str. 16); ■ Ako pijete alkohol, budite umereni. Ne bi trebalo da popijete više od 1–2 male čaše vina ili piva dnevno; ■ Zajedno sa lekarom osmislite program vežbanja koje ćete postepeno pojačavati sve dok ne budete sposobni za umereno intenzivan trening, kao što je redovno plivanje u trajanju od 30 minuta ili više. Posle perioda oporavka, možete se postepeno vraćati svakodnevnoj rutini: ■ Na

posao ćete verovatno moći da se vratite kroz 8–12 nedelja, pa i ranije ako imate kancelarijski posao. U prvo vreme mogli biste da radite i skraćeno radno vreme; ■ Gledajte da izbegavate stresne situacije; ■ U roku od četiri nedelje trebalo bi da možete da vozite automobil; ■ Seksualnim aktivnostima možete da se vratite otprilike četiri nedelje posle srčanog udara.


SRCE I KRVNI SUDOVI

Akutna srčana insuficijencija

LEČENJE

Bajpas na koronarnoj arteriji

Iznenadno slabljenje srčane sposobnosti da ispumpava krv, što najčešće vodi do gomilanja tečnosti u plućima

Za vreme ugradnje bajpasa, jedna ili više suženih koronarnih arterija bivaju premošćene pomoću krvnih sudova uzetih iz nogu ili grudnog zida. Zahvat traje oko dva sata. U većini slučajeva srce se zaustavlja, a njegovu funkciju preuzima mašina srce–pluća (vidi Operisanje pomoću mašine srce–pluća, str. 615). S druge strane, sve veći broj operacija izvodi se bez zaustavljanja srca, a sve češće se pribegava i ne toliko invazivnim, endoskopskim tehnikama. Posle zahvata, pacijent nekoliko dana provodi na odeljenju intenzivne nege.

Češća kod osoba starijih od 65 godina Neznatno češća kod muškaraca Genetika i način života kao faktori rizika zavise od uzroka bolesti

Graft arterije mamarije Ako postoji samo jedno začepljenje u koronarnoj arteriji, bajpas se najčešće pravi od jedne arterije grudnog koša, obično leve arterije mamarije. Arterijski graftovi su bolji izbor od venskih graftova, zato što bolje podnose pritisak krvi koja i inače teče kroz koronarne arterije, a i manja je verovatnoća da će s vremenom u njima doći do začepljenja.

MESTO REZA

Potključna arterija Unutrašnja arterija mamarija

Blokada

Začepljenje u koronarnoj arteriji

Preusmerena arterija spojena s koronarnom arterijom

Mesto reza

Podvezani kraj arterije mamarije

1

2

Leva arterija mamarija isečena je na prikazanom mestu. Gornji kraj ostaje vezan za potključnu arteriju, dok se donji kraj podvezuje.

Slobodni kraj arterije mamarije povezuje se s koronarnom arterijom u tački ispod začepljenja, kako bi se preko nje srčani mišić snabdevao krvlju.

Graft vene safene Ako treba premostiti više od jednog začepljenja u koronarnoj arteriji, ili u slučaju da unutrašnja arterija mamarija nije upotrebljiva, mogu se upotrebiti delovi vene safene. Često se ova vena koristi i kao svojevrsna ispomoć arteriji mamariji. Pošto kod venskih graftova uglavnom brže dolazi do začepljenja nego kod arterijskih, ponekad se bajpas izvodi pomoću radijalne arterije.

Aorta

1

Na nozi se napravi dugačak rez, i vadi se vena safena. Potom se vena deli na segmente, kojima se može premostiti veći broj koronarnih arterija.

Mesto preseka

MESTA REZOVA

Delovi vene

Začepljenja u koronarnim arterijama

2

Šta je izaziva?

Akutna srčana insuficijencija često se javlja kod ljudi sa hroničnom srčanom insuficijen­ cijom (desno) kad se oslabelo srce izloži na­ poru. Primera radi, neka teška infekcija, kao što je zapaljenje pluća (str. 299), može da poveća srčani rad i da za posledicu ima akut­ nu srčanu insuficijenciju. Drugi uobičajeni uzročnici akutne insuficijencije srca su težak infarkt miokarda (str. 245), zatim problemi sa zaliscima, uključujući infektivni endokarditis (str. 256), kao i problemi sa srčanim ritmom, poput kompletnog bloka srca (str. 251) ili ta­ hikardije (str. 250). Desnostrana akutna srčana insuficijencija retka je pojava, a obično nastaje kad krvni ugrušak začepi plućnu arteriju, koja izlazi iz desnog srca (vidi Plućna embolija, str. 302).

Kakvi su simptomi?

Mesto preseka Vena safena

Smanjena sposobnost srca da efikasno pum­ pa krv naziva se srčana insuficijencija. Kod akutne srčane insuficijencije, bolest nastupa iznenada, često usled teškog infarkta. U ve­ ćini slučajeva, zahvaćena je samo leva strana srca. U levu polovinu srca uliva se krv oboga­ ćena kiseonikom iz pluća, da bi snagom srča­ nog mišića bila distribuirana kroz celo telo. U slučaju ove bolesti, dolazi do nakupljanja teč­ nosti u krvnim sudovima koji vode iz pluća u srce i usled povećanja pritiska dolazi do izli­ vanja tečnosti u pluća – to je plućni edem, koji je opasan po život ako se odmah ne leči.

Delovima vene safene premošćuju se „čepovi”. Po jedan kraj svakog tog dela vezan je za aortu, a drugi za koronarnu arteriju ispod mesta začepljenja.

Simptomi akutne srčane insuficijencije obič­ no se razvijaju brzo, a mogu biti: ■ Izražen nedostatak vazduha, ■ Sviranje iz pluća, ■ Kašalj s ružičastim, penastim ispljuvkom, ■ Bleda koža i obilno znojenje. Ako je uzrok akutne insuficijencije infarkt, mogu se pojaviti i dodatni simptomi kao što su intenzivan, dugotrajan bol u grudima i uznemirenost. Ukoliko je srčana insuficijen­ cija posledica plućne embolije, može se desiti da iskašljavate krv i osetite oštar bol u grudi­ ma koji se pogoršava prilikom udisaja. Uko­li­ ko se ne leči, akutna srčana insuficijencija može dovesti do smrtonosnog pada krvnog pritiska (vidi Šok, str. 248).

Šta preduzeti?

Akutna insuficijencija srca iziskuje hitnu me­ dicinsku intervenciju u bolničkim uslovima. U toku tretmana, pacijent sedi, a ponekad mu se kiseonik daje kroz masku za lice. Moguća je intravenska primena većeg broja lekova,

uključujući diuretike (str. 583), morfijum (vidi Analgetici, str. 589) i nitrate (str. 581), koji poboljšavaju opšte stanje pacijenta i pospe­ šuju izbacivanje tečnosti iz pluća. Pacijent će verovatno biti poslat na elektrokardiografiju (vidi EKG, str. 243) i ultrazvuk srca (str. 255), kako bi se utvrdio uzrok srčane insuficijencije. Obično se radi i rendgenski snimak grudnog koša radi prikupljanja podataka o dimenzija­ ma i obliku srca, a i potvrde prisustva tečnosti u plućima. U nekim slučajevima radi se i ko­ ronarna angiografija (str. 245), radi pronala­ ženja suženja ili začepljenja u koronarnim arterijama. Dugoročno lečenje biće usredsređeno na osnovni uzrok. Primera radi, začepljenje ko­ ronarnih arterija može se lečiti koronarnom angioplastikom i ugradnjom stenta (str. 246). U slučaju da uzrok ne može da se u potpuno­ sti ukloni, i dođe do hronične srčane insufi­ cijencije, daju se lekovi poput ACE inhibitora (str. 582) i digitalisa (str. 582), kako bi se sma­ njila učestalost akutne srčane insuficijencije i usporilo propadanje funkcije srca. Uprkos ovim metodama lečenja, oboljenje može da napreduje i dovede do smrtnog ishoda.

Hronična srčana insuficijencija Dugotrajno oslabljena funkcija srca kao pumpe, koja za posledicu ima nedovoljnu cirkulaciju krvi i gomilanje tečnosti u tkivima Češća kod osoba starijih od 65 godina Neznatno češća kod muškaraca Genetika i način života kao faktori rizika zavise od uzroka bolesti

Kod hronične srčane insuficijencije, srce nije u stanju delotvorno da ispumpava krv u telo. Ovaj problem za posledicu ima postepeno gomilanje tečnosti u plućima i telesnim tki­ vima. Hronična srčana insuficijencija uobiča­ jeno je progresivno oboljenje koje u početku može da bude tako blago da simptomi lako prođu neopaženo. Uglavnom se javlja kod ljudi starijih od 65 godina. Mada izraz „hronična insuficijencija srca“ u prvi mah ukazuje na oboljenje koje je opa­ sno po život, ova bolest se u velikom broju slučajeva može lečiti, a osobe s dijagnostiko­ vanim blažim oblikom mogu još dugo da žive. S druge strane, ovo oboljenje može da ogra­ niči fizičku aktivnost. U prvo vreme, pretežno biva zahvaćena jedna strana srca i, u takvoj situaciji, obo­ ljenje se naziva desnostrana, odnosno le­ vostrana insuficijencija srca. Desnostrana insuficijencija ogleda se u oticanju gležnjeva i gomilanju tečnosti u raznim delovima tela. Levostrana srčana insuficijencija uslovljava gomilanje tečnosti u plućima. Tečnost koja se u plućima skuplja usled levostrane srčane insuficijencije brzo će prouzrokovati desno­ stranu insuficijenciju, a ova kombinacija, poznata pod nazivom kongestivna insufici­ jencija srca, najčešći je oblik hronične srčane insuficijencije.

247


TELO I BOLEST

PODACI

Sticanje veština u toku prvih pet godina U toku prvih pet godina života, deca steknu osnovne veštine neophodne za dalji razvoj. Četiri glavne oblasti jesu fizičke veštine, manuelna spretnost, umeće govora i društvene veštine. Mada deca napreduju različitom brzinom, prekretnice u njihovom razvoju odigravaju se po predvidivom rasporedu. Delimično je tako i stoga što sposobnost učenja zavisi od zrelosti dečjeg nervnog sistema. Osim toga, za neke složene veštine deca prvo moraju da ovladaju drugim, jednostavnijim; tako, na primer, bebe prvo moraju da nauče da stoje da bi potom prohodale.

PREKRETNICE U RAZVOJU Uzrast (godine) 0

1

Podiže glavu do 45º

Fizičke veštine Bebe prvo ovladaju držanjem glave i tela, a onda počinje razvoj fizičkih veština, uključujući stajanje, puzanje i hodanje.

2

4

Hoda samostalno

Ume da se kotrlja

5

Može da uhvati loptu koja skače

Nauči da stoji bez pomoći

Ume da puzi

Baca loptu

Uspravlja se sâm

Nakratko održava ravnotežu na jednoj nozi

Šutira loptu

Sedi bez naslona Sâm se penje uz stepenice Sâm nosi svoju težinu na nogama Hoda pridržavajući se za nameštaj Sklapa šake

Manuelna spretnost i vid Deca moraju da usaglase pokrete i vid kako bi obavljala razne manipulativne zadatke, kao što su podizanje i držanje predmeta, crtanje i sl.

3

Može da okreće pedale

Voli da žvrlja po papiru Igra se stopalima

Ume da nacrta krug

Gradi kulu od četiri ciglice

Prebacuje zvečku iz ruke u ruku Pruža ruku da dohvati zvečku

Skače na jednoj nozi

Može da povuče pravu liniju

Ume da nacrta kvadrat

Može da podigne mali predmet Crta čoveka u grubim konturama

Drži predmet između kažiprsta i palca Prepadaju ga glasni zvuci

Izgovara cele rečenice Roditeljima se obraća sa „tata” i „mama”

Slušanje i govor U najranijem uzrastu bebe se okreću u pravcu odakle dopire glas i gugutanjem reaguju na zvuke. Sa oko godinu dana, dete izgovori prvu reč.

Okreće se u pravcu odakle dopire glas Ciči

Ume da pokaže pojedine delove tela

Svima govori „tata” i „mama”

Može da objasni sedam pojmova

Zna imena i prezimena

Ume da sastavi dve reči Guguče

Počinje da uči pojedinačne reči

Spontano se osmehuje

Društveno ponašanje i igra Dete počinje da brine o sebi usvajajući osnovne veštine, kao što su umeće oblačenja i kontrola sfinktera. U društvene veštine računaju se sve radnje i aktivnosti od osmehivanja do sticanja prvih drugova.

Ume da imenuje boju

Uči da jede kašikom i viljuškom Oponaša obavljanje kućnih poslova Lako se odvaja od roditelja

Igra žmurke

Može da se svuče bez ičije pomoći

Jede prstima Posmatra svoje šake

0 0

2

4

6

8

Ume da pije iz šolje

10

12 1

Oblači se bez ičije pomoći

Ostaje suvo po ceo dan

14

16

Ostaje suvo po celu noć

18

20

Uzrast (meseci) 22 24 2 Uzrast (godine)

528

Ume da jede nožem i viljuškom

30

36 3

42

48 4

54

60 5


TELO I BOLEST

Kakvi su simptomi?

U većini slučajeva, simptomi epiglotitisa izbi­ ju iznenada, u roku od sat-dva. Ti simptomi su sledeći: ■ Visoka temperatura, ■ Izrazito jak bol u grlu, ■ Teškoće prilikom gutanja, ■ Curenje pljuvačke iz usta, ■ Nemir i zabrinutost, ■ Ubrzano, teško disanje, ■ „Struganje” pri udisanju vazduha. Ukoliko postoji teško zapušenje disajnog puta, detetu će ponestati kiseonika, od čega usne, jezik i koža mogu da pomodre. Ako pri­ metite da dete otežano guta ili diše, smesta zovite hitnu pomoć. Usled teškog iskašljava­ nja sluzi zbog otečenog epiglotisa, može da dođe do upale pluća. Infekcija može da se proširi i na zglobove i moždane opne.

Šta preduzeti?

U prvom trenutku vaš glavni zadatak biće da momentalno potražite medicinsku pomoć, a potom da umirite dete. Nemojte sami poku­ šavati da pregledate detetu ždrelo jer će ga to samo dodatno uznemiriti, što može dodat­ no da pogorša stanje u zapušenom disajnom putu. Detetu će verovatno goditi da sedne uspravno, s blago isturenom bradom, čime se obezbeđuje konstantan, nesmetan dotok vaz­ duha u pluća. Dijagnozu će lekar najverovatnije moći da postavi već na osnovu simptoma. Detetu se daje ovlaženi kiseonik kroz masku koja se prinese licu. Kad stignete u bolnicu, dete će po potrebi biti prebačeno u operacionu salu i dobiti anestetik u obliku inhalacije, posle čega će mu kroz glavni disajni put uvesti cev i tako sprečiti sužavanje dušnika. Da bi se disanje održalo, ponekad je potrebna meha­ nička ventilacija. Što se pak tiče lečenja in­ fekcije izazvane bakterijom Haemophilus influenzae tipa B, ono podrazumeva primenu intravenskih antibiotika (str. 572).

Kakva je prognoza?

Većina dece oporavi se u roku od oko nedelju dana. Cev koja drži disajni put otvorenim obično se uklanja posle dva do tri dana. Dugoročnih tegoba najčešće nema, a bolest se ne vraća.

Uvećani treći krajnik Uvećanje trećeg krajnika (adenoida), tkiva u zadnjem delu nosne šupljine koje čini deo telesnog odbrambenog sistema

imati teškoće sa disanjem i govorom. To uve­ ćanje ponekad je neposredna posledica uče­ stalih infekcija disajnih organa, a mogu ga izazvati i alergije. U ostalim slučajevima uzrok nije poznat. Infekcija trećeg krajnika ponekad je povezana sa infektivnim procesom na kraj­ nicima (vidi Upala krajnika, dole).

Kakvi su simptomi?

Kod većine dece sa uvećanim trećim krajni­ kom simptomi su blagi i javljaju se postepe­ no. To mogu da budu: ■ Disanje na usta i hrkanje u snu, ■ Uporno zapušen nos, ili curenje iz nosa, ■ Dete govori kroz nos. Usled otežanog disanja, događa se da se dete noću često budi, što za posledicu ima zamor i slabu koncentraciju. Uvećani adenoidi mogu pak da izazovu delimično začepljenje jedne ili obe Eustahijeve tube, koje povezuju ždrelo sa srednjim uhom, a to dovodi do učestalih in­ fekcija srednjeg uha (vidi Akutno zapaljenje srednjeg uha kod dece, str. 557). Kod starijeg deteta pak uvećani adenoidi mogu biti uzroč­ nik hronične upale sinusa (str. 290).

Lekar će detetu najverovatnije prvo pregleda­ ti ždrelo. Ako su simptomi blagi i ne ugroža­ vaju detetov normalan rast i razvoj, uvećani treći krajnik se i ne leči, zato što će se s vre­ menom ionako smanjiti sam od sebe, obično pre puberteta. Ukoliko, međutim, dete u du­ žem periodu ne spava kako treba, stalno pati od infekcija srednjeg uha ili ima hronično sekretorno zapaljenje srednjeg uha, lekar će vam preporučiti operaciju trećeg krajnika. Ponekad se istovremeno uklone i prednja dva (vidi Tonzilektomija i adenoidektomija, de­ sno), ali se u tom slučaju, ukoliko nije hitna situacija, obično čeka da dete napuni tri go­ dine. Tečnost koja se nakupi u srednjem uhu može se izvaditi uz pomoć majušne drenažne cevi koja se naziva alka (str. 558), a u uho se uvodi kroz bubnu opnu. Simptomi obično počnu da se povlače kako dete raste, i u periodu adolescencije najčešće ih više nema.

Upala krajnika Zapaljenski proces na krajnicima, smeštenim u zadnjem delu ždrela, koji čine deo telesnog odbrambenog sistema Najčešće kod dece mlađe od 10 godina Pol, genetika i način života nisu značajni faktori

Treći krajnik, smešten u zadnjem delu nosne šupljine, sastoji se od limfnog tkiva, i u sklopu je sistema koji štiti telo od infekcija. Kod veći­ ne dece on je normalnih dimenzija i ne pravi značajne probleme. Međutim, kod druge dece, naročito one mlađe od sedam godina, treći krajnik se uvećava, što za posledicu može

546

Krajnici su dva područja limfnog tkiva sme­ štena u zadnjem delu ždrela. Predstavljaju važan deo sistema kojim se naše telo brani od infekcija, mada su oni najčešće i podložni in­ fekcijama. Upala krajnika, ili tonzilitis, nastupa kad krajnike zahvati zapaljenski proces, kad oni počnu da bole. Do toga obično dolazi usled infekcije, koja za uzrok može imati ili neki virus, poput onog koji izaziva prehladu (str. 164), ili bakteriju – streptokok, recimo.

Otečen krajnik

Tonzilektomija i adenoidektomija Hirurško odstranjivanje krajnika radi se kod dece koja često boluju od zapaljenja. U isto vreme može se ukloniti i uvećani treći krajnik (adenoid), ukoliko već izaziva disajne tegobe i učestale probleme sa ušima. Operacija se izvodi u bolničkim uslovima pod opštom anestezijom. Dete bi trebalo da je u stanju da se vrati kući istog dana kad je operisano, a za potpun oporavak potrebno je oko dve nedelje. Nosna šupljina

Treći krajnik

Šta preduzeti?

Najčešći pre sedme godine Pol, genetika i način života nisu značajni faktori

Jezik

LEČENJE

Zapaljenje krajnika Ovi krajnici otekli su i upalili se usled infekcije; reč je o zapaljenju krajnika, ili tonzilitisu.

Ponekad se u neposrednoj blizini krajnika razvije gnojni zapaljenski proces, i tada govo­ rimo o peritonzilarnom apscesu. Gnojno za­ paljenje krajnika otežava otvaranje usta i gutanje. Kod male dece brz rast telesne tem­ perature odmah po izbijanju zapaljenja kraj­ nika može uzrokovati pojavu grčeva (vidi Febrilne konvulzije, str. 550).

Šta mogu ja da preduzmem?

Jezik

Krajnik

Zahvat Hirurško odstranjivanje krajnika izvodi se kroz usta, pod opštom anestezijom.

Zapaljenje je praćeno povišenom te­lesnom temperaturom, glavoboljom, ote­žanim guta­ njem, bolovima u zglobovima, mišićima i op­ štom malaksalošću. Kod dece mlađe od 10 godina tonzilitis je uobičajena bolest, zato što su kod njih kraj­ nici prvi put izloženi raznim infekcijama. Deca obolela od zapaljenja krajnika često imaju i uvećan treći krajnik (levo). Kako go­ dine prolaze, krajnici se smanjuju, tako da se tonzilitis znatno ređe sreće kod odraslih osoba (vidi Upala ždrela i krajnika, str. 293).

Kakvi su simptomi?

Simptomi zapaljenja krajnika obično se ja­ vlja­ju u vremenskom rasponu od 24 do 36 sati. To mogu da budu: ■ Bol u grlu i nelagoda prilikom gutanja, ■ Uvećani i mekani limfni čvorovi u vratu, ■ Visoka temperatura, ■ Glavobolja, ■ Bol u stomaku. Bebe i deca koja su još mala da bi umela da govore nisu u stanju da kažu svojim rodite­ ljima da ih boli grlo, ali zato odbijaju da jedu i piju – zbog nelagode koju osećaju pri guta­ nju. Mogu, sem toga, postati letargična i razdražljiva.

Detetu ćete pomoći preduzimajući jedno­ stavne mere samopomoći u kućnim uslovima. Ako ima visoku temperaturu, snizićete je teč­ nim paracetamolom ili ibuprofenom u pre­ poručenim dozama. Terajte dete da pije manje količine tečnosti u pravilnim interva­ lima, naročito ako povraća (vidi Snižavanje temperature, str. 165). Tako neće doći do dehidracije, koja može da bude opasna. Hladni napici (ne kiseli), kao što je recimo mleko, ublažiće bol u grlu, a starijoj deci ve­ rovatno će više prijati sladoled. Starija deca, takođe, mogu da uzimaju pastile za grlo i ispiraju ga slanom vodom. Ukoliko primena mera samopomoći ne donese rezultate, temperatura ne spada, dete unosi u organizam izrazito malo tečnosti, i do poboljšanja simptoma ne dođe u roku od 24 sata – obratite se lekaru.

Šta lekar može da preduzme?

Lekar će detetu pregledati grlo i uzeti bris radi analize na bakterijsku infekciju. Pogledaće i uši, da proveri da nije reč o ušnoj infekciji (vidi Otoskopija, str. 374). Ukoliko posumnja na bakterijsku infekciju grla, lekar će propisati antibiotike (str. 572). Većina dece obolele od zapaljenja krajnika potpuno se oporavi u roku od nekoliko dana. Ukoliko, međutim, dete ne unosi dovoljno tečnosti, može da nastupi dehidracija. U ta­ kvim slučajevima obavezna je hospitalizacija, gde se detetu daju infuzija i antibiotici. Ako je došlo do formiranja gnojnog apscesa, pri­ menjuje se hirurška drenaža.

Kakva je prognoza?

Neka deca često boluju od tonzilitisa, ali već oko 10. godine napadi bolesti uglavnom su retki. Ukoliko dete zbog upaljenih krajnika stalno izostaje iz škole, lekar može preporu­ čiti da se oni odstrane hirurškim putem (vidi Tonzilektomija i adenoidektomija, gore levo).


LEČENJE LEKOVIMA

PROCES

Lekovi u našem telu Lekovi se u krvotok mogu uvesti različitim putevima. Najčešće se uzimaju oralno – u obliku tableta, kapsula ili tečnosti. U slučaju da oralna terapija nije prikladna, medikamenti se mogu davati na mnoge druge načine. Primera radi, supozitorij

(čepić) koji sadrži lek može da se ubaci u rektum. Ukoliko je važno da lek počne da deluje trenutno, to se postiže intravenskim ubrizgavanjem ili infuzijom. Dugotrajni efekat leka postiže se primenom kožnih flastera ili potkožnih implantata.

Krvni sud

Lek

Nazalno/sublingvalno/bukalni put Lekovi u obliku nosnog spreja, sublingvalne tablete (tablete koje se stavljaju pod jezik) ili bukalne tablete (one koje se stave u usta do obraza), apsorbuju se kroz tanku sluzokožu, direktno u krvotok.

Igla

Intramuskularni put Lekovi se ubrizgavaju u mišić nadlaktice, butine ili zadnjice i tako dospevaju u krvotok.

Mišić

Lek u krvotoku

Implantat Sloj sluzi

Sluzokoža creva

Lek

Sluzokoža Masno tkivo

Subkutani put Lekovi koji se usađuju ili ubrizgavaju u masno tkivo, neposredno ispod kože, a zatim postepeno prelaze u krvotok.

Lek

Oralni put Lekovi u obliku tablete, kapsule ili tečnosti gutaju se i tako dospevaju u probavni trakt. Razgrađuju se ili u želucu, ili u crevima, a zatim se apsorbuju isto kao hrana.

Flaster

Lek

Površina kože

Transdermalni put Lekovi se neprekidno oslobađaju iz flastera ili iz gela namazanog na površinu kože, a kroz kožu (transdermalno) dalje prodiru do krvnih sudova.

Krvni sud

Igla

Površina kože Lek

Intravenski put Ako se ubrizga u krvni sud, lek vrlo brzo počinje da deluje. On dospeva direktno u krvotok i brzo stiže do ciljanog organa ili tkiva.

Metabolizam lekova Lekovi koji se uzimaju oralno apsorbuju se u crevima i prolaze kroz jetru pre nego što uđu u centralni krvotok. S druge strane, lekovi koji u organizam dospevaju drugim putevima u krvotok stižu pre nego što prođu kroz jetru. Kad lek uđe u krvotok, on putuje do mesta gde treba da deluje. Većina lekova se metaboliše (razgrađuje ili transformiše) svaki put kad prolazi kroz jetru. Na kraju ih izluče bubrezi (kroz urin), ili pak, pošto ih preradi jetra, kroz žuč dospevaju u creva, odakle se izbacuju u vidu stolice.

Lek Krvni sud

Supozitorij

Oralni lek Lekovi koji se uzimaju oralno dospevaju u krvotok kroz creva i prolaze kroz jetru pre nego što stignu do tačke gde treba da deluju.

Telesne ćelije (mesto delovanja leka)

Parenteralni lekovi Lekovi koji se uzimaju drugim, neoralnim putevima, putuju kroz krvotok do mesta delovanja a da pre toga nisu prvo prošli kroz jetru.

Zid rektuma

Krvni sud

Rektalni put Lekove koji se ubacuju u rektum u vidu supozitorija (čepića), klistira ili pene brzo apsorbuju krvni sudovi u zidu rektuma.

Jetra Jetra je glavni punkt za transformaciju i razgradnju lekova. Krvotok Krvotokom lekovi dospevaju do mesta gde će delovati, a potom i do tačaka odakle će biti izlučeni.

Izlučivanje Lekove ili izluče bubrezi kroz urin, ili ih preradi jetra iz koje, zajedno sa žuči, dospevaju u creva i bivaju eliminisani putem stolice.

Kako lekovi cirkulišu Oralni lekovi prolaze kroz jetru, gde neki bivaju inaktivirani pre nego što stignu do mesta delovanja. Lekovi koji se daju drugim putevima ne prolaze prvo kroz jetru.

569


LEČENJE BOLESTI

Poznavanje lekova

SAM SVOJ LEKAR

Svi lekovi, čak i oni koji su nam dobro poznati, kao recimo aspirin, pored blagotvornih, mogu imati i neke štetne efekte. Bez obzira na to da li vam je određeni medikament propisao lekar, ili ste se za njega opredelili sami, iz lekova ćete najveću dobit izvući ako unapred znate kako će oni delovati, i kako da njihova primena bude bezbedna i delotvorna. Zahvaljujući napretku koji je u poslednjih sto godina ostvaren u oblasti medikamentozne terapije, odnosno lečenja lekovima, lekari su danas u mogućnosti da izleče mnoga oboljenja, uključujući i čitav spektar infektivnih bolesti. Danas postoji čitava paleta lekova koji se upotrebljavaju u različite svrhe. Neki se mogu nabaviti u slobodnoj prodaji, dok se drugi izdaju samo uz lekarski recept. U prvom članku obrađeni su tipovi dejstava koje razni lekovi mogu imati na ljudsko telo, dok ćete u narednom pronaći praktične savete i odgovore na pitanja kako najdelotvornije upotrebiti lekove i kako ih čuvati.

Kako lekovi utiču na nas Kako lekovu utiču na naše telo, i kakvi su njihovi mogući efekti Mimo željenog dejstva, lek može da utiče na naše telo na različite načine. Tu pre svega mislimo na sporedne efekte, toleranciju na lek i zavisnost od leka. Može, takođe, da dođe i do interakcije, kada određeni lekovi, u slučaju da ih uzimamo zajedno, jedan drugom pojačavaju ili smanjuju dejstvo. Ima, pritom, i lekova koji stupaju u interakciju sa određenim namirnicama i komplementarnim medicinskim preparatima. Mnogi lekovi mogu doneti značajnu korist na psihološkom planu – takozvani placebo efekat. Nemali broj lekova ima neželjene efekte.

Neželjena dejstva lekova

Gotovo svi sistemski lekovi (lekovi koji deluju na celo telo) mogu da izazovu sporedna dejstva – neželjene reakcije koje uzrokuje normalna, uobičajena doza. Do mnogih sporednih efekata dolazi zato što lek deluje na ćelije u celom telu, a ne samo u lečenom području. Tako se, na primer, lekovi beta-blokatori (str. 581) primenjuju u lečenju visokog krvnog pritiska (vidi Hipertenzija, str. 242). Oni, međutim, mogu da poremete ritam spavanja. Pojedini sporedni efekti, kao, na primer, suva usta usled uzimanja nekih antihistaminika (str. 585), mogu se unapred predvideti zato što nastaju kao posledica poznatih hemijskih osobina leka. S druge strane, lekovi mogu da uslove i nepredvidive reakcije, kao što je, na primer, alergija (str. 284). Svaka vrsta leka, uključujući i peniciline (vidi Antibiotici, str. 572), može da izazove alergijske reakcije koje po težini variraju od onih praćenih blagim osipom do onih koje uzrokuju ozbiljne probleme sa disanjem. Ostale neočekivane

570

Vakcinacija Većina lekova upotrebljava se u svrhu lečenja bolesti. Vakcine se mogu davati i u cilju prevencije, tj. da ne bi došlo do pojedinih oboljenja, kao što su difterija ili tetanus.

reakcije srećemo kod osoba čiji genetski sklop utiče na sposobnost tela da preradi određene lekove. Tako se, recimo, kod nekih osoba poreklom iz Sredozemlja, Afrike i jugoistočne Azije javlja nasledan deficit enzima G6PD (glukozo-6-fosfodiesteraza), što utiče na hemiju crvenih krvnih zrnaca. Ukoliko takve osobe uzimaju pojedine vrste lekova, kao što su sulfonamidi, može da nastupi hemolitička anemija (str. 273), za koju je karakteristično prerano uništavanje crvenih krvnih zrnaca. Kao posledica toga, krv ne snabdeva tkiva u telu dovoljnom količinom kiseonika. Većina sporednih efekata nije ozbiljna, i oni često nestaju sami od sebe, postepeno, kako se telo navikava na lek. S druge strane, međutim, sporedni efekti pojedinih medikamenata koji se upotrebljavaju u lečenju teških bolesti mogu da budu čak i opasni po život. Neki citostatici, na primer, koji se primenjuju u lečenju raka (vidi Lekovi protiv raka, str. 586), toksični su za srce, i mogu da izazovu prestanak njegovog rada. Da li će lekar odlučiti da ipak propiše ovaj lek, zavisi od toga da li potencijalna ukupna korist od takve terapije odnosi prevagu nad rizikom od mogućih štetnih posledica.

Tolerancija i zavisnost

Ako određene lekove uzimate u dužem periodu, telo se prilagođava na njih u procesu koji se naziva sticanje tolerancije. Kod nekih lekova tolerancija je dobrodošla, budući da na taj način telo lakše prevazilazi sporedne efekte, istovremeno reagujući na blagotvorno dejstvo leka. Treba, međutim, imati u vidu da tolerancija može i nepovoljno da utiče na delotvornost pojedinih lekova, pa posle moraju da se uzimaju veće doze kako bi se postigao isti rezultat – a veća doza pojačava sporedne efekte. Zavisnost je potreba za određenim lekom. Ta potreba može da bude psihološka ili fizička. Ukoliko razvijete zavisnost od određenih

Kako detetu dati lek Kad lekove u tečnom stanju dajete bebi ili malom detetu, koristite špric ili pipetu – tako se lek neće rasipati, a i bićete sigurni da ste dali pravu dozu. Ukoliko niste baš najveštiji sa špricem ili pipetom, zamolite apotekara da vam pokaže kako da odmerite i date pravu dozu leka. Dok dajete lek, čvrsto držite dete da ga umirite, a i da se ne bi migoljilo.

Špric Iskosite vrh šprica ka unutrašnjoj strani obraza.

Kako davati lek uz pomoć šprica Vrh šprica gurnite malo dublje u detetova usta i usmerite ga prema obrazu. Lagano pritisnite špric vodeći računa o tome da dete ima dovoljno vremena da proguta lek. Nemojte ciljati direktno u ždrelo.

lekova, organizam može da stekne toleranciju na njih. Ako u toj fazi prestanete da ih uzimate, javiće se neugodne prateće pojave, poznate kao apstinencijalni simptomi.

Kome preti poseban rizik?

Efekti jednog leka mogu se razlikovati od osobe do osobe. Uzrok tome jeste činjenica da različiti organizmi lekove apsorbuju i izlučuju različitim tempom. Pored toga, ista doza jednog te istog leka može da dostigne različite koncentracije u krvi u zavisnosti od drugih faktora – kao što su telesna visina i težina, ili funkcija bubrega. Fetusi Mnogi lekovi koji se uzimaju u trudnoći prolaze kroz posteljicu i stižu do fetusa. Nemali broj njih može da mu naškodi, posebno ako ih žena uzima u prvih 12 nedelja trudnoće, dok su organi fetusa još u razvoju. Ukoliko znate ili verujete da ste u drugom stanju, prvo se posavetujte s lekarom ili farmaceutom, pa tek onda počnite s primenom bilo kog leka, uključujući i one koji se izdaju bez recepta. Ako inače pijete lekove protiv neke hronične bolesti, a planirate trudnoću – obratite se lekaru za savet. Bebe koje sisaju Ako dojilja uzima lekove, oni će dospeti i u njeno mleko. Neki lekovi uzrokuju neželjene efekte kod beba. Tako, na primer, od anksiolitika koje majka uzima beba može da postane pospana. Ukoliko dojite, trebalo bi da se posavetujete s lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete da uzimate bilo koji lek, uključujući i one koji se izdaju bez recepta. Bebe i deca Bebama i deci lekovi se moraju davati s najvećom pažnjom. Dečje doze obično su manje od doza za odrasle, i često se izračunavaju na osnovu detetove telesne težine, odnosno uzrasta. Osobe s bolešću jetre ili bubrega Većinu lekova razgrađuju enzimi u jetri. Lekove potom eliminišu jetra ili bubrezi, a onda se oni iz tela izbacuju s mokraćom. Ukoliko vam jetra ili bubrezi ne funkcionišu kako treba, može da dođe do skupljanja toksičnih supstanci u krvi, što povećava rizik od sporednih efekata. I alkohol utiče na funkciju jetre, tako

da se dejstvo nekih lekova može promeniti ukoliko pijete mnogo ili redovno. Starije osobe izložene su povećanom riziku od sporednih efekata. To je posledica slabljenja funkcije organa kao što su jetra i bubrezi. U isto vreme, u telu se brže skupljaju toksini.

Upravljanje terapijom Kako lekove koji se izdaju uz recept ili bez njega upotrebljavati na bezbedan i delotvoran način Kod primene lekova uvek treba biti pažljiv, a naročito bi trebalo da povedete računa ako ih dajete deci. Važno je, pre svega, da znate kako bi lekovi koje nameravate da uzimate mogli delovati na vas. Pored toga, važno je i čuvati ih na odgovarajući način.

Kako se lekovi dobijaju?

Pojedine lekove možete kupiti u apoteci, ali ima i onih koji se ne mogu nabaviti bez lekarskog recepta. Kad kupujete lek u slobodnoj prodaji, ne bi bilo zgoreg da se posavetujete s apotekarom kako biste bili sigurni da kupujete lek prikladan za vaše trenutne zdravstvene tegobe.

Bezbedna upotreba lekova

Pažljivo pročitajte uputstvo, i o svemu što vam nije potpuno jasno porazgovarajte s lekarom ili farmaceutom. Raspitajte se da li postoji mogućnost da vas lek ometa u obavljanju svakodnevnih poslova, da li ga treba uzimati zajedno s hranom, i šta da uradite ako preskočite dozu, ili pak uzmete više leka nego što je propisano. U toku razgovora s lekarom ili farmaceutom ne propustite da spomeneteda ste u prethodnom periodu uzimali neke druge leko­ve, uključujući i komplementarne preparate. Ukoliko planirate da zatrudnite, po­ savetujte se s lekarom pre nego što započnete terapiju.


TELO I BOLEST

Problemi u trudnoći

ISPITIVANJA

Kod normalne trudnoće, od začeća do porođaja obično prođe oko 40 nedelja. Za to vreme, iz jedne oplođene jajne ćelije potpuno se razvije fetus sposoban da opstane izvan materice. Da bi se fetus razvio, majka mora da ga štiti i hrani u materici. Iako ovaj proces kod većine žena obično teče glatko, ponekad mogu da nastupe i problemi.

Probleme u trudnoći mogu da imaju ili sama majka, ili fetus, ili pak oboje. Mnogi od najčešćih poremećaja mahom su blagi i kratko traju, ali zato ima i onih težih, pa i opasnih po život majke, odnosno fetusa. Prvi tekst u ovom delu knjige posvećen je najčešćim tegobama koje većina žena iskusi u trudnoći. Te tegobe obično nisu ozbiljne, i mogu se ublažiti primenom jednostavnih mera samopomoći. U nastavku ovog dela knjige opisane su visokorizične trudnoće i odranije postojeća oboljenja koja treba uzeti u obzir prilikom planiranja trudnoće. Tu su, takođe, obrađeni i razni problemi koji se mogu pojaviti u raznim fazama trudnoće. U razvijenim zemljama trudnoća uglavnom više ne predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik. Ima, takođe, slučajeva kad se problemi koje žena ima dok je u drugom stanju mogu izbeći valjanom prenatalnom negom i zdravim načinom života i pre, i za vreme trudnoće. Trudnice mogu da sačuvaju zdravlje tako što će voditi računa o ishrani i redovno vežbati (vidi Vežbanje i opuštanje u trudnoći, str. 508).

Najčešće tegobe u normalnoj trudnoći Manji problemi s kojima se mnoge žene suoče dok su u drugom stanju Godine, genetika i način života nisu značajni faktori

Najčešće tegobe koje se javljaju u toku trud­ noće uglavnom nisu ozbiljne, i posledica su normalnih promena koje se u telu odvijaju kako trudnoća odmiče. Pojedine smetnje iza­ zvane su promenama u nivoima polnih hor­ mona u majčinom telu, druge pak za uzrok imaju povećanje telesne težine fetusa i priti­ ska koji on u razvoju vrši na organe oko ma­ terice. Premda mnoge trudnice imaju ili samo neke, ili sve ovde navedene tegobe, ima i onih koje ove probleme iskuse tek u naznakama, kao što ima i žena koje se u trudnoći osećaju zdravije nego inače.

Kakvi su simptomi?

Simptomi u ranoj fazi trudnoće mogu biti: ■ Osetljivost dojki, ■ Mučnina, često praćena povraćanjem (takozvana jutarnja mučnina), ■ Zamor, ■ Zatvor (str. 398), ■ Gorušica (vidi Gastroezofagealni refluks, str. 403),

506

ANATOMSKO OBJAŠNJENJE Posteljica

Materica

Pupčana vrpca

Rutinska ispitivanja tokom praćenja trudnoće Veliki značaj praćenja trudnoće u tome je što nam ono pruža sigurnost da trudnoća protiče kako treba. U ovoj tabeli navedena su razna ispitivanja koja lekari mogu da preporuče. Koja će to testiranja biti u svakom konkretnom slučaju – zavisi od individualne situacije. Prenatalna genetska ispitivanja (str. 509) obavljaju se u cilju otkrivanja genskog ili hromozomskog poremećaja na fetusu. Kada se radi

Vrsta ispitivanja

Razlog za testiranje

Prva poseta (pre navršene 12. nedelje)

Medicinska istorija i pregled

Da se ustanove odranije postojeći faktori rizika, kao što su hronične bolesti

Analiza urina

Utvrđivanje prisustva glukoze u mokraći, što bi moglo da ukazuje na pojavu dijabetesa u trudnoći (str. 509), kao i belančevina, što je potencijalni pokazatelj odranije postojeće bolesti bubrega

Analiza krvi

Da se utvrdi krvna grupa trudnice, a i da se ustanovi prisustvo anemije (str. 271); antitela na rubeolu (str. 168); virusa hepatitisa B (vidi Akutni hepatitis, str. 408); Daunovog sindroma (str. 533); bolesti srpastih ćelija (str. 272), talasemije (str. 273) i, po proceni na osnovu obavljenih razgovora, infekcije HIV-om (str. 169). Genetsko savetovalište eventualno se preporučuje parovima s porodičnom istorijom nasledne bolesti.

Merenje težine i krvnog pritiska

Da se utvrde početne vrednosti, sa kojima će se upoređivati one kasnije

Između 12. i 20. nedelje

Ultrazvučni pregled (jedan ili više)

Da se odredi uzrast fetusa, i pronađu moguće fetalne abnormalnosti (vidi Ultrazvuk u trudnoći, str. 512)

Redovni odlasci lekaru od 12. nedelje pa do porođaja

Merenje težine (nije obavezno kod žena normalne težine) i pregled abdomena

Da se proceni rast fetusa i utvrdi koji položaj fetus zauzima u materici

Analiza mokraće

Otkrivanje šećerne bolesti, preeklampsije (str. 513) i infekcije urina

Merenje krvnog pritiska

Da bi se otkrio razvoj preeklampsije

Analize krvi (samo prilikom pojedinih poseta lekaru)

Da se ustanovi malokrvnost, i, u kombinaciji sa ultrazvukom, da se proceni rizik od fetalnih abnormalnosti, kao što su defekti neuralne cevi (str. 547) ili Daunov sindrom; ponekad je neophodno i preventivno ispitivanje majke na šećernu bolest.

Provera broja otkucaja srca kod fetusa

Da se proceni da li srce fetusa normalno kuca

Fetus Mokraćna bešika Grlić materice Vagina Rektum

Za dodatna obaveštenja o toku normalne trudnoće vidi str. 500–505.

■ Promene na koži, kao što su pojačana

pigmentacija (trudničke pege) i suvoća. Težina i pritisak rastućeg ploda i tečnosti koja ga okružuje takođe mogu da izazovu simp­to­ me. Oni se obično javljaju kasnije u tru­dno­ći, a mogu biti: ■ Pojačan nagon za mokrenjem, ■ Jaka konstipacija (zatvor), usled koje ponekad izbiju hemoroidi (str. 422), ■ Otoci na člancima, ■ Proširene vene (str. 263), ■ Strije (str. 203), ■ Bol u leđima, ■ Išijas (str. 338), ■ Zadihanost, ■ Teškoće sa spavanjem usled nemogućnosti da pronađete udoban položaj. Ponekad se jave i veliki umor, povremena ne­ svestica a moguće su i glavobolje. Normalno je da se u toku trudnoće kod jedne žene javi veći broj različitih simptoma, i to neretko više njih istovremeno. Ukoliko vas brine neki konkretan simptom, obratite se lekaru. Sa lekarom trebalo bi da porazgo­ varate i ako vas muči obilno povraćanje, ili u slučaju da ne možete da zadržite hranu, od­ nosno tečnost koje ste uneli u organizam (vidi Hiperemeza, str. 510). Ako osećate bol prilikom mokrenja, ili vam je mokraća mutna – takođe bi trebalo da se posavetujete s le­ karom kako bi se na vreme ustanovilo da nije reč o nekoj infekciji urinarnog trakta, npr. cistitisu, ili upali mokraćne bešike (str. 453).

Rutinska ispitivanja Praćenje trudnoće obično počinje desetak nedelja posle početka trudnoće. Trudnica nastavlja da odlazi na redovne preglede sve do porođaja.

Šta mogu ja da preduzmem?

Malo toga možete same da učinite da ubla­ žite pojedine simptome, kao što je, na primer, osetljivost dojki. Neke druge tegobe mogu se, međutim, olakšati primenom raznih mera samopomoći (vidi Kako izneti trudnoću, str. 507). Jutarnju mučninu, na primer, ubla­ žićete tako što ćete jesti još pre nego što ustanete iz kreveta. Ako hranu uzimate često i u manjim količinama, umesto dva-tri obilna obroka, i ako spavate u uzdignutijem polo­ žaju, ublažićete mučninu i gorušicu. Ukoliko je reč o težem obliku gorušice, lekar vam može propisati neki antacid (str. 596). Trebalo bi, takođe, da se posavetujete sa lekarom pre nego što počnete da uzimate bilo kakav lek ili dopunski preparat koji se može nabaviti bez recepta, budući da postoji veći broj takvih medikamenata koji mogu naško­ diti plodu i koje nipošto ne bi trebalo uzimati u bilo kojoj fazi trudnoće.

Visokorizična trudnoća Trudnoća s natprosečno visokim rizikom za majku ili za fetus Najčešća kod osoba mlađih od 15 i starijih od 35 godina Faktori rizika su pušenje, alkohol i upotreba droga u trudnoći Genetika kao faktor rizika zavisi od uzroka

Kod većine žena, trudnoća napreduje normal­ nim tokom, ukoliko se izuzmu sitniji problemi, kao što su, na primer, zamor ili otekli članci (levo). Trudnoća, međutim, sa sobom nosi određene rizike. Premda je opasnost od smrt­ nog ishoda, kako za majku, tako i za fetus, mala – ona u određenim situacijama raste.


TRUDNOĆA I POROĐAJ SAMOPOMOĆ

Kako izneti trudnoću Normalno je da se u trudnoći jave razne tegobe. One su obično izazvane hormonskim promenama u telu, kao i povećanjem težine fetusa. Mada takve tegobe mogu da izazovu nelagodu, one obično nisu ozbiljne. Mnogi simptomi mogu se ublažiti primenom određenih mera samopomoći, ali trebalo bi prvo da se posavetujete sa farmaceutom ili lekarom, pa tek onda da počnete da uzimate bilo kakve lekove ili preparate koji se mogu nabaviti bez recepta. Ukoliko je reč o težim simptomima, idite kod lekara.

Problemi sa cirkulacijom Pojačan pritisak na krvne sudove karlice za posledicu može da ima proširene vene, oticanje članaka i osećanje opšte slabosti u poznoj trudnoći. Da biste ublažili ove simptome, izbegavajte dugotrajno stajanje u mestu, i sedite ili lezite kad god osetite da vam se vrti u glavi. Kod proširenih vena pomažu specijalne anatomske čarape. Noge podignute iznad nivoa kukova

Podrška za leđa

Jastuk ispod nogu

Problemi s varenjem Zdrava ishrana je važna u toku cele trudnoće. Ne samo da putem pravilne ishrane uredno snabdevate fetus hranljivim sastojcima koji su mu potrebni za rast, već tako i sprečavate probleme s varenjem povezane s trudnoćom, kao što su mučnina, gorušica i zatvor. Izbegavajte začinjenu hranu zato što ona može da izazove gorušicu, i uvek imajte pri ruci nešto lagano da prezalogajite ako osetite glad.

Mleko Pijući mleko možete da ublažite gorušicu.

Voće Konzumiranje voća može da olakša konstipaciju (zatvor).

Ishrana za vreme trudnoće Mali i česti obroci mogu vam pomoći da ublažite mučninu, dok će vam mlečni napici ublažiti gorušicu. Mnogo voća, povrća i drugih namirnica bogatih vlaknima u vašoj ishrani pomaže u slučaju zatvora.

Sedite udobno Pokušajte da predahnete i podignete noge kad god je to moguće. Stavite jastuk iza leđa, i uvek nastojte da podignete noge iznad nivoa kukova.

Bol u leđima i išijas Kako trudnoća odmiče, bol u leđima je sve češći problem, a usled lošeg držanja može doći do povećanja pritiska na ishijadični nerv (ishijadikus), što izaziva karakteristično sevanje koje počinje u zadnjici i spušta se niz nogu (išijas). Oba ova problema mogu se donekle otkloniti ako popravite držanje dok stojite, zatim ako sedite u stolici s dobrim naslonom, spavate na tvrdom dušeku i nosite obuću s ravnim đonom.

Stojte pravilno Kad stojite, neka vam stopala budu razmaknuta, a težina ravnomerno raspoređena na oba stopala. Ispravite leđa, zabacite ramena. Uvucite zadnjicu i stomak, i olabavite kolena.

Zabačena ramena

Povijena ramena

Prava kičma

Kriva kičma

Uvučena zadnjica

PRAVILNO

Izbačena zadnjica

Uvučen stomak

Izbačen stomak

Opuštena kolena

Ukočena kolena

NEPRAVILNO

Umor i teškoće sa spavanjem Verovatno ćete se, već od rane trudnoće, osećati umorno. Kako trudnoća napreduje, a stomak vam raste, biće vam sve teže da se namestite u udoban položaj za spavanje. Pre nego što legnete, potrudite se da se opustite. Priuštite sebi toplu kupku i neki mlečni napitak, pa gledajte televiziju, slušajte radio, ili čitajte dok vam se ne prispava. Udoban položaj Pokušajte da spavate na boku, s jastukom između nogu. Možda će vam udobnije biti ako uzmete još jedan jastuk, pa ga stavite pod stomak.

Potporni jastuk ispod stomaka

Jastuk između nogu

507


NAJOBUHVATNIJA ENCIKLOPEDIJA ZDRAVLJA POUZDANI ZDRAVST VENI SAVETNIK ZA SVAKI DOM

NAJOBUHVATNIJA E N C I K LO P E D I J A Z D R A V L J A

Opsežni prikazi najčešćih bolesti i poremećaja razvrstani su po sistemima ljudskog organizma. Svaki od njih sadrži simptome na osnovu kojih možemo da ih prepoznamo kao i savete kako da ih izlečimo ili predupredimo. lIlustracije i dijagrami u boji razjašnjavaju kako naše telo funkcioniše, dok svima razumljive tabele i grafikoni pomažu u prepoznavanju uobičajenih znakova bolesti. Tabele imunizacije, nacionalni program preventivnog otkrivanja najopasnijih bolesti, kao i saveti o zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti kazaće će vam sve što treba da znate o očuvanju zdravlja. Stručni tim lekara informacije u knjizi prilagodio je podacima validnim za Srbiju.

wwww.mladinska.rs ww.mladinska.rs ISBN 978-86-7928-399-3

Discover more at

www.dk.com

porodični

Sveobuhvatni porodični medicinski savetnik pružiće vam neophodna saznanja o tome kako da sačuvate zdravlje svoje porodice, ali će vam i razumljivim jezikom i detaljnim objašnjenjima približiti mehanizme nastanka i lečenja raznih bolesti i poremećaja našeg organizma.

MEDICINSKI

veliki

NAJOBUHVATNIJA ENCIKLOPEDIJA ZDRAVLJA

Veliki porodični

MEDICINSKI PRIRUČNIK POUZDANI ZDRAVST VENI SAVETNIK ZA SVAKI DOM

priručnik

li a v i o ig psk ri d re sr eka l

Veliki porodicni medicinski prirucnik, issuu  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you