U moru ima krokodila

Page 1

www.mladinska.rs ISBN 978-86-7928-297-2

U moru ima krokodila

Voleo sam da slušam kako se, pošto se oglasi školsko zvono, vrata širom otvaraju i deca uz ciku istrčavaju u dvorište da se igraju. Dok su se oni igrali, ja sam cičao u sebi i igrao sam se dozivajući svoje drugove iz Nave... Namerno sam koračao sporo kako bih što duže mogao da ih slušam. Mislio sam da se kaka-Rahim ne bi mnogo naljutio kad bi me video kako hodam, kao što bi se naljutio kad bi me video da stojim besposlen. Ponekad bih otišao ranije da odnesem čaj u prodavnicu i gledao sam decu kako ulaze u školu, čisti uredni i očešljani. Tada su me nervirali. Okrenuo bih glavu na drugu stranu. Nisam mogao da ih gledam. Ali kasnije, za vreme odmora, poželeo bih da ih čujem.

FABIO -DEDA

Nava, zabačeno selo između Kandahara i Kabula. Zbog pretnji osionih Paštuna mali Hazar Enajatolah Akbari prinuđen je da napusti rodnu kuću, rodno selo, svoju zemlju. Krijući ga pod svojom burkom, majka ga je prokrijumčarila u Pakistan, pomilovala po kosi, naterala da obeća da će postati pošten čovek i ostavila samog. Tako započinje potresna odiseja dečaka koji više nema nikoga i ništa osim očajničke želje da preživi i da održi obećanje dato majci: da nikad neće uzimatu drogu, nikad neće upotrebiti oružje da bi njime ubio drugog čoveka i nikad neće ukrasti. Prošao je Pakistan, Iran, Tursku i Grčku bežeći od straha, radeći najteže fizičke poslove, sanjajući svoje drugove, nadajući se nekom kutku sveta u kojem će se zaustaviti i nazvati ga svojim domom.

FABIO -DEDA

U moru ima krokodila

Istinita pricˇa Enajatolaha Akbarija

ZABAVNA BIBLIOTEKA Knjiga br. 58

Fabio Đeda

Naslov originala Fabio Geda Nell mare ci sono i coccodrilli Storia vera di Enaiatollah Akbari Copyright © Baldini Castoldi Dalai editore 2010 Copyright za srpsko izdanje © Mladinska knjiga Beograd, 2011 Izdaje Mladinska knjiga Beograd 2011 Za izdavača Radoš Jovanović Glavni i odgovorni urednik Jelka Jovanović Lektura Branislava Krestić

U moru ima krokodila Istinita priča Enajatolaha Akbarija

Korektura Agencija TEA BOOKS Korice Maja Keser Grafička priprema Agencija TEA BOOKS Štampa Margo art, Beograd Tiraž 1.500 ISBN 978-86-7928-297-2 www.mladinska.rs

Sva prava su zaštićena. Nijedan deo ove knjige ne sme se reprodu­ kovati ili pre­nositi u bilo kojem obliku, ni na koji način, elektronski ili mehanički, uklju­ču­jući fotokopi­ranje, snimanje ili pohranjivanje u bazu podataka, bez odobrenja izda­vača.

S italijanskog prevela Gordana Subotić

ZABAVNA BIBLIOTEKA Knjiga br. 58

Fabio Đeda

Naslov originala Fabio Geda Nell mare ci sono i coccodrilli Storia vera di Enaiatollah Akbari Copyright © Baldini Castoldi Dalai editore 2010 Copyright za srpsko izdanje © Mladinska knjiga Beograd, 2011 Izdaje Mladinska knjiga Beograd 2011 Za izdavača Radoš Jovanović Glavni i odgovorni urednik Jelka Jovanović Lektura Branislava Krestić

U moru ima krokodila Istinita priča Enajatolaha Akbarija

Korektura Agencija TEA BOOKS Korice Maja Keser Grafička priprema Agencija TEA BOOKS Štampa Margo art, Beograd Tiraž 1.500 ISBN 978-86-7928-297-2 www.mladinska.rs

Sva prava su zaštićena. Nijedan deo ove knjige ne sme se reprodu­ kovati ili pre­nositi u bilo kojem obliku, ni na koji način, elektronski ili mehanički, uklju­ču­jući fotokopi­ranje, snimanje ili pohranjivanje u bazu podataka, bez odobrenja izda­vača.

S italijanskog prevela Gordana Subotić

NORVEŠKA R

ŠVEDSKA

Severno

U

S

I

J

A

more BELORUSIJA POLJSKA

NEMAČKA

K A Z A H S T A N U K R A J I N A

FRANCUSKA AUSTRIJAMAĐARSKA

Aralsko jezero Azovsko more

RUMUNIJA

KIRGISTAN

Ka

Torino Venecija

Bajkalsko jezero

sp

UZ

GRČKA Mitilena

S r e d o z e m n o TUNIS

TADŽIKISTAN

JERMENIJA AZERBEJDŽAN

Ankara Ajvalik

TURKMENISTAN

Salmas Tabriz Van

TURSKA

Korint Atina

AN

e

Istanbul

A

IST

or

LIJ

GRUZIJA

BEK

m

BUGARSKA

ko

ITA

ijs

Rim

Crno more

Kabul

Teheran

Herat

Kom

SIRIJA

m o r e

Nava

AVGANISTAN

Kandahar I R A K

Isfahan I

Keta

Kerman R

A

N

PAKISTAN

L I B I J A E G I P A T

S A U D I J S K A

Arabijsko

Cr

N

A R A B I J A

M O

mo re

Ć A D

no

S U D A N

A

ve

N I G E R

more

NORVEŠKA R

ŠVEDSKA

Severno

U

S

I

J

A

more BELORUSIJA POLJSKA

NEMAČKA

K A Z A H S T A N U K R A J I N A

FRANCUSKA AUSTRIJAMAĐARSKA

Aralsko jezero Azovsko more

RUMUNIJA

KIRGISTAN

Ka

Torino Venecija

Bajkalsko jezero

sp

UZ

GRČKA Mitilena

S r e d o z e m n o TUNIS

TADŽIKISTAN

JERMENIJA AZERBEJDŽAN

Ankara Ajvalik

TURKMENISTAN

Salmas Tabriz Van

TURSKA

Korint Atina

AN

e

Istanbul

A

IST

or

LIJ

GRUZIJA

BEK

m

BUGARSKA

ko

ITA

ijs

Rim

Crno more

Kabul

Teheran

Herat

Kom

SIRIJA

m o r e

Nava

AVGANISTAN

Kandahar I R A K

Isfahan I

Keta

Kerman R

A

N

PAKISTAN

L I B I J A E G I P A T

S A U D I J S K A

Arabijsko

Cr

N

A R A B I J A

M O

mo re

Ć A D

no

S U D A N

A

ve

N I G E R

more

Avganistan

Č

i­nje­ni­ca je, eto, či­nje­ni­ca je da ni­sam oče­ki­vao da će ona za­i­sta oti­ći. Kad imaš de­set go­di­na i za­spiš jed­ne ve­če­ri, jed­ne ve­če­ri slič­ne mno­gim dru­gi­ma, ni tam­ni­je ni zve­zda­ ni­je ni ti­še ni op­te­re­će­ni­je za­da­hom od osta­lih, kad za­spiš uz pe­va­nje mu­je­zi­na, uvek istih, istih kao i svu­gde, ko­ji po­zi­va­ ju na mo­li­tvu s vr­ha mi­na­re­ta, da­kle, kad imaš de­set go­di­na ∑ ovo de­set ka­žem tek ona­ko, za­to što ni­sam si­gu­ran kad sam ro­đen, jer u pro­vin­ci­ji Ga­zni ne­ma ma­ti­ča­ra ∑ re­koh, kad imaš de­set go­di­na, ne oče­ku­ješ to čak i ako ti je maj­ka, pre ne­go što si za­spao, ob­uj­mi­la gla­vu i du­go je pri­vi­ja­la na gru­di, du­že ne­go obič­no, i re­kla: Tri stva­ri ne smeš ni­kad ura­di­ti u ži­vo­ tu, Ena­jat-đan, ni za šta na sve­tu. Pod je­dan, ne smeš ko­ri­sti­ ti dro­ge. Ima ih mi­ri­snih i uku­snih ko­je ti ša­pu­ću na uvo da će ti s nji­ma bi­ti mno­go bo­lje ne­go što će ti ikad bi­ti bez njih. Ne ve­ruj im. Obe­ćaj mi. Obe­ća­vam. Pod dva, ne smeš ko­r i­sti­ti oruž­je. Čak i ako ne­ko po­vre­ di tvo­je uspo­me­ne, tvo­ja se­ća­nja ili tvo­ja ose­ća­nja, vre­đa­ju­ći Bo­ga, ze­m lju, lju­de, obe­ćaj mi da ni­kad ne­ćeš steg­nu­ti pr­ste oko pi­što­lja, no­ža, ka­me­na, pa čak ni oko var­ja­če za kor­ma pi­ lav, ako ta var­ja­ča slu­ži da po­vr­diš ne­kog čo­ve­ka. Obe­ćaj mi. Obe­ća­vam. Pod tri, ne­moj da kra­deš. Pri­pa­da ti ono što je tvo­je. Ono što ni­je tvo­je, ne pri­pa­da ti. No­vac ko­ji ti za­tre­ba za­ra­di­ćeš ra­de­ći, čak i ako taj rad bu­de na­po­ran. I ni­kad ni­kog ne­ćeš

8

Fabio Đeda

pre­va­ri­ti, Ena­jat-đan, je li ta­ko? Bi­ćeš lju­ba­zan i tr­pe­ljiv pre­ ma svi­ma. Obe­ćaj mi. Obe­ća­vam. Eto. Čak i kad tvo­ja maj­ka ka­že ta­ko ne­što a po­tom, po­ di­žu­ći po­gled pre­ma pro­zo­ru, poč­ne da pri­ča o sno­vi­ma ne pre­sta­ju­ći da te go­li­ca po vra­tu, o sno­vi­ma na­lik me­se­cu pod či­jom se sve­tlo­šću s ve­če­ri mo­že je­sti, i o že­lja­ma ∑ ako ti ka­že da pred oči­ma uvek tre­ba da imaš ne­ku že­lju, kao što ma­ga­rac uvek mo­ra ima­ti is­pred se­be šar­ga­re­pu, jer u na­sto­ja­nju da za­ do­vo­lji­mo svo­je že­lje pro­na­la­zi­mo sna­gu da po­no­vo usta­ne­mo, i ako ne­ku že­lju, ka­kva god da je, uz­dig­ne­mo vi­so­ko, pe­dalj iz­nad če­la, on­da vre­di ži­ve­ti ∑ e pa, ako tvo­ja maj­ka, dok ti po­ma­že da za­spiš, ka­že sve to ti­him i čud­nim gla­som ko­ji ti gre­je ru­ke po­put že­ra­vi­ce i re­či­ma is­pu­nja­va ti­ši­nu, ona ko­ ja je uvek bi­la su­vo­nja­va i hi­tra ka­ko bi us­pe­la da odr­ži ko­rak sa ži­vo­tom, čak i ta­da je te­ško za­mi­sli­ti da ti za­pra­vo go­vo­ri: Kho­da neg­ha­darm, zbo­gom. Tek ta­ko. Iz­ju­tra, kad sam se pro­bu­dio, is­pru­žio sam ru­ke ka­ko bih iz­ veo svo­je te­lo iz sna i opi­pao sam de­sno tra­že­ći ohra­bre­nje u ma­mi­nom te­lu, u ute­šnom mi­r i­su nje­ne ko­že ko­ji kao da ka­že: pro­bu­di se, usta­ni i ta­ko da­lje. Ali pod dla­nom ni­je bi­ lo ni­če­ga, a me­đu pr­sti­ma sam ose­tio sa­mo po­kri­vač od be­ log pa­mu­ka. Po­vu­kao sam ga pre­ma se­bi. Okre­nuo sam se, razro­ga­če­nih oči­ju. Pri­di­gao sam se na lak­to­ve i po­zvao sam je: Ma­ma. Ali ni­je mi od­go­vo­ri­la, ni­ti je bi­lo ko od­go­vo­rio ume­sto nje. Ni­je je bi­lo na du­še­ku, ni­je je bi­lo u so­bi u ko­joj smo spa­va­li, još to­ploj od te­la ko­ja se okre­ću u po­lu­mra­ku, ni­je je bi­lo na vra­ti­ma, ni­je je bi­lo is­pred pro­zo­ra da po­sma­tra uli­cu s auto­mo­bi­li­ma i bi­ci­k li­ma, ni­je raz­go­va­ra­la s ne­kim, kao što je če­sto či­ni­la to­kom ta tri da­na, po­red ću­po­va s vo­ dom ili u uglu za pu­še­nje. Spo­lja je do­pi­ra­la bu­ka Ke­te ko­ja je mno­go, mno­go bučni­ ja od mog ma­log se­la, od tog ko­m a­d a za­m lje s ku­ća­m a i

U moru ima krokodila

9

potocima iz ko­jeg po­ti­čem, iz naj­lep­šeg me­sta na sve­tu (i ne ka­žem to da bih se pra­v io va­žan, ne­go za­to što je isti­na) u pro­vin­ci­ji Ga­zni. Ma­lo, ve­li­ko se­lo. Ni­sam znao da taj me­tež za­vi­si od ve­li­či­ne gra­da. Mi­slio sam da to za­vi­si od lju­di ko­ji ži­ve u nje­mu, kao što raz­li­či­ti na­ro­di sta­vlja­ju raz­li­či­te za­či­ne u me­so. Mi­slio sam da je bu­ka u Pa­ki­sta­nu dru­ga­či­ja od one u Av­ga­ni­sta­nu i tač­ka i da sva­ki na­rod ima svo­ju bu­ku, ko­ja za­vi­si od mno­go to­ga, na pri­mer, od to­ga šta taj na­rod je­de i ka­ko ko­ra­ča. Ma­ma, po­zvao sam je. Ne­ma od­go­vo­ra. On­da sam se iz­vu­kao is­pod po­kri­va­ča, na­vu­kao sam ci­pe­le, pro­tr­ljao sam oči i po­šao da tra­žim ga­ zdu ko­ji je upra­vljao tim me­stom da ga pi­tam da li ju je vi­deo po­što je, čim smo sti­gli pre tri da­na, re­kao da ni­ko ne mo­že da uđe, ni da iza­đe iz sa­ma­va­ta Ki­ga­zi a da on to ne pri­me­ti, šro je me­ni de­lo­va­lo čud­no, jer sam po­mi­slio da i on po­ne­ kad mo­ra da spa­va. Sun­če­vi zra­ci pre­se­kli su na­po­la ulaz u sa­ma­vat Ki­ga­zi. Ta me­sta ta­mo na­zi­va­ju i ho­te­li­ma, ali ni­ma­lo ne li­če na ho­te­le ka­ko ih vi za­mi­šlja­te, ne, ne. Sa­ma­vat Ki­ga­zi je vi­še skla­di­šte te­la i du­ša; ma­ga­cin u kom se ti­ska­mo dok če­ka­mo da nas spa­ ku­ju i po­ša­lju u Iran ili u Av­ga­ni­stan ili ko zna kud; ukrat­ko, to je me­sto na ko­jem se stu­pa u kon­takt s tr­gov­ci­ma lju­di­ma. U sa­ma­va­tu smo osta­li tri da­na: ja sam se igrao me­đu ja­stu­ ci­ma, a ma­ma je raz­go­va­ra­la s gru­pa­ma že­na s de­com, po­ne­ kad i s ce­lim po­ro­di­ca­ma, s oso­ba­ma u ko­je je ima­la po­ve­re­nja. Se­ćam se da je ma­ma sve vre­me ta­mo u Ke­ti no­si­la bur­ku pre­ko li­ca; u na­šoj ku­ći, u Na­vi, ma­ma, tet­ka i nji­ho­ve pri­ja­ te­lji­ce ni­kad ni­su no­si­le bur­ku. Ni­sam ni znao da je ima. Na gra­ni­ci, kad sam je pr­vi put vi­deo s bur­kom, pi­tao sam je za­ što ju je sta­vi­la, a ona je re­kla, osme­hu­ju­ći se: To je igra, Ena­ ja­te, do­đi, sa­krij se is­pod. Po­di­gla je rub odo­re. Za­vu­kao sam joj se iz­me­đu no­gu, is­pod pla­ve tka­ni­ne, kao da sam sko­čio u ba­zen i za­dr­žao sam dah, sa­mo što ni­sam mo­gao da pli­vam. Po­krio sam oči jer mi je sme­ta­lo sve­tlo, pri­šao sam ka­ka-Ra­hi­mu, ga­zdi, i iz­vi­nio sam se što mu sme­tam. Upi­tao sam

8

Fabio Đeda

pre­va­ri­ti, Ena­jat-đan, je li ta­ko? Bi­ćeš lju­ba­zan i tr­pe­ljiv pre­ ma svi­ma. Obe­ćaj mi. Obe­ća­vam. Eto. Čak i kad tvo­ja maj­ka ka­že ta­ko ne­što a po­tom, po­ di­žu­ći po­gled pre­ma pro­zo­ru, poč­ne da pri­ča o sno­vi­ma ne pre­sta­ju­ći da te go­li­ca po vra­tu, o sno­vi­ma na­lik me­se­cu pod či­jom se sve­tlo­šću s ve­če­ri mo­že je­sti, i o že­lja­ma ∑ ako ti ka­že da pred oči­ma uvek tre­ba da imaš ne­ku že­lju, kao što ma­ga­rac uvek mo­ra ima­ti is­pred se­be šar­ga­re­pu, jer u na­sto­ja­nju da za­ do­vo­lji­mo svo­je že­lje pro­na­la­zi­mo sna­gu da po­no­vo usta­ne­mo, i ako ne­ku že­lju, ka­kva god da je, uz­dig­ne­mo vi­so­ko, pe­dalj iz­nad če­la, on­da vre­di ži­ve­ti ∑ e pa, ako tvo­ja maj­ka, dok ti po­ma­že da za­spiš, ka­že sve to ti­him i čud­nim gla­som ko­ji ti gre­je ru­ke po­put že­ra­vi­ce i re­či­ma is­pu­nja­va ti­ši­nu, ona ko­ ja je uvek bi­la su­vo­nja­va i hi­tra ka­ko bi us­pe­la da odr­ži ko­rak sa ži­vo­tom, čak i ta­da je te­ško za­mi­sli­ti da ti za­pra­vo go­vo­ri: Kho­da neg­ha­darm, zbo­gom. Tek ta­ko. Iz­ju­tra, kad sam se pro­bu­dio, is­pru­žio sam ru­ke ka­ko bih iz­ veo svo­je te­lo iz sna i opi­pao sam de­sno tra­že­ći ohra­bre­nje u ma­mi­nom te­lu, u ute­šnom mi­r i­su nje­ne ko­že ko­ji kao da ka­že: pro­bu­di se, usta­ni i ta­ko da­lje. Ali pod dla­nom ni­je bi­ lo ni­če­ga, a me­đu pr­sti­ma sam ose­tio sa­mo po­kri­vač od be­ log pa­mu­ka. Po­vu­kao sam ga pre­ma se­bi. Okre­nuo sam se, razro­ga­če­nih oči­ju. Pri­di­gao sam se na lak­to­ve i po­zvao sam je: Ma­ma. Ali ni­je mi od­go­vo­ri­la, ni­ti je bi­lo ko od­go­vo­rio ume­sto nje. Ni­je je bi­lo na du­še­ku, ni­je je bi­lo u so­bi u ko­joj smo spa­va­li, još to­ploj od te­la ko­ja se okre­ću u po­lu­mra­ku, ni­je je bi­lo na vra­ti­ma, ni­je je bi­lo is­pred pro­zo­ra da po­sma­tra uli­cu s auto­mo­bi­li­ma i bi­ci­k li­ma, ni­je raz­go­va­ra­la s ne­kim, kao što je če­sto či­ni­la to­kom ta tri da­na, po­red ću­po­va s vo­ dom ili u uglu za pu­še­nje. Spo­lja je do­pi­ra­la bu­ka Ke­te ko­ja je mno­go, mno­go bučni­ ja od mog ma­log se­la, od tog ko­m a­d a za­m lje s ku­ća­m a i

U moru ima krokodila

9

potocima iz ko­jeg po­ti­čem, iz naj­lep­šeg me­sta na sve­tu (i ne ka­žem to da bih se pra­v io va­žan, ne­go za­to što je isti­na) u pro­vin­ci­ji Ga­zni. Ma­lo, ve­li­ko se­lo. Ni­sam znao da taj me­tež za­vi­si od ve­li­či­ne gra­da. Mi­slio sam da to za­vi­si od lju­di ko­ji ži­ve u nje­mu, kao što raz­li­či­ti na­ro­di sta­vlja­ju raz­li­či­te za­či­ne u me­so. Mi­slio sam da je bu­ka u Pa­ki­sta­nu dru­ga­či­ja od one u Av­ga­ni­sta­nu i tač­ka i da sva­ki na­rod ima svo­ju bu­ku, ko­ja za­vi­si od mno­go to­ga, na pri­mer, od to­ga šta taj na­rod je­de i ka­ko ko­ra­ča. Ma­ma, po­zvao sam je. Ne­ma od­go­vo­ra. On­da sam se iz­vu­kao is­pod po­kri­va­ča, na­vu­kao sam ci­pe­le, pro­tr­ljao sam oči i po­šao da tra­žim ga­ zdu ko­ji je upra­vljao tim me­stom da ga pi­tam da li ju je vi­deo po­što je, čim smo sti­gli pre tri da­na, re­kao da ni­ko ne mo­že da uđe, ni da iza­đe iz sa­ma­va­ta Ki­ga­zi a da on to ne pri­me­ti, šro je me­ni de­lo­va­lo čud­no, jer sam po­mi­slio da i on po­ne­ kad mo­ra da spa­va. Sun­če­vi zra­ci pre­se­kli su na­po­la ulaz u sa­ma­vat Ki­ga­zi. Ta me­sta ta­mo na­zi­va­ju i ho­te­li­ma, ali ni­ma­lo ne li­če na ho­te­le ka­ko ih vi za­mi­šlja­te, ne, ne. Sa­ma­vat Ki­ga­zi je vi­še skla­di­šte te­la i du­ša; ma­ga­cin u kom se ti­ska­mo dok če­ka­mo da nas spa­ ku­ju i po­ša­lju u Iran ili u Av­ga­ni­stan ili ko zna kud; ukrat­ko, to je me­sto na ko­jem se stu­pa u kon­takt s tr­gov­ci­ma lju­di­ma. U sa­ma­va­tu smo osta­li tri da­na: ja sam se igrao me­đu ja­stu­ ci­ma, a ma­ma je raz­go­va­ra­la s gru­pa­ma že­na s de­com, po­ne­ kad i s ce­lim po­ro­di­ca­ma, s oso­ba­ma u ko­je je ima­la po­ve­re­nja. Se­ćam se da je ma­ma sve vre­me ta­mo u Ke­ti no­si­la bur­ku pre­ko li­ca; u na­šoj ku­ći, u Na­vi, ma­ma, tet­ka i nji­ho­ve pri­ja­ te­lji­ce ni­kad ni­su no­si­le bur­ku. Ni­sam ni znao da je ima. Na gra­ni­ci, kad sam je pr­vi put vi­deo s bur­kom, pi­tao sam je za­ što ju je sta­vi­la, a ona je re­kla, osme­hu­ju­ći se: To je igra, Ena­ ja­te, do­đi, sa­krij se is­pod. Po­di­gla je rub odo­re. Za­vu­kao sam joj se iz­me­đu no­gu, is­pod pla­ve tka­ni­ne, kao da sam sko­čio u ba­zen i za­dr­žao sam dah, sa­mo što ni­sam mo­gao da pli­vam. Po­krio sam oči jer mi je sme­ta­lo sve­tlo, pri­šao sam ka­ka-Ra­hi­mu, ga­zdi, i iz­vi­nio sam se što mu sme­tam. Upi­tao sam

10

Fabio Đeda

ga gde je ma­ma, da li ju je slu­čaj­no vi­deo ka­ko iz­la­zi, on, ko­ me ni­ko ne mo­že da pro­mak­ne, je li ta­ko? Ka­ka-Ra­him je či­tao no­vi­ne na en­g le­skom, s cr­ve­nim i cr­n im slo­v i­ma, bez sli­ka i pu­šio je ci­ga­re­t u. Imao je du­ge tre­pa­vi­ce, obra­zi su mu bi­li ob­ra­sli fi­nim ma­lja­ma kao ne­ke dla­ka­ve bre­skve, a po­red no­vi­na, na sto­lu po­kraj ula­za, sta­jao je ta­njir pun ko­šti­ca od kaj­si­ja. U nje­mu su bi­la i tri me­sna­ta na­ran­dža­sta plo­da ko­je još ni­je na­čeo i ša­ka du­di­nja. Ma­ma mi je bi­la re­kla: U Ke­ti ima mno­go vo­ća. To je re­ kla da bi me odo­bro­vo­lo­ji­la, za­to što ja mno­go vo­lim vo­će. Ke­ta na pa­štun­skom zna­či utvr­đe­na tr­go­vač­ka po­sta­ja ili ta­ko ne­što, me­sto na kom se raz­me­nju­je ro­ba: ra­zni pred­me­ti, na­ mir­ni­ce i ta­ko da­lje. Ke­ta je glav­ni grad Be­lu­dži­sta­na: voć­ njak Pa­ki­sta­na. Ne okre­ću­ći se ka­ka-Ra­him je ot­puh­nuo dim kroz sun­če­ ve zra­ke i od­go­vo­rio mi je: Je­sam, vi­deo sam je. Osmeh­nuo sam se. Ku­da je oti­šla, ka­ka-Ra­hi­me? Mo­g u li da znam? Ne­kud. Kud ne­kud? Ne­kud. Kad se vra­ća? Ne vra­ća se. Ne vra­ća se? Da. Ka­ko to ne vra­ća se? Ka­ka Ra­hi­me, ka­ko to mi­sliš ne vra­ ća se? Ne vra­ća se. Ni­sam vi­še mo­gao da smi­slim ni­jed­no pi­ta­nje. Mo­žda ih je bi­lo još, pri­klad­ni­jih, ali ja, ja ni­sam mo­gao da ih se se­tim. Za­ne­meo sam i nem sam po­sma­trao ma­lje na obra­zi­ma ga­zde sa­ma­va­ta, ali za­pra­vo ih ni­sam vi­deo. On je pre­ki­nuo ti­ši­nu. Po­ru­či­la ti je ne­što, re­kao je ka­ka-Ra­him. Šta? Kho­da Ra­him. Sa­mo to?

U moru ima krokodila

11

Ne, još ne­što ti je po­ru­či­la. Šta, ka­ka Ra­hi­me? Re­kla je da ni­kad ne ura­diš tri stva­ri ko­je ti je re­kla da ne ra­diš. Mo­ju maj­ku ću zva­ti ma­ma. Mog bra­ta, brat. Mo­ju se­stru ću zva­ti se­stra. Se­lo u ko­jem smo ži­ve­li ne­ću zva­ti se­lo ne­go Na­ va, ka­ko se i zo­ve, a to zna­či oluk, jer je sme­šte­no na dnu do­ li­ne, sti­snu­te iz­me­đu dva pla­nin­ska ven­ca. Spre­mi se, mo­ra­ mo da ide­mo, re­kla mi je jed­ne ve­če­ri kad sam se vra­tio po­sle po­po­dnev­nog igra­nja u po­lju, a ja sam je pi­tao: Ku­da? Na šta mi je ona od­go­vo­ri­la: Na­pu­šta­mo Av­ga­ni­stan. I ta­ko, ja sam mi­slio da će­mo sa­mo pre­ći ob­ron­ke pla­ni­ne, jer je u mo­jim mi­sli­ma Av­ga­ni­stan bio ta­mo, iz­me­đu tih vr­ho­va, iz­me­đu tih po­to­ka, ni­sam ni znao da je to­li­ko ve­li­ki. Uze­li smo plat­ne­nu vre­ću i sta­vi­li smo u nju či­stu ode­ću za me­ne, za nju, ne­što za je­lo, ma­lo hle­ba, ur­mi, a ja ni­sam mo­gao da se svr­tim od uz­bu­đe­nja ko­je me je ob­u­ze­lo zbog tog pu­to­va­nja. Po­že­leo sam da otr­čim i da ka­žem svi­ma, ali ma­ma mi ni­je do­zvo­li­la. Sve vre­me mi je go­vo­ri­la da bu­dem do­bar, da se smi­rim. On­da je svra­ti­la mo­ja tet­ka, nje­na se­stra, pa su se sklo­ni­le u stra­nu i raz­go­va­ra­le. Po­tom je do­šao ne­ki čo­vek, ta­tin sta­ri pri­ja­telj, ko­ji ni­je hteo da uđe u ku­ću; re­kao je da tre­ba da kre­ne­mo, da me­sec još ni­je iza­šao i da je mrak isto što i pe­sak u oči­ma ta­li­ba­na ili ko zna ka­kvih lju­di na ko­ je bi­smo mo­gli da na­le­ti­mo. Moj brat i mo­ja se­stra ne idu s na­ma, ma­ma? Ne idu. Oni će osta­ti s tet­kom. Moj brat je još ma­li, ne že­li da osta­ne s tet­kom. Za nje­ga će se po­bri­nu­ti tvo­ja se­stra. Njoj je sko­ro če­tr­na­est go­di­na. Već je pra­va že­na. A kad će­mo se vra­ti­ti? Usko­ro. Kad usko­ro? Usko­ro.

10

Fabio Đeda

ga gde je ma­ma, da li ju je slu­čaj­no vi­deo ka­ko iz­la­zi, on, ko­ me ni­ko ne mo­že da pro­mak­ne, je li ta­ko? Ka­ka-Ra­him je či­tao no­vi­ne na en­g le­skom, s cr­ve­nim i cr­n im slo­v i­ma, bez sli­ka i pu­šio je ci­ga­re­t u. Imao je du­ge tre­pa­vi­ce, obra­zi su mu bi­li ob­ra­sli fi­nim ma­lja­ma kao ne­ke dla­ka­ve bre­skve, a po­red no­vi­na, na sto­lu po­kraj ula­za, sta­jao je ta­njir pun ko­šti­ca od kaj­si­ja. U nje­mu su bi­la i tri me­sna­ta na­ran­dža­sta plo­da ko­je još ni­je na­čeo i ša­ka du­di­nja. Ma­ma mi je bi­la re­kla: U Ke­ti ima mno­go vo­ća. To je re­ kla da bi me odo­bro­vo­lo­ji­la, za­to što ja mno­go vo­lim vo­će. Ke­ta na pa­štun­skom zna­či utvr­đe­na tr­go­vač­ka po­sta­ja ili ta­ko ne­što, me­sto na kom se raz­me­nju­je ro­ba: ra­zni pred­me­ti, na­ mir­ni­ce i ta­ko da­lje. Ke­ta je glav­ni grad Be­lu­dži­sta­na: voć­ njak Pa­ki­sta­na. Ne okre­ću­ći se ka­ka-Ra­him je ot­puh­nuo dim kroz sun­če­ ve zra­ke i od­go­vo­rio mi je: Je­sam, vi­deo sam je. Osmeh­nuo sam se. Ku­da je oti­šla, ka­ka-Ra­hi­me? Mo­g u li da znam? Ne­kud. Kud ne­kud? Ne­kud. Kad se vra­ća? Ne vra­ća se. Ne vra­ća se? Da. Ka­ko to ne vra­ća se? Ka­ka Ra­hi­me, ka­ko to mi­sliš ne vra­ ća se? Ne vra­ća se. Ni­sam vi­še mo­gao da smi­slim ni­jed­no pi­ta­nje. Mo­žda ih je bi­lo još, pri­klad­ni­jih, ali ja, ja ni­sam mo­gao da ih se se­tim. Za­ne­meo sam i nem sam po­sma­trao ma­lje na obra­zi­ma ga­zde sa­ma­va­ta, ali za­pra­vo ih ni­sam vi­deo. On je pre­ki­nuo ti­ši­nu. Po­ru­či­la ti je ne­što, re­kao je ka­ka-Ra­him. Šta? Kho­da Ra­him. Sa­mo to?

U moru ima krokodila

11

Ne, još ne­što ti je po­ru­či­la. Šta, ka­ka Ra­hi­me? Re­kla je da ni­kad ne ura­diš tri stva­ri ko­je ti je re­kla da ne ra­diš. Mo­ju maj­ku ću zva­ti ma­ma. Mog bra­ta, brat. Mo­ju se­stru ću zva­ti se­stra. Se­lo u ko­jem smo ži­ve­li ne­ću zva­ti se­lo ne­go Na­ va, ka­ko se i zo­ve, a to zna­či oluk, jer je sme­šte­no na dnu do­ li­ne, sti­snu­te iz­me­đu dva pla­nin­ska ven­ca. Spre­mi se, mo­ra­ mo da ide­mo, re­kla mi je jed­ne ve­če­ri kad sam se vra­tio po­sle po­po­dnev­nog igra­nja u po­lju, a ja sam je pi­tao: Ku­da? Na šta mi je ona od­go­vo­ri­la: Na­pu­šta­mo Av­ga­ni­stan. I ta­ko, ja sam mi­slio da će­mo sa­mo pre­ći ob­ron­ke pla­ni­ne, jer je u mo­jim mi­sli­ma Av­ga­ni­stan bio ta­mo, iz­me­đu tih vr­ho­va, iz­me­đu tih po­to­ka, ni­sam ni znao da je to­li­ko ve­li­ki. Uze­li smo plat­ne­nu vre­ću i sta­vi­li smo u nju či­stu ode­ću za me­ne, za nju, ne­što za je­lo, ma­lo hle­ba, ur­mi, a ja ni­sam mo­gao da se svr­tim od uz­bu­đe­nja ko­je me je ob­u­ze­lo zbog tog pu­to­va­nja. Po­že­leo sam da otr­čim i da ka­žem svi­ma, ali ma­ma mi ni­je do­zvo­li­la. Sve vre­me mi je go­vo­ri­la da bu­dem do­bar, da se smi­rim. On­da je svra­ti­la mo­ja tet­ka, nje­na se­stra, pa su se sklo­ni­le u stra­nu i raz­go­va­ra­le. Po­tom je do­šao ne­ki čo­vek, ta­tin sta­ri pri­ja­telj, ko­ji ni­je hteo da uđe u ku­ću; re­kao je da tre­ba da kre­ne­mo, da me­sec još ni­je iza­šao i da je mrak isto što i pe­sak u oči­ma ta­li­ba­na ili ko zna ka­kvih lju­di na ko­ je bi­smo mo­gli da na­le­ti­mo. Moj brat i mo­ja se­stra ne idu s na­ma, ma­ma? Ne idu. Oni će osta­ti s tet­kom. Moj brat je još ma­li, ne že­li da osta­ne s tet­kom. Za nje­ga će se po­bri­nu­ti tvo­ja se­stra. Njoj je sko­ro če­tr­na­est go­di­na. Već je pra­va že­na. A kad će­mo se vra­ti­ti? Usko­ro. Kad usko­ro? Usko­ro.

12

Fabio Đeda

Imam tur­nir u bu­zul ba­zi­ju.* Je­si li vi­deo zve­zde, Ena­ja­te? Ka­kve ve­ze ima­ju zve­zde? Pre­broj ih, Ena­ja­te. To je ne­mo­gu­će. Pre­vi­še ih je. On­da poč­ni, re­kla je ma­ma. Ina­če ni­kad ne­ćeš za­vr­ši­ti. U obla­sti u ko­joj smo ži­ve­li, u pro­vin­ci­ji Ga­zni, bi­lo je sa­mo Ha­za­ra,** to jest Av­ga­ni­sta­na­ca slič­nih me­ni, s is­ko­še­nim oči­ma i spljo­šte­nim no­sem, u stva­ri, ne baš spljo­šte­nim, mo­žda ma­lo pljo­sna­ti­jim u od­no­su na no­se­ve dru­gih lju­di, sva­ka­ko pljo­sna­ ti­jim od tvog, Fa­bio: ukrat­ko, u toj obla­sti ži­ve lju­di s cr­ta­ma li­ca­ma kao u Mon­go­la. Ne­ki ka­žu da smo mi po­tom­ci Džin­ gis-ka­na. Dru­gi pri­ča­ju da su oče­vi na­ših oče­va bi­li Ko­ša­ni, drev­ni ži­te­lji ove ze­mlje, mit­ski stvo­ri­te­lji Bûda iz Ba­ni­ja­na.*** A ne­ki ka­žu da smo mi ro­bo­vi i ta­ko se i op­ho­de pre­ma na­ma. Za nas je bi­lo iz­u­zet­no opa­sno da iz­la­zi­mo iz pro­vin­ci­je Ga­ zni (ka­žem bi­lo, za­to što ne znam ka­ko je da­nas, ali sum­njam da se to mno­go pro­me­ni­lo), jer smo, okru­že­ni ta­li­ba­ni­ma i Pa­štu­ni­ma**** ∑ što ni­je isto, ni­ka­ko, ma­da je za nas to uvek bi­ lo isto ∑ mo­ra­li da pa­zi­mo na ko­ga će­mo na­le­te­ti. Mi­slim da smo baš za­to nas tro­je kre­nu­li tek kad je pa­la noć; nas tro­je: ma­ma, ja i taj čo­vek ∑ nje­ga ću jed­no­stav­ni zva­ti čo­vek ∑ ko­ga je ma­ma za­mo­li­la da po­đe s na­ma. Po­šli smo pe­ške i tri no­ći smo ∑ za­hva­lju­ju­ći zve­zda­ma ko­je u tom me­stu bez elek­trič­ne stru­je za­i­sta moć­no si­ja­ju ∑ pe­ša­či­li pre­ma Kan­da­ha­ru. * Deč­ja igra slič­na igri kli­ke­ra, u ko­joj se, ume­sto kli­ke­ra, ko­ri­ste sit­ne ko­

zje ko­sti. (Prim. prev.) ** Na­rod mu­sli­man­ske (uglav­nom ši­it­ske) ve­ro­i­spo­ve­sti ko­ji u Av­ga­ni­sta­nu na­se­lja­va pro­vin­ci­je Ba­mi­jan, Gor, Var­dak i Ga­zni; sma­tra se da su mon­gol­ skog po­re­kla. (Prim. prev.) *** Od­no­si se na dve ogrom­ne sta­tue Bu­de is­kle­sa­ne u ste­na­ma na pla­ni­ni u Ba­mi­ja­nu u Av­ga­ni­sta­nu. (Prim. prev.) **** Na­rod mu­sli­man­ske (uglav­nom su­nit­ske) ve­ro­i­spo­vet­ski, ko­ji pri­pa­da istoč­no­i­ran­skoj et­no­lin­gvi­stič­koj gru­pi. Na­se­lja­va ju­go­i­stoč­ni Av­ga­ni­stan i se­ve­ro­za­pad­ne pro­vin­ci­je Pa­ki­sa­ta­na. (Prim. prev.)

U moru ima krokodila

13

Ja sam na se­bi, kao i obič­no, imao si­vi pir­han, ši­ro­ke pan­ta­ lo­ne i tu­ni­ku na za­kop­ča­va­nje od istog ma­te­ri­ja­la, ko­ja mi je do­se­za­la do ko­le­na. Ma­ma je bi­la u ča­do­ru, ali je u ke­si ima­la bur­ku ko­ju je sta­vlja­la kad bi­smo na­i­šli na lju­de, što je bio do­ bar na­čin da sa­kri­je me­ne i da sa­kri­je da je Ha­zar­ka. U svi­ta­nje pr­vog da­na za­u­sta­vi­li smo se da se od­mo­ri­mo u ne­kom ka­ra­van sa­ra­ju ko­ji je ne­kad ∑ što se mo­glo za­klju­či­ti na osno­vu šip­ki na pro­zo­ru ∑ bio ta­li­ban­ski za­tvor. Unu­tra ni­je bi­lo ni­kog, što je bi­lo do­bro, ali ja sam se do­sa­đi­vao i za­to sam se oko­mio na ne­ko zvo­no oka­če­no o stub da­le­ko­vo­da. Sa­ku­ pio sam ka­men­či­će i po­ku­šao sam da ga po­go­dim s raz­da­lji­ ne od sto ko­ra­ka. Na kra­ju sam us­peo, a on­da mi je pri­tr­čao onaj čo­vek, ste­gao me za ruč­ni zglob i re­kao mi da pre­sta­nem. Su­tra­dan smo ugle­da­li jed­nu pti­cu gra­blji­vi­cu ka­ko ob­le­će oko le­ši­ne ma­gar­ca. Ma­ga­rac je (oči­gled­no) bio mr­tav, ko­pi­ta su mu bi­la za­gla­vlje­na iz­me­đu dve ste­ne, ta­ko da je bio sa­svim bes­ko­ri­stan jer ga ni­smo mo­gli po­je­sti. Se­ćam se da smo bi­li na­do­mak Ša­đo­ja, av­ga­ni­stan­skog gra­di­ća ko­ji smo mi Ha­za­ri sva­ka­ko mo­ra­li da iz­beg­ne­mo. Pri­ča­lo se da su na tom me­stu ta­li­ba­ni oti­ma­li put­ni­ke Ha­za­re kao što smo mi i ba­ca­li ih u du­bo­ke bu­na­re ili su nji­ma hra­ni­li pse lu­ta­li­ce. Na taj na­čin je ne­sta­lo de­vet­na­e­sto­ro lju­di iz mog se­la dok su pu­to­va­li u Pa­ki­stan, a brat jed­nog od njih po­šao je da ih tra­ži: on nam je is­pri­čao da su ih ba­ca­li psi­ma lu­ta­li­ca­ma. Ka­ko god bi­lo, na­ šao je sa­mo ode­ću svog bra­ta, a u toj ode­ći ni­je bi­lo vi­še ni­ čeg osim ko­sti­ju. Ta­ko je to kod nas. Ta­li­ba­ni ima­ju jed­nu iz­re­ku: Ta­dži­ci­ma Ta­dži­ki­stan, Uzbe­ ci­ma Uz­be­ki­stan, Ha­za­ri­ma Go­ri­stan. Ta­ko ka­žu. A gor zna­ či grob. Tre­ćeg da­na sre­li smo mno­go lju­di ko­ji su se za­pu­ti­li ko zna kud, a iz­gle­da­li su kao da be­že od ko zna če­ga: ne­pre­gled­na ko­lo­na ko­la na ko­ji­ma je bi­lo mu­ška­ra­ca, že­na, de­ce, ko­ko­ši, tka­ni­na, ba­čvi vo­de i ko­je­če­ga. Kad bi­smo se pri­bli­ži­li ka­mi­o­ni­ma ko­ji su se kre­ta­li u sme­ru u ko­jem smo mi pe­ša­či­li, za­mo­li­li bi­smo vo­za­če da nas po­ve­ zu (ma­kar kra­tak deo pu­ta) i, ako su bi­li do­bri lju­di, za­u­sta­vi­li

12

Fabio Đeda

Imam tur­nir u bu­zul ba­zi­ju.* Je­si li vi­deo zve­zde, Ena­ja­te? Ka­kve ve­ze ima­ju zve­zde? Pre­broj ih, Ena­ja­te. To je ne­mo­gu­će. Pre­vi­še ih je. On­da poč­ni, re­kla je ma­ma. Ina­če ni­kad ne­ćeš za­vr­ši­ti. U obla­sti u ko­joj smo ži­ve­li, u pro­vin­ci­ji Ga­zni, bi­lo je sa­mo Ha­za­ra,** to jest Av­ga­ni­sta­na­ca slič­nih me­ni, s is­ko­še­nim oči­ma i spljo­šte­nim no­sem, u stva­ri, ne baš spljo­šte­nim, mo­žda ma­lo pljo­sna­ti­jim u od­no­su na no­se­ve dru­gih lju­di, sva­ka­ko pljo­sna­ ti­jim od tvog, Fa­bio: ukrat­ko, u toj obla­sti ži­ve lju­di s cr­ta­ma li­ca­ma kao u Mon­go­la. Ne­ki ka­žu da smo mi po­tom­ci Džin­ gis-ka­na. Dru­gi pri­ča­ju da su oče­vi na­ših oče­va bi­li Ko­ša­ni, drev­ni ži­te­lji ove ze­mlje, mit­ski stvo­ri­te­lji Bûda iz Ba­ni­ja­na.*** A ne­ki ka­žu da smo mi ro­bo­vi i ta­ko se i op­ho­de pre­ma na­ma. Za nas je bi­lo iz­u­zet­no opa­sno da iz­la­zi­mo iz pro­vin­ci­je Ga­ zni (ka­žem bi­lo, za­to što ne znam ka­ko je da­nas, ali sum­njam da se to mno­go pro­me­ni­lo), jer smo, okru­že­ni ta­li­ba­ni­ma i Pa­štu­ni­ma**** ∑ što ni­je isto, ni­ka­ko, ma­da je za nas to uvek bi­ lo isto ∑ mo­ra­li da pa­zi­mo na ko­ga će­mo na­le­te­ti. Mi­slim da smo baš za­to nas tro­je kre­nu­li tek kad je pa­la noć; nas tro­je: ma­ma, ja i taj čo­vek ∑ nje­ga ću jed­no­stav­ni zva­ti čo­vek ∑ ko­ga je ma­ma za­mo­li­la da po­đe s na­ma. Po­šli smo pe­ške i tri no­ći smo ∑ za­hva­lju­ju­ći zve­zda­ma ko­je u tom me­stu bez elek­trič­ne stru­je za­i­sta moć­no si­ja­ju ∑ pe­ša­či­li pre­ma Kan­da­ha­ru. * Deč­ja igra slič­na igri kli­ke­ra, u ko­joj se, ume­sto kli­ke­ra, ko­ri­ste sit­ne ko­

zje ko­sti. (Prim. prev.) ** Na­rod mu­sli­man­ske (uglav­nom ši­it­ske) ve­ro­i­spo­ve­sti ko­ji u Av­ga­ni­sta­nu na­se­lja­va pro­vin­ci­je Ba­mi­jan, Gor, Var­dak i Ga­zni; sma­tra se da su mon­gol­ skog po­re­kla. (Prim. prev.) *** Od­no­si se na dve ogrom­ne sta­tue Bu­de is­kle­sa­ne u ste­na­ma na pla­ni­ni u Ba­mi­ja­nu u Av­ga­ni­sta­nu. (Prim. prev.) **** Na­rod mu­sli­man­ske (uglav­nom su­nit­ske) ve­ro­i­spo­vet­ski, ko­ji pri­pa­da istoč­no­i­ran­skoj et­no­lin­gvi­stič­koj gru­pi. Na­se­lja­va ju­go­i­stoč­ni Av­ga­ni­stan i se­ve­ro­za­pad­ne pro­vin­ci­je Pa­ki­sa­ta­na. (Prim. prev.)

U moru ima krokodila

13

Ja sam na se­bi, kao i obič­no, imao si­vi pir­han, ši­ro­ke pan­ta­ lo­ne i tu­ni­ku na za­kop­ča­va­nje od istog ma­te­ri­ja­la, ko­ja mi je do­se­za­la do ko­le­na. Ma­ma je bi­la u ča­do­ru, ali je u ke­si ima­la bur­ku ko­ju je sta­vlja­la kad bi­smo na­i­šli na lju­de, što je bio do­ bar na­čin da sa­kri­je me­ne i da sa­kri­je da je Ha­zar­ka. U svi­ta­nje pr­vog da­na za­u­sta­vi­li smo se da se od­mo­ri­mo u ne­kom ka­ra­van sa­ra­ju ko­ji je ne­kad ∑ što se mo­glo za­klju­či­ti na osno­vu šip­ki na pro­zo­ru ∑ bio ta­li­ban­ski za­tvor. Unu­tra ni­je bi­lo ni­kog, što je bi­lo do­bro, ali ja sam se do­sa­đi­vao i za­to sam se oko­mio na ne­ko zvo­no oka­če­no o stub da­le­ko­vo­da. Sa­ku­ pio sam ka­men­či­će i po­ku­šao sam da ga po­go­dim s raz­da­lji­ ne od sto ko­ra­ka. Na kra­ju sam us­peo, a on­da mi je pri­tr­čao onaj čo­vek, ste­gao me za ruč­ni zglob i re­kao mi da pre­sta­nem. Su­tra­dan smo ugle­da­li jed­nu pti­cu gra­blji­vi­cu ka­ko ob­le­će oko le­ši­ne ma­gar­ca. Ma­ga­rac je (oči­gled­no) bio mr­tav, ko­pi­ta su mu bi­la za­gla­vlje­na iz­me­đu dve ste­ne, ta­ko da je bio sa­svim bes­ko­ri­stan jer ga ni­smo mo­gli po­je­sti. Se­ćam se da smo bi­li na­do­mak Ša­đo­ja, av­ga­ni­stan­skog gra­di­ća ko­ji smo mi Ha­za­ri sva­ka­ko mo­ra­li da iz­beg­ne­mo. Pri­ča­lo se da su na tom me­stu ta­li­ba­ni oti­ma­li put­ni­ke Ha­za­re kao što smo mi i ba­ca­li ih u du­bo­ke bu­na­re ili su nji­ma hra­ni­li pse lu­ta­li­ce. Na taj na­čin je ne­sta­lo de­vet­na­e­sto­ro lju­di iz mog se­la dok su pu­to­va­li u Pa­ki­stan, a brat jed­nog od njih po­šao je da ih tra­ži: on nam je is­pri­čao da su ih ba­ca­li psi­ma lu­ta­li­ca­ma. Ka­ko god bi­lo, na­ šao je sa­mo ode­ću svog bra­ta, a u toj ode­ći ni­je bi­lo vi­še ni­ čeg osim ko­sti­ju. Ta­ko je to kod nas. Ta­li­ba­ni ima­ju jed­nu iz­re­ku: Ta­dži­ci­ma Ta­dži­ki­stan, Uzbe­ ci­ma Uz­be­ki­stan, Ha­za­ri­ma Go­ri­stan. Ta­ko ka­žu. A gor zna­ či grob. Tre­ćeg da­na sre­li smo mno­go lju­di ko­ji su se za­pu­ti­li ko zna kud, a iz­gle­da­li su kao da be­že od ko zna če­ga: ne­pre­gled­na ko­lo­na ko­la na ko­ji­ma je bi­lo mu­ška­ra­ca, že­na, de­ce, ko­ko­ši, tka­ni­na, ba­čvi vo­de i ko­je­če­ga. Kad bi­smo se pri­bli­ži­li ka­mi­o­ni­ma ko­ji su se kre­ta­li u sme­ru u ko­jem smo mi pe­ša­či­li, za­mo­li­li bi­smo vo­za­če da nas po­ve­ zu (ma­kar kra­tak deo pu­ta) i, ako su bi­li do­bri lju­di, za­u­sta­vi­li

14

Fabio Đeda

bi se i pri­mi­li bi nas, me­đu­tim, ako bi­smo na­i­šli na one ko­ji su lju­ti na se­be ili na ceo svet, pro­la­zi­li smo br­zim ko­ra­kom, za­o­sta­ju­ći za­tim za nji­ma u obla­ku pra­ši­ne. Kad god bi­smo iza se­be ču­li bru­ja­nje mo­to­ra, ma­ma i ja bi­smo se br­zo sa­kri­li u ne­ki ša­nac, me­đu žbu­nje ili iza ste­nja, ako je bi­lo do­volj­no ve­li­kog ste­nja. Čo­vek je za to vre­me ne­po­mič­no sta­jao na ivi­ ci pu­ta i kao auto­sto­per po­ka­zi­vao oni­ma ko­ji su na­i­la­zi­li da se za­u­sta­ve, ali ni­je po­di­zao sa­mo pa­lac, već je ma­hao ru­ka­ ma, ka­ko bi bio si­gu­ran da ga vi­de i da ga ne­će zga­zi­ti. Kad bi se ka­m ion za­u­sta­vio i kad bi se čo­vek uve­r io da je vo­zač po­uz­dan, do­vik­nuo bi nam da iza­đe­mo iz skro­vi­šta, a ma­ma i ja bi­smo se po­pe­li na­pred u ka­bi­nu (ta­ko je bi­lo dva­put) ili po­za­di, me­đu ro­bu (to se do­go­di­lo jed­nom). Tad, kad smo se po­pe­li po­za­di, pri­ko­li­ca je bi­la pu­na du­še­ka. Tih ne­ko­li­ko sa­ti od­lič­no sam spa­vao. Kad smo pro­šli po­red re­ke Ar­gan­dab i sti­gli u Kan­da­har, bio sam iz­bro­jao tri hi­lja­de če­ti­r i­sto zve­zda (po­pri­lič­no, re­ kao bih), od ko­jih je ba­rem dva­de­set bi­lo krup­no kao bre­skve. Bio sam vr­lo umo­ran, jer ni­sam bro­jao sa­mo zve­zde. Iz­bro­jao sam i mo­sto­ve ko­je su ta­li­ba­ni di­na­m i­tom di­gli u va­zduh i za­pa­lje­na ko­la i cr­na oklop­na vo­zi­la ko­ja su za so­bom osta­vi­li voj­ni­ci. Že­leo sam da se vra­tim ku­ći, u Na­vu, da igram bu­ zul-ba­zi s dru­go­vi­ma. U Kan­da­ha­ru sam pre­stao da bro­jim zve­zde. Pre­stao sam za­to što sam pr­vi put do­šao u ta­ko ve­li­ki grad, pa su mi ulične sve­t ilj­ke i sve­tla ko­ja su do­pi­ra­la iz ku­ća od­vla­či­la pa­žnju. Osim to­ga, za­bro­jao sam se ona­ko umo­ran. Uli­ce Kan­da­ha­ ra bi­le su as­fal­ti­ra­ne. Grad je vr­veo od ko­la, mo­to­ra, bi­ci­ka­ la, pro­dav­ni­ca i lo­ka­la u ko­ji­ma su mu­škar­ci pi­li čaj. Bi­lo je i vi­so­kih ku­ća, vi­ših od tri spra­ta, s an­te­na­ma na kro­vo­vi­ma, a bi­lo je i pra­ši­ne i ve­tra, dok se po ploč­ni­ci­ma kre­ta­lo to­li­ko sve­ta da sam mi­slio da u ku­ća­ma ni­ko ni­je ostao. Po­sle iz­ve­snog vre­me­na čo­vek je za­stao i re­kao nam da ga sa­če­ka­mo da ode da se do­go­vo­ri. Ni­je re­kao ni ku­da ide, ni s kim tre­ba da se do­go­vo­ri. Ja sam seo na ne­ki ni­zak zid i bro­ jao sam auto­mo­bi­le ko­ji su pro­la­zi­li (sve osim cr­nih i be­lih), a ma­ma je i da­lje sta­ja­la, ne­po­mič­na, kao da is­pod bur­ke nema

U moru ima krokodila

15

niko­ga. U va­zdu­hu se ose­ćao mi­ris pr­že­ne hra­ne. Od­ne­kud su, s ne­kog ra­d i­ja, do­pi­ra­le ve­sti; pri­ča­li su da u Ba­m i­ja­nu mno­go njih ne­sta­je i da su u ne­koj ku­ći na­šli vi­še mr­tvih lju­ di. Pro­šao je ne­ki sta­rac ru­ku po­dig­nu­tih pre­ma ne­bu i uz­vi­ ki­vao ku­da­ja ka­ir, mo­le­ći Bo­ga za ma­lo mi­ra. Oglad­neo sam, ali ni­sam tra­žio hra­nu. Ožed­neo sam, ali ni­sam tra­žio vo­du. Čo­vek se vra­tio sme­ška­ju­ći se. Vo­dio je ne­ko­ga sa so­bom. Da­ nas je vaš sre­ćan dan, re­kao je. Ovo je Ša­u­kat i od­ve­šće vas u Pa­ki­sa­tan svo­jim ka­mi­o­nom. Ma­ma je re­kla: Sa­lam, aga- Ša­u­kat. Hva­la. Ša­u­kat, Pa­ki­sta­nac, ni­je joj od­go­vo­rio. Sad idi­te, re­kao je čo­vek. Vi­de­će­mo se usko­ro. Hva­la na sve­mu, re­kla mu je ma­ma. Bi­lo mi je za­do­volj­stvo. Pre­ne­si mo­joj se­stri da smo do­pu­to­va­li. Ho­ću. Sreć­no, ma­li Ena­ja­te. Be omi­de di­dar.* Po­di­gao me je i po­lju­bio me u če­lo. Osmeh­nuo sam se kao da sam re­kao: ma, na­rav­no, vi­de­će­mo se usko­ro, ostaj mi do­ bro. On­da sam po­mi­slio da sreć­no i vi­de­će­mo se usko­ro ni­ka­ko ne idu jed­no uz dru­go: za­što nam je re­kao sreć­no ako će­mo se usko­ro vi­de­ti? Čo­vek je oti­šao. Ša­u­kat Pa­ki­sta­nac je po­di­gao ru­ku i po­ka­ zao nam da po­đe­mo za njim. Ka­mion je bio par­ki­ran u pra­ šnja­vom dvo­ri­štu ogra­đe­nom me­tal­nom mre­žom. U pri­ko­li­ci je bi­lo ne­ko­li­ko de­se­ti­na dr­ve­nih gre­da. Kad sam ih po­gle­dao iz­bli­za, shva­tio sam da su to stu­bo­vi da­le­ko­vo­da. Za­što pre­vo­ziš stu­bo­ve da­le­ko­vo­da? Ša­u­kat Pa­ki­sta­nac ni­je mi od­go­vo­rio. Od­go­vor sam sa­znao ka­sni­je. Sa­znao sam da lju­di od­la­ze iz Pa­ki­sta­na u Av­ga­ni­stan da kra­du sve što se mo­glo ukra­sti, a to­ga ni­je mno­go osta­lo. Kra­li su, na pri­mer, stu­bo­ve da­le­ko­ vo­da. Do­ve­zli bi se ka­mi­o­nom, obo­ri­li bi stu­bo­ve a za­tim bi ih pre­ve­zli pre­ko gra­ni­ce ka­ko bi ih po­no­vo is­ko­ri­sti­li ili proda­li, * Far­si: Do vi­đe­nja. (Prim. prev.)

14

Fabio Đeda

bi se i pri­mi­li bi nas, me­đu­tim, ako bi­smo na­i­šli na one ko­ji su lju­ti na se­be ili na ceo svet, pro­la­zi­li smo br­zim ko­ra­kom, za­o­sta­ju­ći za­tim za nji­ma u obla­ku pra­ši­ne. Kad god bi­smo iza se­be ču­li bru­ja­nje mo­to­ra, ma­ma i ja bi­smo se br­zo sa­kri­li u ne­ki ša­nac, me­đu žbu­nje ili iza ste­nja, ako je bi­lo do­volj­no ve­li­kog ste­nja. Čo­vek je za to vre­me ne­po­mič­no sta­jao na ivi­ ci pu­ta i kao auto­sto­per po­ka­zi­vao oni­ma ko­ji su na­i­la­zi­li da se za­u­sta­ve, ali ni­je po­di­zao sa­mo pa­lac, već je ma­hao ru­ka­ ma, ka­ko bi bio si­gu­ran da ga vi­de i da ga ne­će zga­zi­ti. Kad bi se ka­m ion za­u­sta­vio i kad bi se čo­vek uve­r io da je vo­zač po­uz­dan, do­vik­nuo bi nam da iza­đe­mo iz skro­vi­šta, a ma­ma i ja bi­smo se po­pe­li na­pred u ka­bi­nu (ta­ko je bi­lo dva­put) ili po­za­di, me­đu ro­bu (to se do­go­di­lo jed­nom). Tad, kad smo se po­pe­li po­za­di, pri­ko­li­ca je bi­la pu­na du­še­ka. Tih ne­ko­li­ko sa­ti od­lič­no sam spa­vao. Kad smo pro­šli po­red re­ke Ar­gan­dab i sti­gli u Kan­da­har, bio sam iz­bro­jao tri hi­lja­de če­ti­r i­sto zve­zda (po­pri­lič­no, re­ kao bih), od ko­jih je ba­rem dva­de­set bi­lo krup­no kao bre­skve. Bio sam vr­lo umo­ran, jer ni­sam bro­jao sa­mo zve­zde. Iz­bro­jao sam i mo­sto­ve ko­je su ta­li­ba­ni di­na­m i­tom di­gli u va­zduh i za­pa­lje­na ko­la i cr­na oklop­na vo­zi­la ko­ja su za so­bom osta­vi­li voj­ni­ci. Že­leo sam da se vra­tim ku­ći, u Na­vu, da igram bu­ zul-ba­zi s dru­go­vi­ma. U Kan­da­ha­ru sam pre­stao da bro­jim zve­zde. Pre­stao sam za­to što sam pr­vi put do­šao u ta­ko ve­li­ki grad, pa su mi ulične sve­t ilj­ke i sve­tla ko­ja su do­pi­ra­la iz ku­ća od­vla­či­la pa­žnju. Osim to­ga, za­bro­jao sam se ona­ko umo­ran. Uli­ce Kan­da­ha­ ra bi­le su as­fal­ti­ra­ne. Grad je vr­veo od ko­la, mo­to­ra, bi­ci­ka­ la, pro­dav­ni­ca i lo­ka­la u ko­ji­ma su mu­škar­ci pi­li čaj. Bi­lo je i vi­so­kih ku­ća, vi­ših od tri spra­ta, s an­te­na­ma na kro­vo­vi­ma, a bi­lo je i pra­ši­ne i ve­tra, dok se po ploč­ni­ci­ma kre­ta­lo to­li­ko sve­ta da sam mi­slio da u ku­ća­ma ni­ko ni­je ostao. Po­sle iz­ve­snog vre­me­na čo­vek je za­stao i re­kao nam da ga sa­če­ka­mo da ode da se do­go­vo­ri. Ni­je re­kao ni ku­da ide, ni s kim tre­ba da se do­go­vo­ri. Ja sam seo na ne­ki ni­zak zid i bro­ jao sam auto­mo­bi­le ko­ji su pro­la­zi­li (sve osim cr­nih i be­lih), a ma­ma je i da­lje sta­ja­la, ne­po­mič­na, kao da is­pod bur­ke nema

U moru ima krokodila

15

niko­ga. U va­zdu­hu se ose­ćao mi­ris pr­že­ne hra­ne. Od­ne­kud su, s ne­kog ra­d i­ja, do­pi­ra­le ve­sti; pri­ča­li su da u Ba­m i­ja­nu mno­go njih ne­sta­je i da su u ne­koj ku­ći na­šli vi­še mr­tvih lju­ di. Pro­šao je ne­ki sta­rac ru­ku po­dig­nu­tih pre­ma ne­bu i uz­vi­ ki­vao ku­da­ja ka­ir, mo­le­ći Bo­ga za ma­lo mi­ra. Oglad­neo sam, ali ni­sam tra­žio hra­nu. Ožed­neo sam, ali ni­sam tra­žio vo­du. Čo­vek se vra­tio sme­ška­ju­ći se. Vo­dio je ne­ko­ga sa so­bom. Da­ nas je vaš sre­ćan dan, re­kao je. Ovo je Ša­u­kat i od­ve­šće vas u Pa­ki­sa­tan svo­jim ka­mi­o­nom. Ma­ma je re­kla: Sa­lam, aga- Ša­u­kat. Hva­la. Ša­u­kat, Pa­ki­sta­nac, ni­je joj od­go­vo­rio. Sad idi­te, re­kao je čo­vek. Vi­de­će­mo se usko­ro. Hva­la na sve­mu, re­kla mu je ma­ma. Bi­lo mi je za­do­volj­stvo. Pre­ne­si mo­joj se­stri da smo do­pu­to­va­li. Ho­ću. Sreć­no, ma­li Ena­ja­te. Be omi­de di­dar.* Po­di­gao me je i po­lju­bio me u če­lo. Osmeh­nuo sam se kao da sam re­kao: ma, na­rav­no, vi­de­će­mo se usko­ro, ostaj mi do­ bro. On­da sam po­mi­slio da sreć­no i vi­de­će­mo se usko­ro ni­ka­ko ne idu jed­no uz dru­go: za­što nam je re­kao sreć­no ako će­mo se usko­ro vi­de­ti? Čo­vek je oti­šao. Ša­u­kat Pa­ki­sta­nac je po­di­gao ru­ku i po­ka­ zao nam da po­đe­mo za njim. Ka­mion je bio par­ki­ran u pra­ šnja­vom dvo­ri­štu ogra­đe­nom me­tal­nom mre­žom. U pri­ko­li­ci je bi­lo ne­ko­li­ko de­se­ti­na dr­ve­nih gre­da. Kad sam ih po­gle­dao iz­bli­za, shva­tio sam da su to stu­bo­vi da­le­ko­vo­da. Za­što pre­vo­ziš stu­bo­ve da­le­ko­vo­da? Ša­u­kat Pa­ki­sta­nac ni­je mi od­go­vo­rio. Od­go­vor sam sa­znao ka­sni­je. Sa­znao sam da lju­di od­la­ze iz Pa­ki­sta­na u Av­ga­ni­stan da kra­du sve što se mo­glo ukra­sti, a to­ga ni­je mno­go osta­lo. Kra­li su, na pri­mer, stu­bo­ve da­le­ko­ vo­da. Do­ve­zli bi se ka­mi­o­nom, obo­ri­li bi stu­bo­ve a za­tim bi ih pre­ve­zli pre­ko gra­ni­ce ka­ko bi ih po­no­vo is­ko­ri­sti­li ili proda­li, * Far­si: Do vi­đe­nja. (Prim. prev.)

16

Fabio Đeda

ne znam. Ali u tom tre­nut­ku za nas je bi­lo naj­va­žni­je što ima­ mo do­bar pre­voz, za­pra­vo, vi­še ne­go do­bar, od­li­čan pre­voz, za­to što pa­ki­stan­ske ka­mi­o­ne na gra­ni­ci ma­nje kon­tro­li­šu. Pu­to­va­li smo du­go, to­li­ko du­go da vam ne umem re­ći ko­li­ ko je to tra­ja­lo. Sa­ti­ma smo se vo­zi­li pre­ko pla­ni­na, truc­ka­ju­ći se pre­ko ka­me­nja, po­red ša­to­ra po­dig­nu­tih uz drum, po­red ma­lih tr­žni­ca. Bi­lo je oblač­no. U jed­nom tre­nut­ku ∑ kad se već bio spu­stio mrak ∑ Ša­u­kat Pa­ki­sta­nac iza­šao je iz ka­mi­o­na da je­de; ali sa­mo je on jeo, jer je bi­lo bo­lje da mi ne iz­la­zi­mo. Ni­kad se ne zna, re­kao je. Do­neo nam je ostat­ke me­sa i po­ tom smo pro­du­ži­li. Ve­tar je zvi­ždao kroz pro­zor spu­šten dva pr­sta ka­ko bi ušlo ma­lo va­zdu­ha i što ma­nje pra­ši­ne. Se­ćam se da sam se, po­sma­tra­ju­ći svu tu ze­mlju ko­ja nam je pro­mi­ ca­la pred oči­ma, se­tio svog oca: i on je du­go vo­zio ka­mion. Ali to je bi­lo dru­ga­či­je. On je bio pri­nu­đen. Mog oca ću zva­ti otac. Iako ga vi­še ne­ma. Za­to što ga vi­še ne­ma. Is­pri­ča­ću vam i pri­ču o nje­mu, iako je mo­gu is­pri­ča­ti sa­mo ona­ko ka­ko su je pre­ne­li me­ni, da­kle, ne mo­gu se za­ kle­ti da je ta­ko i bi­lo. Či­nje­ni­ca je da su ga Pa­štu­ni pri­mo­ra­li ∑ ne sa­mo nje­ga, već i mno­ge dru­ge Ha­za­re iz na­še pro­vin­ci­ je ∑ da idu u Iran i da se odan­de vra­te ka­mi­o­ni­ma pu­nim ro­ be ko­ju su Pa­štu­ni po­tom pro­da­va­li u svo­jim pro­dav­ni­ca­ma: po­kri­va­če, tka­ni­ne ili ne­ke tan­ke du­še­ke ko­ji slu­že ni sam ne znam za šta. Te­ra­li su ih za­to što su sta­nov­ni­ci Ira­na ši­i­ti, kao mi Ha­za­ri, dok su Pa­štu­ni su­ni­ti ∑ a po­zna­to je da se bra­ća po ve­ri bo­lje op­ho­de jed­ni pre­ma dru­gi­ma. Osim to­ga, Pa­štu­ni ne go­vo­re per­sij­ski, dok ga mi po­ma­lo raz­u­me­mo. Mom ocu su, da bi ga na­te­ra­li, re­kli: ako ne odeš u Iran i ne do­ve­zeš nam tu ro­bu, ubi­će­mo ti po­ro­di­cu; ako po­beg­neš s ro­bom, ubi­će­mo ti po­ro­di­cu, ako do­ve­zeš ošte­će­nu ro­bu ili ako ne­što bu­de ne­do­sta­ja­lo, ubi­će­mo ti po­ro­di­cu, ako te ne­ko pre­va­ri, ubi­će­mo ti po­ro­di­cu. Ukrat­ko, šta god da kre­ne na­ o­pa­ko, ubi­će­mo ti po­ro­di­cu. Ja bih re­kao da to ni­je lep na­čin da se sklo­pi po­sao. Imao sam šest go­di­na ∑ mo­žda ∑ kad mi je umro otac.

U moru ima krokodila

17

Iz­gle­da da je u pla­ni­na­ma gru­pa raz­boj­ni­ka pre­sre­la nje­gov ka­mion i ubi­la ga. Kad su Pa­štu­ni sa­zna­li da je ka­mion mo­ ga oca na­pad­nut a ro­ba ukra­de­na, za­šli su po ku­ća­ma čla­no­va mo­je po­ro­di­ce go­vo­re­ći da je otac na­pra­vio šte­tu, da je nji­ho­va ro­ba iz­gu­blje­na i da mi mo­ra­mo da je pla­ti­mo. Pr­vo su oti­šli mom stri­cu, oče­vom bra­tu. Re­kli su mu da je sad on od­go­vo­ran za tu šte­tu i da ne­što mo­ra uči­ni­ti da bi je na­dok­na­dio. Moj stric je du­go po­ku­ša­vao da re­ši pro­blem, hteo je da po­de­li po­lja i da ih ras­pro­da, ali ni­je us­peo. On­da je jed­nog da­na re­kao da on ne zna ka­ko da im na­dok­na­di šte­ tu i da to iona­ko ni­je nje­go­va oba­ve­za, jer on ima svo­ju po­ ro­di­cu o ko­joj mo­ra da se sta­ra, što je, uosta­lom, isti­na i za­to ga ne mo­gu kri­vi­ti. On­da su Pa­štu­ni jed­ne ve­če­r i do­šli mo­joj maj­ci i re­k li su joj da će, ako ne­ma­mo nov­ca, ume­sto nov­ca uze­ti mog bra­ta i me­ne, ka­ko bi­smo ra­di­li za njih kao ro­bo­vi, što je svu­gde u sve­tu za­bra­nje­no, čak i u Av­ga­ni­sta­nu, ali ta­kve su bi­le pri­li­ke. Mo­ja maj­ka je od ta­da ži­ve­la u stra­hu. Re­kla je mom bra­tu i me­ni da što du­že iz­bi­va­mo iz ku­će, da se iz­me­ša­mo s dru­ gom de­com, jer one ve­če­ri kad su Pa­štu­ni do­šli u na­šu ku­ću, nas dvo­ji­ca ni­smo bi­li tu i ni­su nam vi­de­li li­ce, ta­ko da nas na uli­ci ni­su mo­gli pre­po­zna­ti. Ta­ko smo nas dvo­ji­ca stal­no bi­li na­po­lju i igra­li smo se, što nam ni­je te­ško pa­da­lo, a Pa­štu­ni ko­je smo sre­ta­li na uli­ci pro­ la­zi­li su po­red nas ne zna­ju­ći ko smo. Is­ko­pa­li smo i jed­nu ru­ pu po­red tra­pa s krom­pi­rom i, ako bi ne­ko usred no­ći po­ku­cao na vra­ta, pre ne­go što bi maj­ka upi­ta­la ko je, sa­kri­li bi­smo se u tu ru­pu. Ali ja ni­sam bio sa­svim ube­đen u de­lo­tvor­nost te stra­te­gi­je: stal­no sam go­vo­rio ma­mi da Pa­štu­ni, ako do­đu po nas usred no­ći, sva­ka­ko ne­će po­ku­ca­ti na vra­ta. Tra­ja­lo je to ta­ko sve do onog da­na kad je ma­ma od­lu­či­la da me od­ve­de jer sam na­pu­nio de­set go­di­na ∑ mo­žda ∑ i to­li­ ko sam po­ras­tao da je po­sta­lo te­ško skri­va­ti me, je­dva sam se uvla­čio u ru­pu i pre­ti­la je opa­snost da pri­gnje­čim bra­ta. Tre­ba­lo je oti­ći.

16

Fabio Đeda

ne znam. Ali u tom tre­nut­ku za nas je bi­lo naj­va­žni­je što ima­ mo do­bar pre­voz, za­pra­vo, vi­še ne­go do­bar, od­li­čan pre­voz, za­to što pa­ki­stan­ske ka­mi­o­ne na gra­ni­ci ma­nje kon­tro­li­šu. Pu­to­va­li smo du­go, to­li­ko du­go da vam ne umem re­ći ko­li­ ko je to tra­ja­lo. Sa­ti­ma smo se vo­zi­li pre­ko pla­ni­na, truc­ka­ju­ći se pre­ko ka­me­nja, po­red ša­to­ra po­dig­nu­tih uz drum, po­red ma­lih tr­žni­ca. Bi­lo je oblač­no. U jed­nom tre­nut­ku ∑ kad se već bio spu­stio mrak ∑ Ša­u­kat Pa­ki­sta­nac iza­šao je iz ka­mi­o­na da je­de; ali sa­mo je on jeo, jer je bi­lo bo­lje da mi ne iz­la­zi­mo. Ni­kad se ne zna, re­kao je. Do­neo nam je ostat­ke me­sa i po­ tom smo pro­du­ži­li. Ve­tar je zvi­ždao kroz pro­zor spu­šten dva pr­sta ka­ko bi ušlo ma­lo va­zdu­ha i što ma­nje pra­ši­ne. Se­ćam se da sam se, po­sma­tra­ju­ći svu tu ze­mlju ko­ja nam je pro­mi­ ca­la pred oči­ma, se­tio svog oca: i on je du­go vo­zio ka­mion. Ali to je bi­lo dru­ga­či­je. On je bio pri­nu­đen. Mog oca ću zva­ti otac. Iako ga vi­še ne­ma. Za­to što ga vi­še ne­ma. Is­pri­ča­ću vam i pri­ču o nje­mu, iako je mo­gu is­pri­ča­ti sa­mo ona­ko ka­ko su je pre­ne­li me­ni, da­kle, ne mo­gu se za­ kle­ti da je ta­ko i bi­lo. Či­nje­ni­ca je da su ga Pa­štu­ni pri­mo­ra­li ∑ ne sa­mo nje­ga, već i mno­ge dru­ge Ha­za­re iz na­še pro­vin­ci­ je ∑ da idu u Iran i da se odan­de vra­te ka­mi­o­ni­ma pu­nim ro­ be ko­ju su Pa­štu­ni po­tom pro­da­va­li u svo­jim pro­dav­ni­ca­ma: po­kri­va­če, tka­ni­ne ili ne­ke tan­ke du­še­ke ko­ji slu­že ni sam ne znam za šta. Te­ra­li su ih za­to što su sta­nov­ni­ci Ira­na ši­i­ti, kao mi Ha­za­ri, dok su Pa­štu­ni su­ni­ti ∑ a po­zna­to je da se bra­ća po ve­ri bo­lje op­ho­de jed­ni pre­ma dru­gi­ma. Osim to­ga, Pa­štu­ni ne go­vo­re per­sij­ski, dok ga mi po­ma­lo raz­u­me­mo. Mom ocu su, da bi ga na­te­ra­li, re­kli: ako ne odeš u Iran i ne do­ve­zeš nam tu ro­bu, ubi­će­mo ti po­ro­di­cu; ako po­beg­neš s ro­bom, ubi­će­mo ti po­ro­di­cu, ako do­ve­zeš ošte­će­nu ro­bu ili ako ne­što bu­de ne­do­sta­ja­lo, ubi­će­mo ti po­ro­di­cu, ako te ne­ko pre­va­ri, ubi­će­mo ti po­ro­di­cu. Ukrat­ko, šta god da kre­ne na­ o­pa­ko, ubi­će­mo ti po­ro­di­cu. Ja bih re­kao da to ni­je lep na­čin da se sklo­pi po­sao. Imao sam šest go­di­na ∑ mo­žda ∑ kad mi je umro otac.

U moru ima krokodila

17

Iz­gle­da da je u pla­ni­na­ma gru­pa raz­boj­ni­ka pre­sre­la nje­gov ka­mion i ubi­la ga. Kad su Pa­štu­ni sa­zna­li da je ka­mion mo­ ga oca na­pad­nut a ro­ba ukra­de­na, za­šli su po ku­ća­ma čla­no­va mo­je po­ro­di­ce go­vo­re­ći da je otac na­pra­vio šte­tu, da je nji­ho­va ro­ba iz­gu­blje­na i da mi mo­ra­mo da je pla­ti­mo. Pr­vo su oti­šli mom stri­cu, oče­vom bra­tu. Re­kli su mu da je sad on od­go­vo­ran za tu šte­tu i da ne­što mo­ra uči­ni­ti da bi je na­dok­na­dio. Moj stric je du­go po­ku­ša­vao da re­ši pro­blem, hteo je da po­de­li po­lja i da ih ras­pro­da, ali ni­je us­peo. On­da je jed­nog da­na re­kao da on ne zna ka­ko da im na­dok­na­di šte­ tu i da to iona­ko ni­je nje­go­va oba­ve­za, jer on ima svo­ju po­ ro­di­cu o ko­joj mo­ra da se sta­ra, što je, uosta­lom, isti­na i za­to ga ne mo­gu kri­vi­ti. On­da su Pa­štu­ni jed­ne ve­če­r i do­šli mo­joj maj­ci i re­k li su joj da će, ako ne­ma­mo nov­ca, ume­sto nov­ca uze­ti mog bra­ta i me­ne, ka­ko bi­smo ra­di­li za njih kao ro­bo­vi, što je svu­gde u sve­tu za­bra­nje­no, čak i u Av­ga­ni­sta­nu, ali ta­kve su bi­le pri­li­ke. Mo­ja maj­ka je od ta­da ži­ve­la u stra­hu. Re­kla je mom bra­tu i me­ni da što du­že iz­bi­va­mo iz ku­će, da se iz­me­ša­mo s dru­ gom de­com, jer one ve­če­ri kad su Pa­štu­ni do­šli u na­šu ku­ću, nas dvo­ji­ca ni­smo bi­li tu i ni­su nam vi­de­li li­ce, ta­ko da nas na uli­ci ni­su mo­gli pre­po­zna­ti. Ta­ko smo nas dvo­ji­ca stal­no bi­li na­po­lju i igra­li smo se, što nam ni­je te­ško pa­da­lo, a Pa­štu­ni ko­je smo sre­ta­li na uli­ci pro­ la­zi­li su po­red nas ne zna­ju­ći ko smo. Is­ko­pa­li smo i jed­nu ru­ pu po­red tra­pa s krom­pi­rom i, ako bi ne­ko usred no­ći po­ku­cao na vra­ta, pre ne­go što bi maj­ka upi­ta­la ko je, sa­kri­li bi­smo se u tu ru­pu. Ali ja ni­sam bio sa­svim ube­đen u de­lo­tvor­nost te stra­te­gi­je: stal­no sam go­vo­rio ma­mi da Pa­štu­ni, ako do­đu po nas usred no­ći, sva­ka­ko ne­će po­ku­ca­ti na vra­ta. Tra­ja­lo je to ta­ko sve do onog da­na kad je ma­ma od­lu­či­la da me od­ve­de jer sam na­pu­nio de­set go­di­na ∑ mo­žda ∑ i to­li­ ko sam po­ras­tao da je po­sta­lo te­ško skri­va­ti me, je­dva sam se uvla­čio u ru­pu i pre­ti­la je opa­snost da pri­gnje­čim bra­ta. Tre­ba­lo je oti­ći.

18

Fabio Đeda

*** Ja, iz Na­ve, ni­kad ni­sam hteo da odem. Mo­je se­lo je bi­lo baš ona­kvo ka­kvo tre­ba da bu­de. Ni­je bi­lo raz­vi­je­no. Ni­je ima­lo stru­je. Za osve­tlje­nje smo ko­ri­sti­li pe­tro­lej­ske lam­pe. Ali ima­li smo ja­bu­ke. Gle­dao sam vo­će ka­ko se ra­đa: cve­to­vi su pu­pe­li pred mo­jim oči­ma i pre­tva­ra­li se u plo­do­ve; i ov­de se cve­to­vi pre­tva­ra­ju u vo­će, ali to se ne vi­di. Bi­lo je i zve­zda. Mno­štvo zve­zda. I me­sec. Se­ćam se da je bi­lo no­ći kad smo, u že­lji da ušte­di­mo pe­tro­lej, je­li na­po­lju, na me­se­či­ni. Ova­ko je iz­gle­da­la mo­ja ku­ća: jed­na so­ba za sve nas, u ko­joj smo spa­va­li, jed­na so­ba za go­ste i ugao s og­nji­štem za ku­va­nje, ko­ji je imao ni­ži pod, ta­ko da nas je, za­hva­lju­ju­ći si­ste­mu ce­ vi, zi­mi gre­ja­la va­tra s og­nji­šta. Na dru­gom spra­tu se na­la­zi­lo skla­di­šte za stoč­nu hra­nu. Na­po­lju smo ima­li još jed­nu ku­hi­ nju, da se le­ti ku­ća ne bi još vi­še ugre­ja­la i ogrom­no dvo­ri­šte s ja­bu­ka­ma, tre­šnja­ma, na­ro­vi­ma, bre­skva­ma, kaj­si­ja­ma i du­ do­vi­ma. Zi­do­vi od bla­ta bi­li su de­be­li, de­blji od jed­nog me­tra. Je­li smo jo­gurt ko­ji smo sa­mi pra­vi­li, sli­čan grč­kom jo­gur­tu ali mno­go, mno­go bo­lji. Ima­li smo kra­vu i dve ov­ce i po­lja na ko­ji­ma smo ga­ji­li pše­ni­cu ko­ju smo za­tim mle­li u vo­de­ni­ci. Ta­kva je bi­la Na­va i ni­kad ni­sam že­leo da je na­pu­stim. Čak ni kad su ta­li­ba­ni za­tvo­ri­li ško­lu. Fa­bio, je l’ mo­gu da ti pri­čam o to­me ka­ko su ta­li­ba­ni za­tvo­ri­li ško­lu? Na­rav­no. Je l’ te to za­ni­ma? Sve me za­ni­ma, Ena­ja­to­la­še. Tog ju­tra ni­sam bio na­ro­či­to pa­žljiv. Ra­se­ja­no sam slu­šao uči­ te­lja dok sam se pre­pu­štao raz­mi­šlja­nju o tur­ni­ru u bu­zul-ba­zi­ ju ko­ji smo pla­ni­ra­li za po­pod­ne. Bu­zul-ba­zi se igra ko­šči­com ko­zje no­ge ko­ja se iz­va­di iz ku­va­nog me­sa. Ta ko­šći­ca po­ma­lo li­či na koc­ku, ali je sva kvr­ga­va, ta­ko da se njo­me mo­gu igra­ti

U moru ima krokodila

19

i koc­ke i kli­ke­ri. Kod nas se bu­zuil-ba­zi igra to­kom svih go­ di­šnjih do­ba, dok zma­je­ve pu­šta­mo s pro­le­ća ili uje­sen, a zi­mi igra­mo žmur­ke. Zi­mi je pri­jat­no skri­va­ti se iza dža­ko­va pše­ ni­ce, iz­me­đu na­sla­ga­nih po­kri­va­ča ili iz­me­đu dve ste­ne, jer se ta­ko gre­je­mo. Uči­telj je pri­čao o bro­je­vi­ma i učio nas je da bro­ji­mo, kad je spo­lja do­pr­lo bru­ja­nje mo­to­ra ko­ji je kru­žio oko ško­le kao da tra­ži ulaz, iako ni­je bi­lo te­ško na­ći ga. U jed­nom tre­nut­ ku mo­tor se uga­sio, a za­tim se pred vra­ti­ma po­ja­vio ogro­man ta­li­ban s du­gač­kom bra­dom ka­kvu ti lju­di no­se, a mi Ha­za­ri ne mo­že­mo da je pu­šta­mo jer smo kao Ki­ne­zi i Ja­pan­ci, ko­ji ima­ju ma­lo ma­lja na li­cu; jed­nom me je ne­ki ta­li­ban oša­ma­rio za­to što ne­mam bra­du, ali ja sam još bio de­te i čak i da sam Pa­štun a ne Ha­zar, sum­njam da bih u tim go­di­na­ma mo­gao da pu­stim bra­du. Ta­li­ban je ušao u uči­o­ni­cu s pu­škom u ru­ci a za­tim gla­sno re­kao da se ško­la mo­ra za­tvo­ri­ti i tač­ka. Uči­telj ga je pi­tao za­ što. Od­go­vo­rio mu je: Ta­ko je od­lu­čio moj ga­zda. Mo­ra­te ga po­slu­ša­ti. Oti­šao je i ne če­ka­ju­ći od­go­vor i ne pru­ža­ju­ći nam de­talj­ni­je ob­ja­šnje­nje. Uči­telj ni­šta ni­je re­kao, ne­po­mič­no je sta­jao i če­kao da iš­ če­zne bru­ja­nje mo­to­ra, a on­da je na­sta­vio da nam pre­da­je ma­ te­ma­ti­ku tač­no od onog me­sta na kom je bio pre­ki­nuo, istim mir­nim gla­som i s istim sti­dlji­vim osmej­kom. Moj uči­telj i je­ ste bio po­ma­lo sti­dljiv čo­vek, ni­kad ni­je po­di­zao glas, a kad bi nas gr­dio, iz­gle­dao je kao da to te­že pa­da nje­mu ne­go na­ma. Su­tra­dan je isti onaj ta­li­ban po­no­vo do­šao, istim mo­to­rom. Vi­deo je da smo u uči­o­ni­ci i da nam uči­telj dr­ži čas. Ušao je i upi­tao ga: Za­što ni­si za­tvo­rio ško­lu? Za­to što ne­ma raz­lo­ga da je za­tvo­rim. Raz­log je to što je mu­la Omar od­lu­čio ta­ko. To ni­je do­vo­ljan raz­log. Bez­o­bra­zan si. Mu­la Omar ka­že da tre­ba za­tvo­ri­ti ško­le u ko­je idu Ha­za­ri. A gde će na­ša de­ca ići u ško­lu? Ne­će ići nig­de. Ško­le ni­su po­dig­nu­te za Ha­za­re. Ova je­ste.

18

Fabio Đeda

*** Ja, iz Na­ve, ni­kad ni­sam hteo da odem. Mo­je se­lo je bi­lo baš ona­kvo ka­kvo tre­ba da bu­de. Ni­je bi­lo raz­vi­je­no. Ni­je ima­lo stru­je. Za osve­tlje­nje smo ko­ri­sti­li pe­tro­lej­ske lam­pe. Ali ima­li smo ja­bu­ke. Gle­dao sam vo­će ka­ko se ra­đa: cve­to­vi su pu­pe­li pred mo­jim oči­ma i pre­tva­ra­li se u plo­do­ve; i ov­de se cve­to­vi pre­tva­ra­ju u vo­će, ali to se ne vi­di. Bi­lo je i zve­zda. Mno­štvo zve­zda. I me­sec. Se­ćam se da je bi­lo no­ći kad smo, u že­lji da ušte­di­mo pe­tro­lej, je­li na­po­lju, na me­se­či­ni. Ova­ko je iz­gle­da­la mo­ja ku­ća: jed­na so­ba za sve nas, u ko­joj smo spa­va­li, jed­na so­ba za go­ste i ugao s og­nji­štem za ku­va­nje, ko­ji je imao ni­ži pod, ta­ko da nas je, za­hva­lju­ju­ći si­ste­mu ce­ vi, zi­mi gre­ja­la va­tra s og­nji­šta. Na dru­gom spra­tu se na­la­zi­lo skla­di­šte za stoč­nu hra­nu. Na­po­lju smo ima­li još jed­nu ku­hi­ nju, da se le­ti ku­ća ne bi još vi­še ugre­ja­la i ogrom­no dvo­ri­šte s ja­bu­ka­ma, tre­šnja­ma, na­ro­vi­ma, bre­skva­ma, kaj­si­ja­ma i du­ do­vi­ma. Zi­do­vi od bla­ta bi­li su de­be­li, de­blji od jed­nog me­tra. Je­li smo jo­gurt ko­ji smo sa­mi pra­vi­li, sli­čan grč­kom jo­gur­tu ali mno­go, mno­go bo­lji. Ima­li smo kra­vu i dve ov­ce i po­lja na ko­ji­ma smo ga­ji­li pše­ni­cu ko­ju smo za­tim mle­li u vo­de­ni­ci. Ta­kva je bi­la Na­va i ni­kad ni­sam že­leo da je na­pu­stim. Čak ni kad su ta­li­ba­ni za­tvo­ri­li ško­lu. Fa­bio, je l’ mo­gu da ti pri­čam o to­me ka­ko su ta­li­ba­ni za­tvo­ri­li ško­lu? Na­rav­no. Je l’ te to za­ni­ma? Sve me za­ni­ma, Ena­ja­to­la­še. Tog ju­tra ni­sam bio na­ro­či­to pa­žljiv. Ra­se­ja­no sam slu­šao uči­ te­lja dok sam se pre­pu­štao raz­mi­šlja­nju o tur­ni­ru u bu­zul-ba­zi­ ju ko­ji smo pla­ni­ra­li za po­pod­ne. Bu­zul-ba­zi se igra ko­šči­com ko­zje no­ge ko­ja se iz­va­di iz ku­va­nog me­sa. Ta ko­šći­ca po­ma­lo li­či na koc­ku, ali je sva kvr­ga­va, ta­ko da se njo­me mo­gu igra­ti

U moru ima krokodila

19

i koc­ke i kli­ke­ri. Kod nas se bu­zuil-ba­zi igra to­kom svih go­ di­šnjih do­ba, dok zma­je­ve pu­šta­mo s pro­le­ća ili uje­sen, a zi­mi igra­mo žmur­ke. Zi­mi je pri­jat­no skri­va­ti se iza dža­ko­va pše­ ni­ce, iz­me­đu na­sla­ga­nih po­kri­va­ča ili iz­me­đu dve ste­ne, jer se ta­ko gre­je­mo. Uči­telj je pri­čao o bro­je­vi­ma i učio nas je da bro­ji­mo, kad je spo­lja do­pr­lo bru­ja­nje mo­to­ra ko­ji je kru­žio oko ško­le kao da tra­ži ulaz, iako ni­je bi­lo te­ško na­ći ga. U jed­nom tre­nut­ ku mo­tor se uga­sio, a za­tim se pred vra­ti­ma po­ja­vio ogro­man ta­li­ban s du­gač­kom bra­dom ka­kvu ti lju­di no­se, a mi Ha­za­ri ne mo­že­mo da je pu­šta­mo jer smo kao Ki­ne­zi i Ja­pan­ci, ko­ji ima­ju ma­lo ma­lja na li­cu; jed­nom me je ne­ki ta­li­ban oša­ma­rio za­to što ne­mam bra­du, ali ja sam još bio de­te i čak i da sam Pa­štun a ne Ha­zar, sum­njam da bih u tim go­di­na­ma mo­gao da pu­stim bra­du. Ta­li­ban je ušao u uči­o­ni­cu s pu­škom u ru­ci a za­tim gla­sno re­kao da se ško­la mo­ra za­tvo­ri­ti i tač­ka. Uči­telj ga je pi­tao za­ što. Od­go­vo­rio mu je: Ta­ko je od­lu­čio moj ga­zda. Mo­ra­te ga po­slu­ša­ti. Oti­šao je i ne če­ka­ju­ći od­go­vor i ne pru­ža­ju­ći nam de­talj­ni­je ob­ja­šnje­nje. Uči­telj ni­šta ni­je re­kao, ne­po­mič­no je sta­jao i če­kao da iš­ če­zne bru­ja­nje mo­to­ra, a on­da je na­sta­vio da nam pre­da­je ma­ te­ma­ti­ku tač­no od onog me­sta na kom je bio pre­ki­nuo, istim mir­nim gla­som i s istim sti­dlji­vim osmej­kom. Moj uči­telj i je­ ste bio po­ma­lo sti­dljiv čo­vek, ni­kad ni­je po­di­zao glas, a kad bi nas gr­dio, iz­gle­dao je kao da to te­že pa­da nje­mu ne­go na­ma. Su­tra­dan je isti onaj ta­li­ban po­no­vo do­šao, istim mo­to­rom. Vi­deo je da smo u uči­o­ni­ci i da nam uči­telj dr­ži čas. Ušao je i upi­tao ga: Za­što ni­si za­tvo­rio ško­lu? Za­to što ne­ma raz­lo­ga da je za­tvo­rim. Raz­log je to što je mu­la Omar od­lu­čio ta­ko. To ni­je do­vo­ljan raz­log. Bez­o­bra­zan si. Mu­la Omar ka­že da tre­ba za­tvo­ri­ti ško­le u ko­je idu Ha­za­ri. A gde će na­ša de­ca ići u ško­lu? Ne­će ići nig­de. Ško­le ni­su po­dig­nu­te za Ha­za­re. Ova je­ste.

20

Fabio Đeda

Ova ško­la ne po­štu­je bož­ju vo­lju. Ova ško­la ne po­štu­je va­šu vo­lju. Pod­u­ča­va­te de­cu ono­mo što Bo­gu ni­je po vo­lji. Uči­te ih la­ži­ma i ko­je­če­mu što je u su­prot­no­sti s nje­go­vim uče­njem. Uči­mo de­cu da bu­du do­bri lju­di. Šta to zna­či bi­ti do­bar čo­vek? Se­di­te da po­raz­go­va­ra­mo o to­me. Ne­ma svr­he. Ja ću da ti ka­žem. Bi­ti do­bar čo­vek zna­či slu­ ži­ti Bo­gu. Mi zna­mo šta bog oče­ku­je od lju­di i zna­mo ka­ko da mu slu­ži­mo. Vi ne zna­te. Ov­de uči­mo de­cu i skrom­no­sti. Ta­li­ban je pro­še­tao po­red nas du­bo­ko di­šu­ći kao ja kad sam jed­nom pri­li­kom za­vu­kao ka­men­čić u no­zdr­vu i ni­sam mo­ gao da ga iz­va­dim. Ni­šta vi­še ni­je re­kao, sa­mo je iza­šao i seo na svoj mo­tor. Tre­ćeg da­na osva­nu­lo je le­po ju­tro oku­pa­no to­plim je­se­ njim sun­cem, pod ko­jim le­de­ni ve­tro­vi što do­no­se oto­pljen sneg s pla­ni­na još ne mo­gu da ras­hla­de va­zduh, već sa­mo na­ go­ve­šta­va­ju zi­mu; bio je to sa­vr­šen dan za pu­šta­nje zma­je­va. Re­ci­to­va­li smo ne­ku pe­smu na ha­za­ra­gi­ju,* pri­pre­ma­ju­ći se za šer­jan­đi, nad­me­ta­nje sti­ho­vi­ma, kad su sti­gla dva dži­pa pu­ na ta­li­ba­na. Otr­ča­li smo do pro­zo­ra da ih vi­di­mo. Sva de­ca u ško­li že­le­la su da ih vi­de iako nas je bi­lo strah, za­to što nas strah pri­vla­či kad ne ume­mo da ga pre­po­zna­mo. Iz dži­pa su iza­šla dva­de­se­to­ri­ca, a mo­žda i tri­de­se­to­ri­ca na­ o­r u­ža­n ih ta­li­ba­na. Isti onaj čo­vek ko­ji je pret­hod­n ih da­na do­la­zio u ško­lu ušao je u uči­o­ni­cu i re­kao uči­te­lju: Re­kli smo ti da za­tvo­riš ško­lu. Ni­si nas po­slu­šao. Sad će­mo ma­lo mi da pod­u­ča­va­mo. Škol­ska zgra­da je bi­la ve­li­ka, a nas je bi­lo mno­go, mo­žda vi­še od dve sto­ti­ne. Iz­gra­da­li su je pre mno­go go­di­na na­ši ro­ di­te­lji. Sva­ko je ra­dio po ne­ko­li­ko da­na i do­pri­neo ka­ko je naj­bo­lje mo­gao. Ne­ki su po­sta­vi­li krov, dru­gi su se tru­di­li da za­tvo­re pro­zor­ska ok­na ta­ko da nam ne du­va i da mo­že­mo i * Di­ja­lekt per­sij­skog je­zi­ka (far­si­ja) ko­jim go­vo­re Ha­za­ri u Av­ga­ni­sta­nu. (Prim. prev.)

U moru ima krokodila

21

zi­mi da se­di­mo na ča­so­vi­ma, ma­da se, isti­ni za vo­lju, pro­tiv ve­tra ni­kad ni­je mo­gli uči­ni­ti bog­zna šta: stal­no je ki­dao plat­ no ra­za­pe­to iz­me­đu pro­zor­skog ra­ma. U ško­li je bi­lo ne­ko­li­ko ode­lje­nja, a ima­li smo i di­rek­to­ra. Ta­li­ba­ni su nas sve is­te­ra­li u dvo­ri­šte, i de­cu i od­ra­sle. Na­ re­di­li su nam da sta­ne­mo ukrug, de­ca na­pred, za­to što su ni­ ža, a od­ra­sli iza njih. On­da su u sre­di­nu kru­ga do­ve­li uči­te­lja i di­rek­to­ra. Di­rek­tor je ste­zao rub sa­koa kao da ho­će da ga po­ ki­da, pla­kao je i osvr­tao se le­vo i de­sno kao da tra­ži ne­što što ne mo­že da na­đe. Uči­telj je, me­đu­tim, bio tih kao i obič­no, ru­ke je dr­žao uz bo­ko­ve, oči su mu bi­le otvo­re­ne, ali kao da je gle­dao unu­tra, iako je, se­ćam se, svo­jim le­pim oči­ma bio u sta­nju da vi­di sve što se do­ga­đa oko nje­ga. Be omi­de di­dar, de­co, re­kao je. Do vi­đe­nja. Upu­ca­li su ga. Pred svi­ma. Tog da­na za­tvo­ri­li su ško­lu, a ži­vot bez ško­le li­čio je na pe­peo. To mi je ve­o­ma va­žno, Fa­bio. Šta? Va­žno mi je da ka­žem da Av­ga­ni­stan­ci i ta­li­ba­ni ni­su isto. Že­ lim da lju­di to zna­ju. Znaš li oda­kle su sve po­ti­ca­li ti lju­di ko­ji su ubi­li mog uči­te­lja? Ne znam. Oda­kle? Bi­lo ih je dva­de­se­to­ri­ca u dži­po­vi­ma, je li ta­ko? Do­bro, ni­su svi do­šli iz raz­li­či­tih ze­ma­lja, ali sko­ro da je ta­ko. Ne­ki ni­su mo­gli ni da se spo­ra­zu­me­va­ju me­đu­sob­no. Bi­lo ih je iz Pa­ki­sta­na, Se­ne­ga­la, Ma­ro­ka, Egip­ta. Mno­gi mi­sle da su ta­li­ba­ni is­klju­či­vo Av­ga­ni­stan­ci, Fa­bio, ali ni­je ta­ko. Ima me­đu nji­ma i Av­ga­ni­sta­na­ca, na­rav­no, ali ne sa­mo njih: ta­li­ba­ni su ne­zna­li­ce, ne­zna­li­ce iz ce­log sve­ta ko­je spre­ ča­va­ju de­cu da se ško­lu­ju jer stra­hu­ju da će ta de­ca shva­ti­ti da to što oni ra­de ne ra­de u ime Bo­ga, već iz sop­stve­nog in­te­re­sa. Re­ći će­mo to ja­sno i gla­sno, Ena­ja­te. Gde smo sta­li? U Kan­da­ha­ru. A, da. U Kan­da­ha­ru.

***

20

Fabio Đeda

Ova ško­la ne po­štu­je bož­ju vo­lju. Ova ško­la ne po­štu­je va­šu vo­lju. Pod­u­ča­va­te de­cu ono­mo što Bo­gu ni­je po vo­lji. Uči­te ih la­ži­ma i ko­je­če­mu što je u su­prot­no­sti s nje­go­vim uče­njem. Uči­mo de­cu da bu­du do­bri lju­di. Šta to zna­či bi­ti do­bar čo­vek? Se­di­te da po­raz­go­va­ra­mo o to­me. Ne­ma svr­he. Ja ću da ti ka­žem. Bi­ti do­bar čo­vek zna­či slu­ ži­ti Bo­gu. Mi zna­mo šta bog oče­ku­je od lju­di i zna­mo ka­ko da mu slu­ži­mo. Vi ne zna­te. Ov­de uči­mo de­cu i skrom­no­sti. Ta­li­ban je pro­še­tao po­red nas du­bo­ko di­šu­ći kao ja kad sam jed­nom pri­li­kom za­vu­kao ka­men­čić u no­zdr­vu i ni­sam mo­ gao da ga iz­va­dim. Ni­šta vi­še ni­je re­kao, sa­mo je iza­šao i seo na svoj mo­tor. Tre­ćeg da­na osva­nu­lo je le­po ju­tro oku­pa­no to­plim je­se­ njim sun­cem, pod ko­jim le­de­ni ve­tro­vi što do­no­se oto­pljen sneg s pla­ni­na još ne mo­gu da ras­hla­de va­zduh, već sa­mo na­ go­ve­šta­va­ju zi­mu; bio je to sa­vr­šen dan za pu­šta­nje zma­je­va. Re­ci­to­va­li smo ne­ku pe­smu na ha­za­ra­gi­ju,* pri­pre­ma­ju­ći se za šer­jan­đi, nad­me­ta­nje sti­ho­vi­ma, kad su sti­gla dva dži­pa pu­ na ta­li­ba­na. Otr­ča­li smo do pro­zo­ra da ih vi­di­mo. Sva de­ca u ško­li že­le­la su da ih vi­de iako nas je bi­lo strah, za­to što nas strah pri­vla­či kad ne ume­mo da ga pre­po­zna­mo. Iz dži­pa su iza­šla dva­de­se­to­ri­ca, a mo­žda i tri­de­se­to­ri­ca na­ o­r u­ža­n ih ta­li­ba­na. Isti onaj čo­vek ko­ji je pret­hod­n ih da­na do­la­zio u ško­lu ušao je u uči­o­ni­cu i re­kao uči­te­lju: Re­kli smo ti da za­tvo­riš ško­lu. Ni­si nas po­slu­šao. Sad će­mo ma­lo mi da pod­u­ča­va­mo. Škol­ska zgra­da je bi­la ve­li­ka, a nas je bi­lo mno­go, mo­žda vi­še od dve sto­ti­ne. Iz­gra­da­li su je pre mno­go go­di­na na­ši ro­ di­te­lji. Sva­ko je ra­dio po ne­ko­li­ko da­na i do­pri­neo ka­ko je naj­bo­lje mo­gao. Ne­ki su po­sta­vi­li krov, dru­gi su se tru­di­li da za­tvo­re pro­zor­ska ok­na ta­ko da nam ne du­va i da mo­že­mo i * Di­ja­lekt per­sij­skog je­zi­ka (far­si­ja) ko­jim go­vo­re Ha­za­ri u Av­ga­ni­sta­nu. (Prim. prev.)

U moru ima krokodila

21

zi­mi da se­di­mo na ča­so­vi­ma, ma­da se, isti­ni za vo­lju, pro­tiv ve­tra ni­kad ni­je mo­gli uči­ni­ti bog­zna šta: stal­no je ki­dao plat­ no ra­za­pe­to iz­me­đu pro­zor­skog ra­ma. U ško­li je bi­lo ne­ko­li­ko ode­lje­nja, a ima­li smo i di­rek­to­ra. Ta­li­ba­ni su nas sve is­te­ra­li u dvo­ri­šte, i de­cu i od­ra­sle. Na­ re­di­li su nam da sta­ne­mo ukrug, de­ca na­pred, za­to što su ni­ ža, a od­ra­sli iza njih. On­da su u sre­di­nu kru­ga do­ve­li uči­te­lja i di­rek­to­ra. Di­rek­tor je ste­zao rub sa­koa kao da ho­će da ga po­ ki­da, pla­kao je i osvr­tao se le­vo i de­sno kao da tra­ži ne­što što ne mo­že da na­đe. Uči­telj je, me­đu­tim, bio tih kao i obič­no, ru­ke je dr­žao uz bo­ko­ve, oči su mu bi­le otvo­re­ne, ali kao da je gle­dao unu­tra, iako je, se­ćam se, svo­jim le­pim oči­ma bio u sta­nju da vi­di sve što se do­ga­đa oko nje­ga. Be omi­de di­dar, de­co, re­kao je. Do vi­đe­nja. Upu­ca­li su ga. Pred svi­ma. Tog da­na za­tvo­ri­li su ško­lu, a ži­vot bez ško­le li­čio je na pe­peo. To mi je ve­o­ma va­žno, Fa­bio. Šta? Va­žno mi je da ka­žem da Av­ga­ni­stan­ci i ta­li­ba­ni ni­su isto. Že­ lim da lju­di to zna­ju. Znaš li oda­kle su sve po­ti­ca­li ti lju­di ko­ji su ubi­li mog uči­te­lja? Ne znam. Oda­kle? Bi­lo ih je dva­de­se­to­ri­ca u dži­po­vi­ma, je li ta­ko? Do­bro, ni­su svi do­šli iz raz­li­či­tih ze­ma­lja, ali sko­ro da je ta­ko. Ne­ki ni­su mo­gli ni da se spo­ra­zu­me­va­ju me­đu­sob­no. Bi­lo ih je iz Pa­ki­sta­na, Se­ne­ga­la, Ma­ro­ka, Egip­ta. Mno­gi mi­sle da su ta­li­ba­ni is­klju­či­vo Av­ga­ni­stan­ci, Fa­bio, ali ni­je ta­ko. Ima me­đu nji­ma i Av­ga­ni­sta­na­ca, na­rav­no, ali ne sa­mo njih: ta­li­ba­ni su ne­zna­li­ce, ne­zna­li­ce iz ce­log sve­ta ko­je spre­ ča­va­ju de­cu da se ško­lu­ju jer stra­hu­ju da će ta de­ca shva­ti­ti da to što oni ra­de ne ra­de u ime Bo­ga, već iz sop­stve­nog in­te­re­sa. Re­ći će­mo to ja­sno i gla­sno, Ena­ja­te. Gde smo sta­li? U Kan­da­ha­ru. A, da. U Kan­da­ha­ru.

***

22

Fabio Đeda

Na­sta­vlja­mo. Iz Kan­da­ha­ra smo po­šli iz­ju­tra ∑ je­sam li to već re­kao? ∑ ka­mi­ o­nom na­to­va­re­nim stu­bo­vi­ma da­le­ko­vo­da i sti­gli smo u Ke­tu po­što smo us­put pro­šli i kroz Pe­ša­var. Ali nas dvo­je, ma­ma i ja, ni­jed­nom ni­smo iza­šli iz ka­mi­o­na. Kad smo sti­gli u Ke­tu, po­šli smo da po­tra­ži­mo pre­no­ći­šte u ne­kom od onih me­sta s ve­li­kim spa­va­o­ni­ca­ma ko­ja mi zo­ve­mo sa­ma­vat ili mo­sa­fir ka­ ma, go­stin­ska ku­ća. Tu se od­ma­ra­ju i tra­že vo­di­če put­ni­ci ko­ ji su po­šli u Iran. Tri da­na ni­smo iza­šli iz sa­ma­va­ta. Ma­ma je raz­go­va­ra­la s lju­di­ma po­ku­ša­va­ju­ći da obez­be­di se­bi pre­voz za po­vra­tak, što ja ta­da ni­sam znao. Ni­je bi­lo te­ško na­ći pre­voz. Mno­go je lak­še vra­ti­ti se u Av­ga­ni­stan ne­go iza­đi iz nje­ga. Ja sam u me­đu­vre­me­nu tu­ma­rao po tom ne­po­zna­tom me­ stu. On­da mi je ona jed­ne ve­če­ri ob­u­hva­ti­la gla­vu i sna­žno je ste­gla, na­ve­la mi tri stva­ri ko­je ne smem da ra­dim, re­k la mi je da uvek tre­ba da že­lim ne­što, svim sr­cem. Su­tra­dan uju­tru ni­je je bi­lo na du­še­ku po­red me­ne, a kad sam oti­šao da pi­tam ka­ka-Ra­hi­ma, ga­zdu sa­ma­va­ta, da li zna gde je, on mi je re­ kao da zna, da se vra­ti­la ku­ći mom bra­tu i mo­joj se­stri. On­da sam seo u je­dan ugao, iz­me­đu dve sto­li­ce, ali ni­sam seo na sto­li­cu, već na pod, sa­vio sam no­ge i seo na ta­ba­ne i za­klju­čio sam da tre­ba da raz­mi­šljam, a za­klju­či­ti da tre­ba da raz­mi­šljaš, sa­mo po se­bi je, kao što je go­vo­rio moj uči­telj, ve­li­ki na­pre­ dak. Ali u mo­joj gla­vi ni­je bi­lo mi­sli, već sa­mo sve­tlo­sti ko­ja me je za­sle­plji­va­la, ta­ko da ni­šta ni­sam mo­gao da vi­dim, kao da gle­dam u Sun­ce. Kad je sve­tlost zga­snu­la, upa­li­le su se ulič­ne sve­tilj­ke.

Pakistan

K

a­sta kof­ta zna­či iz­mr­cva­ren kao ćuf­ta, jer kad že­ne u na­ šem kra­ju pra­ve ćuf­te, du­go ih me­se me­đu dla­no­vi­ma. Ta­ko sam se ja ose­ćao, kao da me je do­hva­tio ne­ki div i od­lu­ čio da na­pra­vi ćuf­tu od me­ne: bo­le­la me je gla­va, ru­ke i deo te­la kom ne znam ime, sme­šten iz­me­đu plu­ća i sto­ma­ka. U Ke­ti ima mno­go Ha­za­ra, gle­dao sam ih ka­ko ula­ze u sa­ma­ vat i iz­la­ze iz nje­ga to­kom pret­hod­nih da­na, kad je ma­ma još bi­la tu i du­go raz­go­va­ra­la s nji­ma kao da im po­ve­ra­va ve­li­ke taj­ne. Po­ku­šao sam da se zbli­žim s nji­ma, ali shva­tio sam da su dru­ga­či­ji od Ha­za­ra ko­je sam do­tad upo­znao i da se čak i naj­ jed­no­stav­ni­je re­či na­šeg je­zi­ka u nji­ho­vim usti­ma pre­tva­ra­ju u za­mr­še­ne stra­ne iz­ra­ze ko­je ni­sam mo­gao da raz­u­mem jer su ih dru­ga­či­je iz­go­va­ra­li. Ni­su me raz­u­me­li i po­sle iz­ve­snog vre­me­na pre­sta­li bi da obra­ća­ju pa­žnju na me­ne i oti­šli bi za svo­jim po­slom, ko­ji je, iz­gle­da, bio va­žni­ji od či­nje­ni­ce da sam ja na­pu­šten. Ni­sam mo­gao da tra­žim ni­ka­kvu in­for­ma­ci­ju od njih, ni­ti da ka­žem ne­što sme­šno ka­ko bih iza­zvao na­klo­nost ne­kog od njih i na­veo ga da mi na ne­ki na­čin po­mog­ne, na pri­mer, da me od­ve­de svo­joj ku­ći i da me po­slu­ži šo­ljom jo­ gur­ta i ko­lu­tom kra­stav­ca; ako si sti­gao ne­dav­no (a čim otvo­ riš usta da ne­što pi­taš svi ot­kri­ju da si ne­dav­no do­šao), ako ne znaš gde si i ne po­zna­ješ pra­vi­la tog me­sta, ako ne znaš ka­ ko tre­ba da se po­na­šaš, mo­že se do­go­di­ti da te ne­ko is­ko­ri­sti.

www.mladinska.rs ISBN 978-86-7928-297-2

U moru ima krokodila

Voleo sam da slušam kako se, pošto se oglasi školsko zvono, vrata širom otvaraju i deca uz ciku istrčavaju u dvorište da se igraju. Dok su se oni igrali, ja sam cičao u sebi i igrao sam se dozivajući svoje drugove iz Nave... Namerno sam koračao sporo kako bih što duže mogao da ih slušam. Mislio sam da se kaka-Rahim ne bi mnogo naljutio kad bi me video kako hodam, kao što bi se naljutio kad bi me video da stojim besposlen. Ponekad bih otišao ranije da odnesem čaj u prodavnicu i gledao sam decu kako ulaze u školu, čisti uredni i očešljani. Tada su me nervirali. Okrenuo bih glavu na drugu stranu. Nisam mogao da ih gledam. Ali kasnije, za vreme odmora, poželeo bih da ih čujem.

FABIO -DEDA

Nava, zabačeno selo između Kandahara i Kabula. Zbog pretnji osionih Paštuna mali Hazar Enajatolah Akbari prinuđen je da napusti rodnu kuću, rodno selo, svoju zemlju. Krijući ga pod svojom burkom, majka ga je prokrijumčarila u Pakistan, pomilovala po kosi, naterala da obeća da će postati pošten čovek i ostavila samog. Tako započinje potresna odiseja dečaka koji više nema nikoga i ništa osim očajničke želje da preživi i da održi obećanje dato majci: da nikad neće uzimatu drogu, nikad neće upotrebiti oružje da bi njime ubio drugog čoveka i nikad neće ukrasti. Prošao je Pakistan, Iran, Tursku i Grčku bežeći od straha, radeći najteže fizičke poslove, sanjajući svoje drugove, nadajući se nekom kutku sveta u kojem će se zaustaviti i nazvati ga svojim domom.

FABIO -DEDA

U moru ima krokodila

Istinita pricˇa Enajatolaha Akbarija

Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.