N A C I O N A L I Z A M I R O M A N T I Z A M 1820–1910.
Bečki valcer Valcer, ples za parove u tročetvrtinskom taktu, bio je na vrhuncu popularnosti u Beču sredinom XIX veka. Među mnogim kompozitorima koji su u to vreme zbog potražnje pisali muziku za ples niko nije bio uspešniji od Johana Štrausa mlađeg, koji je često nazivan „kraljem valcera”.
V
Plavi Dunav Najpopularniji valcer Johana Štrausa mlađeg, Na lepom plavom Dunavu (1867), originalno je napisan kao horsko delo, ali su reči ubrzo izbačene.
P R E Krajem XVIII veka narodni plesovi su bili za obične ljude, dok su plesovi za više klase bili otmeniji. BLISKI ZAGRLJAJI Poreklo valcera je nepoznato, ali su plesovi gde su parovi čvrsto zagrljeni bili popularni u južnom delu Nemačke i u Austriji. Postojalo je nekoliko regionalnih varijanti, kao što su veler i spiner, poznati pod zajedničkim nazivom nemački plesovi. AUSTRIJSKI SEOSKI PLES Najbliži valceru bio je ples lendler poreklom iz gornje Austrije. To je spori seoski ples u trodelu koji je nekad uključivao tapšanje i udaranje nogama. Hajdn ❮❮ 128–129, Mocart ❮❮ 138–139 i Šubert ❮❮ 156–157 iskoristili su u svojim kompozicijama karakterističan ritam lendlera kao alternativu otmenijem menuetu.
alcer (od latinske reči volvere, što znači okretati ili vrteti) pojavio se kao društveni ples u Austriji i Nemačkoj u drugoj polovini XVIII veka. Do 1800. godine harao je Evropom. Neki su ga smatrali nemoralnim zbog bliskog fizičkog kontakta i nezdravim zbog brzine. U početku su pokreti bili slobodni, ali su se ubrzo pojavili plesni priručnici, kao što je onaj Tomasa Vilsona Opis ispravne tehnike igranja valcera (1816), kojima su utvrđeni precizni koraci.
valcera, a kasnije ga je orkestrirao Hektor Berlioz. Šubert, Šopen, List i Brams pisali su valcere za klavir, a taj ples pojavljuje se i u Delibovom baletu Kopelija (1870) i u operi Čajkovskog Evgenije Onjegin (1879). Ipak je malo koji kompozitor mogao nadmašiti porodicu Štraus u balskim
Kompozitori valcera Mihael Pamer (1782–1827), jedan od prvih kompozitora koji se specijalizovao za valcere, svako veče je nastupao u bečkoj krčmi Zlatna kruška. Jozef Laner (1801–1843) i Johan Štraus stariji (1804–1849), dva mlađa člana Pamerovog orkestra, iskoristila su njegov uspeh i obojica osnovala sopstvene orkestre. Komponovali su veliki broj plesova, a pošto su redovno imali turneje po inostranstvu, proneli su svoju muziku širom Evrope. Upravo je Johan Štraus preobrazio valcer iz seoskog u elegantan ples: sporiji uvod, zatim pet ponavljanja glavne valcerske melodije i na kraju kratka koda (završni deo). Štrausovo najpoznatije delo zapravo i nije valcer, već Marš Radecki (1848), koji je dobio ime po austrijskom vojskovođi.
dvoranama. Dvojica kompozitora kojima je to gotovo pošlo za rukom bili su Karl Mihael Cirer (1843–1922), čiji je valcer Građani Beča (Wiener Bürger) bio veliki hit 1890. godine, i Francuz Emil Valtefel (1837–1915), čiji je valcer Klizači (Les Patineurs) iz 1822. i danas jedan od najomiljenijih.
Muzička dinastija Sva trojica Štrausovih sinova postali su muzičari, ali je najstariji, Johan mlađi (1825–1899), najpoznatiji kompozitor valcera među njima. On je produžio srednju sekvencu valcera i napisao varijaciju za orkestar. Do tog vremena kompozitori su već počeli da pišu valcere kao komade za recital, a ne samo kao plesnu muziku. Delo za klavir Karla Marije fon Vebera Poziv na ples (1819) jedan je od prvih velikih koncertnih N A J VA Ž N I J E N U M E R E Jozef Laner Šenbrunski valceri Johan Štraus stariji Lorelaj, zvuci Rajne (Lorelei Rheinklänge) Johan Štraus mlađi Na lepom plavom Dunavu; Carski valcer Jozef Štraus Biseri ljubavi (Perlen der Liebe) Karl Mihael Cirer Građani Beča (Wiener Bürger)
174
MLAĐI Johan Štraus mlađi isprva je podržao bečku revoluciju 1848, ali se predomislio kad su politička opredeljenja počela da mu ugrožavaju karijeru.
P O S L E Bečki valcer dostigao je vrhunac početkom Prvog svetskog rata, ali je i dalje popularan kod publike i u XXI veku. MODERNI PASTIŠI Moderni kompozitori su ponekad koristili valcer s nostalgijom – Rihard Štraus 222–223 ❯❯ odao je počast svom prezimenjaku u operi Kavaljer s ružom iz 1911. godine – a nekad i sa ironijom, kao 1920. u orkestarskom delu Valcer Morisa Ravela 204–205 ❯❯. VALCERI ZA BALSKE DVORANE Sporiji tip valcera održao se kao deo repertoara takmičenja u plesu i u novim melodijama koje su doneli kompozitori lagane muzike kao što je Erik Kouts (1886–1957). POPULARNA MUZIKA Ričard Rodžers iz tandema Rodžers i Hamerstajn 286 ❯❯ bio je zvezda među kompozitorima valcera u XX veku zahvaljujući svojim kompozicijama Ljubavnik, Zaljubljivanje u ljubav i O, kakvo divno jutro.
Ritam valcera Tri taktova dela
Četvrtina note (četvrtinka)
1
Četvrtina note je jedan taktov deo.
2
3
Naglasak na prvom taktovom delu
Valcer uvek ima tri taktova dela u taktu, s jakim naglaskom na prvom, što odgovara velikom koraku koji plesači na tom taktu prave.
1
Taktna crta
2
3
Naglasak na prvom taktovom delu
KOMPOZITOR (1825–1899)
JOHAN ŠTRAUS MLAĐI Johan Štraus mlađi, sin kompozitora Johana Štrausa starijeg, rođen je blizu Beča. Njegov otac je želeo da mu sin bude bankar, tako da je mali Štraus krišom učio da svira violinu. Kratko je radio kao službenik u banci, a do 1844. dirigovao je sopstvenim ansamblom u Beču. Kad mu je otac umro, spojio je očev i svoj orkestar i ubrzo je postao čak i popularniji od svog oca. Iako je živeo u Beču, putovao je po Evropi i redovno nastupao u Rusiji. Kad se Johanu mlađem pogoršalo zdravlje, dirigovanje njegovim orkestrom preuzeo je njegov brat Jozef, a Johan je mogao da se koncentriše na komponovanje. Pored valcera, Štraus je pisao i polke, kao što je Trič-trač polka (1858), i operete, uključujući i Slepog miša (Die Fledermaus) iz 1874.