Page 1

Narodna Biblioteka Srbije

praktični rad za stručni ispit:

KONZERVACIJA I RESTAURACIJA ARHIVSKE GRAĐE NA PAPIRU I PERGAMENTU

kandidat: Milica Nikolić konzervator savetnik: Radmila Petrović mentor: Zoran Pekić Beograd, maj 2012. godine

2


Uvod i sadržaj

4 str. / konzervacija i restauracija pergamenta, rukopis iz sredine 18 veka, manastir Tvrdoš - Molba igumana manastira narodu za pomod

13 str. / konzervacija i restauracija građe iz Srpske Pravoslavne Opštine u Budimu (1764.;1765.)

16 str. / konzervacija i restauracija građe iz fonda Kasacioni Sud (1879.;1895.,1896.)

18 str. / literatura

3


Molba igumana manastira Trebinje (sredina 18.veka)

Istorijat Manastir Tvrdoš se nalazi nedaleko od Trebinja, na krševitoj uzvisini tik do ceste koja iz Trebinja vodi u Ljubinje . Manastir je sedište Hercegovačko-Zahumske eparhije. Podignut je oko 1509. god, na temeljima jedne crkvice koja datira iz IV veka posle Hrista, pre vremena kada su Srbi kao narod primili hrišdanstvo, što samo govori o tradiciji i dugovečnosti hrišdanstva na prostorima Hercegovine. Godine 1517. ukrasio ga je fresko-slikama dubrovački živopisac Vice Lovrov. U drugoj polovini XVI i XVII veku u njemu su živeli hercegovački mitropoliti, odatle potiče ime Trebinjskoj eparhiji. U sukobu sa Turcima Tvrdoš su razorili Mlečani 1694. godine. Odmah prvih godina XVIII veka bilo je nekoliko pokušaja da se obnovi razoreni manastir. U tom nastojanju istakao se mitropolit Nektarije i iguman Isaije. Današnja crkva je napravljena 1924. godine. Iguman Isaija na ovom pergamentu moli narod i državnike za pomod u obnovi manastira. Ovaj rukopis deo je arhivske dokumenacije Srpske Pravoslavne Opštine u Dubrovniku, koja je donešena iz Dubrovnika u laboratoriju za konzervaciju i restauraciju u Arhivu Srbije.

photo:wikipedia/Ranko Tomic

4


Podloge za pisanje Podloge za pisanje koje su se koristile još u prošlom milenijumu su raznovrsne, mogu biti od kamena,kostiju, rogova, pločica od voska i gline, kore raznog drveda,lišda,metala,kože,tekstila, pa do papirusa,pergamneta i papira. Neki se i dan danas koriste najčešde papir, ali i pergament,papirus,kamen i ostalo u umetničke svrhe.

Sredstva za pisanje Najčešdi materijali za pisanje su: mastila (taninsko, ugljenikovo, anilinsko), grafitne olovke i olovke u boji, hemijske olovke i naliv pera, flomasteri, paste za hemijske olovke, trake za pisade mašine, mastila za pisanje i crtanje, štamparske boje, boje za umnožavanje, papir za kopije i crtanje.

Pergament Postupak izrade pregamenta je pronađen u gradu Pergamon, Maloj Aziji između 284. i 246. godine pre nove ere, gde je postojala Carska Biblioteka. Uobičajeni materijal za pisanje u knjigama ili zasebnim dokumentima u srednjem i novijem veku se koristio pergament ili velin. On je pravljen od ovčije, kozije ili telede kože, i oni se smatraju najkvalitetnijim za pisanje. Velin se pravio od mlade telede, jarede ili jagnjede kože. Koža koja se koristila za izradu obude, pojaseva ili torbi je bila dosta tamnija, i obrada se razlikovala od obrade kože za pisanje. Postupak se vremenom poboljšavao, trajao je onoliko koliko je bilo potrebno da pergament postane beo, savitljiv, ravan i fine površine. Pergament je potapan u kaustični rastvor od kreča i vode ili krečno mleko, čime otklanjaju masti i višak nepoželjnog tkiva. Dlake su se odstranjivale uz pomod posebnih lopatica i polumesečastih noževa. Pergament je posle bio vezivan za drveni ram na kome je periodično bio zatezivan, kako bi se sto više istegnuo i stanjio, a istovremeno se nožem strugao kako bi uklonili poslednji ostatkci tkiva, a time i omoguduje da pergament bude savitljiv.

sušenje i zatezanje pergamenta na drvenom ramu

5


Kada je ovaj postupak gotov, grublja strana pergamenta može se razlikovati od strane koja je bila do mesa, i to po boji, teksturi i činjenica je da grublja strana imala tendenciju da se malo izvije. Ponekad se koristio i kamen da bi se pergament istanjio i postao finije površine. Takođe se naknadno cela površina trljala kredom još dok je na ramu da bi se popunile pore kože. Tanka koža kao što je teleda, može nekad da se razdvoji na dva dela, i to samo uz puno veštine i prakse. Pergament se sastoji od 98% kolagena (vlaknastih proteinskih molekula), male količine prostih i složenih belančevina, lipida i vode. Hidroskopan je i bubri u hladnoj vodi, a u toploj se rastvara na temperaturi 780C oslobađajudi želatin. U XIII veku proizvodnja kompaktnih i prenosivih Biblija koje sadrže kompletne tekstove Starog i Novog Zaveta, zahtevala je proizvodnju pergamenta koji je neverovatno tanak i gladak kao parče papira, i ima jačinu da izdrži čak 700 godina korišdenja. Veština, briga i predan rad su bili neophodni da bi se postigao ovakav neodoljiv proizvod od običnog parčeta kože.

Taninsko mastilo Najčešde korišdeno mastilo u srednjem veku pa sve do XX veka je bilo ferogalo taninsko mastilo. Ono je pravljeno od tanina iz šiški različitih biljaka, vitriola (gvožđe sulfat), gumi arabike i vode.

šiške

gumi arabika

vitriol

Šiške su mrke nepravilne tvorevine na različitim vrstama biljaka , napr. hrasta, koje nastaju tako što pčele šišaruše ubodu plod tj. žir i u njemu polegu jaja, nakon čega se stvore larve koje se posle hrane plodom. Postoje i kineske i japanske šiške nastale ubodom nekih drugih insekata na granama ili lišdu jedne vrste sumaha. Vitriol je dobijan iz različitih ruda,različitim postupcima. Predstavlja soli gvožđa nastale kristalisanjem minerala koji sadrže gvožđe, bakar, cink, ili magnezijum, sakupljeni u rudnicima. Vitriol može imati primese i drugih metala koji ne daju boju prilikom pravljenja mastila. U srednjem veku najvede količine vitriola su sakupljane u Goslaru ,u Nemačkoj.

6


Gumi arabika predstavlja prirodnu gumu sakupljenu od drveta Akacije, poreklom iz Egipta. Guma curi sa drveta i otpada u komadidima koji su nekad i veličine oraha liče na dilibar, a boja im varira od bledo žute do tamo zlatno narandžaste. Gumi arabika se rastvara u vodi pa prilikom pravljenja mastila ima ulogu suspenzije za rastvaranje nerastvorljivih delova pigmenata. Mastilu daje viskoznost što olakšava protok mastila kroz sredstvo za pisanje, vezuje mastilo za posvršinu papira, dajudi viskoji sjaj i duboku boju. Svi sastojci se mogu pomešati suvi, a voda bi se naknadno dodala, što je izuzetno praktično prilikom puta ili čuvanja da se ne bi stvarale plesni ako se duže ne koristi. Postoiji nekoliko recepata za pravljenje ovog mastila, koje zahteva pripremu od par sati do nekokliko meseci. Taninsko mastilo se može napraviti na slededi način: izdrobljene i izmlevene šiške se mešaju sa tečnom gumi arabikom i filtrira po potrebi, čime se dobija minimum čiste taninske kiseline. Kad se doda voda, gvožđe direktno reaguje sa taninskom kiselinom i stvara se mastilo. Ostali dodaci koji mogu udi u sastav mastila su: vitriol; prirodne ili veštačke boje (kampehovo drvo, indigo, anilinske boje); vino, pivo ili kišnica koja se koristi umesto čiste izvorske vode; ljuspice od oraha i ostalih biljaka se dodaju radi dodatnog sadžaja tanina; sirde i med da bi se mastilo sporije sušilo i imalo sjajniju boju; karamfilid, sirde, alkohol se dodaju da se ne bi stvarale plesni, a rakija sprečava da se mastilo zaledi.

sastojci za različite recepture pravljenje mastila

7


Inicijali u rukopisnim dokumentima Ispisivanje dekorativnih inicijala, ivica, i iluminacija je napredovalo uporedo sa srednjim vekom. Takve dekoracije su u to vreme davale prestižni značaj dokumentu ili knjizi, i neretko se u tome i preterivalo. One su imale funkciju naziva poglavlja u čitanju teksta kao sto je zaglavlje današnjim knjigama. Najranija, najčešda i najjednostvnija forma u zaglavlju je rubrika, korišdena za naslov dela teksta, tj.podnaslove. U poznom srednjem veku su određeni pisari bili zaduženi samo za ispisivanje rubrika i prepravke teksta i to obično crvenom i plavom bojom.

Gutenbergova 42 linijska Biblija

Dekorativni inicijali su davali poseban značaj dokumetnu i onaj koji ih imao se smatrao prestižnim. Na osnovu određenih stilova dekoracije inicijala, može se utvrditi poreklo i vreme iz kojeg taj rukopis potiče. Složene uvijene šare i dizajn prepletaja linija na inicijalima koji se preplicu jedni preko druge, tipični su za Anglo-saksonsku umetnost. rukopis iz IX veka, Engleska

Iluminacije koje okružuju inicijal, pogato ilustrovane i višebojne, često i sa pozlatom su karakteristične za eru Gotike. Zlatni tanki listidi su lepljeni na površine gde je nanet gesso, uglačani, i zatim se uklanjao ostatak. rukopis iz XV veka, Francuska

8


Stanje pre intervencija Dokument se sastoji iz jednog lista rukopisnog pergamenta formata 55 x 41 cm. Rukopis je ispisan fero galotaninskim mastilom, sadrži i bojene iluminirane delove crvenim i zelenim pigmentom koje je na nekim mestima sa zadnje strane blago progorelo. Crveni pigment na inicijalu i u dnu teksta gde je krupnim slovima potpisan jeromonah, blago se nazire na zadnjoj strani pergamenta. Verovatno je imao vedu količinu oksida gvožđa u sebi bududi da se oni prave zemljanih i mineralnih okera kojima se dodaje anhidridovani oksid gvožđa ili hidratisani oksidi gvožđa. Zeleni pigment na vinjetama i iluminacijama kojima je uokviren tekst, je najverovatnije verdigris koji sadrži hloride bakra, koji su mogli biti mešani sa solima masnih kiselina, laktatima kalcijuma, biljne boje iz perunike, šafrana, vinskog meda. Utvrđivanje hemijskog sastava ovih pigmenata nije rađen, tako da nije u potpunosti utvrđeno pravo poreklo pigmenata. Cela prednja strana je premazana belom kredom radi lakšeg ispisivanja teksta i crteža. Najvidljivija oštedenja su na mestima prevoja pergamenta gde je oslabljen i nedostaju manji delovi. Po sredini je uočljiva tamnija linija od prljavštine koja prelazi preko ugljeničnog manastirskog pečata. Pečat je dobro očuvan i nalazi se u dnu dokumenta između imena jeromonaha. Na nekim delovima mastilo je skoro potpuno izbledelo i nazire se samo pod ultra-violetnom lampom. Na zadnjoj strani su velika oštedenja od masnih fleka, prljavštine, muva, koje su najuočljivije na prevojima. Ivice pergamenta su blago naborane na spoljnim stranama i uglovima.

stanje pergamenta pre intervencija

9


Faze intervencija Mehaničko čišdenje je vršeno gumicom u prahu i u olovci na pregibima i ivicama. Čišdenje alkoholom i vodom uz pomod tufera, potom je čišden benzinom. Vlaženje pergamena je rađeno indirekntim putem uz pomod mrežice, holiteksa, vlažnih upijača i polietilenske folije, tako što je na čist sto stavljena folja, potom vlažni upijač, mrežica, holiteks i onda sam pergament. Preko njega je opet išao: holiteks,mrežica, vlažni upijač, folija. Ovaj formirani sendvič nije bio pod bilo kakvim pritiskom prese ili daske. Postupak je trajao sat vremena dok se pregament u potpunosti nije opustio, vodedi računa o mastilu i pečatu. Nakon toga je sledilo presovanje suvim upijačima, holiteksom i filcom na svakih 15 minuta, pola sata, zatim na sat vremena i više sati u presi, dok se prevoji u potpunosti nisu ispravili.

faze konzervacije

10


faze restauracije

Restauracija Restauracija je rađena popunom pergamenta, na taj način tako što su uzete mere nedostatajudeg dela sa samog pergameta da bi se one prenele na pregament za popunu. Popune su stanjivane, zatim blago ošmirglane, kao i originalni pregament na mestima nedostataka, da bi se popune što bolje zalepile. Kod restauracije pergamenta, koristi se lepak takođe napravljen od parčida pergamenta, i postoji više načina da se on napravi. Sitni komadidi pergamenta su usitnjeni i preliveni 3 do 4 puta vedom količinom vode i ostavljaju se preko nodi da nabubre. Ove omekšale komadide pregamenta smo kuvali na temperaturi do 700 C u 100 ml vode, zatim procedili i dodali 8% želatina. Četkicom je nanešen lepak na pregament, potom su dodavane popune koje su utraljavane falcbajnom, i odmah bile prekrivane holiteksom i tegovima, dok je rađena popuna na drugim mestima. Kad su se popune osušile, višak lepka je skidan gumicom u olovci. Nakon ovog postupka pergment je stavljen u presu.

11


Stanje posle intervencija Nakon presovanja, pergament je stavljen između dva nasfesta i u ph neutralnu kartonsku fasciklu. Idealni uslovi za čuvanje pergamenta su: RV 55% na konstantnoj temperaturi 14-200 C

12


Konzervacija i restauracija građe iz Srpske Pravoslavne Opštine u Budimu (1764.,1765.)

Stanje pre intervencija Ova dva dokumenta pripadaju fondu Pravoslavna srpska opština u Budimu, koji hronološki obuhvata period 1683-1886 godine. Dokumenti iz ovog fonda su u manjem broju originalni, najviše koncepti i prepisi pisani u kancelariji same opštine, koje je potpisivao pisar koji ih je pisao. Na starijim dokumentima se nalazio pečat samog predsednika opštine, a kasnije je stavljan pečat opštine. Dokumenta su uglavnom dobro očuvana, pisana na ručnim papirima sa vodenim žigovima, imaju manja oštećenja od prašine i prljavih ruku, muva, blago požuteli sa tragovima foksinga, blaga oštećenja na prevojima i progorelog mastila na poleđini. Pisani su taninskim mastilom, plavim mastilom, olovkom, sepiom, takođe imaju pečate od plavog mastila i voštane pečate. Format prvog dokumenta je 15,8 x 20cm, drugi 37,3 x 24,6cm.

stanje rukopisa pre intervencija

13


Faze intervencija Manji dokument sa voštanim pečatom je prvo čišćen suvo gumom u olovci i prahu, zatim opran u vodi jednim pranjem zbog zaštite pečata. Nakon pranja, rađena je klasična restauracija tehnikom kaširanja da bi se dokument ojačao. Kaširanje je rađeno tako što se na navalženoj tabli pleksiglasa stavi još uvek mokar dokument licem nadole. Preko njega je četkom ravnomerno naneta metilceluloza i nasfest, a laganim pokretima valjka preko polietilena je isitisnut vazduh između nasfesta i dokumenta. Osušen document se pažljivo odvaja od pleksiglasa, opseca i stavlja u presu. Sličan postupak je rađen na drugom dokumentu koji je ojačan japanskim papirom mitsumatom B i metilcelulozom sa obe strane dokumenta

faze intervencija

14


Stanje posle intervencija

stanje rukopisa posle intervencija

15


Konzervacija i restauracija građe iz fonda Kasacioni Sud (1879.,1895.,1896.)

Stanje pre intervencija Iz fonda Kasacioni Sud koji pokriva period od 1847-1944 godine, odabrala sam 2 dokumenta. U arhivskoj građi ovog fonda nalaze se odluke Kasacionog suda na prestupe protiv države, vladaoca i ustava, zakona, vlasti i javnog poretka, materijali o prestupima javnih činovnika u zvaničnoj dužnosti i drugim krivičnim delima-falsifikovanje i proturanje lažnog novca i lažnih isprava, ugrožavanje života imovine i časti, javnog morala, braka i porodice, zatim odluke o građanskim parničnim i vanparničnim predmetima (svojina, masa, ostavštine i dr.). Arhivski materijal sa izborom za narodne poslanike predstavlja posebnu grupu dokumenata koji su sređeni po okruzima i smešteni u 12 kutija. Veliki deo građe je pretrpeo velika fizička i biološka oštećenja. Mašinski listovi su veoma krti i na sam dodir se raspadaju, nedostaju veći delovi dokumenata. Imaju velike tragove mikroorganizama, fleke od vlage i razlivenog plavog mastila i pečata, negde je progorelo taninsko mastilo. Format prvog dokumenta kao trolist je 22,4 x 35,8 cm, a drugi zasebni list je 21 x 32,4 cm.

Faze intervencija Dokumenti su čišćeni gumom u prahu i skalpelom, oprani benzinom. Restauracija je rađena mašinskom metodom laminacije tako što su dokumenti formirani u sendviče od polietilenske folije i kuranai japanskog papira, a popune rađene kozo shi papirom, potom propusteni kroz laminator na 1150 C. Nakon laminiranja, listovi su opsečeni i presovani.

16


faze intervencija

Stanje pre i posle intervencija

17


Literatura

http://www.imcos.org/

http://ink-corrosion.org/

http://archivesoutside.records.nsw.gov.au/tag/conservation/

http://www.conservation-by-design.co.uk/

http://medievalwriting.50megs.com/writing.htm

http://cool.conservation-us.org/

,,Konzervacija i restauracija bibliotečke i arhivske građe” Radosavljević Vera, Petrović Radmila

18

Conservation and restoration of archive material and parchment  

works for state exam in National Library of Serbia (conservation works,photography,design by Milica Nikolic)

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you