Nagnuvši se napred, rekao je: „Da?" „Ja, hm..." Nisam mogla da ga pogledam u oči pa sam spustila pogled na svoju čašu soka. „Uradiću to." ,,Oh, Izabel." Pružio je ruku i stisnuo moju, što me je zapanjilo. Nisam mogla da se setim da je ikada inicirao neki gest te vrste. „Ne možeš ni da zamisliš koliko mi to znači. To mi je visilo nad glavom kao kamen. Toliko me je bolelo i da pomislim da će iko drugi osim Arčera služiti kao administrateur posle svih ovih godina. A nisam imao pojma kako da nađem zamenu da si ti odlučila da to ne uradiš." „Znam, tata. Sad možeš da se opustiš. To će biti sređeno." „Toliko toga moram da ti ispričam, u toliko toga da te uputim. Pretpostavljam da ćeš i ti biti isto onako nepo-verljiva kao ja kad sam prvi put čuo istorijat ovog mesta i kako su Foleti stigli ovamo - i zašto ih Adrijen Morel i njegovi preci čuvaju poslednjih dve hiljade i više godina." Nakrivila sam glavu. „Dve hilja..." „Akcija!" Pogledala sam dole u dvorište i ugledala scenu orgija koje su se odigravale u fontani dok kamere snimaju. Ona crvenokosa iz scene u biblioteci bila je presavijena preko ivice bazena i primala ga je u kučećem stilu od Elika dok je on ljubio Lili, koja je klečala pored njega, a neki drugi tip ju je tucao otpozadi. Inigo je stajao u dnu statue i sisao flašu tekile dok je „Feni" sisala njemu. U međuvremenu izgleda da gaje primala u dupe od tipa koji je igrao Arčija. Ja rekoh: ,,U toj sceni treba da pada kiša." „Vreme nije sarađivalo", odvratio je tata dok se dizao od stola, „pa je Lari odlučio da može i bez kiše. Hoće samo da ga završi. Pođi sa mnom. Hoću nešto da ti pokažem."
*** „Zar ne misliš da bi prvo trebalo da pokucaš?", pitala sam dok je tata, teško dišući od šetnje, jednim od bezbroj ključeva sa ogromnog priveska otključavao vrata Adrijenove radne sobe u kuli na kapiji. „On će biti u Lionu do večeras", reče on bez daha, „sastaje se sa arhitektom oko nekog renoviranja. A da ne bi mislila da provaljujem, ja imam slobodan pristup njegovoj radnoj sobi - samo ja." Širom je otvorio vrata i rekao: ,,U ovu sobu nikada ne sme da uđe nijedan civil osim administratora." „Civil?" „Nenadareni?" „Hm.." Požurujući me da uđem unutra, rekao je: „Jedini razlog što tebe puštam da uđeš je što si moj legitimni naslednik." O, čoveče. „Tata, stvarno ne znam da li bi trebalo da ja... Vau!" promrmljala sam osvrćući se unaokolo.