117044367 luiza barton opčinjeni mesečinom

8.

Današnja razonoda biće ćora-baka", objavio je gospodin Luelin po završetku popodnevne užine u Plavom salonu. „Svi su dobrodošli, mada bi gospodarima trebalo dati do znanja da u svakoj robinji koja učestvuje može uživati jedan ili više gospodara tokom ove male zabave. Od robinja koje učestvuju stoga se zahteva da nose Crno srce kako bi se naznačilo da su dostupne. Takođe se zahteva da budu neodevene iako mogu zadržati čarape, papuče i rukavice ako vam je to po volji."

Dok se spuštao u fotelju od tamnoplavog pliša sa cigarom i čašicom brendija, Rekston krajičkom oka ugleda Kerolajn kako sedi na podu sa rukama vezanim iza vrata i kradomice ga posmatra. Ignorisao ju je, nek strahuje nekoliko trenutaka. Luelinove popodnevne igre uvek bi se izmetnule u orgije ove ili one vrste, a Kerolajn je najviše strahovala od toga da je nateraju da služi druge muškarce.

Pre dva dana - bilo je to popodne njihovog drugog dana u svojstvu robinje i gospodara - naišli su na neku robinju pod kapuljačom, zavezanu za jedan luk u vrtu, a Crno srce joj je visilo sa vrata. Dvojica muškaraca su je uzimala spreda i otpozadi dok je treći klečao ispred nje i brzo i žestoko je jebavao u usta. Muškarac koji je bio na njoj udarao ju je po dupetu sa svakim zaletom; onaj ispod nje joj je gnječio grudi kao da su od gline. Četvorica drugih muškaraca stajala su i gledala, mazeći se preko pantalona dok su čekali svoj red. „Gospodaru!", uzviknula je Kerolajn u retkom slučaju nepoštovanja naredbe da ne govori bez dozvole. „Učinite nešto. Naterajte ih da prestanu." „Nema potrebe. Ne čini se da je zlostavljaju." „Ono nije zlostavljanje?" Tresla se od besa. „Pristala je na ovakav tretman kad je potpisala svoj ugovor o ropstvu - kao i vi." „Da, ali nikad nisam ni pomislila da to može biti ovako... tako..." Odmahnula je glavom, u očiglednom nedostatku reči kojima bi izrazila gađenje. „Ne mogu ni da zamislim kroz šta ta jadna žena sad prolazi." „Koliko je ja poznajem, na sedmom je nebu", rekao je Rekston. „To je ledi Bekenridž. Narcisa", dodao je u znak odgovora na Kerolajnin zbunjeni pogled.

Prepoznao bih to vitko telo od alabastera bilo gde. „Slučajno znam da ona voli grubo - vrlo grubo. Ne bi me iznenadilo daje ovo izričito zahtevala." „Nemoguće." ,,Oh, pogledajte", rekao je Rekston. „Verujem da svršava."

Pored toga da će je deliti sa drugim muškarcima, Kerolajn je najviše strahovala da će Rekston od nje zahtevati sodomiju pre nego što se sedmica završi. Uz ta dva izuzetka, izgleda da među seksualnim aktivnostima nije bilo mnogo toga što bi Kerolajn smatrala istinski neukusnim. Tokom protekla tri dana podvrgnuo ju