Uspeo je da ubedi Mini da je KGB nikad neće osloboditi, ukoliko ne dobiju ponudu koju neće moći da odbiju. Tada je Mini Tatjaninu slobodu platila crteţom šahovske table, koji je sad kod nas. No, pošto je jedan deo porodice uspeo da utekne, odnevši sa sobom nekoliko šahovskih figura, bilo je sasvim jasno da Tatjana ne moţe biti bezbedna, ukoliko se potpuno ne povuĉe iz javnosti. Galen joj je liĉno dao Crnu kraljicu, onu koju si videla u Zagorsku. A potom ju je sakrio na mesto gde je nikad niko ne bi traţio. Izuzev kratkog dolaska u Zagorsk, ona tamo ĉami već skoro pedeset godina.― Ki je naĉas zastala, a onda dodade, ,,Na to mesto mi idemo sutra. Tamo je i tvoj tata.― „Prvo si rekla da idemo za Sijetl, a potom na Aljasku―, pobunih se, „onda si spominjala nekakav Vatreni obruĉ. I na kraju nekakav put u NedoĊiju. O ĉemu se tu radi?― ,,Nikako―, iznenada izusti Vartan, progovorivši prvi put ove veĉeri. Pogledala sam prema njemu preko stola. Lice mu je bilo stegnuto kao da je od granita. ,,Ja ipak mislim da će to biti ‘svakako‘, i to sutra ujutro.― „Apsolutno nikako―, ponovi Vartan. „Taj kraj o kome ti govoriš proteţe se hiljadama kilometara, i sasvim sigurno je najgori predeo na kugli zemaljskoj. Ĉitavog leta sve je obavijeno gustom maglom, ukoliko još i ne pada sneg, vetar duva sto dvadeset kilometara na ĉas, a talasi su visoki po trinaest metara!― „Znate kako se kaţe―, odvrati Ki, „nema rĊavog vremena - samo rĊave odeće.― ,,Pa dobro, moţda se to sve moţe nadleteti―, odgovori Vartan. „Ali se ne moţe preleteti, niti sleteti, kao što ti predlaţeš.― „Ama, gde je to?― upitah. „Sve sam dobro prouĉila, verujte mi―, ubeĊivala nas je Ki, priiiĉno iznervirano. ,,To je jedini naĉin da se tamo stigne bez privlaĉenja paţnje celokupne Mornarice i Obalske straţe SAD i alarmiranja ruskih podmornica na Polarnom krugu. No, kao što sam već rekla, još uvek nije kasno da se vas dvoje povuĉete, ako tako mislite.― „Gde je to?― ponovila sam. Vartan me smrknuto pogledao. ,,Ona predlaţe da se sutra, malim, privatnim avionom neprijavljeni - spustimo u Rusiju, na Kamĉatku―, kaza. ,,A onda ćemo na neki volšeban naĉin, ukoliko još uvek budemo ţivi - što je sasvim malo verovatno - povesti nazad sa sobom tvog oca, barem tako ona predlaţe.―
„Moţe biti da se ti sad samo praviš vaţan, ali ovo nam zaista moţe dobro doći―, reĉe Ki, pošto je Vartan, izvukavši neke novce i tutnuvši ih kelneru, zgrabio ĉitavu bocu skupocene rakije i stavio je pod mišku, a potom krenuo prema vratima. ,,Mi Ukrajinci nismo takve ispiĉuture kao Rusi―, objasni Vartan, ,,ali se ja ipak nadam da ću se veĉeras dobro napiti.― „Sjajan plan―, sloţi se ona, idući za njim. „Kakva šteta što ja ne mogu da ti se pridruţim. Moram na avion, sutra ujutro.―