Page 1


JOS

v

STRAHA

KO SE BOJI


XVII severniBunKeR I 4od100I KO se boji STRAHA jo{?


v

1.

Uvod - Srđan Srdić (Srbija): KO SE BOJI STRAHA JOŠ?

7

2.

Umesto uvoda - Srđan V. Tešin (Srbija): OVAKAV POČETAK NE MOŽE BITI BOLJI

9

3.

Selvedin Avdić (BiH): JOŠ MALO O STRAHOVIMA

10

4.

Džon Gauer (Vels): LJUBAV S GREŠKOM

13

5.

Holi Hauit (Vels): STRAHOVI; VODA

17

6.

Luis Krofts (Engleska): LEVOM

19

7.

Rejčel Trezise (Vels): MALI DEČAK

23

8.

Šan Melangel David (Vels): JE NE PARLE PAS FRANÇAIS

27

9.

Asja Bakić (BiH/Hrvatska): NASMIJANI SLUŽBENICI - OPASNI SLUŽBENICI

32

10.

Bojan Babić (Srbija): ŽMURKE

34

11.

Branko Ćurčić (Srbija): BALADA O POKOJNIKU

37

12.

Dejan Ognjanović (Srbija): ČEKAJUĆI NOVOG IZBAVITELJA: HRVATSKI HOROR FILMOVI

40

13.

Dejvid D. Levin (SAD): STRAH OD ŠIRINA

47

14.

Goran Skrobonja (Srbija): MARTA

52

15.

Goran Tomić (Srbija): PESMA O PLIŠANOJ SMRTI

65

16.

Ijan Mekdonald (Engleska/Irska): INTERVJU: NE USTEŽITE SE DOK PIŠETE

67

17.

Ivan Pravdić (Srbija): IZ IRACIONALE - STRAŠNE I UŽASNE PESME STRAVE I UŽASA

72

18.

Majke Vecel (Nemačka): ČERNOBIL

75

19.

Marko Pogačar (Hrvatska): U SMJERU SUPROTNOM SMRTI: ŠTO JE TO OBOD?; TEHNIKA PJESME

76

20.

Milan Živković (Srbija): PREDVORJE STRAHA: GOTSKI ROMAN U ENGLESKOJ KNJIŽEVNOSTI

78

21.

Miloš K. Ilić (Srbija): FAUSTO

81

22.

Nemanja Rotar (Srbija): UPLAŠENI LEPOTAN

86

23.

Oto Oltvanji (Srbija): KNJIGE KOJE ME PLAŠE: LIČNI IZBOR

88

24.

Petar Matović (Srbija): MERKANTILNA HIRURGIJA; BELI ČOVEK

91

25.

Vladislava Gordić-Petković (Srbija): VEČITI STRAH OD MALOG STRANCA

95

XVII severniBunKeR I 5od100I KO se boji STRAHA jo{?

SADRZAJ


XVII severniBunKeR I 6od100I KO se boji STRAHA jo{?


Srđan Srdić (Srbija)

KO SE

BOJI

STRAHA JOS V

"WE HAVE NOTHING TO FEAR BUT FEAR ITSELF." F.D.Ruzvelt

Psihoanaliza će napisane i zapisane strahove neretko tumačiti kao ovaploćeno, re-kreirano nesvesno, čime bi sam proces pisanja bio ni manje ni više do psihoterapija, put ka izlečenju i oslobođenju. S jednom napisanim zauvek smo se obračunali, smestili smo ga iza stilizovanih, verbalnih rešetaka, opredmetili ga i poslali u naručje onima koji će da ga pro-čitavaju. Tekst straha upravo je tekst duše koja se straha lišila. Umesto nas, od straha će umreti Mopasanov Lepi Sinjoles, dok će Stokerov Renfild završiti s one strane razuma. Put straha, kako vidimo, može biti put koji vodi ka drugoj strani - života ili svesti, posebno je pitanje. U poetici Edgara Alana Poa, strah je utemeljen u realnosti, moguće ga je rastumačiti i objasniti. Strašno je time još strašnije, bliže čoveku koji je rastrzan u kovitlacu strahova. Za Lavkrafta je sve ono što postoji meta stvarnosti koju živimo, esencijalna strava - ovozemaljski život je samo maska

kojom je užas zaklonjen. Kada ne bi bilo objektivnih pojavnosti i formi, ostali bismo sami s nepojmljivim koje je svakome od nas neshvatljivo i od koga se umire. Onaj koji želi da zakorači izvan datosti, neće preživeti Lavkraftove nakazne svetove. Paradoksalno, jedna ovakva koncepcija temelji bivstvo na strahovima, dok ne dopušta bivstvujućim da prežive suočavanje s užasima koji opstoje izvan vidljivog. Možda je Strah najefektnije ispisan u svetskoj literaturi kroz Penivajza Stivena Kinga. Formula njegovog postojanja jeste ova: Ja sam Strah(ovi). Zato je Penivajz klovn, biće iza maske, lice iza lica, nešto drugo od onog što bismo želeli da bude i nešto drugo od onog što možemo da zamislimo. On je sve ono što (Lavkraftovim) eonima plaši Čitaoca, iščašeni superstrah, strah svih strahova, Frankenštajnovo čudovište, Gorgona, on je i Here comes Johnny!, ali i svaka pa i najidiosinkratičnija fobija koju je locirala nauka o duši prethodnog veka. Da li je moguće optužiti literaturu za izazivanje straha? Klasičan primer mogla bi biti sudbina teksta jednog Velsa, koji je drugi Vels pročitao na takav način da su Amerikanci poverovali onome u šta je nemoguće verovati i krenuli Bilo Gde, gonjeni neizdrživom panikom. Aristotel, pak, u definiciji tragedije priziva strah i sažaljenje. Prava tragedija, kaže on, morala bi da ih izazove. I ponovo smo u lavirintima psihologije (ako smo ih uopšte napuštali) - samo izazivanjem straha i sažaljenja, tragedija ispunjava misiju i kreira finale

XVII severniBunKeR I 7od100I KO se boji STRAHA jo{?

P

iter Marfi, glas straha, pevao je o slepim miševima koji napuštaju zvonik, ostavljajući za sobom mrtvog-nemrtvog Belu Lugošija, lice straha. Isti taj glas, opsednut vampirizmom i jezom gotske hladnoće, kasnije je ludički poetizovao strah od straha (Bauhaus - In Fear of Fear, Mask, Beggar’s Banquet Records, 1981). Tako bismo od Mine Harker, koja bezglavo pokušava da utekne demonski rafiniranom Vladu, stigli do nekakve moguće Mine Harker koja se upinje da pojmi šta je meta (iza) lica straha, dakle šta je strah po sebi, čega se, do đavola, zapravo plašimo?


katarze. Ponovo bi literatura trebalo da razreši nedoumice koje joj nisu svojstvene i imanentne, te da menja čoveka, čineći od njega nešto više no što je inače sposoban da bude.

XVII severniBunKeR I 8od100I KO se boji STRAHA jo{?

Ukoliko vratimo autonomiju literaturi, nećemo li se susresti s najstrašnijim od svih strahova kojeg pisac može da doživi - sa strahom od Teksta? Nemilosrdan dok plaši svog Čitaoca, nije li Pisac prepušten samom sebi u trenucima u kojima se ono što je napisao, poput pomenutog monstruma Meri Šeli, ustremi ka njemu? Neki, poput Flobera, lamentiraju već nad mukama stvaranja, plašeći se svakog sledećeg reda koji žele da napišu. Drugi (kao Kafka) pozivaju u pomoć, traže onoga koji bi mogao da uništi njihov Tekst, jer oni sami nemaju dovoljno hrabrosti da se s njim suoče, ili kao

Gogolj nasrću na Tekst-čudovište, bacajući ga na lomaču na kojoj će sagoreti i njihov Um. Prepuštenost literarnom strahu je uvek samo prepuštenost literaturi. Zapisanost ljudskih užasa i trauma ispituje ekstreme čitalačkog bića, proizvodeći mračan kontekst u kome se rastvaraju raznorodni čitalački senzibiliteti. Rezultat na planu stvarno-fikcionalno može biti samo nerešen: ponekad je ono što čitamo strašnije od onoga što živimo, ponekad je, na našu nesreću, sasvim obrnuto. Literarna strava, o njoj govorimo, večno je zabravljena između povezanih korica, sa svim onim što imaginacija stvara. Pomisao da bi moglo da bude i drugačije, najstrašniji je deo svake priče o strahu.


Umesto uvoda

Srđan V. Tešin (Srbija)

V

POCETAK

OVAKAV NE MOZE BITI BOLJI V

N

e morate da mi verujete, razume se, ali tu nije bio kraj priči: kao umišljenog molijerovskog bolesnika, primoranog da poklekne pred zdravorazumskom argumentacijom, svakodnevno su me napuštali strahovi: strah od nepostojećeg čoveka koji sedi na mom krevetu i provlači prste kroz moju plavu kosu, strah od starijeg brata koji mi preti nazubljenim nožem za hleb, strah od toga da će me uhvatiti kada budem zavlačio ruku u tuđi džep, strah od srdžbe majke od koje se učim pesništvu žrtve, strah od ljubavi koja bi mogla biti i uzvraćena, a koja miriše na đačku užinu, strah od gužve na trgu i mirisa ljudskog tela, strah od toga da neću umeti da odsviram, prebirajući lopovskim prstima po žicama, foršpil kako valja, strah od pesama iz blokčića na karo listove koje pišem za devojke rumenih obraza koje me nikada neće voleti i koje nikada i nije trebalo da me vole, strah od seoskih sahrana koje vijugaju kaldrmisanim putem počev od moje kuće, strah od metka na kom je bilo urezano moje ime, strah od grada koji je želeo da me sažvaće i ispljune, strah od profesora koji smrde na luk, rakiju i bludničenje nad Nevinom Istinom, strah da će moj lepi otac prestati da me zove sinom, strah od posleponoćnih kurvi i veštica koje sam primao u

krevet samo zbog toga što je ulegnuće u mojoj prokrustovskoj postelji, koje je ostavila draga koju sam voleo zbog plamene kose, zmijskog svlaka i šiljatih sisa, odgovaralo baš njihovoj veličini, strah od ljubavnih uzdisaja one koju nikada nisam imao prilike da poljubim između butina njenog i mog Meksika, strah od knjiga koje sam levom rukom napisao, strah od knjiga koje neću napisati ni levom ni desnom, strah od teksta zakletve koju sam izgovorio vozeći bicikl, a kojim povodom - ni sam ne znam, strah da će moje molitve - da budem sačuvan od zlih i pokvarenih ljudi - čuti dobri ljudi koji šuruju s tim zlim i pokvarenim ljudima koji mi rade o glavi, strah od prašine koja se skuplja na mojoj ruskoj gitari, prašine koja se taloži na sinopsisu romana koji nemam snage da počnem da pišem, prašine - po kojoj se može pisati - na stomaku moje ljubljene, strah od raka noge kome tepam: "Jedan, dva tri jastog mali si ti", strah od ničeovske glavobolje koja nije plodonosna, strah od jezičkih nedoumica, strah od terminološke zbrke, strah od rečenice koja glasi: "Neophodno je napisati roman koji će po analogiji potvrditi život, a svako drugačije književno angažovanje bilo bi besmisleno i neiskreno", strah od toga da ću staviti prst na čelo i zapitati se: "Kakav je to život koji može da stane u jednu rečenicu?"

XVII severniBunKeR I 9od100I KO se boji STRAHA jo{?

"KROZ PUSTINJU I PRAŠINU", STUBOVI KULTURE, 2005.


V

JOS

(BiH) ć i d v A Selvedin

MALO O

N

apisao sam roman koji se zove Sedam strahova zato što mislim da svaki čovjek ima najmanje sedam strahova. Dokaze s kojima raspolažem za ovu teoriju, ne usuđujem se iznositi izvan literature. Zbog toga se čini da me je izuzetno lako pobiti.

U novinama sam čitao intervju s Vladimirom Dodigom Trokutom, u kojem on iznosi svoju računicu o nužnom broju strahova. Kaže da su ljudi opterećeni idejom pet osnovnih strahova: strahom od ljubavi, strahom od smrti, strahom od tijela, strahom od ludila i strahom od orgazmičkog iskustva. Zvuči sasvim uvjerljivo, ali ne odustajem od svoje teorije. Uostalom, izračunajte sami. ... Moram upozoriti: prebrojavanje strahova ne smije biti igra. Dobro je na umu imati pjesmu Ilije Ladina: Kad je nađena riječ Strašno bili su oblaci nedokučivi Bilo je Strašno strašno Ali je i poraslo Strašno Otada strašno I ja nemam riječi Sad više za Strašno! Strašno!

XVII severniBunKeR I 10od100I KO se boji STRAHA jo{?

… Znam kako izgleda najjači i najveći strah. Sreo sam ga onog dana kada sam se uplašio da se dogodilo nešto što se nikada, nikako, nipošto i nizašta ne smije dogoditi. Taj strah je još uvijek toliki da se plašim da ga opišem. Sve što za sada smijem i mogu jeste da kažem kako s njim izgleda svijet. Nema svijeta. Ničeg nema. … Trenutno ne mogu pobijediti najveći strah. Kada pokušam da se suočim s njim, s lakoćom me uvlači još dublje u sebe. Pokušavam ga što rjeđe buditi, zadržavam dah i hodam na prstima dok spava. Ima lagan san, svako malo provire mu zubi. Skupljam snagu za veliki obračun. … Strahovi nemaju suosjećanja. Ne zaobilaze me dok jačam, pa odnedavno posjedujem još jedan. O njemu mogu pisati. Volim uvečer da zapalim cigaretu na balkonu. Protežem se, gledam tuđe prozore i pušem dim u nebo.


STRAH

OVIMA

Nikada se ništa značajno nije dogodilo, stakla se pale i gase, zvijezde bolje ili slabije vide. Sve dok se nisam okrenuo i kroz prozor pogledao u svoj stan. Pod žutim svjetlom lampe dnevna soba izgledala je kao filmska scena. Posmatrao sam ženu i dječaka kako žive u tom nijemom filmu. Mogao sam ih satima gledati. Ali odjednom sam pomislio da njih dvoje u tom sporom, tihom svijetu besprijekorno funkcionišu, da je scena zaokružena i da bi sve lijepo moglo teći i bez mene. Prestrašen, brzo sam se vratio unutra. … Nisam mnogo veća kukavica od ljudi koji me okružuju. Mogu dugo trpiti strahove i ne pamtim da sam im ikada dozvolio da narastu u paniku. Ali dosadili su mi, jezivo su mi dosadili, više od bilo čega što svakodnevno trpim. Nažalost, izgleda da im je lijepo sa mnom, udobno su se smjestili, pa ne vjerujem da će skoro poželjeti da odu. Ja ih ne mogu otjerati. Ništa im ne mogu, s njima nema razgovora niti dogovora. … Ne volim plava stakla na zgradama, internet, ni mobilne telefone. Ne znam šta da radim s olakšanom komunikacijom u globalnom selu s viškom informacija. Slažem se s Unabomberom, koji kaže da su sloboda i tehnologija dva nepomirljiva koncepta i da su moderni ljudi prisiljeni na postizanje ciljeva, pa se ponekad događa da sebi zadaju ciljeve samo kako bi imali prema čemu napredovati. Ne hvalim mu metod, naravno. Prije vremena, prije stranačke gorčine, čeznem za danima kada nisam znao da mnogi strahovi postoje, niti sam razmišljao koliko ih ima. Dok se sjećam, prošlost ima istu boju kao naša soba kada se posmatra kroz balkonski prozor. Priznajem, ne volim ništa što je nastalo nakon 1990. godine. Sem djece, biljaka i životinja.

Kako umiriti strahove? Mislim da ih treba zbuniti, smjestiti u njima neprirodno okruženje, prisiliti da se zabave oko sebe. Za početak, usporimo. Žurbi je svojstven strah, upozorio nas je Sabato u svojim pismima. Nakon toga treba ukinuti sve novovjeke novotarije (kako predmete, tako i običaje) i uvesti zaboravljene. Svako bi to trebao učiniti po vlastitom ukusu. Što se mene tiče, pokušaću produžiti poslijepodneva, to se može učiniti uz koncentraciju na svaki pokret. Trenutno razmišljam i o pjesmi za stolom i ritualu noćne sarme. Kada prikupim dovoljno sličnih stvari, napraviću tako gust raspored da za strahove neće biti mjesta. Neka crknu u toj malograđanskoj idili! ... Znam, jadan je ovo plan. Ali nemam bolji. Ni razumniji. Nemoguće je život posmatrati iz perspektive čiste racionalnosti. Tako je i sa strahovima.

XVII severniBunKeR I 11od100I KO se boji STRAHA jo{?


XVII severniBunKeR I 12od100I KO se boji STRAHA jo{?


(Vels) r e u a G Džon DŽON GAUER ŽIVI I RADI U VELSU, KAO PRODUCENT NA RADIO-TELEVIZIJI BUMERANG. PIŠE KNJIGE O TURIZMU I LOKALNOJ ISTORIJI; ZA JEDNU OD NJIH, AN ISLAND CALLED SMITH (2001), DOBIO JE NAGRADU JOHN MORGAN. TRENUTNO PIŠE BIOGRAFIJU GLUMCA STIVA BUŠEMIJA, NEDAVNO JE OBJAVIO KNJIGU O SVOM RODNOM GRADU LANELIJU, A ČLAN JE I ŽIRIJA KOJI ĆE ODABRATI VELŠKU KNJIGU GODINE 2011.

V

GRESKOM

A

ko oženiš ženu čije je srce crno, krv će ti se pretvoriti u burbon, to ti ne gine. Barem je baka u to verovala, a ona bi to morala znati - onako blagoslovena sposobnošću da predvidi povratak lasta, ili koje će noći neka od prijateljica zaneti. A Alan jeste oženio crno srce, što samo povrđuje ono što je neko jednom rekao - život je sam po sebi, i zauvek, brodolom.

tavaju preko ekrana u onim Bi-Bi-Sijevim filmovima o prirodi, koji umeju da budu zapanjujući ako ih gledaš nakon što si progutao esid, kada ljubičasti tigrovi izađu da se igraju među trskama crvenih mandarina.

Ako nju oženiš, tvoja prljava krv pretvoriće se u kvik sejv, razređivač od viskija što miriše na trulež.

Zvala se Pet, skraćeno od Petula. Specijalizovala se za ”šišanje” muškaraca: to je bio posao, njena taktika za preživljavanje. Njegove tri ’bombe’ i njena glatko izvedena zavodnička rutina bile su dovoljne da bude njen, upecan, vezan, katastrofalno. Rečenica o ćerki invalidu je obično palila. Budila je u njima sažaljenje, želju da pomognu, da budu na njenoj strani.

Upoznao ju je u pabu Ne-zaboravi-me, u istočnom delu grada - gde je nedavno, nakon što je pozamašna isporuka bazuka dospela na ulice, policija blindirala svoje marice. Na spoljnom zidu nimalo gostoljubive krčme, zarđala tabla s nazivom lokala njihala se iznad neravnog pošljunčanog parkinga, sa sve spaljenim automobilima. Bio je to bar u kojem piješ da zaboraviš, da zaboraviš čak i svoje ime ako možeš, bar u kojem je osvetljenje bacalo dugačke crne senke iza buljuka nakaza za šankom. Ti su likovi pili na veliko. Pili su guldendrak od 12%, vest kantri cider koji je imao buke konjske pišaćke, i koktele koji rastapaju mozak a nazive su dobili po različitim situacijama s različitih ratišta jer je originalni vlasnik paba bio bivši pripadnik SAS-a. Da zaborave? Pili bi vodu iz Lete da je služena točena. Njegova buduća supruga imala je neverovatnu kosu, kao da je išla kod gorgoninog frizera - lepršave pramenove nalik na puzavice što se obmo-

”Jesi li za piće?”, upitala je glasom grubim poput šmirgle, iskrzanim viševekovnim pušenjem. ”Popiću jednu ’ručnu bombu’, hvala.”

”Žao mi je što to čujem. Ne mogu da zamislim ništa gore nego da izgubiš dete...” Odvela ga je kući, sledila uobičajeni šablon zavođenja. Pokazala mu je fotografije - devojčica na igralištu, zatim ona sa sunčanim osmehom, a onda je, oponašajući tihi zvuk zatvaranja malog kovčega, rekla: ”Sigurno je bila tako usamljena tog dana.” Zatim je nastupilo zavođenje. Uvek je nosila duge čarape kad je išla u lov. I iz razloga što su skrivale proširene vene. ”Hrani... me... čudesima”, rekla je s prizvukom prvoklasnog emfizema. Šest meseci kasnije su se venčali, u kancelariji matičara gde su bedne zvanice - sve s njene strane, iz najseljačkijih sela negde sa zapada - bile

XVII severniBunKeR I 13od100I KO se boji STRAHA jo{?

LJUBAV S


podmićene jeftinim vinom i prijemom u Zaboravu, koji je nudio klopu od prethodne večeri, s takmičenja u pikadu, osveženu s malo vode iz prskalice za cveće. Najsrećniji dan u njegovom životu, završen taman pre no što je, zahvaljujući salmoneli koja se krila u pokvarenom škotskom jajetu1, dospeo na listu kritičnih slučajeva. Nije joj trebalo mnogo da otvori zajednički račun u banci, da sazna koliko vredi živ a koliko mrtav ljudima iz osiguranja, da upamti njegov pin kod, trasira put do srca njegovog keša. Pet je mislila da bi oproštajno pismo i šetnja po strmoj litici mogli biti način. Da ga gurne s mesta gde se zemlja drobi, na tresetno tlo gde ni morski kukolj ne bi kupio kuću. Ode ti, mužiću, ups! Kako je Pet preuzela upravljanje nad njegovim životom, tako je on sebi povećao dozu beta-blokera. Stres je pretio da ga obori na zemlju. Govorila mu je grozne stvari, ali nijedna mu nije toliko parala dušu kao reč ”beskoristan”, koju bi procedila kroz duvanžute zube, iznova i iznova. Beskoristan. Pogledaj se, beskoristan si. Beskoristan koliko god se beskoristan može biti. Jednog dana skupio je snagu da joj se suprotstavi. ”Ti si običan p-p-patogen.” Gledala ga je belo. Bila je od onih žena koje bi u rečniku tražile indeks pojmova. Eliza za svog Pigmaliona. Oženio je nižerazrednu tupaču koja je živela na intelektualnom dnu. Svojom glupošću povređivala ga je kao nožem.

XVII severniBunKeR I 14od100I KO se boji STRAHA jo{?

Koliko je gadna bila ova era njegovog života? Koliko gadna? Osećao se kao da mora da locira najtvrđu vrstu granita i onda noktima da grebe, da se probija na drugu stranu prstima koji će se posle tog kopanja pretvoriti u gumice krvavog mesa, a on će tamo pronaći nju kako čeka, sa svojim najboljim reptilskim osmehom na licu. Nema vajde od bežanja, Alane. Samo ga primi u bradu kao moja dva prethodna muža. Obojica su pobegla iz njenih kandži pa makar i kroz plišem obložena vrata lokalnog krematorijuma. Prvi se opredelio za solo aspirinsku avanturu. Drugog je spasao prestanak rada srca, izazvan prevelikom količinom neke brljave votke, najjeftinijeg pića u hipermarketu. ”Osveta Tajge”, kako su je zvali. Vreme provedeno sa suprugom pretvorilo je Alana u paranoika. Mislio je da voda vrišti dok ju je prokuvavao. Takva vrsta paranoje. Alan je pokušao da pobegne na zilion načina. Bilo je to njegovo prokletstvo. Jedne noći progutao je tabletu ekstazija u nekom hangaru - gej noćnom klubu - i poljubio muškarca koji je nosio tanke brkove i košulju kakve nose drvoseče, dok je iz napanjenog ozvučenja tutnjao neki remiks Kajli Minog. Ali muškarac kog je poljubio, nosio je loše

fiksiranu protezu i jedan odšrafljeni plastični sekutić dospeo je u Alanova usta. Kraj afere. Dok je povraćao u toaletu, osećao se najudaljenijim od singla Endrjua Golda koji je dopirao kroz tanke zidove. ”Love is in the air”, pevao je, ”everywhere you look around.” Pokušao je Alan i da izvrši samoubistvo, ali je drvo, na kom je planirao da se obesi, bilo od one savitljivije sorte mladog jasena. Noge su mu dotakle tlo a omča mu je patetično odvisila oko vrata. Sledeći gambit mu se zaista obio o glavu. Nakon što je popio čitav galon domaćeg vina od rabarbare, izveo je psa u šetnju i sreo Petinu najbolju prijateljicu Popalin. Ona ga je pozvala u svoj opštinski stan i bez okolišanja mu svukla košulju. Maltene ga je izvrnula naopačke u krevetu. Kasnije je Alan saznao da ju je Pet na to nagovorila, što je bio još jedan vid kontrole, povlačenje njegove seksualne uzice s pozicije dve ulice dalje odatle. I zagarantovan razvod. ”Nemoguće da je ona, mislim, nemoguće da si ti ozbiljna, rekla si mi da me voliš i sve, i oči su ti gorele od jebene iskrenosti kad si to rekla? Molim te reci mi da je to laž.” Nije bila laž, Pet je iskoristila ovu aferu s Pop kao razlog za pokretanje brakorazvodne parnice, podelivši svoje pravo na kuću sa svojom prijateljicom lakog morala, koja se prostituisala kako bi kupila trosobnu ”barat” kuću na nekom golom parčetu zemlje. U međuvremenu su neka grčka božanstva, uključujući Artemidu s njenim strelama, tokom jednog dremljivog popodneva provedenog u lenstvovanju na produženim foteljama oblaka, slučajno okrenula svoje skenere da pronađu Alana. Uviđala su da srlja u propast, ali nije to činio s dovoljno pompeznosti da bi poželela da se s njim bakću. Nije zasluživao natezanje herojskog luka, to nikako. Bio je muva, kao i toliki drugi. Ali je Tiresija, slepi prorok, nastavio da ga posmatra, leno zainteresovan. Heroj na toboganu uvek je obećavao dobru razonodu. Alanu su sat ukrali u hostelu za tužne alkoholičare, u kom je svaki stanovnik šetao rascopanu slepoočnicu kao da je tetovaža nekakve sekte. Dušu mu je ukrao spešel bru, tuce limenki svakog dana, koje je spirao koktelima - konkord britiš crno vino mešano s brasom - promućkano, nemešano. Pretvarao se u kostura i počeo i sam da šeta ”tetovažu” na slepoočnici. Znao je da su njegovi anđeli zbrisali bez traga, otišli preko grane. Klonio se porodice, ne želeći da je kontaminira svojim savršenim sramom. A noću, dok je jahao na svojim morama kroz pustinje pune zvečarki, istačkane stablima džošue, čuo je zvuk Petinog smeha, glasni grohot, koji je do njega dopirao kao kroz trubu za maglu, pojačan do bola.

1 Scotch egg, eng. ‐ Tvrdo kuvano jaje obloženo mesom za kobasice i uvaljano u prezle pa prženo, prim.prev.


”Jesi li ti stvarno Kim Bejsinger?”, glas mu je sada drhtao - bio je tek tanušni kreket kao u šumske gatalinke. Glas koji mu je odgovorio, imao je mušku boju. U toj ugljen-tetrahlorid polukomi seksualno ga je napastvovao beskućnik, koji ga je pronašao na gomili kartonskih kutija iza indijskog restorana brze hrane gde je došao da pretura po kontejnerima. Trebalo je da obmota lobanju s nekoliko namotaja bakra i onda se prikopča na elektrodistribuciju direktno ne bi li izbrisao tu uspomenu. A čak i da jeste, i da je spržio mozak toliko da ostane samo štapić uglja dužine olovke, opet ne bi bio u stanju da otrese mučnu pomisao na to. Omamljen, preturao je po novčaniku. Sav njegov kapital brojao je devedeset funti. Iznenadio se videvši da ima toliko. Šta radi čovek koji poseduje svega devedeset funti i upravo ga je brutalno silovao čovek koji oko sebe širi smrad truljenja? Prvo se istuširao u hostelu Vojske spasa i raspitao se mogu li mu tu dati čistu odeću. Čovek mu je kroz sigurnosni otvor na vratima rekao da će sigurno nešto naći. U foajeu, slepi starac koji je stalno sedeo pored ogromnog TV-a, izvodio je svoju uobičajenu tačku i redom odgovarao na pitanja iz ”Odbrojavanja”. Obučen u odeću koju je neko jednom bacio - mantil sa širokim reverima, crni džemper s rolkom i farmerice iz carstva hiphop dizajna - Alan je odneo svoju izlizanu vozačku u najjeftiniju rentakar agenciju u gradu. Spustio je dvadeset pet funti na nekakav sportski auto koji je izgledao kao da je već promenio bar pet ne-tako-pažljivih vlasnika. Ušao je u auto, kresnuo motor, i pošao na strašni susret s gospodinom Vejnom. Čovekovu vizit-kartu mu je još pre mnogo godina dao neki tip koji mu je rekao da nikada ne oda te brojeve nikome osim ”kada si na samom kraju konca i više nemaš kud, javi se gospodinu Vejnu i on će staviti tačku na stvari, o, da. Gospodin Vejn mogao bi školu da otvori...” Na vizit-karti je krasnopisom bio ispisan

broj s pozivnim za Svonsi i reči: ”Purpurna soba”. Purpurna soba: mesto gde se nasučeš posle davljenja, mesto gde ono neprijatno stvarno počinje. Digitalni foto-aparat, povezan s glavnim policijskim računarom, snimio je Alana na putu M4 kako brzinom od 156km/h vozi pored pagoda Makartur Glena, ali dok su ga policajci sustigli, on je već bio na pustari u blizini Eglvis Nanid rezervoara, ostavljajući za sobom dimnjake čeličane. Policajci su voleli te u nabudženim automobilima samo zato što su i sami voleli brzu vožnju. Devet minuta kasnije, Alan je još uvek bio u prednosti, vukući za sobom sada već dva policijska automobila u Kadokston gde je izveo baš oštro skretanje i projurio kroz dvorište staračkog doma. Čak i oni što pate od Alchajmerove bolesti, setili su se kako se trči kad se Alan u svom fordu kosvortu sa zatamnjenim staklima i prugama kao kod trkačkih automobila zaleteo na njih, vozeći 110km/h preko travnjaka dok su ga u stopu pratila patrolna kola. Zajebao ih je na klasičnu filmsku foru, izveo polukružno i vozio pravo na njih. Matorci su izgledali kao duhovi u bekstvu. Iz Mekdonaldsa u Svonsi Doksu Alan je pozvao gospodina Vejna, stvarno najopasnijeg čoveka. Čoveka koji je mogao da ti premesti razdeljak podjednako vešto kao što bi očistio lignju. Raspori. Sljušti. Prevrne. Skalpiranje na lakši način. Pretnja je tri četvrtine straha i sve to. Kada je gospodin Vejn saznao da Alan može da plati samo šezdeset pet funti, odlučio je da i sam unajmi izvršioca, posao prepusti tigrici koja će znati da uživa u plenu. Sređivala je nokte kad ju je pozvao - glatki lak koji je prekrivao blede polumesece sijao se skroz do vrhova dugačkih mačkastih kandži. Motaun Marvina Geja čuo se iz zvučnika. Pogledala se u ogledalu. Devojka s naslovnice uzvratila joj je pogled - El, Helou, Kozmo. Lejdi Lak uvek je izgledala stoprocentno sređeno kad je izlazila. Lejdi je bila kurva za one sa zlatnim kreditnim karticama, a neke od njenih specijalnosti šokirale bi i Amnesti internešenal. Umela je da navede muškarca da zažali što nije na intenzivnoj kad bi ga vezala kao kokošku i, gledajući ga očima u kojima nema saosećanja, počela da zavrće dodatke na svoje alatke, sklapajući jednu od onih sprava kojima se izvlače fugne na pločicama. Lejdi je bila zla. Ubacila je nekoliko porodičnih pakovanja hanzaplasta u tašnu i izašla da zaustavi taksi koji će je odvesti do bunkera gospodina Vejna. Auto je već bio parkiran ispred. Helikopter je kružio iznad grada kao besni stršljen. Verovatno u potrazi za vozačima, u potrazi za dobrim provodom. Gospodin Vejn je brojao novac koji je dobio. Mušterija je već bila vezana na svom mestu, nekoliko slojeva zaštitne samolepljive trake pretvorilo je donju polovinu njegovog lica u crnu čauru.

XVII severniBunKeR I 15od100I KO se boji STRAHA jo{?

Jedne noći, nakon seanse udisanja tetrahlorida iz nekih starih aparata za gašenje požara koje je našao u radničkom kontejneru kraj puta Dumbals, imao je viziju u kojoj se pojavila Kim Bejsinger. Bila je to pre vizija nego fantazija, mozak mu je bio smućen kao da su ga mutili magi mikserom. Vodio je ljubav s Kim na pesku, rasterujući krabe-duhove koje su posmatrale njihovu strast iz bezbedne vlage svojih rupa. Vilinske čigre lebdele su nad talasima. Sunce je odlučno stajalo u zenitu, poput spuštenog kineskog lampiona. Kim ga je grlila na najintimniji mogući način a on je bio zbunjen kao nikad u svom bednom jalovom životu. A kad je njegovo telo konačno prestalo da drhti i srce da tuče kao u atletičara olimpijca u trci s preponama i on se prevrnuo na leđa, postavio je tupavo pitanje koje se proguralo na početak reda.


Gospodin Vejn je opisivao postupak kao da čita iz brošure. ”Moja prelepa asistentkinja, koju vidiš, pomoći će ti da izraziš sav bol koji se u tebi skupio. Smatraj to intenzivnom terapijom, ali s noževima i ostalim, i na kraju, kada doživiš prelepo oslobođenje koje smrt donosi, kada Veliki Spasitelj dođe da ti pocepa kartu, bićeš već pročišćen, ili ćeš barem imati štošta drugo na umu.” Nije još ni završio s objašnjavanjem, a ona se već presvlačila u nekakav radni kombinezon, njeno donje rublje marke viktorija sikret bilo je krajnje neprimereno prostoriji ispunjenoj kanisterima s uljem i radnim stolovima. Lejdi Lak je prišla mašini za šmirglanje, kliknula prekidač, njeni pokreti bili su graciozni i mačkasti. Gospodin Vejn je nastavio: ”Misli na one srednjovekovne monahe-prosjake što su sami sebe bičevali na putu za Santjago de Kompostelu, ili gde su već bili pošli, jebem li ga. Njima je uspelo, Alane. Koristićemo lek koji blokira bol iako ostaješ pri svesti, pravi trijumf naših farmaceutskih kuća.” Nabavljao je lek od korumpiranog konsultanta u bolnici Moriston. Taj novi američki lek bio je tek sišao s trake - tek što je prošao klinička ispitivanja u Batezdi u državi Merilend. Gospodin Vejn pripremio je špric i s veštinom poluprofesionalca zabio iglu u vratnu žilu. Alanovo telo protrese snažan drhtaj, grudi su mu napinjale košulju. Strah je belo, soba bez vrata. ”Hej, ho, hej, ho!”, reče Lejdi Lak, počinjući da dere kožu.

XVII severniBunKeR I 16od100I KO se boji STRAHA jo{?

A zatim prsnu crveni vodoskok i rasprsnu se skerletna supernova i veći deo od onih osam pinti u njemu oslobodiše sečiva što su se vrtela i rotirajuće šmirgle u rukama kurve koja je pokušavala da zaradi par ne-tako-specijalnih cipela radeći to što je radila. I Alanu jeste život proleteo pred očima, prosuo se koktel uspomena - cvrčak rogozar peva u trsci, njegov otac ponosan kada je postigao pogodak protiv Pembruk Doka, obronci

brda obasjani jutarnjim suncem dok njegov ujak nateruje lasice u kavez za zečeve, prvi poljubac u školskom dvorištu, Kleš uživo, njegova majka listovima kiseljaka previja mesta ožarena koprivom, bratov karting uspravljen na zadnje točkove posle neuspele akrobacije - godine pretvorene u krhotine, razlomljeni dragulj. Nakon što je isključila mašinu i stala da posmatra svojih ruku delo, gospodin Vejn je progovorio. ”To ti je kao eutanazija, ali je malo katarzičnije. Ne kažem da je neko došao dva puta.” Uzela je novac i otišla u noć, psujući crvene tačkice na rubovima rukava. Nakon što je spalio njegovu odeću i radno odelo Lejdi Lak, gospodin Vejn pokupio je Alanove ostatke, koji su više podsećali na razređenu hranu za mačke nego na išta ljudsko i bacio ih u nekoj pustari. Dok je to radio, jedan novčić iz Alanovog džepa, koji se zalepio za kesu za smeće, ispao je i ostao da leži svetlucajući na postelji od bršljana i hajdučke trave. Dva dana kasnije, dečkić po imenu Idval pronašao ga je i smesta odneo da investira u nešto lepo iz radnje gospođe Bunda, gde mu je ljubazni stariji čovek dao i dve gratis ananas bombone za novac koji je doneo. Idval je kesicu podelio s Kristin, dvanaestogodišnjom devojčicom sa sjebanim zubima i pegama tako velikim da joj je obraz izgledao kao arhipelag malih smeđih ostrva, rekavši joj da zažmuri i proba da pogodi ukus. Rekla je jabuka. Pet godina posle Alanove smrti, Purpurna soba još uvek radi. Morate biti očajni da biste tamo otišli, ali barem ovih dana imaju dozvolu da služe hranu. Spreme ti dobar kari s povrćem dok čekaš svoj kraj. Ako odabereš bol, daće ti bol. Ipak, pokušaj da se opustiš tokom večere. Na kraju krajeva, ne događa se svakog dana da neko pokuša da te samelje na sastavne molekule. Nemaš svakog dana priliku da umreš odmah posle dezerta.

Prevela s engleskog: Tanja Brklja~


(Vels) Holi Hauit HOLI HAUIT ROĐENA JE U VELSU. OBJAVILA JE "DINNER TIME", ZBIRKU VRLO KRATKIH PRIČA, I NOVELU "THE SCHOOLBOY". TRENUTNO ZAVRŠAVA PRVI ROMAN. KADA NE PIŠE, RADI KAO UNIVERZITETSKA PROFESORKA.

OVI H A R T S

O

duvek je bilo tako, pokušavam da objasnim. Menstrualni ciklusi i pauci, to su misli koje mi dosađuju. Ako nije u pitanju tarantula dlakavih nogu, čudovište koje jede ptice, onda mislim o vrelini od koje mi utroba ječi, o plesu svog stomaka i težini koju osećam u kolenima, a potom o bestežinskom stanju koje sledi, kao da mi po zglobovima mili pauk koji donosi novac. To su misli zbog kojih ne mogu da spavam, govorim. Misli koje ne mogu da isteram iz glave, misli koje mi podvlače snove i trčkaraju mi kroz reči; materice i crne udovice, mreže i crne tačke na prozorima. Da li se to samo meni dešava, pitam. Zašto se toliko plašim? Zato što si smešna, kaže žena, i žurno se udalji na svojih osam nogu. Meni telom prolaze grčevi, ono iščekuje.

U jednom periodu - sećaš li se tog vremena? vlada je odlučila da moramo da se kupamo zajedno jer more isparava, i mi smo poslušali, ti si mi sapunjao prste na nogama i ja sam ti flanelskom krpom prala leđa (lufe su tada već dobrim delom bile izumrle) i mislili smo da ćemo nešto promeniti. Onda su nam rekli da pijemo vodu preostalu posle kupanja budući da je voda dragocena, i mi smo poslušali. Ti si koristio čašu s nožicom, a ja onu plavu za viski. Tako, u toj plavoj čaši, delovala je nekako ukusnije, poput onih voda u reklamama. Na kraju su nam rekli da vodu smemo da koristimo samo u slučaju da treba da skuvamo jedno drugo za večeru pošto su zalihe na izmaku. I tako sam te stavila u onaj veliki kotao, u kom smo držali ugalj dok je još postojao, i skuvala te na pari. Nakon što sam te kutlačom izvadila iz vode, oprala sam kosu u tvojoj supi.

Prevela s engleskog: Tanja Brkljač

XVII severniBunKeR I 17od100I KO se boji STRAHA jo{?

VODA


XVII severniBunKeR I 18od100I KO se boji STRAHA jo{?


Luis Krofts (Engleska)

LEVOM LUIS KROFTS ROĐEN JE 1977. GODINE U BLEKBURNU, U ENGLESKOJ. NA FAKULTETU SENT KETRIN DIPLOMIRAO JE NA ODSEKU ZA MODERNE I SREDNJOVEKOVNE JEZIKE. RADIO JE KAO PROFESOR I PREVODILAC, A TRENUTNO SE BAVI NOVINARSTVOM. OBJAVIO JE ROMAN "THE PORNOGRAPHER OF VIENNA" (2007) O ŽIVOTU AUSTRIJSKOG SLIKARA EGONA ŠILEA, A USKORO SE OČEKUJE I NJEGOV NOVI ROMAN O UMETNOSTI U DOBA STALJINOVOG REŽIMA. UČESTVOVAO JE NA MEĐUNARODNOM FESTIVALU KRATKE PRIČE KIKINDA SHORT 2010.

* Krojač mu je šio košulje s nešto dužim levim rukavom kako bi manžetne padale niže i prekrivale ružnu izraslinu. Ponekad bi levu ruku spustio u džep sakoa i prolaznici ne bi ni pomislili da nešto nije u redu, ugledavši pisca kako polako šeta niz Soho. Ali hotelsko osoblje, koje ga je viđalo svakodnevno, primetilo je izvežbane pokrete kojima je stavljao cigaretu u usta a potom pripaljivao upaljačem koji je držao istom rukom. Primetili su brojne metode kojima je Sebastijan pokušavao da nadomesti fizički nedostatak: kako bi smotao novine i gurao ih pod mišku beskorisne ruke; kako se trudio da ljude mimoilazi s njihove leve strane; kako je uvek koristio usluge nosača. Isto tako su znali i kako da mu pomognu: čašu s brendijem uvek bi spuštali s njegove desne strane; ako bi sedeo za šankom, primicali bi mu pepeljaru. *

Ponekad bi Sebastijan izvadio ruku iz džepa i spustio je na šank, savio je i okrenuo prema podmetaču za čaše ili posudi s grickalicama, nastojeći da je snagom volje natera da se ispruži i s dva prsta uhvati pistać, očisti ga uz pomoć desne ruke. Ali leva je ležala nepomično, onako povijena u laktu, smežurana, kao da se plaši. Sebastijan bi je saosećajno posmatrao odozgo. Prevazišao je fazu besa, prevazišao razjarenost koja je mračila sve one mesece provedene u krevetu, dok se polako mirio sa svojom unakaženom rukom. Vikao bi na nju, proklinjao njenu inertnost, terao je da odgovori na zov čaše vode ili rukopisa koji moli da ga neka ruka spase s noćnog stočića. Ali taj bes je zgasnuo i on se pomirio sa svojim invaliditetom, oprostio je kočijašu što je previše naglo krenuo, dok je rukav kaputa još uvek bio zaglavljen u vratima. * Ista ta kočija još uvek ga svake večeri vozi od hotela do kluba Tejlorijanaca. Iako su se vozači menjali gotovo svakodnevno, svi nosači zaposleni u hotelu znali su da Sebastijanu treba da pridrže vrata i da stoje pored metalnih stepenica dok se on, desnom rukom obavljajući sav posao, ne uspne u kočiju. Povremeno, neki od njih postavio bi mu dlan na sredinu leđa i blago ga gurnuo, pomažući mu tako da uđe u kočiju. Putovanje do Vest Enda bilo je kratko i on bi smaknuo zavese kako bi mogao da posmatra zatamnjena lica londonskih sporednih ulica, osvetljenih prljavim svetlom lampi. Ponekad bi mahnuo kad ugleda poznato lice, podigao desnu ruku do prozora da ubaci

XVII severniBunKeR I 19od100I KO se boji STRAHA jo{?

S

ebastijan je obožavao da seče nokte na levoj ruci. Uzeo bi zglob i položio ruku na krilo, lepo raširio prste pre no što bi posekao pravilne polumesece noktiju. Od nesreće se njegova leva ruka neprestano sušila, postajala sve mršavija, dok se na kraju nije pretvorila u mlitavu masu zapetljanih tetiva i mišića, obavijenu ljuspastom kožom. Ipak su nokti na njegovoj levoj ruci bili tvrđi nego oni na desnoj, potpuno funkcionalnoj. Više nalik noktima na nogama. Pošto bi položio ruku na krilo, morao je da ispruži zgrčene prste pre sečenja.


novčić u šaku nekog mladog potrčka ili da pozdravi prolaznika. Brigu o svojim intimnim potrebama poveravao je grupi odabranih devojaka koje su znale kako da ga pažljivo svuku i koje ne bi ustuknule pred sasušenom rukom kad bi ova ispala iz rukava.

šolju hladne kafe. Otvorio je prozor, zamenjujući vazduh otežao od sna kloparanjem kočija na ulici ispred. Sedeći za toaletnim stolom, Sebastijan je viljuškom bockao voćnu salatu. Tek kad je namazao marmeladu na hrskavu površinu tosta, shvatio je da drži nož u levoj ruci.

*

*

Po povratku iz kluba, pre no što bi se povukao u svoju sobu da piše, popio bi još jedan brendi u hotelskom baru. Ostajao je poslednji, uspravan na svojoj stolici, ispod glasa naređivao barmenu da mu otvara pistaće ili prinese šibicu. Kada bi u ostatku bara pogasili svetla, Sebastijan bi prste na svojoj levoj ruci postavio tako da liče na usta i potom joj se obratio.

Te večeri nije bilo potrebno da noćnim damama objašnjava kako da ga svuku. Štaviše, grabio je s novootkrivenom sposobnošću njihova tela i donji veš, rovao kroz slojeve rublja. Naredio je vozaču da ga vozi preko Vest Enda, a onda zastajkivao i poskakivao kada bi mu nešto ili neko zapalo za oko. Skakao bi tada s kočije, gestikulirao veseljacima na ulici, grlio ih oberučke, snažno, gurao ih u svoju kočiju da zajedno nastave vožnju.

"Zarobljeni smo u nesrećnom braku", rekao je ruci. "Ti si kao žena od koje ne mogu da se razvedem." Barmen je Sebastijanovu čašu zamenio novom. "Niti biste to želeli, gospodine Česterton." Sebastijan probode koktelskim štapićem jednu maslinu iz činije pred sobom i spusti je na jezik. "Jesi li oženjen, Vinsente?" "Ne, gospodine." "Onda ne možeš znati." Sebastijan podiže svoju levu ruku i pomeri je bliže činiji s maslinama. "Samo sediš tu po čitav dan. Ne radiš ništa. Bore se produbljuju i postaješ sve ružnija", rekao je Sebastijan ruci. "Nikad se ne pomeraš." Barmen je zamenio činiju s maslinama i pored nje spustio kutijicu s novim koktel štapićima. Sebastijan izvadi punu šaku, steže ih tako da su virili iz stegnute pesnice. "Gadiš mi se. Gadiš mi se, kučko." Spusti pogled na zgrčene prste i lepo manikirane nokte. Zglobom odgurnu činiju s maslinama a zatim podiže stegnutu pesnicu punu koktel štapića. "Trebalo bi da se ponekad probudiš, prokletinjo."

XVII severniBunKeR I 20od100I KO se boji STRAHA jo{?

Barmen posegnu za Sebastijanovom rukom. "Vinsente. Molim te. Ostavi nas." Barmen se povukao, okrenuo mu leđa i ušao u kuhinju ostavljajući vrata da se njišu za njim. Česterton još jednom dobro pogleda patetični patrljak koji je ležao dlanom nadole na stolu od sjajnog mahagonija. Zatim snažno zamahnu pesnicom punom koktel štapića, zarivajući ih duboko u nadlanicu leve ruke.

Kada su ugledni klubovi književnika zatvorili vrata, on je prešao u taverne i kockarnice u Klerkenvelu, s bocom džina u svakoj ruci, vrteo se u krug i mahao njima prema čašama koje su mnogi podizali oko njega. S dvema ženama (za svaku ruku po jednom), bacao je kockice, igrao dve ruke karata istovremeno, vrteo točkove ruleta, a njegov novac isticao je kao iz otvorene rane dok su se loše runde ređale jedna za drugom. Ipak, njegovo raspoloženje nije se kvarilo, radovao se sposobnoj levoj ruci, načinu na koji se kandža otvarala da bi držala karte, kako je pažljivo ljuljala kocke pre bacanja, kako su bezobrazno istraživali prsti dok su šetali kroz slojeve ženskog rublja. * Naredna noć bila je ista, i noć nakon ove, i noć nakon te. Sebastijan je vodio svoju kočiju u noć, uživao u mnoštvu novih aktivnosti koje su mu sada bile dostupne. Na kraju večeri završio bi u Vajtčepelu, zavrnutih rukava košulje, izazivao je grupicu Jevreja debelokožaca na takmičenje u "lomljenju ruku". Izgubio bi svaki put i opet bi kovanice letele preko stola i pravo u džepove njegovih protivnika. Ali on se smešio. Rukovao se. Grlio. Tapšao. Napustio je tavernu baš pred svitanje, platio poslednji račun na izlazu i ostavio barmenu velikodušnu napojnicu. Dok je pružao ruku ka vratima svoje kočije, osetio je nešto na sredini leđa. Okrenuo se brzo zamahujući desnom. Čovek se sagnuo, ali je Sebastijan zamahnuo opet, levom. Pogodila je čovekovu bradu i Sebastijan po prvi put oseti njenu snagu, čvrstinu zglobova prstiju, tvrdoću zgloba šake. Čovekova vilica, s druge strane, lako je pukla i on pade leđima na kaldrmu, glavom snažno udarivši o kamene ploče. Sebastijan se pope u kočiju.

*

"Polazi! Brzo!"

Sebastijan se nije probudio kad mu je sobarica donela doručak u sobu u deset sati ujutro. Spustila je tacnu na sto među papire i tiho za sobom zatvorila vrata. Sat kasnije, odgurnuo je prekrivače i, nakon što se olakšao u noćnu posudu, usuo sebi

Kočija se nije pomerila. Jedini zvuk koji se čuo bilo je dahtanje konja u tišini noći. "Kreći, vozaču!" Sebastijan izviri kroz prozor, dovikujući vozaču na


vrhu kočije, ali odgovora nije bilo. Sišao je i zaobišavši konje prišao telu koje je nepomično ležalo na kaldrmi. Sklonio je kosu s lica i prepoznao vozača. Sebastijan prinese ruku čovekovim usnama, ali ne oseti naznake disanja. Pogledao je gore i dole niz praznu ulicu. Jedino svetlo dopiralo je s lampe iznad vrata taverne. Sebastijan se ogrnu kaputom i otrča u senku. * Bio je budan kad je sobarica na tacni unela doručak. Čitave noći nije spavao, a sada je sedeo za radnim stolom, u istoj odeći koju je nosio prethodne večeri, desnom rukom grubo masirajući levu. "Je li sve u redu, gospodine Česterton?" "Da, gospođice Bejns." "Treba li Vam još nešto, gospodine?", upitala je, spuštajući tacnu na toaletni stočić.

Sebastijan priđe vratima i okrete ključ. Zatim je postavio stolicu ispod prozora a tacnu spustio na pod. Napolju su se kočije kotrljale gore-dole niz ulicu, kloparajući po kaldrmisanoj ulici; kočijaši su šibali konje po slabinama, oštro zviždeći kroz stegnute zube. Položio je šaku na prozorsku dasku i zatim spustio prozor iznad nje. Kada je prozor bio na samo desetak santimetara iznad šake, odsečnim pokretom ga je zalupio preko zgloba. Koliko za minut ljudi su počeli da lupaju na vrata, reagujući na vrisku sobarice koju su čuli malo ranije. Ali vrata nisu popuštala. Sebastijan se sagnuo i uzeo salvet s tacne, smotao ga, a zatim ga stavio u usta. Potom je iz posude za puter uzeo nož, duboko udahnuo i zario ga između dve kosti na podlaktici. Kad je probio kožu, počeo je da ga pomera napred i nazad od zgloba do lakta, rasecajući tetive i mišiće.

Sebastijan podiže pogled i sobarica ustuknu pred bledim, neobrijanim licem.

Srušio se sa stolice i pao uza zid ispod prozora, s desnom rukom još uvek zarobljenom između prozora i prozorske daske.

"Želite li da otvorim prozor, gospodine Česterton?"

*

"Ne."

Kada su vrata provaljena deset minuta kasnije, već se bio onesvestio usled gubitka krvi. Dvojica nosača otvorila su prozor i odvukla njegovo telo na sredinu sobe. Vezali su mu nekakvu krpu oko lakta i stavili jastuk pod glavu.

Odmaknula se dva koraka unazad, a zatim stala i lako se naklonila. Kad se okrenula da pođe, Sebastijanova ruka se ispruži i zgrabi nabore njene suknje. "Gospodine!" Sebastijanova ruka nije popuštala stisak i ona vrisnu i pade na leđa. Leva ruka povlačila je suknju. Žena je uspela nekako da otkopča dugme na pojasu i oslobodi se suknje koju je gužvala Sebastijanova leva ruka. Kada se sobarica okrenula da otpuzi, ruka ju je zgrabila za članak na nozi, povlačeći je unazad po tepihu.

Kada je istog popodneva stigao doktor, vene na njegovoj desnoj ruci već su se povukle prema ramenu. Leva je opet bila samo slabašna kuka od kosti i kože, prstiju stegnutih u pesnicu.

Brisel, avgust 2010.

Prevela s engleskog: Tanja Brklja~

Sobarica opet vrisnu, a onda poče drugom nogom da šutira Sebastijana dok se nije oslobodila, i zatim pobeže iz sobe.

XVII severniBunKeR I 21od100I KO se boji STRAHA jo{?

*


XVII severniBunKeR I 22od100I KO se boji STRAHA jo{?


GOLDFISH BOWL" (2000) DANAS JE NA SPISKU LEKTIRA NA NEKOLIKO UNIVERZITETA U VELSU I KANADI. ZA ZBIRKU PRIČA "FRESH APPLES" DOBILA JE 2006. GODINE NAGRADU "DILAN TOMAS". PIŠE SCENARIJA I RADIO-DRAME.

V

MALI

DECAK

D

ušek pod njom bio je hladan od znoja. Nije se usuđivala da se pomeri. Samo je ležala tamo, do bola stiskajući karlične mišiće ne bi li sprečila sebe da ispiša posteljinu, znajući, čak i mraku, da će dan biti gadan. Moglo se to pročitati u načinu na koji su lepi plavi cvetovi, izvezeni na navučenim nabranim zavesama, obesili glave, poraženi mrazom koji se hvatao za stakla. Pored nje, Den je disao teško, kao da san pokušava da ga uguši. Pitala se kako li ona zvuči kada spava, da li vrišti, ili mirno drema, vrlo dobro svesna da je život jedna dugačka noćna mora iz koje se nikada ne možeš probuditi. Onda je on otvorio oči, dosta naglo, kao da je osetio njen uporni pogled na svom telu. ”Volim te”, promrmljao je, pružajući svoje usporene ruke prema njoj. Okrenula se od njega, spuštajući oteklo stopalo na hladni, goli pod, i s mukom skliznula iz kreveta. Prezirala ga je zbog toga što je rekao jer je te reči izgovarao nesvesno, previše često, kao da je to kapsula anadina, od koje je sve opet u redu. To joj je i Godfri govorio pre no što će joj zadići ravno skrojenu keceljicu, i sada je počinjala da sumnja da je to nekakva tajna šifra koju muškarci koriste, ne da bi izrazili naklonost već nadmoć. Stajala je pored sudopere u kuhinji, nemarno puneći šolje vodom. Napolju je zima drveću ukrala sve lišće, i izgledalo je kao da izuvijane grane pokušavaju da zgrabe jedna drugu umesto da zaplešu. Borovi na planini Rigos stajali su skupljenih ramena kao da pokušavaju da izbegnu rosu

koja je padala po njima, jer se pri samom dodiru pretvarala u led. Nebo je bilo crveno. Jedan mačak mjaukao je u dnu bašte ali je njegov ljubavni zov ostajao bez odgovora. Mog, njena maca, nestala je još pre dva meseca. Nije bila sigurna da li je Mog bila na nju ljubomorna, ili joj se gadila, i posle nedelju dana oprala je i sklonila glineno posuđe, i miša što cijuče, očiju mutnih od suza. Polako, slike koje je videla tokom noći, počeše da joj se vraćaju u misli poput udaraca, kovitlajući se i terajući je da povraća u posudu za pranje posuđa, koja je dopola puna mlake vode stajala u sudoperi ispod nje. U jednom trenutku bila je sigurna da je videla snažnog muškarca plave kose kako povlači jorgan na krevetu i otkriva malog dečaka. Krevet je bio bračni tako da je dečak izgledao majušno, onako ugnežden između jastuka. Posteljina je bila bela pa je njegova svetla kosa izgledala još nežnije, gotovo kao da je nevidljiva, a krv je delovala nekako više crno nego crveno. Tekla mu je preko stomaka i natopljenih zekica, kao prosuta hrana, kao bolonjeze sos ili istopljena crna čokolada, ponegde lepljiva a ponegde zgrušana, tako da nije mogla sa sigurnošću reći da li mu krvari anus, ili mu je odsečen bebi-penis. I nije bila sigurna da li spava, ili je mrtav, da li bi toliki gubitak krvi mogao ubiti dečaka tog doba, niti da li su te slike bile samo san, neka vrsta lažnog snaf programa koji je njen sopstveni um izrežirao ne bi li je nasmrt prepao. Okrenula je ključ u bravi zadnjih vrata i osetila udar vazduha na golim ružičastim listovima. Brzo je pripalila cigaretu, zakljanjujući plamen upalja-

XVII severniBunKeR I 23od100I KO se boji STRAHA jo{?

Rejčel Trezise (Vels)

REJČEL TREZISE ROĐENA JE 1978. GODINE U VELSU. NJEN ROMAN "IN AND OUT OF THE


ča savijenim prstima, što je bila uvežbana procedura i procedura od ključne važnosti za slučaj da treba da se sakrije od Dena, koji je bio dva sprata iznad. Dok je stajala i pušila na mutnom svetlu zore, mali dečak šutnu gelender, kao da hoće da potvrdi da su njene noćne vizije zaista bile stvarne. Pomirivši se s tim, okrenula se da ga pogleda, videla kako se duri na stepeništu, u nekakvim tregericama s jaganjcima, isuviše šarenim za tu situaciju, i ugledala njegove molećive kučeće oči, bezbojne kao dan pred njima. Bespomoćno je zavrtela glavom i izduvala svoj smrdljivi dim u etar. Bila je srećna kad je, gutajući onaj pušački kašalj, za sobom opet zabravila vrata, a onda je začula Denove žustre korake na stepeništu. Imao je manja stopala od nje ali ih je koristio da njima upozorava. Bila je to osobina koju je nasledio od njenog svekra. Muškarci iz porodice Hjuz koristili su svoja tela da proizvedu onoliko buke koliko je to telom moguće. Urlali su kad govore, marširali kad hodaju, hrkali su i škrgutali zubima. Jednoj tihoj devojci sve to bilo je veoma uznemirujuće i ona se molila da dete bude na nju, ne na njega. Verovala je da ćutanje, kao manir, jeste zlato, omogućavalo joj je da sluša, te tako i vidi. Ali ono što je videla, počinjalo je da je boli.

XVII severniBunKeR I 24od100I KO se boji STRAHA jo{?

Buka je uplašila i dečaka i on je podigao veliku glavu iz šaka i zagledao se u turobnu dnevnu sobu, poput pacova kada, sateran u ćošak, zaboravi i sebe i sve rute za bekstvo koje su mu na raspolaganju. Den je prošao pored njega na stepeništu i ne trznuvši se, i ne šmrknuvši; nekada crne, bokserice koje je nosio, bile su već sive, a materijal je vremenom smekšao. Njegove tvrde butine bile su istačkane nežnim smeđim dlačicama, ali je prema slabinama njegova koža postajala bela i ćelava. ”Hladno je napolju, koliko vidim”, rekao je, a ona je videla dečaka kako proviruje između Denovih kolena, gledao ju je, njegovo lice nastojalo je da joj u glavu utuvi nešto važno, onako kako druga deca u supermarketima mole za slatkiše, pre no što se udaljio puzajući na sve četiri, kao majmun, i nestao na vrhu stepeništa. ”Verovatno jeste”, rekla je, uz mešanje sipajući mleko u kafu. Ulivalo se spiralno pa se tečnost neprimetno pretvarala iz crne u belu, njen kiselkasti miris penjao joj se u grlo. Brzo je zapušila nos da ne bi povratila. Kad mu je dodala kafu, on se nagnuo da je poljubi a ona se izvila unazad kao svraka, jedva skrivajući gađenje, delom zato što nije želela da Den oseti dim koji joj se zadržao u ustima, ali više zbog pomisli na stvarni, fizički, seksualni kontakt od kog joj je bilo mučnije nego od saharinske arome instant-kafe. Nisu se dodirnuli, čak ni vrhovima prstiju, već mesecima. Ona već mesec dana nije radila i dok je zurila u televizijski ekran, razmišljajući o tome šta rade njene kolege iz kancelarije, ponekad bi uhvatila sebe kako sanjari o seksu, ali čovek pored nje, čovek koji ju je zadovoljavao, bio je svako drugi osim Dena. Mislila je da

je ružna kao babun, gegala se po kući u bež trudničkim haljinama dok je u njoj raslo još nešto osim njenih sopstvenih organa, kao nekakav umišljeni tumor. Dešavalo bi joj se da, kad prepolovi zelenu papriku, unutra pronađe još jednu, manju i to ju je podsećalo na njeno stanje i svaki put bi užasnuta ustuknula. Den ju je načinio takvom, svojim semenom, i zbog toga je i on bio neprivlačan, i što joj je više govorio kako je procvetala i kako je kao breskva i kako je lepa, to je više počinjala da sumnja da su tu posredi neke zakulisne radnje. On ju je hteo kod kuće, daleko od svih, sa stomakom punim njegovih beba. Nikada nije trebalo da pristane na to, svet je bio užasno mesto koje svoju populaciju maltretira iz čiste zabave. Već je na njemu bilo previše ljudi i pretio je da eksplodira, i što bi ga ona dodatno prljala svojim mladuncima? Bila je i savršen kandidat za postnatalnu depresiju. Den je odglumio da ne primećuje njen panični strah i toplo se smešeći izašao iz kuće i pošao na posao, kilometrima udaljen, dok su njegove zaštitne čizme lupkale po ivičnjaku. Dan nije doneo nimalo svetla pa je sedela na krevetu u sobi koja će postati dečija, prvih sat vremena se nadajući da će se dečak vratiti i konačno progovoriti. Trenutak je prošao. Nikada nije dolazio kad je sasvim budna, i nikada nije dolazio u spavaću sobu. A onda, kad je odlutala u sada već poznatu vrstu inertnog čistilišta, lice muškarca, koje je lebdelo kroz projekciju što joj se vrtela u glavi, trznulo ju je dovoljno da se razmrda i osvesti. Pa ona je videla Erika, momka njene ujne, dvadeset godina mlađeg no što je sada, kako sedi mršav i golih grudi s filmskom kamerom u krilu, kose duge i masne. U pozadini, neki mali dečak je plakao. Razmišljala je o Eriku. Nikada joj se nije dopadao; zapravo, baš ga nije volela. Kada je njen ujak umro od raka godinu ili dve ranije, ujna je otpočela novi život i počela da daje oglase lične prirode u lokalnim novinama, da lakira nokte na nogama i pije alkopopse, kao vesela tinejdž-udovica. S mužem nikada nije delila postelju, u ”Marks i Spenseru” nikada nije ni pogledala suknju koja se završavala iznad kolena. Rezultat svih ovih gluposti bio je Erik, koji se nakon nedelju dana već uselio, s pričom da je Kanađanin, bestseler pisac naučnofantastičnih romana po imenu Vilton Devonel. Ali je govorio s kokni akcentom i bio je glup kao govno neke džukeletine. Kada ga je ona upoznala, bilo je sunčano a on je sedeo u ležaljci njenog ujaka i igrao se pačjim jajima. Uzeo ih je ispod Besi, nekoliko sati pre no što je trebalo da se izlegu pačići, i sada je ljuštio plavičastu ljusku, kao da su narandže. Na pola posla, bocnuo bi papirnatu kožu ispod dugačkim, krtim noktom i pokazao joj pače koje se nalazilo unutra, ružičasto-crveno stvorenje, veličine palca, obavijeno sluzavom tvari. Nije bila sigurna hoće li tako ubiti pače, ali njemu je ionako očigledno bilo svejedno. Nemarno je spustio razbijenu ljusku na


Kod kuće je na Internetu pronašla crno-bele fotografije Viltona Devonela, krupnog muškarca s ukovrdžanom kosom, spokojnim telećim pogledom i debelim brkovima izvijenih vrhova. Pokušavala je da kaže ujni ali je ova rekla da je Erik imao zanimljiv život i da se verovatno puno promenio tokom godina, a osim toga, zar ona nikad nije čula za pseudonim? Nikada nije smogla hrabrosti da ponovo ode tamo. Čitav scenario od kog joj se želudac prevrtao, prolazio joj je telom kao da joj reptili plivaju kroz krvotok; mogla je maltene da oseti njihove škrge kako se češu o zidove njenih vena koje svrbe, svaki put kad bi pomislila na svoju ujnu, ili na naučnu fantastiku. Erik je bio tužni fantast, toliko razočaran u svoj život da je morao da izmisli novi, a koliko je to imalo veze s mogućnošću da je jednom bio umešan u lanac pedofilije, ona je to sada uplašeno, grozničavo, procenjivala. ”Moram nešto da Vam kažem”, rekla je polako i oprezno policajcu koji je zvučao vrlo prijateljski kad se javio. Halo. Policijska stanica Ton Pentre, rekao je melodičnim glasom. Zamišljala ga je kako se smeši dok mu mrvice i džem iz biskvita još stoje u šupljinama između zuba. ”Radi se o zlostavljanju dece”, rekla je, provlačeći prst kroz spiralnu tamnoplavu žicu koja je spajala slušalicu s telefonom. ”Pre nego što nastavite”, rekao je on, sada najednom oprezan koliko i ona, ”jeste li sigurni da ste hteli nas, ili želite službu za socijalni rad? Je li neko dete u opasnosti?” ”Ne”, rekla je, a onda na trenutak ćutala pitajući se čemu preti opasnost. U pitanju je bio njen razum, bez sumnje. ”Malo je to čudno, zapravo. Radi se o jednom snu koji stalno sanjam, i jednoj prikazi.” Čula je kako policajac uvlači vazduh preko zuba. Zvižduk na vezi bio je prodoran i ona ga je čula glasnije nego što bi iko drugi mogao. I sama je smatrala da je ideja da medijumi pokušavaju da reše slučajeve ubistva krajnje glupa i saosećala je s njim. ”Neću vam govoriti detalje, ne biste poverovali. Samo želim da mi nešto proverite.” ”Budi brza, onda, ljubavi”, rekao je. ”Imam posla.” Odjednom je zvučao kao da je u poslu. ”Sumnjam na nekoga ko živi na imanju Svin-ir-

ejvon”, rekla je. ”Čovek živi s mojom ujnom. Ne znam mu puno ime, samo Erik, zove se Erik. Vama su registri seksualnih prestupnika na dohvat ruke a on je možda u nekom od njih. Hoću samo da ga upamtite, za slučaj da se nešto desi. Ako se nešto...” ”To je to?”, rekao je. ”To je sve što znaš?” ”Da.” ”Pa, ja tu ne mogu mnogo da učinim.” ”Znam, ali možda će Vam u budućnosti zatrebati da znate ko je on. Možda ako neki mali dečak nestane, ili se nešto nedolično desi na imanju ili u njegovoj blizini, možda će osoba koju budete tražili biti Erik. Broj kuće je deset.” ”Da l’ se ti to šališ?”, rekao je. ”Pošto mi zlostavljanje dece shvatamo vrlo ozbiljno. Shvatamo Vas koji optužujete nekoga za zlostavljanje dece vrlo ozbiljno.” ”Ne šalim se. I ne optužujem ga, ne baš, i ja shvatam zlostavljanje dece vrlo ozbiljno”, rekla je. ”Vrlo ozbiljno”, ponovila je. ”Okej, ako je to sve što si htela, gledaću da ne zaboravim.” ”Hvala Vam”, rekla je i spustila slušalicu, osećajući se ranjivo i spljeskano poput aluminijumske konzerve. Zurila je na ulicu gde je kiša padala kao armija igala, zarivajući se u pukotine na trotoaru, i utom uhvatila sebe kako rukom mazi svoj tvrdi, otečeni stomak, poput nekoga ko je ponosan. Slegnula je ramenima. Barem će policajac imati čemu da se samozadovoljno smeška dok bude te večeri sedeo za šankom u Princu od Velsa, ili će možda razmišljati o Eriku. Možda će ležati budan celu noć razmišljajući o Eriku. Ali ona je spavala. Svega jednom je odlepila kapke u panici kad je osetila da joj nešto dodiruje ruku. Nekoliko meseci ranije, u jednom restoranu, dok je još uvek smatrala sebe dovoljno privlačnom da se može pojaviti u javnosti, jedna žena za stolom iza Dena pričala je o horor filmovima, i kako ju je poslednji, kojeg je gledala, toliko uplašio da sad ne sme da pusti ruke da joj padnu preko ivice dušeka. Ženin kreštavi glas bio je ispunjen takvim strahom da je i ona počela da drži ruke ispod jorgana, iako nikada pre nije čula za taj film. Sada je očekivala da ugleda dečaka kako se grčevito drži za njen kažiprst ili srednji prst kao što bi novorođenče to činilo. Ljudi su smatrali da je to prelepo, ali je nju razlika u razmerama pre zabrinjavala nego fascinirala. Počinjala je da se uvlači u sebe, meso joj se stezalo na kostima kad je shvatila da je ono što oseća krzno. Bila je to maca Mog, mršavija, ljupko svetlucavih očiju, gladna zečetine u aspiku i džigerice. Kroz lagane prozirne zavese ugledala je odsjaj na kobaltnom nebu, nešto se kretalo, kao vatromet, ili meteorska kiša, ili mesec, ali bila je previše umorna da bi proveravala. Zatvorila je oči, prevrnula se nimalo graciozno

XVII severniBunKeR I 25od100I KO se boji STRAHA jo{?

travu kraj sebe, ignorišući Besino neumorno šištanje, i počeo da ljušti sledeće. Pogledala ga je u lice i mogla je da vidi po načinu na koji su mu se krajevi usana izvili nagore da je u tome pronalazio zadovoljstvo; voleo je da kvari stvari. Osim toga, izgledao je kao da ima godove, kao da je zaboravio da opere duvanske naslage iz bora. I odmah je o njemu stvorila mišljenje, bio je ljigav i grozan. Oči su mu bile iste onakve kakvima ju je Godfri gledao, nemarne i neobuzdane i gladne. Vazduh između njih dvoje okretao se kao šraf, povećavajući pritisak svake sekunde, počela je da drhti, i zatim otišla.


na svom okruglom tapaciranom telu i počela da hrče u ritmu s Denom koji je ležao pored nje, kao da su crkvena zvona iz dva susedna sela, što odgovaraju jedno drugom iz daljine. Den ju je probudio nakon što je njegov alarm zapištao, a bio se već istuširao, voda mu se cedila s tela i mrljala mastilo na koverti koju je držao. ”Šta je ovo?”, upitala je, zbunjena njegovim ponašanjem, i njegovim poklonom i brojevima na digitalnom satu, kose ufrćkane kao da nosi minival iz dvadesetih, na delu gde joj je glava bila uglavljena u jastuk punih devet noćnih sati. ”Dan zaljubljenih je”, rekao je, milujući je mokrim dlanom po čelu. Instinkt joj je govorio da pobegne od ovog kontakta, ali nije imala kud. Iznenađujuće, njegovi prsti bili su meki i laki i dok je nastavljao da je mazi, osetila se zapravo lepom, potrebnom i lepom. Pokidala je papir nakvašene koverte utrnulim vrhovima prstiju, Den se smeškao njenoj nespretnosti, dok je njeno uzbuđenje raslo.

XVII severniBunKeR I 26od100I KO se boji STRAHA jo{?

Tog jutra dečaka nije videla ni osećala nigde. Čudni mirisi poput mleka i cveća i govana nisu oživljavali pod njenim nozdrvama na stepeništu. Temperatura nije varirala. Bila je jednostavno zima. Stajala je kraj sudopere posmatrajući zrak sirovog sunčevog sjaja kako pokušava da proseče sivilo oblaka. Na spratu, Den je zvižduckao. Bila je budna punih petnaest minuta pre no što joj je

Godfri došao u misli. Došao kao sramna uspomena a ne kao kugla za rušenje. Na trenutak joj je koža na licu gorela, ali se taj osećaj brzo drobio pred njenom ravnodušnošću i njeni zategnuti obrazi opet su bljesnuli belinom. Neočekivano, delovalo je tako jednostavno – Godfri je bio bedni starac koji je gledao i pipkao skrivena ružičasta mesta na njenom telu, za čije su postojanje znale samo ona i njena majka. Činio je to zato što je bio slab, zato što mu je um bio iskrivljen. Nije to bilo ispravno, naravno, ali to nije bila njena greška. Ona je bila brižna i pažljiva i dobra, i živa i voljena. Kad malo razmisli o tome, bila je sve što jedna majka treba da bude. Otresla je mehuriće pene od pranja sudova s ruku i jedan grozd mehurića pade joj na istureni stomak. Beba se pomerila u njoj, kao da je osetila to, kao tinejdžerka koju, dok se sunča, dohvati mlaz vode iz creva za zalivanje kojim se igra njen brat. Sada je znala zašto je iznela ovu trudnoću. Zato što je želela da tom detetu pruži nevino detinjstvo, ispunjeno igrom i srećom i zaštitom. Zato što ga je želela.

Prvi put objavljeno 2005. u zbirci Sveže jabuke (Parthian Books).

Prevela s engleskog: Tanja Brkljač


Šan M elang e

l Dav

id (Ve

PARLE PAS

ls)

JE NE FRANCAIS J V

PRICA

ŠAN MELANGEL DAVID JE ROĐENA U VELSU. "THE THIRD THING" JE NJEN PRVI ROMAN ZA KOJI JE 2009. GODINE DOBILA PRESTIŽNU NAGRADU "NATIONAL EISTEDDFOD LITERATURE MEDAL". RADILA JE U NEKOLIKO UMETNIČKIH GALERIJA U LONDONU I DRUGIM GRADOVIMA. TRENUTNO PIŠE DRUGI ROMAN.

ta Marged Elijas - kažem sličicu pošto su njeni zubi potisnuli i samu Marged Elijas. Mi smo je zamišljali bez odeće, bez kože, nakon toliko godina kada je njeno telo nestalo u lomači uspomena a ostale su samo te svetlucave male dragocenosti da je predstavljaju. Zubi koji bi zapravo trebalo da leže u grobu; ne, grobovima, u Francuskoj. ”Znate...”, govorila bi Nain, kao da nismo znali, ”nekad je bilo para u našoj porodici, ranije, i ova Marged Elijas, pre toliko generacija, bila je dovoljno bogata da kupi nove zube.” I bilo je od ključnog značaja da shvatimo da to nisu bili zubi od slonovače, ti zubi koje je ona imala, ni u kom slučaju. Takvi nisu imali gleđ, pa bi ih napala trulež pre nego što izbrojiš do deset. ”Ukus pelina i velington bifteka”, govorila je Nain. Ko zna kako li je došla do tog zaključka budući da je svega tri puta u životu išla na plombiranje. ”Nije marila što joj je uvek bila potrebna lepeza da raste1Nain, velški ‐ Baka, prim.prev.

ruje smrad”, pričala je, ”mada, bile su vrlo lepe, te lepeze.” I tako, ta Marged Elijas nije imala kljove nilskog konja, morža ili slona u osmehu - zamislite tog srama - već ljudske zube, mlade, tek pristigle iz Francuske. Vaterlo, razumete, Vaterlo je njoj doneo sreću, toj Marged Elijas. Napoleonova nesreća nju je obezbedila dobrom zalihom pouzdanih zuba; i ko da se onda žali na rat? (U ovom delu priče, Nain obično više ne dozvoljava da je iko prekida.) Svaka poteškoća ima... Svaka poteškoća ima svoju cenu. Stara devojka dotakla je dno svog džepa i izvadila dve gvineje po zubu. Bila je primer respekta, znate. Da priušti sebi šećer da joj pokvari zube a ne i nove zube koji će to sakriti - to sebi nije smela da dozvoli. Rešenje je bilo dosta jednostavno, dakle: zubi iz Vaterloa. Kako da čovek reaguje na takvu priču? Vrlo lepo, zaista, Nain. Na kraju krajeva, ako mene pitate, lisica koju je Nain nosila oko vrata, bila je dovoljna da mi se želudac prevrne - jesu li oči, koje sam videla u toj crvenoj glavi, od stakla, a taj nos sav istanjen i izlizan kao običan stari šal? ”Bako, bako, kako su ti veliki zubi!” U našoj porodici, dve adrese u Londonu imale su posebnu važnost. Jedna je bila Smitfild: pošteno. Zubarska ordinacija Pola Džuliona, Ulica Žerar, bila je druga, iako je on odavno otišao ne samo u penziju već i na onaj svet, bez sumnje, ta je adresa ipak bila važna uprkos činjenici da su sve što sam

XVII severniBunKeR I 27od100I KO se boji STRAHA jo{?

M

arged Elijas imala je u ustima zube nekolicine mladih muškaraca. Jedan zub iz ovih, jedan iz onih usta isključivo najbolji primerci - i svi u njenoj vilici, povezani u dva elegantna reda tankom žicom, pričvršćenom na svaki njen originalni partljak - doduše dosta klimavo - koji je služio da, poput potpornog stuba, tuđi zub drži na njegovom mestu. Bez svojih zuba, osećala se kao gola, možda onako kako se ja osećam bez minđuša. Nain1 je imala običaj da navodi ovu sličicu iz živo-


ja na toj adresi dobila, bile izvrsne dim sum knedle od škampa. Nigde zubara na vidiku, ali šta drugo da čovek očekuje od četvrti koja je danas kineska? Neverovatna stvar: čini se da je Marged Elijas počela da zvižduće istog trena kad su njeni novi zubi postavljeni na svoja zaslužena mesta. U početku, bilo je nenamerno: hvala Vam, prelepo (zviz) je, gospode (zviz), e, vidi ti to sad! Dok nije savladala taj zvuk, to zavođenje, šta god to bilo, delovalo je kao da je usvojila još jedan jezik. Nisu to bili oni prodorni zvižduci kojima farmeri dozivaju svoje pse, pazite, bile su to brze melodije, lake note, kao da njeni zubi nisu potekli od dečaka, pogotovo ne vojnika. Jedno je bilo sigurno: zubi francuskih mladića ležali su u njoj potpuno drugačije nego njeni stari. Ma koliko odlučno je njen suprug hteo da joj pritegne žice u vilici, odgovarala je: ”Ne.” Ne, jer ju je slučajno zvižduckanje melodija uz ispijanje čaja činilo srećnom. A to je bilo daleko bolje nego da pusti da se nezgrapni muški prsti približe njenim zubima od po dve gvineje za komad. ”Trajaće samo sekund”, rekao je. ”Isto je kao kad postavljaš drvenu ogradu.” ”Sram te bilo kad tako omalovažavaš talenat gospodina Džuliona”, nabrusila ga je tom prilikom. ”Delikatna je stvar postaviti ih na odgovarajuća mesta, delikatna koliko i štimovanje harfe.” Zaista. Jednom prilikom napomenula sam da je gospodin Džulion bio i lopov neke vrste, osim toga što je bio zubar i štimer harfe, ali to takođe nije bio pametan potez. Za Nain, Marged Elijas je bila rođaka, za mene je ona bila priča. Hvala nebesima onda što sam ja sedela na šakama kao dobra devojčica u kancelariji matičara kada je čovek natuknuo da je stara Marged Elijas imala tajni izvor prihoda, osim prodaje jaja - sad stvarno - iako jeste živela u kući za koju biste, na prvi pogled, pomislili da je isuviše udaljena da bi se tu našla ijedna duša voljna da njoj plati za bilo kakvu uslugu.

XVII severniBunKeR I 28od100I KO se boji STRAHA jo{?

”Ne”, govorila je Marged Elijas, i s punim pravom je to govorila, neće nju niko štimovati. Stekla je reputaciju žene koja je mogla da učini da slavuj padne mrtav usred izvijanja neke melodije ukoliko bi pokušao da se nadmeće s njom, njegovo telašce pronašli bi narednog jutra na stazi u bašti, otvorenog kljuna i ukočeno, kako se njiše na tvrdom stomaku. Nosila je maramice s izvezenim, svetloplavim M.E. - budući svikla da krije zube dok govori - navika zbog koje je izgledalo kao da istovremeno govori i žvaće nešto odvratno (zviz). Tako, bio joj je usađen jezik, da se tako izrazim. Za nju, nov jezik. A za mene, koja već godinama muku mučim s govornim francuskim, savršeno je jasno da se godine brišu kad se čovek uhvati u koštac s novim jezikom. Kad moraš da naučiš da kažeš hvala, sve ispočetka. Zubi su ženskog roda, oči muškog. Želela bih šolju čaja ako biste - teško meni. Samo se dečijim rečima vlada. Trebalo je da zviždućem,

pevam, umesto što sam izvodila svakojake kerefeke a nisam govorila ništa. Usta su mi prolazila kroz štim-fazu. Drugi mišići su radili ne bi li moja usta savladala grenouilles s onim žalobnim ouill, njujorškim, kog je nemoguće pravilno izgovoriti budući da se naša usta ne istežu na taj način, po pravilu. Svi su u porodici znali za postojanje Marged Elijas i činjenicu da su mladi francuski zubi, odabrani i kombinovani u ustima jedne Velšanke, učinili njena usta lepšim, bez sumnje, manje smrdljivim možda, ali povrh svega ispunili su njena usta božanstvenim zvucima, tako mi boga. Taj zvuk naterao bi prodavce stokom da stanu dok su nagonili svoja stada pored kapija; naterao bi ih da razmisle o tome kako su odeveni dok su se hvatali za svaku notu koja je dopirala s imanja Havod u Venol. Znali smo da je rođena u Hlanvdvinu, da je i sahranjena u blizini Hlanvdvina sa svojim zubima i svojim maramicama, i da je rodila četvoro dece. Više od toga o njoj ne znamo. * Otišla sam na neku vrstu hodočašća, do kuće Marged Elijas, očekujući gnezdo od mahovine i grančica, a onda bila iznenađena kad sam zatekla upravo to. Kuću koja je sada tek promajna koliba. Miris vlažnog lišća i rizoma unutra i isto to napolju. Kiša umesto vrata. Izgleda da se poslednji član porodice iselio još u doba naše Nain. Havod u Venol nalazi se na putu za jezero Vrnui, iako, upamtite, u doba Marged Elijas tamo nije bilo jezera: ni traga od brane sve do 1881. Ipak sam stigla istim starim putem, onim koji ide od Rosagvaliaia pored Bulh ar Ouena pa sve do srca nedođije, kako se ispostavilo: do jezera. Previše ruralan put da bi ga ucrtali u ijednu mapu, čak i danas. Samo ja na celom svetu, i gola zemlja. Nebo poput ogromnog krila galeba. Apsolutna tišina, samo ja i šta god je to tamo bilo. I sa svakim skretanjem, sve više sam se udubljivala u sećanja, rešena da oživim tu Marged Elijas ovde, za sebe. Posmatrala sam mostove, potoke, ovčiju lobanju. Ko bi odabrao kuću na takvom mestu, u tom komatoznom predelu? Nije bilo signala mobilne telefonije, nije bilo ničega. Na ovaj ili onaj način, činilo mi se sasvim logično da su na ovom mestu, nekoliko vekova ranije, umesto vrana koje sam videla kako krešte na velikom sivom nebu - nekada živeli kitovi. Stvarno. Zavijali su stomaci kitova između ovih brda. Možete videti jednu od kostiju kita na zabatu Sant Tideho crkve u Malvidu, s druge strane jezera. Dakle, tu je stara Marged živela, uvek elegantna: iznad nje nebo po kom su nekada kitovi plivali, a ona se veličanstveno smeši svom svetu, naravno. U međuvremenu, na njenom pragu pojavile su se pukotine kroz koje niču maslačci. Vazduh među njenim zidovima je poput selotejpa iz starog spomenara kad zakoračim unutra, jedva se držeći na


Hodala sam po kući u naletima, ometajući svađu između zebe i vrapca - isti par svaki put, sigurna sam - koji su se izgleda nastanili u ovom ramu od kuće, i svaki put kad bih prošla pored njih, sklanjali se da jedno drugom čantraju u privatnosti. Želim da budem blaga ako mogu, ali ovu kuću vreme nije štedelo, sada se urušavala na nekakav komplikovan i užurban način. Ličila je na Raušenbergovu sliku. Poput onih ogromnih oglasa koje možete videti u pustinji Arizone, onih što su im se poruke pretvorile u froncle. Kuća je, da budem iskrena, stanje. Gljivice na zidovima umesto kreča; slavine u kuhinji s ugraviranim ”Edvards & Co England”, a na sudoperi natpis: ”Lupi me varjačom.” Ostavila sam otisak prsta dok sam čitala. Kamin je dovoljno velik da se ispred postave dve stolice, ne više, te ja sedim tamo na lišću javora, moje oči su u ravni s elegantnim volanima od gljivica koje rastu iz zida, i ispitujem Marged Elijas. Šta misli ona o životima tih momaka u njenim ustima? Kaže mi da je u današnjem svetu nemoguće imati privatni život. Onda utihne, razmišlja o raznoraznim zvukovima: seljak, veverice veličine pasa ovčara u dimnjaku. Ali tajni život je druga stvar. Malo nedostaje da čupnem gljivice, iskinem komad iz korena, ali se predomislim i samo ih dodirnem - čudno je kako su tvrde kao drvo a ne meke kao zečije uši kao što biste mogli pomisliti. Evo kako su izgledala usta Marged Elijas: jedan žumance-žut prednji zub do drugog i njena bela maramica, a u korenu njenih desni žica koja prelama svetlost, zbog čega je, od glave do pete, izgledala kao mašina a ne baka, na neki način. Postajem svesna i svog ponašanja. Obično ne gledaš u zube osobe s kojom opušteno ćaskaš, gledaš ljude u oči, tamo gde se duša vidi. Ali ja ne bih mogla reći kakve su oči ležale u glavi Marged Elijas. Sledeći na redu je sprat, tragam za spavaćom sobom. Stepenice su klimave i pune drvnih vaši. Mladice izbijaju iz podova; ćoškovi spavaće sobe su smekšali i nakrivili se, kao da je čipka neke starice ukradena iz njene donje fioke i razbacana po podovima gde se isprljala i dezintegrisala u paučini. Dok stojim tamo gde bi trebalo da bude spavaća soba, na idealnom mestašcu za toaletni stočić (na podu je čak i izbeljeno mesto za njega), gotovo sam sigurna da čujem glas koji govori: ”Večera je spremna”, iz ”Lupi me varjačom” prostorije. Bile su to samo ptice, ista stara zeba-vrabac prepirka, ali ovog puta na prozorskoj dasci. Kroz prozor se nije videlo nebo, samo niska namrštena greda. Svaka žena koja bi živela u ovoj kući, osećala bi kao da ju je sam Bog čiodom pribio upravo za to mesto na mapi, ostavljajući je da ne radi ništa drugo osim da pokušava da se iščupa. Kao nazubljeni okov, takva je ta kuća bila. No, u

svakom slučaju, za našu Marged Elijas, Raj, Pakao i Čistilište bili su bliže nego Francuska. * Pred ogledalom u kolima povlačim usne kako bih mogla da vidim širom otvorena usta, kao što bi ih zubar video. Zadnji zubi izgledaju zastrašujuće. A i to korenje, toliko je neverovatno duboko, maltene dvostruko duže od samih zuba. Klizim prstom preko kvrgavog korenja, preko vlažnog mesa desni, čak i to boli. Čovek prolazi kolima pored, misli da sam nekakva čudakinja, trubi. * Klješta i brz pokret zgloba: to ti je potrebno da izvadiš zub, ali zamisli da treba da isprazniš pedeset hiljada usta. Razmišljam ponekad o njima, pre nego što zaspim, kao da izazivam samu sebe noćnim morama: zgodni muškarci pobacani bez reda u blato na ratištu, u mraku. Nijedan ni da se mrdne. Zubi počupani iz korena, prodati, nose ih oni s dubokim džepovima. Poput moje čukun, čukun, čukun, čukun, čukunbabe, na primer. Koliko je uopšte muških zuba imala? I jesu li uopšte bili francuski? Mogli su podjednako lako biti iz usta naših momaka: zubi neprijatelja i saveznika u istim ustima, dele istu večeru, istu pljuvačku. Ja imam drugačije noćne more; moje su inspirisane filmovima. Onaj, na primer, u kom crv ili nekakva muva uđe čoveku u glavu kroz uho dok spava. Zvao se... No, nije ni bitno, tu muvu nikada nisam uspela da izbijem iz glave i uvek spavam s velikim jastucima pored glave. Šta tek reći o Poltergajstu ne mogu sad da se setim koji je to deo - onom u kom se klovn krije pod krevetom dok dete mirno spava, noge i ruke vise mu sa strane. A onda klovn iskoči odozdo i odvuče dete u podzemlje. Dovoljno da me čitav život jeza podilazi. Moje ruke i noge nikada ne vise preko rubova kreveta. Ali devojka koja spava sama, može da spava u kom god joj se položaju prohte. Mark Šagal je bio čovek za klovnove; a ja nisam tip za Šagala. Zahvaljujući takvom stanovištu uspela sam da se zaposlim čim sam završila koledž; tako što sam izjavljivala da će klovn na platnu pre poslati ljude u svlačionicu nego u biletarnicu, biće kaput i: ”Hajdemo odavde”, a ne: ”Kartu, molim”! To i činjenica da govorim francuski; ako mogu da razgovaram o Kamiju, podrazumeva se da mogu da pričam o SWOT analizi, jogurtu i stopama amortizacije. Takvo stanovište govorilo je da razumem ljudsku percepciju slike, ne bilo koje slike nego u ovom slučaju, kako kaže moj šef, blagoslovene slike, i to tada, kad sam tek diplomirala. Osmeh neće nužno probuditi osmeh, nije li tako, Marged Elijas? Moj dragi klovne s ukradenim novim zubima i s onih nekoliko starih, nijanse dizel goriva. Priđite, priđite, pogledajte ženu čiji će vas osmeh naterati da se mrštite, plačete, pobegnete glavom bez obzira. Pitam se da li svi moji preci mirno sede u meni,

XVII severniBunKeR I 29od100I KO se boji STRAHA jo{?

nogama nakon što sam se okliznula na trulo lišće.


povremeno zadrhte, tako iznebuha privlačeći pažnju na sebe. I najmanje očekivane stvari mogu biti zastrašujuće. Jutros dok sam išla na posao, jedna devojčica jedva da mi je bila do kolena - prepala se živa kada je ugledala La La iz Teletabisa kako se živ i zdrav vozi liftom na četvrti sprat. Laura iz računovodstva, trudna, veoma trudna, i danas u žutom kombinezonu s dugačkim nogavicama. ”I mene plaši”, rekla je Laura, pokazujući na svoj stomak.

XVII severniBunKeR I 30od100I KO se boji STRAHA jo{?

Zar nemamo svi nekakav oklop? Marged: zube muškaraca. Muškarci: les cuirassiers français: ne dovoljno. A ja: radim u firmi gde vlada moral uštirkanih košulja, štikli i zdravih zuba, i nosim štikle i blještav osmeh, nema pogovora. Nema svrhe oslanjati se na čipkanu maramicu koja će sakriti rad traljavog zubara, mada niko ne bi imao primedbi na samu staromodnu, pravu platnenu maramicu ili na malo duha starih vremena, u ovom poslu. Zatim minđuše, jutarnji ritual pred odlazak u bitku: odabiranje para dok ispijam šolju tople vode s limunom, guranje iglica u rupe na ušima dok čitam mejlove, spremam tost. Danas nosim par malenih kameo naušnica: šta sam vam rekla? Malo duha starih vremena, nije problem, iako radim u urednoj, modernoj staklenoj kutiji. Potrebno je nešto da je pričvrsti za zemlju, da sačuva čitavu tu stvar da se ne pretvori u mehurić na vetru: dve malene iglice da kažu - tu si. Pitam se šta bi probudilo najdublji strah kod Marged Elijas, ovde, danas - izuzev njenog straha da se normalno nasmeje - šta bi je nateralo, onako odevenu u haljinu u stilu Džejn Ostin, da se sakrije pod sto? Voltaža njenog prisustva bila je tamo, u Havod u Venolu, mada su drugi živeli tamo posle nje. Sunčevo svetlo iza kuhinjskog prozora bi joj obasjalo lice dok bi sedela s leve strane kamina, pa bi odabrala desnu stranu, prednju baštu - ne zadnju - za sušenje odeće, dok zidovi zvižduću a njena pljuvačka miruje u vazduhu. Ali opet, ona je i ovde, u mom staklenom tornju koji iza sebe nema nikakvu istoriju. Ispisala sam reči ”lupi - kašika” od listića čaja u sudoperi tokom pauze za ručak. Bog zna u kojoj će se reklamnoj kampanji te reči iz one sudopere iz Havod u Venola ponovo pojaviti na kraju - neko sa šestog sprata možda ih mazne i iskoristi da Persijancima proda kul britanski pribor za jelo: donne-moi une fessés avec une petite cuillère - možda i ne. Danas razmišljam o kampanji za jogurt, i to kampanji za jogurt za velško tržište. Dobar komad dana prošao je u oštrenju reči na jeziku. ”Da li ti to tu opet pričaš sama sa sobom?”, upitala me šefica, zadovoljna. Ali moram da se osećam usamljeno, i pored onih dvadesetoro ljudi u prostoriji koji sede za svojim stolovima, moram da ignorišem i njih i njihovo šuškanje i njihovo mrmljanje na raznim jezicima. Ja sam danas na velškom; uključena sam u velški. Tipka ”delete” na tastaturi izbrisana je od preterane

upotrebe još davno pre nego što sam došla. Dva puta sam premeštala svoju melanholiju u kuhinju, stajala nad kašičicom i čašom jogurta, zaboravljajući šta ima za večeru, zaboravljajući na vikend, novu haljinu, dok mi ceo život ne padne na dno prazne plastične čaše. ”Tu si.” ”Da”, kažem, ”da”, šefici pre nego što se zapitam nad besmislenošću te izjave. Ona proviruje kroz vrata sobe za konsultacije. Zašto bi meni to mesto bilo potrebno, budući da se sve konsultacije koje su mi potrebne, mogu završiti telefonom? ”Možeš li? Dobro bi nam došla ovde na kratko. Imaš li minut-dva slobodnog vremena?” Gleda na sat i očigledno je da zapravo hoće da kaže: ne minut-dva, nego minut-šezdeset. ”Objasni im kakve smo probleme imali s Vilsonovim računom, hoćeš? Ja sa svojim francuskim ne uspevam.”

Brzo, pronto, ulazim. ”Častim piće večeras”, kaže mi ispod glasa dok zatvara vrata za sobom a ono troje unutra izgledaju umorno: Ketrin, FransoaHavijer, Pol. Evo šta treba da uradim: da se predstavim. Heled, rukovanje, Heled, rukovanje, Heled, ruka... A to mi kupuje vreme da zategnem one mišiće u ustima, da promenim brzinu. Ali reči velškog bile su tamo čitav dan, danima, nedeljama; a njihov je oblik drugačiji. Guraju pred mene dokumenta potrebna za sastanak, ”ako zatreba”, i nude mi da sednem. Ali pogrešni glasovi vrebaju na periferiji mojih usta, rezervni delovi stoje na putu. Imam utisak da su mi desni vrele, gole, postale su jastuče za igle prepuno vokala i ne formira se nijedna jedina smislena reč. Kažem: ”Am”, dok čitam. Hoću da kažem: Je ne parle pas français - da slažem - ali prekasno je za to pošto sam već u prostoriji s troje viših rukovodilaca iz francuske kancelarije koji izgledaju vrlo zahvalno. A ja želim, toliko iskreno, da budem izvođač raskošnog talenta na sceni, ovog trena, sada. Bacam se u piruetu bezličnih reči. Ta majušna stvar, je ne parle, priprema se na mom jeziku poput stenovitih bisera, opet velških, pogrešnih. Oni mi zahvaljuju, u pauzi koju im nudim, i sada je vreme da počnem da govorim. Reči koje izlaze su glomazne, reči poput zuba koji samo što ne poispadaju iz ležišta i raspu se po podu. Prati ih i nekakva buka, pištanje koje odmah potom utihne. Samo bi Marged Elijas mogla opisati osećaj koji imam u ustima, osećaj da imaš te zube, ta pogrešna usta: neprijatnost bola, ne jakog ali konstantnog. I eto nje: Marged, ne krije se pod stolom već stoji kraj mene, smešeći se od uva do uva.

Prevela s engleskog: Tanja Brkljač


XVII severniBunKeR I 31od100I KO se boji STRAHA jo{?


Asja Ba

kić (B

iH/H rvats ka)

NASMIJANI SLUžBENICI -

OPASNI SLUŽBENICI

STRAH OD AUTORITETA

F

XVII severniBunKeR I 32od100I KO se boji STRAHA jo{?

ufufu je japanska onomatopeja za podli smijeh. Obično se koristi u mangama, ali kada ga prevedemo na naš - onda je to smijeh kojim se najuspjelije mogu smijati carinici, vladini službenici, političari - uglavnom, ljudi kojima takav smijeh najbolje pristaje. Zašto sam spemenula to fufufu naših vođa i njihovih sluga? Zato što se šaljiv prizvuk koji on ima u japanskim mangama, posve gubi kada ga smjestimo u naš kontekst. Kod nas se s fufufu smije samo od srca. Ne iz šale. Prije nekoliko mjeseci bila sam u Rumuniji i, između ostalog, posjetila rodno selo Emila Ciorana, poznatog rumunjsko-francuskog pisca. Slikala sam se s prijateljima ispred njegove rodne kuće, pored njegove glinene i pomalo neugledne biste. Dok sam tako stajala, imala sam osjećaj da bi najprimjerenije bilo u sebi izgovarati njegove Silogizme gorčine jer bili smo na mjestu koje je trebalo slaviti Cioranov lik i djelo, a umjesto toga dobili smo jedno veliko, glasno fufufu. Bista u boji gline? U ulici koja ne nosi njegovo, već ime njegovog oca, lokalnog prote? U kulturnoj politici Rumunije očito nije bilo mjesta za lijepe riječi, intelektualni skepticizam - samo za jedno podmuklo fufufu koje se može tako često čuti na prostoru Balkana. Krenuli smo iz Zagreba, stigli u Rašinari - išli kroz istočnu Srbiju i svugdje se osjećali isto - kao kod kuće. U jednom od svojih dnevničkih zapisa, Cioran kaže: Rođen sam u narodu robova; u tome treba tražiti izvor nevjerovatnog straha što ga osjećam pred autoritetom, svakim autoritetom, kakav god bio. Čim vidim čovjeka u uniformi ili iza šaltera,

to jest nekog službenika DRŽAVE, postajem bespomoćan. Vratila sam se toj bilješci jer je, kao i 1963. kada ju je Cioran napisao, danas ona itekako aktualna. Je li se šta promijenilo? Jeste političko uređenje na prostoru bivše Jugoslavije i Rumunije. Jedna se zemlja raspala, druga se integrirala u EU. Ali, fufufu je ostao! Na rumunjskoj smo granici imali susret s korumpiranim carinikom koji si je strpao deset eura u džep. Maltretirao nas je s osmijehom. Rekao je: dobro, pustiću vas iako niste platili vinjetu na ulasku samo zato što je vaš Hajduk izgubio od našeg Dinama. Prethodno je tražio tristo eura. Na ulasku u Rumuniju, na toj istoj granici, sedam dana ranije - uvrijeđeno smo konstatirali kako nije fer da su Rumunji ušli u EU, a granični im je prijelaz u tako derutnom stanju. Pa Hrvatska i Srbija su sto puta bolje! Znali smo da nisu - fufufu zvuči isto kod svih carinika i pograničnih policajaca. To sam isto fufufu čula i na varšavskom aerodromu, a Slovenaca se toliko bojim da se ne bih ni usudila ući u Europu s njihove strane! Ne mogu to objasniti - ali čim se približim granici, noge mi se odsjeku. Uvijek mislim kako, iako nisam lopov, taj autoritet kojem pokazujem svoje isprave, zna nešto čega ni sama nisam svjesna. Često sanjarim o tome kako će mi se pružiti prilika da budem neposlušna - ali u trenutku kad trebam taj neposluh pokazati - sva drhtim od straha. Službenik je tu jer ima moć. Ja sam tu da tu moć potvrdim. On meni daje svoje fufufu - ja odgovaram strahom i tako u nedogled. I nije samo riječ o prelasku granica - čovjek ima osjećaj da mora opravdati svoje postojanje pred bilo kojim službenikom.


Na ulasku u Rumuniju, dok smo čekali da prijeđemo srpsko-rumunjsku granicu, bila je noć i vrijeme je bilo užasno. Dunav nas je zapljuskivao i imala sam osjećaj da se brana koju prelazimo ljulja kao da je od karata. Pitala sam se kako je bilo prolaziti kroz Gvozdena vrata dok je Ceausescu bio na vlasti. Ako je to sada tako jezivo iskustvo - kako je bilo kada su ljudi umjesto deset eura davali puno, puno više? Nekoliko je automobila s rumunjskim registracijama pokušalo granicu prijeći preko reda. Ispred nas je u automobilu bio švercer koji je svaki čas izlazio iz auta i ulazio na zadnja vrata, kao da je nešto premještao. Na kraju je otvorio gepek u kojem su bili samo dječja lopta i crveni balon. Pružio je ceduljicu cariniku i ovaj ga je odmah pustio dalje. Taj je dogovor između carinika i švercera bio dvostruko fufufu namijenjeno meni i ljudima koji su sa mnom bili u autu: od toga me uhvatio još

veći strah. Nakon tog ulaska u Rumuniju koji je više nalikovao ulasku u Mordor nego u zemlju Europske unije - ispostavilo se da je unutrašnjost daleko pitomija od graničnog prijelaza. Taj sam nesrazmjer opravdala upravo službenicima s kojima na proputovanju Rumunijom nismo imali nikakvog dodira. Družili smo se s prijateljima i ljudima koji poput Ciorana, poput mene - drhte od pomisli na birokratsku neman. Jer niko od nas nije junak, svi smo preplašeni kada država zine i traži još. Možda strah ne bi bio tako jak kada bismo od birokracije dobijali nešto zauzvrat, kad bi država bila tu za nas, a ne obrnuto. Da su nas naučili kako je fufufu zapravo samo jedno balkansko, šaljivo buahahaha, i da je Vlad Tepes, kojeg povijest svaki čas na Balkanu uskrsne pod drugim imenom, zauvijek pokojni - možda bismo se napokon, možda bih se napokon, mogla opustiti i prestati plašiti. No taj zlokobni, cinični smijeh nije rezerviran samo za političku elitu - on koristi i građanstvu koje se nikada ne smije samo sebi, ali zato uvijek rado prstom, a onda i smijehom upire u druge. I toga me, također, strah. Jer kada državni službenik dođe kući, skine svoje odijelo - njegovo fufufu, njegov osjećaj nadmoći i njegova želja da služi, ne nestaju. Njegova uniforma snosi dio odgovornosti, ali i bez nje - to je čovjek koji vam može utjerati strah u kosti, a prilika za demonostriranje moći, nažalost, kod nas nikad ne nedostaje.

XVII severniBunKeR I 33od100I KO se boji STRAHA jo{?

Ponekada pomislim kako su me roditelji fino vaspitali samo kako bih mogla preživjeti birokrate i susrete s različitim autoritetima. Nasmijana, čak i kada mi nije do toga - dajem autoritetu do znanja da ne predstavljam nikakvu opasnost: u mangama fufufu često prati seksualno iskorištavanje, pa se u skladu s tim i kod nas valja dobro namjestiti. Možda upravo ta praksa, a ne seksualni odgoj, najbolje sprema žene za brak. U tom braku, autoriteta će biti mnogo - i svi će oni biti službenici: od matičara, preko službenice MUP-a koja udara pečate i stavlja potpise, pa do službenika u poreznoj upravi. U tim lutanjima po različitim ustanovama dijalogiziraju jedino njihov autoritativni smijeh i moj strah. I doista, sve što im kažem - kažem da preživim.


rbija) Bojan Babić (S

ZMURKE V

Z

a Tanju tuširanje uvek treba da bude dugo i temeljito. Za Tanju u tome nema nikakve simboličke snage. Ne pokušava da opere nešto sa svoje savesti ili iz svoje prošlosti, jednostavno joj prija savršena temperatura vode i dodir meke kože.

XVII severniBunKeR I 34od100I KO se boji STRAHA jo{?

Evo je. Njenih zrelih trideset godina, golih i mokrih, izlaze u hodnik i staju pred ogledalo. Sve je kako treba na ovom telu i u ovom životu. Mir se konačno i definitvno nastanio na tom savršeno čistom, brižljivo negovanom licu, mir koji govori da je sve prošlo, da su svi šumovi u međuljudskoj komunikaciji i sve prepreke u međuljudskim odnosima sačuvane samo kao antikvarno vredne relikvije na stranicama romana i u filmovima. Onda začuje nešto odozdo, iz suterena u kom se nalazi velika biblioteka koju je godinama bogatio Tanjin otac, pokojni Todor Milanović, nikada prežaljeni profesor na katedri za srpsku književnost. Kao neko nabrajanje: Pedesepetnaesdvajes. Tanja siđe do biblioteke i uđe u nju, pazeći da ne napravi buku škripavim vratima. Sakrije se iza jedne police, proviri i u suprotnom uglu vidi sebe kao devojčicu. Ima oko devet godina. To ne može da proceni po svom rastu, ili licu, ali se seća da je nosila baš takvu haljinicu za deveti rođendan. Ili je to bio deseti? Opet je devojčica. Ima devet ili deset godina. Posmatra se. Poželi da se obrati sebi maloj, ali ne

može više ni da mrdne. Hoće da se pozdravi, ali ruka se na pokreće. Devojčica okreće glavu ka zidu i nastavlja da broji, brzo: Dvajespet, trijes, trijespet, četres, četrespet, pedeset, pedespet, šezdeset, šezdespet, semdeset, semdespet, osamdeset, osamdespet, devedeset, devespet, sto! Polaziiiiim! Vikne, a zatim se okrene vrlo oprezno, uzevši u obzir mogućnost da se neka od njenih drugarica nije ni sakrila, već se napravila pametna, pa joj je stala odmah iza leđa, računajući na njenu stalnu zbunjenost i svoju brzinu koja bi joj pomogla da se zapljune pre nego što Tanja i shvati šta se zapravo desilo. Seća se - mrzela je kad se tako krše zakoni i obesmišljava igra. Pravila se moraju poštovati, inače će sve da ode u peršun i da nam se sruši na glavu. Srećom, nikog nije bilo u blizini. Nekoliko je trenutaka upirala pogled ulevo, pa udesno, razmišljajući kuda da krene. Kriti se u podrumskom toaletu bilo bi preočekivano, a Tanja se ne druži s tupavcima koji rade stvari na prvu loptu i pred nju ne postavljaju ozbiljne izazove. Volela je izazove, volela je zadatke, uživala u razmišljanju i odgonetanju. Seća se i toga da je jedne godine, možda baš pred taj, deveti, ili deseti rođendan, tokom 45 dana, što je jedan dan manje od celog raspusta, po osam sati dnevno, od 8 do 12 prepodne i od 4 do 8 uveče, provodila rešavajući zadatke iz matematičke zbirke za gimnazijalce. Cilj


U klozetu sigurno nisu. Vidi sebe kako odlučuje da tamo ne vredi ni tražiti. Možda u zatvorenom ormaru, među očevim papirima? Moraš stvarno da budeš heroj ili ludak pa da se tamo sakriješ. Taj komad nameštaja se skoro nikada i nije otvarao. Bar se ona nije usuđivala na takav potez sve od onog trenutka kad je ispod njega otkrila leglo goluždravih mišjih beba koje se koprcaju i tiho, jezivo ciče. Vidi sebe kako ipak, i pored straha, baca pogled, jedan mali, na brzinu. Prilazi, osvrćući se iza sebe, da neko ne bi pritrčao s druge strane. Dvoumi se. Iz daljine, kao da ima obavezu da dodirne nešto prljavo, pruža ruke ka rasklimanim drvenim bravama. Pravi dugu pauzu pre nego što ih naglo zgrabi i uz škripu raskrili vrata starog dvokrilca, koji je u ovom enterijeru, poput nekog starog akademika što se stalno poziva na svoj nesagledivi autoritet, zauzimao više mesta nego što mu zaista pripada. Pauza se ne završava onako kako je isplanirala. Ukočila se. Otvaranje joj nešto ne ide. Samo pokuca. Onda se obrati onima koji su bili toliko vispreni da se zavuku u ormar:

- Ko je unutra neka se smatra pronađenim! Ni zvuka. Tanjino mlado, belo lice, skoro bez tragova puti, čelom pada na glatku, obrađenu hrastovinu. Malene šake postavlja ispred lica i sklapa ih u molitvu. - Molim ti se, molim. Molim da mi oprostiš što sam htela da otvorim. Molim ti se, molim. Molim da bude kao da to nisam pomislila. Molim te da niko ne zna da sam to zamislila, ni tata da ne zna, ni mama da ne zna, ni knjige da ne znaju, ni bibiloteka da ne zna, ni ja, ni ti da ne znaš. Molim ti se, molim. Izvini. Da, molitve! A bila je potpuno zaboravila na te svoje dečje molitve koje su bile vrlo česte i zasnivale su se na verbalnom obuhvatanju baš svakog detalja koji bi se želje ticao. Ako bi htela da dobije novu knjigu, u molitvi bi morala da objasni i njenu boju, i veličinu, i tvrdoću korica, ako bi se molila za to da bez bola istrpi neku neprijatnost, već da se pomiri i na svoj, nakazni način u njoj uživa, rečima bi morala da opiše kakvo će joj biti lice, šta će zamišljati dok žmuri, i sve tako. Te molitve nisu bile same sebi dovoljne, niti upućene nekoj apstraktnoj svemoći i sveobuhvatnosti, nisu bile izrečene reda radi, kako ih mnogi ljudi izgovaraju, već su, onda je tako mislila, imale dve funkcije. Prva je bila da se obrate nekoj vrsti njenog ličnog boga. A takvog boga je ona svakako imala. Jednog, samo za sebe. On nije bio neko ko bi kontrolisao situaciju i imao u svojim rukama

XVII severniBunKeR I 35od100I KO se boji STRAHA jo{?

joj je bio da ih sve reši u tom roku. Ali kako su stranice odmicale, jednačine su postajale sve kompleksnije, zadovoljstvo pri pogledu na relativno jednostavne algoritamske probleme smenjivalo je preznojavanje pred integralima, tako da je tokom poslednjeg meseca često preskakala pauzu za ručak i uopšte nije ustajala. Ipak je uspela da izvrši misiju gotovo se onesvestivši po rešavanju poslednjeg iksa.


rešenje za svaki problem, već je više bio nekakav prijatelj, biće od poverenja s dobrim vezama, koje je stvari pre moglo da usmeri i pogura, nego da ih samo razreši. Druga funkcija je bila, to sada shvata, psihološka. Tako bi lako definisala svoje ciljeve, i tako bi znala kuda da se kreće, ka čemu da stremi. Zato su molitve morale da budu vrlo konkretne, što preciznije opisane. Vidi se kako nastavlja dalje. Gde su? Iza police sa Špancima? Tamo je mesto skriveno, i s foteljom za čitanje. Tamo ne zalazi niko nikada. Tamo bi se ona sakrila svaki put kada bi htela da je niko ne pronađe, kada bi htela da čita nešto što joj ne bi bilo preporučeno (pozitivna formulacija zabrane). Rado će otrčati do tamo. Ne. Staje u centar prostorije. Počinje da se okreće oko svoje ose brzo, brže, kao derviš. Zaustavi se posle desetak krugova i krene odlučno ka komodi, kao da je apsolutno sigurna da je to mesto na kom treba tražiti. Nema dileme.

XVII severniBunKeR I 36od100I KO se boji STRAHA jo{?

Trodelna sofa je imala tri, uvek zaključane komode ispod dela za sedenje. Za razliku od knjiga koje samo nisu bile preporučene, na otvaranje ovih sanduka stavljena je eksplicitna zabrana. Tamo sigurno ima nekog – sakrili su se tamo jer znaju da ona ne sme ni po koju cenu da pogleda. Potcenili su je. Hrabrija je ona od toga. Sigurna u sebe, bez premišljanja o svim mogućim neizvesnostima koje je je zbog ovog poduhvata mogu snaći, prilazi retko otvaranoj fioci i iz nje uzima tri ključića koji bi trebalo da budu skriveni od nje. Podiže teški poklopac, otključava prvu komodu i na njenom dnu pronalazi nekoliko fascikli (predavanja, otpaci od predavanja, seminarski radovi oko kojih se uhvatila paučina). Otvara i drugu komodu. Na njenom dnu, ispod dva jastučeta pronalazi stari pištolj marke kolt i pakovanje municije. Nedovoljno iznenađena pronalaskom zatvara zabranjeni prostor, razmišljajući samo o onome što još uvek nije pronašla. Napokon, otvaranje treće kutije je donelo otkrovenje. - Našla sam te! Viknula je. - Tu si se sakrila. Likujući, obraća se okruglom ženskom licu koje je mirovalo u polutami unutar metalnog valjka, obraća se svom licu: - Moja si! Tanja gleda sebe, malu, kako razbarušene kose izranja iz sofe, deo polomljenog ogledala, koji se nalazio unutra, podiže do lica i preti svom odrazu:

- Nećeš stići pre mene. Noseći ogledalo sa sobom, otrči na početnu poziciju i zapljune pobednički: - Pu Tanja! Onda ponovo pogleda u odraz i kaže mu: - Sad ti žmuriš. Naslanja ogledalo na policu i otrčava. Tanja nestaje oz Tanjinog vidokruga. Prošlo je samo nekoliko trenutaka pre nego što su se začuli hromi, neminovni koraci. Devojčica je istrčala iz zaklona, uzela prvu knjigu na koju je naišla na policama. To je bilo jedno od belih, skromno opremljenih izdanja banjalučkog Glasa - knjige Bodlera, Rilkea, Kavafija, De Gongore, Džona Dona, Ahmatove, Brjusova, Kavalkantija, Hebela, Svinberna i drugih, izabranih. Ovoga puta je to bila knjiga Luisa Kerola, LOV NA SNARKA. Ona seda na stepenik i čita stihove sa nasumično odabrane stranice: "Odjevena kao dječak, muški se bori i viče / Strastveno barata sabljom; no jednako želi / Počivati na koljenu druga, i tražiti priče / Čije pričanje i njega veseli. Duh prostački, zloban i lišen vrednota,/ Ne shvata čisto veselje tog bitka,/ I trenutke te smatra traćenjem života, / Drži da su lišeni svakoga užitka!" Tanja gleda sebe i oseća strah, ne zbog onoga što će da se desi, već se boji da će videti to što će da se desi. Sluti i istovremeno shvata da na licu devetogodišnjakinje na prepoznaje ni trunku straha, ničega. Vrata otvara čovek u pedesetim godinama, prosedi profesor Milunović. Umoran je. Umoran kao što ga ona i pamti, kao to ga svi pamte. Blag glas: - Tanja! Devojčica ustaje. Grli ga. - Ljubi. Tanja zažmuri. Molim ti se, molim. Prekini sa ovim. Molim ti se, molim. Ne želim da znam. Molim ti se, molim. - Je l' voliš ti tatu? Otvara oči. Čvrste grudi, privlačna, zategnuta koža, uzak struk i malo rašireni kukovi ponose se sobom u ogledalu. Par kapi krvi na vrhu butina. Dobila je. Sve je kako treba u ovom životu.


(Srbija) ć i č r u Ć Branko

BALADA O

POKOJNIKU

Popović Zoltan, nezaposleni ekonomista, oženjen, otac tromesečne ćerke Lene, trideset godina star, ima da umre od iznenadne srčane kapi, ovako u snu. Neka se pripremi da napusti ovozemaljski život. Zaista, tako je i bilo. Sutradan ujutro Zoltan Popović je umro. Međutim, ta nepoznata sila, koja ga je osudila na neočekivanu smrt, kao da je napravila jednu nečuvenu grešku u svom sistemu upokojavanja. Da li zbog toga što ima puno smrti na ovom svetu pa se ne mogu sve sprovesti pravilino i kako valja, ili je u pitanju neki drugi razlog, tek, Zoltanu Popoviću je duša ostala zaboravljena u njegovom mrtvom telu. Da, telo je bilo mrtvo, srce nije kucalo, nije bilo pulsa i prirodnog rumenila, ali je pokojnik i dalje bio živ na neki način, svestan svog nesrećnog položaja.

Sve to nije dolazilo u obzir. Zoltan Popović skuva dve kafe i probudi svoju ženu. Ona ga mrko pogleda i jedva se uzdigne na jastuk. Bila je poput mrzovljnog, izboranog džina. - Jesi li već zvao Milojka? - prokrči kroz nos njegova debela žena srčući kafu. Zoltan se zbuni. Kakvog Milojka? Pa on je mrtav i nijedan Milojko ne može mu pomoći. Gledao je belo u ženu. - ČOVEČE BOŽJI! - uzviknu žena, a masivne grudi joj se zatresoše. - Imaš tromesečno dete! Znaš koliko će nam para trebati! Znaš? Znaš! Pa kada ćeš više da nađeš neki posao, majku mu? Pa, hoćeš li da ja zovem Milojka za taj posao u banci? Hoćeš!? Je l’ to hoćeš? Žena odloži kafu na tanjirić, stavi ruke na lice i poče da jeca. - Ja sam... Ja sam... mrtav... - tiho promrmlja Zoltan drhtavim glasom. Žena skloni ruke s lica i pogleda supruga s mržnjom.

Čim je ustao s postelje, on je pomislio: ”Zar je OVO moralo baš mene da snađe?” Ali šta je tu je. Nije Zoltan Popović mogao da se obrati niti jednom doktoru za pomoć, niti jednom advokatu za pravni savet. Štaviše, on je takve poduhvate odmah odbacio kao besmislene. Zar može doći kod doktora i reći mu: ”Doktore Stajkovski, ja sam danas umro. Izvolite se uveriti. Opipajte puls. Da li možete šta da mi prepišete ili ste za to da me uputite kakvom specijalisti u veći centar?” To bi bilo glupo. Naravno, bilo bi glupo da ode i kod advokata i kaže: ”Gospodine Nićiforoviću, vidite, NN mi je nepravedno dodelilo jedno umiranje od srčane kapi. Kakve su mogućnosti da dobijem ovaj slučaj protiv pomenutog NN-a? ”

- Znaš šta si ti? Ti si mlitavo govance! - reče ona, zatim odskoči s postelje tako da krevet jako puknu i ode do kupatila zalupivši vrata za sobom. Pokojni Zoltan nekoliko puta odmahnu glavom i srknu kafu, gorku ili slatku, svejedno, on ukus više nije osećao. ”Šta je, tu je! Ništa mi ne preostaje nego da nastavim sa životom”, pomisli on, uzdahnu i pogleda u bucmastu bebu koja je spokojno spavala u krevecu u uglu, smešeći se vlažnim osmehom.

- Dođi mi, rođo, za koji dan! Biće nešto, biće nešto! -

XVII severniBunKeR I 37od100I KO se boji STRAHA jo{?

p

re dva dana umro je Zoltan Popović. Umro je u snu. Prosto, sanjao je neki mračan hodnik iz kojeg mu je nevidljivi, odzvanjajući glas saopštio službenim tonom:


prodra se Milojko Kamenov, zamenik direktora u banci ”Prva banka”, i nasmeši se ljubazno, iz navike.

uspeo da uđe u crkvu, među svet koji je, držeći svoje primerke vrbovih grančica, slušao sveštenika.

To behu njegove uobičajene reči u proteklih godinu dana, od kada je Zoltan Popović dolazio da pita ima li šta od posla.

- Pa vreme je da i ovu Lazarevu subotu obeležimo tako što ćemo ići oko ovog našeg hrama i pevati tropare! Budite veseli u srcu, deco moja, ma kakva kriza da vas snađe! - uzvikivao je poletno mladi sveštenik.

Pokojnik se po ko zna koji put pokunji i obeshrabreno okrete da napusti kancelariju zamenika direktora. - Rođo! - povika za njim Milojko držeći mobilni telefon pod uvetom. - Da nisi nešto bolestan, a? Tako si mi bled i mršav kao da te ona tvoja gospođa malo hrani, a? Uzmi jedi nešto, moj rođo! Skoro čitav dan Zoltan je proveo na klupi u parku. Krošnje drveća počele su da zelene, cveće da pupi, april u njegovoj varoši izveo je na ulice ljudsko šarenilo. Tolika proleća su prošla, a on tek na ovo sada obraća pažnju. ”Ali to je tako tipično za mrtve ljude!”, pomisli tužno. Pred veče, pored njegove klupe prođe neki zaljubljeni par držeći se za ruke. Kada su malo odmakli, Zoltan je čuo kako devojka kaže svom mladiću: ”Mikice, kako onaj jadni Zoltan smrdi!” On joj je odmah odgovorio: ”Tiše pričaj. Zna ga moja keva!” Pokojnik se razbesni, zažele da ustane s klupe i nauči ono dvoje dece pameti, ali ga istog trenutka spopade neka malaksalost i on odusta od svega. Zaboravi na par koji ga je uvredio i pomisli: ”Ja, ja počinjem da smrdim!” Kada se vratio kući, žena je dojila bebu i gledala neki kviz cerekajući se svojim uobičajenim smehom ispod kojeg su se nazirali žuti zubi, propali od čokolade, kafe i cigareta. Kviz se zvao: Zamenite živote!

- Pa gde si, KRALJU! Uh, ala loše izgledaš! Pa šta ti je, druže!? - čuo je glas iz magle. - Ja... sam... - izusti Zoltan čkiljeći. - Šta ti je, moj Zolika? Zar ne prepoznaješ svog prijatelja Šilju? - uzviknu tužno glas. - Da! Eh, moj Šiljo! Ja... Ja... najeb’o sam ko žuti... - tužno izusti Zoltan. - Pa šta ti je? U tom trenutku Zoltan se zamisli. Nekako se sabere i shvati da nema smisla govoriti Šilji, prijatelju iz kladionice, o tome da priča s mrtvim čovekom. On to ne bi razumeo. Nema on mozak za metafiziku, u njegovoj glavi vrzma se samo fudbalska kombinatorika. - Bolujem, Šiljo, od CARNALIS TRAGISA, retke bolesti čija je epidemija u martu počela u Aziji! Gladujem, a ne mogu da jedem! Žedan sam, a ne mogu da pijem vode!

- Skloni se s ekrana, Zoltane! - povikala je žena namršteno.

- Nemoj da sereš! Pa kako?!

- Vidi... Jelena... Ja... sam... mrtav... - promrmlja Zoltan zbunjeno.

- Biće valjda bolje - tiho reče pokojnik.

- Imaš svoju sobu! Idi čitaj! - viknu žena podrugljivo i odmahnu rukom. Zoltan ode u drugu sobu. Mada je tu sobu i sobu rezervisanu samo za bebu i ženu delilo veliko predsoblje, on je povremeno čuo prodoran ženin smeh: ”Huhuhuhuhuhu”, nalik sovinom huktanju.

XVII severniBunKeR I 38od100I KO se boji STRAHA jo{?

Narod polako poče izlaziti iz crkve. Stvori se gužva na izlazu jer su se mnogi sporo krstili želeći tako da svi primete baš njihovu pobožnost. Baš tu, negde pred visokim vratima, kod prosjaka, Zoltan Popović oseti kako ga neko drmusa za rame.

Zoltan samo slegnu ramenima.

- Nego šta će, moj Zoli! Eno mi je žena! A ti kad se oporaviš, dođi kod mene da gledamo Ligu šampiona! Ma, Mančester ima sve da ih odelje do kraja! Mančester... reče usplahireno Šilja i glas mu se izgubi među žuborom pobožnog naroda. Zoltan se prepusti ljudima koji su kružili oko crkve. Glasovi su se mešali i zbunjivali ga:

Umoran, iscrpljen, praznih misli i razočaran, leže odmah i zaspa. Usni opet onaj isti mračni hodnik i ču opet onaj isti odzvanjajući glas:

- Svet je na ivici propasti!

Naša greška. Mi Vam se, Popoviću Zoltane, izvinjavamo. Ispravićemo nekako!

- Ni ONDA nije bilo OVAKO!

Odmah potom Zoltan se probudi i jedva dignu ukočene ruke. Vide na njima male rane. ”RASPADANJE je počelo!”, zaključi i stegnu očne kapke. Nije mu se ustajalo iz kreveta. Ubrzo, u sobu ulete njegova velika žena. Njena crna senka sasvim prekri sklupčano telo Zoltana Popovića. - Vidi koliko ima sati! Ti još spavaš! Blago tebi! Pa zar nisi rekao da ćeš u crkvu!? Lazareva subota je! Vrbica! viknu ona. - Ja... - pokuša on nešto da kaže, ali ne uspe. - Ala ovde smrdi! Prdiš kao svinja! - uzviknu besno žena i zalupi vratima.

Zoltan Popović je jedva koračao. Pred očima mu se mutilo. Dobro poznate ulice njegovog rodnog grada tonule su u gustu izmaglicu. Pogureni i zateturani pokojnik se očešao o nekoliko ljudi, ali je na kraju ipak

- Pijaca je NIKAD SKUPLJA!

- Je l‘ vidiš ti šta se dešava u Španiji? - A u Australiji? - Daleko je Australija, brini ti svoju brigu! - Švalera se Goca! - Ja mu dajem mito, a on mi se smeje u facu! Zoltan Popović udari u nešto ili nekoga. - Zoltane! Jao! Na šta ličiš! Dođi ovamo! - panično je vikao ženski glas. Zoltan Popović prepozna glas Smiljane Kokotović, poznatog varoškog advokata i njegove dugogodišnje prijateljice i ljubavnice. - Ti si, Smiljka? Ja... Ja... eto... stiglo i mene! CARNALIS TRAGIS! - Stvarno?! - Šta ću...


Smiljka Kokotović povuče za rame izbledelog Zoltana Popovića, izvuče ga iz crkvenog dvorišta i ubaci u jugo. - Molim te, Zoltane, pa mogao si bar da se... da se okupaš... namirišeš! Pa ipak je Vrbica, ima puno sveta! - pričala je pomalo zgađeno Smiljka. - Razumi me... Smiljka... Ovo je takva bolest... Ma koliko da se perem, ne mogu se oprati! Sve više smrdim! - jadikovao je Zoltan. - Znam. Znam. Jadni čoveče! - konstatovala je Smiljka, vozeći svoja kola kao reli vozač kroz gužvu Lazareve subote. - Hoćeš kod mene? Moji su kod babe! - upita Smiljka Zoltana koji se skoro stopio sa sedištem. Pokojnik nije želeo da prekida nit svog uobičajenog života, hteo je da živi normalno i dalje, mada je bio mrtav. - Da... - odgovori on jedva.

Smiljka je pomogla svom intimnom prijatelju da se popne na nekoliko stepenika, do vrata koja su vodila u unutrašnjost njene porodične kuće, urasle u tek procvetalo, mirišljavo žbunje. - Dakle, šta? - reče ona pomažući Zoltanu da sedne u fotelju. - Hmmm... - promrmlja on. Zoltan je naslućivao da ga Smiljkine sjajne oči gledaju sa željom. Zoltan je znao šta te oči žele. - Hoćeš da te ja skidam, a, dragi? Hoćeš li ti mene da skidaš? Imamo vremena za predigru! Ne brini... - maznim glasom pričala je Smiljka. - Ja... ja... - poče tiho da priča Zoltan, ali mu glava klonu. - Da? - Bol... bolestan sam... - jedva uspe da saopšti. - Hm! Hm! - besno zahmće Smiljka, a zatim uze Zoltana za kosu i podigne mu glavu. - Nemoj tako, druže! Nemoj tako! Ja ti sve više stvari pružam, a od tebe dobijam tako malo! Bolje nemoj sa mnom da se svađaš! - Bol... - jecnu pokojni Zoltan. - U redu je. U redu je. Shvatam da si bolestan. Ali nemoj mi se zameriti, Zoltane Popoviću! Bolje nemoj! - pretila je Smiljka. - Ne... - Odvešću te tvojoj kući. Pij što više čaja! Majčina dušica, nana, sve je dobro. Uradi to Zoltane i bićeš kao nov! reče Smiljka, uhvati oberučke ljubavnika i izvede ga iz kuće.

Nekoliko puta je Zoltan Popović padao dok se penjao stepenicama na drugi sprat do svog stana. Bol nije osećao. Ništa više nije video. Pred očima mu je titrala neka zaslepljujuća belina koja je gasila njegove misli. Osećao se kao da ima užasno nizak pritisak. Mada, naravno, on nije mogao imati ni visok, ni nizak pritisak. - Jao! Napio se! Ulazi pre nego što te neko vidi! Ma, i ja se nerviram bezveze! Umesto da po kratkom postupku sve to rešim! - čuo je ženu kako se dere s vrata i osetio njene ruke na sebi kako ga vuku, savijaju i lome. Gotovo je otpuzao do svoje sobe i legao. - Skidaj odelo! Nećeš valjda u odelu da spavaš! Ponovo si se upuvao? Ovo je strava i užas! - drala se žena. Zoltan Popović više nije ništa čuo. Ponovo je ispred sebe video mračni, hladni hodnik. Očekivao je glas da mu nešto kaže, da ga spase muka, da ga osudi na neku blažu kaznu, da ga, bar, otera u pakao. Glas se nije čuo. Video je ispred sebe samo mrak, osećao je kako se skuplja u jednu malu tačkicu, u jedan atom, milioniti delić svesti, delić tog mraka. Ali hodnikom ipak odzovoni glas: Popoviću Zoltane! Izvinite na čekanju! Većali smo! Odlučili smo! Sutra ćete dobiti posao! Neka Vam je sa srećom! Mrak bljesnu i Zoltan Popović otvori oči. I dalje je video ispred sebe snežnu belinu. I dalje se slabo kretao, teško mislio i osećao kako ga snažno vuče sila gravitacije. - Juf! Sramoto! - ču ženin zgađen glas. - Evo ti slušalica! Zove te Milojko! Telefonska slušalica delovala je pokojniku teška nekoliko tona. Da nije bilo žene, koja je pridržavala slušalicu držeći začepljen nos, on bi je sigurno ispustio. - Alo, rođo! Rođo! Dragička! Sutra dođi u banku! Bićeš promoter naših kredita za putovanja na egzotične destinacije! To je odličan posao! Malo se više radi, ali je odličan posao. Savršen za tebe! Ja te znam, rođo! Odličan posao! - Daaaa... - jezivim glasom prošaputa mrtvac, razrogačenih i ugašenih očiju, bez kapaka. - Da! Nego kako nego DA! Posla imam, rođo! Sutra u devet! Budi mi lep! Veza se prekinu. Zoltanu naglo klonu telo nazad na postelju. - E, hvala je BOGU! Ima da se ceo dan glancaš! Vidi kakav si! RASPADAŠ se! Doneću ti čaj! - zadovoljno reče Zoltanova žena i ode iz sobe. Pokojnik se strese. Kao da ga je taj izliv zadovoljstva njegove žene na neki čudan način oraspoložio. On se nekoliko puta promeškolji po krevetu i učini mu se da nije sve baš tako loše kao što izgleda. Jeste, mrtav je, to stoji. Ali ima ženu koja ga voli. Ima prelepu devojčicu. Ima zgodnu, uspešnu ljubavnicu. Ima svog Šilju. Ima posao, naporan, ali zato sigurno dobro plaćen. Ima sređen život.

XVII severniBunKeR I 39od100I KO se boji STRAHA jo{?

- Brzo! Brzo... Ideš ti kod mene!


Dejan Ognjanović (Srbija)

CEKAJUCI NOVOG V

IZBAVITELJA: HRVATSKI HOROR-FILMOVI

u XVII severniBunKeR I 40od100I KO se boji STRAHA jo{?

vreme SFR Jugoslavije, fantastika bilo koje vrste, a naročito mračne, nije bila dobrodošla. Radilo se o režimu koji je nudio svoju viziju budućnosti, i ta vizija bila je svetla i ružičasta. Bar u teoriji. U praksi se već posle nekoliko decenija preobrazila u horore drugačije vrste od onih o kojima ovaj tekst govori. Komunistička ideologija, i njoj shodna estetika, glavni su razlozi što fantastike i horora u filmovima bivše Jugoslavije nije bilo mnogo. Racionalistički i prosvetiteljski diskurs odneli su prevagu, i u kinematografijama svih jugoslovenskih republika dominirala je zamorno doslovna realistička estetika, sa socijalnim dramama, komedijama i bajkama iz NOB-a. Horor ionako ne spada u uobičajene vrste izraza ni u jednoj slovenskoj naciji, mada pojedine, poput poljske, imaju disproporcionalan broj istinski vrednih filmova mračne fantastike i horora. Razlozi za malobrojne horor-filmove nastale na ovim prostorima, kao i za konkretne oblike u kojima su se, u retkim prilikama, javljali, kriju se i u skeptičnosti ovdašnje bioskopske publike prema natprirodnim sadržajima, što je svojevrstan paradoks imajući u vidu generalno nisku opštu kulturu, pismenost i rasprostranjenost raznih oblika sujeverja i iracionalnog ”mišljenja” u ovdašnjim narodima (i narodnostima). Skepticizam i ironija balkanskih naroda prema onostranom i fantastičnom nisu povoljna podloga na kojoj bi horor žanr mogao da cveta. Ne treba smetnuti s uma ni horore svakodnevice koji su većini potencijalnih gledalaca ubijali potre-

bu za fiktivnom stravom, bila ona domaća ili uvozna. Ovo naročito važi za godine nesigurnosti i nestabilnosti posle Titove smrti, koje su kulminirale raspadom zemlje u krvavim ratovima. Specifična kulturna klima u Jugoslaviji zahtevala je jako opravdanje za korišćenje motiva horora. Kako bi bile ozbiljno shvaćene, filmadžije s ovih prostora morale su da pronađu alibi za pravljenje horora pod maskom ”književnih adaptacija”, ”satire”, ”drame”, čak i ”trilera” - sve, samo ne prezrena ”strava i užas”. U malom broju slučajeva u kojima se, u okvirima jugoslovenskog filma, mogu naći horor motivi, pada u oči da su oni korišćeni prilično slobodno, za pričanje priča daleko od eksploatacije. Uprkos svim preprekama - kulturološkim, političkim, psihološkim, komercijalnim ono malo horora što je uspelo da nastane na ovim prostorima, iznenađujuće je efektno u žanrovskom, ali i umetničkom smislu. Ipak, najveći broj zaista relevantnih horor naslova nastalih na ovim prostorima potiče iz Srbije. Ova činjenica već je izučena u knjizi posvećenoj srpskom filmu strave, U brdima, horori (Niški kulturni centar, Niš, 2007), u kojoj se iscrpno izučava četrnaest naslova. U međuvremenu, od izlaska te studije, u Srbiji je snimljeno još četiri filma s jakim elementima horora. S druge strane, iako je Hrvatska u vreme SFRJ bila, po brojnosti i kvalitetu filmske produkcije, odmah iza Srbije, u ovoj republici, a kasnije i nezavisnoj državi, nastao je skroman broj filmova s elementima horora. Tekst koji sledi, pokušava da pod lupu stavi tu nekolicinu filmova, da istraži žanrovsko prisustvo u njima i da njihove domete uporedi s postignućima srpskih filmova strave.


Hrvatski horori iz doba Jugoslavije Za hrvatsku književnost se može reći slično što i za srpsku: da je proizvela skroman broj relevantnih priča i romana koji bi se mogli dovesti u vezu s horor žanrom. Ipak, dok inostrana publika još uvek i ne zna za srpsku klasiku, kakva je, recimo, priča ”Posle devedeset godina” Milovana Glišića, Hrvatska se može barem pohvaliti time da je priča Ksavera Šandora Đalskog ”San doktora Mišića” uvrštena u antologiju svetske fantastike Moći sna,

Sticajem okolnosti, međutim, prva ekranizacija ove priče urađena je - u Srbiji. U vreme SFRJ srpski autori nisu imali problem da u svojim filmovima adaptiraju hrvatske priče, ali primera za obrnuti slučaj - nema. San doktora Mišića (1973) rađen je za TV serijal ”Priče tajanstva i mašte”, ali slikan je filmski. U režiji Branka Pleše i s Ljubom Tadićem u glavnoj ulozi taj film odiše neobičnim gotskim ugođajem u kome senke, olujne noći, jeziva groblja u izmaglici i jesenje pustare oko doktorovog poseda stvaraju ugođaj usuda koji se nadvija nad zadrtim racionalistom iz naslova, koji odbija mogućnost natprirodnog sve dok ga njegovi nekrofilni snovi ne suoče s nepojmljivim… Ova priča je svoju prvu hrvatsku ekranizaciju doživela tek nakon otcepljenja ove republike (vidi niže). Kao što smo videli, hrvatski horor je, hronološki gledano, svoj debi imao u srpskom filmu San doktora Mišića (1973). Međutim, prvi autohtoni dugometražni film mračne fantastike i horora nastao u Hrvatskoj bio je Izbavitelj (1976) Krste Papića. Kao i kod srpskih kolega, i ovde se začeci žanra nalaze u književnoj adaptaciji, konkretno pripoveci ”Pacolovac” Aleksandra Grina. U to vreme je, izgleda, jedino pozivanjem na priznatog klasika (Gogolj, Grin, Birs, Đalski, Glišić…) mogao da se ”progura” i poneki pripadnik inače prezrenog žanra. Izbavitelj je vizuelno sofisticiran, barokno sumoran film smešten u neodređeno vreme i u neodređenu zemlju koju more socijalni nemiri i glad. Glavni junak (Ivica Vidović) u naizgled napuštenoj kafkijanskoj zgradurini otkriva orgije ljudi s pacovskim crtama, koji kao da se hrane

ljudskom glađu i nesrećom… Na tragu Zigelove Invazije kradljivaca tela (1957), Papić uspeva da upotrebi žanr za pomalo neodređenu društvenu kritiku, odnosno uopštenu satiru koja se ne usuđuje da do kraja denuncira svoju očiglednu metu ”komunističko” rukovodstvo koje se prežderava na grbači proletera. Film je više bajkovit nego li eksplicitan, a povremeno se odlikuje naivnošću u tretmanu kako likova i dijaloga, tako i žanrovskih scena. Ipak, maske ljudi-pacova dovoljno su efektne da ih generacije gledalaca pamte kao neke od jezivijih prizora viđenih u domaćem filmu. Po svom opštem tonu Izbavitelj nalikuje srednjoevropskim filmovima fantastike, a naročito poljskim i češkim. Zahvaljujući renomiranom reditelju, kao i poznatom predlošku, film je prikazan na nekoliko evropskih festivala i dobio je nagrade u Trstu i na ”Fantasportu” u Portugalu. Ritam zločina (1981) režirao je Zoran Tadić po romanu Pavla Pavličića “Dobri duh Zagreba”. Film je elegičan u svom odnosu prema duhu predgrađa, ali i s odmakom koji i u toj sredini pronalazi mračne senke. Ovaj mračni triler preuzima dvojicu protagonista iz Izbavitelja, i stavlja ih u slične uloge: Ivica Vidović je ponovo dobrostivi, pomalo naivni junak koji postepeno otkriva mračno naličje stvarnosti, dok Fabijan Šovagović i ovde glumi neortodoksnog naučnika koji ispituje nepriznate fenomene. Konkretno, doktor iznosi teoriju o zakonitosti po kojoj se zločini dešavaju, tvrdeći da može da predvidi njihovo javljanje na gotovo matematički način. Time se i ovde, kao i u srpskim filmovima Kičma (1975) i Štićenik (1973), javlja motiv usuda, nepredvidive i neizbežne sudbine koja nemilice gazi sve pred sobom i od koje nema bekstva.

XVII severniBunKeR I 41od100I KO se boji STRAHA jo{?

koju je priredio francuski pisac i teoretičar Rože Kajoa.


XVII severniBunKeR I 42od100I KO se boji STRAHA jo{?

Ritam zločina nagoveštava, ali ne eksplicira fantastiku u svom zapletu. Iako se ne radi o filmu strave u klasičnom smislu, on odiše atmosferom predodređenosti i bezizlaza, i ta klaustrofobičnost na ivici košmara, koja ga natapa, jedan je od utisaka kojih je teško se otresti dugo posle gledanja. Iako produkcijski sveden (rađen za zagrebačku televiziju), po svemu ostalom ovo je svetski relevantan misteri-triler. Na ”Fantasportu” je dobio nagrade za glumu (Šovagović) i scenario (Pavličić). Iz iste godine je i jedini jugoslovenski SF film, Gosti iz galaksije (1981) Dušana Vukotića - zapravo, koprodukcija s Čehoslovačkom u kojoj su stranci obezbedili koscenaristu Miloša Macureka (Arabela) kao i specijalne efekte. Među potonjima naročito se ističe vanzemaljsko čudovište (nalik Gigerovom) prema dizajnu velikog majstora animacije, Jana Švankmajera. Zaplet je, ipak, krajnje benigan, infantilan i bajkovit. Kao i uvek kod Macoureka, srž konflikta je u prodoru fantazije u banalnu stvarnost, a sav humor i saspens nastaju u trzavicama između sveta mašte i sveta svakodnevice. Konkretno, Gosti iz galaksije bave se kalamburima i manjim haosom koji nastane kada fantastične kreacije jednog SF pisca (Žarko Potočnjak) ožive na nekom živopisnom hrvatskom ostrvu: tu su dečica-vanzemaljci, njihova robotska dadilja i igračka koja ume da poraste u vrlo živahno čudovište. Bizarno je da, usred jedne razdragane i naivne pričice, autori uspevaju da udenu nešto golotinje, pa čak i hororičnog spletera, otkinutih glava i Ljubišu Samardžića na jekavici! Zabava za celu porodicu! U ovom kontekstu mogao bi se načas pomenuti i Treći ključ (1983) Zorana Tadića (ponovo po Pavličićevom scenariju), kamerni, previše teatralni urbani triler-misterija o mladom bračnom paru čiji

se dolazak u novi stan postepeno pretvara u košmar. U sanduče im stižu koverte s izdašnim sumama novca, neznano odakle, a čini im se da neko ulazi u stan kada nisu u njemu, iako ništa ne iznosi iz njega. Ova prenaglašeno dnevno-politička parabola (iz doba posttitoističke de/stabilizacije) suviše je literarna a nedovoljno filmična, iako tokom svog trajanja uspeva da postigne solidan nivo paranoje koja se graniči s iracionalnim, a možda i fantastičnim. U antiklimaktičnom završetku neodređena metafora potpuno pojede ionako tanak narativ. Žanru bliže i konkretnije prilaze Krvopijci (1989), nastali na samom zalasku SFRJ, u režiji Dejana Šorka. I u ovom filmu očita je nelagoda s žanrom i njegova infantilizacija: staromodan i prevaziđen već u vremenu nastanka, film Krvopijci se odlikuje naivnim i proizvoljno građenim zapletom o starom hrvatskom vampiru koji traži pomoć od psihoanalitičara, Danila Lazovića (još jedan Srbin na jekavici). Zagrebačkom maglom kao da se šunja još neki vampir, a zavrzlame i neduhovite komedijaške situacije dostižu vrhunac kada Lazoviću u ”pomoć” pristignu i dva karikaturalna Zagorca koja sve odvedu u pravcu smejurije zasnovane na sudaru ruralnog i urbanog. Nenadahnuta vizuelnost, s prejakim strojevima za maglu i reflektorima, više nalikuje nekom kič video-spotu iz osamdesetih nego li profilisanom rediteljskom prosedeu kakav bi se od Šorka očekivao, a muzika Kornelija Kovača je podjednako passé. Iz današnjeg ugla, Krvopijci su beznadežna retro fusnota strogo lokalnih (skromnih) dometa. Za potrebe ovog teksta nismo ulazili u cepidlačenja s razgraničavanjem filmova koji su, u doba SFRJ, rađeni u međurepubličkim koprodukcijama. Na primer, Leptirica je po svemu srpski film, iako su


Gde, recimo, svrstati Čovjeka koga treba ubiti (1979)? Zasnovan je na drami Lažni car Šćepan Mali najvećeg crnogorskog pisca, P. P. Njegoša. Po tematici, prostoru i vremenu kojim se bavi, on je nesumnjivo crnogorski. A opet, produkcijski gledano, nastao je u saradnji Jadran filma i Croatia filma iz Hrvatske i Filmskog studija (Titograd, danas Podgorica), pod palicom ”državnog” reditelja crnogorskog porekla, s nekoliko srpskih glumaca u važnim ulogama (Tanja Bošković, Dušica Žegarac…) i sa značajnim srpskim članovima ekipe (direktor fotografije Branko Ivatović i, naročito, autor nezaboravne paklene scenografije, Veljko Despotović). Ova situacija je karakteristična za jugoslovenski melting pot eksperiment, za koji se u to vreme još činilo da bi mogao potrajati, ali i za temu filma, koji ipak ima dovoljno hrvatskih elemenata da ga možemo pomenuti u ovom osvrtu. Tim pre što on govori o (ne)svrstavanju malih na udaru velikih, kroz priču o đavolu poslatom među Crnogorce da ih zavadi, koji se okrene protiv samog Sotone kada se srodi s običnim narodom, što ima skupo da plati. Bulajić u Čovjeku koga treba ubiti priziva sile Pakla radi političke alegorije, slično Aleksandru Petroviću u Majstoru i Margariti (1972) ali rezultat je znatno vrednije ostvarenje. Čovjek je istinski kuriozitet jer u užegle okvire tadašnje jugoslovenske soc-realističke kinematografije unosi zapadnjačku stilizaciju i dramaturgiju, kao i brojne eksploatacijske i žanrovske elemente dotad tu neviđene. Film se ističe svojim vrlo razrađenim prizorima Pakla, od kojih su neki dostojni vizija Gistava Doréa: proklete duše zatočene su gole, u kavezima, na vatri, obmotane zmijama, a đavoli ih neprestano bičuju, nabadaju i siluju. Nadahnuta scenografija izvlači maksimum iz srednjeg budžeta i oživljava jednu od upečatljivijih vizija Pakla u celokupnoj istoriji pokretnih slika. Solidne maske đavola radio je Colin Arthur, poznat po svojim radovima u filmovima Conan the Barbarian (1982) i Clash of the Titans (1981), ali za nas relevantniji zbog efekata maske kojima je oživeo ustaške pokolje u hrvatskom filmu Okupacija u 26 slika (1978) Lordana Zafranovića. Vizuelno bogat i atipičan, narativno pomalo nefokusiran i tonalno neujednačen, Čovjek je, ipak, jedno bizarno slepo crevo u kinematografiji koja s njim nije znala šta da radi.

Hrvatski horori iz doba nezavisnosti Raspad zemlje koja se zvala Jugoslavija, proizveo je nekoliko, uslovno rečeno, nezavisnih državica. Proces raspada nije bio lak: užasi krvavog građanskog rata nastavili su da odjekuju i kroz kinematografije novonastalih država, uključujući tu čak i poneki horor. To, međutim, ne znači da su se svi horori nastali tokom devedesetih, i kasnije, bavili isključivo ratom i njegovim posledicama, jer bilo je i pokušaja odmaka od takve tematike, ali teško je poreći da su upravo najbolji horori novijeg doba prožeti psiho-socijalnim odjecima rata.

Filmove relevantne za našu temu, nastale u Hrvatskoj nakon sticanja nezavisnosti, možemo podeliti u dve grupe: televizijsku i bioskopsku. Negde između njih ističe se rediteljsko ime Krste Papića, koji donosi povratak na svoj dobro znani film Izbavitelj, i potpisuje Infekciju (2003) istovremeno rimejk i nastavak proslavljene ekranizacije Aleksandra Grina, koja postoji u nekoliko bioskopskih i TV verzija. Umesto neodređene zemlje i neodređenog vremena, kao u originalnom filmu, u nastavku je savremena Hrvatska stavljena u prvi plan, s napadnim pokušajima društvene kritike i politizacije: ”Želio sam da film izađe u predizborno vrijeme, a predsjednički izbori nisu mi se činili odgovarajućom prigodom. Sada, kada su ljudi-štakori izmiljeli na sve strane pred lokalne izbore, mislim da je pogodan trenutak za premijeru u kinima”, objašnjavao je Krsto Papić. Zaplet je sledeći: pravni savetnik predloži piscu Ivanu Gajskom (Leon Lučev) unosan posao. Ubrzo mu se počnu događati neobične situacije, uključujući i ubistvo prijatelja. Zaintrigiran nizom neobjašnjivih događaja Gajski počne tragati za odgovorima te se na poziv lepe Sare (Lucija Šerbedžija) ubrzo nađe u centru organizovane grupe za koju do tada nije čuo. Pokušaji savremenosti izvedeni su dramski neubedljivo i filmski siromašno, o čemu slikovito govori hrvatski filmski kritičar Željko Luketić, koji je za Infekciju napisao da taj film ”doista nije nešto što bi ‘klasik’ takvog kalibra uopće i trebao imati u filmografiji” i da ”razina amaterizma koju doseže Infekcijom nadilazi i pojam nenamjernog trasha.” Pokušaji osavremenjenja ogledaju se i kroz pionirski rad s kompjuterski animiranim pacovskim kreaturama (izvedenim uz pomoć belgijskog koproducenta), ali, nažalost, zbog malog budžeta, one nisu na zadovoljavajućem nivou. Luketić je Papića tim povodom optužio da je ”spiskao hrpu novca i putovao po bijelome svijetu kako bi mu CGI čarobnjaci stvorili ono što nalikuje na igru pučkoškolca u računalnom programu za animaciju.” Film je imao slabu prolaznost u bioskopima, pa je na televiziji prikazan u dva jednočasovna dela u kojima se jedva mogao prepoznati nekada sofistici-

XVII severniBunKeR I 43od100I KO se boji STRAHA jo{?

neke scene snimane na teritoriji današnje Bosne. Isto važi i za Markovićeve filmove Variola Vera (1982) i Već viđeno (1987), oba u koprodukciji Art filma (Beograd) i Croatia filma (Zagreb): uprkos hrvatskim koproducentima, po svojoj tematici i mestu zbivanja, pa i većinskim glumačkim i tehničkim ekipama, u nekakvoj pretpostavljenoj ostavinskoj raspravi ovi filmovi nesumnjivo spadaju u srpsku kinematografiju. To je tako iz istih razloga iz kojih su, recimo, Gosti iz galaksije hrvatski a ne češki film. Međutim, ima i problematičnijih primera.


XVII severniBunKeR I 44od100I KO se boji STRAHA jo{?

rani Papićev rediteljski rukopis.

na obdukcionom stolu u staroj kapeli...

Kurioziteta radi, valja pomenuti još dva TV filma. Mor Snježane Tribuson (1991) po noveli Đura Sudete, govori o zabranjenoj ljubavi između šumara po imenu Mor (Filip Šovagović) i mlađe kćeri jednog veleposednika koja se zove Šu (Barbara Živković, kasnije Nola). Prikraćen za šansu da konzumira strast, Mor se od muke pretvara u vuka, a u jednoj kratkoj pojavi - i u nešto nalik vukodlaku. U tom obliku kazniće (ofskrin!) Šuinu promiskuitetnu sestru i njenog kradljivog ljubavnika...

Napušten je svaki pokušaj stvaranja gotske, jezive atmosfere: ovaj TV film sniman je usred leta, po sunčanim danima, u zelenilu i na lokacijama prilično banalna izgleda, tako da u vizuelnom i atmosferičnom pogledu ova Kuća duhova ne nudi ništa iznad prosečne, realistički snimljene TV drame, bez primetnih artističkih ambicija. Film nije slab samo žanrovski: isto toliko promašen je i kao drama i kao studija karaktera, jer izvedba je mehanička i beskrvna, i znatno inferiornija u odnosu na verziju ove priče koju je nekoliko decenija ranije potpisao Branko Pleša.

Mor počiva na zanimljivoj premisi, koja je u kontekstu stare hrvatske veleposedničke klase mogla proizvesti autohtoni hrvatski gotik. Nažalost, koraci u tom pravcu ostaju na pola puta: dramaturški gledano, puls filma je ravan, bez dovoljno uzbuđenja i strasti (o kojima se puno priča, ali se na ekranu ne vide). Mor je smešten u neke slikovite ambijente šuma i starinskih poseda, ali oni zahtevaju bogatiju fotografiju od televizijske da bi zaista stekli potrebnu atmosferu. Ipak, zanimljiv kuriozitet sastoji se u kratkotrajnoj, za sada jedinoj pojavi vukodlaka u bilo kom eks-jugoslovenskom filmu, makar i u kratkom kadru, s maskom sakrivenom iza prozorske zavese.

Od bioskopskih filmova u ovom periodu, elemente horora ima samo jedan, ali vrlo vredan - Živi i mrtvi (2007) Kristijana Milića. Radi se o spoju ratnog filma s elementima fantastike i horora, i može se tvrditi da je ovo, uz Izbavitelja, svakako za sada najbolji hrvatski film strave. Zaplet ima dva narativna toka: jedan se tiče grupice hrvatskih domobrana koji se tokom II svetskog rata probijaju kroz bosanske planine dok ih na čistini iz zasede ne počiste partizani, dok se glavni narativni tok dešava devedesetih, kada se grupica zengi probija kroz bosanske planine dok ih na čistini iz zasede ne počiste njihovi ”prirodni saveznici”.

Kuća duhova (1998) Bogdana Žižića, takođe rađena za HRT, predstavlja novu, ovog puta hrvatsku adaptaciju priče ”San doktora Mišića” Ksavera Šandora Gjalskog. Filip Nola igra doktora racionalistu koji odbija da veruje u natprirodno, sve dok mu se ne ostvari proročki san o lepoj devojci čiji leš vidi

Južnjačka uteha (Southern Comfort, 1981) Voltera Hila mogući je uzor, a prisutna je i horor dimenzija kroz sugestije natprirodnih uticaja duhova nevinih žrtava. U flešbekovima vidimo ustaško ubijanje zarobljenika, a u sadašnjosti - zenge bez potrebe ubiju nekoliko muslimanskih vojnika. Približavanje


Neki hrvatski kritičari filmu su zamerali ”izbjegavanje kontroverznoga društveno-političkog konteksta”, i to stoji. Idejno je naivno sugerisati da su II svetski rat i ”ratna blamaža” iz devedesetih međusobno uporedivi događaji, sem u nekom najuopštenijem smislu, pa zato paralele ta dva vremenska toka - koliko god filmski bile vešto konstruisane - ipak ne deluju organski (idejno) povezano. Film održava u životu stereotipe o tome da su zločini i nasilje neraskidivi deo svakodnevnice na Balkanu, da je to uvek tako bilo i uvek će biti. Živi i mrtvi ne pokušavaju da objasne ili analiziraju ovo stanje (ako je ono stvarno) već ga samo registruju kao nekakvu datost. Uprkos tome, film se drži kompaktno i uspeva da bude zanimljiv i uzbudljiv sve vreme, a rediteljski kvaliteti koje je Milić ispoljio u njemu, kao i u svojim kratkim filmovima (često s elemenatima horora), čine ga najboljim kandidatom za reditelja nekih predstojećih hrvatskih filmova strave.

Zaključak Za vreme SFRJ, a ponegde još i danas, preovladavalo je mišljenje da je žanr ”zapadnjačka” (američka) izmišljotina koja nema šta da traži u okvirima domaćeg filma. Paradoksalno, iako je Hrvatska bila otvorenija za mnoge prozapadne tekovine, njene filmadžije nisu pokazale značajniji interes za žanr horora, koji je u Srbiji dao znatno plodnije rezul-

tate. Zahvaljujući piscu i scenaristi Pavlu Pavličiću, i reditelju Zoranu Tadiću, tamo je nastao niz zanimljivih krimića i trilera, od kojih je nekoliko njih s hororičnom atmosferom pomenuto u gornjem tekstu, ali hrvatski doprinos hororu na filmu bio je i ostao prilično skroman, čak i nakon osamostaljenja. Čak i u naslovima relevantnim za ovu temu, obrađenim gore, prisustvo horora je sporadično, fragmentarno, stidljivo, indirektno - bilo da je zamaskirano debelim slojevima napadne metaforičnosti, bilo da je sakriveno iza skoro neprozirnog štita infantilne persiflaže. Ne može se, u dosadašnjim primerima hrvatskog bavljenja hororom na filmu, pronaći ta duboka posvećenost i autorska zrelost jednog Đorđa Kadijevića da bez ostatka zaroni u mrakove poetizovane horor fantastike, niti se u hrvatskim pokušajima korišćenja horora u cilju društvene satire mogu naći pandani promišljenim, složenim i izvanredno realizovanim svetski relevantnim horor-trilerima, poput pomenutih filmova Gorana Markovića. Nagoveštaji kretanja u bilo kom od ovih pravaca, za sada, ostajali su na pola puta, pa su i rezultati bili takvi polovični. Posebno iznenađuje to da čak ni među mlađim hrvatskim rediteljima, sem pomenutog Milića, nema naznaka posvećenosti ovom žanru, koja bi se mogla uporediti s ozbiljnošću jednog Mladena Đorđevića ili Srđana Spasojevića, pa čak ni s neozbiljnošću Milana Konjevića (Zona mrtvih). Tinjajuća žeravica hrvatskog horora još uvek čeka podsticaj da se zaista rasplamsa i da dosegne puni zamah potencijala koje su gore obrađeni filmovi tek nagovestili.

XVII severniBunKeR I 45od100I KO se boji STRAHA jo{?

poljani, na kojoj su pre pedesetak godina stradali preci, ima efekat otkucavanja sata prema neumitnom usudu.


XVII severniBunKeR I 46od100I KO se boji STRAHA jo{?


DEJVID D. LEVIN ROĐEN JE 1961. U MINEAPOLISU. ODRASTAO JE U MILVOKIJU, A DANAS ŽIVI U PORTLANDU. PROSLAVIO SE KAO PISAC KRATKE PROZE U ŽANRU NAUČNE FANTASTIKE. DOBITNIK JE MNOGIH KNJIŽEVNIH NAGRADA MEĐU KOJIMA JE I HUGO, NAGRADA ZA NAJBOLJU KRATKU PRIČU, 2006. BIO JE NOMINOVAN I ZA PRESTIŽNU NEBULA NAGRADU KOJA SE DODELJUJE ZA KNJIŽEVNA OSTVARENJA NA POLJU NAUČNE FANTASTIKE. JANUARA 2010. LEVIN JE PROVEO DVE NEDELJE U STANICI ZA SIMULACIJU ŽIVOTA NA MARSU, U JUTI. ZAJEDNO SA SUPRUGOM UREĐUJE FANZIN BENTO.

)

STRAH OD

k

ŠIRINA

ad su izašli iz aviona na aerodromu Mičel1, nije bilo nikog da ih sačeka. Tada je zaista postalo jasno.

Morao je da sedne u čekaonicu aerodroma dok ne prestane da jeca. Žena ga je pridržavala, što je bilo nezgodno na tvrdim aerodromskim stolicama; nepoznati prolaznici su izgledali zabrinuto, ali se nisu zaustavljali, gledali su svoja posla. Nakon vrlo kratkog vremena, izduvao je nos i priključio se masi. Već se bio prilično isplakao. Ali mu je srce utonulo u šupljinu grudi kao usamljena seoska kućica na prostranoj preriji. Toliko sam puta sletao na ovaj aerodrom, mislio je dok su hodali ka pokretnoj traci za prtljag, a sada ga jedva prepoznajem. Svaki prethodni put, roditelji su ga dočekivali na izlazu aerodroma. Svaki put su bivali sve manji, sa sve više sedih. Nakon infarkta, tata je smršao (konačno, nakon godina mučenja) ali zbog toga nije izgledao zdravo; naprotiv, izgledao je smežurano, kao da su iz njega isceđeni svi životni sokovi. Mama je samo iz godine u godinu postajala manja i zaobljenija, i sve se sporije kretala. Ali sada ih više nema. Pregazio ih je na pešačkom prelazu neki pijanac prošavši kroz crveno svetlo. Sahrana je sutra.

1 Aerodrom u Milvokiju, prim. prev. 2 Tuna boat - Vrsta automobila, prim. prev.

U kompaniji za iznajmljivanje automobila su hteli da mu daju neku američku tunu2 umesto japanskog kompakta koji je već rezervisao. Kada je to čuo, osetio je u jednom kratkom nestvarnom trenu da stoji na prostranoj ravnici na kojoj fijuče vetar, hladno mu je i sam je - ali je taj osećaj nestao kada je žena počela da negoduje. Dotakao je po ruci da je umiri i rekao agentu: ”Uzimamo.” Tek je kasnije shvatio da je automobil zapravo bio plimut, baš kao onaj koji su njegovi imali kada je bio šesti razred. Raskrsnica na aerodromu je bila u izgradnji. Bombarder Bilija Mičela koji je nekada pobedonosno stajao na ulazu u aerodrom, sada je bio zabijen za postolje kao neki sumoran i nezgrapan leptir, sićušan i jedva vidljiv za ubrzan saobraćaj. Ništa nije prepoznavao. A kada je kolima izašao na autoput, video je hotel gde je nekad išao na srednjoškolski sajam poslova. Potom benzinsku pumpu na kojoj je točio putujući van grada, vraćajući se na koledž nakon uskršnjeg raspusta. Pa bilborde za banku čiji se logo promenio, ali čije je ime u njegovoj glavi prizivalo džingl od pre trideset godina. Tu je bio i horizont. Kako je mogao da zaboravi horizont?

XVII severniBunKeR I 47od100I KO se boji STRAHA jo{?

D

.L D d i ejv

(SAD n i ev


Portland nije imao horizont. Bar ne ovakav. U Portlandu je uvek bilo nečeg između vas i kraja sveta: drveća, planina, ili oblaka. Čak i na onim mestima gde je postojalo parčence horizonta, bilo je nečeg što odvlači pogled od njega. Nečeg značajnog i grandioznog kao što je Maunt Hud3. Ovde nije bilo ničeg većeg od samog horizonta. Zapravo, bilo je drvoreda tu i tamo, ali su to bila smešna mala okrugla stvorenja, koja su tek počela da listaju - goli čuperci zelenila poput tek porasle brade u nekog tinejdžera. Nisu imali nikakvih šansi zbog linije koja se prostirala svuda unaokolo. Horizont je bio laso koje se vrtelo oko glave u visini očiju. Treperava, opasna linija. Ali ko ju je vrteo? Zvuk sirene i ženin uzdah su mu ponovo usmerili pažnju na put, pa je naglo zakočio. Crvena svetla ispred su se prebrzo i previše približila, ali škripa kočnica nije rezultirala sudarom i kroz nekoliko minuta opet je vozio autoputem standardnom brzinom. Jače je zgrabio volan da bi umirio ruke koje su mu drhtale i da bi se usredsredio na vožnju.

XVII severniBunKeR I 48od100I KO se boji STRAHA jo{?

Bilo je teško motriti na put kada mu je beskonačan horizont odvlačio svu pažnju. Ovde je bilo tako ravno. Čak je i malo uzdignut nadvožnjak iznad autoputa bio dovoljan da se na njega baci pogled tokom nekoliko kilometara puta. Panorama koju su činile fabrike i crkve, izdvajala se iz pozadine s kućama koje su nalikovale kutijama: s malenim kvadratnim stvorenjima, od cigle i debelih tesanih dasaka, sa zašiljenim krovovima koji su štitili od snegova. Bile su tako proste, kao na dečjem crtežu. Svaka s po jednim betonskim tremom s nekoliko stepenika i običnim ravnim zelenim travnjakom. Možda s ponekim žbunom. Ali bez natkriljenih krovova, prostranih verandi i bujnog komšijskog rododendrona kao u Portlandu. Kako bi jedna nacrtana kućica mogla da te zaštiti od ogromne širine prostranstva? Portlandske kućice su imale čvrstinu; s natkriljujućim kraftsman4 krovovima koji okružuju, štite, služe kao zaklon. Spremni u slučaju da vrh Maunt Huda eksplodira kao Maunt Sent Helenz5 i otkrije sav horizont iza sebe. Kuće u Milvokiju su bile naivne, nezaštićene. Čvrsto su prianjale za ravan predeo kao grudvice žvakaće gume; njihova jedina strategija bila je da budu dovoljno bezazlene. Ovde su kuće bile sređene, ali su kola bila u lošem stanju. Ova koja su upravo promicala, bila su ništa drugo do formacija rđe, s branicima koji su

bili privezani elastičnim kanapom. Tamo u njegovom Portlandu, kola te starosti bi mogla potrajati još pet godina ako bi im se ulje menjalo redovno. Ali ovde su posipali so po putevima. Međutim - da li je pravi razlog bila so? To je ono što mu je otac rekao. Ali on je osećao da su pravi razlog bile ogromne širine ovog ravnog predela, koje su isisavale život iz kola. Oluje su surovo šibale prerijom jer nije bilo planina da štite od njih; možda je Severni pol, čiji uticaj takođe nije bio oslabljen terenom, privlačio molekule metala s kola, ostavljajući kola izrešetanim i propalim. Potom bi ih vremenske prilike dokrajčile. Skrenuli su s autoputa i jurili zapadno ka Kapitolu, ka parkovima i kioscima s brzom hranom kojih je moglo biti bilo gde; ka predgrađima kojima je zaboravio ime. Gledano s ulice, kuće nisu bile stvarno tako sređene: farba se ljuštila, crep je otpadao. Zime na američkom Srednjem zapadu bile su nemilosrdne prema kućama. Ili je to ipak bilo susedstvo; nije već dugo živeo tu, pa nije znao je li ovo bilo jedno od onih loših. Biće da jeste. Previše izloga radnji bilo je zamandaljeno daskama za jedno ”dobro” susedstvo. Ali nešto mu je govorilo da ove radnje nisu bile zatvorene, samo su bile zamandaljene zbog nepovoljnog uticaja prerije - zbog beskrajnih širina horizonta koje nisu prestajale da mu odvlače oči s puta koji se pružao pred njim. Poput nekog uragana, mislio je. Zamislio je predostrožne vlasnike radnji u Milvokiju kako zamandaljuju prozore zbog horizonta: ljude sumornih germanskih lica, s uštirkanim belim keceljama, olovkama zadenutim za uho... Ekserima od sedam centimetara stisnutim među bledim usnama, očima kojima letimice gledaju preko ramena kako vlasnici radnji prikucavaju još jednu tablu šperploče. Međutim, za razliku od uragana, horizont se nije povlačio. Skrenuo je desno ka Brukfildu. Mada je bio bliži svom domu, ovaj mu je predeo bio manje poznat. Tokom njegovog odrastanja, tu je bilo neko seosko imanje; sad je tu bilo puno malih trgovačkih centara i apartmana za izdavanje. Bile su to četvrtaste kutije prikovane za zemlju s parking mestima nalik krastama. Ščepao je volan tako jako da su mu zglobovi prebledeli, ali su mu ruke još uvek drhtale. Bio je ubeđen da njegova žena oseća kako kola podrhtavaju. Dodirnula ga je po ruci da ga ohrabri. Kratko ju je držao za ruku, a onda je opet uhvatio volan. Nije progovarao. Njegov otac je uvek postajao vrlo ćutljiv kada bi

3 Mount Hood - Stratovulkan u Portlandu, ujedno najviša planina u državi Oregon. Na njenom vrhu nalazi se dvanaest glečera. (prim. prev.) 4 Craftsman (American Craftsman Style) - Američki arhitekturni stil, nastao krajem 19. veka, dostigao popularnost tridesetih godina prošlog veka. (prim. prev.) 5 Sveta Jelena, aktivni vulkan u američkoj državi Vašington. (prim. prev.)


Levo se nalazio Bluberd. Mnoštvo novih kuća, tu beše i kuća Johansenovih. Neko je bio prikucao brodski pod na balkonu i ofarbao ga u odvratnu neboplavu boju. A, evo i njegove kuće. Zar je ovaj smešni kućerak s izbledelom žutom farbom bio njegov dom punih šesnaest godina? Zar je tu, gde je taj zabat i crni prozor, bila njegova spavaća soba? Često je priželjkivao neko drvo ispod svog prozora, poput onog po kojem su se dečaci verali u pustolovnim pričama, ali dole nije bilo ničeg sem strmog spusta na betonsku verandu. Odavde gledano, to i nije bilo baš nešto. To sad nije bila njegova spavaća soba. To je bila soba u kojoj je njegova majka šila. Bila je. Sada je prazna. U njoj nema ljudi, ali je puna stvari, uspomena. Sve je trebalo da se sredi, raščisti, rasproda. Žena mu je pričala o raščišćavanju prikolice njene bake nakon sahrane. Ali tamo je bilo sestara i rođaka da pomognu; to je bio porodični događaj. A on je bio jedinac. ”Jesi li siguran da ne želiš da odsedneš u hotelu?” Uvideo je da je već neko vreme sedeo u ugašenim kolima na prilaznom putu. Još uvek je stezao volan. Zurio je u prozor spavaće sobe. ”Ne. To je bacanje para kada cela kuća zvrji prazna.” Tačno tako bi njegova majka odgovorila. ”Dobro, onda bi trebalo da uđemo unutra.” Otvorila je svoja vrata i zvonki prijatan zvuk se ponovo čuo ispod blatobrana. Hladni martovski vetar duvao joj je kroz kosu. ”Jesi li OK?” ”Sasvim sam dobro. Samo me ostavi na tren.” Izvadio je ključeve od automobila, utihnuo njihov zveket i dodao ih svojoj ženi. ”Ključ koji ima to žuto na sebi je od spoljnih vrata. Stižem za minut.” Poljubila ga je u obraz i zatvorila vrata za

sobom. Čuo je kako otvara i zatvara gepek. Horizont je bio moćan. Zastrašujući. Zapremao je punih trista šezdeset stepeni. Činili su ga srećnim krov automobila, majušna kuća i garaža, sve što je moglo da zakloni bar mali deo horizonta. Sunce je počelo da zalazi, pretvarajući to ogromno nebo iz narandžaste boje u purpurnu, prošaranu oblačcima koji kao da su razmazani prstima. Svetla u kući su se popalila. Više nije mogao da odugovlači. Otkopčao je sigurnosni pojas. Otvorio vrata. Čvrsto se uhvatio za rukohvat dok je nesigurno izlazio iz kola. Šljunak je krckao pod njegovim cipelama. Stajao je tik uz kola, čvsto se držeći za vrata obema rukama. Potom je, znajući šta ga čeka, progutao knedlu i pustio vrata. Isprva je polako pao pored kola. Šljunak je proklizavao pod njegovim cipelama, potom pod kolenima. Kada je udario o crno plastično oivičenje prilaznog puta, počeo je da se prevrće i kotrlja preko ravnog zelenog travnjaka. Bilo je kao i uvek kada se kao dete kotrljao niz travnate brdske padine dok mu se prljavština i trava tupo odbijala o ramena i laktove. Ali kako se sve brže i brže prevrtao, počeo je da paniči. Zagrebao je travu, vadeći noktima busenje i grumenje zemlje. Bezuspešno. Prizor sređene kućice s osvetljenim prozorima, koja je bila zakačena poput školjke prilepka za beskrajno ravnu preriju, svaki naredni put se sve više smanjivao. Sada se više nije prevrtao, već je padao. Slobodnim padom. Padao je po celom horizontu.

Prevela s engleskog: Ivana Maksić

XVII severniBunKeR I 49od100I KO se boji STRAHA jo{?

ga obuzele izuzetno snažne emocije. Ta ćutanja su gorela kao čist vodonik, jakim nevidljivim plamenom.


XVII severniBunKeR I 50od100I KO se boji STRAHA jo{?


XVII severniBunKeR I 51od100I KO se boji STRAHA jo{?


Goran

Skrob onja (S rbij

MARTA

s

vlači izbledelu bolničku haljinu preko glave, pušta da joj padne kraj bosih nogu, a onda neodlučno stoji, zagledana u moje oči. Ne pokriva grudi niti glatko obrijano međunožje, ali čini se da ne zna šta bi s rukama. Obrazi su joj rumeni.

XVII severniBunKeR I 52od100I KO se boji STRAHA jo{?

Znam da se ne stidi svoje golotinje, ni zato što možda pomišlja da mi se njeno telo neće dopasti. Kao i uvek, neprijatno joj je upravo zato što je savršena... ili gotovo savršena. Zato što je zdrava. Pogledam načas unaokolo. Prostorija za "druženje" - tako su to dežurni lekari i bolničari nazivali, u vreme dok ih je ovde bila čitava četa, a ne samo četvoro-petoro kao danas - jedina je soba u čitavom bolničkom delu Centra koja nije bela, sterilna i automatizovana, jedina soba sasvim lišena - ako je verovati matorom Jakovu - kamera za nadzor. U njoj ima nešto običnog nameštaja, nalik onom kojim je nekada bila opremljena kuća mojih roditelja - meka i udobna garnitura za sedenje, nizak sto s bocama, čašama i starim časopisima, nešto dalje prostran krevet za dvoje. Motivi na zidovima toplih boja postepeno blede i menjaju se, a čitav jedan zid - onaj spram kreveta - prekriven je ravnim, tankim ekranima. Ekrani su tamni. Ne želim da ih uključim. Znam da to ne želi ni Marta. "Pa", kaže i nesigurno se osmehnuje. "Hoćeš li?" Klimnem glavom i svučem se i sâm. Refleksno prekrivam međunožje šakama i osećam da drhtim, kao da je u sobi temperatura naglo pala za nekoliko stepeni. Gledam u svoje pomalo krive palčeve na

a)

nogama i tek po blagom dodiru na obrazu osećam da mi je prišla. Uzima me za ruku - nevoljno joj to dopuštam okreće se i vodi me prema krevetu. Kosa joj je dugačka i gusta, boje meda, a iznad desne slepoočnice joj viri centralni venski kateter koji se skriveno spušta do vene na vratu. I ja imam isti takav, s leve strane lobanje. I jednu iglu s ventilom u desnoj podlaktici. I ranu koja mi zarasta na krilu karlične kosti, tamo gde su mi punktirali kostnu srž. Moraćemo mnogo da pazimo, pomislim dok se ona oprezno smešta ispod prekrivača. "Hodi", kaže ona tiho, s osmehom. Pridružim joj se tamo i osetim kako mi se koža ježi od njene blizine. Prijatna je to jeza. "Šta misliš?", pita me; usne joj se blago pomiču, tako blizu mojih. Udišem miris njene kože i kose, zanemarujem sveprisutni opori vonj antiseptika. "Koliko će nas dugo ostaviti ovde, same?" Pokušam da slegnem ramenima, ležeći tako na boku okrenut prema njoj, pošto me rana na leđima još tišti. To je tek nagoveštaj, polupokret. Ali Marta razume. Marta me je uvek razumela. "Uzimali su nam... uzorke... čitave nedelje", kažem promuklo. "Valjda misle da smo zaslužili da se malo... odmorimo. Bar dok ne obave svoje analize i ne shvate da su ponovo omanuli, a onda ponovo navale na nas." Polako, oprezno, pomeri se još bliže meni. Po


Nakašljem se i zagledam u njene širom otvorene oči. Vidim minijaturne odraze sopstvene poluobrijane glave u njihovom plavetnilu. "Ja...", zaustim. "Nisam siguran da ću moći." Noćni stočić je blizu, tako da ne mora daleko da pruža ruku. Druga joj je i dalje na mom mlitavom udu. Posmatram taj pokret u prigušenom svetlu sobe i pratim drhturenje njenih grudi; bradavice su joj ružičaste, male i uspravne. Prinosi šaku mom licu, na dlanu su joj dve pilule različitih boja.

kraći nego što sam mislio da će biti. Oprostila mi je glupavu šalu tako da ujutro dobro doručkujemo iz posuda s kolica koja nam je bolničarka Jovana dogurala u prostoriju za druženje. Onda ponovo plava pilula i nežnost, kratkotrajni zaborav i bekstvo od svega, čak i od očevog lica. Posle ručka pričamo. Volim da pričam s Martom. Kako mi se čini, i ona voli da priča sa mnom. "Imaš li uopšte nekakvu predstavu?", pita me posle gutljaja vina. "O tome kako će se sve ovo završiti?"

"Kako ono beše?", upita. "Od koje... porasteš?"

Pogledam je s mesta gde stojim, kraj visoke police s knjigama. Zid s ekranima i dalje je taman, u prostoriji je tiho i čuje se samo sveprisutni šum uređaja za klimatizaciju.

"Od plave, valjda", kažem, i sada moram da se iskezim.

"Mislim da se neće ’završiti.’ Ne tako kao što ti misliš. Život ide dalje. Svet ide dalje."

"Onda, šta čekaš?", šapuće.

"Promene."

Gutam plavu pilulu nasuvo - neki stimulans brzog dejstva - i prislanjam usne uz njene. Ubrzo, zaboravljam sve ostalo i više nisam mlitav. Ali vodim računa da je ne povredim. Tek na samom vrhuncu, dok se bespomoćno grčimo od slasti pomešane s bolovima, oboje zaboravljamo na oprez i malčice krvarimo. Ali to nam ne kvari raspoloženje. Posle kratkog ćutanja u mirnom i zadovoljnom zagrljaju, njena ruka ponovo počinje da vršlja po meni, ali ja je hvatam za zglob, nežno pomeram u stranu i potrbuške klizim po dušeku naniže, sve dok mi glava ne bude između njenih nogu.

"Promene", kažem i klimnem glavom.

Udahnem duboko njen miris pomešan s mojim, a onda se nasmejem. Zvuk je prigušen među njenim butinama. "Šta?", pita, ali ja ne odgovaram. "Šta?", ponavlja. "Reci!" "Pripazi se", režim, dražeći dahom njene vlažne, mesnate nabore, "ja sam tvoj Pera Ždera!" Istog trenutka zažalim zbog tih reči. Čitavo telo joj se koči, a ja pridižem glavu. Njene razrogačene oči užasnuto me posmatraju. "Hej", kažem, "šalio sam se samo. Čuješ? Šalio sam se." "Nije smešno", procedi kroz zube, a onda mi obema rukama skloni glavu i skupi noge. Sve me zaboli od tog naglog pokreta. "Nije smešno", ponavlja.

Kao i gotovo svake noći pre toga, sanjam Jahača. Znam da to nije Rat, niti Glad, znam da nije ni Smrt - bar ne onako kako se obično prikazuje na crtežima i ilustracijama. Jahaču je ime Kuga. Znam to, zato što je ispod njegove kapuljače lice mog oca.

Malo im je trebalo da zaključe da su ponovo omanuli. Ali to znači da je Martin i moj predah još

"Da li ti je ponekad krivo?", upita posle kratkog ćutanja. "Zato što sam kao ti? Zato što sam imun?" Kratko trgne glavom kao da sam je opsovao. Ne obraćam mnogo pažnju na to. Sada tumačim taj gest kao uslovni refleks. Prilazim joj i sedam u drugu fotelju. Hvatam je za šake dugih prstiju, prinosim njihove vrške usnama i ljubim ih, jedan za drugim, svih devet.

Niko nije mogao da pretpostavi kako će se sve odvijati. Kada je postalo jasno da je opasnost krajnje ozbiljna i da niko pojma nema kako da je otkloni, Kuga je bila među nama već duže od decenije. Oni koji maštaju o smaku sveta, obično zamišljaju kataklizmične, silovite i relativno kratkotrajne promene koje gotovo preko noći donose kraj života kakav je čovečanstvo dotad poznavalo. Atomski rat koji ostavlja za sobom radioaktivnu pustoš; globalne klimatske promene koje menjaju konfiguraciju kontinenata i okeana sahranjujući metropole ili čitave civilizacije u užarenim ponorima punim lave ili hladnim plavim grobnicama... smrtonosni virusi oslobođeni iz tajnih laboratorija posle čijeg munjevitog pohoda po svetu preostane samo šačica čudesno pošteđenih. Bile su to uzbudljive i primamljive zamisli zgodne za spektakularne holivudske filmove ili jezovite priče i romane. Ali sve se dogodilo drugačije - postepeno, gotovo neprimetno. Čovečanstvo je već dugo i dobro poznavalo svog dželata. Ime mu je bilo Streptokok, prezime - A. Bakterija. Sićušni organizam koji izaziva najobičniji kašalj. Podložan antibioticima, gotovo beznačajan u eri strašnih pošasti kancera, HIV-a, kojekakvih virusa gripa nemaštovito nazivanih po pticama, svinjama, kozama i drugim karakterističnim prenosiocima, Streptokok A je krajnje retko dospevao na naslovne strane novina. Obično je to bilo u

XVII severniBunKeR I 53od100I KO se boji STRAHA jo{?

kratkom trzaju u uglu usana vidim da ju je zabolelo, ali ona kao da ne mari za to. Blago me hvata šakom između nogu. Dlan i prsti meki su joj i topli.


slučajevima kada bi prevazišao sopstvene skromne domete i počeo iz neobjašnjivih razloga da izjeda potkožna i mišićna tkiva žrtve, izazivajući njenu smrt toksičnim šokom. Tada su lekari govorili da je reč o nekrotičnom fascitisu ili nekroznom miozitisu, a majušni izazivač te munjevite bolesti, koja se mogla otkloniti jedino krajnje agresivnih hirurškim intervencijama uz bombardovanje antibioticima, pominjao se po njegovom zloslutnijem, manje poznatom imenu - bakterija mesožder. Ili, kako su je naši ljudi, večito spremni za sprdnju, prozvali kada je Kuga konačno dojahala ovamo: Pera Ždera.

XVII severniBunKeR I 54od100I KO se boji STRAHA jo{?

Otac mi je bio bakteriolog svetskog glasa. Nikada se pred nama, u kući, nije razmetao time što je predvodio međunarodnu ekipu naučnika koja je pre petnaestak godina dobila Nobelovu nagradu za biologiju. Moja sestra i ja uzimali smo zdravo za gotovo vilu u kojoj smo rasli, luksuzne automobile i egzotična letovanja, obrazovanje u skupim privatnim školama. Mislili smo dosta dugo da tako živi i ostatak čovečanstva, a očevo prisustvo više smo naslućivali nego primećivali dok je boravio u svom radnom kabinetu iza zatvorenih vrata, okružen računarima, knjigama i drugim tajanstvenim alatkama svog zanata - virtuelnim on-lajn mikroskopima, trodimenzionalnim projektorima, ekranima za video-konferenciju s kolegama iz pobedničkog nobelovskog tima. Kada smo prešli u srednju školu - Kajina je bila u Luganu, moja u Londonu - kod kuće smo boravili samo o Božiću, Uskrsu i letnjem raspustu. U to vreme, slučajevi nekroznog fascitisa bili su sve prisutniji u medijima - najčešće su to bili senzacionalistički naslovi poput "Pojela ga bakterija!" u bezbroj varijacija - i naš otac, ugledni doktor Varagić, imao je još manje vremena za nas. A majka... pa, u trenucima kada je bila trezna, poklanjala nam je taman toliko pažnje da nas spreči da se ne spakujemo i vratimo u svoje puste internate. I upravo za vreme jednog takvog uskršnjeg raspusta, kada sam ja bio na četvrtoj, a Kaja na trećoj godini, otac nas je sve iznenadio naglo otvorivši dvokrilna vrata odaje, koja nam je obično bila nedostupna, i izašao na terasu gde smo sedeli. Sećam se da sam čitao neku debelu knjigu dok je moja sestra preko džepnog računara-telefona krstarila po "Fejsu", a mati bezvoljno prelistavala ženski časopis uz polupopijenu čašu šardonea. Bilo je nešto posle jedanaest prepodne i aprilsko sunce prijatno mi je grejalo ogoljene podlaktice ispod podvrnutih rukava košulje. Kada je otac stao kraj našeg stola, pogledao sam ga, začuđen time što se udostojio da nam se pridruži. "Svi smo na okupu", rekao je. "Odlično." Ali izraz na njegovom licu bio je takav da sam se zaprepastio. Izgledao je najmanje deceniju stariji nego poslednji put kada sam ga video, prethodne noći na večeri. "Šta je bilo, Radoje?", upitala je naša majka podigavši pogled sa sjajnih, debelih šarenih stranica. Učinilo mi se da je i ona preneražena njegovim

izgledom. Privukao je stolicu i seo kraj nje, sklopivši šake, ispreplevši prste na mermernoj ploči stola. Bio je to gest toliko neuobičajen da je čak i Kaja načas odvojila pogled od svog ekrana. "Za pola sata ću se obratiti javnosti preko linka državne televizije. Hoću da pažljivo slušate ono što ću reći. I iznad svega hoću da mi obećate da ćete se čuvati." "Čuvati?", upitao sam ja začuđen. "Čega to?" Pogledao me je tada tako da me je najednom podišla jeza. Nisam mogao da se setim da sam mu ikada video takav izraz u očima. "Povreda", rekao je tiho. "Čuvaćete se i najmanjih mogućih povreda - ogrebotina, posekotina, uboda, čak i modrica." "Ali zašto?", kazao sam. "O čemu se radi?" "Misliš, Radoje", ubacila je na to naša majka, "na ovako nešto?" Gledao je skamenjeno u njenu podignutu elegantnu desnu šaku i jagodicu palca na kojoj se crvenela gotovo neprimetna posekotina od oštre ivice stranice šarenog ženskog časopisa. "Uuu, krv!", uskliknula je Kaja kad je ugledala visoko podignut mamin palac u koji smo nas troje i dalje nepomično zurili. "Kul."

Matori Jakov i nije toliko mator. Kada sam ga prvi put video, pre nekih osam, osam i po godina, onog dana kad sam prvi put kročio u Centar, sigurno još nije bio prevalio pedesetu. Vreme koje je proveo ovde i ono čime se bavio, prerano su od njega načinili starca. "Deco, gotovo je s odmorom", kaže umorno. "Iskoristite još ovu noć. Sutra vas vraćam u Jedinicu Pet." Sedimo mirno i gledamo u njega preko stola. Izgleda nezgrapno u zaštitnom odelu priključenom na dovod kiseonika s tavanice, i s plastičnom hermetičnom kacigom kroz čiji mu se vizir naziru vodnjikave oči okružene borama i krupan, baburasti nos. Pogledam Martu i vidim da se osmehnula. Gleda ga netremice, tako da Jakov počne od neprijatnosti da se premeće s noge na nogu. Znam zbog čega se ona smeška na taj svoj ljupki način koji joj uvek otkrije jamice u obrazima. Upozorio sam je nešto ranije na to da mu dlake sve neobuzdanije džikljaju iz nozdrva i sada ih je i primetila, žuto oštro žbunje iza plastike pomalo zamagljene njegovim dahom. "Ćorak?", upitam. "Ćorak", potvrdi i pogne glavu, kao da je zbog nečega on sam kriv za to. "Jakove?", kaže Marta i tera ga da se ponovo uspravi. "Ima li bilo čega... novog?" On slegne ramenima i pokaže rukom u debeloj


"Ne emituju ništa", prekine ga ona. "Ili makar, ništa korisno. Stare filmove, serije i spotove. Ništa od informacija. Čak ni vremensku prognozu ili stanje na putevima." Nisam siguran da li je primetila nervozni trzaj Jakovljevih usana i gorčinu s kojom ih je stisnuo u crtu posle njenog komentara. Godine koje sam proveo u blizini tog čoveka, nekada jednog od najbližih saradnika mog oca, dopustile su mi da shvatim šta je pomislio: Kakvo bre stanje? Kakvi bre putevi? Drum koji vodi do Centra nije video vozilo već gotovo mesec dana. Konačno slegne ramenima. "Deco, samo kažem da iskoristite ovo veče i noć što bolje možete. Sutra se vraćamo u Program." Posmatramo bez reči kako se okreće i prolazi kroz vrata komore koja se sa šištanjem zatvaraju za njim. "Misliš li isto što i ja?", upita me Marta i zamišljeno napući usne. "Verovatno. Primetila si promenu u njegovom glasu? Držanju?" Klimne glavom. "Mislim da ovo neće potrajati još dugo. Ovako ili onako." Uzmem joj nežno lice među šake i kratko je poljubim. "I, šta ćemo sad?" Ona raskopča bluzu i obazrivo se pribije uz mene. "Pa, čuo si čoveka. Iskoristimo vreme koje nam je preostalo što bolje možemo."

Posmatrao sam oca koji je mirno sedeo ispred majušne kamere u svom kabinetu i govorio u mikrofon svima koji su bili voljni da ga saslušaju. Kaja je bila kraj mene, neobično usredsređena, dok je naša majka sedela u ćošku, bleda i razrogačena, stežući ruku koju je posekla na ivici stranice. Otac joj je odmah dezinfikovao tananu posekotinu, zasuo je snažnim antibiotikom u spreju i spretno uvio majčin palac, ne obazirući se na njeno protivljenje i primedbe o tome kako od komarca pravi slona. Sada ga je i ona slušala s pažnjom, kao da prvi put vidi čoveka s kojim je živela gotovo dvadeset godina pre toga. "Zaključak Svetske zdravstvene organizacije je nedvosmislen", rekao je doktor Varagić odmerenim i sigurnim glasom. "Ljudska rasa je prvi put od svog nastanka primorana da obitava u krajnje neprijateljskom okruženju. Naš nemilosrdni neprijatelj je mikroorganizam, bakterija koja se nalazi svuda oko nas. Iz nekog razloga, u poslednjih nekoliko godina, taj mikroorganizam koji poznajemo kao Streptokok A i s kojim živimo već vekovima i milenijumima, drastično je promenio način na koji napada ljudska bića kada se nađe u njihovom telu. Ranije smo u najgorem slučaju mogli da očekuje-

mo gušobolju i prehladu; sada Streptokok A, kada dospe u ljudski organizam - najčešće kroz bezazlene povrede kože, čak i kada ona i nije probijena već samo istanjena, na primer na mestima gde vam se od udarca pojavi modrica - počinje agresivno da se hrani okolnim tkivom i veoma brzo izaziva ono što medicina naziva nekrozom, a ubrzo zatim i akutno trovanje. Veliki broj smrtnih slučajeva izazvanih u poslednje vreme bukvalno na svim stranama sveta verovatno se mogao izbeći, ali infekcija Streptokokom A u prvi mah ima kliničku sliku i simptome istovetne kao običan grip. I upravo ta sličnost s gripom i prehladom ljude nagoni da olako pređu preko simptoma i ne obrate se lekaru. Pokazalo se da je - s infekcijom ovim, mutiranim sojem bakterije - oklevanje čak i od samo dan ili dva fatalno. Naša vlada, Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje čiji sam konsultant, zamolili su me da se na ovaj način obratim najširoj javnosti s upozorenjem koje će eventualno pomoći da se izbegnu nepotrebne žrtve u vremenu koje će biti potrebno nauci da iznađe adekvatan odgovor na ovu pretnju. Želim da naglasim da je uzročnik masovnog i munjevitog nekrotičnog fascitisa, kako se ova bolest naziva, bakterija, a ne virus. I premda postoje vakcine protiv streptokoka, ne radi se o sprečavanju daljeg razmnožavanja bakterije, već o dejstvu njenih toksina koji igraju ulogu takozvanih 'superantigena' i prekomerno aktiviraju imuni sistem..." Glas mog oca pretvorio se u monotono zujanje; prestao sam da ga slušam jer je ono, o čemu je govorio, bilo previše daleko, apstraktno. Posmatrao sam majku, koja je zagledala sopstveni zavijeni palac kao da je posredi neki čudan eksponat. Sećam se da sam se upitao kada je tačno prestala da ga voli. Možda kada nije stigao na moj peti rođendan zato što je morao da produži trajanje seminara u Indiji? Ili kada je propustio da vidi kako je Kaja prohodala zato što je morao da provede vikend u Rimu ne bi li ubedio donatore da nastave s finansiranjem njegovog istraživanja? Ume li čovek uopšte da prepozna taj trenutak - kada prestane prema nekome da oseća ono što je osećao godinama pre toga, kao da je otvorio vrata i najednom se našao s druge strane? Ili je to nešto što odumire postepeno, sporo? Pojma nisam imao o tome, ali u jedno sam bio siguran: između naših roditelja ljubavi odavno više nije bilo. "Da ponovim", naglasio je moj otac, zagledan pravo u oči nevidljivog mnoštva gledalaca. "Sigurna prevencija ne postoji. Modrica ili odrani deo kože sasvim su dovoljni bakteriji da prodre u vaše telo. Ipak, postoje stvari koje možete preduzeti kako biste umanjili rizik. Naravno, morate se neizostavno truditi da vam koža ostane netaknuta. Zatim, izuzetno je važna čistoća. Uvek ispirajte čak i najmanji otvor u koži i zaštitite ga mašću s antibioticima. Ona treba da vam bude pri ruci u kolima, na radnom stolu, u sportskoj torbi i kod kuće. Posebno deci napominjite značaj održavanja higi-

XVII severniBunKeR I 55od100I KO se boji STRAHA jo{?

beloj rukavici na ekrane naređane na zidu. "Imate toliko kanala, možete da..."


jene. Ukoliko se ipak povredite, posle tretmana rane antibioticima na koje Streptokok A za sada reaguje, javite se najbližem lekaru. Kažem, na koje bakterija za sada reaguje, zato što je ona u poslednje vreme pokazala neobičnu sposobnost prilagođavanja i razvijanja sopstvene imunosti na sredstva kojima svetska i domaća farmaceutska industrija uporno pokušava da ga suzbije. Uz dovoljno samodiscipline, organizovanost države i celog društva, kao i uz Božju pomoć, verujem da ćemo kolektivno, kao vrsta, uspeti da prebrodimo i ovo iskušenje." Tri nedelje kasnije, otac, Kaja i ja preselili smo se u Centar. Bilo je to odmah posle majčine sahrane.

Zamorna, dosadna rutina: uzimanje krvi, mokraće, ultrazvuk trbušne duplje, EKG, EEG, testovi opterećenja, imunološki markeri na leukocitima, limfocitima, mikrofazima. Višednevni uvod u eksperimentalnu fazu. Dan od kojeg uvek najviše strepimo. Ono što znamo, ono što jeste nepobitno utvrđeno, nauka ne ume da objasni: ni Marti ni meni timus nije involuirao posle puberteta. Niko ne zna kako, niko ne zna zašto, ali, eto, događa se. Što se mikrobioloških opasnosti tiče, to je gotovo kao da smo zaštićeni neprobojnim poljem sila. Sestra Jovana nam donosi ručak: ove nedelje nisu nam propisali nikakvu naročitu dijetu i na tanjirima su svinjske šnicle, pire krompir, kupus salata. Možemo da biramo između koka-kole, soka od pomorandže i kisele vode. Umesto slatkiša - jabuka.

XVII severniBunKeR I 56od100I KO se boji STRAHA jo{?

"Gde je Sveta?", pitam Jovanu dok bučno grizem tvrdu, sočnu, zelenu "greni smit". Marta je otišla do toaleta, tako da smo sredovečna bolničarka i ja sami u prostranoj sobi s deset praznih i naša dva zauzeta kreveta. Sveta je mladi endokrinolog koji se za vreme prošlog ciklusa neprestano vrzmao oko nas. Tačnije, oko Marte. "Nismo ga videli otkad smo se vratili u Jedinicu Pet. Zar su ga negde premestili?" Jovana me prazno gleda ispod blajhanih pramenova iza vizira kacige. Ćuti. "O", kažem i belo, kiselkasto meso jabuke zapinje mi u grlu. "O." Ne pitam za pojedinosti. Nema potrebe. Ubod, pad, oderotina, posekotina - uvek je nešto od toga. Sestra Jovana ćutke uzima poslužavnike, stavlja ih na kolica i polako gura napolje kroz dvostruka zaštitna vrata . Marta ulazi odmah zatim i zbunjeno se osvrće za njom. "Šta bi?", pita. "Zašto je tako natmurena?" Slegnem ramenima. "Ko će ga znati. Hajde, lezi i odmori se. Jakov bi trebalo da dođe za sat i po ili dva, i objasni nam šta će ovog puta da nam rade." "Tja", kaže Marta i zavuče se pod svoj pokrivač.

"Pokušaće nešto novo. Ali mislim da im ponestaje ideja."

Nisam pojma imao da sam imun na Peru Žderu sve do pre nekih osamnaest meseci. Naučnici koji su živeli i radili u mojoj blizini u Centru, znali su da, teorijski, sigurno postoji određeni procenat ljudi koji moraju biti otporni na dejstvo supermutantnog Streptokoka A - to je oduvek bilo pravilo za sve vrste smrtonosnih infekcija, inače bi brojne pandemije tokom istorije ljudske rase odavno dovele do njenog potpunog istrebljenja. Problem s Perom Žderom bio je u tome što niste mogli znati je li neko imun ili uspešno izbegava povrede i otvaranje pristupa proždrljivoj bakteriji za svoja ukusna i hranljiva tkiva ispod epitela samo zahvaljujući ludoj sreći. To se moglo ustanoviti jedino u slučaju da se neko ozbiljnije povredi pred svedocima i posle pet-šest dana nastavi bez terapije sa svojim prisustvom među živima. Tako je bilo sa mnom. U to vreme sam se već odavno navikao na uslove života u izolaciji. Centar je bio dovoljno daleko od glavnih saobraćajnica, zavučen i ušuškan na uzvisini sa šumovitim brdom u zaleđu, tako da slučajnih posetilaca tamo jednostavno nije bilo. Mislim da je ne vrhuncu naseljenosti u Centru živelo više stotina, možda čak i hiljadu ljudi - lekara, epidemiologa, biologa, toksikologa, kibernetičara, administratora, pripadnika obezbeđenja, kuvara i sobarica, baštovana, vozača i ljudi koji su radili na tehničkom održavanju; naravno, bili su tu i pripadnici njihovih porodica, za koje je smeštaj bio obezbeđen u uniformnim prizemnim bungalovima podignutim na prostranoj zaravni naspram glavne građevine, gde su bile smeštene laboratorije, amfiteatri, računski i komunikacioni kompleks, kancelarije zaposlenih. Bio je to pravi mali grad na imanju površine deset hektara, sa saobraćajnicama, heliodromom, restoranima, multipleks-bioskopom, bazenom i salama za fizičke aktivnosti. Doduše, bazeni, teretane i tereni za košarku i mali fudbal, čak i kuglana, veoma su brzo sasvim opusteli jer je posle tragičnih smrti prouzrokovanih povredama na rekreaciji bilo sve manje ljudi spremnih da na takav način rizikuju. Preko satelitske televizije mogli smo da pratimo situaciju "napolju" i budemo svedoci postepenog, ali neumitnog i bespovratnog preobražaja civilizacije kakvu smo dotad poznavali. Ubrzo pošto je Svetska zdravstvena organizacija objavila opštu opasnost od Streptokoka A, nastupilo je doba proroka propasti, jurodivih bezumnika, instant-religija i sekti. U svim sferama ljudskog života stvari kao da su se okrenule naglavce: najjednostavniji fizički poslovi najednom su bili basnoslovno plaćeni zbog opasnosti od povređivanja, a svetske ekonomije, pogotovo one koje su se inače oslanjale na sektor usluga - u bankarstvu, računarstvu, turizmu - posle samo nekoliko godina bezuspešne borbe s Perom Žderom došle su do ivice bankrotstva jer nisu


Ljudi su umirali u beskrajnoj, neprekidno rastućoj plimi koju ništa nije moglo da zaustavi: najpre u najsiromašnijim krajevima sveta, gde je higijena i pre pojave pošasti bila luksuz za odabrane: najveći delovi afričkog kontinenta i jugoistočna Azija bila su mesta s kojih su ekipe svetskih infromativnih kanala redovno izveštavale o tragedijama, pri tom pažljivo ograničavajući prostor za slične priče iz razvijenog, bogatog sveta. Svaki fizički sukob, pojedinačni ili masovan, redovno je imao fatalne posledice. Na fudbalske utakmice išli su samo potpuni ludaci ili očajnici, a ubrzo su i oni izgubili razlog za to usled zamiranja tog i svih drugih sportova koji su podrazumevali neposredan kontakt između učesnika. Postalo je smešno lako ubiti čoveka i proći nekažnjeno - profesionalnim ubicama više nisu bile potrebne sofisticirane snajperske puške: bilo je dovoljno da prođu pored svoje žrtve i u gužvi je neprimetno ubodu čiodom, a onda nestanu među ostalim prolaznicima. Pravni sistemi jednostavno nisu imali odgovor na to. Streptokok A nije poštedeo bukvalno niti jedan aspekt ljudskog života: čak je i seks bio potencijalna smrtna presuda za ljubavnike koji bi se zaneli u strasti i partneru ili sebi naneli ogrebotine ili ugrize. Žene su dodatno bile ugrožene jer su svaka menstruacija i porođaj obavljen u sredini koja nije bila savršeno sterilisana mogli doneti smrt. Ogroman broj ljudi jedostavno nije mogao da se nosi s tako korenitim promenama dotadašnjeg načina života, tako da su, u prvih nekoliko godina pošasti, samoubistva odnela gotovo podjednako mnogo života kao i proždrljiva bakterija. I sve sam to mogao da pratim na televizijskim ekranima... ali novinarskih priča o imunima nije bilo. Centar nipošto nije bio pošteđen smrti od nekrotičnog fascitisa. Samo je bolnički i laboratorijski deo bio obezbeđen od prodora bakterije, ali oni koji su svih ovih godina delili ovaj prostor sa mnom, ipak su bili u donekle povlašćenoj situaciji: ukoliko bi na široj teritoriji Centra došlo do incidenta koji bi za rezultat imao fizičku povredu, najstručnija moguća pomoć bila je relativno blizu i povređeni ud mogao se žrtvi amputirati u savršenim uslovima sterilnih operacionih sala. Kaja i ja smo pokušali, svako na svoj način, da se izborimo s činjenicom da nam je majka bila žrtva pretnje koja nam je neposredno pre toga bila krajnje apstraktna - i da čak ni naš svemogući otac nije mogao da joj pomogne. Ja sam se posle kratkotrajne otupelosti iz sve snage upustio u društveni

život, koliko god on ograničen bio unutar obezbeđenih međa Centra; moja sestra se povukla u sebe i retko je napuštala svoju sobu. Što se našeg oca tiče, kako je vreme odmicalo, sve manje smo ga viđali. Vreme je provodio u laboratorijama ili na kraćim i dužim putovanjima: bio je jedan od malobrojnih stanovnika Centra koji je imao tu privilegiju i crni, aerodinamični stršljeni od metala i plastike opremljeni elisama često su sletali na heliodrom kako bi ga odneli do aerodroma, odakle je leteo na konferencije po Evropi i drugim kontinentima, u potrazi za rešenjem: moj otac, spasilac čovečanstva. Privid očuvanja ranijeg stanja stvari ogledao se u organizaciji života u Centru: prisutna deca školskog uzrasta pohađala su nastavu i ja sam prve godine redovno dolazio u dobro opremljene učionice i kabinete, slušao predavanja, radio testove i dobijao besmislene ocene, neophodne da bih na kraju stekao još besmisleniju diplomu. U toj "školi" upoznao sam sve tinejdžere okupljene u našoj maloj komuni; sada te prostorije, kao i najveći deo ostatka Centra, nastanjuju samo duhovi.

Ćutljiva sestra Jovana i sâm Jakov, nezgrapni u svojim skafanderima i trapavi kao čudni beli medvedi, daju nam serum kroz cevi za infuziju, u Jedinici Pet čiji su zidovi obloženi plastičnom oplatom, pod oštrim neonskim svetlom. Pred dvostrukim vratima, kroz veliki prozor u zidu, vidimo ljudsku priliku u drugačijem zaštitnom odelu - tamnoplavom, od tvrdih polimera otpornih na metke, s neprozirnom kacigom i automatskom puškom u rukama: to je potporučnik Kozomara, zadužen za našu bezbednost. Dve epruvete pune ćilibarske providne tečnosti stoje u stalku na podijumu nedaleko od središta kružne prostorije s devičanski belim operacionim stolovima i pogašenim jarkim lampama. Sijaju samo sveprisutne neonke, visoko gore, na tavanici. "Nadam se da nam neće biti muka od toga kao prošli put", kaže Marta dok Jakov i Jovana pripremaju špriceve. "Imaš li pojma, Jakove, šta su nam sad pripremili?" Vizir se okreće prema našim licima, prva srebrna igla podignuta je visoko u vazduh. "Izgleda da ne znaju više šta da probaju", čuje se pomalo plehani glas iz Jakovljeve kacige. "Proučavali su do iznemoglosti karakteristike vaših kolagenskih vlakana koja sprečavaju prodor mikroorganizama u tkiva, kao i karakteristike bazalne membrane vaše kože. I ništa. Pojma nemaju u čemu je stvar. Serum koji ćete sada primiti, dobijen je tako što je nekome tamo, u Ženevi, palo na pamet da krv krokodila ubrizga u organizam dobrovoljaca. Kao, krokodili imaju najrudimentarniji i najstariji imunološki sistem, najsavršeniji mehanizam zaštite od zaraze. Ova mućkalica ovde je sve što su iz takvih dobrovoljaca uspeli da izvuku."

XVII severniBunKeR I 57od100I KO se boji STRAHA jo{?

mogle da plaćaju astronomske plate nosačima, čistačima, zidarima, zavarivačima, bravarima i metalostrugarima. S druge strane, farmaceutske kompanije su se takmičile u plasiranju "pouzdanih" antibiotskih preparata i pomagala za zaštitu, sterilisanje i zatvaranje rana, i mnoge su uživale u kratkotrajnom uspehu i vrtoglavom profitu - dok statistička istraživanja ne bi pokazala da je bakterija u svojoj novoj inkarnaciji ponovo našla način da opstane i dođe do nove hrane.


Zurimo u njega s nevericom. Trenutak kasnije, plehani smeh odjekuje prostorijom. "Kad biste samo mogli da se vidite", kikoće se Jakov kraj bolničarke u skafanderu koja nepomično drži drugi špric. "Ne, ozbiljno, pojma nemam šta je unutra. Stiglo je juče u metalnom koferu sa specijalnom šifrom. Krokodilska krv! Stvarno..." Ćilibarska tečnost prodire u naše vene. Ubrzo zatim, sve je snimljeno za buduća pokolenja, a čudni beli medvedi nestaju napolju, iza dvostrukih hermetičkih vrata vazdušne komore.

Kaja je bila mrtva već sedamdeset dva sata kada je domar uspeo da obije bravu na njenim vratima i pusti me unutra. Nije htela da sačeka da to odradi bakterija. Napunila je kadu i prerezala vene - uzduž po unutrašnjim stranama podlaktica. Sigurno je pročitala negde na Internetu kako popreko režu vene samo foliranti koji očekuju da budu spaseni. Izgledala je kao plastična lutka, glave nakrivljene na mlečnobelom vratu iznad crvene kupke koja se polako pretvarala u mulj. Na podu kupatila, kraj kade, ležale su dve prazne vinske flaše i brijač. Dok sam je posmatrao nepokretan kao stub usred paničnog kretanja ostalih koji su stupili sa mnom unutra, mogao sam samo da se setim kako sam ponekad, u retkim prilikama, viđao oca kako se pažljivo brije tim istim oštrim sečivom, a potom ga odlaže u posebnu kutijicu od mahagonija i stavlja visoko u ormarić, kraj krema i četki. Onda sam primetio još nešto: Kajin mobilni, koji je ležao na mermernoj ploči nedaleko od njene glave. Slabašno narandžasto svetlo umorno je signaliziralo, u pravilnim razmacima, da je potrebno dopuniti bateriju.

XVII severniBunKeR I 58od100I KO se boji STRAHA jo{?

U mesecima koje smo proveli ovde posle dolaska, Kajin jedini dodir s ostatkom sveta bio je Fejzbuk. Izgleda da je i poslednji od njenih prijatelja nestao s mreže, i više nije bilo nikoga da lajkuje njene šašave, vickaste, duhovite komentare. Nisam osećao ništa zbog sestrine smrti. Čitav prizor podsetio me je na scenu iz starog filma u kojoj je prikazano samoubistvo nekog starog rimskog imperatora ili političara. Stvarnost je sada bila baš to: stari film, oštećen, isečen, krupnog zrna, priča koju se retko ko trudi da zapamti.

Jakov je, čini se, željan društva. Prošao je kroz tegobnu i komplikovanu proceduru oblačenja zaštitnog odela, stavljanja kacige i priključenja na crevo za dovod vazduha, samo da bi bio u prilici da posedi i porazgovara s nama. Posle toga, čeka ga još tegobnija i dugotrajnija dekontaminacija u maloj vazdušnoj komori. "Zar ne misliš da to stvarno više nije potrebno?", pitam ga. Znam da zna na šta mislim, po načinu na koji sleže ramenima. "Propisi su propisi", kaže. "Ako prestanemo da ih

poštujemo samo zato što mislimo da su izgubili svrhu..." Ne završava rečenicu, ali shvatam šta želi da kaže. Malobrojni preživeli u Centru imaju još samo te retke kontakte s nalogodavcima iz dalekog sterilnog bunkera i precizne protokole o postupanju, da ih održavaju u uverenju kako staro ustrojstvo sveta još postoji. Marta diže pogled s nekog starog časopisa i posmatra nekoliko trenutaka njegovo izborano lice iza zamagljenog vizira. "Da je taktika suprotstavljanja zarazi novim, veštački stvorenim sojevima dobroćudnih bakterija, imala bilo kakve šanse za uspeh, mislim da bi se to odavno pokazalo. Ovako..." Mahnula je rukom neodređeno, kao da želi tim pokretom da obuhvati čitavu izolovanu prostoriju. "Badava nas maltretirate." Jakov kratko klimne glavom. "Znam da vam nije lako... Ali sve dok postoje i najmanji izgledi za to da se u vašim telima, uz pomoć timusa koji vas štite od nekroznog fascitisa, razviju mikroorganizmi koji bi mogli da unište, ili makar suzbiju Streptokok, moramo nastaviti da pokušavamo." Poćutimo neko vreme, nepomični na svojim mestima. Onda on ponovo progovori, tiho. "Bakterija mi je pojela ženu i oba sina", kaže. "Jesam li vam već pričao o tome?" "Ne", odgovori Marta. Pogledam u nju, pa u Jakova. "Moja Zdenka je imala upalu slepog creva", spremno nastavi on. "Jedva smo stigli - malo je falilo da mi umre na rukama, kod kuće. Operacija je bila rutinska, izvadili su joj apendiks u operacionoj sali, zašili je i posle sedam dana otpustili iz bolnice. Sledeće nedelje, temperatura je počela da joj skače. Žalila se da oseća kako joj je trbuh toliko pun tečnosti da bućka kao flaša vode. Ponovo sam je odveo hirurgu koji ju je operisao. On je zatražio od nje da stane kraj stola i nasloni se na njega. Onda je kleknuo i prosekao joj šavove... Zgrozio sam se kad sam video da je iz rane pokuljala krvava i narandžasta mutna tečnost. Doktor je odskočio, ali tek pošto mu je ta sluz isprskala ruku i cipele. Bio sam prestravljen, mada lekar i bolničarka nisu bili naročito iznenađeni. Kazali su mi da joj previjam ranu gazom i betadinom, a dobila je i novu turu antibiotika." Zaćuti načas. Osećam Martin pogled na svom licu. Okrećem se, gledam je u oči. Krupne su, ozbiljne. Prepoznajem u njima sopstvenu spoznaju. Sami smo. Ovaj čovek kraj nas, sakriven iza svog smešnog odela i svojih strašnih uspomena, pripada drugoj, izumrloj vrsti. Mrtav je, ali mu to još niko nije rekao. "Sledeće nedelje", nastavi Jakov, "drenirana sluz joj je postala gušća i žućkasta. Dok sam Zdenki previjao ranu, primetio sam da je poprimila tamnu, ljubičastu boju, a zatim i da se u njenom mesu otvara nova rana, kraj one koju je napravio lekar. Naravno, odmah sam zvao bolnicu da to javim i hirurg mi je rekao kako se to ’cepaju šavovi’, što nije


XVII severniBunKeR I 59od100I KO se boji STRAHA jo{?


neobično za ženu poput nje, s viškom kilograma. Posle samo nekoliko dana, nove rupe pojavile su joj se duž reza, najpre ljubičaste, zatim bele na ivicama, da bi joj se onda koža prosto rastočila. Potom, preko noći, ogromna, duboka pukotina otvorila joj se na desnom boku. Čim sam to video, odvezao sam je natrag u bolnicu." Vidim kroz plastiku vizira kako oblizuje usne, traži u sebi snagu da nastavi. Pronalazi je tek posle gotovo pola minuta tišine. "Zdenka je imala visoku temperaturu", kaže promuklo, "trideset devet sa pet, i telo ju je strašno bolelo. Kasnije sam saznao da se to naziva ’sistemska toksičnost.’ Lekari nisu mogli da veruju kada su videli u kakvom je stanju. Konačno su morali da priznaju kako je posredi teška infekcija i pobrinuli su se za njene rane, dali joj intravenoznu terapiju antibioticima i skenirali joj abdomen. Rupe u tkivu su joj se spojile ispod kože, a ona na desnom boku zašla joj je petnaestak centimetara duboko." Prvi put otkad poznajem Jakova, koji je bio magistar biologije i laboratorijski asistent moga oca u to staro staro vreme, on o svojoj ženi priča s toliko pojedinosti. Tražim u sebi bezuspešno makar trunku sažaljenja prema njemu.

XVII severniBunKeR I 60od100I KO se boji STRAHA jo{?

"Provodio sam dane i noći uz njen bolnički krevet", kaže. "Video sam kako joj izvlače gazu iz te rupe u boku, zajedno s komadima mesa. Hirurg joj je zatim skalpelom isekao veliki komad tkiva odatle, naživo, a ona je sve vreme bila svesna i nije ništa osetila. Meso joj je bilo sivo, neprokrvljeno, trulo. Ponovo su je skenirali, i videli da se gangrena proširila po čitavoj trbušnoj duplji. Izdržala je još nekoliko dana. Držao sam je za ruku kada je izdahnula. Nikoga od bolničkog osoblja više nije bilo uz nju. Tada su već bili preplavljeni drugim, novim slučajevima." Vidim ga kako ponovo oblizuje suve usne i diže pogled prema nama. Ćutimo minut ili dva, glumci na kamernoj sceni koji su najednom zaboravili svoj tekst, pa i sâm naslov komada u kojem učestvuju. "Mi smo novi dinosaurusi", kaže konačno Jakov i ustane da priđe vratima vazdušne komore. "Prošlo je vreme kada smo vladali svetom. Zamenilo nas je stvorenje koje ne možemo čak ni videti golim okom."

Kada sam prvi put ugledao Martu, već sam dugo bio u Programu. U izolaciju me je smestio otac, koji je bio prilično uzdrman kada se vratio s jednog od svojih kratkih putovanja i ustanovio da je njegov sin u međuvremenu uspeo da se povredi na krajnje kretenski način. Unutar ograde kompleksa Centra nalazi se i malo groblje. Smešteno je na visokom proplanku i tog dana - zbog nečega sam upamtio da je bila nedelja - popeo sam se tamo da obiđem Kaju. Neugledan drveni krst, s imenom i godinom rođenja i smrti ispisanim pomoću šablona, nagaravljenim slovima;

na mekoj zemlji cveće koje se osušilo od moje prethodne posete tako da ga je vetar rasuo po humci. Grobova je tamo bilo tek nekoliko desetina, ali činilo se da kopači - deo ekipe za fizičko i tehničko održavanje Centra - svakog dana dolaze tu, gore, u nezgrapnim odelima zaštićenim slojevima gume i sunđera, da iskopaju novu raku. Ipak, u tim trenucima u blizini nije bilo nikoga i dok sam stajao i zurio u Kajin krst, pokušavao sam da se prisetim njenog lika, glasa, zajedničkih doživljaja iz detinjstva, ali sećanja su mi izmicala, neuhvatljiva, tako da sam ubrzo odustao. Uzdahnuo sam, sagnuo se da pažljivo prikupim rasute cvetove i stavim ih zajedno s novim buketom koji sam tu doneo, u neuglednu malu vazu privezanu žicom za podnožje krsta. Tada sam se trgao zbog iznenadnog praska visoko iznad mene, zvuka usamljenog vojnog aviona koji je upravo probio zvučni zid. Oštri kraj žice zaparao mi je nadlanicu. Uspravio sam se i osetio kako me preplavljuje hladnoća; prineo sam šaku očima i zapiljio se s nevericom u malu ogrebotinu i jednu jedinu, tamnocrvenu kap krvi koja se na njenom kraju probila kroz moju kožu, debela i bremenita kako i priliči smrtnoj presudi. Taj strah nikada neću zaboraviti: osećaj stezanja u grlu, sušenje sluzokože u ustima, širenje očiju i obamrlost od spoznaje onoga što sam upravo tako nespretno učinio. Onda su meseci i godine uslovljavanja učinili svoje. Mašio sam se za džep, izvukao bočicu s antibiotikom u spreju i poprskao ogrebano mesto, potom ga namackao gustom žutom mašću iz minijaturne tube, okrenuo leđa Kajinom grobu i sjurio se nizbrdo, prema ambulanti. Sledećih nekoliko dana, lekarsko osoblje vrzmalo se oko mene i nije me ostavljalo na miru gotovo ni tren. Sin doktora Varagića nije tek tako smeo podleći smrtonosnoj bakteriji. Kada su ustanovili da mi je temperatura stabilna, da oko mesta uboda nema nikakvih tragova infekcije i da se osećam sasvim dobro, poslali su mom ocu poruku ispunjenu olakšanjem i nadom, a zauzvrat od njega dobili nalog da me smeste u izolovanu jedinicu u Centru. Bio je to početak mog dugog zatočeništva. Posle nekoliko sedmica, dok sam se dosađivao u onome što se sada zove "prostorija za druženje" pred ekranima na kojima nije bilo ničeg novog niti zanimljivog, moj otac je ušao unutra. Nije se gnjavio sa skafanderima i kacigama - to će doći tek kasnije - i na sebi je imao samo lako laneno odelo izgužvano od sedenja u helikopteru. Po očima mu se videlo koliko je umoran, ali sada se u njima video novi sjaj. "Nisi zaražen", rekao mi je umesto pozdrava. Ostao sam da sedim na sofi s daljinskim upravljačem u ruci. "Izvanredno." "Izvanredno?", upitao sam ga. "Na šta misliš? Na to


"Eksperimentišem?", rekao je on, a onda promrmljao: "Ne razumeš. Ovo je... fantastično. Ti možeš biti ključ. Ukoliko si zaista imun, možeš doneti spas milionima ljudi." "Razmišljaš samo o tome kako da spaseš milione drugih", rekao sam mu hladno, "umesto da si se potrudio da spaseš sopstvenu porodicu." Trgao se na to i zbunjeno namrštio. Ustao sam sa sofe i pogledao ga u oči. "Da si malo manje putovao i malo više vremena provodio ovde, s nama, Kaja bi možda još bila živa." Čuvao sam tu optužbu u sebi spreman da mu je saspem u lice kad mi se ukaže povoljan trenutak, ali sada sam užasnuto gledao kako ona uopšte ne dopire do njega, kako se slama o njegovu usredsređenost na jednu jedinu stvar, fokusiranost koja ga štiti kao polje sila kroz koje ništa ne može da prodre. Je li taj čovek uopšte pamtio da je nekada imao ženu i kćerku? "Ne razumeš", ponovio je. "Moramo ustanoviti jesi li zaista imun na Streptokok A. Ukoliko jesi, već ćemo otkriti zbog čega i pronaći način da to iskoristimo u borbi protiv bakterije!" Ono što sam tada učinio bilo je impulsivno, nepromišljeno i krajnje glupo. Iscerio sam mu se kao budala, prišao staklenoj vitrini kraj zida i pesnicom iz sve snage tresnuo po staklu. Eksplodiralo je u paramparčad. Moj otac je stajao ukočen, zureći u mene otvorenih usta, dok sam podizao okrvavljenu i isečenu šaku prema njegovom licu. "Moramo ustanoviti jesam li imun? Pa hajde, zašto da čekamo?" Nedelju dana kasnije, svi su bili sasvim sigurni. Posekotine na ruci zarastale su mi sasvim normalno, a opšte stanje mog organizma bilo je optimalno. Sledećeg meseca, posle očevih konsultacija sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, počela je realizacija Programa.

Moja izolacija trajala je već nekih sedam meseci kada su doveli Martu. Podigao sam pogled s knjige koju sam držao u rukama kada sam začuo šištanje i otvaranje nepropusnih vrata. Ugledao sam devojku od svojih dvadeset dve ili tri godine, mršavu i krhku, nalik na dečaka u farmerkama i kariranoj košulji s podvijenim rukavima. Lice joj je bilo usko i skladno, jagodice visoke, oči krupne i neobično mirne. Kosa boje meda bila joj je skupljena pozadi tako da je otkrivala dug, beo vrat. U desnoj ruci držala je mali ranac. Okružila je pogledom po sobi, a onda ponovo pogledala u mene i osmehnula se. "Zdravo", rekla je toplim, iznenađujuće dubokim glasom. "Ja sam Marta."

Tada sam je prvi put video; tri ili četiri dana kasnije, prvi put sam je poljubio. I danas osećam žar tog prvog poljupca na usnama. U međuvremenu, dok sam joj objašnjavao kako Program funkcioniše i trudio se da joj pomognem da se navikne na novo okruženje, ispričala mi je svoju priču. "Shvatila sam da nisam kao drugi posle nezgode u školi", rekla mi je. "Bilo je to u prvom gimnazije; imala sam, kako to obično biva, najbolju drugaricu. Ime joj je bilo Sonja, i stanovale smo u istoj ulici, jedna preko puta druge." Slušao sam pažljivo kako govori, ravnim glasom, bez primetnih emocija, kao da je isto već više puta pripovedala, kako sebi, tako i drugima - poslednji put najverovatnije kada je ušla u lokalnu kancelariju za nadzor aktivnosti vanredne medicinske zaštite i saopštila dežurnom lekaru kako misli da je imuna. "Izašle smo na veliki odmor", nastavila je. "Koliko tome ima? Sedam godina... Ne znam da li se sećaš tog vremena, ali škola je bila potpuno oblepljena plakatima s upozorenjima za učenike - IZBEGAVAJTE POVREDE, ČUVAJTE SEBE I SVOJE DRUGOVE, BAKTERIJA VREBA - takve stvari. Za Sonju i mene, kao i za ostalu decu, bilo je to nešto daleko, nešto što ne može da se dogodi nama. Samo kad bi se desilo da se neko iz razreda ne pojavi više na nastavi, ili još gore, vrati se posle mesec ili dva s amputiranom šakom, stopalom ili čitavim ekstremitetom, načas bismo se trgli i pomislili na ono što je stajalo na drečavim plakatima s krupnim natpisima." Prestala je načas da priča i nabrala čelo, zagledana u taj davni trenutak; mislim da sam se upravo tada zaljubio u nju, bespomoćno, bespovratno. Okrenula je krupne, vlažne oči prema meni i osmehnula se gorko. "Neka dva klipana starija od nas - mislim da su bili iz trećeg razreda - sjurila su se niz stepenice jedan za drugim pravo na Sonju i mene. Razletele smo se kao što se ono čunjevi razlete kada kugla uleti među njih. Obe smo pale niz stepenice: Sonja je oderala koleno i lakat, dok sam ja naletela na hrapavi zid i zaradila razderotinu na dlanu desne ruke i posekotinu na obrazu." Prsti joj zastanu negde na pola puta do obraza gde se nazirao mali beličasti ožiljak. "Sonji su odsekli i ruku i nogu kako bi sprečili širenje infekcije", rekla je s uzdahom. "Nikada se nije vratila u školu. Što se mene tiče... Moji otac i majka bili su nedeljama van sebe dok su bdili nada mnom i očekivali da se razbuktaju simptomi nekroznog fascitisa. Kada su lekari zaključili da mi povrede sasvim lepo zarastaju, kao da su se ponovo rodili. Ali..." Pretpostavljao sam šta sledi. Ipak, sačekao sam da smogne snage i sama mi to ispriča.

XVII severniBunKeR I 61od100I KO se boji STRAHA jo{?

što sam ostao živ i zdrav posle uboda? Ili na to da sada možeš da eksperimentišeš na rođenom sinu?"


"Kada sam se vratila na nastavu", kazala je tiho, zagledana u prazno, "i pored sveg truda direktorke i profesora, koji su to što sam nezgodu preživela i ostala sasvim čitava pripisivali srećnom slučaju, druga deca počela su da me izbegavaju kao da sam gubava. Ubrzo sam ostala potpuno izolovana, ali to nije bilo ono najgore... Najgori je bio način na koji me je Sonjina majka gledala s prozora kad god sam izlazila iz kuće, ili dok sam se tamo vraćala." "Krivila te je za to što nisi podlegla Streptokoku kao njena kćerka", rekao sam ja. Klimnula je glavom. "I ne znam je li ona kriva za to... ili su komšijska deca čula glasine iz škole, tek, jednog dana me je na ulasku u ulicu sačekala grupa njih, s kamenicama u rukama." Zaćutala je ponovo i sada više nisam bio siguran da će nastaviti. Jedna krupna suza skotrljala joj se niz obraz. "Moji su bili užasnuti kad sam se pojavila na vratima, sva izubijana, izgrebana i krvava", kazala je konačno. "Tata je tada zaključio da je vreme da se selimo... da me upiše u drugu školu, u nekom drugom gradu. Ali tek pošto učini ono što je bilo neophodno." Spustio sam pogled na njenu šaku kojoj je nedostajao malić. Snebivljivo, pokrila ju je prstima druge ruke.

XVII severniBunKeR I 62od100I KO se boji STRAHA jo{?

"Tako sam svojim novim drugovima mogla da kažem da sam se ogrebala, da je infekcija bila primećena u samom začetku, i da su me lekari spasli amputacijom prsta." Pogledala me je u oči i osmeh koji mi je uputila bio je jeziv. "Više nisam imala problema, sve do kraja srednje. A onda... sve se raspalo. Bakterija mi je najpre odnela oca, pre nekoliko meseci i majku. Ostala sam sama..." Slegnula je ramenima. "Kad sam videla oglase u novinama i na televiziji, kojim se svi oni za koje se pretpostavlja da su prirodno imuni na dejstvo Streptokoka A pozivaju da se jave najbližoj ambulanti, nisam mnogo razmišljala." Prevezli su je pravo na VMA i tamo podvrgli nizu testova koji su pokazali ono u šta je već odavno bila sigurna. Onda je postala deo Programa i deo mog života.

Prestali smo da obraćamo pažnju na vreme. Trpeli smo sve što su naučnici i lekari u Centru smišljali za nas uz budni nadzor dalekih, nevidljivih nalogodavaca iz Švajcarske. Moj otac se pojavljivao s vremena na vreme, ali njegova odsustvovanja bila su sve duža, putovanja u druge krajeve sveta sve učestalija, dok se konačno s jednoga od njih nije vratio. "Helikopter u kojem je bio doktor Varagić", rekao mi je Jakov jednog jutra, "sinoć je oboren iz ručnog bacača negde iznad Johanezburga. Odgovornost za to preuzela je jedna od tamošnjih terorističkih

organizacija. Nije bilo preživelih. Žao mi je." Nisam osetio ama baš ništa. Ni naznaku gubitka ili tuge. U mom srcu, doktor Varagić je bio odavno mrtav. Zato sam donekle začuđen što pomišljam na njega sada, posle ubrizgavanja novog čudotvornog seruma u Martin i moj krvotok, novog očajničkog pokušaja da se izvede nemoguće, pokušaja unapred osuđenog na neuspeh. "Mislio sam da je prilično besmisleno to što smo primenili princip ’slepe probe’ samo na dva subjekta", kaže Jakov, "ali protokol je protokol, pravila pravila. Jedno od vas je dobilo serum; drugo običan fiziološki rastvor." Osetim kako mi Martini prsti najednom bolno stežu mišicu. Jakovljevo lice razrogačeno je iza plastike vizira. Okrenem glavu na vreme da vidim kako se presamićuje, ne puštajući me. Njeno mršavo, krhko telo prožimaju grčevi. Gledam zapanjeno u Jakova, čujem njegov glas kroz zvučnik kacige. "Marta... Marta je dobila dozu..." Onako nezgrapan, u plastičnom zaštitnom odelu, ne može da odvoji pogled od nje. "Dozu čega?", sikćem dok pokušavam da je obgrlim i pomognem joj da se uspravi. Stegnuta je kao opruga, opire mi se. "Ne znam", odgovara Jakov i odstupa za korak; rukom daje signal pred kamerom, vrata se podižu s glasnim šištanjem hidraulike. "Poslali su nam nešto... nisu naveli sastav. Samo su rekli da su ovog puta eksperimentisali s ukrštanjem streptokoka i sulfidnih bakterija..." "Sulf... Bakterija koje nagrizaju metal i plastiku? Zaboga, kakvom je kretenu tako nešto palo na pamet?", zaurlam na Jakova kao da je on tu nešto kriv, a onda osetim da Marta naglo odiže glavu iz pognutog položaja. Vrat joj je napregnut, prošaran žilama debelim kao prst. Za trenutak ona pilji iskolačenim očima u Jakova, belog čoveka bez lica čija je jedna noga u prostoru između podignutih vrata naše prostorije i spuštenog spoljnog poklopca. U tom trenu kao da je sve zaustavljeno u grotesknu sliku s tri ljudske prilike uhvaćene usred koraka nekog komplikovanog plesa. Onda strahoviti drhtaj prožme Martina leđa čiju vrelinu osećam kroz tkaninu bolničke spavaćice, i iz njenih razjapljenih usta šikne crni mlaz, pravo na Jakovljevu neodlučno podignutu ruku. I on i ja zaprepašćeno gledamo kako Martina bljuvotina na debeloj rukavici od polimera počinje da se kreće kao da na nju ne deluje gravitacija: delić sekunde potreban je da beli materijal pocrni, nabubri i počne da otpada s mesa šake ispod njega. Jakov je toliko preneražen da je potpuno ukočen, blokiran, nesposoban da bilo šta preduzme, osim da s nevericom podigne ruku ispred vizira. Tek kada klobučasta crna masa počne da mu proždire tkiva na prstima i uranja duboko kroz njih, sve do kostiju, seti se da vrisne. Tada Marta povrati još jednom, mlaz boje noći, boje najdubljih košmara, gusti mlaz koji Jakovu


Postupam sasvim nagonski, nijedna misao nije u meni dok podižem klonulu Martu u naručje - ne osećam joj težinu, laka je kao povređena ptičica ispala iz gnezda - i teturam se za Jakovom, napolje, u hodnik. Još je živ, još se koprca prekriven bezobličnom crnom masom koja se gladno hrani njegovim proteinima, belančevinama, životnim sokovima, mineralima iz njegovih kostiju. I sâm osećam poriv da povratim pred tom slikom, pred tim zvucima prigušenim u nesuvislo grcanje, roktanje, stenjanje, naznake jecaja. Nesigurno se povodim unazad, s Martom-ptičicom u rukama, dalje od orgije proždiranja i preobražaja koja mi se odvija pod nogama. Bat koraka s druge strane hodnika: ljudska prilika oklopljena od glave do pete, s kacigom koja joj prekriva čitavu glavu i automatskom puškom u rukama: potporučnik Kozomara. Preneražen je onim što vidi, taj poslednji vitez čuvar ovog hrama bezbožne nauke; puška mu neodlučno lebdi u vazduhu. Onda ugleda nas dvoje i dugogodišnja uslovljavanja i ispiranje mozga čine svoje. Podiže oružje da nas pokosi rafalom. Oslobođena bakterija, streptokok koji je u Martinom imunom organizmu kao u nekakvoj paklenoj retorti mutirao toliko da mu više nije potrebna ranica da bi došao do hrane, toliko da čak ni dotad neprobojna plastična zaštita ne predstavlja za njega ništa više do ukusnog predjela, zapljusne Kozomarine čizme i navali na polimerne delove njegovog oklopa. Dragoceni trenutak je izgubljen, nišan više nije uperen u nas i ja posrćem niz hodnik prema vratima koja vode napolje, u dvorište Centra, okrenuvši leđa uspaničenim kricima. Zaštekće rafal i ja se zgurim, zažmurivši, očekujući da razorna zrna izrešetaju i mene i Martu koja mi beživotno leži u rukama, ali ne, to potporučnik zalud zasipa mecima tamni talas koji je završio s Jakovljevim telom i okrenuo se njemu. Teturam se, nosim je, osećam Martinu vrelinu uz sebe, bežim slepo, bos gazim po oštrom šljunku staze dok promukli lavež puške ne zamre daleko iza mojih leđa. Zastanem načas da dođem do daha i osvrnem se: vrata od PVC-a kroz koja smo izašli, pedesetak metara daleko, prekrivena su crnim klobucima. Mogu da zamislim kako izgleda unutrašnjost Centra, lavirint hodnika obloženih plastičnim panelima i podnim pločama, mogu da zamislim užas sestre Jovane, malobrojnih preostalih laboranata i administratora sistema uhvaćenih u klopku iz koje im nema izlaza, okruženih crnilom koje buja i hita da ih poništi, proguta. Krećem dalje, smrknuto, pun adrenalina i zebnje, jer znam šta sledi.

Alarm se svakako nije oglasio samo ovde. Asfaltirana staza vijuga kroz travnjake prema kružnom trgu s podijumom i jarbolom u sredini. Trava je visoka, neuredna; trobojka na jarbolu leprša na popodnevnom vetru, negde na dve trećine visine dugačke, tanke motke. Martino stenjanje tera me dalje. Iz jedne od niskih zgrada - nekada je tu bio restoran s brzom hranom - izlazi sredovečni čovek koji umesto leve ruke ima kratki patrljak. U desnoj drži polupraznu pivsku flašu. Zuri u moje mahnito lice i Martino telo koje stežem uz grudi. "Bežite!", viknem s udaljenosti od petnaestak metara. "Bežite odavde! Nema mnogo vremena! Uzbunite ostale! Odmah." Onda nastavim dalje, ne osvrnuvši se da vidim da li me je poslušao. Ne znam koliko je vremena prošlo - sekundi i minuti slili su se u jednolično zavijanje sirena - ali stižem van zaštitne ograde Centra i zamičem uvis stazom s Martom u naručju pod prve krošnje šume, kada se začuje novi zvuk: daleko zujanje stršljenova, sve jače, sve bliže, dok ne zagrmi nad kompleksom kojim sada uzbuđeno mile preostali preživeli. Teško sedam u hladnu, vlažnu travu kraj debelog stabla, Marta ječi i svaljuje se na bok. Nameštam se tako da mi njena glava bude priljubljena uz rame. Bleda je, usne su joj sive, sklopljeni kapci prošarani modrim venama. Ljubavnica, zamorče. Anđeo uništenja, prazna ljuštura: sve to u rasponu od samo nekoliko sati. Stežem je uz sebe i sa tog male uzvisine, iz skrovišta šume, posmatram. Crni su, sjajni, kao insekti neprobojnog luba, teško naoružani vojni helikopteri bez vidljivih oznaka. Načas lebde iznad Centra, dižu zastavu na jarbolu i otkidaju je moćnim vetrom elisa. Ona zaleprša nad glavama nekoliko desetina sitnih ljudskih prilika koje pokušavaju da pronađu izlaz: neki su ukočeni i nesposobni da preduzmu bilo šta, dok drugi, malobrojni, hitaju prema šumskom zaleđu, Martinim i mojim tragom. Onda trobojka u trenu iščezne zaklonjena kratkim, jednovremenim bleskom s vitkih, glatkih plastičnih letelica i projektili praćeni vijugavim tankim tragom pare poleću prema metama. Budale, stignem da pomislim pre nego što zaglušujuće eksplozije ne zatresu šumu oko nas. Centar, zgrade, restorani brze hrane, omladinski klubovi, bioskop, biblioteka, bungalovi za smeštaj, pomoćne zgrade, energana, komunikacioni kompleks, bolnica, institut pretvoren u Dalijevu fantazmogoriju i ljudi žene deca nestaju u plamenu; sjajni crni stršljeni trijumfalno lebde nad buktinjom dok se oblaci teškog, gustog crnog dima nadimaju s tla visoko u vazduh. Znam da su se zadržali predugo - dim ih miluje kao dželatova ruka, i tek se tada helikopteri naginju da zaokruže i vrate se tamo odakle su stigli, ali prekasno, prekasno. Njihovo ljutito zujanje sad je isprekidano, kašljucavo, turbine optočene polimerima otpornim na sve osim na neutaživu glad mucaju mucaju dok konačno ne zaćute,

XVII severniBunKeR I 63od100I KO se boji STRAHA jo{?

zalije vizir i odmah počne gladno da ga jede. Čovek u belom se s urlikom okrene i počne slepo rukom da udara po prekidaču vazdušne komore: spoljna vrata počnu da se otvaraju i prodorna sirena alarma smesta se oglasi, prodorna kao zvona sudnjeg dana.


prekrivene molekulima koji se talože i razmožavaju munjevito, proždirući u vazduhu oplate kabina u kojima ih čeka glavna poslastica, drhtavo, prestravljeno ljudsko meso. Jedna dve tri detonacije tresu tle. Martini kapci trepere, nesigurno se dižu, oči joj polako dolaze u fokus. Slabašno pridiže ruku s četiri prsta da mi dodirne lice, nesigurna jesam li stvaran, postojimo li zaista zajedno u toj zelenoj hladovini zasićenoj mirisima vegetacije, truleži, sada i dima čiji prvi pramenovi dopiru do naših nozdrva. Ali ja gledam iznad njene glave u crne smrtonosne oblake koji se dižu visoko da ih hladna strujanja razveju unaokolo, sve dalje i dalje, prema novim izvorima hrane. Najzad, oslanjam glavu o drvo i senzacije naviru: bol, bol, sve je bol, svaki moj drhtavi mišić, svaka izmučena kost, svaka otvorena, prokleta, imuna rana. Probada me tamo odakle sam počupao igle za infuziju prilikom Martinog i mog sumanutog bekstva. Ali bol je nešto što mogu da podnesem, nešto što se da izmeriti, samim tim i nešto čemu se može videti kraj. Ono što mi se u ovim trenucima čini nepodnošljivim, jeste izvesnost, apsolutna sigurnost, spoznaja koja me ispunjava kao da imam kristalnu kuglu i u njoj posmatram neizbežne događaje.

XVII severniBunKeR I 64od100I KO se boji STRAHA jo{?

Vetrovi će veoma brzo razvejati čudovišnog bakterijskog mutanta unaokolo i sve što mu se bude našlo na putu, a ima u sebi iole plastike i metala, završiće jednako kao Jakovljevo zaštitno odelo, Kozomarin oklop, PVC stolarija, stršljeni-ubice... A ljudsko meso je još neotpornije. Trebalo bi čestitati onome ko je smislio takvu glupost i kombinovao Streptokok A sa sulfidnim bakterijama: ljudskoj rasi više nisu preostale godine i godine spore smrti. Sudeći po onome što sam video, sada joj je na raspolaganju mnogo, mnogo manje vremena. Možda će za samo nekoliko sedmica sunce svanuti nad nepovratno preobraženom Zemljom.

"Šta... kako...", šapuće Marta i glas joj papirnati drhtaj na rubu čujnosti. "Ššššš", ućutkujem je i milujem po kosi dok osećam vrelinu njenog obraza na ramenu. "Ćuti. Kasnije." Posluša me i ponovo sklapa oči. Disanje joj postaje ravnomerno, smireno. Ponovo sam beskorisno zapitan nad neobjašnjivom činjenicom naše imunosti i nad mogućnošću da negde ima još drugih poput nas, onih kojima čak ni novi i usavršeni Pera überŽdera ne može nauditi. Gotovo fizički guram ta pitanja dalje od sebe. Umor mi ne dopušta da jasno mislim. Znam da nismo bezbedni ovde ukoliko se oni koji su poslali stršljene odluče da unište celu oblast nečim mnogo delotvornijim. Ali nešto mi govori da su oni sada zauzeti drugim, prečim poslovima - procenama pravca i trajanja duvanja vetrova, meteorološkom situacijom, planovima evakuacije naselja i gradova, jalovog bekstva od onoga što su sami stvorili. Svejedno mi je. Ako u sledećih nekoliko minuta cela okolina Centra ne bude zasuta napalmom ili kišom radioaktivnih projektila naručenih od saveznika, neće ni kasnije. Sačekaćemo. Potom, ako se ispostavi da smo i dalje osuđeni na život, sići ćemo u zgarišta da potražimo nešto što bismo mogli da upotrebimo u nastupajućim danima, nedeljama, mesecima. Teški prsti iscrpljenosti zatvaraju mi oči, guraju me dublje u mrak bez snova i poslednje što pomislim dok čvrsto grlim usnulu Martu, ljubavnicu, zamorče, anđela uništenja, jeste da smo živi, i da smo zajedno. Šta god to značilo za budućnost.

Copyright © 2010 Goran Skrobonja

NAPOMENA: Priča "Marta" napisana je za antologiju kratke proze o smaku sveta Apokalipsa juče, danas, sutra (Paladin, 2010), koju je priredio Goran Skrobonja.


Go ran To mi ć

SMRTI

PLIŠANOJ Meda je mrtav!

Olji, pegavoj nimfeti Sa rascvetalim kikicama, Fiksnom protezom i Nepečenim đevrecima oko očiju, Crvene se beonjače. Medine zašivene usnice više ne progovaraju. Njegove gumene šapice, meke kao strunjače, Ne hrle joj u zagrljaj. Njuška od štavljene kože mu ne vlaži. U njegovim plastičnim očima Olja ne pronalazi svoj odraz. Medino srce od sitno seckanog sunđera više ne udara.

Na svoj trinaesti rođendan Olja plače i plače, Jer zna da Meda nije umro. Umrlo je nešto plišano u njoj, Što se s Medinim životom podudara.

XVII severniBunKeR I 65od100I KO se boji STRAHA jo{?

PESMA O


XVII severniBunKeR I 66od100I KO se boji STRAHA jo{?


INTERVJU S

IJANOM MEKDONALDOM

NE USTEŽITE SE

DOK PIŠETE

v

Ijan Mekdonald: - Drago mi je što ste upotrebili izraz takozvane "zemlje trećeg sveta". Deo moje filozofije, koja stoji iza niza romana o novom svetskom poretku, bila je želja da ukažem da je posredi stara zapadnjačka paradigma - a čak ni ta reč nije tačna. Video sam kako u nekoliko prikaza Brazila i Tekije ljudi govore o "nezapadnim zemljama trećeg sveta". Brazil je zapadna država (kako su to napomenuli malobrojni brazilski komentatori), a ni on ni Turska nisu "treći svet". Tuska je šesta zemlja u Evropi po ekonomskoj snazi i šesnaesta u svetu, dok je Brazil sedma svetska ekonomska sila. Opet, jedan od kardinala koji su putovali s papom, uvalio se u nevolje nazvavši Britaniju (moguće je da je mislio konkretno na aerodrom Hitrou) "trećim svetom" - ja mislim da je to kompliment. Tamo se danas sve dešava. Ovo je 21. vek, a ne 20. Na neki način, svet se vratio u stanje u kojem je bio 1707. godine (da odaberemo nasumice neki datum pre industrijske revolucije) kad su svi bili manje-više

jednaki po tehnologiji i ekonomskom razvoju. To je ono što Vilijam Fridkin naziva "Ravninom" u svojim knjigama Svet je ravan i Vreo, prenatrpan i ravan. (On više naglašava rađanje globalne srednje klase - uistinu fascinantnog društvenog fenomena kao istovremeno i najinovativnijeg i najdestruktivnijeg socijalnog sloja.) Pošto ja pišem naučnu fantastiku, više se bavim tehnologijom i načinom na koji je ljudi koriste, te kako ona zauzvrat utiče na njih. Svi dolaze do tehnologije manje-više istovremeno, svuda - ona se samo drugačije distribuira. A to je za jednog pisca uvek zanimljivo. Evo primera - ruralna Indija i dobar deo podsaharske Afrike zaobišli su fiksnu telefoniju i prešli pravo na mobilne telefone - i koriste ih drugačije nego mi. Obični ljudi uglavnom kupuju kredit ili kartice za pozive i oko toga je nikla čitava podindustrija. To je interesantno. Slično tome, na južnoj polovini planete, "nokia" i dalje prodaje veliki broj telefona - zato što ljudi kupuju ono što im treba i

XVII severniBunKeR I 67od100I KO se boji STRAHA jo{?

aš najnoviji roman Tekija (The Dervish House) nedavno je dospeo u knjižare i njegova radnja smeštena je u Tursku u bliskoj budućnosti. Radnja Vaših ranijih romana takođe je smeštena u "egzotične" krajeve Keniju, Indiju i Brazil. Šta Vas je podstaklo da napustite angloamerički milje uobičajen za većinu naučnofantastičnih dela i da počnete da pišete romane o takozvanim "zemljama trećeg sveta"?


XVII severniBunKeR I 68od100I KO se boji STRAHA jo{?

ono što mogu da koriste. Mene bi zanimalo da vidim kako bi pametni telefoni mogli da prodru na tržište Nigerije ili Bocvane - kakve bi aplikacije ljudi tamo želeli, i po čemu bi se ruralna upotreba u Nigeriji razlikovala od načina korišćenja u Lagosu. (Trenutno čitam o Nigeriji - zanimljivo mesto.) Brus Sterling je svojoj zbirci iz 1992. godine dao naziv Globalhed, i mislim da to prilično dobro sumira ono što sam ja pokušao da uradim u svojim dužim proznim delima u proteklih deset godina - i mnogo je bolji izraz od "kultur-panka" ili "etnopanka", ili bilo koje druge vrste posranog "…panka" kojim pokušava da se opiše ono što radimo ja, Paolo Baćigalupi, Džef Rajman i mnogi drugi. Dosta više s pankom. Pank je bio brilijantna stvar. Ne možete ga ni taknuti. Jedino što mu se iole približilo, bio je rejv. "...Pank" nije pank po stavu ili vrednostima. To je antipank. Ali Globalhed, e to je već… To je već kao Radiohed. Jedna od stvari koje su me privukle Turskoj (jedna od mnogih stvari - pored toga što trenutno ne želim da pišem o Kini - ona je prošla kroz sve i završila posao), jeste i to što Turska ispituje zapadnjački osećaj krivice zbog kolonijalizma. Oni su imali carstvo, veliko i dugovečno, ali nije bilo hrišćansko, evropsko carstvo. Bilo je muslimansko. To je interesantno. Problematično za neke teorije. Bilo je zverstava i genocida. To je zemlja koja je morala sebe da stvara od samog početka posle raspada Otomanskog carstva - kakve su njene postkolonijalne krivice i odjeci? Naravno, imperi-

jalizam može jednako lako nići i u Kini i Rusiji u ovom 21. veku - pogledajte samo kako se grabe zemlja i resursi u Africi. Naše teorije nisu još dosegle ono što se zaista dešava tamo, u Novom svetu. I dalje razmišljamo kao u 20. veku. Do koje mere istražujete? Svaka od ovih knjiga, serijal Čaga, Reka bogova, Brazil i sada Tekija, odišu velikim poznavanjem okruženja - uključujući i kulturne i političke okolnosti specifične za zemlje o kojima pišete. - To me često pitaju, kao što možete i da pretpostavite. Potrebne su godine rada, putovanja, asimilovanja, to je sve što mogu da kažem. U Tekiji ste uspeli da dočarate sasvim realistično situaciju koja se umalo nije pretvorila u apokalipsu, na samo dve stranice knjige. I Vaša druga dela sadrže koncizne političke komentare, koji naizgled otkrivaju Vaše sumnje u vezi s evropskim projektom. Smatrate li sebe evroskeptikom ili evrooptimistom, i šta mislite o tome hoće li balkanske zemlje - uključujući Tursku i Srbiju - jednog dana pristupiti Evropskoj uniji? - Potrudio sam da se setim šta sam to uradio apokaliptično u Tekiji. Pretpostavljam da mislite na simulirano uništenje Istanbula dizanjem u vazduh tankera s tečnim gasom na Bosforu - da, to bi završilo posao. Taj deo knjige govori o mentalnim zamkama i o tome kako i "eksperti" i "teroristi" podjednako mogu upasti u njih - ako se određena vrsta terorizma ispoljava kroz ubijanje ljudi (umesto, recimo, remećenja svakodnevnog života),


Zar izgledam kao euroskeptik? Možda se te sumnje, koje ste primetili, svode na moje viđenje Evropske unije kroz oči turskih likova. Adnan je prilično naklonjen EU, zato što u njoj prepoznaje priliku za sebe. Ja sam evrooptimist - volim zamisao o tome da živim u izuzetno raznovrsnoj civilizaciji od pola milijarde ljudi koja se pruža od Sicilije do (možda) Islanda i, kao što sam i napisao u predlogu sinopsisa za knjigu, od Aranskih ostrva do Ararata. Svakako sam svestan koliko je Turska ozlojeđena zbog toga što je EU dozvolila ubrzani prijem Rumunije i Bugarske - obe sa znatno slabijom privredom i većim političkim i korupcionaškim problemima od Turske. Dejvid Kameron (britanski premijer Konzervativac - s velikim "K", ne malim kao u Americi - britanski Konzervativci su verovatno više na levici od američkih Demokrata) rekao je pre nekoliko meseci u govoru u Ankari, u vezi s temom članstva Turske u NATO-u, da nije pravo što se od Turske traži da čuva kapiju, ali joj se ne dozvoljava da uđe unutra.

Ako Turska pažnju okreće prema istoku umesto prema zapadu, mislim da je to zato što je odbijaju Francuska i Nemačka, pa želi da pokaže svoju političku i privrednu snagu u centralnoj Aziji, suočena sa snalažljivim i samopouzdanim Iranom. I dalje radite kao konsultant za TV mrežu u Belfastu i smišljate ideje za različite emisije. To lično iskustvo ste iskoristili u velikoj meri u Brazilu, a isto tako niste propustili da pomenete i urnebesno-ludu zamisao o rialiti šou emisiji s bombašima samoubicama u Tekiji. Kako balansirate između posla konsultanta i pisanja, i morate li često da menjate prioritete kako biste održavali obe karijere? - Predložio sam gotovo svaku emisiju koju je predložila Marselina. To je sjajan posao. Stalno zahteva vašu pažnju. Omogućava vam da radite s mladim ljudima, što je uvek izuzetno vredno. Zahvaljujući tome, zagnjuren sam u popularnu kulturu. Televizija je sjajno sito za ideje - uspe vam otprilike jedna na svakih šezdeset koje predložite, pa zbog toga vodite računa o onome što se dešava u svetu. Sve vreme mislite o formatu i strukturi. Format i struktura. Šta se dešava, u čemu je opasnost, u čemu je otkrovenje, šta je Treći čin, postoji li neki preokret na kraju? To je sjajna disciplina za pisanje - i za stvaranje ideja. Te dve stvari se upliću i vezuju kao DNK. Vratimo se sad Tekiji - Turska je veoma dobra što se popularne kulture tiče verovatno zato što je, onako izolovana, morala da je stvara od nule. Svi smo gledali turske Zvezdane ratove i Zvezdane staze (suknje su mnogo kraće, a frajeri mnogo razgolićeniji nego u američkim ver-

XVII severniBunKeR I 69od100I KO se boji STRAHA jo{?

onda je ona upala u zamku koja je čini, u izvesnom smislu, predvidivom. Možda mislite na nanotehnološku apokalipsu - ali izgleda da ona od Nekdeta (koji je u osnovi gadna mala bitanga) stvara boljeg čoveka. Nanotehnologija koju nude Sejlan/Bešaran i Lejla u marketingu, nudi suštinski preobražaj - transljudskost koja je smeštena u naša tela, umesto u spoljašnost i proizvode koje koristimo - to je za mene interesantnije od bestelesne simulacije uma. Kopije u kutiji, sa scenografijom oko njih. Zanima me kako to, što nastanjujemo telo, oblikuje - a možda i stvara - našu svest.


zijama) - ako niste, marš na ju-tjub… Ali oni danas imaju neke fantastične TV formate. I jako dobru pop muziku. Kupio sam hrpu toga dok sam tamo boravio. Benzinske pumpe su odlična mesta za to nađete ono što kamiondžije vole da slušaju u svojim kabinama. Kako birate pojedine kulturne i etničke elemente za svoju prozu? Na primer, odakle Vam legenda o Medenom čoveku u Tekiji? - A ko kaže da je to legenda? Voleo bih da mogu da kažem da sam to ja izmislio, ali naleteo sam na priču na internetu i kad sam jednom shvatio o čemu je reč, znao sam da moram o tome da pišem. Opet, voleo bih da mislim da je moja obrada definitivna (verovatno zato što niko drugi nikada ne bi ni pomislio time da se bavi). Uzeo sam osnovnu premisu (u meri u kojoj se za nju zna), pristupio joj kao da je reč o stvarnoj pojavi, a onda izmaštao čitavo to zdanje oko nje - sve one različite teorije, istorije i pseudoistorije. Isto tako, iako Hurufizam postoji, potpuno sam izmislio sve ono o Sedam slova raštrkanih po Istanbulu (s ponekom idejom ukradenom iz Crne knjige Orhana Pamuka). Ali i Sedam slova i Medeni čovek iz Iškenderuna zvuče kao da bi mogli biti istiniti - a ako postoji neko mesto gde bi mogli biti istiniti, onda je to svakako Istanbul. Za knjigu bi bilo najveće priznanje kad bi se ispostavilo da su oni postali istina - upleteni u mitološko tkanje grada. Nove legende među mnogima kojih je Istanbul pun. Istinite izmišljotine.

XVII severniBunKeR I 70od100I KO se boji STRAHA jo{?

Vaši izdavači s obe strane Atlantika (Pyr u Americi, Orion u Velikoj Britaniji) štampaju nova izdanja Vaših ranijih knjiga. Možete li uporediti reakciju na Vaše romane danas s reakcijom čitalaca i kritičara kad su se oni prvi put pojavili? - Nadam se da su presrećni i uzbuđeni. Ponovo su štampali Bespuće - moj prvi roman iz 1988. sa zaista izvanrednom ilustracijom Stefana Martinijerea, i njegovog "saputnika" (ne nastavak) Ares Ekspres iz 2001, s podjednako veličanstvenom naslovnicom. Danas je velika razlika u tome što smo globalno onlajn društvo i svi se osećaju pozvani da sve živo taguju i komentarišu, tako da knjiga s Velikim Zajebanim Vozom na koricama mora biti stimpank. Pa, ako vas to navede da kupite knjigu i pročitate je, još ako u njoj i uživate, odlično. Ego-guglovanje je umna masturbacija, ali po onome što vidim na mreži, stičem utisak da, pogotovo sa serijalom o Novom svetskom poretku (Reka bogova, Brazil, Dani u Kiberabadu, Tekija), privlačim mlade čitaoce - što je dobro zbog mnogih stvari - koji deluju iznenađeno kad saznaju da pišem još od osamdesetih. Opet, dobro je ponovo pronaći sebe s vremena na vreme. Dopisivao sam se s Luom Andersom iz Pyra u vezi s ovim on je otišao na DragonCon umesto na Worldcon, zato što ovaj prvi ima 30.000 članova. A mnogi od

njih su mladi i možda se maskiraju u stimpankere, gutaju televiziju, čitaju mange, stripove i vebstripove te koriste društvene mreže, ali isto tako čitaju i knjige. Oni će uzeti sve što je dobro, kad god na to naiđu, jer - baš kao kad sam ja bio tih godina - oni žele samo dobre stvari. Razumeju medije, medijski su agnostici. Lu je jedva uspeo da se izbori s ljudima koji su kupovali na štandu Pyra. Neki od njih kupili su i ponešto moje. Zadovoljan sam. Budućnost naučne fantastike je u bezbednim rukama. Vaša dela bila su nominovana za mnoge prestižne žanrovske nagrade, a veliki broj ste i osvojili. Pored toga što Vam je to svakako prijalo i što ste se osećali počastvovano, da li ste primetili neko značajno povećanje prodaje knjiga posle tih nagrada, i koliko su nagrade značajne za pisce i njihove izdavače na današnjem tržištu knjige? - Vi se to šalite? Jedan od važnih elemenata "pakovanja" svake knjige jeste i ilustracija na koricama. Slikar Stefan Martinijere trenutno radi izvanredne ilustracije za Pyrova izdanja Vaših romana u Americi. Da li se bilo šta pitate pre konačne verzije knjige? Da li postoji interakcija između Vas i ilustratora, i koje su se ilustracije dosad najbolje poklopile s Vašim vizijama? - Kad je reč o Tekiji, tu nisam mnogo učestvovao samo sam napomenuo da Turci koriste rimski stil umesto arapskog - i bilo je pritužbi. Turci nisu ljudi koji će tako nešto trpeti u tišini. Lu je fantastično predan uređivanju dizajna korica - u stvari, ilustracija je bila gotova pre nego što sam i završio knjigu, i ponešto s nje našlo je svoj put do teksta. Uvek sam veoma uzbuđen dok čekam da mi ilustracija stigne - obično je reč o velikom, debelom fajlu pa gledam kako se on sporo otvara na mom škripavom računaru. Međutim, za sledeći projekat YA (bože, kako mrzim taj izraz) knjige, pregovaramo s Džonom Pikačom. To baš jedva čekam. Golanc ima drugačiji pristup - kod njih se knjiga obraća ciljnoj grupi, ali isto tako i ljudima koji možda čitaju jednu ili dve knjige naučne ili epske fantastike godišnje. To su oni koji imaju Džonatana Strendža i Dr Norela, ili Ijana M. Benksa. Oni će prihvatiti SF ako ga je napisala Margaret Etvud ili Kazuo Išiguro. Njima se dopala nova Galaktika pošto ona nije izgledala kao naučna fantastika. Stoga korica ne izgleda kao SF. Neće poplašiti konje. Jedna stara priča. Jaaako davno, napisao sam roman Srca, ruke i glasovi (Podeljena zemlja u Americi). Veliki Džim Berns je radio ilustraciju, a Džim vas obično pozove telefonom da proćaskate o korici. Prvo što je rekao o glavnom liku, Matembe, bilo je: "Ona je crnkinja, zar ne?" Tako je, rekao sam ja. Somalijske boje kože i crta lica. To je briljantna korica. U Americi je koricu radio Stiv Jul, veliki umetnik, i to je takođe briljantan rad - on


Vaša kratka proza svakako spada među ono najbolje što se danas može pročitati u žanru ili slipstrimu. Imali ste tri zbirke priča (ako tretiramo knjigu Kralj jutra, kraljica dana kao romanmozaik): Snovi o carstvu, Jezicima transa i Dani u Kiberabadu. Vaš izdavač u Srbiji pripremio je originalnu zbirku priča, (odabrao i preveo Goran Skrobonja, prim.aut.). U ovu zbirku ušle su kratke (i ne toliko kratke) pripovetke iz vaših "regularnih" zbirki, ali isto tako i iz drugih izvora, kao što su časopisi, pa čak i internet. Da li se slažete da je ova zbirka - s naslovom Knjiga izgubljenih snova - neka vrsta "najboljeg od Ijana Mekdonalda"? - Upravo jeste tako. Hvala, Gorane, to je dobra zbirka - zanimljivo je kad neko drugi odabere ono što smatra najboljim, umesto da to radite sami. Ima mnogo toga što se čak ni ne sećam da sam napisao. Da li se tamo ovo takođe nekome dopada? Hmm? Volim novele - to je zamašan format, s puno mesa. Lepo je videti Kamen, papir, makaze u zbirci. Mislim da bi mi predstavljalo problem da sve te priče ponovo redigujem - nisam siguran da bih podneo da pročitam dobar deo toga - obično prilično potcenjujem svoja starija dela i malo ih se čak i stidim. Teško bih se odupreo želji da ih ponovo sve ne napišem i revidiram... Što se Vaših budućih planova tiče: najpre, šta ima novo u vezi s verzijom Reke bogova za veliki ekran (po mogućstvu, u 3D tehnologiji)? - Napreduje. I to je otprilike sve što mogu da kažem, ali producent je mlad, revnostan i veoma motivisan, tako da radi na prikupljanju potrebnih sredstava. Kad možemo očekivati Vašu novu knjigu? Pre nekoliko godina bila su najavljena dva nova naslova - Doba gluposti i Ananda. Ima li ikakve nade da ih obožavaoci pročitaju u bliskoj budućnosti?

- Ne. Kao što sam već rekao, Novi svetski poredak je završen - pa, možda se pojavi još poneka priča. Prošlo je deset godina otkad sam počeo taj projekat i vreme je da krenem dalje i oprobam se u nečemu novom. Radim na zamisli o nečem zaista velikom, ali videćemo. Samo pođite sa mnom… Nedavno ste Pyru prodali tri knjige iz svog novog YA serijala - Planesrunner, Everness i Empress of the Sun. Je li zaista tačno da je tržište književnosti za tinejdžere toliko veliko da smo suočeni s pravom epidemijom pisaca koji su nekada bili okrenuti odrasloj publici (Ursula Legvin, Nil Gejman, Grejem Džojs, Paolo Baćigalupi, čak i Piter Abrahams), a sada pišu za mlade tinejdžere, i da li taj novi serijal znači da će Vaši stalni čitaoci morati da istrpe sušne godine što se tiče Vaše "regularne" proze? I koliko je zapravo pisanje za adolescente drugačije? - Imao sam ideju koja nikako drugačije ne bi bila izvodljiva - a postavka je bila takva da je omogućila serijal s otvorenim završetkom, dok je glavni lik mogao da funkcioniše samo kao četrnaestogodišnjak. Napisao sam nekoliko priča za YA antologije Džonatana Strahana i nekako su mi se dopale i mogućnosti i ograničenja te vrste književnosti. Volim neposrednost i oštrinu. Zanimljivo je imati u knjizi gledište samo jednog junaka. (Premda će se to promeniti, jer se promeniti mora! U knjizi broj 2.) Još mogu biti odrastao kad je posredi tema i emocija - cela priča i počinje s nekom vrstom pritajene paranoje - kome, do đavola, možete verovati ako vam je poveren najvredniji predmet u svim Poznatim Vaseljenama? Ne ustežite se dok pišete. Stanite iza jednog para očiju. Osetite isto što oseća vaš junak. To je zabavno pisati. Mislim da će to biti zabavno i čitati. A što se "regularnih" knjiga tiče? Već sam rekao... Ovo je uzbudljivo vreme.

Copyright © 2010 Paladin d.o.o.

O KNJIZI: Knjiga izgubljenih snova, zbirka kratke proze britanskog SF pisca koji živi u Belfastu Ijana Mekdonalda (1960), u izboru i prevodu Gorana Skrobonje, ekskluzivno je izdanje Paladina, namenjeno srpskim čitaocima kao presek jedne izvanredne spisateljske karijere. Tu su sabrane priče povezane sa najpoznatijim Mekdonaldovim romanima - Bespuće, Čaga, Kralj jutra, kraljica dana, Žrtvovanje budala i Nekrovil, ali isto tako i samostalne pripovesti koje svedoče o neobuzdanoj mašti genijalnog erudite i keltski poetičnog pripovedača.

XVII severniBunKeR I 71od100I KO se boji STRAHA jo{?

tamo radi na osnovu marketinškog prikaza knjige. Malo-malo pa bude tako - ali ovo je bilo početkom devedesetih.


Ivan Pravd ić (Srb ij

a)

STRAŠNE I UŽASNE PESME STRAVE IZ IRACIONALE

XVII severniBunKeR I 72od100I KO se boji STRAHA jo{?

UŽASA

I


da bih se pravdao

* paranoja

lažima nadao majstor straha hrabrio sve je pretnja sumnja svuda smetnja vreba patnja

svoj strah sakrio da me smlavi po glavi

jad strah blizi tih i slastan pali lipozome

da mi davi kosti

guuuuuk

slabosti

plazi steže grabež grezne zaboravčuk

* izleči me

i slavi slovo

smrzne klecne zezne

oprosti mi

čak čuk greehe cirada radosti rida bez rizika razori stisni

štetne vere smele

da te više ne khe

* povređujem da bih krivnjom patio ali nisam shvatio

strah gornju i donju spojio bi vilicuiramena odvoji se glava

ništa od tela

vrištanj kliktaj slobode

* ja nisam sebi najbitniji već jedini bitan

protraćene sebičan i klet uzvraćene ćeten snene očekivane samo za mene bedne li treme preda dramom vaseljene

* optužujem

ne samo što se sobom bavim već i na ceo svet projektujem zakucavam označujuće straahove suumnje frke da ukinem svaki šuuum svojom dekodiram paranojom

XVII severniBunKeR I 73od100I KO se boji STRAHA jo{?

dušom platio


za džabe trgujem pljujem psujem sebe bljujem jezik da proširim zlo štoo ko mi je to usaadio u uuum tuu sam ja slaadio lenjosti gluposti i slabosti pride pun

XVII severniBunKeR I 74od100I KO se boji STRAHA jo{?

* kukavičiluk strah zazor poraz porozna zaraz prozren prezren proezren plajvaz ausvajs estetizacija razdraganosti na krajevnostima gled gladni zasićenja nedostajanja zgadi strasti očisti straši pljakackaj

kupus s svlakom grom a šta to ljudi rade pa bulje šta radim ja o čemu pričaju o mom oslušju šta misle oni o meni mizoginu papučaru čankolizu a uz to i pederu

* slaast strah i straast strahhsss ttt teElo šta bi teelo htelo

dah dam hmmm


MAJKE VECEL ROĐENA JE 1974. GODINE. POHAĐALA JE ŠKOLE FILMA U MINHENU I UJEDINJENOM KRALJEVSTVU, A DANAS ŽIVI U BERLINU. OBJAVILA JE DVE NAGRAĐIVANE ZBIRKE KRATKIH PRIČA, LANGE TAGE (DUGI DANI) I HOCHZEITEN (VENČANJA), OBE U IZDAVAČKOJ KUĆI S. FISCHER VERLAG. ENGLESKI PREVOD ZBIRKE DUGI DANI OBJAVILA JE BRITANSKA IZDAVAČKA KUĆA COMMA. REŽIRALA JE KRATKE I DOKUMENTARNE FILMOVE, A TAKOĐE PIŠE SCENARIJA. UČESTVOVALA JE NA PETOM MEĐUNARODNOM FESTIVALU KRATKE PRIČE KIKINDA SHORT.

cel e V e k j Ma

) čka a em (N

CERNOBIL

k

ada sam bila dete, sve je bilo otrovno. Osamdesete godine, Zapadna Nemačka. To je bilo vreme palestinskih marama i naramenica. I vreme stalnih katastrofa. Dobro je sa sobom uvek nosilo i nešto loše. Kružile su liste šampona koji izazivaju rak, izveštaji o razvodnjenom vinu, veličini ozonske rupe, čak su i vakcine došle na loš glas. Kiša je bila kisela, šume su umirale, svi muškarci su bili silovatelji, žene poremećene, Peršingove rakete su čekale na rampama za lansiranje, činilo se da je crveno dugme bilo napola pritisnuto. Svake noći sam se pokrivala preko glave ostavljajući malenu rupu za vazduh i disala pritisnuta uza zid obložen drvenim pločama. Znala sam: od isparenja zabranjenog sredstva za zaštitu drveta, meni je rastao tumor. Ponekad sam pričala sa njim. Nije odgovarao nikada. Imala sam jedanaest godina kada je daleko od moje dečije sobe eksplodirao reaktor atomske centrale u Černobilu. To je bilo u aprilu 1986. godine. Trinaest godina posle nesreće otputovala sam u Černobil. Pre toga su mi svi, koji su već bili tamo, rekli: ne razmišljaj o zračenju. Čim stigneš tamo, zaboravićeš ga. Ova najava bila je sve, samo ne umirujuća. Pre nego što sam ušla u avion, dugo sam razmišljala, ocenila rizik po zdravlje i tek me je jedan otvoreni protivnik atomske energije i školovani fizičar svojim proračunima ubedio da stanem na tle zatvorenog područja. Ni u kom slučaju nisam htela da idem u zabranjenu zonu ili da posetim atomsku centralu. Umesto toga stanovala sam u naselju koje je kratko posle nesreće bilo izgrađeno za tačno šest hiljada radnika, koji su i dalje radili u atomskoj centrali Černobil. Grad se zove Slavutić i nalazi se

odmah izvan zabranjene zone, u jednom, i pored svega, mirnom kraju, čiji je gornji deo tla naknadno bio odstranjen. Fizičar mi je objasnio da bih tokom jednonedeljnog boravka u ovom gradu primila istu količinu radioaktivnosti kao i tokom jednog avionskog leta do Majorke. Pri tome je izričito pričao o zračenju zemljišta. To me je istovremeno ubedilo i šokiralo. O radioaktivnom opterećenju prilikom letova nisam do tada razmišljala. Naučnik je svojim razmišljanjima dodao još i to da je radioaktivnost hrane u Slavutiću mnogo opasnija i neočekivanija od samog zračenja iz tla. Posavetovao me je da ne jedem ništa što je tamo uzgajano. Samoj atomskoj centrali nisam htela ni da se približavam. Previše sam se plašila posledica po zdravlje. Tada sam snimila sedmominutni televizijski prilog o svakodnevnom životu u okolini Černobila. Sedam minuta o jednoj katastrofi. Bio je to uobičajeni format za magazin. Na raspolaganju sam imala prevodioca i unajmljeni ruski kamermanski tim s ARD-a. Prevodilac se zvao Saša, bio je duplo stariji od mene, a inače je i sam radio kao novinar. Osećala sam se poput lažnog predmeta koji zamenjuje pravu stvar - kao neko ko je pukim slučajem i zahvaljujući nekome drugom smeo da izveštava o nečemu što se inače nalazilo izvan njegove moći poimanja i sposobnosti. Osećaj koji je svakog dana, svakog sata u Ukrajini i, na kraju, tokom boravka u Moskvi bivao sve jači. To je bio moj problem. Gutao je veliki deo mojih misli i radnji na licu mesta. Drugi - preovlađujući osećaj u pripremnom delu ovog puta - rešio se u Slavutiću sam od sebe: strah od zračenja. Otišla sam u atomsku centralu. Smejala sam se beskorisnim zaštitnim odelima, pamučnim maskama za lice, jela sam sutlijaš u tamošnjoj kantini.

XVII severniBunKeR I 75od100I KO se boji STRAHA jo{?

V


Posetila sam Pribjat, grad duhova, odmah pored Černobila. Čak sam jela i pečurke iz okoline. Da li više nisam bila pri zdravoj pameti ili sam jednostavno bila solidarna?

XVII severniBunKeR I 76od100I KO se boji STRAHA jo{?

Nisam to radila iz velikodušnosti, a ni zbog izlaganja opasnosti. Donekle sam se stidela svog straha. Ljudi s kojima sam se sretala, živeli su svakodnevno s pretnjom da na kraju nedelje neće moći, poput mene, da uđu u avion i da ostave za sobom Gajgerov brojač i preglede za rak. Osim toga videla sam i prazne police u prodavnicama, upoređivala cene s primanjima, videla sam nastanjene drvene barake, stare ljude koji prose na ulici, psovala sam stalne nestašice struje, čak i u atomskoj centrali. Shvatila sam da ljudi u Ukrajini pre svega nisu patili od zdravstvenih posledica nesreće u reaktoru, nego od siromaštva, loše privrede, nesigurnih političkih odnosa. Pri tome, zaposleni u atomskoj centrali su, u nekom pogledu, još i živeli povlašćeno. Na kraju krajeva, državi je bilo u interesu da se dobro ophodi prema njima, u nadi da će oni pouzdano raditi i da više nijedan reaktor neće eksplodirati. Nasuprot tome, porodica o kojoj sam tada pravila prilog i kod koje sam ujedno živela, nije primila platu poslednjih devet meseci. Kada sam bila u Černobilu, nisam se plašila zračenja, već samo toga da će me prevodilac negde izvrgnuti ruglu. Sveprisutni Gajgerovi brojači me nisu činili nesigurnom.

Nasuprot: sugerisali su da se zračenje meri, da je pod kontrolom. Kako me nijedan mamut zavrnutih kljova nije presreo, ni pilot borbenog aviona ili neki fizički vidljiv fenomen nisu bili opasnost za mene, zamišljala sam da sam sigurna i ispostavilo se da je moj mozak zaboravan. Neprestani signal za opasnost niko ne izdrži. Vratila sam se u Nemačku s previše sati video materijala u svom prtljagu. Iako mi se u prvom trenutku skraćivanje materijala činilo nemogućim, sastavila sam najavni tekst i montirala prilog u trajanju od sedam minuta. “Ogledalo sveta“ s ARD-a ga je kupilo i prikazalo jedne nedeljne večeri pre vesti. Kada sam u tonskom studiju snimila komentar za prilog, asistent mi je sugerisao: Daj nešto lakše. Osmeh. Ne širi to grobno raspoloženje. Nismo mi krivi što se nesreća dogodila. Emisiju sam gledala na malom televizoru u zajedničkoj kuhinji u stambenoj zajednici dok su moji sustanari seckali luk. Kada danas pomislim na svoj put u Černobil, verujem da sam tamo uglavnom pokušala da savladam stari strah koji je obuhvatao sve strahove iz osamdesetih. Pokušala sam da oteram tamni oblak kisele kiše, sredstvo za zaštitu drveta i radioaktivnost. Nadala sam se da ću se posle ovog puta osećati manje bespomoćno, manje izgubljeno. Slučaj je hteo baš suprotno. S nemačkog prevela: Paola Petrić

Napomena: Černobil, esej (skraćena verzija), sva prava pripadaju Majke Vecel.


SMRTI

(Hrvatska) r a č a g o Marko P

U SMJERU SUPROTNOM ŠTO JE TO OBOD?

Obod je kategorija. izraz tradicije, čvrsti rub koji ne valja prijeći. njegovu riječ ne osujećuju: pod obodom je najčešće glava, kuća, rijetko i drsko ništa. glava se, ako je kravlja, probuši čeličnim klinom. krava se priveže lancima o vlažne zidove staje, zatim se snažno udari. krv koja krene krv je domovine. nju je krava, zubima, za se dugo svojatala. ako je glava kokošja ona se otrijebi sjekirom. kokoš se samo uzme, prenese na drugo mjesto, položi na panj i na vrat se brzo & hladno sruči sječivo. kokoš još neko vrijeme urliče, ali je nitko ne čuje. kunić se kolje pismenim, golim rukama. krv ostaje unutar tijela i kola, sa svojom sumnjivom prošlošću. uši, na kojima je iz tvoje ruke do sada visio miruju, kao da se u šumi ništa ne čuje, ništa ne dešava. polja miruju. zemlje miruju. domovina od nekud kapi, a ljudi skupljaju grožđe. ogromna je vrućina. što je to obod i što pod obodom ima?

Prvi hrvatski predsjednik kolje se zaboravom njegova junta prevrućom juhom i mrtvom poslugom koja ih ustrajno zaobilazi; dok hodam gradom u smjeru suprotnom smrti, kupujem novine, kupujem kavu na kiosku slušam svoj svadljivi šarm, meki karakter i grupu Haustor; prosječan Hrvat kolje se suživotom, snošenjem, ustima punim snijega– na njega legne širok i lagan smog i ponese ga, skupa sa svom tom jeseni, njenim jutarnjim tamnim, vodom koja se uspinje tvojim vratom, vodom materijalnom i mekom; crkva se kolje trajnim citiranjem Krista, bezuvjetnom i dugom ljubavlju; svinja nestane sama od sebe, usuče se, u mlaku vlastitog daha, šaku krvi potekle pred iskustvom; pjesma se kolje Dragom Štambukom, majka kako je opisano u nekim preciznim spisima; ništa ne ostaje ništa to sjajno sažgano sunce.

XVII severniBunKeR I 77od100I KO se boji STRAHA jo{?

TEHNIKA PJESME


Mi lan

Živ

kov ić

(Sr bija )

PREDVORJE

STRAHA:

U ENGLESKOJ KNJIŽEVNOSTI

u XVII severniBunKeR I 78od100I KO se boji STRAHA jo{?

drugoj polovini osamnaestog veka engleska književnost se nalazila u pomalo čudnom razdoblju: nije se moglo nazad u već izbledeli klasicizam prve polovine veka, ali ni napred, u romantizam za koji još nije bio sazreo pravi trenutak. Trebalo je preživeti ”između činova” u literarnom smislu i ponuditi nešto drugačije, nešto što će uneti pomalo svežine u književni svet, a sve kako bi se ispratile velike revolucionarne turbulencije u društvu toga vremena. Upravo to se i dogodilo. Dakako, nije se pojavio novi Šekspir ili Milton, niti romanopisci poput Svifta i Defoa, ali se pojavila jedna podvrsta romana čiji specifični uticaj traje do današnjih dana: reč je o gotskom romanu. Slučajno ili ne, ovaj vremenski period karakteriše pojava tzv. nedefinisanih pisaca oko kojih se i dan-danas književni kritičari spore u koji žanr, vrstu ili podvrstu da ih smeste. Reč je o nekolicini polushvaćenih umetnika poput pesnika Vilijama Blejka i romanopisca Lorensa Sterna koji stvaraju u ovom periodu, a bivaju shvaćeni i prepoznati tek u dvadesetom veku kao istinske veličine. U takvom okruženju, prepunom književnih eksperimenata i pod uticajem struja sentimentalizma i predromantizma, rađa se gotski roman koji unosi nekakvu novu atmosferu u književnu umetnost, mističnu i natprirodnu, a o kojoj se i danas nedovoljno zna. Gotski roman nastaje kao reakcija i odgovor na racionalizam u književnosti klasicizma, a određena doza bunta, koju on donosi, prirodna je ako se ima u vidu društveni trenutak, pre svega, zenit francuske revolucije. Nezadovoljstvo stanjem u društvu tadašnje Evrope pogoduje razvoju got-

skog romana koji dobija tu alternativnu crtu, svojevrsnu dozu eskapizma ili bega od sumorne stvarnosti. Tako, gotski roman odvlači čitaoca u neki drugi svet, najčešće u romantičnu prošlost, zemlju gde žive neobični ljudi i predivne žene. Da se gotski roman ne bi pomešao s bajkom, potrudio se tajanstveni zaplet u kome junak ili junakinja vode stravičnu borbu s natprirodnim bićem, demonskim zlotvorom, koga na kraju valja pobediti. Čitava ova radnja se vodi u nekom srednjovekovnom zamku građenom u gotskom stilu, po čemu je čitava podvrsta romana i dobila naziv. Ipak, glavnu snagu gotskim romanima daju intrigantni zapleti s tajanstvenim nestancima, neočekivanim susretima, pojavom duhova, mađioničara, vampira, demona, palih anđela, đavola, oživljavanjem mrtvaca i slično. Pogotovo se stavlja naglasak na izazivanje straha kod čitalaca i njihovo neobično uživanje u toj emociji što gotski roman stavlja u red istinske preteče današnjeg horora, kao i priče strave i užasa. Međutim, glavna slabost ovih romana nalazi se upravo tamo, a gde bi drugde, nego blizu njihove najveće prednosti. Naime, tamo gde je sva pažnja usredsređena na akciju i uzbuđenje, a gde likovi u psihološkom smislu nisu razvijeni i obrađeni, dolazi do brzog zasićenja i pisci posežu za različitim devijantnim i izvitoperenim događajima koji uključuju ludilo, sadizam, rodoskrnavljenje, nasilje i drugo. U ovoj činjenici najverovatnije i leži popriličan neuspeh i relativno mala uloga gotskog romana u celokupnoj svetskoj književnosti, a on se više prepoznaje i pominje kroz izraze ”gotska atmosfera” ili ”gotsko okruženje” i to kada je reč o nečem neobičnom ili natprirodnom. Prvi gotski roman napisao je Horas Volpol (Horace Walpole, 1717-1797), veoma obrazovan


ROMAN

čovek sa širokim kulturnim nazorima za ono doba. Iako je bio član britanskog parlamenta, prvenstveno se bavio pisanjem, sakupljanjem starih rukopisa, kao i štampanjem knjiga. Naziv romana je Otrantski zamak (The Castle of Otranto) i predstavlja delo puno uzbudljivih događaja, jezgrovito napisan i prepun zlokobnih nagoveštaja. U njemu nailazimo na motiv venčanja, smrti mladoženje, ženidbu njegovog oca s mladom, ubistvo ćerke, oživljavanje starog vlasnika zamka; rečju, na sve elemente koje će kasnije koristiti drugi pisci ovog žanra. Volpol uvodi i određene istorijske motive, ali to je još daleko od pravog istorijskog romana za koga je bilo potrebno ozbiljno znanje istorijskih događaja. Dakako, iluzija stvarnosti je ovde slaba, a kasniji pisci gotskih romana bili su veštiji u tom pogledu, iako su oni zaslužni za svojevrsnu degradaciju Volpolovih tajanstvenih motiva i to tako što su ih previše koristili. Nakon Volpola, pojavljuju se manje ili više uspešni pisci poput Klare Riv (Clara Reeve, 17291807) i njenog romana Pobornik vrline, gotska priča (The Champion of Virtue, a Gothic Story) u kome je otišla korak dalje i jače povezala gotsku priču s realističkim pripovedanjem. Time je utrla put najpoznatijoj spisateljici gotskih romana Ani Redklif (Ann Radcliffe, 1764-1823) koja je napisala dva poznata romana Tajne Udolfa (The Mysteries of Udolpho) i Italijan (The Italian). Radnje su slične i odigravaju se u Italiji ili Francuskoj, glavna junakinja je mlada devojka koja je progonjena i u konstantnom strahu od zlotvora. Na kraju sve prevazilazi i udaje se za mladića kojeg uistinu voli. Dakako, priče su prilično jednostavne, ali glavna pripovedačka snaga Redklifove leži upravo u ”gotskim motivima”:

verno prikazanom strahu, napetosti, tajanstvenim pojavama koje se na kraju racionalno objašnjavaju, ali i zlokobnoj atmosferi koja daje posebnu živost njenim delima. Kada je reč o rađanju i umiranju gotskog romana u engleskoj književnosti, potrebno je još pomenuti Metju Gregori Luisa (Mathew Gregory Lewis, 1775-1818), čiji roman Kaluđer (The Monk) predstavlja najpopularnije delo u ovoj vrsti romana, ali i svojevrsnog grobara gotskog romana koji je iscrpeo ovaj žanr do krajnjih granica i doveo ga do samog gašenja, bez mogućnosti daljih inovacija. Pod uticajem nemačkih ”gotskih” pisaca koji su mnogo neposrednije i grublje eksploatisali motive u cilju izazivanja straha i užasa među čitaocima, Luis iznenađuje čitaoca na isti način i to neočekivanim stravičnim prizorima. Ogromna količina sirovosti i neposrednosti ne ostavlja prostora za pravo umetničko vrednovanje ovog dela. Većina romana predstavljenih pisaca iz današnje perspektive deluje naivno i ne previše značajno u književnom smislu, s izuzetkom dela Ane Redklif koja i danas imaju određenu literarnu vrednost i mogu da se čitaju u kontekstu žanra. Gotski roman je, objektivno govoreći, ostao tamo gde je i započeo; kratak je period između njegovog rađanja i smrti. Bio je to bljesak nečeg novog u književnosti, ali bez snage da se dalje razvija u kreativnom smislu. Mešavina horora, melodrame i romanse ostala je zatrpana pod ruševinama gotskih građevina koju povremeno iskopa poneki stvaralac iz filmske ili muzičke umetnosti. Svakako, uticaj gotskog romana bio je i ostao prisutan u delima kasnijih pisaca, ali prvenstveno kao jedan od motiva nekog drugog žanra, a danas se to najbolje vidi u naučnofantastičnoj književnosti i romanima strave i užasa.

XVII severniBunKeR I 79od100I KO se boji STRAHA jo{?

GOTSKI


XVII severniBunKeR I 80od100I KO se boji STRAHA jo{?

FAUST O


Ilić . K li oš M

Baci cigaretu. Opušak poleti ka šuškavom kukuruzištu. Fausto začkilji okicama. Pljune besno, pa pogladi tanane brčiće. "‘Ajde, bre, više!", zaurla. Tišina. "Mileva, Silvana! Čujete li me, majku li vam vašu?!" Iz kukuruza dopre kikot. Lažno, histerično "hihihi" u visokim tonovima. Fausto uvuče slinu. Proguta je, teško. Zatim zadignu nogavice crnih farmerki i povuče bele, bele, bele čarape, sve do kolena. Spusti nogavice. Palcem desne ruke katapultira gromuljicu blata, zalepljenu pri vrhu leve lakovane cipele. Ponovo se opusti na haubi. Po beloj majici kratkih rukava izbiše tamne mrlje znoja. Zastenje. Izvadi paklu cigareta, zavijenu u levom rukavu majice. Iz nje izvadi jednu cigaretu i upaljač sa slikom gole plavuše. Uživao je u prvim dimovima, tromo vraćajući upaljač u paklicu, a paklicu u rukav. U tom, sred zelenkastih stabljika kukuruza, pojaviše se dve žene. Iako prekrivena šminkom, lica su im izgledala kao stare, izanđale krpe kojima je neko brisao WC autobuske stanice. Kosa podignutih u visoke, ogromne punđe, izgledale su kao da će im glave prevagnuti nad slabašnim, tananim telima - pasti. U rukama, nesigurno se tumbajući između kučkastih sisa, držale su klipove kukuruza. Ni po čemu se nisu mogle razlikovati, do po boji minića. Mileva je nosila plavi, a Silvana izbledelocrveni.

"Gde ste do sada?!" Fausto se uspravi. "Ćuti i vozi!", graknu Silvana. "Izgleda da nas je gazda provalio!" Silvana je već ubacivala klipove kroz otvoren prozor zadnjih sedišta. Druga je polomila štiklu i ostala da leži, na metar od auta. "Moja cipela!" "Izeš cipelu!", zavapi Fausto, podižući je. "Kupi taj kukuruz sa zemlje, pa da bežimo!" Žena izu obe cipele. Frljnu ih u kukuruz. Fausto, za to vreme, skupi koliko je kukuruza mogao. "‘Ajde, bre!" Mileva uhvati nekoliko klipova, ubaci ih u dekolte, pa ulete u kola. Fausto taman startova motor, kada se iz kukuruzišta pojaviše dva besna psa i muški, duboki urlik: "Drž’te ih!" Ali Fausto i dve žene su ubrzo bili van svakog domašaja, zavijeni u zadovoljan smeh-urlik koji se stapao s tandrkanjem motora.

Mileva je zamišljeno gledala u kukuruz. Držala ga je u nivou svojih podočnjaka. Okretala. Silvana se zanimala turpijicom, sređujući kandže svojih nogu. Fausto je desnom upravljao volanom, dok je levom - nalakćenom na otvoreni prozor - baratao čačkalicom, odavno gnjecavom od pljuvačke. Sunce se primirilo. Titralo je još samo kao narandžasta eksplozija, negde na metar iznad velikih krošnji kraj puta. Fausto uvuče levicu. Protegli je, pa zgrabi volan. Desnom izvadi čačkalicu i baci je kroz prozor. Položi je na menjač. Skrenu u poljanu. "Aaaa! Konju!", zavrišta Silvana - bocnula se turpijom. "Gde ćemo?", Mileva spusti klip.

XVII severniBunKeR I 81od100I KO se boji STRAHA jo{?

f

Fausto se izležavao na haubi renoa 4. Žmirkao je ka užarenom suncu, borajući čelo, orošeno poput flaše piva, tek izvađene iz reke. Pljuckao je duvan što se drobio s cigarete, koja je već bila pri kraju.

) bija r S (


"Da napravimo mali piknik." Fausto zaustavi kola pored jednog od borova koji su rasli unaokolo. Izlazivši prostenja: "Iznesite kukuruz i vince." Obazre se oko sebe. Frknu. Poče povijeno da skuplja grane i grančice. Nakupivši ih dovoljno, vrati se do kola. Blizu njih, žene su sedele na zelenoj travi. Ogrnule su šuškave, fluorescentne jakne. Nezainteresovano su zverale po šumarku. Kukuruz je bio bačen na musavi čaršav. Fausto baci granje pored čaršava. Pomeri ga malo kako se ne bi zapalio. Zatim izvadi cigarete i upaljač. Zapali jednu. Zgužva praznu kutiju. Baci je na granje. Iz džepa izvadi svežanj hiljadarki. Namignu ženama, pa zapali novčanicu. "Jesi lud?!", u glas će, dok je Fausto potpaljivao vatru parama. "Opušteno. S Faustom nema zime." Pobrinu se da vatra dobro plane, pa ode do kola. U gepeku nađe novu paklicu. Zavi je u rukav. Onda izvadi metalnu rešetku i dve cigle. Priđe vatri. Napravi roštilj. Klepi Milevu po potiljku: "Daj kukuruz."

XVII severniBunKeR I 82od100I KO se boji STRAHA jo{?

Dok je dodavala traženo, Fausto zapovedi: "I otvorite to vino!" Kukuruz je brzo crneo i postajao jestiv. Pre prvog zalogaja, već su završavali drugu flašu vina. Ostalo ga je još dosta u gepeku i činilo se kao da su sasvim svesni te činjenice. Posle nešto manje od sat vremena, bili su mrtvi. Grizli su kukuruz. Pljuvali ga jedni na druge. Smejali se. Silvana je pokazivala umeće felacia na oglodanim klipovima. Mileva se, s dva nepojedena kukuruza, milovala ispod pazuha: "Volim kada mi muškarac liže pazuh!" Fausto je nadograđivao svoj penis kukuruzom, udarajući žene po čelima. Kada je Mileva iščačkala komadić hrane iz nosa, Fausto reče: "Dosta je bilo kukuruza, vreme je za salamicu." Žene su uzbuđeno poskočile. Prišle mu. Ruke, kojima se latio kaiša i šlica, sklonile su mu iza leđa. Sasvim su ga svukle, samo uz pomoć škljocavih vilica. Fausto je hteo da navali, ali one ga odgurnuše. Smejuljile su se dok su svlačile jedna drugu. Fausto nije mogao više izdržati toliko čekanje, te skoči na Milevu. Pocepa joj majičicu, pa se ustremi na strgavanje minića i najlonki. "Ej, a ja?!", smejala se Silvana. Skoči mu na leđa i zari nokte u grudi. Fausto je uhvati za guzove. Prevali je preko glave, pravo na Milevu. Skoči na obe. Pozabavi se cepkanjem Silvaninih stvari. "O, Fausto, što ti imaš lepu kosu!", vrištala je o-o-orgazmično Silvana. "Ja sam ćelav", mumlao je Fausto, zagušen Milevinim stidnim dlakama. Kad je Silvana došla na red, Mileva ustade. Igrala je oko njih dvoje, kao luda medievalna veštica. Ali ubrzo se vratila među griženje, penetraciju, lizanje i usklike. Komešanje mesa potraja duboko u noć. Vatra se brzo ugasila i jedino što je ispunjavalo tamu, behu krici i cerekanje iz miniorgije. I ko zna dokle bi to trajalo, da Fausto, omamljen od previše hrane, pića i celodnevnog puta, nije zahrkao usred Silvaninog vrhunca.

Glava mu se raspadala u milionima sitnih mikrokosmosa. I činilo se da ih nikako ne može složiti u jedan celovit, miran svet. Prekriven krvavim čaršavom, umazanim kukuruzom i ko zna čime još, ležao je nag na zemlji. Obnaženost mu vrati pamćenje. Samo donekle, doduše. Natera se da se pridigne. Cvokotao je, a bilo je veoma toplo. Ufačlovao se u prostirku, pa sasvim ustade. Bol u glavi i vrtoglavica su mu, od nogu, napravili klimave čačkalice. Pribra se. Pogleda oko sebe. Iako mu je vid bio zamućen, iskrivljen, shvatao je da je napušten: od žena ni traga ni glasa, a ni automobil više nije bio tu. "Jebem mu!", opsova Fausto, tako jako da se kroz šumarak njegov glas odbijao u nedogled - kuglica flipera. Osvrnu se. Vide da su mu, bar, ostavile stvari. Brzo navuče odeću i obuću. Prevrnu džepove, ali ne nađe ništa do gumice kojom je bio svezao pare i nešto sitnine. "Kurve!" Objasni nebu. Od besa, poskoči. Pljuvao je i šutirao čaršav i zemlju. Smiri se. Ugleda nešto na zemlji zbog čega pade na kolena, kao da se moli. Zgrabi paklicu i upaljač. Upali cigaretu. "Bar nešto, majku im njihovu", prokomentarisa, gledajući u vrh cigarete. Pridiže se. Šmrknu, pa pljunu. Upasa majicu u pantalone. Povuče dva-tri brza dima. Krenu kroz travu, ka putu. Kada izbi na zemljani put, pođe u smeru suprotnom od kojeg je došao. Nije dugo hodao, a put se račvao u dva pravca. Pored jednog je stajala tabla na kojoj je pisalo "Grad - 10 km" i Fausto krenu tuda. Kratko je hodao kada se put suzio u blatnjavu crtu koju je stiskala sve gušća šuma. Fausto ne posveti nimalo vremena zbijenim krošnjama što su skrivale sunce. Samo je išao, išao, išao. Jedino na šta je obraćao pažnju, bili su zvuci. Hiljade i hiljade isprepletanih šuškanja, grebuckanja, cvrkuta, trupkanja... Ono što ga je navelo da skrene s putića, bio je novi zvuk. Ništa nalik šumskom - tiho mumlanje koje je tek katkad prelazilo u raspoznatljive reči neke pesme. Fausto stupi na mahovinu. Kroz nekoliko koraka nabasa na staricu. Isprva nije bio siguran da li je to starica ili starac. Ali ogromne dojke i flanelska haljina otišli su u korist ženskog roda; protivno sedoj, jarećoj bradici i grubim, skoro kockastim, crtama lica. Starica ga pogleda, ali ništa ne progovori. Blago se klatila, muljajući pesmicu preko ispucalih usana. Slabo se nasmeši. Fausto tek tada primeti kokošku i nož u ženinom krilu. Levicom je držala kokošku, položenu na belu krpu. Desnu ruku je čvrsto grčila oko drške oštrice. Stara mu ništa ne reče, ali Fausto oseti jak zov.


"Ako već moraš tamo", poče stara, "bolje ponesi ovu amajliju, inače si gotov!" Ustade i ode, za sobom ostavljajući krvavi trag. Fausto pokleča još koji tren, pa se vrati na stazicu. Nastavi kuda je i pošao. Sve vreme je zamišljeno gledao pred sebe. Stiskao je pileće noge, ponekad gladeći svoje znojave brke.

Najzad, šuma se razredila. Sve je manje drveća raslo kraj staze. Nebo je postalo vidljivo, kao i titrava linija horizonta, ispred njega.

nekoliko slučajnih pogleda, nije ništa dobio. Sinu mu - mora imati nešto u šta će ljudi stavljati novac. Skinu cipele i stavi ih ispred sebe. Ponovo se uspravi. Raširi ruke. "’Ajmo, narode! Samo ovde i samo danas! Veliki Fausto, unikat!" Reakcija je bila ista. Jedan od klonova mu, u nesmotrenom prolaženju, čak, šutnu cipele. "Kanalijo!", dreknu Fausto. Otapka po cipele, pa se vrati na pređašnje mesto. Proveo je još dva sata u pokušaju samoprodaje. Nije zaradio ni cvonjka. Nekoliko prolaznika je uprlo blede prste ka njegovim bosim stopalima, ali to je bilo sve. Fausto klonu duhom. Nije više mogao ni stajati tako ukipljen, s veštačkim smeškom. Zato nazu cipele, pa pođe niz ulicu. Mozgao je kako to, verovatno, nije bilo najbolje mesto za tako nešto. Taman kada je počeo s planom kako i gde bi trebalo da stoji i šta da govori, glad ga saseče preciznošću japanske satare. Uhvati se za krkljavi stomak. Pognu napred.

Fausto potrča. Izbi na peskovitu čistinu koja se gubila u mutnim virovima široke reke. S preke obale industrijski odžaci i kranovi nakrivljenih vrhova; betonski silosi. Sredinu reke sekao je veliki brod natovaren šoderom. Sporo, sporo, sporo se kretao ka betonskim nogama mosta, koji je, zbog zelene boje i polukruga nosača, podsećao na kornjaču. Iza svih tih zdanja, ugušen sivim smogom, prostirao se grad.

"Jebem mu...", prosikta, oslanjajući se na stub s plakatima.

Prelazeći most posumnjao je da nešto nije kako treba. No, tek kada se uključio u bujicu prolaznika, shvatio je šta ga je brinulo - svi su bili isti. Apsolutno svaki čovek na ulici izgledao je kao i ovaj pored njega. Isto su bili i obučeni. A žena nigde. Samo ti kratko ošišani, tanki ljudi. Da li zato što je svako ličio na svakoga, da li zbog bezizražajnih crta lica, svi mu se činiše kao duhovi. Utvare nekih pravih ljudi.

"Šta imate za jelo zaaa...", Fausto izvadi siću iz džepa. Prebra je po dlanu, prevrćući novčiće kažiprstom i palcem, pa nastavi: "...zaaa, sedam dinara?"

Možda bi odmah pobegao da nije pomislio kako bi mogao unovčiti svoj unikatni izgled. Uzbuđen zbog svega što ga je u trenutku spopalo, Fausto potrča ulicama, ni sam ne znajući kuda grabi. Smirio se, posle pet ćoškova, kada srce stade da preskače. Skljokao se na nekakvu žardinjeru, punu gnjecavog blata po kome su se koprcali vodozemci. Izvadio je cigarete i upaljač. Avaj, pakla beše prazna! Zgužva je. Baci od sebe. Upaljač sačuva u džepu. Sedeo je tu neko vreme, razmišljajući kako da dođe do cigareta. Pade mu na pamet da odmah počne s eksploatacijom sopstvene jedinstvenosti. Brzo ode do ulice na kojoj se prvo našao; ta mu je izgledala najprometnija. Odabrao je mesto gde mu se činilo da nikome neće smetati, ali gde će ga ljudi itekako videti. Stao je tu, uspravio se što je više mogao; zagladio brke i izravnao majicu; raspustio žućkasti kez. "’Ajmo, narode! Samo ovde i samo danas! Veliki Fausto, unikat!" Raširi ruke, poput baletana. Sem

Podiže stisnuti pogled. Spazi trafiku, nedaleko odatle. Prvi nalet gladi popusti i on lako stiže do objekta. "Kaži?", nezainteresovano će debeli prodavac. Bio je toliko masivan da se činilo kako unutra nema mesta ni za šta drugo, do njegovog sala.

"Ništa." "Ništa?!" "Imaš žvake za tri." "Nema ni neka čokoladica?" "Ne." Fausto uzdahnu. "Dobro, daj mi dve žvake." Prodavac ispruži nešto ogromno - balvanasto - što se činilo kao šaka. U njoj su stajale dve žvake. Fausto zgrabi gumu i dade šest dinara. Ostade sa žvakama u jednoj i jednim metalcem u drugoj ruci; i kokošjim nogama u džepu. Ispruži ruku s dinarom. "Ima nešto za dinar?" Prodavac, bez reči, uze dinar. Baci mu kutiju šibica. Fausto nije očekivao to, te šibice lupiše o njegovo čelo i padoše na zemlju. "Svinjo." Pokupi šibice. "Propalico", mirno će trafikant, kao da je upravo izrekao koliko je sati, a ne uvredu. Fausto ga pogleda. Podiže obrvu, pa ode. Nanovo se našao na žardinjerici. Žvakao je žvake.

XVII severniBunKeR I 83od100I KO se boji STRAHA jo{?

Priđe joj. Kleknu ispred nje. Kokoška, najednom, zavrišta. Fausto se trže. Žena čvršće uhvati živinče. Tako živoj joj, sporim potezom, odreza obe noge. Fausto htede da ustukne, ali nešto ga zadrža. Starica spusti pogled na njega i on nanovo oseti kako kontroliše njime. Drhtavo pruži ruku. Zgrabi kokine noge. Krpa je sada bila sva od krvi, kao i haljina. Baba nožem odreza parče flanela. Čvrsto sveza noge čvorom.


Pokušavao da se zadovolji slatkom pljuvačkom. Žvakaće gume su, ubrzo, izgubile svaki ukus. Pljunu ih na pločnik. Uzdahnu i zavrte glavom. Izvadi kutiju šibica. Zagleda se u nju. Prevrne je dva puta po šaci, pa izvadi jedno palidrvce. "Pa, Fausto, pošto si se tako lepo nabokao, mogao bi i da zapališ." Kresnu šibicu. Napravi se da između prstiju drži cigaretu. Ustima napravi potez kao da drži cigaretu. Ugasi šibicu. Nastavi s pušenjem pantomimičarskog duvana. Posle nekog vremena, to mu dosadi. Baci kutijicu. Zamaja rukama, terajući glupu šalu od sebe. Nervozno skoči na noge. Zatrupka ulicom. Nije dugo hodao kada vide - kao žuti snop svetlosti iz oblaka - oglas za posao. "Traži se muškarac za posao. Prijave unutra." Nije znao o čemu se radi, ali ga nije ni bilo briga. Znao je samo da je gladan, žedan i željan nikotina, a da do toga neće doći bez para. Ulete unutra i, kao bez razuma, zatetura ka stolu. U celoj prostoriji bio je samo sto. Za njim je sedeo jedan od onih s ulice. "Dobar dan." "Dobar dan." "Izvol'te?" "Ja za posao." Čovek se nasmeši. "Stvarno?" "Da. Koliko se plaća?" "Sto dinara na sat, osam sati dnevno, pet dana u nedelji. O praznicima se ne radi." "Kada počinjem?" "Pa, pošto se niko nije javio", čovek pogleda na sat, "a nešto mi se čini i da neće - odmah."

XVII severniBunKeR I 84od100I KO se boji STRAHA jo{?

"Odlično."

šljanja koje ga je najednom spopalo. Izlete iz sobe. Fausto se zavrte. Obrnu tri-četiri kruga, pa stade. Buljio je po sobi, tražeći bilo šta što nije bilo belo. Uzalud. Nisu postojali ni prozori. Samo sitni otvori za protok vazduha, iz kojih je dopiralo tiho šuškanje pacova. Fausto stavi prst u nos. Čačkao ga je toliko silovito i dugo da ga je raskrvario. Nije imao maramice, te zgrabi papirić s federa. Jedva je zaustavio krvarenje. Papirić nije imao gde da baci, pa ga odloži na sto. Natpis je, i pored sve te krvi, bio čitljiv. Reč "Radi!" bila je ispisana tri puta, jedna ispod druge. Fausto se nasmeja, zgužva cedulju. Baci je ka jednom od uglova. Coknu. Preleleti jezikom preko zuba. "Hmmm...", ispusti znalački. Uspravi se u stolici. Primače stolu. Dugo, dugo, dugo zagleda u kompjuter. Zagledao ga je sa svih strana, pre no što se usudio išta da pipne. Pošto je dugme za otvaranje bilo najveće, njega je prvog i kliknuo. Ispostavilo se da je to dobitna kombinacija. Sledeće, najveće, bilo je dugme za paljenje računara, te Fausto pomisli kako ovo, u stvari, i nije problematičan posao. Ali čim se iz crne slike i nerazumnih brojki rodi šareni desktop operativnog sistema, Fausto zviznu. Odmaknu se od stola i udobno zavali u fotelji. Pućio je svoje suve usne i punio obraze vazduhom. Odlučio je da ništa ne dira dok ne stigne pošiljka. Dugo vremena je proveo zavaljen, pa se pridigao. Šetao se po sobi. Prvo bez nekog cilja i reda. Ubrzo je počeo s rutama. Pratio bi ivicu zida i tako upisivao kocku svojim crnim đonovima. Zatim bi išao pored te manje kocke, praveći još manju. Radio je to dok ceo pod nije postao crn. Ludo se zabavljao poslednjih pet krugova; smejao se, širio ruke i klatio u nepostojećem ritmu. Završivši, stavi ruke na bokove. Pogleda šta je uradio. "Jebem mu", opsova. Ode do vrata. Otvori ih, malčice, samo toliko da deo oka i glas mogu da mu prođu kroz njih. "E, ovaj..."

Čovek ustade. "Ovuda, molim." Pokaza na vrata iza svoje stolice.

"Da?"

Ušli su u prostoriju; ogromnu prostoriju, svu belu i bleštavu, poput kapljice sperme ispod blacklight neonke. Sve što je postojalo u sobi bili su stolica, sto, na stolu laptop i papirić pričvršćen na nekakav feder.

"Što, šta je bilo?"

Čovek uhvati Fausta za mišku. Povede ga ka stolu. "Vaš posao je jednostavan. Treba samo da čekate pošiljku koja će Vam stići putem Interneta, proverite da li pošiljka ima grešaka i, ako ima, da vratite pošiljku, a ako nema, da je sačuvate u veliku bazu podataka." "Samo to?", groknu Fausto, kao da je znao o čemu čovek priča. "Samo to." Fausto sede u stolicu. Zaklati se. "Mogu li da počnem?" "A, svakako!", prene se čovek iz dremeža-razmi-

"Da nema neki džoger ovde... Mmm... Ili neka krpa?"

"Pa... Ovaj... Moje cipele... Vidite, ostavljaju trag, pa..." "Nisam primetio." "Da, ovaj..." "Nema problema. Sad ću Vam doneti." Čovek izađe iz prostorije na ulicu. Fausta zaintrigira gde je to otišao, pa izmile iz sobe. Zatvori vrata. Priđe izlogu. Baci pogled na ulicu, ali tamo su svi bili isti. "Pa, soba je sasvim čista!", začu poznati glas iza sebe. Vrata njegove radne sobe bila su otvorena, a u sobi je stajao čovek koji mu je dao posao. Stvarno, kada je prišao sobi, vide da je pod sasvim čist.


"Nema vremena za priču. Dobili ste pošiljku." Čovek ga potapša po ramenu, pa se vrati za svoj sto. Fausto uđe u sobu. Obišao je celu prostoriju, od ćoška do ćoška, tražeći barem nekakvu crnu tačkicu. Ništa. Čak nije ostavljao nove tragove. Naposletku, slegnu ramenima. Priđe kompjuteru. Preko ekrana, razvukao se nakakv sivi kvadrat na kome je pisalo: "Pošiljka", a ispod toga pisalo je: "Odobri" i "Odbaci". Fausto nesigurno primače glavu monitoru. Jezikom navlaži usne. "E... A... Pošljika." Ništa se ne desi. Fausto se pomeri od slike. Zatim se ponovo primače, pa kaza: "Odobri." Ništa. "Jebem ti spravu." Češkao je masne brčiće, borajući čelo u razmišljanju. Nakon minuta i minuta provedenih u mozganju, odluči se za prvi potez. Kliknu jedan od dugmića. Ništa se ne desi. Zatim kliknu drugi. Pa treći, četvrti, peti, šesti... Mahnito je stiskao sve na šta bi naleteli njegovi prsti. Najzad, cela stvar pretvorila se u manično udaranje po tastaturi, propraćeno vrištanjem. Čovek koji ga je zaposlio, ulete u sobu čim je čuo treskanje i čudne zvuke. Rečima je pokušao da ga dozove pameti, ali nije vredelo. Stoga mu opali šamar. Fausto se malčice primiri. No, crvenilo lica ga nije napuštalo. "Bojim se da ste otpušteni." Fausto zaklima glavom, sklapajući kapke preko crvenih očiju.

Čarape su mu bile srozane, blatnjave. Cipele izbledele, pocepane; "propričale" su pri vrhovima. Pantalone - jedna velika zakrpa. Majica je odavno posivela. Brčići su se pretočili u brčine i bradurinu,

a kratka kosa u žbun. Ispred njega, gajbica i na njoj kartonska kutija za jaja; u njoj, gumene loptice raznih boja. Pored kutije za jaja stajao je natpis "Loptica 20 dinara". Fausto je i sam držao jednu lopticu u ruci, tapkajući je o beton. Drugom je, izvežbanim potezima, palio cigaretu za cigaretom. Po ceo dan je stajao ispred gajbice. Prodavao je loptice deci koja su bila ista kao i njihovi roditelji. Jedina zanimacija bilo mu je posmatranje automobila - oni su bili drugačiji. Čak mu je i pušenje, kao i loptica-skočica, postalo samo navika, refleks. No, desi se nešto što mu promeni život iz korena. Sva brada mu je opala - ostali su samo brčići. Kosa se uvukla u lobanju. Pantalone su, sve s cipelama, čarapama i majicom, postale glanc nove. Krv mu je nanovo jurcala venama - divlji mustang. Spazio je svoja kola. Marka, boja, tablice, delić tapacirunga koji je uspeo da vidi - sve je bilo kao i na njegovim kolima. Sporo su se kretala širokom ulicom i polako približavala semaforu. Mašina je pokazivala žuto, ubrzo crveno. Fausto iskoristi trenutak. Šutnu gajbicu i loptice. Potrča ka kolima. Baci se ravno na haubu, čvrsto je stežući obema rukama. "Kurve! Uhvatio sam vas!" Režao je u šoferku. Ali u kolima su, umesto žena koje su ga pokrale, sedeli klonovi. Vozač i još jedan, na suvozačevom mestu. Pogledali su se besno; klimnuli glavama. Izašli iz automobila. Zgrabili Fausta. "To je greška!", zavapi. Kasno. Prvi udarci već su gušili njegove reči, vapaje, krkljava gušenja i iskašljavanja krvi. Jedva živog, uhvatiše ga i baciše na trotoar. Odoše. Fausto uspe da zapali cigaretu. Dok se previjao na pločniku, ruka mu napipa nešto u džepu. On izvadi stvar i vide da su to kokošje noge. Nasmeši se i zavrte glavom, levo-desno, levo-desno, levo-desno.

XVII severniBunKeR I 85od100I KO se boji STRAHA jo{?

"Kako..."


U

s

ećate li se mita o Narcisu? To je bio čuveni gizdavac beskrajno zaljubljen u sebe. Nikakav lahor nije remetio površinu potoka nad kojim je, miran i nadnesen, čitavoga dana posmatrao svoj lik. Posvećen isključivo sopstvenoj lepoti, Narcis ni za šta drugo nije mario. Ni za antičke bogove, a kamoli za obične smrtnike. Jedina briga mu je bila da vekuje kao neprikosnoveno lep mladić.

XVII severniBunKeR I 86od100I KO se boji STRAHA jo{?

Naše doba je doba narcisa. Posvuda buja egoizam usamljenih pojedinaca kojima je jedina opsesija ostati što duže mlad, biti lep i što bogatiji. To su vrhovne instance kojima se neprekidno prinose žrtve. Svaki drugi vid bitisanja odbacuje se kao devalviran i opasan po društveni uspeh koji ima najvišu cenu. Savremeni čovek nije sposoban za napor metafizičke spekulacije. Ne muči ga pitanje o smislu postojanja, ne lupa glavu zbog transcendentalnih suštastava, ne poznaje i ne priznaje nikakvu večnost. Mnogo je trezveniji i prizemniji od svojih predaka. Uronjen u banalno poimanje prirode, pritisnut kič sadržajima svakodnevnog života, on više nema snage i volje da veruje u Boga. On doživljava sebe kao centar univerzuma, smatrajući da ne postoji nikakva vrednost koja ga nadilazi. Za njega je metafizika samo još senka, a ne više najviša nauka. On u njoj vidi odblesak svoga bića, a ne više najčvršći oslonac i najbezbednije utočište svega postojećeg. Svet ideja nalik je podrumu punom paučine. Zavladao je pragmatizam surovog opstanka u društvu koje je lišeno čina moralnog rasuđivanja. Brutalnost, osrednjost, anksioznost i zakon gomile neki su od glavnih atributa današnjice.

Moderni ljudi nisu bez vere. Njihovom svešću gospodare narcisoidni porivi, razni profani oblici nekadašnjih religijskih svetinja, neutaživa potrošačka želja i materijalističko ubeđenje. Stari dobri Bog, za koga je odavno rečeno da je mrtav, i dalje živi pod sasvim neobičnim okolnostima. Proviruje sa svih strana, šunja se unaokolo, traži i najmanji otvor na duši uglađenog Narcisa kako bi se uvukao i povratio veru u davno iščezli svet. Međutim, nije jednostavno provaliti u taj zabran. Čovečanstvo s uživanjem opstaje u senci mrtvog Boga. I nema nameru da menja svoj položaj. Čak ga ni stalni strahovi ne mogu nagnati da promeni svoju ćud. Ljudi su postali anksiozni i histerični. Kulturni obrazac koji je vaspostavljen u okviru evropske civilizacije, definitivno ukida suštastvo i pojam humanosti. Taj obruč koji je čvrsto stegnut oko naših srca, postaje sve nepodnošljiviji. Narcis ne ume da voli nikoga osim sebe. Nedostatak empatije i ljubavi za bližnjeg raspiruje bojazan. Učestala pojava strepnje izaziva mnoštvo raznih inhibicija. One su tu da bi sprečile pojavu anksioznosti, tako nepodnošljive za osobe za koje je snaga, uticaj, ideja da se bude gospodar u svakoj situaciji, jedan od osnovnih ideala. Druga komponenta anksioznosti jeste iracionalnost. Narcis ili uspaljeni japi ne trpi ništa izvan razuma. On uvežbava snažnu intelektualnu kontrolu nad svojim umom. Nema uzleta mašte, već samo upražnjavanje ogoljene borbe za prestiž i novac. Naša duboko samoljubiva kultura ustanovila je primat racionalnog mišljenja, a svako pravo uskratila iracionalnom, kao nečem infantilnom i suštinski bezvrednom.


Nemanja Rotar (Srbija)

UPLAŠENI LEPOTAN

Kako se naša kultura brani od sveprisutnog straha? Koje trikove koriste pojedinci da bi se što bolje prilagodili duboko bolesnom društvu? Kako mladi postaju uvežbane hulje i emocionalni surogati? Jednostavno. Priroda nagoni čoveka da se adaptira novonastalim okolnostima. Ako su te okolnosti neljudske, novi izdanci rase teže ka tom cilju. Neurotičari našeg doba, usled velikog straha od propasti u društvu i gubljenja VIP statusa, ubijaju kritičke misli u svojoj glavi. Kada senzori duše prorade i upute impuls mozgu da nešto nije u redu i da svet treba menjati, narcisi inhibiraju takve sadržaje. Ne dozvoljavaju da se jeretičke misli konsoliduju. U sledećoj fazi nastupa narkotiziranje i na posletku inhibiranost postaje toliko snažna da individua gubi određene sposobnosti, prevashodno, trajno nestaje moć kritičkog mišljenja. Onda počinje doba samoobmane i totalnog psihičkog iskrivljenja. Bistri izvor i ogledanje u njemu prerasta u trajnu opsesiju. Odnos ti i ja biva bespovratno narušen. Narcis pronalazi voljenog sebe i ostvaruje romansu za čitav život. Onda sevaju veštački strahovi koji se imputiraju zajednici kako bi se lakše upravljalo ljudskim resursima. Tu je bojazan od terorističkih napada, koju ublažava jednostavno praktikovanje građanske poslušnosti, odnosno blagovremena dojava

policiji svega sumnjivog što se odvija u komšiluku. Zastrašenost od virusa koji nalaže skupu vakcinaciju i neprekidno korišćenje vitaminskih proizvoda. Zaplašenost od loše ishrane koju otklanja industrija zdrave hrane. Fobija od ocmoljene i naborane kože koju leče skupoceni kozmetički preparati. I na kraju, strah od smrti koja je nešto najstrašnije što može zadesiti Narcisa. On se uništava brzinom i snažnom voljom da se u mladosti prožive sve moguće vratolomije. Živeti munjevito, oktanski, umreti mlad i biti lep leš. Ima li ičeg romantičnijeg? Danas je svet ne samo u strašnom i neizdrživom ekonomskom i političkom položaju, on je pre svega u teškom duhovnom položaju. Društvom je ponovo ovladao polidemonizam, kojeg je nekada uništilo hrišćanstvo. Čovek je odbacio svoju slobodu zarad narcisoidne histerije. Ugušio je strahove koji gone dušu da se menja i uživeo se u veštačku anksioznost koja ga unižava i pretvara u roba. Lupeži su postavili pravila igre i blokirali misleće ljude. Na sve strane iskrsavaju nove neurotične patnje pojedinaca koji svom silom pokušavaju da se adaptiraju i utope u psihopatologiju svakodnevnog života. Naše carstvo ćesara je gvozdeno i brutalno. Oslobođena je agresivnost koja ruši sve pred sobom. Čovek je izgubio Božiji lik, postavši neosetljiva zver, vazda spremna na poslušnost gospodaru i stalnu borbu u areni. A Narcis je mirno češljao kosu nagnut nad bistrim potokom. Ozbiljan, smeran i potpuno nezainteresovan za nove generacije koje promiču i gube se u nedogled.

XVII severniBunKeR I 87od100I KO se boji STRAHA jo{?

Anksioznost aktivira senzore u ljudskoj duši, koji prijavljuju da s nama nešto nije u redu. Te javljače kataklizme gizdavci brišu pojačanim radom u kancelariji, opijatima, razuzdanim seksom, perverzijama, kupovinom, negom tela, uživanjem u kič sadržajima, utapanjem u gomilu i sivilo svakodnevice.


Oto Oltvanji (Srbija)

KNJIGEV KOJE ME PLAŠE:

LICNI IZBOR

XVII severniBunKeR I 88od100I KO se boji STRAHA jo{?

v

olim da se plašim. Otkrio sam to još vrlo mlad, pogledavši u bioskopu Predskazanje Ričarda Donera, svoj prvi film strave i užasa. I danas se živo sećam kako sam jedva preživeo najmanje dve ili tri scene.

Volim da se plašim otkako sam, otprilike u isto vreme, pročitao svoju prvu horor priču, Trinaesta zvanica Ričarda Daunsa, u antologijici veličine male školske sveske, pod naslovom Krik: priče strave i misterije, vanrednom izdanju lista Dvoje, kupljenom na kiosku. Posle sam je dugo godina prepričavao, čak i ”glumio”, uspešno plašeći druge i sebe. U oba slučaja, veliko uživanje mešalo se s velikom nelagodom. Učeni ljudi kažu da se u takvim prilikama zabavljamo - mi koji ukusom naginjemo morbidnom, ali i oni drugi, ”obični” - zato što znamo da ne može da nam se desi ništa loše. Mi kontrolišemo strah i spremni smo za sve što može da nas snađe. U književnosti je teže postići efekte koji su naizgled kao stvoreni za film - da vam se zatresu gaće, ubrza puls, zapne knedla u grlu. Ipak, odgovorno tvrdim da su u rukama ljudi od pera, koji znaju šta rade, te alatke još moćnije. Ostajemo sami sa sobom i svojom maštom, kao i kada čitamo bilo kakvu drugu knjigu, a tada je sve moguće. Obuzima nas strepnja, razoružava teskoba, podilaze žmarci. Najbolje horor knjige, opet, nisu puki ”obrnuti” eskapi-

zam, već pre popularni egzistencijalizam. Ne svodi se sve, kao pri poseti luna-parku, na fizičku akciju i reakciju. Stvari se dovode do ekstrema da bi se začeprkalo po površini, zavirilo iza vela stvarnosti, a, posle šok-terapije, možda svet gledao drugim očima. Kada imate ambiciju da se bavite horor književnošću ozbiljno ili iz hobija, izgledi su da ćete pročitati sijaset knjiga iz njenog istorijata: od Otrantskog zamka (1764) Horasa Volpola do Prolaza (2010) Džastina Kronina, usput uživajući u klasici Roberta Bloha (Psiho) i Ričarda Metisona (Ja sam legenda), koja je pedesetih godina prošlog veka objavljivana kao krimić ili naučna fantastika, jer horor zvanično, kao žanr, još nije postojao; i dalje, u rasponu od intelektualnog lica žanra, Pitera Strauba, do neopterećenog, umešnog zabavljača, Roberta Mekemona; od najkvalitetnijeg predstavnika eksplicitnog pokreta zvanog ”bljuzgapank”, Dejvida Šoa, do pesnika tihe jeze, Čarsla Granta; od starih majstora, koji su drmali početkom dvadesetog veka, M.R. Džejmsa, Aldžernona Blekvuda i Artura Mejkena, do novih nada za dvadeset i prvi vek, Džoa Hila, Lerda Berona i Konrada Vilijamsa. Konstantno ometeni hroničnim nedostatkom vremena ili ličnim interesovanjima koja vas odvlače u uske rukavce, realno nećete moći da pokrijete sve, ali steći ćete prilično objektivnu sliku o žanru. A čak i u tako raznolikoj lektiri, neke knjige će vas nužno plašiti više od drugih. Ovo su moje.


Elementali

Knjige krvi

Šifra

(The Shining, 1977) Stiven King

(The Elementals, 1981) Majkl Mekdauel

(Books of Blood 1-6, 19841986) Klajv Barker

(The Cipher, 1991) Keti Kodža

Isijavanje

Knjige krvi

(The Shining, 1977) Stiven King

(Books of Blood 1-6, 1984-1986) Klajv Barker

O onome što nas plaši, ne raspravlja se skoro koliko ni o ukusima: ono što plaši mene, ne mora da plaši i vas. Uspešna književnost strave i užasa, međutim, obično ima širok zamah. Ona obuhvata arhetipske strahove svih nas, neograničene kulturom, uzrastom, polom ili afinitetima. Stiven King zato plaši tako uporno i uspešno već godinama, jer se privatno plaši svega, a posebno sve neprepoznatljivijeg lica savremenog života. Nikada, međutim, nije bio tako uspešan kao kada se, kao tridesetogodišnjak, plašio sopstvene senke. Šta se događa kada je pisac sateran u ćošak, sam sa svojim mislima, u mraku? Kako to izgleda kada otkači jedna suštinski pristojna osoba i postane najveća pretnja porodici za koju bi inače sve dala? Za razliku od filmske verzije Stenlija Kjubrika, ovde je ukleti hotel, to iskonsko ”zlo mesto”, samo katalizator, a ne uzrok piščevog ludila.

Trideset priča o raznovrsnim jezovitim i natprirodnim temama kao što su Golem (Ljudski ostaci), čudovište s drugog sveta dostojno ”starih bogova”, utemeljivača žanra H.F. Lavkrafta, (Kralj sirova glava), paranormalne moći koje ne mogu da se kontrolišu (Žaklin Es: poslednja volja i zaveštanje), ukleti predmet (Ispovesti (pornografovog) pokrova), savremeni Džekil i Hajd (Doba požude), savremeni Edgar Alan Po (Nova ubistva u ulici Morg), savremeni vukodlak (Sumrak kraj kula), nikad pre viđeno čudovište u obliku otelotvorene glasine (Kendimen) i nikad ništa slično uopšte (U brdima, gradovi). U svakoj priči sve je moguće - a često i veoma neprijatno - što je glavni okidač za čitaočev strah. Ovo šestotomno izdanje jedna je od retkih zbirki koja nije nastala sakupljanjem ranije objavljenog materijala, već su sve priče pisane posebno za ovu priliku. Nove obrade starih motiva su sveže, uvrnute, nadgrađene i, iako nose prepoznatljivi šmek osamdesetih, naročito u odnosu prema našoj telesnosti - ljudsko telo je suviše krhko i treba ga nadrasti do danas su skoro sve ostale neprevaziđene.

Elementali (The Elementals, 1981) Majkl Mekdauel

Šifra Brojna, neskladna južnjačka porodica beži od nagomilanih problema na svoje letnje imanje na peščanom sprudu, u tri identične gotske kuće nagrižene vremenom i vremenskim prilikama (jednu je pesak progutao do kraja, drugu do pola, treću nije ni takao). Mekdauel (1950-1999), jedan od bliskih saradnika režisera Tima Bartona (scenario za Bitlđus, priča za film Noćna mora pre Božića), jedan je od retkih kojima je s papira pošlo za rukom da me nateraju da poskočim: kada kod njega neko prođe kraj neosvetljenog prozora u napuštenoj kući, nije vam svejedno. Kako to postiže? U knjizi se ne dešava bogzna šta, ali za dobar horor nije ni neophodno: dovoljan je neodređeni osećaj, žica za plašenje slikama i nagoveštajima, a da ni sami ne znamo da objasnimo zašto. Isti, instinktivni, nadrealistički pristup stravi, Mekdauel je doterao do krajnjih granica u romanu Toplin (1985).

(The Cipher, 1991) Keti Kodža Za svetkovinu jeze dovoljna je jedna rupa. Živa, pulsirajuća crna rupa, doduše, otkrivena u zajedničkoj ostavi trošne stambene zgrade. Nikolas, luzer i kukavica, i njegova ljubavnica Nakota, sebična i zlobna, postaju opsednuti svojim otkrićem: redovno posećuju novi hram, eksperimentišu ubacujući u ponor bez dna insekte, miša, pa i video-kameru, a pošto Nikolas slučajno uroni ruku u nju i zapati ranu koja lagano truli, Nakota postaje ljubomorna na njegov jedinstveni odnos s ”rupom zabave”. Ovaj originalni prvenac, ispričan ozbiljnim, umešnim, lirskim glasom, često poprima atmosferu lošeg narkomanskog tripa iz kojeg nema spasa. Neprijatna, neodoljiva knjiga.

XVII severniBunKeR I 89od100I KO se boji STRAHA jo{?

Isijavanje


XVII severniBunKeR I 90od100I KO se boji STRAHA jo{?

Pripovesti mrtvih

Dva Sema: priče o duhovima

(Told By the Dead, 2003) Remzi Kembel

(Two Sams: Ghost Stories, 2003) Glen Hiršberg

Pripovesti mrtvih

Dva Sema: priče o duhovima

(Told By the Dead, 2003) Remzi Kembel

(Two Sams: Ghost Stories, 2003) Glen Hiršberg

Hronika traumatizovanog čoveka koji je, tokom gotovo četrdeset godina stvaranja, svoje urbane neuroze pretočio u preko dvadeset romana i petnaest zbirki priča, ali, po mom mišljenju, nikada nije bio bolji nego u ovoj poznoj zbirci prozaičnog naslova. U pričama starog barda, život se u propalim industrijskim gradovima živi kao pod visokom temperaturom, licem u lice s neumitnim razvojem događaja na koji ne možete da utičete. Kao i sve u životu, vaše muke počinju bezazleno: zalutali ste na pljusku i završili u staračkom domu gde su vas zamenili s naručenim zabavljačem (Zabava), našli ste se nekom u nevolji i to vam se obilo o glavu (Bez konaca), poneli ste se suviše bahato u zemlji čije običaje ne poznajete (Sve na prodaju) ili ste samo ostareli pisac čije radove više niko ne želi da objavljuje (Nema tu priče) strah s kojim se, eto, i mi ljudi od pera lako identifikujemo. Kod Kembela sve uvek odlazi korak dalje u neželjenom pravcu: više ne pripadate ovom svetu, ne poznajete njegova nepisana pravila, ostali vam se neprestano smeju iza leđa i uvek svi znaju u čemu je vic osim vas. Kada, konačno, pokušate da pomognete sebi i drugima, samo pogoršavate stvar. Kembel samouvereno vlada osećanjima impotencije, irelevantnosti i nepripadanja, centralnim za ovo naše doba paranoje (ako ste i paranoični,ne znači da vam stvarno ne rade o glavi).

Ova vanserijska zbirka pet novela najbolji je dokaz da je horor poslednjih godina, inspirisan iskusnim književnim stilistima i inovatorima poput Kembela, postao suptilna, suzdržana, intelektualna igra, ali samim tim ništa manje učinkovita. U civilu, Glen Hiršberg je univerzitetski profesor književnosti; za tastaturom, on je novi majstor jeze, prevashodno u kratkoj formi. Njegovi duhovi su raznoliki, a ”mi obično idemo tamo gde nas duhovi vode”. Svedena na siže, svaka priča isprva zvuči kao kliše: Karneval g. Mračnog, o profesorovoj opsesiji ukletim cirkusom, Ljudi koji plešu, o indijanskim ritualima i dečaku koji uči dragocenu lekciju o Holokaustu od dede na samrti, Dva Sema, o naporima muža da se izbori s tragedijom svoja dva nerođena deteta, a Struwwelpeter, jedna od najstrašnijih priča koje sam ikad čitao, o obesnoj tinejdžerskoj ekskurziji u napušteno komšijsko dvorište. U svakoj priči, međutim, ispričanoj biranim, ekonomičnim jezikom, savršeno se prepliću psihološko, začudno, bolno stvarno i emotivno, što je možda najprecizniji recept za uspešni književni horor danas. Ili bilo kada.


Petar Matović (Srbija)

A J I G R IRU

A N L I T N MERKA

H

Zažmirio sam i čekao da me ubiju. Stopala su zaboljela od hladnih pločica. Dok su odnosili leš, krv se slivala među Moje nožne prste.

Operiraju mrtvaca, organi se smrzavaju, Elisa se zahuktava, oh, letjet ću preko

Škripa šarki, sijalica me ošamarila Po kapcima, unervozio sam se, vojnik je Mirno otpuhao dim u moj visoki tlak.

Koliko staje jetra, srce, a posebice zalisci, Bubrezi? Mlađi, stariji, pušački-nepušački? A otpad: kosti, vene, utroba, creva? Mogućnost reciklaže? Koliko njih će me posedovati?!

Biblijski sam se tješio: telo se dekonstruiše, perspektive se umnožavaju.

XVII severniBunKeR I 91od100I KO se boji STRAHA jo{?

Oceana u ručnim frižiderima.


XVII severniBunKeR I 92od100I KO se boji STRAHA jo{?


COVEK

Petar Matović (Srbija)

o

vo govorim samo iz razloga što želim pomoći svom komšiji koji je po svom starom običaju obećao nešto uraditi, a onda uleteo u cajtnot, ovog puta napisati prigodan tekst za temat o strahu/hororu nekog književnog časopisa sa severa zemlje. Iz vlastitog nedostatka straha, što baš i nije dobro normalno, obratio mi se hoteći da čuje kakve intrigantne priče o ljudskim strahovima. Medicinski sam tehničar u penziji koji je svoj radni vek proveo na psihijatrijskom odeljenju u Užicu, a usput i nesvršeni student psihologije, zbog čega je verovatno i smatrao da sam pozvan da govorim o tome makar onoliko koliko provincijski sveštenici i zavičajni pisci. Mana mi je što sam daleko od lepog izražavanja, a poznajući komšiju čisto sumnjam da će se on nakaniti da uredi moje kazivanje i nakiti ga, najverovatnije će ovaj snimak dati nekoj učenici, koju je uspeo inficirati književnošću, da prekuca. Ali dobro, šta je tu je, komšija je najbliži rod... Mada mi je dosta takvih pripovesti, svega sam se nagledao kod pacijenata i naslušao od doktora; retke su obične, tumačenjima i intelektualizacijom neopterećene priče. O meni verovatno neće ostati nikakav zapis osim u administracijama, a ono što dolazi na kraju mirovine, katkad me guši od straha. Neka praznina, tmina u kojoj padam, stalno padam, gore nego kad zatvorim oči, neka noć da crnja ne može. Tešim se, bojim se jeftino, čovek bez straha životinja je. Bio sam u Višegradu tokom onog nesretnog vojevanja, u sanitetskoj četi. Skupili su jedne noći skoro čitavu vojsku u onaj hotel kraj Ćuprije, slušali smo Biljanu koja je govorila kako sve treba da ih pobijemo, zapalimo, satremo izrode, seme im, koji nas muče već milion godina... Hirurg jedan i ja uhvatili smo se za glave i otišli odatle pod podozrivim pogledima. Zgadio sam se onoliko koliko sam se i uplašio, i vratio se u Dom zdravlja gde sam bio smešten - odatle nisam izašao

naredne dve nedelje. Tada je supruga uspela da dođe nekim sanitetom kako bi me obišla, a ja sam, po prvi put u te dve sedmice, nešto pre njenog dolaska izašao u grad s namerom da se obrijem. Brica je drhtao, a pogled mi je pao na ime sašiveno na belom mantilu - Uzeir!!! Drhtali smo obojica u tišini, ćutanju, u krupnim zrnima znoj je izbijao na čelo, povremeno bi mi ga ubrusom obrisao, a svoj o rukav. Jedan vojnik čekao je na red, sedeo je poguren držeći cev puške, kundakom oslonjene o podne daske, u ruci i zevao, da li mi je zbog toga bilo bar malo lakše? Nakratko sam primetio jednog pauka koji je mileo po zidu - kao po bubnoj opni! Koliko je kucalo, mislio sam da će mi srce oko izbiti! Ne znam o čemu sam mislio, postoji samo utisak živčane ćutnje, one od kojih te organi zabole, nervi se pocepaju. Po povratku iz Bosne, mi zaposleni u užičkoj bolnici odneli smo pomoć izbeglicama smeštenim u barakama na Zabučju. Čuo sam neku staricu koja je pokušavala da uspava decu (unuci, praunuci, šta li?) rečima: - Spavajte, ćutite, ako budete pričali, doći će ustaše i zaklati nas! Hajde da se opkladimo, od tolikog straha, da su i sanjala nešto strašno iz čega bi ih probudio, rasteretio vlastiti vrisak, nisu smela u snu ni slabo jauknuti. Kakav užas, kakav pakao! Ispizdeo sam, izašao napolje da popušim cigaretu. Koji je najveći strah? Od slobode? Moj otac umro je od raka pluća, imao sam dve godine, pušio je dve kutije. Ja sam propušio u dvanaestoj iz glupavog, ali u tim godinama veoma ubedljivog razloga zato što je i on pušio! Ostavio sam ih 2007, po odlasku u penziju... Sedeo bih na ivici kreveta, palio jednu za drugom i gotovo plakao od straha jer me defintivno ubijaju, možda kao i mog... Nisam smeo dalje da pomišljam... Tada mi je bila šezdeset peta. I komšiji je rano umro otac... Počeli su već u petoj godini da ga ostavljaju samog kako bi se kao što pre osamostalio... Znam da je gledao neku domaću dečiju

XVII severniBunKeR I 93od100I KO se boji STRAHA jo{?

BELI

V


XVII severniBunKeR I 94od100I KO se boji STRAHA jo{?

seriju, bojim se da se ne mogu setiti naslova, o bratu i sestri koji su imali čarobnu flautu, što ih je zasviravši na njoj magično prebacivala, teleportovala, na neka neobična mesta. Pojavivši se tako u nekoj šumi, pred njih je iskočila veštica. Naravno, bila je debela, kovrdžave kose, naravno u plaštu, ljubičastom, i cerekala se grozno. Još je upamtio ponorni, duboki dekolte. A kamera je opisivala urnebesno brz krug po krošnjama, iz podnožja, tako uslovljavajući vrtoglavicu i mučninu. Uglavnom, posle te epizode nije imalo šanse da mali ide u WC. Do njega su ga delila dva kratka predsoblja koja nisu imala prirodni izvor svetlosti, a šteker se nalazio na kraju prvog, pored ulaznih vrata. Pokušavam zamisliti kako bi sve to njemu izgledalo u mrtvom mraku. Kreće se najpre kroz predsoblje, senke se ojačavaju, u toaletu prepoznaje utihnulu belinu lavaboa i kade, slab neraspaljeni sjaj metalik slavina i držača peškira, torzo čije se granice jedva nazru u ogledalu, i mirna, nevidljiva voda u šolji koja najednom počinje da se mreška kao neka aposlutno crna tvar, iz čega se krajnje iracionalno, neobjašnjivo, a utoliko emotivno uverljivije, pojavi veštica!!! Da ide negde napolje da piški, nije vredelo - bio je zaključan. Tako je verovatno odlučio da to radi na terasi, koja je do pola bila zazidana, sasvim dovoljno da ga toliko malog prikrije. Piškio je u desnom gornjem uglu (donji je bio zauzet plinskom bocom), a avgustovska vrelina činila je da tekućina relativno brzo ispari. Ali u tom podnica betonu njegov urin ostajao je kao jak ekstrakt. Majka bi ujutru, dok je npr. kačila veš, govorila: - Šta ovo ovako smrdi? Ko da se neko, bož' 'prosti, upišao! Mora da su oni o'zgo p'jani pišali s terase! S kakvim ja to komšilukom živim?! Kakav je ovo narod?! Krivica je narastala kao testo, ali je ćutao, znao je da bi izvukao dobre batine, i ta strepnja skrivala mu je strah. Dok je ona bivala u kući, vrebao je trenutak kada je odlazila u WC, stajao bi ispred vrata, strpljivo čekao i, čim bi izašla, uletao unutra. Ne gasi svetlo, govorio je, potom bežao odatle u dnevnu sobu. Uglavnom, posle nekoliko dana mati je shvatila i izvukao je dobre batine, koje su mu, doduše nemilosrdno, ali vrlo uspešno razbile tu iracionalnu grozotu. One su ipak bile opasnije od veštice. Što bi rekao onaj aljkavi Rus, nema ništa fantastičnije od stvarnosti. Ne vidim da ima neke posledice, danas se tome smeje, strah od straha, nekad razreši ga. Uprkos svojoj mladosti i lepoti, majka mu se nije preudala. Niko nikad nije video tipove da se vrzmaju oko nje, izgleda da mu je bila krajnje posvećena. Čudo jedno kako dete može da ti osujeti seksualnost! Čuo sam za jedan bračni par iz Ivanjice koji se obratio našem psihoterapeutu zbog muževljeve impotencije. Bio joj je to drugi brak, a u prvom je provela devet godina - bez seksa! Priča je bila fantastična: kad on krene u nju, ona promeni glas koji najviše liči na metalni, vibrirajući bas Darta Vejdera. Pa zamislite šta bi se vama dogodilo u takvoj situaciji?! Obišli su vračare, salivali stra'u, pa kod homoljskih veštica odvezivali ga, vraćali čini uz reku...

Ma, haos! Seanse su potrajale (očekivano?!) dugo, ali konačno su iskrsle dve situacije koje je ona bila duboko potisla. Tokom jednog zajedničkog obeda, uprkos usrdnim majčinim nagovaranjima i moljakanjima, mala nije htela da jede. Otac je u jednom trenutku izgubio strpljenje i ne gledajući je silovito zabio kašiku u njena usta. Rekao je ženi: - Vidiš kako može! Šta ti tu milkiš, samo čvrsta ruka! Zapravo, setila se metalnog zvuka koji se probio između usana i zuba uz ono grozno ponavljajuće čagrljanje. A druga, kada je u svojoj osamnaestoj godini pratila tetku u okružnu bolnicu. Dok je tetka bila na pregledu, ona je šetala kraj prizemnih, starih bolničkih zgrada s velikim a niskim prozorima. Čula je vrisak, vetar je potom pomerio zeleni zastor na jednom otvorenom oknu, videla je ženu nabreklog trbuha kako leži na postelji sa savijenim kolenima, butine joj behu onako raširene krvave, sestre u žurbi, boca s kiseonikom, maska, potom je odvoze na tom pokretnom krevetu, vrisci, vrisci, vrisci!!! Tu je izgubila tlo pod nogama, bilo je malo krvi na laktu i čelu od udarca, neki prolaznici osvestili su je, rekla im je da ne zna šta se desilo, samo je pala... Priča definitivno ima srećan kraj, uspeli su da dobiju bebu, Dart Vejder je tiše i ređe progovarao iz nje, a muž je toliko ojačao da mu to nije puno ni smetalo. I pre nego što završim, jer je već podne i trebalo bi uraditi neke obaveze, koje sam silom sebi nametnuo kako bih se održao od skoro pa prisilnih pomisli na finale, ugrabio bih ovu priliku da napravim malu, nepotpunu digresiju i ocinkarim jedan komšijin strah, mada je to, bojim se, prejaka reč. On, taj nadobudni klipan koji iskorišćava moja sećanja i retko se susreće sa mnom (videće on kad dođe u moje godine!), u nekoj od skorašnjih toplih letnjih večeri, malo pripit, pričao je o strepnji koju oseti na poslu. Kada upišem čas i zatvorim dnevnik, kaže, pa uzmem kredu u ruke i u trenutku, dok govorim učenicima o čemu će biti reči na predavanju, a imajući negde na dnu svesti saznanje o njima, đacima, a posredno ponajviše o njihovim roditeljima, kao pukim materijalistima, o njihovim interesovanjima, iracionalnim ksenofobijama, šovinizmu, pijanim dolascima u učionice, maloletničkoj prostituciji snimljenoj na mobilnim telefonima po školskim klozetima, agresivnosti voajerski objavljenoj na ju tjubu, epidemiji skanka, zapitam se, ne stideći se nimalo patetike, šta će biti s nama? Najgore stvari tek ćemo učiniti, premišljam uz bojazan, sve one smrti, silovanja, uništavanja što smo napravili na kraju prethodnog stoleća, nisu ništa. Preseče me neki led u glavi, grudima, ponajviše u trbuhu, odakle krene osećanje koje prevrne želudac i creva. I to je strah. Koji glasno nikad ne bih imenovao jer mu artikulacija neodoljivo, a možda ipak pogrešno, na domovinu podseća...

Stanislava Janković1

1 Učenica sam završne godine Poljoprivredne škole s domom učenika “Ljubo Mićić” u Požegi, Petar Matović mi je profesor srpskog jezika. Osvojila sam prvu nagradu na jednom takmičenju za pesnike srednjoškolce i stekla pravo na objavljivanje knjige, koja je sada u štampi. On me je zamolio da prekucam tekst i dao mi slobodu da odaberem naslov. Beli čovek ne postoji. Ali smo ga “videli” u podrumu jedne kuće gde smo se igrali. Zapravo, tu su se dešavala prva ljubakanja, skidanja gaćica (sve smo nosile one dečje na cvetiće), pokazivanja... Imali smo šestsedam godina. Kada smo nas četvoro, drugarica, dva druga i ja pošli tamo, ona je na samom ulazu sva užasnuta iz sveg glasa vrisnula: Beli čovek! Beli čovek! Svi smo pobegli. Priča se raširila, Beli čovek se pročuo, policija je čak pravila čeke da bi ga uhvatila i posle sedam-osam dana jednog su i priveli. Ivana, ta drugarica, čitavu sedmicu nije usnula od straha. U petnaestoj je odbila poziv jednog dečaka na sudar, a nekoliko dana kasnije legla u kadu, verovatno su ta dva događaja samo slučajno u hronološkom kontaktu, i prerezala vene. Danas, kada smo već u devetnaestoj, jedino ona od svih naših drugarica nije nikad imala ni poljubac, ni vezu, još uvek je čedna. Zašto mislim da će tako i dalje biti? Čitala sam negde, smrt i dečja seksualnost jedini su tabui koji su nam ostali.


Vladislava Gordić-Petković (Srbija)

V

VECITI

STRAH STRANCA OD

MALOG

Adut horora kao žanra jeste u predvidljivoj, gotovo ritualnoj fomi: oslonjen na prepoznatljive zaplete, ponovljive likove i konzistentnu ikonografiju, pisac stvara delo utemeljeno na konsenzusu fantazije, opsesije i nasilja, koje neretko ima funkciju pročišćenja. Horor romani parodiraju katarzu tako što čitaoca prepuštaju strahu i šoku, nudeći mu istovremeno pročišćenje od šokova i strahova. Veoma netipičan horor roman napisala je britanska autorka Sara Voters, oslanjajući se na tradiciju Henrija Džejmsa, Dafne Di Morije i Vilkija Kolinsa, ali i na analize manjinskih identiteta patentirane u svojim prethodnim delima. Radnja njenog petog romana Mali stranac (2009) smeštena je u godinu 1947, u Vorikšir: glavni junak i povlašćeni pripovedač je doktor Faradej, svedok tragedije ugledne porodice Ers. Velelepna kuća Handreds Hol neumitno trune u posleratnoj nemaštini; u nju će Faradej prvi put doći kao dečak, a drugi put kao lekar, da pregleda četrnaestogodišnju Beti, jedinu služavku u derutnom zdanju koje je u boljim vremenima opsluživala legija sobarica. Beti je simulirala sla-

bost, ali s posebnim razlogom: da bi ugrabila priliku da se lekaru požali na teskobu i paniku koji je razdiru zbog neobične atmosfere u kući... Da li je za devojčin nespokoj krivo praznoverje, ili je istina mnogo teža i strašnija? Početak obećava jezovitu priču o duhovima, i na pet stotina strana, jeze i straha biće u obilju: slova koja se ukazuju na zidovima, ogledala koja šetaju, vrata koja lupaju, zvono za poslugu koje se noću sablasno oglašava i požar koji bukne ni iz čega, jeziv su okvir za turobnu povest o propadanju seoskog plemstva. Za održavanje grandioznog a nefunkcionalnog zdanja Ersovi više nemaju novca, a opet, nikako ne uspevaju da se uklope u novi socijalni poredak; ni protiv duhova u kući se ne bore, svesni unapred da će i tu biti pobeđeni. Nezavidni položaj porodice, uzrokovan ratom i posleratnom bedom, dodatno će se problematizovati kad novu, tegobnu i ponižavajuću, životnu rutinu zameni pojmovni i psihološki haos. Siromaštvo i blagu gorčinu zbog potamnelog sjaja zameniće najpre strah od nečistih sila; a taj strah je samo uvod u niz šokantnih incidenata, koji kulminiraju ludilom i smrću. Faradej će biti nemi svedok bolesti, duševnih poremećaja i misterioznih umiranja u porodici Ers, biće posvećeni staratelj koji se žrtvuje za njih i potpuno im podređuje svoj život. Nakon prve kućne posete, lekar će postati kućni inventar, najpre tako što će ratne rane Roderika Ersa lečiti elektroterapijom, pa potom obaviti eutanaziju kućnog ljubimca i malo po malo uspostavljati blizak odnos s porodicom i čak postati verenik gospođice Kerolajn, čija je neprivlačna spoljašnost i tvrdoglava aseksualnost već dugo bila uvod u usedelištvo. Sve vreme u čitaocu tinja sumnja da je Faradej, zapravo, kriv za nedaće i stradanja, da on diriguje horom sablasnih glasova s drugog sveta: ne samo da je odsutan uvek kad se duhovi pojavljuju, nego ostaje

XVII severniBunKeR I 95od100I KO se boji STRAHA jo{?

S

trah koji bude duhovi i sablasti u modernom angloameričkom romanu, neretko je vezan za pitanje klase. Od dela sestara Bronte, poput Orkanskih visova i Džejn Ejr, do Vajldovog Kentervilskog duha, od Okretaja zavrtnja Henrija Džejmsa pa sve do En Rajs i Popi Z. Brajt, natprirodne pojave i efekti vezuju se za strah od društvenih promena. Motiv duhova u književnosti, baš kao i društvena pobuna, koketira i s košmarom, i s utopijom: s jedne strane, natprirodno biće seje strah zato što je njegova egzistencija hibridna (ni život, ni smrt), dok, s druge strane, narušavanje sigurnosti, spokoja i tzv. običnog života koje izazovu nadnaravne sile, može da bude znamen nade u uspostavljanje alternativne moći obespravljenih, potlačenih i zaboravljenih.


jedini kome nisu naudili. Teško je raskrinkati pripovedača u prvom licu, a Sara Voters je dovoljno vešta prozaistkinja da napetost i neizvesnost održi do kraja romana, pa i dalje od tog kraja: strah i nespokoj opstaju dugo nakon zaklapanja korica knjige. Pripovedač kome ne znamo ni ime (sve vreme za nas je on samo ”doktor Faradej”), jeste paradoksalna figura i mnogo više nego što to žanr horora zahteva: on je brižni uništitelj, mogli bismo reći, jer sva njegova briga o porodici, koju proganjaju duhovi, samo pokreće nove probleme, ne rešavajući već postojeće. Faradej je zbog svoje moralne čistote i osećanja odgovornosti dodatno ambivalentna figura: njegov motiv za žrtvovanje je nejasan, jer je suviše pošten da bi bio lovac na miraz osiromašene i ružnjikave Kerolajn, suviše ciničan da bi se družio s njenim psihički nestabilnim bratom Roderikom samo zarad prestiža, suviše svestan klasnih barijera da bi se istinski zbližio s Ersovima i ostaje neobrazloženo šta ga navodi da pristane na nedefinisan položaj u porodici - da bude više od sluge, a manje od prijatelja.

XVII severniBunKeR I 96od100I KO se boji STRAHA jo{?

Faradejeva fascinacija potamnelim sjajem velelepne kuće i poreklom porodice podstaknuće ishitrenu veridbu s gospođicom Kerolajn. Čovek čija je majka bila služavka u Handreds Holu, kao da je više zaljubljen u ideju bračne veze nego u svoju verenicu, a i ona sama teško skriva nedostatak emotivnog žara; od početka je jasno da taj brak u teškom položaju porodice ništa neće popraviti, a da sam nesuđeni mladoženja ne bi stekao nikakvu dodatnu moć ili ugled. U završnici Malog stranca čini se da je Faradej konačno pristao na dužnost sluge, i na regresiju u predratne klasne okvire: i posle fizičkog nestanka porodice on opsesivno brine o kući i imanju, i kad kuća ostane potpuno prazna, on je redovno obilazi. Da li je, dakle, možda on bio taj duh koji je kumovao strašnom gašenju jedne loze? Porodicu Ers uništava ”mali stranac”, kućni duh u čije postojanje trezveni Faradej nikako ne pristaje da poveruje, pa to čitaoca teši i zbunjuje u isti mah. Uporno racionalizovanje natprirodnog proizvodi ga, s jedne strane, u patrijarhalni autoritet koji je porodici nedostajao, ali s druge izaziva sumnju u njegovo mentalno zdravlje. Iako je Faradej lekar čiji bi profesionalni uvid morao biti relevantan, upravo je njegov racionalistički stav mnogo više sporan nego iskrivljena percepcija ostalih protagonista, koji se s duhovima suočavaju i od njih stradaju pod misterioznim okolnostima. On uporno zagovara logičko objašnjenje fantastičnih događaja i gorljivo se trudi da opovrgne delanje mračnih sila. Faradejeva borba da legitimizuje svoju percepciju rađa sigurnost i sumnju u isti mah - sigurnost ostalih aktera u romanu, čiji se svet neće raspasti dok god tinja i najslabašnija nada u empirijski dokazivu istinu; sumnju čitaoca, čiji se doživljaj romana buni protiv prevrednovanja žanrovskih konvencija - naime, osporavanje nadrealnog nikada ne biva stavljeno u zadatak glavnom junaku, koji je, usto, i povlašćeni pripovedač. Faradej je u Malom strancu jedini svedok i jedini izvestitelj o događajima ali i, što

je najčudnije, jedini branilac empirijske istine: svi ostali veruju u postojanje duhova. Dakle, upravo odbrana realiteta, upravo insistiranje na materijalnom dokazu, izaziva najveći strah: jer, možda, duhovi nisu strašni tako kao onaj koji poriče njihovo postojanje... Votersova žanr romana o duhovima dodatno problematizuje time što povezuje temu posleratne nemaštine, depresije i klasnog reformatiranja britanskog društva s motivima paralelnih svetova i izmenjene percepcije. Time postiže da fantastični motivi od senzacionalističke misterije prerastu u lakmus socijalne i psihološke opservacije, a da tema društvenih promena dobije preteći metafizički aspekt. Izmenjena percepcija dovodi do promena u doživljaju sveta: duhovi čije poreklo nije jasno definisano, mogu se s puno prava metaforizovati kao seksualna ili socijalna pretnja. Kućni duh je alegorija ekonomskog propadanja plemstva i metaforična kazna za mešanje klasa - a oba procesa teku u Handreds Holu, gde služavkin sin postaje prijatelj i poverenik ugledne porodice, koja se s njim, po finansijama i društvenom uticaju, brzo izjednačava. Kao i u prethodnom romanu, Noćna straža, koji se bavio periodom od 1941. do 1948. ”hodom raka”, idući unazad od mirnodopske apatije do početka noćnih bombardovanja Londona, Votersova će posleratne godine oslikati kao vreme varljivog mira. Mir donosi potpuno nove strahove, pretnje, brige i muke - ako je za junakinje Noćne straže kraj rata označio kraj perioda opasnog življenja u kome su one imale nove velike odgovornosti, posleratno vreme porodici Ers donosi borbu sa siromaštvom, ratnim ranama i posttraumatskim stresom, ali i s neočekivanom nadnaravnom silom koja ugrožava njenu egzistenciju baš onda kad se učinilo da novi problemi više nemaju odakle da dođu. Mali stranac je vešt i riskantan spoj socijalne anamneze i gotskog romana, alegorijska povest o psihosocijalnoj prirodi duhova i palete straha koju izazivaju. Pravi početak romana jeste prvi Faradejev dolazak u kuću, kada je sa zida odvalio mali gipsani ukras i poneo ga sa sobom. Propast Handreds Hola počinje, simbolično, od tog prvog dodira pripadnika niže klase - tako zdanje počinje da se kruni od ruke malog stranca. Anđeo uništenja jeste on sam, sin bakalina i služavke koji se primakao iskopnelom bogatstvu i potamneloj slavi samo zahvaljujući posleratnoj preraspodeli vrednosti. Otvoren kraj stavlja nas pred niz nedoumica i hipoteza: hiperracionalni doktor Faradej možda je zla sila, ili dominantni psihopata; njegove pripovedačke kompetencije možda su vrlo sporne; možda ga klasni konflikt, psihološka nestabilnost ili vrlo perfidan plan motivišu da višestruko ubistvo predstavi kao dejstvo nečistih sila; a možda zli duh odista postoji i deluje, potpomognut psihičkom nestabilnošću Ersovih. Možda je, međutim, najbliže istini reći da tema i ključ romana nije mali stranac već - veliki strah. Strah od promene, strah od propadanja, strah od novih ideja i novih ljudi koji nadiru nezadrživo, ukidajući stare ideje i vrednosti.


XVII severniBunKeR I 97od100I KO se boji STRAHA jo{?


Severni

BunKeR, Broj: XVII

ISSN 145

Časopis za odbranu i poslednje dane književnosti i kulture jesen-zima 2010-2011.

IMPRESUM Izdavač: Kulturni centar Kikinda Za izdavača: Srđan V. Tešin, direktor Adresa: Trg srpskih dobrovoljaca 23, Kikinda Telefon/fax: 0230/22-544; 26-240 E-mail: severni.bunker@gmail.com

Glavni i odgovorni urednik: Srđan V. Tešin

Redakcija: Mila Melank (art direktorka, dizajn+ilustracija) Jovan Gvero (Dirty life), Srđan Srdić, Tanja Brkljač Aleksandar Šomođi i Miroslav Dragin (tehnička obrada) Saradnici, autori ilustracija: Slavi{a Starčev (str. 8, 22, 46, 50-51, 60, 66, 91, 97) i Ida Melank (str. 80) Lektura i korektura: Marijana Kukić Fotografije: Vladimir Sretenović

Štampa: MiraGraf, Kikinda Tiraž: 350

Časopis se finansira sredstvima Ministarstva kulture Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Opštine Kikinda.

XVII severniBunKeR I 98od100I KO se boji STRAHA jo{?

Prilozi u časopisu se objavljuju isključivo po pozivu uredništva.


Severni Bunker 17  

Časopis za odbranu & poslednje dane književnosti i kulture, Kulturni centar Kikinda, urednik Srđan Tešin