Medici.com 134

www.medicicom.com UKC Republike Srpske:

GODINA XXIII • BROJ 134 • APRIL 2026 • CIJENA 8 KM, ZA INOSTRANSTVO 5 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE

Novi objekat za onkologiju i hematologiju sa palijativnom njegom Intervju: Prof. dr Ranko Škrbić Zlatibor, Srbija 15-17. maj 2026.

Medicinski fakultet dobio međunarodnu akreditaciju

21. kongres SLD ANURS & SANU, Naučni skup Jubileji: Fakultet veterinarske medicine BU

Devet decenija postojanja

PLUS

Novi pogledi u prevenciji, dijagnostici i tretmanu KVB

NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO

U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.

PEDIJATRIJA KARDIOLOGIJA ENDOKRINOLOGIJA NEFROLOGIJA GASTROENTEROLOGIJA REUMATOLOGIJA PULMOLOGIJA HEMATOLOGIJA NEUROLOGIJA PSIHIJATRIJA VASKULARNA HIRURGIJA UROLOGIJA ORTOPEDIJA ANGIOLOGIJA FIZIJATRIJA NUTRICIONISTA UZV DIJAGNOSTIKA DERMATOVENEROLOGIJA KLINIČKA PSIHOLOGIJA DJEČIJA KARDIOLOGIJA DJEČIJA PULMOLOGIJA DJEČIJA NEUROLOGIJA DJEČIJA NEFROLOGIJA DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA DJEČIJI NUTRICIONISTA DJEČIJA ORTOPEDIJA DJEČIJA FIZIJATRIJA LOGOPED ONKOLOGIJA

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

UKC Republike Srpske

Novootvoreni objekat za onkologiju

Uvodna reč

8

Intervju:

Prof. dr Ranko Škrbić

11

Fond ZO Republike Srpske

14

Dr Milan Preradović, oftalmolog

Sunce se, eno, kao vreteno nad gradom vrti i glavom klima.

Revolucija u korekciji prezbiopije Sve je u meni danas šareno.

I u tebi je možda šareno. U nama svima šarenog ima. Bila je zima. Prošla je zima…

Intervju: Tu negde, blizu al’ ne znam gde je, vetar se topli vrti i Prof. dr Đorđe Ćulafić smeje, čupka nam kosu i krošnje njiše.

Bile su kiše. Prošle su kiše…

Mika Antić “Proleće” Fakultet veterinarske medicine BU

Devet decenija postojanja

32

39

48

Radimo, planiramo, jurimo i žurimo da što brže dosegnemo imaginaciju svojih htenja koja nam zasigurno nisu neophodna za lep i srećan život. Pravi život i sva njegova Zlatibor Srbija, 15-17. maj 2026. lepota su u nama u našem poimanju sreće i zadovoljstva! Nije 21. kongres SLD 54 sreća tamo ...sutra... u raskoši materije, u udobnosti vidljivog...

Ona je tu, tako blizu, a nekada i tako daleko... Toliko daleko da, jureći sreću i zadovoljstvo, sutra i ne osetimo da se dan ANURS & SANU za danom bespovratno niže na beskonačnu vremensku nit. I Naučni skup o KVB 56 tako, u svom vratolomnom nizu ponavljanja, ne okrenuvši se, dani pobegoše iz ledenog zimskog zagrljaja i zatvoriše još jedan niz od 365 dana. U nama i oko nas, u drhtavim Akademik Elizabeta Ristanović krošnjama, među pupoljcima oko kojih se pletu tanušne Srpska mikrobiologija predstavljena u Rusiji 70 paučine, u spletovima grančica… lagano oživljava proleće.

April je u punom kalendarskom bljesku. Proleće pompezno 84 otvara svoje životne kapije, razgrće ostatke sivila i hladnoće, Info bilten UKC RS stvarajući suncu podijum beskonačnosti da se raspukne i vrelinom svoje moći razgrne sivilo i još, hladna i rosna jutra, učini toplijim i milijim. Pred svitanje, sa same periferije, izdiže se grimizno lice zore, nežnih i pospanih kapaka. Škrto jutarnje sunce polako plazi po zidovima raskošnih brda, uronjenih u Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić paletu aprilskih boja. A brda obeharala. Procvetale avlije.

Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Genijalnost prirodne volje vodi nas do ushićenja. Predivan je Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. osećaj strahopoštovanja pred celom armijom lepote sazdane dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, od boja, mirisa i svežine. Teško je odoleti njenom zovu i prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danine predati se čarima uživanja u gracioznosti i razuzdanosti ca Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, njene slobode. Priroda nas izaziva na “greh”, na prepuštanje prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, užicima koje nudi na repertoaru, pokazujući nepreglednu mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović. lepezu svoje najbujnije mašte i idejnosti. A čovek je povodljiv Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira i brzo poklekne… Jer šta je lepše od tihe prolećne večeri dok Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana hodamo, iščekujući novo sutra koje obećava, a u isti mah ne Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Goran Razapostavljajući nijedan sadašnji tren, jer sve što čini život JE četović i Željko Derajić.

SAMO SAD! Upravo vođeni ovom formulom, od sutona misli, Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medicicom.com@gmail.com; www.medicicom.com do zore novog buđenja, osvanuo je i ovaj 134-ti prolećni buket, Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 našeg i Vašeg časopisa „Medici.com“, sa bogatom lepezom Direktorica: Vera Pušac najbujnije idejnosti ali i ostvarenja.

Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Završiću stihovima pesme “Proleće”, Mike Antića: “Već Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 dugo stojim i dugo ćutim pod vetrom toplim i suncem žutim, a Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka u glavu mi nebo stalo i još malo! Čega malo? Svega pomalo!

Ako se setim, ja ću ti reći i – uteći … ! A Vi, Vi, ipak, ostanite Tiraž: 2.000 135. broj izlazi u junu 2026. godine sa nama i po volji razgrćite ovaj naš prolećni buket!

Vaš „Medici.com“!

Vera Pušac, direktor Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7

I NFO VIJESTI - doga đa j da na

UKC Republike Srpske

Novi objekat za onkologiju i hematologiju sa palijativnom njegom

K

linika za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske u Banjaluci radi u novootvorenom objektu za onkologiju i hematologiju sa palijativnom njegom na Paprikovcu.

Novi objekat je otvoren 13.2.2026. u okviru obilježavanja Sretenja – Dana državnosti Republike Srpske i Dana državnosti Srbije, koji se ove godine obilježava pod sloganom “Sabornost i ponos”.

8

Otvaranju su prisustvovale brojne ličnosti iz političkog i javnog života Srpske, gosti iz Srbije te predstavnici ruskog Onkološkog centra.

Izgradnja je počela prije četiri godine, a projekat je od samog početka rađen prema savremenim svjetskim standardima.

U novoizgrađenom objektu biće smještene Klinika za hematologiju, Klinika za onkologiju, dio Klinike za plućne bolesti, namijenjen pulmološ-

INF O V IJ E S T I - d o g a đ a j dan a

Ovom prilikom dr Nikola Šobot, v.d. generalnog direktora je rekao da je ovaj objekat kruna višegodišnjeg zalaganja da se u Republici Srpskoj pruži njega za sve pacijente koji su oboljeli od malignih bolesti.

“Ova zgrada ne znači samo otvaranje jednog novog objekta, već i otvaranje novog poglavalja u liječenju onkoloških pacijenata”, rekao je dr Nikola Šobot.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite dr Alen Šeranić je izjavio da otvaranje novog centra predstavlja jedan od najznačajnijih koraka u jačanju zdravstvenog sistema Republike Srpske. “Pred nama je još jedan savremeni bolesnički objekat. Izgradnjom ovog savremenog centra, opremljenog po najvišim standardima, stvaramo uslove za liječenje

kim onkološkim pacijentima, te palijativna njega. U objektu su predviđeni kapaciteti za ležeće pacijente, dnevna bolnica, ambulante, kao i kompletna dijagnostika i terapijski sadržaji.

kakvi postoje u najvećim zdravstvenim centrima u Evropi”, rekao je ministar Šeranić.

Savo Minić, premijer Republike Srpske, rekao je da ovaj objekat može biti na ponos svih građana i institucija Republike Srpske.

Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske dr Nenad Stevandić rekao je da Srpska može biti ponosna što je u nemogućim uslovima obezbijedila svojim građanima respektabilne zdravstvene ustanove. Predsjednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio je da je otvaranje novog zdravstvenog objekta još jedna pobjeda koja ostaje budućim generacijama.

“Bilo bi daleko manje onih koji se ovdje moraju liječiti da nije bilo osiromašenog uranijuma. Ovaj objekat je izgrađen isključivo sredstvima Vlade Republike Srpske”, rekao je predsjednik Dodik. On je izrazio zahvalnost bivšem generalnom direktoru UKC Republike Srpske Vladi Đajiću, ističući da je imao

hrabrosti da nametne ovu temu, kao i tadašnjem predsjedniku Vlade Republike Srpske Radovanu Viškoviću i ministru finansija Zori Vidović, navodeći da su mnogi u početku smatrali da ovo nije važna tema, ali da se pokazalo suprotno.

“Zahvalan sam svim zdravstvenim radnicima u Republici Srpskoj. Činimo sve da imaju bolji položaj i bolje uslove rada”, poručio je Dodik.

Naglasio je da pruža punu podršku aktuelnom v.d. generalnog direktora UKC Republike Srpske Nikoli Šobotu, s kojim ima dobru saradnju.

“Uložićemo oko 75 miliona evra kako bismo završili rekonstrukciju svih klinika, izgradnju kampusa, kao i kompletnog zdravstveno-obrazovnog kompleksa koji će obuhvatiti srednju školu i fakultet, rekao je Dodik.

“Plate u zdravstvu biće povećane od aprila za pet odsto, a krajem jula biće uveden i medicinski dodatak za sve zdravstvene radnike u iznosu od 250 KM linearno na platu”, zaključio je Dodik.

Saradnici za informisanje UKC RS

9

Z D R A V S T V O

U

napređenje rada i organizacije najveće zdravstene ustanove u Republici Srpskoj, kao i aktuelna i najavljena povećanja primanja radnika u zdravstvu bile su teme nedavnog sastanka ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alena Šeranića i v.d. generalnog direktora Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Nikole Šobota.

Narodna skupština Republike Srpske je nedavno, podsjećamo, usvojila zakonska rješenja kojima su za zdravstveni kadar od 1. aprila 2026. godine povećana ukupna primanja za minimalno oko 300 KM, što uključuje povećanje od pet odsto za sve zaposlene u zdravstvu i 250 KM neto (410 KM bruto) u vidu zdravstvenog dodatka kao posebne naknade za one koji nose najveći teret u zdravstvenom sistemu.

Novo povećanje plata najavljeno je i od septembra.

Plate u zdravstvu Republike Srpske povećane su prethodno i prošle godine u dva navrata - najprije povećanjem plata za medicinske sestre i tehničare i druge zdravstvene radnike srednje i više stručne spreme od 100 KM neto, a zatim i povećanjem od 10 odsto za sve zaposlene u zdravstvu.

Potpisan je i Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u javnim ustanovama u oblasti zdravstva kojim su dodatno unapređena prava radnika u zdravstvu u Republici Srpskoj. Između ostalog, uvedeno je novo pravo na uvećanje neto plate do 25 odsto za zdravstvene radnike u domovima zdravlja u izrazito nerazvijenim opštinama, imajući u vidu potrebu da se i u najmanjim sredinama obezbijedi dostupnost zdravstvene zaštite za stanovništvo.

Tokom razgovora naglašeno je da su od 2018. godine do ovog posljednjeg povećanja, plate u zdravstvu Republike Srpske povećavane po raznim modelima u devet navrata.

Ministar Šeranić je naglasio da se plate zaposlenih u zdravstvu povećavaju uvijek kada i svim ostalim budžetskim korisnicima, a u skladu sa mogućnostima i izvan tog okvira. O povećanjima izdvajanja za plate zaposlenih u zdravstvenom sektoru govori i podatak da je 2018. godine ukupan mjesečni iznos koji se izdvajao za plate u zdravstvu bio oko 24 miliona KM, a u 2025. godini taj iznos je oko 48 miliona KM. Sagovornici su se usaglasili da je izuzetno važno da su primanja u svim 10

Sastanak Šeranića i Šobota

Rast primanja u zdravstvu konstantan, planiraju se i nova povećanja

zdravstvenim ustanovama redovna i da se izmiruju tekuće obaveze, što do prije samo nekoliko godina nije uvijek bilo garantovano.

Direktor Šobot ocijenio je da je za unapređenje položaja zaposlenih u zdravstvu značajan kontinuitet u povećanju primanja, posebno u UKC Republike Srpske, kao najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Republici Srpskoj gdje će zdravstveni dodatak sada imati oko 70 odsto zaposlenih.

On je najavio i još jedan veliki iskorak u korist zaposlenih u ovoj ustanovi – skoru izmjenu sistematizacije kroz koju će se za još 90 medicinskih sestara i tehničara, na osnovu stručnih i profesionalnih kompetencija, povećati koeficijenti i njihova primanja. To je važan način da se uvaži napredovanje i doprinos zaposlenih radu ove ustanove, ali i njihova važnost za zdravstveni sistem.

Ministar Šeranić je podsjetio da je Vlada Republike Srpske učinila mnogo i da se finansijski stabilizuje rad zdravstvenih ustanova i čitavog sistema, kako upravo radnici ne bi radili u

atmosferi neizvjesnosti ili oskudijevali u sredstvima za rad te najavio ove mjere i za Univerzitetski klinički centar Republike Srpske. „U prethodnom periodu obezbijedili smo oko 140 miliona KM kojima su izmirene zaostale poreske i obaveze prema Fondu zdravstvenog osiguranja te prema zaposlenima svih bolnica i domova zdravlja u Republici Srpskoj, a čime je omogućeno zaposlenima da ostvare neka od svojih prava. U ovoj godini, po istom modelu, planiramo da izmirimo i obaveze UKC Republike Srpske“, naglasio je ministar Šeranić.

Konstatovano je i da se ulaže jako mnogo u unapređenje uslova rada za zaposlene te mnogi od njih danas rade u savremenim uslovima koji im pružaju dodatnu sigurnost u radu, a što je proces koji će biti nastavljen i ove godine.

Kapitalne investicije i ulaganje u savremene uslove rada u zdravstvu će uvijek biti prioritet u radu institucija Republike Srpske.

Odsjek za odnose s javnošću MZSZ Republike Srpske

М

едицински факултет Универзитета у Бањалуци је водећа академска установа у Републици Српској и Босни и Херцеговини која постиже врхунске резултате у образовању, научноистраживачком раду, трансферу знања и технологије те иновацијама у подручју биомедицине и здравства. Поред континуираног рада на унапређењу наставног процеса, као највећа достигнућа током 48 година постојања, истиче и међународно препознату научну продуктивност, интензивну међународну сарадњу, инсистирање на континуираној стручној едукацији и цјеложивотном образовању својих алумниста, друштвену одговорност и значајан допринос свеобухватном напретку друштва и заједнице. Медицински факултет Универзитета у Бањалуци 2. марта 2026. године је званично добио међународну акредитацију за студијски програм Медицина, у складу са стандардима Свјетске федерације за медицинско образовање (WFME). Добијање међународне акредитације представља један од најважнијих тренутака у развоју високог образовања у области медицине у Републици Српској. Медицински факултет Универзитета у Бањалуци тиме је и формално потврдио да наставни процес, стручни кадар и услови студирања испуњавају строге међународне стандарде. О значају овог признања, процесу који му је претходио и плановима за будућност, разговарали смо са проф. др Ранком Шкрбићем, деканом Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци. Колико је добијање међународне акредитације важан тренутак за Медицински факултет и Универзитет у Бањалуци? Ово је историјски тренутак за наш факултет. Међународна акредитација је потврда да смо достигли ниво квалитета који је упоредив са реномираним медицинским факултетима у Европи и свијету. Она представља резултат дугогодишњег рада, улагања и посвећености свих запослених.

Z D R A V S T V O

Интервју: Проф. др Ранко Шкрбић

Медицински факултет добио међународну акредитацију којој смо се обратили крајем 2014. године и изразили заинтересованост да прођемо кроз процес акредитације. Наравно, овај процес и комуникација с њима је ишла преко наше агенције, Агенције за високо образовање Републике Српске. Процес је био изузетно детаљан и обухватио је све сегменте нашег рада – од наставних планова и програма, укључености студената, училних и просторних капацитета, наставног и административног особља како у претклиничким дисциплинама, тако и у домену клиничке праксе. Након што смо прошли све акредитационе фазе добили смо акредитацију на период од шест година.

Ова акредитација представља значајан искорак у даљој интернационализацији Медицинског факултета и Универзитета у Бањалуци, јачању његове позиције у европском и глобалном простору високог образовања те додатну потврду квалитета дипломе и компетенција свршених студената медицине. Можете ли појаснити о каквој се акредитацији ради и ко је додијелио? Ријеч је о међународној акредитацији коју додјељује релевантно тијело специјализовано за оцјену квалитета медицинског образовања. У нашем случају то је била мађарска Агенција за високо образовање из Будимпеште (МАБ),

Колико је трајао процес и шта је било најзахтјевније? Процес је трајао неколико година. Највећи изазов био је ускладити све сегменте рада са међународним стандардима, посебно у дијелу континуираног унапређења наставних планова и програма, али и инфраструктуре и опремљености савременим наставним училима. Међутим, управо тај процес нас је додатно ојачао. Крајем 2024. године Факултет је поднио захтјев за покретање процедуре и током 2025. године спроведен је обиман и захтјеван процес самоевалуације на коме је радио значајан број наших стручњака окупљен у неколико различитих тимова са јасно дефинисаним улогама. Више од пола године ови тимови су радили на изради самоевалуационог извјештаја и већ кроз тај процес самоевалуације смо схватили шта све морамо да унапређујемо и на које сегменте у нашој организа11

Z D R A V S T V O

цији и раду морамо да полажемо већу пажњу. Након подношења самоевалуационог извјештаја имали смо најављене „On line“ интервјуе у коме је током цијелог дана учествовало, према њиховом избору преко 40 особа, од студената, асистената до професора. У новембру 2025. године четворочлана међународна комисија је посјетила Медицински факултет. Посјета је обухватила разговоре са управом, наставним и административним особљем, домаћим и страним студентима и представницима здравствених установа, као и увид у наставну инфраструктуру, клиничке базе, лабораторије и друге пратеће ресурсе. Поред потврде испуњености WFME стандарда, одлука је садржавала и конкретне препоруке за даље унапређење квалитета студијског програма, што представља додатни подстицај за континуирани развој и јачање система осигурања квалитета у свим сегментима рада Факултета. Шта ова акредитација конкретно значи за студенте? За студенте то значи да ће њихова диплома имати већу тежину и препознатљивост у иностранству. Такође, отварају се веће могућности за размјене, специјализације и наставак школовања на престижним универзитетима. Посебно треба истаћи наш искорак у међунароном отварању и покретању студија медицине на енглеском језику за стране студенте. Управо ово међународно отварање нам је дало додатни кредибилитет и нови квалитет у настави. На овај начин смо се значајно осавременили и приближили стандардима које имају други факултети у ближем окружењу и Европи. Да ли очекујете већи интерес страних студената? Апсолутно. Међународна акредитација је један од кључних фактора који страни студенти узимају у обзир при избору факултета. Већ сада примјећујемо повећано интересовање и за друге студијеске програме као што су 12

дентална медицина, фармација и сестринство, али и за мастер студије из здравственог менаџмента и јавног здравства. Страни студенти који долазе са различитих меридијана, од Индије, Бангладеша, Турске, до Азербејџана, Њемачке, Италије или Канаде, донијели су нам тако потребну мултикултуралност и освјежење, а паралелно с тим смо и ми морали да додатно порадимо на себи и да спремније дочекамо нове захтјеве и изазове које страни студенти стављају пред нас. Како ће ово утицати на наставни процес и кадар? Акредитација нас обавезује да континуирано одржавамо и унапређујемо квалитет. То значи додатне едукације наставног кадра, модернизацију наставе и увођење нових метода рада. Сходно тим препорукама смо отпочели са додатном едукацијом наших наставника и сарадника у дијелу усвајања нових вјештина у преношењу знања, али и у дијелу усвајања нових модалитета објективније процјене знања студената.

Акредитација нас обавезује да морамо модернизовати неке наставне процесе и садржаје који треба да студентима омогуће модернија наставна учила, а то се посебно односи на успостављање и опремање тзв. Симулационог центра, модернизацију библиотека и проширење капацитета студентске читаонице. Посебну пажњу ћемо морати посветити унапређењу практичне наставе и јачању клиничких вјештина студената како би што боље били припремљени за клиничку праксу и тимско рјешавање сложених клиничких проблема. Отвара ли ово врата међународној сарадњи? Свакако. Већ радимо на проширењу сарадње са универзитетима из Европске уније и шире. Очекујемо нове заједничке пројекте, размјене студената и наставника, као и учешће у међународним истраживањима. Мобилност студената и наставника је императив на коме морамо инсистирати и истрајно спроводити. То нам неће представљати проблем јер већ

Z D R A V S T V O

имамо веома значајну и богату међународну размјену како студената, тако и наставног особља. Колики је значај овог успјеха за здравствени систем Републике Српске? Изузетно велики. Квалитетно образовани љекари су темељ сваког здравственог система. Ова акредитација гарантује да наши дипломци посједују знања и вјештине које су у складу са свјетским стандардима. Већ сада се осјети да унапређења која смо увели у наставне планове и програме прије неколико година доносе бољитак и да су нам млади доктори много спремнији за клиничке изазове.

Треба истаћи да су оба медицинска факултета у Републици Српској, и Бањалука и Фоча добили ову акредитацију. Колеге из Фоче су кроз овај процес прошле неколико мјесеци прије нас, те нам је њихово искуство увелико помогло у припреми за акредитацију, уз континуирану међусобну сардању. Ово ће дефинитивно ојачати капацитете оба факултета и подићи ће квалитет наставе што ће се осјетити и у квалитету доктора које ћемо понудити здравственом систему Републике Српске.

каријеру граде управо овдје. Императивно је да студенти и свршени дипломци проведу дио свог додатног обрзовања у истраживачким центрима или клиникама у Европи или свијету, али и да се након тога врате у домовину. На нама је да кроз организацију и модернизацију Факултета, али и модернизацију здравствених установа, створимо услове да стечено знање имају гдје да примијене, а све за добробит наших пацијената. Који су наредни циљеви Факултета? Наш циљ је да наставимо са унапређењем квалитета наставе и истраживачког рада, као и да додатно интернационализујемо факултет. Нећемо стати на овоме. Слиједи нам модернизација појединих сегмената Факултета, набављање савремених учила, али понајвише јачање кадровских капацитета. Главни пројекат и императив развоја Факултета ће бити изградња новог кампуса на локацији Паприковац, у непосредној близини УКЦ-а, а за шта имамо и чврсто обећање Владе Републике Српске. Шта за Вас лично значи овај успјех?

Ово је круна дугогодишњег рада, али и велика одговорност. Поносан сам на цијели тим који је учествовао у овом процесу. Акредитација доноси и бољитак нашем универзитету који сада има чиме да се поноси. Биће ово додатни подстицај и имератив и за друге факултете нашег универзитета. Коју поруку бисте послали будућим студентима медицине? Да је Медицински факултет у Бањалуци препознатљив и међународно признат факултет гдје студенти у једном препознатљивом међународном окружењу могу добити образовање које је признато и цијењено широм свијета. Добијањем међународне акредитације, Медицински факултет у Бањалуци не само да је подигао властити углед, већ је направио и важан искорак за цијели образовни и здравствени систем. Овај успјех представља темељ за даљи развој , али и снажну поруку да сви сегменти друштва морају удружити напоре и заједно, у синергији, радити да додатно јачамо и његујемо вриједнодти и квалитет које су наш Медицински факултет и Универзитет већ успоставили. Ово представља додатни гарант наше опстојности и стабилности. „Medici.com“

Може ли ово допринијети задржавању младих љекара у земљи? Вјерујем да може. Када студентима понудите квалитетно образовање и могућности за напредовање, повећавате шансе да своју 13

Z D R A V S T V O

Унапређење комуникације са осигураницима

ФЗО РС уводи мобилну апликацију У „Моје здравство“

Ф

онд здравственог осигурања Републике Српске константно ради на унапређењу квалитета и доступности здравствене заштите за своје осигуранике, као и на информисању осигураника, јер је изузетно важно да осигураници знају своја права, али и да имају увид у трошкове здравствених услуга које су користили. Управо због тога, осигураницима би у априлу требало да буде доступна мобилна апликација „Моје здравство“. Истакла је то замјеница директора ФЗО РС за стратешко управљање здравственим системом доц. др сц. стом. Ранка Кнежевић. „Наш циљ је интегрисан и сигуран здравствени систем за осигуранике и све грађане Републике Српске. Апликација ‘Моје здравство’ омогућиће осигураницима увид у њихов здравствени картон, али и у укупне трошкове здравствене заштите. Биће видљиво колико су осигураници издвојили за партиципацију, а колико је из средстава обавезног здравственог осигурања плаћено за пружене услуге“, истакла је др Кнежевић. Она је додала да ће један од наредних корака бити и увођење анкете у мобилну апликацију, односно осигураници ће имати могућност да након коришћења здравствених услуга дају своју оцјену, да изразе задовољство/ незадовољство одређеном здравственом услугом, а у складу са Правилником о праћењу задовољства корисника Министарства здравља и социјалне заштите.

14

„На овај начин пацијента стављамо у фокус. Тежимо ка здравственом систему који је фокусиран ка потребама пацијената, систему који се прилагођава пацијентима, а не да се пацијент прилагођава здравственом систему“, нагласила је др Кнежевић. Директор Фонда Дејан Кустурић је такође истакао да Фонд константно настоји да унапређује систем и да олакша приступ здравственој заштити за све своје осигуранике. „Здравство није бесплатно и кроз мобилну апликацију осигураници ће тачно видјети колика су издвајања Фонда, а колико је пацијент издвојио кроз партиципацију“, нагласио је Кустурић. Развој мобилне апликације „Моје здравство“ је у завршној фази, а требало би да буде доступна осигураницима већ од наредног мјесеца. Фонд ће благовремено информисати осигуранике када и на који начин ће моћи преузети апликацију.

Др Ранка Кнежевић

вођењем нове услуге – издавање електронске упутнице без прегледа пацијента, Фонд здравственог осигурања Републике Српске омогућио је да осигураници у одређеним ситуацијама не морају долазити код породичног доктора само ради упутнице те да љекари могу издати упутницу и без евидентирања прегледа. Ова новина поједностављује остваривање права на здравствену заштиту, смањује административне процедуре и број посјета породичним љекарима, али рационализује и трошкове примарне здравствене заштите. Наиме, раније није постојала могућност да породични љекари издају упутницу без претходног евидентирања и прегледа, што је сада омогућено уврштавањем у Цјеновник здравствених услуга које се финансирају из средстава обавезног здравственог осигурања новe услугe – ‘’издавање

Ф

онд здравственог осигурања Републике Српске почео је да финансира шест нових услуга у области трансфузиологије које се односе на ХЛА типизацију ткива (тестирање хуманог леукоцитног антигена) и које ће нашим осигураницима сада бити доступне у новоотвореној лабораторији за ХЛА типизацију у Заводу за трансфузијску медицину Републике Српске. Наиме, у примјени је измијењени Цјеновник здравствених услуга ФЗО РС којим су обухваћене и ове нове услуге. Ријеч је о лабораторијским методама – молекуларним типизацијама локуса ХЛА, које су, између осталог, веома значајне за успјешну дијагностику појединих аутоимуних болести, онколошких обољења и других. До сада су осигураници због ових анализа морали одлазити изван Републике Српске. За ХЛА типи-

Z D R A V S T V O

Нова олакшица за осигуранике Фонда

Омогућено издавање е-упутнице и без прегледа

е-упутнице без прегледа пацијента’’. Дакле, Фонд здравственог осигурања ће здравственим установама плаћати ову услугу док осигураници неће плаћати ништа, јер није предвиђено плаћање партиципације за еупутнице без прегледа или присуства пацијента. Ова услуга омогућава и издавање електронске упутнице у си-

туацијама када није неопходно да пацијент лично дође на преглед код изабраног доктора и може се користити искључиво у случајевима када је медицинска индикација већ утврђена и када није потребан нови клинички преглед пацијената. Примјера ради, е-упутница без прегледа, односно присуства пацијента, може бити издата за првостепену комиси-

Фонд финансира шест нових услуга у области трансфузиологије

ХЛА типизација ткива доступна у Републици Српској зацију се често каже да представља „личну карту“ ћелија. Дакле, ове услуге биће нарочито значајне за обољеле од мултипле склерозе, јувенилног идиопатског артритиса, реуматоидног артритиса, улцерозног колитиса, псоријазе, хроничног хепатитиса Б и Ц, целијакије, дијабетеса тип 1, као и Хочкинове болести, леукемија и других. Напомињемо да за осигуранике који су ослобођени плаћања партиципације Фонд у потпуности

ју за оцјену боловања, за медицинску рехабилитацију на основу рјешења ФЗО РС, за контролне дијагностичке или терапијске процедуре које су већ планиране у оквиру започетог лијечења, за болницу због примања континуиране терапије, те у другим сличним ситуацијама у којима је наставак лијечења већ дефинисан, односно када није неопходно да пацијент дође лично. Ово је још једна мјера која потврђује опредијељеност Фонда да систем прилагођавамо осигураницма, олакшавајући им процедуре остваривање права из здравственог осигурања. Фонд је о примјени електронске упутнице без прегледа пацијента правовремено информисао и здравствене установе, а како би се ово право осигураника несметано примјењивало у пракси. Подсјећамо, издавање електронских упутница још раније је омогућено кроз Интегрисани здравствени информациони систем (ИЗИС) и само је једна од предности овог система који је значајно унаприједио здравствени систем у цјелини. финансира ове услуге док осигураници који нису ослобођени ове обавезе плаћају само партиципацију. Такође, ХЛА типизацијом ткива биће омогућено и формирање регистра донора матичних ћелија. Увођење нових услуга омогућено је након што је крајем прошле године отворена савремено опремљена лабораторија за ХЛА типизацију ткива, што је значајан искорак у здравственом систему Републике Српске и карика која је недостајала у дијагностичким методама. Подсјећамо да је лабораторија основана захваљујући хуманитарној акцији „С љубављу храбрим срцима“, која се организује под покровитељством предсједника Републике Српске. Оснивање ове лабораторије и увођење нових услуга представља и важан корак ка развоју трансплантационе медицине у Републици Српској.

15

Ф

Z D R A V S T V O

онд здравственог осигурања РС под мотом „Провјерена информација штити ваше право“ увео је бесплатан инфо број за грађане 0800 5 08 08, а за мјесец дана одговорено је на више од 400 позива путем бесплатног инфо-броја. Позивом на овај број, осигураници правовремено могу добити све релевантне информације у вези са обавезним здравственим осигурањем, као и савјет и појашњење када је ријеч о остваривању права, јер је циљ унапређење доступности информација. У ери инфодемије намјера Фонда је да осигураници позивом на овај број правовремено добију тачне информације, јер се само тако омогућава потпуна заштита права осигураних лица. Овај број је доступан осигураницима сваког радног дана у периоду од 7:30 до 15:30 часова. Позивом на овај број грађанима су на располагању заштитници права осигураних лица, као и Одјељење за односе с јавношћу, који су и прије отварања бесплатног инфо-броја свакодневно одговарали на све телефонске позиве и питања осигураника. Иако је Фонд и до сада био на располагању осигураницима за сва питања, сада ће позивом на овај број моћи да поставе питање које их занима, али без излагања додатним трошковима, јер је позив у потпуности бесплатан за грађане. Поред бесплатног броја, грађанима су и даље доступни и други истакнути бројеви телефона на интернет страници и на плакатима заштитника права, посебно уколико желе да разговарају са заштитником из своје филијале. Подсјећамо да су осигураницима доступни заштитници права у свим филијалама ФЗО РС како лично, тако и путем директног броја заштитника. Бесплатни број за грађане додатно је промовисан и на плакатима заштитника права који су дистрибуисани свим здравственим установама и апотекама у Републици Српској, јер је циљ да информација о здравственом осигурању и све могућности које осигурање нуди допру до сваког осигураног лица. Будући да су ин16

Осигураницима на располагању инфо број 0800 5 08 08

За мјесец дана више од 400 позива на бесплатан број формације о правима из обавезног здравственог осигурања подложне измјенама, јако је важно да осигураници знају да се путем бесплатног инфо-броја могу обратити за сва додатна питања. Свјесни изазова које доноси развој технологије и савремени начин живота, Фонд настоји да као јавна институција иде у корак с временом како би се повећала свијест о важности здравственог осигурања. Зато ће Фонд и даље о свим својим активностима наставити да информише јавност и путем наше званичне интернет странице www.zdravstvo-srpske.org, својих налога на друштвеним мрежама (Фејсбук, Инстаграм, Мрежа Х), као и путем апликације чет бот „ИнфоЗдравко“, јер здравствено осигурање вриједи више ако зна-

те своја права. Осигураницима је такође доступна и нова интернет страница ФЗО РС прилагођена савременим технолошким стандардима и модерним дигиталним рјешењима. Пракса Фонда је и да припрема водиче кроз сва права из обавезног здравственог осигурања управо како би здравствено осигурање приближили осигураним лицима, свјесни важности континуираног информисања. Наши осигураници на интернет страници Фонда могу пронаћи водиче о сваком важном сегменту здравственог осигурања, попут како бити здравствено осигуран, ко је ослобођен плаћања партиципације, како остварити право на бањско лијечење, лијечење изван Републике Српске и др.

О

сигураницима Фонда здравственог осигурања Републике Српске који треба да ваде крв и у Дому здравља Бањалука и у Универзитетско-клиничком центру Републике Српске, омогућено је да од сада узорак крви дају само на једном мјесту – у Дому здравља. Узорак се потом транспортује у УКЦ, без потребе да пацијенти одлазе и поново ваде крв и у тој установи. На овај начин пацијенту се штеди вријеме, напор и непотребно дуплирање процедура. Истакнуто је то на конференцији за медије у Дому здравља Бањалука, гдје је озваничен уговор о сарадњи између ове здравствене установе и УКЦ-а. “Фонд је још прије двије године у цјеновник здравствених услуга уврстио услугу узорковање крви за слање на виши реферални ниво, управо како би омогућили да пацијенти крв дају на једном мјесту, у дому здравља, а да се потом узорак транспортује до УКЦ-а, односно болница. Ово ће сигурно бити значајно олакшање за све наше осигуранике. Осим бањалучког, ову праксу примјењују и други домови здравља у Републици Српској“, истакао је директор Фонда здравственог осигурања Републике Српске Дејан Кустурић. Он се захвалио домовима здравља који су на овај начин преузели значајан “терет“ на себе и додао да је свима циљ да осигураници добију лакши и бржи приступ здравственој заштити. Кустурић је нагласио да ће се на овај начин уједно смањити и гужве у УКЦ-у, односно болницама. “Ова услуга омогућена је захваљујући развоју функционалности Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС) који је у наш здравствени систем увео бројне предности“, истакао је Кустурић. Директорка бањалучког Дома здравља Невена Тодоровић објаснила је на који начин ће се ова услуга реализовати. “Ако се пацијентима иницира да су им потребне услуге лабораторије и примарне и секундарне, односно терцијарне здравствене

Z D R A V S T V O

Бржа и ефикаснија услуга за осигуранике

Вађење крви на једном мјесту Директор ФЗО Дејан Кустурић

заштите, породични доктор издаје упутнице, а медицинска сестра из тима породичне медицине издаје предрачун за лабораторијске услуге које ће се радити у УКЦ-у. Пацијенти прије доласка у лабораторију плаћају услуге које ће се радити у УКЦ-у, а потом долазе у лабораторију Дома здравља гдје им се ради узорковање крви и узорак се на адекватан начин транспортује у УКЦ“, појаснила је Тодоровићева. Нагласила је да уколико пацијенти имају само упутницу за УКЦ, онда се јављају у лабораторију у тој здравственој установи, као и до сада. “Требало нам је неко вријеме да обезбиједимо сигурност и транспорт биолошког материјала. Важно је нагласити да је Фонд здравственог осигурања РС узео у обзир сваку нашу сугестију да се тимовима породичне медицине и лабораторије олакша рад, омогућио измјене у ИЗИС-у и стекли су се услови да радимо узорковање крви за слање на ви-

ши реферални ниво“, истакла је Тодоровићева. Иначе, вађење крви за УКЦ обављаће се у просторијама Централне лабораторије у Поликлиници Дома здравља Бањалука понедјељком, сриједом и петком од седам до девет часова, а пацијенти ће налазе подизати у УКЦу наредног дана од седам до 19 часова. Напомињемо да је Фонд прошле године домовима здравља обезбиједио информациони систем за лабораторије како би биле увезане са ИЗИС-ом, што је омогућило да лабораторијски налази буду видљиви у електронском здравственом картону пацијената. Приоритет ФЗО РС ће и даље бити да градимо здравствени систем у служби грађана и да примјењујемо рјешења која првенствено доносе ефикасност и стварну корист за сваког осигураника.

17

В

Z D R A V S T V O

ише од 20 нових услуга које је Фонд почео да финансира у овој години, посебно значајних за осигуранике који болују од малигних болести, те унапређење доступности лијекова за осигуранике са карциномом плућа и дојке, хроничне лимфоцитне леукемије, фоликуларног лимфома те мултиплог мијелома који су пребачени на листу на којој нема чекања, показује јасно опредјељење Фонда здравственог осигурања РС да стратешким управљањем унапређује квалитет живота обољелих од малигних болести. Циљ Фонда је да увођењем нових услуга, али и лијекова, континуирано омогућава ефиаксније лијечење, што показује и финансирање ТАЦЕ процедуре од ове године која је минимално инвазивна и омогућава циљано лијечење тумора путем крвних судова, без потребе за класичном хируршком интервенцијом и продужава животни вијек пацијента. Осим тога, десет нових услуга из области патологије које омогућавају циљано одређивање терапије, а које је Фонд почео да финансира у овој години, потврђује опредјелјенје система да конкретним мјерама одговори на један од највећих здравствених изазова као што је лијечење малигних обољења. О свим овим новинама којима се обезбјеђује боља дијагностика, ефикасније лијечење и већа доступност савремених терапија за обољеле од малигних болести било је ријечи и на Првој конференцији кровног удружења пацијената обољелих од рака Републике Српске која је у поводу Свјетског дана борбе против малигних болести, одржана у Бањалуци. На овој конференцији су, између осталих, присуствовали и представници ФЗО РС, тачније замјеник директора ФЗО РС Александар Секулић са сарадницима који је рекао да су ограничене финансијске могућности један од великих изазова здравственог система, а потребе пацијената расту. Он је подсјетио да је буџет за Програм лијекова у којем се налазе најсавременије терапије које су доступне у ограниченим коли18

Свјетски дан борбе против малигних болести

Омогућена прецизнија дијагностика и боља доступност иновативних лијекова

чинама ове године остао исти као и у претходној години и износи око 80 милиона КМ. Средства за финансирање ових лијекова обезбјеђује Влада Републике Српске. „Иако је буџет остао исти, Фонд је рационализацијом и прерасподјелом средстава обезбиједио додатно финансирање савремених терапија за обољеле од појединих обољења. То је, између осталог, постигнуто и пажљивим планирањем и праћењем финансијских средстава, редовним праћењем залиха у здравственим установама, уз добру сарадњу са здравственим радницима и фармацеутским компанијама“, истакао је Секулић учествујући на панелу у оквиру ове конференције. Иако су терапије у Програму лијекова доступне у ограниченим количинама, Секулић је, осврнувши се на период када су се ове терапије тек почеле уводити и када је њима било

обухваћено око 900 пацијената, рекао да данас ове терапије користи више од 4.000 пацијената. „То указује на побољшање доступности, али и да, нажалост, расте број обољелих од малигних болести“, истакао је Секулић, подсјетивши да су ове терапије јако скупе и да годишњи трошкови лијечења за само једног пацијента износе око 250.000 КМ. Осим иновативних терапија које су пацијентима доступне у ограниченим количинама, Секулић је навео да Фонд за осигуранике са малигним болестима финансира и цитостатике који су доступни у болницама без чекања. Међутим, Секулић је истакао да је јако важно да осигураници који болују од малигних болести знају да имају и друга права из здравственог осигурања, попут савремене радиотерапије која је доступна без чекања, приорите-

Z D R A V S T V O

та у заказивњу амбулантне дијагностике МР и КТ, те да су ослобођени плаћања партиципације за основну болест и све њене компликације, али и да се плата за вријеме боловања обољелих исплаћује у пуном износу. „То су све мјере које су постепено увођене, а значе само једно – континуирану подршку обољелим од малигних болести“, истакао је Секулић. Иначе, сва права обољелих од малигних болести доступна

су и у Водичу кроз права који је и припремљен како би осигураници били информисани о свим могућностима здравственог система када је ријеч о лијечењу ове болести. На конференцији се још једном апеловало на цјелокупну јавност да се здравству обезбиједе додатни извори финансирања, имајући у виду да се здравствени систем тренутно финансира углавном од доприноса за здравствено осигурање, који се често

сигураници Фонда здравственог осигурања Републике Српске приликом одласка на комисију за оцјену боловања више не морају да носе папирну медицинску документацију, јер породични љекари кроз Интегрисани здравствени информациони систем (ИЗИС) достављају искључиво електронску упутницу и потребну документацију комисијама. Такође, кроз систем се електронски породичним љекарима враћа налаз, оцјена и мишљење комисије, што је оцјену боловања учинило лакшом, бржом и ефикаснијом како за љекаре, тако и за пацијенте. Ово је омогућено интегрисањем Завода за медицину рада и спорта Републике Српске у ИЗИС, које је почело још прошле године, као и новим Правилником о поступку утврђивања привремене спријечености за рад који се примјењује од овог мјесеца. Наиме, уколико се осигураник налази на боловању непрекидно дуже од 30 дана, као и у другим случајевима прописаним Правилником, обавеза породичног доктора је да га упути на комисију за оцјену боловања и то чини слањем електронске упутнице комисији, а осигураник више не мора са собом да носи картон и папирну документацију. Осигураник ће након оцјене привремене спријечености за рад, умјесто ранијег налаза, оцјене и мишљења добијати обавјештење о исходу оцјене. Налаз, оцјена и мишљење комисије електронски, путем ИЗИС-а, биће враћена и видљива породичном доктору. Дакле, осигураник не мора лично да враћа документацију поро-

Новине за осигуранике ФЗО РС

О

нередовно уплаћују. „Здравствени систем мора бити приоритет друштва, политике и сваког од нас. Здравство које напредује тражи промјене, тражи партнерство између институција, пацијената и друштва. Јер, здравље нема цијену, али има подршку. И та подршка мора остати јака, постојана и вриједна повјерења“, један је од закључака ове конференције.

На комисију за боловање без папира

дичном доктору, што ће смањити број одлазака у здравствене установе. Такође, за непокретне и тешко покретне осигуранике, труднице и друге који не морају лично да одлазе на комисију (ако је породични доктор на упутници назначио – без присуства пацијента), више није потребно ни да чланови породице доносе документацију у њихово име, као што је то био случај раније, што би требало да допринесе и мањим гужвама на комисијама. Наглашавамо да су све установе које су увезане у ИЗИС, укључујући и оне на секундарном и терцијарном нивоу, обавезне да уносе налазе у ИЗИС како би електронска размјена функционисала и како би комисије могле несметано да спроводе оцјене боловања, јер не би требало да се дешава да се од осигураника тражи да носе налазе.

Важно је напоменути и да осигураници више неће достављати послодавцу налаз, оцјену и мишљење комисије, већ само дознаку за боловање, што је важно и са становишта заштите личних података осигураника. Приликом предаје захтјева за рефундацију накнаде за вријеме боловања радника, послодавци Фонду, такође, поред остале потребне документације, достављаће дознаку, без налаза. Налаз, оцјена и мишљење комисије надлежним радницима Фонда ће бити видљиви кроз дефинисане сетове података у ИЗИС-у. Иначе, за послодавце је припремљено и ново упутство о садржају медицинске и финансијске документације за поврат исплаћене накнаде плате и новчане накнаде, које је објављено у „Службеном гласнику“ (број 15/26), а доступно је и на интернет страници Фонда. Подсјећамо, још у септембру прошле године почело се с електронском размјеном података са комисијама за оцјену боловања Завода за медицину рада и спорта РС, али је истовремено задржано и достављање документације у папирном облику, јер нису све здравствене установе прилагодиле своје системе за потпуну електронску размјену.

19

Ф

Z D R A V S T V O

онд здравственог осигурања Републике Српске припремио је Водич кроз права обољелих од ријетких болести са намјером да осигураницима на једном мјесту буду доступне сажете, јасне и поуздане информације о правима из обавезног здравственог осигурања обољелих од ријетких болести. Водич је припремљен у поводу Свјетског дана обољелих од ријетких болести који се обиљежава посљедњег дана у фебруару. Иначе, када је ријеч о правима обољелих, у времену када се медицина и фармација убрзано развијају, надлежне републичке институције и Фонд настоје да, у складу са могућностима, обезбиједе најсавременије терапије и да унаприједимо права обољелих од ријетких болести како бисмо олакшали њихову свакодневицу. Тако је за ову годину за најсавременије терапије за обољеле од ријетких болести, које су у ограниченим количинама доступне у оквиру Програма лијекова, планирано 16,5 милиона КМ, што је нешто више у односу на претходну годину. Подсјећамо да су савремене терапије за обољеле од ријетких болести први пут 2022. године уврштене у Програм лијекова. У то вријеме најсавременијим терапијама лијечено је 20-ак пацијената. Институције Српске су препознале важност финансирања ових лијекова у циљу постизања ефикаснијег лијечења обољелих од ријетких болести те је након четири године број осигураника обољелих од ријетких болести који примају неку од најсавременијих терапија удвостручен. Наиме, савремене терапије сада прима око 40 осигураника обољелих од ријетких болести, што потврђује да је у Српској учињен значајан искорак када је у питању доступност иновативних терапија обољелима, али и да се, нажалост, број обољелих повећава. Иновативне терапије су тренутно доступне обољелим од цистичне фиброзе, спиналне мишићне атрофије, Помпеове болести, мукополисахаридозе тип 2 и 4, Гошеове болести, Дишенове 20

Свјетски дан обољелих од ријетких болести

ФЗО РС припремио Водич кроз права

мишићне дистрофије, као и за хередитарни ангиоедем и Леберову хередитарну оптичку неуропатију и друге. Савремене терапије за ријетка обољења су изузетно скупе те, примјера ради, годишња терапија за само једног пацијента обољелог од цистичне фиброзе износи око 400.000 КМ, док је годишња терапија за пацијента обољелог од Помпеове болести око 800.000 КМ. Поред терапија из Програма лијекова, обољелима су на листи лијекова који се издају на рецепт доступни дијететски препарати, као и неколико лијекова за које породице углавном рефундирају трошкове јер нису регистровани у БиХ и нема их на нашем тржишту. Од фебруара ове године проширена је индикација за лијек (хидрокортизон таблете у дози од 10 мг) који замјењује хормон који недостаје обољелима од конгениталне адреналне хиперплазије, те је сада доступан и обољелима од овог ријетког генетског обољења. Упркос значајним издвајањима за терапије за ријетка обољења,

потребе и даље превазилазе финансијске могућности те ФЗО РС већ годинама покреће иницијативе како би се обезбиједили додатни извори финансирања за здравствени систем, а тиме и већа права осигураника. Напомињемо да су обољели од ријетких болести ослобођени плаћања партиципације, што значи да њихову здравствену заштиту у цијелости финансира обавезно здравствено осигурање за све што спада у права из здравственог осигурања. Такође, обољели од ријетких болести, ако немају други основ осигурања, на здравствено осигурање могу да се пријаве на основу ријетког обољења, а важно је да буду регистровани у Центру за ријетке болести. Подсјећамо да је измјенама у прописима већ неколико година омогућено да дјеца обољела од ријетких болести здравствену заштиту могу да остварују све до 18. године живота код изабраног педијатра, односно са навршених седам година не морају да прелазе код породичних љекара. Ова и друга права обољелих, као и процедуре остваривања права, прецизирана су и у Водичу о правима обољелих од ријетких болести са циљем да осигуранике информишемо и да им помогнемо у свакодневном остваривању права те да знају шта све обавезно здравствено осигурање финансира. Пружањем јасних информација и ширењем свијести о правима осигураника, Фонд настоји изградити здравствени систем у којем је сваки осигураник информисан и укључен у очување сопственог здравља. Водич је доступан на интернет страници Фонда, а достављен je и Центру за ријетке болести УКЦ-а РС, као и Савезу за ријетке болести РС.

П

рихватити себе, то је највећи успјех и највећа побједа. Када прихватите себе онакве какви јесте ни знатижељни погледи, задиркивања, ни злуради коментари не могу вам ништа! Порука је то двојице младића, Јована Петровића и Бориса Скакића, који нису дозволили да им ријетка болест буде препрека да уче, друже се и сањају велике снове. А није увијек било лако и нису увијек тако храбро носили своју ријетку дијагнозу. У оквиру манифестације „Сриједом на Филозофском“, у амфитеатру који је био испуњен до посљедњег мјеста, ова два младића испричала су дјелић приче о свом одрастању, растрзаном између свесака и терапија, предрасуда и подршке, причу о одрастању које је испуњено надом и храброшћу. За себе кажу да су упорни, велики борци који имају зацртане циљеве и ка њима иду храбро уз подршку својих породица. Разговори са родитељима, подршка психолога и пријатеља помогли су им у тренуцима када су и сами мислили да немају куда даље. „Толико је ствари због којих бих сваки дан могао плакати у неком ћошку, али не, ја желим да будем позитиван и весео“, рекао је Борис. Шалећи се на свој рачун, предавање о ријетким болестима, тим тешким дијагнозама, учинио је лакшим, као да је својом позитивном енергијом опустио све присутне да на тренутак забораве да је уопште тема предавања имала везе са било каквом дијагнозом. Овај храбри средњошколац живи са булозном епидермолизом. Ране на тијелу и завоји, страх и од мало већег осмијеха, дио су његове свакодневице. Па, ипак, мјеста за жаљење и патетику нема. Све своје бриге преточи у шалу јер он бира да буде весео и позитиван. „Током ранијег школовања било је чудних погледа, запиткивања и задиркивања па питали су ме чак и јесам ли мами упао у врућ пекмез. Ниједна вожња градским превозом не прође без добронамјерне понуде неке баке о мелему који би био добар за ме-

Z D R A V S T V O

„Сриједа на Филозофском“ посвећена обољелима од ријетких болести

Јован и Борис испричали причу о одрастању између свесака и терапија Јован и Борис

Др Јасминка Вучковић

не“, препричава Борис дјелић догодовштина из свог живота, шалећи се да и дан- данас чека тај чудотворни мелем. А Јован, стасао у озбиљног младића, истиче да је поносан на све што је до сада у животу направио, чак и на препреке које су га само још више ојачале и које је успјешно савладавао све ове године. А није да их није било. За 16 година живота, чак 17 операција. Мало ли је! Ипак, Јован о својим биткама прича храбро.

Разумијевање Професорка са Катедре за психологију Ивана Зечевић, која је била и домаћин догађаја, истакла је да важно да будући педагози и психолози још током студија развију сензибилитет за рад са дјецом из осјетљивих група. О значају емпатије и разумијевању говорила је и предсједница Савеза за ријетке болести РС Биљана Котур. Наводећи конкретне примјере из праксе, указала је на бројне препреке које често остају невидљиве, а са којима се дјеца обољела од ријетких болести сусрећу током школовања, од физичких баријера, неразумијевања средине до недостатка подршке.

„Поносан сам на своју породицу која никада није престала вјеровати у мене“, нагласио је Јован, упоран да испуни све зацртане циљеве. Уз родитеље који су сједили у публици и били подршка овој двојици младића да храбро причају о свему кроз шта су пролазили и пролазе, безусловна подршка и овога пута била је директорка Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству „Душа дјеце“ др Јасминка Вучковић и њене сараднице. „Од ове двојице сјајних момака можете научити најплеменитије ствари. Са овог предавања изаћи ћете сигурно племенитији, бољи и топлији и, што је најважније, имаћете много више разумијевања“, поручила је др Вучковић, обративши се кратко присутнима у амфитеатру. И, заиста, аплаузи, ријечи подршке, па и фотографисања са Борисом и Јованом по завршетку манифестације, најбоље говоре о томе какав су утисак оставили ови сјајни младићи на све присутне и да не треба да заборавимо да иза сваке ријетке дијагнозе стоји једно дијете, једна породица и борба која се можда не види увијек, али се живи свакога дана. Одјељење за односе с јавношћу ФЗО РС

21

Z D R A V S T V O

Obilježen Svjetski dan zdravlja

Zajedno za zdravlje stanimo uz nauku

M

edicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, u saradnji sa JZU Institut za javno zdravstvo Republike Srpske i Kancelarijom Svjetske zdravstvene organizacije u Bosni i Hercegovini, organizovao je 7. aprila 2026. godine naučnostručni skup povodom obilježavanja Svjetskog dana zdravlja.

Skup pod sloganom „Zajedno za zdravlje. Stanimo uz nauku” održan je u prostorijama Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, a skupu je prisustvovao i rektor Univerziteta u Banjaluci prof. dr Radoslav Gajanin.

Dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci prof. dr Ranko Škrbić istakao je da su sva tehnološka rješenja, novi lijekovi i inovativni pristupi zasnovani na naučnim otkrićima. „Medicinski fakultet, prepoznajući značaj nauke, još 2018. godine započeo je uspostavljanje centra, čiji je cilj promocija nauke i pokretanje istraživanja, kako bismo pomjerali granice i istraživali do sada nedovoljno poznate oblasti medicine”, rekao je Škrbić. Šef Kancelarije Svjetske zdravstvene organizacije u BiH Ervin Korman naglasio je da je BiH ostvarila napredak u oblasti zdravlja stanovništva, ali da i dalje postoje izazovi, posebno kada je riječ o nezaraznim bolestima i obuhvatu vakcinacijom. „Upravo tu nauka ima ključnu ulogu. Sve što radimo mora biti zasnovano na dokazima, što potvrđuje i slogan ovogodišnjeg obilježavanja Svjetskog dana zdravlja”, poručio je Korman.

Direktor Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske Bojan Đenić rekao je da ova ustanova kontinuirano prati kretanje bolesti i daje preporuke s ciljem njihovog smanjenja. „To se prvenstveno odnosi na hronične nezarazne bolesti – kardiovaskularna i maligna oboljenja, kao i dijabetes, koji imaju najveću stopu mortaliteta u svijetu pa i u Republici Srpskoj”, istakao je Đenić.

Podizanje svijesti Svjetski dan zdravlja obilježava se 22

svake godine 7. aprila, od 1948. godine, s ciljem podizanja svijesti o ključnim zdravstvenim izazovima, značaju prevencije i usvajanja zdravih stilova života, kao i podsticanja zajedničkog djelovanja pojedinaca, zajednica i institucija na unapređenju zdravlja.

Poruka ovogodišnjeg obilježavanja naglašava da zdravlje nije samo lična briga, već rezultat zajedničkog djelovanja i odgovornosti svih – od pojedinaca i zajednice do institucija i stručnjaka.

Kako promijeniti loše navike i o zdravlju misliti dok smo zdravi?

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske je povodom Svjetskog dana zdravlja, organizovalo Festival zdravlja na kojem su predstavljeni ključni pravci razvoja primarne zdravstvene zaštite, uz poseban fokus na prevenciju bolesti i promociju zdravih stilova života.

Stanovnici Banjaluke, iako svjesni da je zdravlje na prvom mjestu, kod ljekara najčešće odlaze samo kada se javi problem.

Kako promijeniti loše navike i o zdravlju misliti dok smo zdravi?

- Važno je doći kod porodičnog doktora i obaviti preventivni pregled,

Z D R A V S T V O

Republika Srpska dobila tri nova primarijusa Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić uručio je, povodom Svjetskog dana zdravlja, odluke o dodjeli naziva primarijus zaslužnim i uspješnim zdravstvenim profesionalcima u Republici Srpskoj.

Naziv primarijus ove godine je dodijeljen Aleksandri Orlić Pačariz, dr stom. zaposlenoj u ZU Stomatološka ambulanta „Tea dent” Prijedor, kao i doktorima medicine Nenadu Stevandiću i Goranu Kajkutu, zaposlenima u JZU Univerzitetski klinički centar Republike Srpske.

Ministar Šeranić je čestitao novim primarijusima i podsjetio da je ova titula istaknuto priznanje profesionalne zajednice doktorima medicine, doktorima stomatologije i magistrima farmacije u Republici Srpskoj.

Počasni naziv primarijus dodjeljuje se svake godine pojedincima koji su svojim radom i profesionalnim napredovanjem napravili iskorak u karijeri te dali doprinos razvoju zdravstvenog sistema u Republici Srpskoj, a na preporuku njihovih saradnika i ustanova u kojima rade.

jer tako brinemo o svom zdravlju - naglašava Nevena Todorović, direktorka Doma zdravlja Banjaluka.

Praksa u zdravstvenoj ustanovi mora biti naučno dokazana i predstavljena.

U vrijeme korone u Centru za biomedicinska istraživanja Medicinskog fakulteta Banjaluka naučno je dokazano da prirodne molekule iz nara mogu spriječiti ulazak virusa u ćelije.

- I onda smo počeli istraživanje i dokazali, a bila je borba između nas i Italije ko će prije da prezentuje rezultate - rekao je Ranko Škrbić, dekan Medicinskog fakulteta Banjaluka.

Na našim prostorima mnogo je urađeno u oblasti zdravstvenog sektora, pojašnjavaju iz Svjetske zdravstvene organizacije, ali mora još da se radi.

Zato je Institut za javno zdravstvo pokrenuo Projekat istraživanja o zdravlju stanovništva.

- Kroz taj projekat ćemo saznati od kojih bolesti boluje stanovništvo

Srpske i na osnovu toga preventivno djelovati za ubuduće - istakao je Bojan Đenić, v.d. direktora Instituta za javno zdravstvo Srpske.

Brojke upozoravaju da su bolesti zavisnosti zdravstveni problem koji je posebno izražen kod mladih.

- Kod nas u Republici Srpskoj, od-

nosno BiH, svaki peti tinejdžer koristi duvan, a svaki sedmi alkohol - ističe Vesna Vipotnik, pomoćnik ministra zdravlja Srpske za resor farmacije.

Resorno ministarstvo Srpske akcenat je stavilo na promociju zdravlja i prevenciju bolesti, kroz Mapu puta za unapređenje primarne zdravstvene zaštite.

Medici.com

23

Z D R A V S T V O

U

Bijeljini je 26. i 27. marta održan Prvi simpozijum interventne kardiologije sa međunarodnim učešćem „Bijeljina intervencije i hronične totalne okluzije” – BICTO, u organizaciji JZU bolnica „Sveti vračevi“, Bijeljina, i Udruženja BICTO, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske.

Simpozijum je okupio blizu 200 eminentnih domaćih i inostranih stručnjaka iz oblasti interventne kardiologije sa ciljem razmjene znanja, iskustava i predstavljanja najnovijih dostignuća savremene kliničke prakse.

Direktor JZU bolnice „Sveti vračevi“, Bijeljina, prim. dr Mikajlo Lazić zahvalio se svim učesnicima i istakao da je organizacija BICTO simpozijuma, posvećenog hroničnim totalnim okluzijama karotidnih arterija, pokazala sav dosadašnji rad i razvoj kardiologije u našoj ustanovi. „Za 10 godina koliko postoji angio-sala u bijeljinskoj bolnici uradili smo preko 12.500 intervencija i stekli veliko iskustvo i ovaj simpozijum sa međunarodnim učešćem je rezultat svega toga. Došli su nam stručnjaci iz svih republika bivše Jugoslavije, Austrije, Njemačke, Grčke, Rusije... tako da je ovo ponos bijeljinske bolnice i priznanje za sve ono što smo uradili do sada iz domena kardiologiije. Naša ustanova već nekoliko godina ima oformljen interventni tim. Pored UKC Banjaluka, jedina smo bolnica u Re24

Vrhunski stručnjaci iz regiona i svijeta o savremenoj

BICTO - prvi simpozijum

publici Srpskoj čija angio-sala radi 24 sata, sedam dana u nedjelji. Tu su i naši iskusni konsultanti iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i Instituta za kardiovaskularne bolesti „Kamenica“. Zajedno sa njima rješavamo najkompleksnije slučajeve. Odskoro se našem timu pridružio vrhunski stručnjak za rješavanje hroničnih okluzija karotidnih arterija dr Nenad Božinović iz Niša. Naravno, moram da pohvalim i tim za elektrofiziologiju srca i sa ponosom ističem da je elektrofiziologija bijeljinske bolnice jedna od najrazvijenijih grana medicine u Republici Srpskoj, tako da smo kardi-

ologiju u našoj zdravstvenoj ustanovi digli na jedan jako visok nivo zahvaljujući prvenstveno ljekarima koji tu rade i njihovom entuzijazmu“, rekao je prim. dr Lazić.

Dr Aleksandar Janjičić, načelnik Odjeljenja za internističke grane bijeljinske bolnice, istakao je da je ideja o organizaciji simpozijuma nastala prije nekoliko mjeseci. „Dr Nenad Božinović, prof. Siniša Stojković i ja smo prije četiri mjeseca donijeli odluku da u Bijeljini organizujemo ovaj simpozijum, koji je posvećen intervencijama u angio-sali, odnosno perkutanim procedurama koje su izu-

Z D R A V S T V O

interventnoj kardiologiji

interventne kardiologije u Bijeljini zetno složene. Prvi dan smo obradili tri pacijenta, a drugi još četiri. Imali smo i uključenje iz Rige, gdje se u isto vrijeme održavao isti simpozijum, te smo zajedno sa kolegama iz auditorijuma diskutovali o tom slučaju.

BICTO je Udruženje građana, osnovano s ciljem stvaranja edukativne platforme za usavršavanje kolega u oblasti kompleksnih koronarnih intervencija i hroničnih totalnih okluzija. Ovo je prvi put da organizujemo ovakav simpozijum, ali sigurno neće biti i posljednji.

Već naredne godine planiramo novi, sa još većim učešćem kolega“, izjavio je dr Janjičić.

Suorganizatori simpozijuma su: Udruženje kardiologa Republike Srpske, 34. ogranak Američkog koledža kardiologa, Radna grupa za interventnu kardiologiju, Medicinski fakultet Banjaluka, Univrziteta u Banjaluci i Medicinski fakultet Foča, Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

Predsjednica Udruženja kardiologa Republike Srpske prim. dr Milica Lovrić je istakla značaj skupa za struku. „Veoma sam ponosna što se ovaj stručni skup organizuje u mom rodnom gradu, u Bijeljini. Ovo je spoj znanja, iskustva i inovacija iz oblasti savreme-

ne kardiologije i uvjerena sam da će doprinijeti da kardiologija Bijeljine bude prepoznatljiva u regionu i šire. Ovaj skup okupio je veliki broj eminentnih stručnjaka, što potvrđuje značaj i aktuelnost tema kojima se bavi. Sigurna sam da će ovaj skup omogućiti sticanje novih znanja koja će biti primjenjiva u praksi i unaprijediti kardiološku zaštitu u našoj sredini. Kardiovaskularne bolesti i dalje imaju visoku stopu morbiditeta i mortaliteta, uprkos napretku nauke i dostupnosti savremene terapije. Upravo zato ovakvi skupovi imaju poseban značaj, jer omogućavaju razmjenu znanja i iskustava s ciljem pružanja kvalitetnije zdravstvene zaštite pacijentima“, izjavila je dr Lovrić.

Program konferencije obuhvatio je niz aktuelnih tema iz oblasti interventne kardiologije, uključujući hronične totalne okluzije (CTO), kompleksne koronarne intervencije, kao i intervencije na kalcifikovanim koronarnim lezijama, uz korišćenje najsavremenije medicinske opreme i naprednih imaging tehnologija poput ROTA, IVL, cutting, scoring i OPN balona te IVUS sistema.

Posebnu vrijednost skupa predstavljali su prenosi uživo medicinskih intervencija, tokom kojih je iz angio-

sale JZU bolnice „Sveti vračevi“, Bijeljina, bilo prikazano sedam kompleksnih procedura na pacijentima, dok je jedan slučaj emitovan iz Rige. Učesnici su imali priliku da prate uživo procedure i uključe se u stručne diskusije sa operatorima.

Istaknuti kardiolog iz Turske, prof. dr Sevket Gorgulou, stručnjak za CTO procedure i napredne intervencije u interventnoj kardiologiji, izjavio je da je tokom dva simpozijumska dana imao priliku da posjeti bijeljinsku bolnicu gdje je bio prijatno iznenađen opremljenošću angio-sale i stručnošću kadra tokom operativnog zahvata koji je vodio. „Tokom ovog stručnog skupa imali smo priliku za direktnu razmjenu znanja sa stručnjacima iz Latvije, gdje su se ukrstila iskustva iz različitih centara.

Za mene je ključna poruka simpozijuma u Bijeljini značaj uvezivanja i razvoja saradnje između centara koji se bave CTO lezijama. Imao sam priliku da posjetim bolnicu u Bijeljini i uvjerim se u kvalitet rada u angio-sali. Radili smo retrogradni pristup kod pacijenta sa izuzetno teškom hroničnom okluzijom, a procedura je protekla u najboljem redu zahvaljujući opremljenosti i 25

Z D R A V S T V O

stručnosti osoblja. Oprema u angiosali u bijeljinskoj bolnici raspolaže sa potrebnim materijalom za izvođenje kompleksnih intervencija, uključujući rota ablaciju i različite vrste mikrokatetera. Prijatno sam iznenađen i samim izgledom bolnice”.

Dr Yannis Tsiafoutis, interventni kardiolog iz kardiološke Klinike (Korgialenio-Benakio Red Cross Hospital), usko specijalizovan za kompleksne angio-plastike i CTO procedure iz Atine, rekao je da simpozijum u Bijeljini po svojoj stručnosti ne zaostaje za velikim kongresima sa dugom tradicijom. „Osjećam se privilegovano što prisustvujem prvom međunarodnom BICTO simpozijumu. Iako se organizuje po prvi put, djeluje kao skup sa tradicijom i visokim stručnim nivoom, što ukazuje na izuzetan početak sa velikom perspektivom daljeg razvoja. U okviru svog predavanja govorio sam na temu „Kako započeti CTO program“, gdje sam prenio svoja iskustva i načine na koje ih mogu primijeniti u svojim centrima.

Došao sam na poziv dr Božinovića sa kojim sarađujem odranije, a sada na moje veliko zadovoljstvo započeo sam saradnju i sa dr Janjičićem. Ovakvi skupovi su prilika, ne samo predstavimo svoj rad, već i da razmijenimo konkretna iskustva koja možemo primijeniti u svakodnevnoj praksi”, izjavio je dr Tsiafoutis.

Dr Jurij Avramovič, interventni kardiolog iz Izole (Slovenija), održao je predavanje o hroničnim okluzijama koronarnih vena. „To je vrlo specifična tema, tehnički teško izvodljiva. To su stanja koja 26

nisu tako česta. Ovo je tehnički najzahtjevnija procedura u cijeloj interventnoj kardiologiji. Ovu proceduru ne izvode svi interventni kardiolozi, potreban je visok stepen obrazovanja da se dođe do ovog nivoa. Kako volimo mi kardiolozi reći – to je ‘top’ u interventnoj kardiologiji”, izjavio je Avramovič, čija je to bila prva posjeta Bijeljini, pohvalivši dosadašnji rad dr Janjičića i njegovog tima.

Prim. dr Alexander Geppert, specijalista interne medicine i supspecijalista kardiologije iz Klinike Ottakring u Beču, gdje vodi salu za kateterizaciju srca (Cath Lab), izjavio je da je počastvovan učešćem na simpozijumu. „Bolnica u kojoj radim specijalizovana je za CTO procedure kao i za brojne hibridne zahvate, što podrazumijeva rad sa izuzetno kompleksnim i najtežim slučajevima, uključujući viso-

korizične procedure sa pacijentima na mehaničkoj ventilaciji. Dolaskom u Bijeljinu saznao sam da je ovo prvi simpozijum interventne kardiologije i bio sam zaista iznenađen organizacijom na izuzetno visokom nivou. Zahvaljujem se dr Janjičiću i dr Božinoviću na pozivu i velika mi je čast što sam dio ovog događaja. Interventni kardiolozi koji se bave CTO lezijama moraju biti visokokvalifikovani, jer su pacijenti izuzetno kompleksni i visokorizični, često na granici kardiohirurških intervencija. U našem radu ključno je kontinuirano sticanje znanja, ali i stalna razmjena iskustava među stručnjacima, a upravo ovakvi skupovi nam pružaju tu priliku. Važno je naglasiti da ovakve procedure ne mogu raditi sve bolnice.

Neophodni su obučeni kadrovi sa velikim iskustvom kako bi ih mogli samostalno izvoditi”.

Organizatori JZU bolnica „Sveti vračevi“, Bijeljina, i Udruženje građana BICTO istakli su da ovaj skup predstavlja rezultat kontinuiranog razvoja i ulaganja u oblast kardiologije, ali i važan korak ka daljem unapređenju stručne saradnje i kvaliteta zdravstvene zaštite.

U okviru simpozijuma upriličena je i dodjela priznanja i zahvalnica učesnicima, kao izraz zahvalnosti za njihov doprinos razvoju i unapređenju interventne kardiologije.

BICTO simpozijum već je prepoznat kao događaj koji će prerasti u tradicionalno okupljanje stručnjaka, a organizatori su najavili još sadržajniji program i veći broj učesnika naredne godine.

Služba za informisanje

Z D R A V S T V O

Centri za kontinuiranu edukaciju i profesionalno usavršavanje medicinskih sestara i tehničara u Banjaluci i Trebinju

M

Edukativni centri

edicinske sestare i tehničari iz zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj pohađaće redovne edukacije u centrima za kontinuiranu edukaciju i profesionalno usavršavanje medicinskih sestara i tehničara koji će biti uspostavljeni u zdravstvenim ustanovama širom Republike Srpske, uz podršku Projekta jačanja sestrinstva u BiH i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske.

Centri omogućavaju stalnu nadogradnju znanja i vještina medicinskih sestara i tehničara, što direktno utiče na kvalitet i sigurnost zdravstvene zaštite građana.

Prvi takav centar u martu je otvoren u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, a svečanosti su prisustvovali ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić sa saradnicima, v.d. direktora UKC Republike Srpske Nikola Šobot sa saradnicima, te predstavnici Projekta jačanja sestrinstva u BiH - direktorka Fondacije „Fami“ Ena Bučan i menadžer Projekta Eldin Fišeković, sa saradnicima.

Potpisani su i prateći ugovori o donaciji, u skladu sa kojima je Univerzitetski klinički centar Republike Srpske obezbijedio prostor i logistiku, dok

27

Z D R A V S T V O

je Projekat obezbijedio sav neophodni namještaj i opremu za rad centra.

Centar u UKC Republike Srpske je prvi i referentni centar u mreži centara za kontinuiranu edukaciju i profesionalno usavršavanje medicinskih sestara-tehničara koji će, u okviru Projekta, biti otvoreni širom Republike Srpske.

Početkom aprila otvoren je i drugi takav centar u Bolnici „Sveti arhiđakon Stefan – 9. januar“ u Trebinju, a planirano je uspostavljanje ovakvih centara i u domovima zdravlja u Doboju, Prijedoru, Palama, Bijeljini, Kostajnici i Banjaluci.

Svi ovi centri biće onlajn sistemom povezani sa centrom u UKC Republike Srpske, čime se otvara mogućnost regionalne saradnje i praćenja edukacija na daljinu. Njima će, takođe, biti donirana oprema neophodna za rad.

U izradi Mapa puta za razvoj sestrinstva u Republici Srpskoj

S

estrinstvo Republike Srpske predstavlja profesionalno snažnu, etički postojanu i društveno visokovrednovanu profesiju, koja se kontinuirano razvija kroz savremene kompetencije, na dokazima zasnovanu praksu i liderstvo, čineći jedan od ključnih stubova održivog, dostupnog i na pacijenta usmjerenog zdravstvenog sistema.

Vizija je to na koju je usmjerena Mapa puta za razvoj sestrinstva u Republici Srpskoj za narednu deceniju, dokument koji je trenutno u izradi pod okriljem Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, uz podršku Projekta jačanja sestrinstva u BiH. Radna grupa imenovana za izradu dokumenta radila je u martu na pripremi Nacrta Mape puta za razvoj sestrinstva u Republici Srpskoj koji, između ostalog, podrazumijeva standardizaciju usluga zdravstvenje njege, jačanje liderskih i upravljačkih kapaciteta te profesionalne uloge i autonomije medicinskih sestara i tehničara, razvoj sestrinstva u zajednici, razvoj kapaciteta za palijativnu njegu, unapređenje obrazovanja i profesionalnog usavršavanja sestrinskog kadra, kao i jačanje vidljivosti ove profesije.

U radnoj grupi su iskusne medi28

cinske sestre i tehničari iz zdravstvenih ustanova svih nivoa u Republici Srpskoj.

Mapa puta za razvoj sestrinstva biće pripremljena i u Federaciji BiH, kao dio zajedničke inicijative da se jasnije trasira put i podrška razvoju sestrinske profesije u cijeloj BiH, temeljeno,

na principima razvoja koji su određeni zajedničkom izjavom o podršci jačanju sestrinske profesije koju su prošle godine u Neumu potpisali ministri zdravlja u BiH. Odsjek za odnose s javnošću MZSZ Republike Srpske

Z D R A V S T V O

U

ltrazvuk često nazivaju stetoskopom 21. vijeka. Kada je stetoskop uvršten u ljekasku praksu, počeci su bili skromni i korišten je samo za auskultaciju zvučnih fenomena nad srcem i plućima. Kako su godine prolazile, a ljekari bivali sve iskusniji i vještiji u njegovom korištenju, počele su se otkrivati i njegove druge mogućnosti poput auskultacije šumova nad krvnim sudovima, peristaltike crijeva i sl. Slična sudbina je pratila i ultrazvuk. Počeci su bili skromni, koristio se za evaluaciju parenhimatoznih organa, a sa godinama korištenja, napredovanjem tehnologije i pojavom savremenih aparata, širile su se i dijagnostičke mogućnosti ultrazvuka. Jednostavnost, sigurnost, efikasnost i ekonomičnost omogućile su ultrazvučnoj dijagnostici da brzo pronađe primjenu u svim granama medicine i u dijagnostičkim protokolima brojnih oboljenja te da postane nezaobilazan dio dijagnostičke opreme – kako u visokospecijalizovanim ustanovama u kojima je prvobitno korištena, tako i u ambulantama primarnog nivoa zdravstvene zaštite, terenskim ambulantama, kao i kroz upotrebu portabilnih uređaja koji omogućavaju njenu primjenu na terenu.

U neurološkoj praksi za dijagnostiku oboljenja perifernih nerava dugo smo se oslanjali na klinički pregled, a potom na skupu i nedostupnu dijagnostiku, koja je četo zahtijevala vrijeme.

Pojedine dijagnostičke metode pružale su nam indirektne informacije o funkciji nerva ili približnom mjestu lezije, a često su manjkale u vizuelizaciji konkretnog mjesta i ekstenzivnosti lezije, kao i stanju okolnih struktura i stanju muskulature, inervisane lediranim nervom. Zbog svega navedenog, javila se potreba za alatom za brzu, jednostavnu i ekonomičnu procjenu strukture perifernih nerava. Razvoj upotrebe ove dijagnostičke metode je bio ograničen nedostatkom odgovarajućih sondi koje bi omogućile preciznost.

30

Ultrazvuk perifernih nerava

Autor teksta: Dr Andrej Blagojević, specijalista neurologije

Sa napredovanjem tehnologije i razvojem visokofrekventnih sondi koje su omogućile bolju rezoluciju slike, prilikom rutinskih sonografija tokom evalucije drugih struktura primjećuju se i jasno diferenciraju strukture perifernih nerava. Pioniri ove tehnike vremenom standardizuju metodu i uvode određena mjerenja. Komplementarnost sa elektromioneurografijom je ubrzo ultrazvuk uvrstila u neurološku kliničku praksu.

Svaki put kada imamo neurološki ispad u inervacionom polju perifernog nerva, traumu sa sumnjom na povredu nerva, palpabilnu masu duž pravca pružanja nerva, postoperativnu evaluaciju nerva ili diskrepancu između kliničke slike i EMNG nalaza, UZV pregled perifernog nerva može pružiti dragocjene informacije o stanju nerva.

jednostavna, brza, jeftina, neinvazivna i bezbolna i omogućava brz prikaz u realnom vremenu nervnih sutruktura.

Naročito je pogodno za pregled mlađih osoba, kada želimo da izbjegnemo primjenu invazivne dijagnostike poput EMNG i skupe poput MR. Pregled se izvodi veoma jednostavno, pacijent se udobno smjesti u sjedeći ili ležeći položaj, u zavisnosti koji nerv treba da bude pregledan. Sam ispitivač bira linearnu sondu i pristupa pregledu.

Nerv se posmatra duž pravca pružanja u longitudinalnim, a pojedinim mjestima i u poprečnom presjeku. Posmatra se anatomski položaj nerva, pravac pružanja, odnosi sa okolnim strukturama, promjene i tumefakcije na samom nervu, građa na poprečnom presjeku. Kao najčešća mjera uzima se površina po-

Neurološki kabinet Instituta „Dr Miroslav Zotović“ opremljen je najsavremnijim ultrazvučnim aparatom sa „hockey stick“ sondom ultravisoke frekvencije koja nam omogućava slike visoke rezolucije i brzu i jednostavnu evaluaciju perifernih nerava u svakodnevnom radu.

Ultrazvučni pregled perifernih nerava pacijenti mogu zakazati telefonom na brojeve: 387 (0)66 583 010; 387 (0)66 915 769

prečnog presjeka (CSA) nerva, indeks spljoštenosti (FR) i svakako ehogenost svakog pojedinog nerva.

Ultrazvuk perifernih nerava, kao dijagnostički alat, se pokazao kao praktičan, primjenjiv, dostupan, ekonomičan i bez relevantnih kontraindikacija. Sa sve učestalijom primjenom ove metode u kliničkoj praksi razvijaju se novi Kontraindikacija za navedeni pre- dijagnostički protokoli, otkrivaju se nogled praktično nema. ve mogućnosti i pristupi i dubljim nerSa navedenom dijagnostičkom me- vnim strukturama te indikaciono podtodom u mogućnosti smo vizuelizova- ručje svakim danom postaje sve veće. ti anatomski nerv, njegove varijacije, bočne i završne grane, okolne strukture, njegov pravac pružanja, fiziološke i patološke prepreke, njegovu strukuturu na poprečnom presjeku.

Najčešće evaluiramo cervikalne radikse, brahijlani splet sa njegovim završnim granama – aksilarni, radijalni, ulnarni i medijalni nerv, potom slabinski i sakralni splet i njegove završne grane. Najčešće evaluiran nerv je svakako medijanus i suspektan entrapment na nivou karpalnog kanala. Metoda je Indikacije za UZV perifernog nerva su: 1. sumnja na kompresivnu neuropatiju, 2. trauma nerva, 3. tumorska promjena nerva, 4. postoperativno praćenje, 5. interventni zahvati na nervu.

Z D R A V S T V O

P

rezbiopija, ili fiziološki gubitak akomodacije, koja se neminovno javlja nakon 40. godine života, decenijama je tretirana kao neizbježan teret koji se rješava naočarama. Međutim, u 2026. godini, zahvaljujući konvergenciji digitalne tehnologije i oftalmohirurgije, svjedoci smo paradigmatske promjene. Danas prezbiopiju ne posmatramo samo kao gubitak dioptrije, već kao priliku za potpunu revitalizaciju čula vida tehnologijom koja prevazilazi prirodne kapacitete oka.

Digitalni zahtjevi i ograničenja tradicije Moderni pacijent u petoj ili šestoj deceniji života je “digitalno aktivan”. Granica između blizine (telefon), međuprostora (ekran kompjutera) i daljine skoro da ne postoji. Donedavno, “zlatni standard” za ove pacijente bila su trifokalna sočiva.

Iako revolucionarna, ona se zasnivaju na difraktivnim prstenovima koji dijele svjetlost na tri tačke, što kod određenog broja pacijenata može izazvati osjećaj “preskakanja” slike ili pojavu svjetlosnih krugova (haloi) pri noćnoj vožnji.

Spiralna tehnologija: Vid bez kompromisa Definitivno, korak naprijed predstavlja implementacija spiralnih intraokularnih sočiva. Za razliku od prethodnih generacija, spiralna optika koristi kompleksnu geometriju površine koja svjetlost ne lomi agresivno, već je kontinuirano distribuira.

Ova tehnologija omogućava: • Kontinuiran fokus (Full Range of Vision): Umjesto tri fiksne tačke vida, pacijent dobija potpuno jasnu sliku na svakom centimetru udaljenosti – od knjige u rukama do horizonta.

• Superioran kontrast i iskoristivost svjetlosti: Spiralni dizajn omogućava da preko 90% svjetlosti stigne do retine, što je ključno za vožnju u sumrak ili rad u neoptimalnom osvjetljenju.

• Minimalne vizuelne smetnje: Zahvaljujući odsustvu oštrih difraktivnih prstenova, pojava blještavila i oreola oko izvora svjetlosti svedena je na minimum, čineći noćni vid prirodnijim nego ikada prije.

Proces transformacije vida ugradnjom okvakve optike je dizajniran da bude maksimalno efikasan, predvidiv i komforan kako bi pacijentovo iskustvo bilo bez ikakvog stresa.

32

Revolucija u korekciji prezbiopije:

Spiralna optika i personalizovani put do savršenog vida

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

1. Preoperativna mjerenja rožnjače i dužine oka, kao i pregledi endotela i procjena ukupnog vidnog potencijala oka. Zahvaljujući ovim mjerenjima može se naručiti odgovarajuće personalizovano sočivo za svakog pacijenta kada se u isto vrijeme, osim prezbiopije, rješava i problem astigmatizma, hipermetropije ili miopije.

2. Dan procedure – bezbolna preciznost: Sama procedura zamjene sočiva traje svega 10 do 15 minuta po oku. Izvodi se u lokalnoj, kapljičnoj anesteziji, što je potpuno bezbolno. Koristimo metodu mikro-incizije koja ne zahtijeva šavove, omogućavajući oku da zacijeli prirodno i brzo. Pacijenti većinu vremena provode u relaksirajućem ambijentu naše klinike, uz podršku tima koji je posvećen svakom detalju njihovog komfora.

3. Trenutna neuroadaptacija: Za razliku od trifokalnih sočiva gdje mozak mora “učiti” kako da vidi na različitim udaljenostima, kod spiralne optike adaptacija je skoro trenutna.

Većina pacijenata već sljedećeg jutra primjećuje funkcionalnu oštrinu koja im omogućava čitanje bez naočara i vožnju automobila.

Investicija u kvalitet života Integracija spiralnih sočiva i vrhunskog digitalnog protokola nije samo stvar medicine – to je investicija u sopstvenu budućnost i produktivnost.

Ovo je svjestan izbor pojedinca koji ne pristaje na starenje kao ograničavajući faktor. Moć da ponovo vidite najsitnije detalje na ekranu telefona i horizont tokom vožnje bez ikakvih pomagala predstavlja vrhunac moderne oftalmologije koju sa ponosom nudimo našim pacijentima.

Z D R A V S T V O

P

od prehladom se podrazumijeva upala sluznice i ždrijela, izazvana virusima. Zarazna je bolest koja se prenosi kapljičnim putem kada zaražena osoba kašlje, kiše ili sekret posredno dođe u kontakt sa drugim osobama. Simptomi se javljaju u intervalu od nekoliko časova do dva dana poslije kontakta sa zaraženim. Prehlada obično traje oko nedelju dana i spontano prolazi.

Simptomi prehlade • otežano disanje • kašalj • sekrecija iz nosa (najčešće vodenasta) • grebanje i bol u grlu • glavobolja • povišena temperatura • groznica Temperatura na sluznici nosa je nešto niža nego u ostatku tijela te je to za virus najpogodnije mjesto da se nastani i izazove infekciju. Hladan vazduh isušuje sluzokožu nosa, koja tada nije u mogućnosti da se brani od virusa.

•

• • • • • •

Kako liječiti prehladu?

Liječenje prehlade je simptomatsko: vazokonstriktorni sprejevi ili kapi za nos (potrebno je zapamtiti da se vazokonstriktorni sprejevi koriste kontrolisano, odnosno 2-3 puta dnevno dok prehlada traje) unos vitamina C povećan unos vode i toplih čajeva udisanje pare vruće vode (pomaže razbijanju začepljenosti u sinusima) ispiranje grla antiseptičnim sprejovima i slanim rastvorima važno je odmarati se (kako bismo dali vremena organizmu da se izbori sa virusom) kod beba i male djece, koja nisu naučila da izduvaju nosić, neophodno je koristiti aspirator sekreta kako bi se omogućila prohodnost disajnih puteva te tako smanjio rizik širenja infekcija

Vrijeme prehlada i sinuzitisa Najčešće je temperatura tijela oko 37 stepeni Celzijusa i nije potrebno koristiti lijekove kao što se obično upražnjava. Nerijetko pacijenti samostalno odlučuju već prvog dana da počnu uzimati antibiotike ili odlaze na pregled ljekaru da im prepiše lijek.

Takvo liječenje nekomplikovane virusne infekcije gornjih disajnih puteva, koje nije praćeno povišenom temperaturom, nema nikakvo medicinsko opravdanje.

Akutni sinuzitis Sinuzitis je akutna ili hronična upala paranazalnih sinusa, šupljina koje se nalaze u lobanji, iznad i pored nosa.

Između sinusa i nosne šupljine postoje kanalići kojim sluz iz sinusa ističe u nosnu šupljinu. Kod sinuzitisa sluznica otiče i proizvodi veće količine sluzi. Oticanje sluzi dovodi do sužavanja kanalića, što sprečava normalno oticanje sluzi prema nosnoj i ušnoj šupljini.

Sluz koja se nakuplja u velikoj količini unutar sinusa pogodno je tlo za razvoj bakterija, virusa i gljivica.

Sinuzitis se dijeli na akutni i hronični. Akutni sinuzitis nastaje zbog neadekvatne drenaže i začepljenja ulaza sinusa udruženo sa infekcijom i/ ili alergijom.

Uzročnici akutnog sinuzitisa su Streptococcus pneumoniae, Hemophillus influienza i Moraxella catthralis kao aerobne bakterije. Anaerobne bakterije se rijetko izoluju.

Hronični sinuzitis može biti alergijski, vazomotorni ili nastao štetnim uticajima iz okoline kao što su: štetni gasovi, duvanski dim, nagla promjena temperature i vlažnost vazduha.

Primarijus mr ph.

Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

Simptomi • gnojna sekrecija iz nosa (žute ili zelene boje) • bol i osjećaj težine sinusa u predjelu čela i ispod očiju (čeoni i vilični sinus) • osjećaj umora • otežano disanje na nos • temperatura je obično povišena Preventiva Jačanje imunog sistema, što znači, koristiti raznovrsnu ishranu, dovoljno sati spavanja, uzimati multivitaminski kompleks uz dodatak cinka tokom godine uz konsultaciju sa svojim ljekarom i farmaceutom.

Liječenje sinuzitisa Cilj liječenja sinuzitisa je uspostavljanje prohodnosti nosnih puteva, ograničavanja ili uklanjanja izvora upale i bola. Ljekar obično preporučuje dekongestive za otčepljenje nosa, sredstvo protiv bolova i antibiotik, ukoliko postoji bakterijska infekcija. Veoma je bitno da pacijent antibiotik koristi striktno prema preporuci ljekara i farmaceuta.

Da li su moguće komplikacije?

Ukoliko se sinuzitis ne liječi adekvatno, može da se proširi prema srednjem uhu ili prema oku i susjednim kostima. Pacijent se tada hospitalizuje, a ponekad je neophodna i hirurška intervencija. Na sreću, u današnje vrijeme antibiotika i pravovremene dijagnostike, ovakvi slučajevi su izuzetno rijetki.

Osobe koje imaju nosne polipe, deformaciju koštane strukture nosa, osobe sklone alergijama a posebno devijacijom nosnog septuma, podložnije su sinuzitisu. U ovom slučaju čak i sasvim mala upala može izazvati oticanje sluznice i otežati eliminaciju sluzi.

Liječenje prehlade i blažih oblika akutnog virusnog sinuzitisa u kućnim uslovima, uz odgovarajući odmor, obično daje dobre rezultate. Ali, ukoliko se pacijent loše osjeća, hitno posjetiti ljekara radi pregleda i prepisivanja odgovarajuće terapije.

33

Z D R A V S T V O

C

entar za mentalno zdravlje (CMZ) Srebrenica potvrdio je svoju ulogu ključnog partnera u lokalnoj zajednici kroz niz uspješnih edukativnih aktivnosti, usmjerenih na najdragocjeniji dio društva – mlade. Kroz otvorena vrata, radionice i dijalog Centar aktivno radi na destigmatizaciji mentalnih poteškoća i osnaživanju budućih generacija.

CMZ Srebrenica kao oslonac za mlade

Gradimo mostove razumijevanja

„Mentalno zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već hrabrost da se suočimo sa Srednjoškolci u posjeti Centru: sobom i snaga da potražimo podršku kada nam je potrebna. Naš cilj je da zajednica Od istorije do savremene terapije postane prostor u kojem se niko ne osjeća usamljeno u svojoj borbi.“ Poseban značaj imala je posjeta učenika SŠC Srebrenica, predvođenih profesorkom Biljanom Jovičić.

Cilj je bio jasan: Razbijanje predrasuda i upoznavanje sa resursima koji su mladima dostupni u njihovoj zajednici.

Kroz izlaganja psihološkinje Biljane Sušić i okupacionog terapeuta Predraga Petrovića, učenicima je predstavljen razvojni put psihijatrije – od starih azilskih modela do današnjeg koncepta psihijatrije u zajednici. Prikazani film i prezentacija ilustrovali su terapijski put korisnika, sa posebnim fokusom na: • Važnost pravovremenog traženja pomoći: Prepoznavanje trenutka kada je podrška potrebna.

• Ulogu okupacione terapije: Kako kreativan i svrsishodan rad pomaže u rehabilitaciji i vraćanju životnog balansa.

Saradnja sa udruženjem ART i evropska podrška CMZ Srebrenica bio je domaćin i završna stanica značajne inicijative „Povezivanje tačaka 2.0“. U saradnji sa Udruženjem ART, mladima su približene teme od vitalnog značaja: • Organizacija podrške: Kako sistem funkcioniše i na koji način Centar pomaže pojedincu.

• Izazovi odrastanja: Prepoznavanje najčešćih problema sa kojima

(Iz prezentacije B. Sušić – P. Petrović)

se mladi danas suočavaju.

• Psihološka rezilijentnost: Izgradnja unutrašnje snage i otpornosti na stres.

• Meke vještine: Razvoj komunikacije kao temelja međusobnog razumijevanja.

Ovaj projekat, koji implementira World Vision Bosna i Hercegovina, a finansira Evropska unija, naglašava važnost učešća djece i mladih u donošenju odluka koje se tiču njihovih prava i dobrobiti.

Značaj zajedničkog djelovanja Mentalno zdravlje mladih nije samo lična stvar, već ogledalo zdravlja čitave zajednice. Ovakvi susreti ne samo da edukuju, već i njeguju empatiju i zrelost kod mladih ljudi. CMZ Srebrenica ostaje otvorena i sigurna luka, poručujući da o mentalnom zdravlju treba govoriti otvoreno i bez straha.

Autori: Predrag Petrović, OT u mentalnom zdravlju i mr Biljana Sušić, psihološkinja Za sve fotografije, u prilogu teksta, obezbjeđena je saglasnost učesnika za njihovo objavljivanje.

34

Z D R A V S T V O

L

judi žive u skladu sa svojim uvjerenjima i često ponavljaju iste obrasce u životu, vezama ili na poslu.

Ljudi su najčešće predvidivi jer ponavljaju usvojene, nesvjesne obrasce ponašanja. Pozadina takvog ponašanja je nesvjesni životni scenario - skript.

Scenario je “napisan” jako rano.

Po Transakcionoj analizi, svako od nas svoj scenario napiše do sedme godine života. Taj scenario se preispituje i popravlja u toku adolescencije, a kao odrasle osobe uglavnom više nismo svjesni životne priče koju smo za sebe napisali i dosljedno je dalje živimo.

Skript je nesvjesni životni plan/scenario, zasnovan na odlukama donijetim u djetinjstvu, osnaženim od roditelja, a potvrđujemo ga tokom života.

Drugim riječima, ljudi pokazuju tendenciju da svijet i realnost “uklope” u svoju već formiranu sliku realnosti.

Kako razumjeti svoj script?

Kao što smo naglasili, skript je osnažen roditeljskim porukama ili porukama ključnih figura u toku odrastanja.

Možda će vam neka od ovih pitanja pomoći da bolje razumijete svoje sadašnje ponašanje i osvijestite zašto ponavljate neke obrasce ponašanja: • Ako biste razmislili o životima vaših roditelja (majka, otac) koja rečenica bi opisala temu njihovog života?

• Koji su bili osnovni savjeti vaših roditelja?

• Kako su roditelji reagovali kada su imali problema?

• Po kome ste dobili ime?

• Da li znate priču koja objašnjava vaše prezime?

• Kakav je vaš položaj u porodici?

• Kako ste mogli najviše obradovati vaše roditelje tokom djetinjstva?

• Šta su govorili vaši roditelji kada su vas kritikovali?

• Sa kojim osjećanjem imate najviše problema?

• Kada biste napisali knjigu o svom životu kakav bi bio njen naslov?

Kakav bi kraj imala?

Ovo su samo neka od pitanja o koji-

Životni scenario SKRIPT ma možete razmisliti, a koja vam mogu pomoći u razumijevanju vašeg nesvjesnog životnog skripta po kojem živite.

Skriptna uvjerenja Na održavanje nesvjesnog životnog scenarija utiču i skriptna uvjerenja: Skriptna uvjerenja su nesvjesni, duboko ukorijenjeni obrasci razmišljanja o sebi, drugima i svijetu.

Primjeri skriptnih uvjerenja: • Život je težak, nemam vremena za uživanje.

• Vrijedim jedino ako pomažem drugima.

• Moje potrebe nisu važne.

• Moram biti savršen, ne smijem praviti greške.

• Moram biti jak, ne smijem pokazati slabost.

• Nisam dovoljno dobar/vrijedan.

• Nikada neću uspjeti.

• Svijet je opasno mjesto.

• Ne smijem vjerovati ljudima.

• Moram biti bolji od drugih. Moram biti najbolji.

Skriptni proces Za razumijevanje nesvjesnog životnog skripta važno je: osvijestite i skriptni proces.

Da li se sada kao odrasli prepoznajete u nekom od ovih skriptnih procesa: - “SVE DOK...“ iskazi poput: “Ne mogu da se opustim sve dok ….se djeca totalno ne osamostale. Sve dok ne odem u penziju nemam vremena za sebe… Kada odem u penziju imaću vrijeme da putujem i sl. izjave.

“NIKADA” – ovaj skript imaju svi oni kojima su roditelji zabranjivali da se bave onim stvarima kojima su oduvijek željeli da se bave (posebno u izboru profesije).

“POSLIJE” - ovaj skript imaju oni mladi koji se plaše odrastanja jer su dobili poruku da je život težak i da uživaju dok mogu, jer poslije slijedi mučenje.

Vida Lazarević, dipl. psiholog

“UVIJEK” - uživanje se pretvara u obavezu.

“PONOVO I PONOVO” - kombinacija skripta “sve dok “ i “nikad” . Osoba vjeruje da će nakon obavljenog teškog zadatka postati srećna i zadovoljna, ali tek pred kraj tog zadatka sve propadne i sve mora iznova da se započne. Najbolja ilustracija ovog skripta je mitski junak Sizif koji je gurao kamen ka vrhu brda, ali kamen pred sam vrh ponovo sklizne dolje, tako da se iznova i iznova mučio da ostvari svoj cilj.

SKRIPT TIPA OTVOREN KRAJ - nakon nekog vremenskog ograničenja osoba na neki način odustaje od života. Npr. odlazak u penziju osoba doživljava kao da je prestara za napor, planove, tako da vegetira i na neki način odustaje od života.

Promjena životnog skripta u psihoterapiji Promjena skripta u psihoterapiji se postiže kroz prepoznavanje skriptnih poruka koje su usvojene u djetinjstvu.

U sigurnom terapijskom okruženju, klijent ponovno proživljava situacije iz djetinjstva i donosi novu, svjesnu odluku umjesto staru i ograničavajuću. Ispravljaju se iskrivljena uvjerenja i automatske misli koje održavaju skript.

Promjena skripta znači da osoba prestaje biti “žrtva” svoje prošlosti i počinje aktivno oblikovati vlastitu sadašnjost i budućnost.

Znači, imamo mogućnost da osvijestimo neka nesvjesna ograničavajuća uvjerenja, nesvjestan životni scenario koji slijedimo. Imamo mogućnost da ispisujemo stranice našeg života autentično, spontano, uz sposobnost za biliskost u najširem značenju te riječi.

Proživjeti život sa porukom da u svakom trenutkun pravite izbore, a najbolji izbor je “svoj život u svoje ruke”, jer tada preuzimate odgovorost i nikoga ne možete da krivite.

Osvijestite nesvjesne životne scenarije po kojima živite. Nikada nije kasno preispitati svoja uvjerenja. Prvi korak je uvid koji će pomoći da ispisujete stranice svog života uz inegrisanog odraslog bez „ranca prošlosti“, svjesnog života “sada i ovdje” i koji ne koristi iskrivljenu sliku realnosti.

Promjena je proces.

Srećno u procesu promjene i tu smo da vas podržimo!

35

Z D R A V S T V O

B

olest suhih očiju (DED – Dry Eye Disease) je skup simptoma, koji se javljaju prilikom pucanja suznog filma i oznaka su dehidratacije očne površine.

Osnovni patofiziološki mehanizam je pojačana evaporacija suznog filma, koja dovodi do pojave simptoma kao što su osjećaj žuljanja, svrbeža, peckanja, a u težim slučajevima i osjećaj “pijeska u očima”. Nijedan od ovih simptoma ne treba zanemariti – čim se pojave, neophodno je pravovremeno postaviti dijagnozu i započeti odgovarajuću terapiju.

Suzni film je jedinstveni tanki fluidni sloj otprilike 3 mikromilimetra debljine i 3 mikrolitra, koji prekriva mukozalnu površinu oka. Treptanjem se razmazuje suzni film cijelom očnom površinom.

Dijagnoza bolesti postavlja se TBUT testom, i Shirmmerovim testom.

Kod TBUT testa apliciranjem floresceina na biomikroskopu prilikom treptaja uočava se jasno prekidanje kontinuiteta suznog filma u različitim vremenskim intervalima, zavisno od pacijenta do pacijenta.

Više od 300 miliona u svijetu ima dijagnosticiranu bolest dry eye disease ili bolest suhih očiju, dok se u USA taj broj popeo na broj preko 30 miliona.

DED je savremena bolest današnjice koja pogađa sve starosne grupe i ne poznaje granice. Glavni uzroci uključuju nepovoljne uslove radnog okruženja, dugotrajan rad na računarima, kao i različite okolišne faktore, uključujući aerozagađenje. Svi ovi elementi moraju se uzeti u obzir prilikom procjene i evaluacije nastanka bolesti.

Kao što pokazuje moje višegodišnje iskustvo u oftalmološkoj praksi, prevencija je ključ uspjeha u sprječavanju razvoja težih očnih oboljenja.

Prilikom dijagnostike bolesti suhih očiju rukovodimo se smjernicama za menadžment prema TFOS DEWS II stepenastom pristupu.

U okviru TFOS DEWS III: Diagnostic Methodology (Tear Film & Ocular Surface Society Dry Eye Workshop III) primjenjuje se dijagnostička metodologija, 36

Menadžment bolesti suhih očiju (DED-a) i upotreba vještačkih suza

Autor: Mr. sc. Dr. Azra Bibanović, specijalista oftalmolog

Na osnovu stepena težine bolesti određuje se i terapijski pristup. Kod težih oblika DED-a preporučuje se češća primjena umjetnih suza, poput OCUhyl C kapi, uz individualno prilagođenu shemu doziranja s povećanim brojem aplikacija tokom dana.

Vještačke suze predstavljaju idealni izbor u slučaju potvrđene bolesti suhih očiju. To su vještačke suze najčešće na biljnoj bazi koje sadrže i hijaluronsku kiselinu, što omogućava efikasno vlaženje površine oka kod svih oblika suhog oka.Vještačke suze su, također, pogodne za upotrebu i na kontaktne leće.

Gel za oči takođe, ima zaštitno, antiinflamatorno i regenerativno djelovanje na epitel oka, dok hijaluronska kiselina doprinosi zadržavanju vlage i dugotrajnom osjećaju udobnosti. Uobičajeno ovi preparati dolaze bez konzervansa.

Simptomi suhog oka uključuju sljeCilj ovog članka je, između ostadeće: log, izgraditi naviku redovne primjene • prekomjerna suhoća oka, umjetnih suza kako bi se očuvao očni • prekomjerno suzenje oka, epitel, spriječilo pogoršanje simptoma • bol u području oka, i razvoj težih oblika bolesti suhih očiju.

• osjećaj stranog tijela u oku, Sa ovim pristupom, pacijentima • kronično nadraživanje oka, se omogućava bolje, ljepše i svježi• fotofobija. je iskustvo vida, dok se istovremeno smanjuje rizik od komplikacija i težih Pozitivan TBUT test definira se kao oblika bolesti suhih očiju. vrijeme prekida suznog filma kraće od 10 sekundi, dok vrijednost kraća od 5 Literatura: 1. Da Dartt: Schepens Eye research Institute sekundi ukazuje na teži oblik bolesti. Ovaj Massachusetts Eye and Ear, 20 Stainfiord Street, nalaz ne samo da potvrđuje postojanje Boston, MA02114, USA. bolesti suhih očiju, nego i omogućava 2. Sweeney Df, Millar TJ, Raju SR: Exp. Eye klasifikaciju bolesti prema stepenu težine Res 2013.

3. ESCRS 2018, Clinical trends Survey results (blagi, umjereni i teški oblik), što ima XXXVI, ESCRS congress, Vienna, Austria. ključnu ulogu u daljoj terapijskoj procjeni.

4. Cochener B, et al. Prevalence of meibomi-

zasnovana na principima Evidence-Based Medicine.

Istraživanja objavljena 2017. godine omogućila su reviziju definicije bolesti suhih očiju.

(DED – Dry Eye Disease), pri čemu je potvrđena visoka korelacija između subjektivnih očnih simptoma i prisustva dva ili više objektivnih znakova koji potvrđuju postojanje DED-a.

Bolest suhih očiju (DED) je multifaktorijalno, simptomatsko oboljenje koje karakteriše gubitak homeostaze suznog filma, praćen inflamacijom, oštećenjem očne površine te neurosenzornim poremećajima kao etiološkim faktorima.

U savremenoj oftalmološkoj praksi najčešće korišten test za potvrdu dijagnoze DED-a je TBUT test (Tear Break-Up Time), koji procjenjuje stabilnost suznog filma.

an gland disfunction at the time of cataract surgery J Cataract Refract. Surg.2018;44(2):144-148.REF2018TS4020 5. Gupta PK, Drinkwater OJ, Van Dusen KW, et al. Prevalence of ocular surface disfunction in patient presenting for cataract surgery evalation. J Cataract Refract Surg. 2018;44:1090-1

P R I R O D A I Z D R AV L J E

1. Spavati od 7h do 8h –– Ovaj vremenski period je neophodan jer se u tom periodu luči hormon melatonin (hormon spavanja koji luči epifiza - malena žlijezda veličine graška, smještena u sredini mozga) –– Ovaj hormon je neophodan za regeneraciju našeg organizma, zovu ga i hormonom mladosti, jer je u stanju da podmladi organizam, tj. da zaustavi starenje naših ćelija; 2. Ne jesti između obroka –– Odmarati organe za varenje četiri do pet sati i u tom periodu ništa ne jesti, grickati, već nakon obroka pustiti organe za varenje da se odmore.

–– Preporuka je tri obroka sa pauzama između četiri do pet sati, sa posljednjim obrokom do 19h –– Primjer: DORUČAK 9h RUČAK 14h i VEČERA 19h 3. Ne preskakti doručak –– Najbolje je doručkovati pola sata do sat vremena nakon ustajanja, na taj način se smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja; –– Na taj način se smanjuje i poremećaj metabolizma;

4. Dosta tečnosti –– Obavezno ujutru, odmah nakon ustajanja, popiti vodu kako bi krv procirkulisala jer je krv najgušća nakon ustajanja i tada su najčešći infarkti, a čaša vode sprečava zgrušavanje krvi.

–– Nedostatak vode stvara upalne procese u tijelu, a oni su uzrok svih bolesti; –– Količina vode, neophodna za svaki organizam, pojedinačno se utvrđuje na način da se kilogrami osobe dijele sa brojem 30 (PRIMJER: 70kg:30 = 2,3l)

Deset zlatnih pravila za ozdravljenje i zdrav život

Priprema: Jelena Pušac

6. Smanjiti kafu i alkohol –– Najmanje svaki dan 30 minuta do –– I jedno i drugo strašno zakiseljuje sat vremena provesti na suncu i organizam i stvara kiselu ph vrisvježem vazduhu; jednost krvi koja je takođe uzrok raznih upalnih procesa u organizPreporuke za alergije mu i uzrok kancera; Jačajte imuni sistem putem hrane kako biste smanjili alergijski po7. Izbaciti pušenje u potpunosti tencijal Vašeg organizma. Probiotici, –– O štetnosti pušenja je suvišno raz- vitamini D3, E i C, zajedno sa mineragovarati jer su cigareta i duvanski lima kalcijumom i magnezijumom, dim osnov mnogih bolesti; su neophodni za umanjenje alergijskog odgovora ka alergenima. Čaj od ko8. Svakodnevno imati bar malo prive (listovi), takođe povoljno djeluje na podizanje otpornosti organizma i vremena za sebe –– Vrijeme koje provodimo u miru i umanjenje alergijske reakcije, a djelutišini – neka vrsta meditacije ili je i kao podrška organizma u procesu molitve kako bismo našli mir i spo- detoksikacije. Ulje crnog kima (3x25 koj sa sobom i ljudima oko sebe; kapi prije obroka tokom tri mjeseca) se proporučuje u borbi sa alergijama.

9. Ne brinuti se, ne strahovati stal- Oblaganje sluznice nosa hladno cijeđeno i ne žuriti stalno negdje nim maslinovim uljem smanjuje kon–– Briga i strahovi u najvećoj mje- takt inhalatornih alergena sa nosnom ri spuštaju frekvencije naših ćeli- sluznicom čime se umanjuju simptomi ja na osnovu kojih mi oštećujemo alergijskog rinitisa. elektromagnetno polje oko naših Uljani sprej od srijemuša je noorgana te ukoliko se ti strahovi i vi proizvod koji je na tržištu već šest brige svakodnevno ponavljaju ili mjeseci, a već je za tako kratko vrijesmo stalno u nekoj žurbi, nervozi me pridobio ogromnu pažnju i ljubav i i stresu, kroz nekoliko godina će velikih i malih jer na potpuno prirodan oboljeti i naše tkivo na organu koji način, u kombinaciji ulja liofilizovanog nam je najosjetljiviji. srijemuša i ulja nevena sa kombinaci–– Stres je „Poljubac smrti“. jom eteričnih ulja mente, čempresa i limuna rješava upaljene sinuse i obla10. Svakodnevno se izlagati suncu že uljanom teksturom sluznicu nosa i i svježem vazduhu sprečava unos alergena.

5. Fizička aktivnost u toku dana –– Vježbanje, šetnja ili trčanje u miru, a ne radne obaveze gdje po cijeli dan trčimo pod nervozom i stresom; 37

ZDRAVSTVO - SRBIJA

Наставља се масовни повратак здравствених радника из иностранства

Т

алас повратка здравствених радника у Србију се наставља. Посредством Канцеларије за сарадњу са дијаспором Министарства здравља, 20. марта у земљу се вратило још 14 медицинских радника који ће своју каријеру наставити у здравственом систему Републике Србије. Реч је о стручњацима који су своје знање и искуство стицали у Немачкој, Саудијској Арабији, Кувајту, Сједињеним Америчким Државама, Чешкој и Словенији, а који су одлучили да се врате и допринесу јачању здравствене заштите у Србији. Из Сједињених Америчких Држава у Дом здравља Ниш долазе др Александра Јовановић и Јелена Митић, а из Чешке у Здравствени центар Гњилане враћа се медицински техничар Зоран Антонијевић. Појачање стиже и у Здравствени центар Прокупље у који из Немачке долази брачни пар медицинских техничара Драгана и Бојан Миладиновић. Из Немачке у Универзитетски клинички центар Србије долази медицинска сестра Александра Радевић Чавић, док се из Словеније враћа брачни пар Бранка и Мирослав Судар, који ће радити у Институту за рани развој, односно Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“. Међу онима који су се вратили су и медицински техничар Адо Беговић и др Мирсад Зорнић који након Немачке, односно Саудијске Арабије, долазе у Општу болницу Нови Пазар, док ће физиотерапеут Марко Рајевић, након рада у Кувајту, радити у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“. Медицинска сестра Бојана Цветковић враћа се из Словеније у Општу болницу Ја38

година где ће радити и медицинска сестра Соња Адамовић која се враћа из Немачке. Из Немачке долази и медицинска сестра Михрија Скријељ, која ће радити у Дому здравља Тутин.

Mедицинска сестра Александра Симић, након боравка и рада у Шведској, ради у Бору, док се из Немачке у Дом здравља Нови Пазар вратила медицинска сестра Аиша Изберовић. Из Немачке се вратио и медицински техничар Владан Младеновић, који ће рад наставити у Нишу, као и медицинска сестра Златка Нисић, која је ангажована у Здравственом центру Гњилане. Медицинска сестра Александра Цицмиловић вратила се из Канаде у Општу болницу Лесковац, док ће Татјана Бањац, након рада у Хрватској, радити у ЗУМ Нови Сад.

кадровско оснаживање здравства. „Србија данас није земља из које се одлази, већ земља у коју се враћа. Сви они лекари, медицинске сестре и техничари, који су одлазили када су овде биле укидане специјализације, када се нису градиле болнице, када су плате медицинара биле испод сваког нивоа, данас се у великом броју враћају у земљу. Враћају се јер су препознали да се здравствени систем Србије снажно развија, да су услови рада све бољи и да овде могу да граде сигурну професионалну и породичну будућност. Наставићемо да улажемо у људе, јер су они највећа снага нашег здравства“, истакао је Лончар. Кроз програме Канцеларије за сарадњу са дијаспором до сада се у Србију вратило више од 300 здравствених радника, што

Министар здравља Златибор Лончар поручио је да је повратак здравствених радника један од најважнијих показатеља одговорне и развојне државне политике у области здравства, јер се паралелно са улагањима у здравствену инфраструктуру, изградњу болница, набавку опреме и дигитализацију, посебан акценат ставља на

представља значајан допринос јачању кадровских капацитета здравственог система. Министарство здравља остаје посвећено унапређењу услова рада, модернизацији здравствених установа и повезивању са стручњацима у иностранству, са циљем даљег развоја стабилног и одрживог здравственог система.

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Интервју: Проф. др Ђорђе Ћулафић, Универзитетски клинички центар Србије

Знање и љубав највише доприносе В оздрављењу Разговарао Марко Радош

Ђорђе Ћулафић рођен је 1965. године у Брчком, где је завршио основну школу и гимназију а Медицински факултет у Београду. Запослен је у Клиничком центру Србије. Доктор је медицинских наука и редовни професор на Медицинском факултету у Београду на Катедри за интерну медицину. СТРУЧНО НАУЧНИ РАДОВИ: 1. Ćulafić Đ., Kerkez M., Mijač D., Lekić N., Ranković V., Lekić D., Đorđević Z. Spleen cystic echinococcosis: Clinicl manifestation and treatment. Scand J Gastroenterol 2010; 45:186-190.

2. Ćulafić Đ., Matejić O., Đukić V., Vukčević M., Kerkez M. Spontaneous gastrojejunal fistula is a complication of gastric ulcer. World J Gastroenterol 2007; 13:483-485.

3. Ćulafić-Vojinović V., Ćulafić Đ., Ignjatović S., Petakov M., Đurović-Nikolić M., Vasić J., Mirković D., Mijač D., Štulić M. The clinical importance of biochemical bone markers in patients with alcoholic and viral liver cirrhosis. J Med Biochem 2014; 33:149-155.

4. Ćulafić Đ., Štulić M., Obrenović R., Miletić D., Mijač D., Stojković M., Jovanović M., Ćulafić M. Role of cystatin C and renal resistive index in assessement of renal function in patients with liver cirrhosis. World J Gastroenterol 2014; 21:6573-6579.

5. Ćulafić Đ., Đonić D., ĆulafićVojinović V., Ignjatović S., Soldatović I., Vasić J., Beck T.J, Đurić M. Evidence of degraded BMD and geometry at the proximal femora in male patients with alcoholic liver cirrhosis.

Osteoporos Inter 2015; 26:253-259.

6. Ćulafić Đ., Mirković D., Vukčević M., Rudić J. Plasma and platelet serotonin levels in patients with liver cirrhosis. World J Gastroenterol 2007; 43:5750-5753.

7. Ćulafić Đ., Marković M., Obrenović R., Mijač D. Plasma hmocysteine levels in patients with liver cirrhosis. Vojnosanit Pregl 2013; 70:57-60.

8. Culafic M, Vezmar Kovacevic S, Dopsaj V, Stulic M, Vlaisavljević Z, Miljkovic B, Culafic Dj. A simple index for Nonalcoholic Steatohepatitis-HUFA- Based on routinely performed blood tests. Med 2019; 55(6):24354. doi:10.3390/medicina55060243 9. Culafic M, Vezmar Kovacevic S, Dopsaj V, Oluic B, Bidzic N, Miljkovic B, Culafic Dj. Pentoxifylline with metformin treatment improves biochemical parameters in patients with nonalcoholic steatohepatitis.

J Med Bichem 2019; 38:1-9. doi: 10.2478/ jomb-2019-0043 10. Stulic M, Culafic Dj, Jordovic J, Culafic M, Petrovic N, Stojimirov I. West Nile virus infection in liver transplant recipient with neither de novo infection nor donor-derived infection: A case report. Exp Clin Transp 2023; 1:59-62. doi: 10.6002/ect.2022.0226 11. Ćulafć Đ., Lekić N., Kerkez M., Mijač D. Liver actinomycosis mimicking liver tumour. Vojnosanit Preg 2009; 66:924-927. КЊИГЕ И УЏБЕНИЦИ: Написао је, 2001. године, монографију Хепатопулмонални синдром у портној хипертензији, која је одобрена као последипломски универзитетски уџбеник. Аутор је три поглавља у књизи: Петар Сеферовић. Интерна медицина. Ђорђе Ћулафић. Диференцијална дијагноза асцитеса, Поремећене јетрене пробе, Хронични хепатитис и цироза јетре, Београд, 2021. године. Аутор је три поглавлја у књизи: Предраг Стевановић. Анестезиологија, Теоријске и практичне основе савремене клиничке праксе. Ђорђе Ћулафић. Интензивно леченје, Акутна и хронична инсуфицијенција јетре, Хепатичка енцефалопатија и Хепаторенални синдром, Београд, 2023. године. Поред своје медицинске струке, Ђорђе Ћулафић успешно се бавио и књижевним радом. До сада је објавио десет књига кратких прича и приповетки, међу којима су: Приче из моје улице, Партенон, Београд 2008, Стручак босиљка и друге приче, Бесједа, Бањалука 2019. и Праскозорје, Свет књиге, Београд 2025. године, која је промовисана на прошлогодишњем Сајму књига. Објављивао је приче у: Политици, НИН-у, Јежу, Српском књижевном листу, Баштинару, Књижевнику, Бокатин Дијаку, Стремљењима и Новој зори.

аша жеља да студирате књижевност и наставите породичну традицију – Ваша мајка је била професор књижевности, није се остварила. Одлучили сте се за медицину… Старији се сећају краја седамдесетих година прошлог века, друштвено-политичких реформи, које нису заобишле ни школство. Господин Стипе Шувар изнашао је најбоље решење ‒ усмерено образовање. Босанско-херцеговачком руководству требало је мало више времена да схвати све те претумбацијe тако да је прва генерација ђака усмерењака уписана школске 1980. године. На сву срећу, ја сам тада био трећи разред класичне гимназије, која је сасвим сигурно пружала најбоље образовање и могућност да се настави школовање на било ком факултету друштвених или природних наука. Већ је била средина маја а ја сам још лутао између књижевности, филозофије, за коју ме је заинтересовао професор Мирза Бранковић, и теологије. Учинило ми се да је психијатрија, можда најбољи спој мојих интересовања и одустах од своје велике љубави књижевности. Дипломирали сте у року, били сте добар студент у релативно скромним условима живљења. Одабрали сте интерну медицину, а као ужу специјалност гастроентерохепатологију. Због чега управо ту област медицине? Мој први доживљај са реалним светом медицине, болницом и свом том атмосфером, десио се на трећој години, управо на предмету интерна медицина. Одушевило ме је са колико знања моји професори анализирају и образлажу сложене патофизиолошке механизме. Нисам погрешио када сам још тада закључио: „Бити добар интерниста, јесте доста знати“. Све своје жеље и тежње 39

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

усмерио сам да добијем специјализацију из интерне медицине. Субспецијализација из гастроентерохепатологије није била међу првима на листи, али могућност избора није постојала. Међутим, у интерној медицини, ствари се преплићу и никад не можеш бити добар субспецијалиста ако ниси усвојио опште интернистичке принципе и што више изучаваш и идеш дубље све више волиш оно чиме се бавиш. Често сте позивани да будете учесник домаћих и међународних стручних и научних скупова на којима се, кроз саопштења, али и у форми дијалога, износе и елаборирају савремена достигнућа из области којом се бавите већ 35 година и као редовни професор на Медицинском факултету у Београду и као лекар у Клиничком центру, такође у нашем главном граду. У данашње време, када медицинска наука напредује у сваком погледу, од усавршавања савремених дијагностичких процедура до терапијских модалитета, јавља се потреба за континуираном едукацијом. У оквиру Српског лекарског друштва свака два до три месеца одржавају се гастроенетеролошке секције, на клиници сваке недеље имамо семинаре. Ту су и међународни и домаћи конгреси. У досадашњој каријери написао сам преко триста стручно-научних радова од којих су неки објављени у престижним иностраним часописима. У доба интернета, научна остварења су видљива и у ширим медицинским круговима, зна се ко се чиме бави. Сходно томе, организатори стручно-научних скупова и позивају предаваче. Једно конкретно питање, господине Ћулафићу, а гласи: Кад сте почели да се бавите трансплантацијом јетре и можете ли са нашим читаоцима да поделите тренутке свог искуства и осећања и, уопште, атмосферу, својствену таквим оперативним захватима?

40

У Србији се трансплантациона медицина озбиљно развија од 2013. године, када сам постао члан тима за трансплантацију јетре. По први пут је направљена Национална листа чекања која обухвата све грађане, кандидате за трансплантацију Републике Србије, стандардизовани су алгоритми пре-трансплантационе припреме у акредитованим центрима. По нашем закону, када се појави донор, позивају се три пацијента. Непосредно пред трансплантацију одржава се конзилијум где се бира најподударнији и/или онај пацијент који је животно најугроженији. Страшно је болан и трауматичан осећај када гледате ваша три болесника, а знате да ће бити изабран један, а исто тако као и они сте свесни да другу прилику можда неће дочекати. У таквим ситуацијама увек би се узнемирио и помолио: „Помози ми Боже да се на огрешим“, а после бих покушавао да рационализујем, на сву срећу одлуку не доносим само ја, него неколико лекара из конзилијума где су увек правила која струка налаже водиља. У смислу паралелизма, а тиче се ваше књижевне биографије, веома богате у приповедачком проседеу, кад сте први пут осетили тај списатељски импулс у себи, заправо, можете ли да евоцирате настанак прве приповетке? Обично се почиње са поезијом, Ви сте се упутили да откријете тајну приповедања, својствену духовном наслеђу нашег народа, сажетој у онај класичан израз саопштавања: Био једном један…и тако даље и тако даље, о чему је и писао Иво Андрић и говорио приликом примања Нобелове награде у Стокхолму, 1961. године. Жеља за писањем је дуго негде скривено чучала у мени. Све више сам осећао да ме медицина у потпуности не испуњава. У августу 1996. године, отишао сам у мој родни град Брчко на годишњи одмор. Свако јутро, нешто ме је вукло у улицу мог де-

тињства, Улицу Мерсије Ајановић. Дуго бих седео испод старог ораха, пио кафу из термос боце, пушио и сећао се. Из измаглице детињства, из рушевина поново су никле уџерице, мали сокаци, оживела је и Шиберкина башта, старе комшије и сва та врева створила се око мене. Тако је настала моја прва збирка кратких прича, Приче из моје улице. И кад сам је завршио, осетио сам велико олакшање, као да сам имао потребу да се на неки начин одужим свим тим људима. Објављена је 2008. године, нисам био сигуран колико је литерарно вредна, с друге стране био сам задовољан са папирима у ладици. Међутим, и данас ми пријатељи и поједини критичари знају рећи, да је ова збирка најемотивнија и најтоплија. Важите као неуморан борац против предрасуда, посебно кад је реч о пресађивању органа, конкретно јетре. Шта је у питању: сујеверје, страх или нешто треће? Законом из 2017. године, укинуте су донорске картице, и на снази је „претпостављено донорство“, што важи и за већину европских земаља. Наиме, сви смо донори ако се јасно, код изабраног лекара, не изјаснимо да то не желимо да будемо. Али, када се дијагностикује мождана смрт, породица је та која даје сагласност о донирању органа. Без сагласности породице не смемо ни помислити да се упустимо у процедуру. Сигуран сам да ми нисмо дехуманизовано, него недовољно образовано друштво. Теорије завере, предрасуде, настају превасходно због заосталости и неупућености. Мислим, да без широке друштвене акције, у коју би биле укључене све структуре друштва, почевши од организација, удружења, медија до појединаца са угледом, нећемо значајно повећати број донора. Кампања треба да буде континуирана и дугогодишња како би донирање постало културолошки феномен. Као угледан професор на Медицинском факултету у Београду, ишколовали сте

Z D R AV S T V O

генерације и генерације студената. Омиљени сте међу њима и поштовани. Са студентима радим од 1996. године када сам изабран за асистента. Тежиште образовања усмеравам на практичну наставу, рад са пацијентима, разговор-анамнезу, технике прегледа и на крају вежбе те и дискусију у коју укључујем све студенте из групе. Увек истичем да уче са разумевањем, јер ако не разумеш, брзо ћеш заборавити, да су испит и оцена само тренутак и да је далеко важније шта ће понети са собом када се сутра нађу сами у амбуланти. Не знам баш колико сам омиљен, студенти воле да код мене имају наставу, али негодују кад код мене полажу испит, кажу: строг, пуно пита… Добро је што се од пре две године интерна медицина полаже пред трочланом комисијом. Верујем, професоре Ћулафићу, да Вам неће бити тешко да одговорите на једно класично питање, а тиче се књижевности: Ко је ваш узор, ваш писац, а тиме и ваша евентуална сугестија младим писцима од кога треба да уче, а остану своји? Највише уживам у руској књижевности како у класицима, тако и у савременим руским писцима. Ипак, издвојио бих Чехова који је кратку причу довео до савршенства. Мислим, да се од сваког писца може понешто научити, а остати свој. А које личности у светској медицини сматрате изузетно значајним за напредак гастроентерохепатологије? Издвојио бих Michael Houghton, Harvey Аlter и Charles Rice који су 1989. године открили хепатитис Ц, а 2020. године добили Нобелову награду за медицину. Сматра се да је пре овог открића на светском нивоу било хронично заражено 130 ‒ 170 милиона људи, са великом преваленцом цирозе и/или карцинома јетре. Овим открићем, вирус се више не преноси трансфузијама крви, а инфекција се може благовремено открити и успешно лечити.

-

SRBIJA

„Medicinski Oskar“ srpskoj naučnici

Inovativna tableta namenjena bebama Priredio: Marko Radoš

N

aučni rad kojim je dobitnica „Medicinskog Oskara“ prof. dr Milica Bajčetić, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, konkurisala bavi se problemom u lečenju srčane slabosti kod dece, kao i nedostatkom gotovih, uzrastu prilagođenih oralnih medikamenata. „Medicinski Oskar“ predstavlja najprestižniju regionalnu nagradu u medicini „International Medis Awards for Medical Research“. Ovo priznanje, koje međunarodna stručna komisija dodeljuje već dvanaestu godinu zaredom, nagrađuje najznačajnija istraživačka dostignuća lekara i farmaceuta iz zemlje srednje i istočne Evrope.

Profesorka Bajčetić jedina je dobitnica ove prestižne nagrade iz Srbije iz oblasti farmakologije. Naučni rad kojim je dobitnica konkurisala, bavi se dugogodišnjim problemom u lečenju srčane slabosti kod male dece, nedostatkom gotovih, uzrastu prilagođenih, oralnih lekova za decu mlađu od šest godina. Istraživanje predstavlja prvu inovativnu formulaciju enalaprila, oralnu disperzivnu mini-tabletu (ODMT) koju

i deca uzrasta do šest godina sa srčanom slabosti, uzrokovano urođenim srčanim manama i dilatacionom kardiomiopatijom, mogu da koriste.

- Velika je čast, kao i privilegija biti dobitnik ove prestižne nagrade. Ona je potvrda kako mog, tako i rada celog tima projekta „Lena“. Naše istraživanje dalo je značajan doprinos u unapređenju farmakoterapije novorođenčadi širom sveta. Ova prva inovativna formulacija enalaprila klinički je ispitana za lečenje srčane slabosti. Čvrsti oblik tablete prilagođen uzrastu naročito će pomoći deci u sredinama koje nemaju na raspolaganju tekuću vodu i žive u ekstremnim klimatskim pojasevima. Ova nagrada dodatno motiviše da nastavim istraživanja koja će deci omogućiti bezbednu, efikasnu i kvalitetnu terapiju – istakla je dr Bajčetić.

41

Z D R AV S T V O

U

-

SRBIJA

šali smo znali da koristimo dr Gugla za razne stvari, i kad je trebalo i kad nije trebalo. Danas je tu veštačka inteligencija.

Kako to nama laicima izgleda? Imamo jedan kompjuter u koji ubacimo rezultate, analize i dobijemo neku dijagnozu. Koliko je realno da mi kao laici imamo znanje o korišćenju veštačke inteligencije u medicini? Na tu temu u Beogradskoj hronici govorili su profesor dr Janko Samardžić, klinički farmakolog i profesor na Medicinskom fakultetu, i dr Ognjen Gudelj, predsednik Udruženja za primenu veštačke inteligencije u zdravstvu.

Veštačka inteligencija u zdravstvu nije zamena za lekare, ona je pomoćnik

već danas moguće u ovom trenutku za određene segmente. Mi to koristimo u kardiologiji, psihijatriji, onkologiji, antikoagulantna terapija, recimo, takođe zasnovana na tom principu i nama značajno olakšava posao”, naveo je prof. Samardžić.

Druga stvar jeste ciljano lečenje, posebno korišćeno u onkologiji, gde treba da postignemo ciljno antitumorsko dejstvo. Treći segment, koji je izuzetno značajan, jeste razvoj lekova. Ja se bavim i bazičnom farmakologijom, pretkliničkim i kliničkim ispitivanjem lekova. Taj segment nam je u značajnoj meri, da tako kažem, i bezbedan i efikasan primenom veštačke inteligencije, dakle, nemamo lutanja kao što smo „Moram da kažem, tema je odlič- imali prethodnih godina“, rekao je prof. na i vodi nas u neku budućnost, koja je Samardžić. već stigla i već se primenjuje u velikom obimu. Vrlo je prisutna u Srbiji, u svim našim kliničkim i bolničkim centrima, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, ljudima koji su prepoznali da bez toga nema budućnosti, jer ono što je najbitnije i najbolje, a nama nekako najvažnije da shvatimo, da je veštačka inteligencija alat. Ona je tu da olakša dolazak do dijagnoze, da lekarima olakša posao. To je danas realnost bez koje lekari ne mogu, bili ih svesni ili ne, ali jednostavno „Veštačka inteligencija se danas ne može ni veštačka inteligencija bez najviše koristi u dijagnostici. Ona se lekara. Jedno ne isključuje drugo“, re- koristi tamo gde imamo mnogo podakao je prof. Gudelj. taka, malo vremena, jer naši sistemi su opterećeni. Lekari rade ne kod nas, Uloga veštačke inteligencije u nego u celom svetu, jedan broj radnih prepisivanju terapije sati gde se greške dešavaju. Baš zbog „Kao klinički farmakolog nekako toga da se ne bi dešavale greške, venajviše pratim taj segment zdravstve- štačka inteligencija je tu da prevenira ne usluge i zdravstvene delatnosti. Ista- upotrebom skenera, magneta, sve ono kao bih tri segmenta, kada govorimo o što ljudsko oko možda neće videti, jer samoj terapiji i terapijskim protokoli- lekari rade po 24 ili 48 sati. ma. Jedan segment predstavlja persoLjudski faktor će tu biti superiorniji, nalizovana medicina, to je ideal kome ukazaće, skrenuće pažnju na ono što smo dugo težili. To znači da prilagodimo je vrlo bitno da se odvoji od nebitnog, svaku terapiju za svakog pojedinačnog kako bi lakše došli do dijagnoze. Radipacijenta, u skladu sa njegovim karak- ologija, ginekologija, urologija, laborateristikama – individualnim, biološkim, torijska dijagnostika je nezamisliva. A genetičkim. ne možemo da zaboravimo ni trijažu“, To su ogromne baze podataka ko- rekao je prof. Gudelj. je vi treba da inkorporirate i da doKakva je trenutna situacija u praksi? bijete ishod određene terapije. To je U mnogim bolnicama i privatnim 42

ordinacijama veštačka inteligencija već se primenjuje. CTG skeneri i magnetne rezonance imaju moderne softvere koji mnogo brže i preciznije mogu da odrede nivo suženja krvnog suda, zahvaćenost infarktom, tačnu dimenziju tumora. Iako ovakva pomagala omogućavaju lekarima da vide i ono što nije vidljivo golim okom, neki pacijenti su i dalje skeptični kada su u pitanju veštačka inteligencija i medicina. „Kako se obično zamišlja AI. Piše izveštaje za nas, odradi ceo naš posao.

Mislim da smo još dosta daleko od toga. Ona je jedna vrsta pomoći, jedna aparatura, to je tehnologija koja nam pomaže da na pravilan način uradimo dijagnostiku i na taj način pomažemo našim kliničarima u postavljanju dijagnoze, dođemo do najboljeg lečenja što je i najbitnije za naše pacijente. Pokazalo se da je imperativ da radiolog kontroliše dijagnostiku koju AI radi i da tu pomaže kao jedna vrsta nadzora. Tu smo dobili malu pomoć u ubrzanju, ali ponovo naša odgovornost ostaje jednako visoka“, rekla je dr Tamara Popović, specijalista radiologije.

O prednostima i ograničenjima veštačke inteligencije „Najbolji softver je na nivou tima stručnjaka danas. U radiologiji, u tomografiji slike su izuzetno precizne, pouzdanost tih slika je veća nego bilo koji rad pojedinačnog radiologa, ali ako želite nekako predviđenje sveopštem stanju pacijenta, tu i dalje lekari imaju primat“, rekao je dr Vladimir Milovanović.

U domovima zdravlja, kroz koje dnevno prođe mnogo pacijenata, i dalje se koriste standardne metode. „U primarnoj zdravstvenoj zaštiti nije bilo nikakve upotrebe alata veštačke inteligencije koji su odobreni od Ministarstva, tako da mi tu moramo da se vodimo po zakonu i po odlukama Ministarstva. Vi imate i, da kažem, ljude, kolege iz starije generacije koje vrlo brzo prihvataju nove trendove i obrnuto mlađu generaciju koja malo ima zadršku“, rekao je dr Viktor Ognjenović, doktor opšte prakse.

Z D R AV S T V O

Veštačka inteligencija nije zamena za lekare, već njihov pomoćnik. Dobre dijagnoze i prave terapije biće rezultat saradnje između lekara i modernih softvera, a spoj znanja, iskustva i tehnologije biće u službi zdravlja čoveka.

Gde smo za pet ili deset godina?

Hoće li moći da se promeni propisivanje lekova? „Imamo jedan stimulišući trend primene veštačke inteligencije, ali, sa druge strane, čuli smo da postoji jedan kritički osvrt. Pitanje pouzdanosti i pitanje odgovornosti je ključno kada je veštačka inteligencija u pitanju u narednih 5 do 10 godina. To je neko moje viđenje. U ovom trenutku, za svaku odluku o lečenju, o primeni terapijskog protokola, već u oblastima u kojima sam pomenuo, koristimo, ali je i dalje odluka na nama.

I nismo odgovorni za to mi, lekar, ordinarijus i zdravstvena ustanova. Možemo da se koristimo određenim alatima, ne postoje registrovani i sertifikovani alati veštačke inteligencije još na globalnom nivou. Dešava se da mi u terapiji moramo da primenimo neki lek koji, recimo, čak nije registrovan za tu indikaciju. To je takozvana of-lejbl primena lekova van indikacionog područja“, istakao je dr Samardžić.

Dodaje da se onda lekari oslanjaju na stručnu literaturu, na studije i negde obrazlažemo našu konzilijarnu odluku, zašto taj lek treba da se primeni. I tačno se pozivamo na određene reference koje imaju svoju snagu, nivo dokaza...

Kod veštačke inteligencije mi ne možemo da se referenciramo na veštačku inteligenciju, da nam je ona uputila da ovde napravimo izuzetak ili drugačiju terapijsku primenu.

“U narednih 5 do 10 godina očekujem da se ova oblast uredi u skladu i sa našom nacionalnom strategijom veštačke inteligencije, da se definiše tačno odgovornost i koji su to alati veštačke inteligencije koji su prihvatljivi za primenu za svaku oblast ne samo kada je zdravstvo u pitanju, kada je u pitanju obrazovanje, kada su u pitanju i sve druge oblasti, dakle, da imamo jednu sliku i to je referentno, a možemo da je koristimo kao jedan pomoćni alat ili podršku u samom odlučivanju“, rekao je Samardžić.

A šta kažu pacijenti? „Pacijenti su tu da budu zadovoljni da sve ovo što se radi, radi se u njihovu korist, zarad bržeg dobijanja rezultata, zarad pravilnije dijagnostike. Kad govorimo o veštačkoj inteligenciji, ona je ušla tiho na jedna vrata i ti softveri su zaživeli u većini naših bolnica. Prepoznala ih je Vlada Republike Srbije, ljudi koji su imali viziju da to unesu na način koji prati svetske trendove. Kad pogledate brzinu dobijanja rezultata, liste čekanja koje se smanjuju, kada po-

-

SRBIJA

gledate koliko je robotika uzela maha, a u pozadini robotike nalazi se veštačka inteligencija“, istakao je prof. Gudelj.

Ističe, da kada govorimo o primeni u urologiji, u ginekologiji, da su te procedure koje se već kod nas rade sa mnogo manje komplikacija, skoro da i ne postoje, onda shvatite da to vreme koje je došlo sa veštačkom inteligencijom kao alatom, je tu i da nama samo da te izazove koji su i etički i pravni i moralni. Shvatimo, razumemo i pustimo da nekako oni ljudi koji se bave time stave to u prave forme i u prave okvire zarad neke sigurno srećnije i zdravije budućnosti.

“Prošle godine u Beogradu je održan prvi kongres veštačke inteligencije koji je jedan, ako ne i najbolji kongres u regionu. I ove godine mogu da najavim u septembru novi MIND 2026. godine koji će zaista biti jedan veliki iskorak Srbije, pre svega, ka veštačkoj inteligenciji. Mislim da ćemo iznenaditi i region i možda sami sebe, jer ćemo pacijente staviti na prvo mesto i njihov boljitak i sve ono što do juče već možda nije bilo tako lako izlečivo. Ako ništa, dobićemo nadu da možemo da uspemo u nekim stvarima koje do sada nisu bile moguće“, rekao je dr Ognjen Gudelj. „Apsolutno je vizionarski bio kongres 2025. Tako da na kongresu 2026. očekujemo još veća dostignuća. Stvarno je bio vizionarski prošlogodišnji“, rekao je prof. Janko Samardžić. „Samo bih zamolio da pacijenti ne koriste ChatGPT, napravićemo grešku kao s Guglom, jer to nije ta veštačka inteligencija i nije pravljena u te svrhe. Ipak, je lekar tu, na lekaru je sve, ipak su ljudski um i mozak ti koji imaju empatiju, apsolutno iznad svega“, zaključio je.

(IZVOR: RTS-MAGAZIN ZDRAVLJE 26.1.2026)

43

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Humana crevna mikrobiota:

Klinički značaj, homeostaza i mehanizmi disbioze Uvod u termin “superorganizam” Savremena istraživanja transformisala su naše razumevanje humanog gastrointestinalnog trakta koji se više ne posmatra samo kao organ za varenje, već kao jedan od najvećih imunoloških i metaboličkih interfejsa u telu.(1) Ovaj prostor naseljava kompleksna zajednica mikroorganizama, poznata kao crevna mikrobiota, koju čine bakterije, arheje i eukariote. Procenjuje se da broj ovih mikroorganizama dostiže 10^14, što odgovara odnosu 1:1 sa ljudskim ćelijama, dok je njihov genomski sadržaj preko 100 puta veći od ljudskog genoma.(2) Zbog ovog intenzivnog metaboličkog i imunološkog preklapanja čoveka neki autori definišu kao „superorganizam“.(3) Sastav i biogeografska stratifikacija Filogenetska analiza identifikovala je preko 2000 vrsta grupisanih u 12 tipova, pri čemu 93,5% čine Proteobacteria, Firmicutes, Actinobacteria i Bacteroidetes.(4) Sastav mikrobiote nije uniforman, već je precizno stratifikovan duž gastrointestinalne ose u skladu sa hemijskim i nutritivnim gradijentima.(5) Tanko crevo favorizuje fakultativne anaerobe zbog kiselosti, prisutnog kiseonika i bržeg tranzita, dok kolon podržava gustu zajednicu striktnih anaeroba, sposobnih za fermentaciju kompleksnih polisaharida.(5) Takođe, postoji značajna razlika između luminalnog sastava i zajednica vezanih za mukozu; na primer, Clostridium cluster XIVa je dominantniji u sloju sluzi nego u samom lumenu.(6) Faktori koji oblikuju mikrobiotu Kolonizacija bakterijama počinje na rođenju, a način porođaja značajno utiče na početni izgled primarnog profila mikrobiote.(7) Deca rođena vaginalno imaju visok udeo vrsta Lactobacillus, dok je kod dece rođene carskim rezom kolonizacija rodom Bacteroides odložena u korist fakultativnih anaeroba poput vrsta Clostridium.(7) Iako se profil stabilizuje do treće godine života, on ostaje dinamičan pod uticajem ishrane 44

Autor: Dr Nikola Spasojević, doktor medicine, specijalizant mikrobiologije

i antibiotika.(8) Deficit mikrobioti-dostupnih ugljenih hidrata (MACs) može naterati mikrobiotu da koristi glikane iz mucina domaćina, čime se stanjuje sloj sluzi koji ima zaštitnu funkciju.(9) Upotreba antibiotika dramatično narušava mikrobni balans i stvara niše za ekspanziju patogena kao što je Clostridioides difficile.(10) Metabolička i imunološka uloga Mikrobiota vrši ključne funkcije kroz proizvodnju metabolita, prvenstveno kratkolančanih masnih kiselina (SCFA) – acetata, propionata i butirata.

(11) Butirat je primarni izvor energije za enterocite i poseduje antiinflamatorna

svojstva kroz inhibiciju NF-κB puta, dok propionat utiče na glukoneogenezu u jetri i regulaciju apetita.(11) Pored toga, mikrobiota je odgovorna za de novo sintezu vitamina B grupe i vitamina K.(12) Imunomodulacija se odvija preko receptora za prepoznavanje obrazaca (PRRs), gde specifične vrste poput Bacteroides fragilis utiču na ekspanziju CD4+ T-ćelija, dok Segmented Filamentous Bacteria (SFB) stimulišu produkciju IgA.(13) Kliničke implikacije i disbioza Poremećaj mikrobne ravnoteže, ili disbioza, povezan je sa brojnim patologijama. Kod pacijenata sa inflamatornim bolestima creva i Kronovom bolešću često se uočava smanjen diverzitet i niža zastupljenost vrste Faecalibacte-

rium prausnitzii.(14) Metaboličke bolesti, poput gojaznosti i dijabetesa tipa 2, povezane su sa izmenjenim metabolizmom žučnih kiselina i holina.(15) Suplementacija vrstom Akkermansia muciniphila pokazala je potencijal u smanjenju gojaznosti i inflamacije jačanjem crevne barijere.(16) Zaključak za kliničku praksu Razumevanje mikrobiote kao „skrivenog metaboličkog organa“ otvara nove terapeutske puteve kroz preciznu modulaciju putem prebiotika, probiotika ili definisanih mikrobnih zajednica. Iako postoje ograničenja u interpretaciji podataka zbog individualne varijabilnosti i

pitanja uzročnosti, budućnost medicine leži u razvoju personalizovanih strategija za obnovu simbioze i suzbijanje sistemske inflamacije.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Reference:

Sender R, Fuchs S, Milo R. Revised Estimates for the Number of Human and Bacteria Cells in the Body. PLoS Biol. 2016;14(8):e1002533.

Valdes AM, Walter J, Segal E, Spector TD. Role of the gut microbiota in nutrition and health.

BMJ. 2018;361:k2179.

Gilbert JA, Blaser MJ, Gregory Caporaso J, Jansson JK, Lynch SV, Knight R. Current understanding of the human microbiome. Nat Med. 2018;24(4):392-400.

Rajilić-Stojanović M, de Vos WM. The first 1000 cultured species of the human gastrointestinal microbiota. FEMS Microbiol Rev. 2014;38(5):996-1047.

Donaldson GP, Lee SM, Mazmanian SK. Gut biogeography of the bacterial microbiota. Nat Rev Microbiol. 2016;14(1):20-32.

Van den Abbeele P, Belzer C, Goossens M, et

Z D R AV S T V O

7.

8.

9.

al. Butyrate-producing Clostridium cluster XIVa species specifically colonize mucins in an in vitro gut model. ISME J. 2013;7(5):949-61.

Dominguez-Bello MG, Costello EK, Contreras M, et al. Delivery mode shapes the acquisition and structure of the initial microbiota across multiple body habitats in newborns. Proc Natl Acad Sci U S A. 2010;107(26):11971-5.

Yatsunenko T, Rey FE, Manary MJ, et al. Human gut microbiome viewed across age and geography. Nature. 2012;486(7402):222-7.

Sonnenburg ED, Sonnenburg JL. Vulnerability of the industrialized microbiota. Science.

2014;363(6435):eaau9070.

10. Theriot CM, Young VB. Interactions Between the Gastrointestinal Microbiome and Clostridium difficile. Annu Rev Microbiol. 2016;70:445-61.

11. Koh A, De Vadder F, Kovatcheva-Datchary P, Bäckhed F. From Dietary Fiber to Host Physiology: Short-Chain Fatty Acids as Key Bacterial Metabolites. Cell. 2016;165(6):1332-45.

12. Magnúsdóttir S, Ravcheev D, de Crécy-Lagard V, Thiele I. Systematic genome assessment of B-vitamin biosynthesis suggests co-operation among gut microbes. Front Genet. 2015;6:148.

13. Ivanov II, Atarashi K, Manel N, et al. Induction of intestinal Th17 cells by segmented filamentous bacteria. Cell. 2009;139(3):485-98.

-

SRBIJA

14. Sokol H, Pigneur B, Watterlot L, et al. Faecalibacterium prausnitzii is an anti-inflammatory commensal bacterium identified by gut microbiota analysis of Crohn disease patients. Proc Natl Acad Sci U S A. 2008;105(43):16731-6.

15. Tilg H, Zmora N, Adolph TE, Elinav E. The intestinal microbiota fuelling metabolic inflammation.

Nat Rev Immunol. 2020;20(1):40-54.

16. Depommier C, Van Der Kelen K, Everard A, et al. Fruit intake reduces the effect of Akkermansia muciniphila supplementation on mouse gut barrier function. Br J Nutr. 2020;124(12):1402-12.

Pripremio: Rade – Radenko Karalić

Laboratorijska medicina

Koliko poznajemo biohemiju sopstvenog organizma?

Ž

ivimo u eri u kojoj su informacije iz gotovo svih oblasti dostupne jednim klikom putem digitalnih uređaja. Ipak, uprkos dostupnosti velikom broju različitih informacija, svest o poznavanju sopstvenog zdravlja je još nedovoljno razvijena. Takvo stanje svesti perzistira sve do trenutka kada pojedinac bude primoran da se suoči sa konkretnim zdravstvenim problemom.

Kao magistar farmacije - medicinski biohemičar, sa višegodišnjim iskustvom u oblasti laboratorijske medicine, svakodnevno se susrećem sa pacijentima kod kojih su različita patološka stanja dijagnostikovana u uznapredovalim fazama. Ovakva praksa ukazuje na nedovoljnu zastupljenost preventivnog pristupa zdravlju i slabu informisanost o značaju redovnog laboratorijskog praćenja.

Laboratorijska medicina danas beleži intenzivan razvoj. Visok nivo automatizacije, standardizacije i primena savremenih metoda, uključujući molekularnu dijagnostiku, omogućili su značajan napredak u detekciji i razumevanju bolesti. Ilustrativan primer predstavlja mogućnost retrospektivne identifikacije uzroka smrti drevnih populacija putem

analize skeletnih ostataka. Međutim, uprkos ovim dostignućima, savremeni čovek često zanemaruje osnovne preventivne preglede. Posebno zabrinjava činjenica da se veliki broj pacijenata prvi put podvrgava laboratorijskim analizama tek u srednjem životnom dobu, najčešće između 45. i 50. godine, kada su određena oboljenja već prisutna.

Iako laboratorijski rezultati sami po sebi nisu dovoljni za postavljanje konačne dijagnoze, oni predstavljaju ključan alat u ranom otkrivanju poremećaja i praćenju zdravstvenog stanja. Važno je naglasiti da referentne vrednosti laboratorijskih parametara predstavljaju statistički opseg, zasnovan na populacionim studijama zdravih ispitanika. Međutim, individualne varijacije mogu imati veliki klinički značaj. Na primer, pad vrednosti hemoglobina sa 145 g/L na 120 g/L, iako i dalje u okviru referentnog intervala, može ukazivati na rani stadijum poremećaja i zahtevati dodatno praćenje. Slično tome, smanjenje koncentracije LDL holesterola za 1 mmol/L

Autor: Kristina Uzelac, magistar farmacijemedicinski biohemičar _načelnik Dia lab laboratorije

povezano je sa značajnim smanjenjem rizika od kardiovaskularnih događaja, što potvrđuje važnost preventivnih laboratorijskih pregleda. U savremenoj medicinskoj praksi određene populacione grupe, poput trudnica, imaju jasno definisane protokole praćenja laboratorijskih parametara. Nasuprot tome, muška populacija često kasno pristupa dijagnostici, neretko tek nakon pojave izraženih simptoma, kada su određeni organski sistemi već funkcionalno kompromitovani. Ovakvi obrasci ponašanja ukazuju na potrebu za širim edukativnim inicijativama i podizanjem svesti o značaju preventivne dijagnostike. Neophodno je naglasiti da preventivne laboratorijske analize ne podrazumevaju nekontrolisano i iracionalno određivanje velikog broja parametara, već ciljano praćenje ključnih biohemijskih i hematoloških pokazatelja. Redovno praćenje parametara kao što su kompletna krvna slika, sedimentacija eritrocita, lipidni status, glikemija i funkcija štitne žlezde omogućava rano otkrivanje odstupanja i pravovremenu intervenciju.

Zaključno, savremeni pristup zdravlju zahteva aktivno učešće pojedinca u razumevanju sopstvenog organizma. Laboratorijska medicina pruža pouzdane i dostupne alate za sticanje tog znanja. Stoga je od suštinskog značaja da se preventivne analize integrišu u svakodnevnu praksu očuvanja zdravlja kako bi se smanjio rizik od razvoja hroničnih bolesti i unapredio kvalitet života.

45

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Naši izbori – K ogledalo nas samih Autor dr Ljiljana Simić, spec. psihijatar, sudski veštak, sudija Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije, redovni predavač na VSS, član Udruženja za medicinsko pravo

A

ko mentalno zdravlje podrazumeva sposobnost da ostanemo svoji i očuvamo unutrašnju ravnotežu, onda se ono neminovno ogleda u izborima koje svakodnevno donosimo. Naši izbori nisu uvek racionalni niti u potpunosti svesni, ali u velikoj meri predstavljaju odraz naših potreba, iskustava, strahova i unutrašnjih konflikata. Upravo kroz njih postaje vidljivo koliko poznajemo sebe i koliko smo spremni da preuzmemo odgovornost za sopstveni život.

Izbor partnera retko je slučajan. On je složen proces u kome učestvuju rani emocionalni obrasci, iskustva iz primarne porodice i nesvesna težnja ka poznatom. Često biramo odnose koji su nam bliski po strukturi, čak i onda kada u njima prepoznajemo elemente koji nas opterećuju. U tom smislu, partner nije samo saputnik kroz život, već i ogledalo naših unutrašnjih sadržaja, potreba i nerazrešenih konflikata. Tek kroz svest o sopstvenim obrascima otvara se mogućnost drugačijeg, zdravijeg izbora.

Slično tome, izbor zanimanja nije isključivo rezultat racionalne procene sposobnosti i interesa. On je često oblikovan porodičnim očekivanjima, društvenim normama, ali i ličnom potrebom za sigurnošću, priznanjem ili pripadanjem. Kada je profesionalni put u skladu sa autentičnim sklonostima, rad postaje izvor zadovoljstva, razvoja i lične afirmacije. U suprotnom, može prerasti u prostor hroničnog nezadovoljstva, osećaja praznine i unutrašnjeg konflikta, koji se vremenom reflektuje i na druge segmente života.

Prijateljstva, kao treći važan segment izbora, takođe jasno odražavaju 46

naš unutrašnji svet. Biramo ljude sa kojima delimo vrednosti i životne poglede, ali i one koji dopunjuju naše lične nedostatke ili potvrđuju sliku koju imamo o sebi. Kvalitetni odnosi pružaju podršku, razumevanje i osećaj sigurnosti, dok disfunkcionalni odnosi mogu produbljivati nesigurnost i osećaj izolacije. Sposobnost da prepoznamo razliku između ova dva tipa odnosa predstavlja važan korak ka očuvanju mentalnog zdravlja. Često zaboravljamo da značajan deo naših izbora nije u potpunosti svestan. Vođeni ranijim iskustvima, emocionalnim obrascima i unutrašnjim uverenjima, donosimo odluke koje doživljavamo kao spontane, iako su one duboko ukorenjene u našoj ličnoj istoriji.

Upravo zato se pojedini obrasci izbora ponavljaju, čak i kada nam ne donose zadovoljstvo. Njihovo prepoznavanje predstavlja prvi korak ka promeni.

Važno je naglasiti da izbori nisu konačni ni nepromenljivi. Oni se menjaju kako se menjamo i mi – kroz iskustvo, sazrevanje i proces samospoznaje. Ono što je nekada predstavljalo dobar izbor, u drugačijim životnim okolnostima može izgubiti svoju funkcionalnost. Upravo zato, fleksibilnost i spremnost na preispitivanje sopstvenih odluka predstavljaju znak psihološke zrelosti, a ne slabosti.

U tom kontekstu, pitanje „kako biramo“ u stvari je pitanje „koliko poznajemo sebe“. Što je veći stepen samorazumevanja, to su izbori svesniji, slobodniji i usklađeniji sa našim stvarnim potrebama, a ne sa spolja nametnutim očekivanjima ili strahovima.

Možda upravo u tome leži kontinuitet između mentalnog zdravlja i svakodnevnog života – u sposobnosti da biramo ne iz navike, pritiska ili straha, već iz autentičnosti. Jer, na kraju, naši izbori nisu samo odluke koje donosimo, već put kojim oblikujemo sebe.

Ne biramo uvek svesno – ali uvek biramo iz sebe.

Izbori koje pravimo oblikuju naš unutrašnji svet.

Pripremio: Rade – Radenko Karalić

aravan „Šansa za roditeljstvo“ započet je u februaru 2026. godine sa jasnom i snažnom idejom – da podrška, razumevanje i proverene informacije stignu do ljudi širom Srbije, bez obzira na to gde žive.

Tema plodnosti i steriliteta i dalje je često obavijena tišinom, nerazumevanjem i predrasudama, zbog čega je bilo važno izaći iz okvira ordinacija i interneta i napraviti prostor za razgovor uživo.

Do sada smo kroz Karavan obišli Užice, Šabac, Kragujevac i Novi Pazar.

Svaki grad doneo je posebnu emociju, ali i istu potrebu – da neko čuje, objasni i pruži podršku. Upravo u tim susretima pokazalo se koliko znači kada neko dođe, sedne, sasluša i kaže: „Niste sami.“ Gradovi, ljudi i zajednička potreba za razumevanjem U različitim sredinama susretali smo različite priče, ali slične izazove.

Učesnici radionica bili su: • parovi koji se godinama bore sa sterilitetom • žene i muškarci koji tek razmišljaju o roditeljstvu • oni koji su u procesu lečenja i traže dodatne informacije • ljudi kojima je potrebna emocionalna podrška i razumevanje Bez obzira na to odakle dolaze i u kojoj su fazi, svima je zajedničko to što traže sigurnost, tačne informacije i osećaj da nisu sami u svemu kroz šta prolaze.

Edukacija koja ide dalje od teorije Radionice u okviru Karavana osmišljene su kao spoj stručnog znanja i otvorenog razgovora. Govorili smo o temama koje su ključne za razumevanje plodnosti i pripremu za roditeljstvo, kao što su: • uticaj ishrane i životnih navika na reproduktivno zdravlje • hormonski balans i njegov značaj • savremene metode lečenja neplodnosti • psihološki aspekti i suočavanje sa stresom Ipak, ono što ove radionice čini posebnim nije samo sadržaj, već način na koji se o tim temama govori – jasno, razumljivo i bez distance. Učesnici nisu samo slušaoci, već aktivni deo razgovora.

Z D R AV S T V O

Snaga susreta uživo Radionica za vantelesnu oplodnju U vremenu kada su informacije dostupne na svakom koraku, Karavan vraća fokus na ono najvažnije – kontakt među ljudima. Uživo susreti donose ono što nijedan tekst ili video ne može u potpunosti da prenese: • mogućnost da se postave pitanja bez ustručavanja • direktan razgovor sa stručnjacima • razmena iskustava među učesnicima • osećaj prihvaćenosti i razumevanja • razmenu emocija Autor Dragana Krstić Često upravo u tim neformalnim razgovorima nakon radionica nastaju najvažniji momenti – reči podrške, deljenje ličnih priča i ohrabrenje koje Podrška se ne završava sa jednim ostaje dugo nakon susreta. susretom, ona se nastavlja kroz kontakte, razgovore i osećaj zajedništva Podrška kao ključna vrednost koji Karavan gradi u svakom gradu.

Karavana Ako postoji jedna reč koja najboKaravan koji se nastavlja lje opisuje Karavan „Šansa za roditeljKaravan traje do juna 2026. godine stvo“, onda je to – podrška. Ne samo i nastavlja da putuje sa istom misijom stručna, već i ljudska, topla i iskrena. – da znanje učini dostupnim, a podršku Kroz svaku radionicu trudimo se da vidljivom. Svaki novi grad znači novu pošaljemo jasnu poruku: priliku da neko dobije odgovor, razu• da je u redu postavljati pitanja mevanje ili jednostavno oseti olakša• da je u redu osećati strah, tugu i nje jer je konačno imao gde da pita i nesigurnost sa kim da podeli ono što nosi.

• da nijedan put ka roditeljstvu niIz svakog mesta odlazimo bogatiji je isti za nova iskustva i potvrdu da su ovakvi • da pomoć postoji i da je dostupna susreti neophodni. Jer ponekad je do-

-

SRBIJA

Karavan koji donosi podršku tamo gde je najpotrebnija voljno da vas neko sasluša, da dobijete pravu informaciju u pravom trenutku ili da čujete tuđu priču koja liči na vašu i da se stvari pomere. Upravo u tome leži snaga Karavana – u ljudima, u susretima i u podršci koja ostaje i kada se svetla radionice ugase.

Pripremio: Rade – Radenko Karalić

47

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Jubileji: Fakultet veterinarske medicine BU

Devet decenija postojanja Fakultet veterinarske medicine ove 2026. godine obeležava i sa ponosom slavi devet decenija postojanja, kao što sa ponosom ističe da je ovaj fakultet iznedrio pet akademika članova SANU. Beogradski fakultet veterinarske medicine na čuvenoj Šangajskoj listi nalazi se između stoprvog i stopedesetog mesta, znači među 150 na svetu.

Razgovarao: Marko Radoš Prof. dr Milorad Mirilović

S

rpski Veterinarski fakultet, Beogradskog univerziteta, našao se među 150 najuspešnijih u svetu. Od svog nastajanja iznedrio je pet akademika, članova SANU. Nakon velikog rata i albanske golgote, u vreme osnivanja mnogih fakulteta Beogradskog univerziteta, pomišljalo se i na osnivanje veterinarskog fakulteta, jer su poljoprivreda i stočarstvo bili osnova nacionalne ekonomije. Zahvaljujući izmenjenim okolnostima osnovan je VETERINARSKI FAKULTET 1936. godine, a za prvog dekana izabran je profesor zoologije dr Živojin Đorđević, a za članove Saveta novoformiranog fakulteta izabrani su prof. gospodin Rihard Burijan i prof. dr Rijanac, sa Medicinskog fakulteta, prof. g. Aleksandar Kostić, dekan Medicinskog fakulteta, i dekan Poljoprivrednog fakulteta Stanoje Nedeljković, kao i predstavnik studenata prve godine. Prva predavanja obavljana su u prostorijama Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Današnji Fakultet veterinarske medicine, Univerziteta u Beogradu, je naučnoistraživačka, visokoškolska institucija, jedina te vrste u Srbiji, koja već devet decenija bavi obrazovanjem studenata u oblasti veterinarskih nauka.

Povodom ovog značajnog jubileja postojanja Fakulteta veterinarske medicine, razgovarali smo sa prof. dr Miloradom Mirilovićem, dekanom Fakulteta veterinarske medicine BU. Fakultet veterinarske medicine, Univerziteta u Beogradu, je vodeća visokoškolska institucija u Republici Srbiji, a i šire, u oblasti veterinarske medicine i kao takva teži naučnim dostignućima, odnosno, ide u korak sa Evropom i svetom. Sve naše naučne programe 48

usklađujemo sa visokoškolskim institucijama veterinarske medicine EU i sveta. Fakultet veterinarske medicine na Šangajskoj listi nalazi se između sto prvog i sto pedesetog mesta. Znači, među prvih 150 fakulteta u svetu.

Jedan je od najboljih na Beogradskom univerzitetu i svih veterinarskih fakulteta u republikama bivše Jugoslavije, mada su Ljubljana i Zagreb primljeni u novu asocijaciju EU. Iako mi nismo, nastojimo da svojim studentima pružimo najbolje obrazovanje, usklađeno sa naučnim dostignućima koje će oni kasnije da koriste u svojoj praksi na terenu. Nakon završetka fakulteta, naši studenti su osposobljeni da obavljaju poslove zaštite životinja, to su tzv. kompetencije prvog dana, da obavljaju posao zdravstvene zaštite životinja, bezbednosti hrane animalnog porekla, obavljaju poslove sa zoonozama i na taj način zaštićuju građanstvo. Ima ona poznata krilatica da „lekari leče čoveka a veterinari čovečanstvo“.

Saradnja kroz razmenu kadrova i specijalizacije Fakultet veterinarske medicine Beogradskog univerziteta godišnje u Srbiji i okruženju održi oko petnaestak

skupova od kojih pet vodećih skupova i kongresa organizuje naš fakultet. Na njima se prezentuju inovacije znanja iz oblasti veterine. Učešće na međunarodnim seminarima u Republici Srpskoj, gde je najveći broj naših profesora, je vezano za dostignuća. Mnogi naši profesori učestvuju i na savetovanjima u Hrvatskoj, Sloveniji i Evropi. Saradnju kroz razmenu kadrova i specijalizacije vršimo u vidu razmene naučnih dostignuća i iskustava. Svake godine proširujemo saradnju sa studentima i profesorima a uspešnu saradnju imamo i u razvoju laboratorijskih istraživanja gde je naš fakultet među vodećim u Evropi. Nedavno je profesorka fizike našeg fakulteta bila jedan semestar na univerzitetu u Ajovi, razmenjujući bogata iskustva u obostranom smeru. Takođe, jedan broj profesora je gostovao u Brnu, Beču, Gracu, Hošicama, Moskvi...

Skelet konja vovode Bojovića, prešao albansku golgotu, nalazi se u muzeju FVM

Z D R AV S T V O

Prof. dr Zoran Stanimirović

Prošle godine prof. dr Zoran Stanimirović uvršten je u dva odsto vodećih naučnika u svetu.

Veterinarska preventivna medicina se razvija i u preventivi zaraznih bolesti i tu smo među najboljima u Jugoistočnoj Evropi.

U vreme pandemije korona virusa bili smo spremni da odmah krenemo u realizaciju dijagnostikovanja i da se uključimo i sa kadrovima i opremom i od medicinara smo dobili visoko priznanje za svoj angažman u borbi protiv korone.

Kao rezultat uspešnosti u naučnoistraživačkoj, pedagoškoj oblasti veterinarske medicine, naš fakultet je dobitnik Svetosavske nagrade kao visokoškolska ustanova za nemerljivi doprinos u obrazovanju u Republici Srbiji. To je najveća nagrada koju je fakultet dobio.

Da bismo išli u korak sa Evropom i mogli da se poredimo sa evropskim univerzitetima kako bismo bili prepoznati kao jedna od vodećih veterinarskih institucija Republike Srbije Jugoistočne Evrope, uspeli smo da se akreditujemo kod ASIM (akreditorska kuća u Nemačkoj) član smo EAEVE (European Association of Establishmenc for Veterinary Education) od 2002. godine, član smo Međunarodne agencije Beč, fondacije EVA CRANE TRUST, Agencije za istraživanje Republike Slovenije, Evropske organizacije za saradnju u nauci i tehnologiji, Austrijske agencije za međunarodnu saradnju u obrazovanju i istraživanju… Naša težnja je da uskoro budemo u Asocijaciji evropskih fakulteta veterinarske medicine i da sa njima usklađujemo naše naučne programe i inovacije sa ciljem da budemo primljeni, najverovatnije, do 2026. godine.

Cilj nam je, takođe, da upisujemo i školujemo studente iz Evropske zajed-

nice, jer bi to bilo značajno za Srbiju i na korist celog Balkana. Takođe smo još 2023. godine uspeli da akreditujemo sve naše nastavne programe studiranja na engleskom jeziku, što nam je omogućilo da se studije i kod nas izvode na engleskom jeziku, na osnovu čega upisujemo i strane studente na naš fakultet.

Veliki broj egzotičnih zaraznih bolesti koje su se sada pojavile, za razliku od vremena kada sam ja studirao, su smatrane egzotičnim, kao što su afrička kuga svinja, za koju se nije verovalo da će se pojaviti u Srbiji, međutim, ona se danas pojavljuje kao problem u čitavom svetu. Ne postoji vakcinacija, virus se stalno menja, ne znamo gde će se i kad pojaviti, iako znamo kako da reagujemo, a ona se stalno širi kako kod nas, tako i u celoj Evropi, što znači da je veterinarska služba stalno mobilna. U stalnim kontaktima smo sa veterinarima na terenu, Uprava za veterinu i mi na fakultetu, odnosno Specijalistička služba i instituti, gde se stalno vrši trijaža uzoraka i prave se projekcije kako da se iskorene bolesti.

Kako koordinišete sa tim institutima?

Sistem zdravstvene zaštite životinja u Republici Srbiji je organizovan tako da je Fakultet veterinarske medicine

nezavisna institucija koja se bavi edukacijom, naukom i koordinacijom između različitih oblasti zdravstvene zaštite životinja. Uprava za veterinu predstavlja krovni organ koji sinhronizuje dalje radove. Postoje specijalistički instituti u različitim delovima Srbije koji funkcionišu kao samostalne institucije koje delom finansira država, a delom davanjem usluga na tržištu. Postoje dva naučna instituta za veterinarstvo, Beograd i Novi Sad, i postoje veterinarske stanice na čitavoj teritoriji Srbije. Svi su međusobno umreženi, sa podeljenim nadležnostima, tako da u slučaju akcidenta ili pojave neke zarazne bolesti reagujemo od onih na terenu koji šalju informacije, odnosno uzorke institutima.

-

SRBIJA

Na Veterinarskom fakultetu postoji Katedra za anatomiju, koja se nalazi u prizemlju zgrade fakulteta i koja je najveća po površini u kojoj studenti slušaju predavanja iz anatomije. Tu se nalazi veliki broj eksponata na kojima studenti uče. Jedan od tih eksponata je i skelet konja koji je prešao Albaniju sa vojvodom Bojovićem. Postoji i stalna postavka eksponata fakulteta, koja se nekada zvala anatomskim muzejom. U sastavu te postavke se nalazi i kostur kita koga je tridesetih godina prošlog veka profesor Vladan Simić otkupio od cirkusa pošto je uginuo, mast prodao u sapun a kosti ostavio na fakultetu.

Od pre dve godine među eksponatima se nalaze i životinje iz zbirke Muzeja istorija Jugoslavije, na pozajmici, a koje je nekadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito ustrelio u lovištima.

Anatomska zbirka Fakulteta, inače, bila je jedno od najposećenijih mesta za vreme manifestacije “Noći muzeja”, rekao nam je prodekan prof. dr Jakov Nišavić.

Koji su novi trendovi u oblasti vaše delatnosti?

Za razliku od osamdesetih godina prošlog veka, kada je fokus bio na ekonomsko-isplativim životinjama (farmske životinje) danas je to sasvim drugačije.

Kućni ljubimci su preuzeli primat u našoj delatnosti, pored bezbednosti hrane animalnog porekla. Oni su nam jedan od targeta tokom školovanja i tokom rada. Još uže od kućnih ljubimaca su egzotične životinje. Na Fakultetu veterinarske medicine postoji ambulanta za egzotične životinje, jedina u Srbiji i mi svake godine imamo evidentiranih oko hiljadu pacijenata, odnosno tri pacijenta - egzota dnevno u proseku.

Još jedan svetski trend, koji je prisutan i kod nas, ogleda se u činjenici da fakultet već treću godinu zaredom upisuje veći broj devojaka.

49

Z D R AV S T V O

U

-

Vesti u VMA

SRBIJA

Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu 2. marta obeleženi su Dan Vojnomedicinske akademije i 182 godine postojanja ove vojnozdravstvene ustanove. Svečanosti su prisustvovali predsednik Vlade Republike Srbije prof. dr Đuro Macut, ministar odbrane Bratislav Gašić, kao i drugi ministri i uvaženi gosti.

Ovom prilikom, za doprinos radu i razvoju Vojnomedicinske akademije, a povodom obeležavanja 182 godine postojanja, načelnik VMA pukovnik prof. dr Nenad Perišić uručio je monografiju Vojnomedicinske akademije predsedniku Vlade Macutu i plaketu ministru odbrane Bratislavu Gašiću.

Ministar odbrane uputio je čestitke i izrazio zahvalnost pripadnicima Vojnomedicinske akademije za sve što čine u oblasti zdravstvene zaštite pripadnika Vojske Srbije i građana naše zemlje.

- Vojnomedicinska akademija je jedna od najuglednijih institucija naše Srbije i pouzdan oslonac njenog zdravstvenog i odbrambenog sistema. Ona je kao simbol poverenja rasla zajedno sa državom i narodom, deleći njihovu sudbinu u vremenima iskušenja i napretka. Od svojih početaka do današnjih dana odolevala je najsloženijim izazovima i uvek stajala čvrsto i pouzdano – u službi života i države – rekao je ministar Gašić.

On je naglasio da njihov poziv daleko prevazilazi okvire profesije te da podrazumeva snažan karakter, moralnu čvrstinu i iskreno čovekoljublje, a da se plemenitost njihovog rada ogleda u tome što u teškim trenucima postaju oslonac onima kojima je pomoć najpotrebnija. On je istakao da je to služba u kojoj se spajaju naučna preciznost i ljudska briga, dužnost i saosećanje

VMA - 182 godine postojanja

Obeležen Dan Vojnomedicinske akademije

– i da upravo u njihovoj ravnoteži leži njena posebna vrednost.

- Vi svojim radom svakodnevno potvrđujete da su stručnost, odgovornost i humanost temelj vojnog zdravstva.

Spremnost da u svakom trenutku odgovorite i na najsloženije izazove garancija je sigurnosti pripadnika Vojske Srbije i poverenja građana. Snažna i moderna vojska podrazumeva pouzdan sistem vojnog zdravstva – sistem koji garantuje da je svaki pripadnik naše vojske zaštićen, zbrinut i siguran. Upravo zato je Vojnomedicinska akademija neodvojivi deo ukupne odbrambene snage Republike Srbije – rekao je ministar Gašić.

Ministar odbrane je istakao da najveća vrednost Vojnomedicinske akademije nisu samo savremena oprema i medicinska dostignuća već, pre svega, ljudi koji u njoj rade – lekari, medicinske sestre i tehničari, bolničko osoblje - zdravstveni radnici koji

svoj poziv obavljaju predano brinući o ljudskim životima.

- Stabilan sistem počiva na ljudima, a vi ste njegov najvažniji stub.

Nastavićemo tim putem i otvoriti vrata za prijem novih zdravstvenih radnika koji će dodatno, uz vaše iskustvo, osnažiti kadrovske kapacitete. Kako bismo obezbedili da Vojnomedicinska akademija ostane jedna od vodećih zdravstvenih ustanova u regionu i pouzdana podrška Vojske Srbije, i dalje ćemo podsticati profesionalno usavršavanje i razvoj zaposlenih – naglasio je ministar odbrane.

Ministar Gašić je ovom prilikom posebno istakao značaj obrazovne i naučnoistraživačke misije Vojnomedicinske akademije gde, kako je naglasio, pored pružanja vrhunskih medicinskih usluga stasavaju generacije vojnih lekara, razvija se vojna medicina i unapređuje znanje koje predstavlja jedan od najvrednijih resursa sistema odbrane.

- Uspesi i rezultati koje ostvarujete u radu su izuzetni. Ovom prilikom vam 50

Vesti u VMA

Z D R AV S T V O

odajem posebnu zahvalnost i priznanje za uspešno izvršavanje transplantacije organa koje ste sproveli u poslednjih nekoliko nedelja. Vaš rad prepoznat je i van granica naše zemlje. Lečenje pacijenata iz zemalja regiona, aktivno učešće vaših stručnjaka na međunarodnim aktivnostima, saradnja sa zdravstvenim ustanovama širom sveta, potvrđuju ugled koji Vojnomedicinska akademija uživa – rekao je ministar odbrane.

Na kraju obraćanja, ministar Gašić zahvalio je pripadnicima Vojnomedicinske akademije što svojim trudom i požrtvovanjem čuvaju ono što je najvrednije – ljudske živote, te im poručio da čuvajući zdravlje vojnika, čuvaju i snagu države. On im je, tom prilikom, poželeo dobro zdravlje, uspeh i snagu da nastave da budu oslonac Vojske Srbije i ponos naše države.

Načelnik VMA pukovnik prof. dr Perišić istakao je da ih praznik koji proslavljaju obavezuje da sagledaju dosadašnje rezultate rada, ali i da naprave precizne planove kako da, ceneći prošlost, osiguraju bolju budućnost Vojnomedicinske akademije.

- Ono na šta sam posebno ponosan jeste odlična saradnja sa Ministarstvom odbrane, Ministarstvom zdravlja, Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, Ministarstvom rudarstva i energetike, u cilju poboljšanja profesionalne efikasnosti na svim nivoima medicinske struke, kao i poboljšanja VMA – rekao je pukovnik Perišić nauslova života i rada svih zaposlenih u glasivši da je juče, na inicijativu mini-

stra odbrane, objavljen javni konkurs za prijem lica u radni odnos svih profila medicinske struke, kao i pratećih službi za sve vojnozdravstvene ustanove, što će osigurati kontinuitet rada i stabilnost vojnozdravstvenog sistema.

Povodom obeležavanja 182 godine postojanja Vojnomedicinske akademije, pukovnik Perišić uručio je plakete i zahvalnice pojedincima i institucijama koje su dale poseban doprinos radu i razvoju ove vojnozdravstvene ustanove.

Proglašena je i najbolja organizaciona jedinica u prethodnoj godini – Klinika za anesteziologiju i intenzivnu terapiju, a priznanje je pukovnik Perišić uručio načelniku Klinike prof. dr Draganu Đorđeviću.

Posebno priznanje – medalju, koja nosi ime velikog srpskog hirurga dr Vladana Đorđevića VMA, dodeljeno je pukovniku u penziji dr Milimiru Košutiću i profesoru dr Vladimiru Ćuku.

Medalje je dobitnicima uručio načelnik Grupe hirurških klinika VMA prof. dr Nebojša Marić.

Današnjoj svečanosti prisustvovali su ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Bela Balint, članovi kolegijuma ministra odbrane i načelnika Generalštaba, predstavnici naučnoistraživačkih i zdravstvenih institucija, pripadnici VMA i brojni gosti.

-

SRBIJA

Medici.com

51

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Fitoterapija

Travarstvo, zanat starih majstora

P

oznata nam je legenda da je čaj nastao tako što je sluga nekog kineskog cara, koji je uvek pio prokuvanu vodu, jednom prilikom, noseći caru prokuvanu vodu, prolazio ispod trešnje i u vodu mu je upala trešnjina peteljka. Kada je doneo vodu caru, njemu se, po toj legendi, svideo ukus i tražio je da mu od tada donosi istu vodu.

Međutim, lečenje lekovitim biljem je prisutno među ljudima još od vremena kamenog doba, a to znanje je čovek prenosio s kolena na koleno kroz istoriju, da bi ostalo sačuvano sve do današnjih dana. U pećinama, gde je živeo još naš praistorijski predak, nađeni su ostaci crnog sleza, hajdučke trave i kantariona, a sigurno je da to nisu jedine biljke za koje je čovek toga vremena znao. Naravno, kako se to znanje kroz milenijume prenosilo sa generacije na generaciju, uvek se obogaćivalo nekim novim iskustvima i saznanjima, a kao dokaz su nam ostale brojne knjige antičkih civilizacija: od stare Indije, Kine, Grčke i Rima, kao i iz potonjih vremena, da bi to znanje ostalo sačuvano i do današnjih dana i našlo se u našim rukama.

Kao ilustracija da se to znanje prenosilo iz ruke u ruku, kao neko sveto znanje koje ne sme nestati, može poslužiti primer moje majke. Naime, kada je, kao devojčica, dok joj je baba pre-

Goran Poletan, fitoterapeut

Srijemuš

Medvjedka

52

nosila svoja iskustva, upitala: - Bako, otkada je ovo znanje prisutno u našoj porodici? Baba joj je odgovorila: - Eh, moje dete, kada sam ja, u istoj situaciji, kada sam bila otprilike tvojih godina, to pitanje postavila svojoj babi, ona mi je rekla da je to u porodici oduvek.

Vremena su se menjala, a i sam tretman lekovitog bilja, od držanja na pijedestalu svetih znanja, preko vremena zabrane svakog pominjanja, do ponovnog izlaska na svetlost dana u punom sjaju.

Ovih dana svedoci smo pojave prave armije mladih entuzijasta i ljudi sa

daju najbolji mogući opis svake od njih, ali neće vam pasti na um da uberete i pojedete bilo koju od tih gljiva pre nego što vam to ličnim primerom pokaže iskusni poznavalac i berač. Potpuno je isti slučaj sa lekovitim biljkama.

Baviti se fitoterapijom je uvek bio odgovoran posao, ali to nikada nije bilo zahtevnije nego u današnje vreme i to iz više razloga. Jedan razlog je taj što se fitoterapeutu nikada nije javljalo toliko pacijenata sa tako velikim brojem različitih dijagnoza, a drugi je taj što pacijenti nikada nisu bili bolje naoružani informacijama o svome zdravstvenom problemu (sa istim izazovom se suočavaju i lekari), tako da onaj ko „zaluta“ u ovo zanimanje vrlo brzo će pokušati da što pre pobegne iz njega.

To i jeste razlog zbog čega se oni kojima se čini da je u pitanju laka zarada, odlučuju na taktiku: utrči u ring, izreklamiraj nešto na brzinu, prodaj što pre sela koji sa interneta nude laka i sigur- šta možeš i odmah beži napolje, pre na rešenja za svaku bolest. Taj feno- nego što te stignu nezadovoljni kupci men nameće pitanje, da li je travarstvo tvoga „čudotvornog“ leka. tako jednostavno i da li se ono može naučiti za kratko vreme? Ako samo objasnimo da je za bavljenje ovakvim poslom, osim opsežnog znanja o biljkama, njihovom lekovitom delovanju i međusobnoj korelaciji, neophodno ne U zaključku, da bi neko opstao kao malo poznavanje i anatomije, i patologije, i dijagnostike, odmah će nam fitoterapeut danas, on stvarno mora biti biti jasno da se radi o zanimanju za vrhunski znalac sa bogatim iskustvom, koje je potrebno dugo učenje i isku- jer svaki pacijent dolazi dobro naorustvo, za koje je neophodan i učitelj koji žan znanjem o svom problemu, a pun sumnje u sposobnost fitoterapeuta da je pravi ekspert.

Kada tome još dodamo činjenicu će stvarno biti u stanju da otkloni njeda se porodične tajne prenose samo gove tegobe za koje nije mogao nadirektnim nasleđem, odmah ćete shva- ći leka ni posle brojnih dugogodišnjih titi da nije moguće postati veliki zna- pokušaja, kucajući na stotinu vrata. lac u ovoj oblasti samo čitajući knjige, nego je to moguće samo ako učite od nekoga ko to već decenijama radi. Da bi bilo još jasnije, dovoljno je uporediti to sa učenjem o branju pečuraka: www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Možete imati najbolje knjige o pečur- Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43 BiH +387 66 355 310 kama, pune najboljih ilustracija i koje

https://sldrustvo.org.rs/dogadjaji/21-kongres-srpskog-lekarskog-drustva/

GODINA XIII BROJ 128.

APRIL 2026.

55

N M K

П

АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ

Одјељење медицинских наука Одбор за кардиоваскуларну патологију

Одељење медицинских наука Одбор за кардиоваскуларну патологију

ретходно је одржана Конститу- Заједнички научни скуп одбора за кардиоваскуларну тивна сједница за избор члапатологију АНУРС, САНУ и Медицинског факултета у нова новог Одбора за карБањалуци диоваскуларну патологију НОВИАНУРС. ПОГЛЕДИ У ПРЕВЕНЦИЈИ, ДИЈАГНОСТИЦИ Сjедницу је водио академик Душко ВуИ ТРЕТМАНУ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ БОЛЕСТИ лић, предсједник Одбора за кардиоваскуларну патологију и потпредсједник АНУРС. Изабран је нови Одбор у саставу: предсједник, академик Душко Вулић, потпредсједник дописни члан Зоран Вујковић и чланови: академик Владимир Кањух; академик Миодраг Остојић; инострани члан АНУРС Милан Недељко- Бањалука, 25. март 2026. вић; академик Милован Бојић; проф. др Душко Вулић, Владимир Кањух, Момир Пушац Ранко Шкрбић, дописни члан АНУРС; проф. др Александар Лазаревић; проф. др Марија Бургић Радмановић, проф. др Синиша Ристић и проф. др Драган Ђурић. Изабрано је, дакле, пет чланова из Србије од укупно 11 чланова Одбора. Предсједник АНУРС академик Драгољуб Мирјанић примио је претходно чланове Одбора за кардиоваскуларну патологију (Сл.1). Научни скуп је одржан у Великој сали АНУРС, у присуству предсједника АНУРС академика Драгољуба Мирјанића, бившег предсједника АНУРС, а сада члана Предсједништва АНУРС Сриједа, 25. март 2026. године, са почетком у 12.30 часова академика Рајка Кузмановића, генерал- Бања Лука, Велика сала АНУРС-а ног секретара АНУРС Есада Јакуповића, секретара Одјељења медицинских наука АНУРС академика Марка Вуко- Сл. 1. Слијева у круг: предсједник АНУРС академик Д. Мирјанић, академик В. вића, помоћника министра здравља Ре- Кањух, академик М. Вуковић, иностр. чл. АНУРС М. Недељковић, проф. др А. публике Српске прим. др Милана Ла- Лазаревић, академик Д. Вулић, иностр. чл. АНУРС М. Бојић, др С. Кањух тиновића; дописног члана АНУРС Радослава Гајанина, ректора Универзитета у Бањалуци; академикa Владимирa Кањухa, предсједникa Одбора за КВП САНУ, академикa Миодрагa Остојићa, потпредсједникa Одбора за КВП САНУ, др Снежанe Кањух, секретарa Одбора, академикa Милованa Бојићa, директора Института „Дедиње“, иностраног члана АНУРС Миланa Недељковићa, предсједника Српског лекарског друштва, проф. др Ранка Шкрбића, декана Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци и других. У Радном предсједништву су били: академик Д. Вулић, академик В. Кањух, академик М. Остојић и проф. др Зоран Сл. 2. Радно предсједнишво. Слијева удесно: Академици В. Кањух, Д. Вулић, Вујковић, дописни члан АНУРС (Сл.2). М. Остојић 56

НАУЧНИ СКУП

Нови погледи у превенцији, дијагностици и третману кардиоваскуларних болести

N M K

Сл. 3. Поглед на аудиторијум сдесна улијево: академик М. Бојић, инострани члан АНУРС М. Недељковић, др С. Кањух, доп. чл. АНУРС С. Поповић Пејичић, академик Р. Кузмановић, предсједник АНУРС академик Д. Мирјанић, ген. секр. АНУРС академик Е. Јакуповић, Prim. др М. Латиновић, доп. чл. АНУРС Р. Гајанин, секр. Одељ. мед. наука АНУРС академик М. Вуковић

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР Академик Душко Вулић Академик Владимир Кањух Проф. др Ранко Шкрбић, дописни члан АНУРС Проф. др Зоран Вујковић, дописни члан АНУРС Проф. др Сњежана Поповић Пејичић, дописни члан АНУРС НАУЧНИ ОДБОР Академик Душко Вулић Академик Владимир Кањух Академик Миодраг Остојић Инострани члан АНУРС Милан Недељковић Академик Милован Бојић Проф. др Сњежана Поповић Пејичић, дописни члан АНУРС Проф. др Ранко Шкрбић, дописни члан АНУРС Проф. др Зоран Вујковић, дописни члан АНУРС

Отварање и поздравни говори Академик Душко Вулић „Академија наука и умјетности Републике Српске, Одбор за кардиоваскуларну патологију Одјељења медицинских наука АНУРС и Одбор за кардиоваскуларну патологију САНУ, у сарадњи са Медицинским факултетом Универзитета у Бањалуци организују

Научни скуп „Нови погледи у превенцији, дијагностици и третману кардиоваскуларних болести“ . Скуп се организује и поводом 20 година рада Одбора за кардиоваскуларну патологију АНУРС који са Одбором за кардиоваскуларну патологију САНУ има успјешну сарадњу у организацији заједничких скупова и реализацији заједничких пројеката. Циљ организовања овог научног скупа је да се анализирају најновија истраживања о превенцији, дијагностици и третману кардиоваскуларних болести. Одбори за кардиоваскуларну патологију АНУРС и САНУ посветили су овај скуп сјећању на академика Дренку Шећеров Зечевић. Она је била предсједница Одбора за кардиоваскуларну патологију АНУРС од 2005. а инострани члан Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ од 2006. године па до упокојења, 22. јуна 2024. године. Прије почетка скупа представићемо Споменицу академику Дренки Шећеров Зечевић. Академици Милан Недељковић и Милован Бојић, новоизабрани инострани чланови АНУРС, припремили су реферате које ће изложити на данашњем скупу у виду приступних бесједа.“ Академик Владимир Кањух: „Захваљујем се што сам реизабран за члана Одбора за кардиоваскуларну патологију АНУРС.

Чланови Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ из АНУРС и Бањалуке су: (била је покојна Дренка Шећеров Зечевић), Душко Вулић, Александар Лазаревић и од 2025. Момир Пушац (Сл.4) као ‘’најефикаснији главни уредник медицинских часописа који излазе у Србији, Црној Гори и Р Српској’’.

Сл. 4. Prim. др Момир Пушац

У његовом дивном часопису „Medici.com“ доноси информације из медицине и здравства у поменутим земљама (у Србији око 30 страница) али има и рубрику за науку. Такав часопис немамо у Србији и зато се у Србији веома много чита (тираж је 2000 примерака и редовно излази шест пута годишње на одличној хартији). Предате рад у првим данима једног месеца а излази из штампе већ у последњим данима истог месеца. Ефикасно се ураде рецензије и кореспонденције са ауторима. При томе, аутори добијају пре57

N M K

ломе, некад и по пет прелома када се нешто поправи или дода. Међутим, стављају часопису примедбу што нема импакт фактор. Наводно, зашто писати научни рад у часопису који нема импакт фактор? С тим у вези, академик Кањух је испричао једну кратку, поучну и истиниту причу. У неком америчком градићу живела је једна жена - Barbara McClintock, генетичарка, за коју се говорило ‘’баба се замајава бојењем хромозома кукуруза’’. Свој рад је публиковала у локалном мало познатом и читаном пољопривредном Зборнику (Сл.5).

Сл.5. Barbara McClintock, генетичарка (1902 – 1992)

Касније, после много година, један елитни амерички тим генетичара је почео да схвата да открива Jumping gene (скакајући ген). Међутим, један члан тима се присетио да је тако нешто слично већ негде прочитао и истражио о чему се ради, што је све пример научног поштења. Показало се да је Barbara McClintock још 1940 – 1950-тих го-

дина открила Jumping gene. Добила је за то откриће 1983. године Нобелову награду за медицину. Образложење је било ‘’За револуционарно откриће ‘скачућих гена’ (транспозона) – мобилних генетских елемената који се могу кретати унутар генома и мењати генетску експресију’’. Откриће доприноси и већем диверзитету живих бића јер без њега, када би сви људи били генетски исти, неки вирус би побио све људе. Диверзитет омогућава да неко преживи и настави људску врсту. Толико о немању имапкт фактора за часопис. Не треба, дакле, све круто схватати. Надамо се да ће у будућности бити и импакт фактор. Одбор за кардиоваскуларну патологију САНУ броји 13 чланова из САНУ, 25 изван САНУ (Сл.6) и 11 иностраних чланова. Такође, велики број сарадника и заинтересованих пратилаца његовог рада. Сарадња Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ и АНУРС се успешно наставља на добробит наше Р Српске и Р Србије. Увек заједно и увек успешно!

Сјећање на академика Дренку Шећеров Зечевић Академик Душко Вулић, потпредсједник АНУРС и предсједник Одбора за кардиоваскуларну патологију АНУРС: „Академија наука и умјетности Републике Српске на приједлог Одјељења медицинских наука посвећује ову споменицу свом истакнутом члану, академику Дренки Шећеров Зечевић. Споме-

ница се издаје у знак сјећања и захвалности на значајна дјела која су остала трајни свједоци њеног доприноса медицинској науци. Споменицу је припремио Одбор за кардиоваскуларну патологију АНУРС у сарадњи са Одбором за кардиоваскуларну патологију САНУ на челу са академиком Владимиром Кањухом. У споменици се, поред Биографије и Библиографије, налази 20 радова из базичне и клиничке медицине, које су сарадници и поштоваоци њеног лика и дјела посветили академику Дренки Шећеров Зечевић. Академик Дренка Шећеров Зечевић је била дугогодишња секретарка Одјељења медицинских наука Академије наука и умјетности Републике Српске и један од наших најзначајнијих анатома која је посебан научни допринос дала на подручју анатомије крвних судова срца и атеросклерозе.

Sapiens homo omnia sea secum portat.

– Осим знања ништа нам није потребно. Ова латинска изрека представљала је животно опредјељење професорке Шећеров. Била је особа широке културе, велики химаниста, одличан познавалац медиицнске науке и изузетан научни радник непресушне енергије и увијек пријатељски настројена према свим људима са којима је сарађивала и које је познавала. Њеном смрћу бројни студенти и докторанти изгубили су великог учитеља, а колеге доброг сарадника. За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабрана је 27. јуна 1997. а за редовног 21. јуна 2004. године. Била је замјеница секретара Одјељења медицинских наука

Сл. 6. Чланови и сарадници Одбора за КВП САНУ који су хтели да се сликају за новогодишњу честитку Одбора. У првом реду десно виде се и чланови Одбора из Р Српске: Д. Вулић и М. Пушац

58

N M K

АНУРС од оснивања до 2004. године, а секретар Одјељења од 2004. до 2016. године. Предсједница је Одбора за кардиоваскуларну патологију (од 2005) и Одбора за репродуктивно здравље и демографију (2007-2022) Одјељења медицинских наука АНУРС. Под њеним руководством Одјељење медицинских наука је значајно допринијело међународној афирмацији Академије наука и умјетности Републике Српске, организујући више међународних научних скупова, симпозијума и округлих столова на којима су анализирана најновија истраживања у превенцији, дијагностици и третману болести данашњице. Академик Дренка Шећеров Зечевић ће остати упамћена по свом пионирском приступу истраживању и развоју анатомије у Републици Српској, Босни и Херцеговини и Југославији. Својим научним и педагошким радом дала је неизбрисив траг развоју наше медицинске неуке. Истински значај једног људског живота мјери се тиме колико је других људи одређена личност дотакла и у њиховом животу оставила свој особени траг. По томе је академик Дренка Шећеров Зечевић била јединствена. Њена чиста душа је зрачила необичном свјетлошћу око које су се окупљали многи који су жељели дјелић свјетлости, која је била велика благодат за све нас. Хвала јој што је својим постојањем обогатила и наше животе! Њен одлазак велики је губитак за Aкадемију наука и умјетности Републике Српске и свеукупну науку. Хвала Вам за све што сте допринијели у развоју и афирмацији Одjељења медицинских наука Академије наука и умјетности Републике Српске. Наставићемо Ваш јединствени пут како бисмо унапредијелили развој медицинске науке у Републици Српској. „Живот изједначује све људе, смрт открива истакнуте“, кaзао је je Bernard Show. Лик и дјело академика Дренке Шећеров Зечевић остаће заувијек запамћено и забиљежено у Академији наука и умјетности Републике Српске као и у душама свих нас који смо је поштовали и вољели!“ Академик Владимир Кањух, предсједник Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ и инострани члан АНУРС и њеног одбора за КВП. Први пут сам видео Дренку Шећеров Зечевић када сам дошао у Сарајево да одржим неко предавање о коронарним артеријама у Академији наука и умјетности БиХ. Напоменуо сам јој

да је управо тада изашла књига њеног ментора и шефа академика Хајрудина Хаџиселимовића (Сл.7) ‘’Крвни судови срца’’. Рекла ми је да је он многе њене радове уградио у његову књигу. Осетио сам да је ожалошћена и несрећна што је није ставио као коаутора на корицама те књиге јер то заслужује. У сусрету са академиком Хаџиселимовићем честитао сам му на књизи и предао му моје радове о коронарним артеријама које сам написао у светски признатој Институцији проф. др Jesse E. Edwards-а, доајена кардиоваскуларних патолога света. Погледао ме је изненађено и зачуђено и примио их је. Осетио сам да мисли: ‘’Шта овај клинац из Београда може мени да да о коронарним артеријама’’. Међутим, ускоро, академик Хаџиселимовић је био у Београду у САНУ и држао предавање о коронарним артеријама. Посебно ме је много цитирао и похвално говорио о мојим радовима. Био је, дакле, поштен научник. Академик Хаџиселимовић је био изузетно строг. Тешко је било код њега положити анатомију. Студенти су из Сарајева бежали на друге медицинске факултете у земљи да положе анатомију и онда се враћали у Сарајево. Дописни члан АНУРС проф. др Сњежана Поповић Пејичић, ендокринолог – дијабетолог, потврђује Хаџиселимовићеву изузетну строгост, али је поносна што је код њега добила 10 из анатомије. Академик Хаџиселимовић је убеђено сматрао да је анатомија најважнија базична наука у медицини, малтене једина базична наука. Такво схватање значаја анатомије оставило је известан печат на Дренку у оцењивању анатомије.

Сл. 7. Академик АНУБиХ и члан ван радног састава САНУ Хајрудин Хаџиселимовић, анатом (1914 – 1981)

Академици Д. Вулић и В. Кањух су као приређивачи уредили Споменицу академику Дренки Шећеров Зечевић.

У Споменици академику Дренки Шећеров Зечевић (Сл.8) академици Миодраг Остојић и Милован Бојић рекли су: Мој лични однос са академиком Дренком Шећеров Зечевић, која ми је била ментор за чланство у Академији наука и умјетности Републике Српске, обогатио ме је како научно, тако и људски. Наши разговори били су најискренији и најчистији управо због квалитета сарадника који су у њима учествовали. Схватио сам да тежња за проналажењем врхунског научног сарадника, чији су људски квалитети усклађени са нашим личним стандардима, драматично сужава избор. Стога сам усвојио став да није важно да ли је мачка црна или бијела; важно је да мачка лови мишеве. Од својих насљедника никада не бисмо смјели очекивати више — нити бити разочарани — него да буду добри у извршавању тих суштинских задатака. Академик Шећеров је била више од ментора; била је присуство у мом животу које сам настојао да поштујем не само кроз сјећање, већ кроз дјела. У читуљи којом сам се опростио од ње записао сам да је она била ментор који је бринуо — и та брига није била само професионална, већ дубоко људска. Иако су ме околности спријечиле да будем у земљи током њеног посљедњег испраћаја, тјеши ме чињеница да сам се трудио да јој будем подршка док је била међу нама. Имао сам тужну част да будем уз њу када је изгубила супруга и вјерујем да се истинска колегијална лојалност мјери тихом и постојаном подршком током животних искушења, а не само присуством на церемонијама. Академик Миодраг Остојић

59

N M K

Изузетна ми je част и велико задовољство да као инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске напишем коју реч о академику Дренки Шећеров Зечевић, изузетном научнику и човеку која je кроз свој радни век оплеменила медицинску науку и развој медицинске струке, не само у Републици Српској него у целој бившој великој држави. Нисам имао прилику да непосредно сарађујем са академиком Дренком Шећеров Зечевић, али сам из радова које je објављивала и сведочења колега који су били њени непосредни сарадници, било као истраживачи, било као предавачи на Медицинском факултету у Сарајеву, носио најлепше успомене и сећања на овог предивног научника.

Kao кардиолог и директор једне кардиоваскуларне установе која je доживљавала експанзиван развој, сусретао сам се са њеним радовима из анатомије кардиоваскуларног система, некада и сам цитирао поједине закључке, a нарочито оне који се тичу мускуларног моста на коронарним артеријама, које смо све више откривали, лечили и оперисали на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“. Академик Дренка Шећеров Зечевић била je пионир у истраживањима ове области у Југославији и пре ње готово да се нико није бавио овом проблематиком. Именована je као таква добила стипендију како би ову проблематику даље усавршавала и развијала, и то je чинила у најеминентнијим центрима, нарочито оном у Лозани, али и другим, широм Европе. Њену докторску дисертацију „Крвни судови срца код човека и неких сисара“ можемо сматрати платформом за анатомију, хируршку анатомију срца и крвних судова и то као најнеопходнију алатку тога времена у развоју кардиохирургије ондашње Југославије. Нашу пажњу на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ 1990их година, када je наука доживљавала процват и када су радови ове установе излазили „in extenso“ у Circulation-y и другим најважнијим часописима тог времена, заокупљао je нарочито њен рад „Артеријска васкуларизација срца код човека“. Тако смо трагом њених радова ангажовали и потписали сарадњу са Анатомским институтом Медицинског факултета Универзитета у Београду.

60

Наравно да сам кроз свој рад неколико пута слушао докторку Дренку Шећеров Зечевић на седницама Одбора за кардиоваскуларну патологију Српске академије наука и увек сам носио најпозитивније утиске о једном врхунском научнику, човеку и предавачу. Била je то жена продорних мисли, жена истанчаног педагошког чула и речи које изазивају заинтересованост код млађих истраживача и сарадника. Њен рад у Академији наука и умјетности Републике Српске био je адекватно препознат и вреднован, о чему најбоље сведочи академик Душко Вулић, садашњи потпредседник Академије, који je имао прилику да најинтензивније сарађује са академиком Дренком Шећеров Зечевић и који ми je, као добар пријатељ, такође преносио најлепше утиске. Сматрам да je име и презиме Дренке Шећеров Зечевић само пo себи довољан споменик за незаборав. Верујем да ће сећања на њу, кроз активности Академије и оно што академик АНУРС Душко Вулић предузима, још више интензивирати и избећи сваки могући заборав. Академик Дренка Шећеров Зечевић била je, пo мом мишљењу, један изузетно племенит и велики човек, a задатак племенитих људи je да препознају друге племените људе и да пронађу начин како да их задрже. Она je пронашла начин да окупи истраживаче, да ради на адекватним темама и да остави иза себе резултат који je на понос генерацијама које следе.

су већ штампани у књизи ‘’Споменица академику Дренки Шећеров Зечевић’’, а проширени резимеи ће бити штампани у чланку ‘’Промоција Споменице академику Дренки Шећеров Зечевић’’ у часопису „Medici.com“.

Сл. 9. Академик Владимир Кањух, председник Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ

Сл. 10. Академик Миодраг Остојић, потпредседник Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ

Aкадемик Милован М. Бојић

Поднети реферати Сл. 11. Академик Руске академије наука

Радно предсједништво: aкадемии инострани члан АНУРС Милован ци Владимир Кањух, Душко Вулић, Бојић, Институт ‘’Дедиње’’, Медицински Миодраг Остојић и дописни члан Зо- факултет Универзитета у Бањалуци. ран Вујковић. "Прве трансплантације јетре и Радови аутора: срца у Србији".

- Академик Владимир Кањух "Антероградна, ретроградна и анПрва успешна трансплантација срца теро-ретроградна плућна хипертен- у Републици Србији изведена је 1992. зија код урођених срчаних мана са ле- године на Институту за кардиоваскуво-десним шантом. Патолошка хисто- ларне болести „Дедиње“, у изузетно логија, природа и значај плексиформ- отежаним, готово немогућим условима. не лезије". Од тада до данас, трансплантациони - Миодраг Остојић програм срца спроводи се, поред Ин"Терапија инфаркта миокарда са ститута за кардиоваскуларне болести СТ елевацијом: поглед кроз призму „Дедиње“, и у Универзитетском Кливише од пола века личног клиничког ничком центру Србије, али са промеискуства". нљивим интензитетом.

N M K

Пре свега, то се односи на број извршених трансплантација, који би могао бити значајно већи, као и на чињеницу да је неопходно укључивање и других трансплантационих центара. Трансплантација срца представља, пре свега, организационо питање, како у медицинском, тако и у немедицинском смислу. Кључни организациони аспект подразумева адекватну едукацију, односно „школу“ трансплантационог програма, која се може стећи на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ и у Универзитетском Клиничком центру Србије, уз свеобухватно обучавање свих неопходних чланова трансплантационог тима. Међутим, свест о томе да је орган лек, као и чињеница да смрћу једног човека може бити изгубљено још пет или шест живота, који би могли бити спасени трансплантацијом, уколико би постојала сагласност породице за донацију органа, и даље је на изузетно ниском нивоу. Сви резултати и успеси које постижу поменута два трансплантациона центра у Србији, треба максимално афирмисати, уз сарадњу медија, Цркве и система здравствено- васпитног рада, како би се подигла свест о значају донације органа и повећао број трансплантација. Трансплантациона медицина, укључујући и трансплантацију срца, на известан начин постаје жртва сопственог развоја, будући да недовољан број извршених трансплантација доводи до стагнације, односно практичне рецесије у овој области, упркос постојању едукованог кадра и врхунских резултат. Неопходно је и интензивније укључивање у искуства других трансплантационих центара, пре свега оних у оквиру Еуротранспланта, али и шире, како трансплантациони програм и пратећа едукација не би остали ограничени малим бројем процедура, као што је то тренутно случај у Србији. Трансплантација срца представља оптималну методу замене оболелог органа, која је изузетно корисна и ефикасна, са директним ефектом спашавања људских живота. Посебно треба истаћи да је, у условима недостатка донорских органа, остварен значајан напредак у лечењу терминалне срчане слабости у специјализованим центрима, пре свега на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, где се применом нових метода формира такозвани „златни мост“ ка трансплантацији. Овде се пре свега

мисли на ТАХ — тотално вештачко срце, захваљујући којем данас у Србији више од десет пацијената живи годинама, чекајући трансплантацију биолошког срца. Новину у трансплантационом програму срца представља и примена специјализоване машине која оптимизује функцију експлантираног органа, омогућавајући његову потпуну перфузију и континуирани мониторинг у трајању од најмање 12 сати. На тај начин трансплантационом тиму се омогућава да без временског притиска, у оптималним условима, изведе трансплантацију, уз довољно времена за безбедан транспорт органа са места експлантације до места имплантације.

Сл. 12. Инострани члан АНУРС Милан Недељковић, председник Српског лекарског друштва, Београд.

"Нови погледи у третману структурних болести срца" Транскатетерска имплантација аортне валвуле (TAVI) метода је лечења предвиђена за болеснике са аортном стенозом који су старији од 70 година и који имају и друга обољења, тако да би сама хирургија на отвореном срцу за њих била високоризична. Прва TAVI метода изведена је 16. априла 2002. године у Руану (Француска), а извршио ју је Алан Крибије (Alain Cribier). Од 2008. године почеле су да се спроводе рандомизоване контролисане студије (PARTNER 1А) код екстремно ризичних болесника чији је STS скор > 15, које су показале неинфериорност ове методе у односу на хируршку замену биолошком валвулом. Касније спроведене студије (PARTNER 1B и CoreValve HR) код високоризичних болесника чији је STS скор > 8 такође су показале неинфериорност ове методе у односу на хируршку замену биолошком валвулом. Код средње ризичних болесника чији је STS скор од 4 до 8 (PARTNER 2 и SURTAVI) студије су такође показале ефикасност ове методе у односу на хируршку замену биолошком валвулом.

TAVI метода је примењена и код ниско-

ризичних болесника са STS скором < 4 (PARTNER 3, Evolut Low Risk), где су резултати поново потврдили да TAVI валвула није инфериорна у односу на хируршку замену биолошком валвулом. У нашој земљи прва TAVI интервенција урађена је 22. априла 2014. године у Клиничком центру Србије (Милан Недељковић, Бранко Белеслин). Оклудери аурикуле леве преткоморе (LAAC) уређаји су који се уграђују перкутаном методом ради затварања аурикуле леве преткоморе. Ови уређаји се првенствено користе код болесника са атријалном фибрилацијом и високим ризиком од можданог удара, као алтернатива дуготрајној антикоагулантној терапији, спречавајући настанак тромба у овом делу срца. Студије као што су PROTECTAF, PREVAIL, CAP и CAP2 регистри, PINNACLE FLEX, PRAGUE-17, и новије CHAMPION-AF, CLOSURE-AF, потврдиле су да је процедура LAAC ефикасна и безбедна алтернатива дуготрајној антикоагулантној терапији код болесника са атријалном фибрилацијом. Прва оваква интервенција код нас урађена је 24. априла 2014. године у Клиничком центру Србије (Милан Недељковић, Бранко Белеслин). У наша три центра употребљаванe су самоширеће и балон-ширеће TAVI валвуле које су пласиране трансфеморалним путем (преко артерије феморалис). У нашем Центру су коришћени LAAC (Watchman) који су пласирани трансфеморалним путем (преко вене феморалис). Од 2014. до 2021. године укупно су у три центра у Србији уграђенe 73 TAVI валвуле. Од 2022. године почиње годишња набавка валвула од стране Фонда здравственог осигурања Србије, тако да је те године уграђено 220 TAVI валвула. Године 2023. уграђено је 318 TAVI валвула, а 2024. године 231 TAVI валвула. Године 2025. уграђено је 529 TAVI валвула. У Србији је од 2014. закључно са 2025. годином уграђенa укупно 1371 TAVI валвула.

LAAC су у нашој земљи уграђивани спорадично и нису заживели у свакодневној клиничкој пракси.

TAVI методa је широко прихваћена у свету и у одређеним земљама се њоме лечи више од 50% болесника са аортном стенозом.

LAAC метода се примењује у свету и од кључног је значаја за болеснике код којих је антикоагулатна терапија контраиндикована.

61

N M K

Сл. 13. Академик Душко Вулић, потпредсједник АНУРС, предсједник Одбора за КВП, Медицински факултет Универзитета у Бањалуци.

"Нови погледи у превенцији кардиоваскуларних болести – како постићи глобалне циљеве до 2033. године." Кардиоваскуларне болести (КВБ) предстaвљају водећи узрок смрти и инвалидитета широм свијета и одговорне су за више од 18,6 милиона смрти годишње, што чини 1/3 глобалних смрти, погађајући појединце из различих демографских и социоекономских средина. Земље са ниским и средњим приходима доживљавају диспропорционални пораст морбидитета и морталитета, повезаног са КВБ. Већину оптерећења КВБ изазива атеросклеротска кардиоваскуларна болест (ASCVD), при чему исхемијска болест срца и мождани удар су главни доприноси. Поред тога, друге озбиљне болести, попут срчане инсуфицијенције и атријалне фибрилације, такође представљају забринутост. Глобални трендови изгубљених година живота (DALY) настављају да расту, посебно због исхемијске болести срца, можданог удара и хипертензивне болести срца. Упркос значајном напретку и ширењу обима превентивне кардиологије у оквиру модерне КВ медицине и даље постоје велики недостаци у превођењу доказаних сазнања у досљедну свакодневну праксу. Пошто је велика већина ASCVD превентибилна захваљујући модификацији традиционалних фактора ризика, прецизна превенција је кључна за превазилажење посљедица ових болести. Основне стратегије за ефикасну превенцију КВБ-а треба да обухвате рано откривање, прецизну стратификацију ризика, индивидуализоване интервенције и континуирано испитивање ради оптимизације дугорочних исхода. Превенција се одржава кроз кључне домене интервенције у вези са начином 62

живота, фармаколошког лијечења, понашања и ангажмана пацијента, процјеном традиционалних фактора ризика од КВБ, модели стратификације ризика,запостављени фактори и маркери ризика у оквиру доношења одлука уз заједнички договор. Пушење цигарета и даље остаје један од главних превентабилних фактора смрти широм свијета и одговорно је за приближно све избјегнуте смрти код пушача при чему значајан дио припада ASCVD. Пушач током читавог живота суочава се са отприлике 50% вјероватноћом да ће умријети од узрока повезаног са пушењем и у просјеку губи око 10 година очекиваног животног вијека, при чему КВБ доприноси овој пријевременој смртности. Иако дугорочни ефекти на здравље срца и крвних судова још нису добро утврђени, сви дувански производи који су алтернатива традиционалним цигаретама повезани су са супклиничким маркерима, посебно инфламаторним маркерима који су потенцијално повезани са оштећењем срца и крвних судова. Гојазност, нездрави начини исхране и физичка неактивност повећавају ризик од КВБ-а и треба их пажљиво узети у обзир у процјени кардиоваскулармног ризика.. Према ESC смјерницама препоручује се медитеранска исхрана за смањење ризика од КВБ-а при чему се наглашава замјена засићених масти незасићеним, смањење уноса соли ради контроле крвног притиска. Веће придржавање медитеранске исхране досљедно је повезано са смањеним ризиком од КВБ-а и смањеном укупном смртности, истичући њену улогу као темеља здравих образаца исхране за дугорочно здравље. Физичка неактивност је призната као четврти водећи фактор ризика за глобалну смртност, одговорна за 6% смрти широм свијета и представља главни допринос развоју хроничних незаразних болести, укључујући КВБ, малигне болести, респираторне и менталне поремећаје. Процјењује се да је одговорна за 6% глобалног терета од КВБ, 7% дијабетеса типа 2 и 9% пријевремене смртности. Глобална преваленца хипертензије остала је висока током протеклих деценија, погађајући значајан дио одраслих широм свијета. Број људи са хипертензијом се удвостручио између 1990. i 2019. године (са 650 милона на 1,3 милијарде), a велика већина (три четвртине) живи у земљама са ниским и средњим приходима. Иако су стопе свијести, лијечења

и контроле побољшане у неким регионима, напредак остаје неуједначен са многим појединцима који и даље имају неконтролисан притисак, а половина њих није свјесна тог стања. Хитно су потребне одрживе, широко распрострањене јавноздравствене стратегије и ефикасна примјена терапије, вођене смјерницама, како би се смањио морбидитет и морталитет повезан са хипертензијом. Дијабетес мелитус повећва ризик од АСКВБ-а отприлике два пута код пацијената са дијабетесом типа 2 који вјероватније имају више фактора ризика укључујући дислипидемију и хипертензију. Глобална преваленца дијабетеса код одраслих се удвостручила повећавши се са приближно 7% на до 14% до 2022. године, погађајући процијењено 828 милиона одрслих, што је апсолутни КВ ризик појединца већи, то је већа корист од свеобухватног и интезивног управљања факторима ризика и мањи је број потребан за лијечење да би се спријечио КВ догађај одређеног временског периода. Ово начело је основа савремене стратификације ризика са алатима попут SCORE2 i SCORE2OP, који имају за циљ да идентификују оне појединце који ће имати корист од превентивних интервенција. Ова процјена ризика треба да се посматра као континуирани процес са периодичним поновним процјењивањем. Ризик од КВБ-а може се такође изразити из перспективе животног вијека, на примјер, кориштењем LIFE-CVD (LIFEtimeperspective CardioVascular Disease) калкулатора, идентификујући појединце високог ризика и на кратки и на дуги рок. Особе са веома високим CAC скором имају знатно повећан ризик за КВ догађаје, укључујући морталитет, у поређењу са онима са нижим нивоима CAC-a, са стопом сличном или чак вишом од стопа пацијената са утврђеном ASCVD. Lp(a) и проинфламаторни и потентни атерогени липопротеин je генетски одређен, независан и каузални фактор ризика за АSCVD. Вриједност Lp(a) > 50 mg/dL (>105 nmol/L) треба сматрати фактором који повећава КВ ризик код одраслих, с обзиром на снажан доказ за његову додатну предиктивну вриједност. Изложеност животној средини, посебно загађење ваздуха, све више се препознаје као важан маркер ризика за кардиоваскуларне болести. Загађење ваздуха, посебно финим честицама, повезано је са приближно 8,3 милиона смрти годишње

N M K

од чега више од половине због КВБ-а, а чак и нивои испод регулативних граница подстичу атеросклерозу, васкуларну дисфункцију и срчане догађаје. Генетика, посебно полигенетски ризик скор, се истражују као потенцијално вриједни алати за побољшање предвиђања ризика од КВБ-а. Интеграција полигенског ризика скорова са конвенционалним факторима ризика може побољшати стратификацију ризика, идентификовати појединце са вишим ризиком и подржати персонилизоване стратегије превенције. Поремећаји менталног здравља и кардиоваскуларне болести (КВБ) су уско повезани са двосмјерном везом. Психосоцијални стрес, укључујући симптоме стреса као и стресоре као што су стрес на послу (укључујући сагоријевање и незапосленост), породични проблеми, нарушени социјални односи, социоекономски стрес, финансијски притисци, усамљеност, социјална депривација и критични животни догађаји, повећавају ризик за развој и напредовање . Међуоднос између цријевног микробиома и неколико болести, укључујући ASCVD, све више се препознаје. Неравнотежа у цријевним микробним заједницама (дисбиоза) може да подстакне системску инфламацију кроз више путева и допринесе развоју атеросклерозе. Узрочна улога холестерола липопротеина ниске густине (LDL-C) и других липопротеина који садрже липопротеин Б(apoB) у ASCVD је снажно доказана. Холестерол не-липопротеина велике густине (non-HDL-C) показује сличну повезаност са КВ ризиком као LDLC и пружа информације упоредиве са плазма apoB. Сходно томе, non-HDLC je укључен у алгоритме системске процјене кардиоваскуларног ризика 2 (SCORE2) и SCORE2 за старије особе.

(SCORE2-OP) које је подржало ESC. Биомаркери и напредне слике, укљућујући CAC скор и функционалне васкуларне процјене, пружају свеобухватне увиде у супклиничку атеросклерозу и помажу у вођењу индивидуализоване терапије. Недавни напреци у фаркотерапији значајно су проширили алатни оквир за превенцију КВБ-а, укључујући класе лијекова као што су PCSK9 инхибори и терапије засноване на RNK, које нуде снажно смањење LDL-C и других атерогених липопротеина. Остали нови терапијски циљеви, као што је Lp(a), хронична инфлација (нпр. IL-1 инхибитори) и модулација цријевног микробиома су у фази испи-

тивања, што потенцијално отвара нове путеве за смањење резидуалног КВ ризика изван традиоционалног снижења липида и контроле крвног притиска. Комбиноване терапије које циљају више путева, режими прилагођени пацијентима, прецизно дозирање, терапија вођена фармакогеномиком и прерасподјела постојећих лијекова све више се истичу, што одражава помак ка холистичкој, механизмима вођеној превенцији. Стратегије на нивоу популације и здравствене политике остају темељи превенције КВБ-а.Снажне политике контроле дувана, укључујући опорезивање, ограничења оглашавања и ограничењења утицаја индустрије, значајно су смањили учесталост пушења и кардиоваскуларни морбидитет. Додатне стратегије, засноване на популацији, као што су промоција пореза на заслађене напитке и обавезно означавање хране на предњој страни паковања, показале су да смањују конзумацију нездраве хране и побољшавају липидни профил популације.

Сл. 14. Проф. др Ранко Шкрбић, дописни члан АНУРС, Медицински факултет Универзитета у Бањалуци.

"Renin-angiotenzin sistem u kardiovaskularnoj regulaciji: Novi terapjski izazovi" Renin-angiotenzin sistem (RAS) igra ključnu ulogu u regulaciji kardiovaskularne funkcije, ravnoteže tečnosti i krvnog pritiska. Nedavna istraživanja su otkrila da RAS ima važnu ulogu u upalnim procesima, fibrozi, imunološkoj regulaciji, progresiji karcinoma, kao i mehanizmima bolesti različitih organa. Otkriće lijekova koji blokiraju efekte RAS-a kao što su ACE inhibitori ili antagonisti angiotenzinskih receptora (ARB) dovelo je do prekretnice u liječenju kardiovaskularnih oboljenja kao što su hipertenzija i srčana insuficijencija. Ovi lijekovi zauzimaju ključno mjesto u kliničkim vodičima i osnova su u terapiji kardiovaskularnih oboljenja, a brojne kliničke studije su potvrdile njihovu terapijsku efikasnost i

sigurnost. Pored klasičnog RAS koji djeluje preko kaskade, angiotenzin I/ACE/ angiotenzin II/AT1R, ustanovljeno je postojanje i alternativnih puteva RAS-a koji se odvijaju preko kaskade angiotenzina II/ACE2/angiotenzin (1–7) i efekata posredovanih putem Mas i MrgD receptora. Genetski modeli i nove farmakološke strategije ilustruju tkivno specifična dejstva RAS-a, naglašavajući terapeutski potencijal pojačavanja ose ACE2/angiotenzin (1–7)/Mas receptori koja ispoljava vazodilatatorno, antiinflamtоrno, antiapoptotsko i antifibrotsko dejstvo, uz istovremenu inhibiciju, po srce štetne kaskade ACE/angiotenzin II/AT1R koja dovodi do vazokonstrikcije, inflamacije, apoptoze i fibroze. Razumijevanje složenosti RAS-a i međureceptorskog unakrsnog djelovanja je neophodno za razvoj novih terapijskih strategija, usmjerenih na kardiovaskularne, hepatične, pulmonalne ili maligne bolesti i druga inflamatorna stanja.

Istraživanja novih terapijskih modaliteta, posredovanih RAS-om, su usmjerena u pronalazak inhibitora enzima aminopeptidaze A i blokade RAS u mozgu kao novih antihipertenzivnih lijekova, ali i primjene savremenih tehnologija kao što su male interferirajuće RNK (siRNK) i antisens oligonukelotidi usmjereni na supresiju stvaranja angiotenzinogena u jetri. Jasno je da će i budući lijekovi koji djeluju na modulaciju RAS imati značajnu ulogu u liječenju ne samo kardivaskularnih, već i drugih stanja i oboljenja, udruženih sa inflamacijom, angiogenezom, fibrozom ili apoptozom kroz blokadu određenih RAS kaskada, ali i kroz modulaciju brojnih intracelularnih signalnih puteva.

Сл. 15. Проф. др Сњежана Поповић Пејичић, дописни члан АНУРС, Медицински факултет Универзитета у Бањалуци.

"Кардиоренални синдром и дијабетес" Američko udruženje za srce (AHA) 2023. godine uvelo je termin kardiovaskularno-reno-metabolički (CKM) sindrom, kako bi istaklo međusobnu pove63

N M K

zanost zdravlja srca, bubrega i metabolizma. CKM stanja su međusobno povezana, dijele zajedničke patofiziološke mehanizme i faktore rizika, uključujući dijabetes melitus tipa 2 (T2DM), gojaznost i starenje . CKM zdravlje predstavlja kliničku manifestaciju patofizioloških interakcija između metaboličkih faktora rizika, kao što su gojaznost i dijabetes, hronične bubrežne bolesti (CKD) i bolesti kardiovaskularnog sistema. Kliničke implikacije narušenog CKM zdravlja su značajne i dovode do prijevremene smrtnosti, povećane morbidnosti, multiorganske bolesti i visokih troškova zdravstvene zaštite, koji su u velikoj mjeri posljedica opterećenja kardiovaskularnim bolestima (CVD). Postoji jasno opisana bidirekciona povezanost između disfunkcije srca i bubrega, poznata kao kardiorenalni sindrom, pri čemu je disfunkcija jednog organa povezana sa disfunkcijom drugog. Slično tome, široko je prihvaćen i sindrom kardiometaboličke bolesti. Iako su ovi sindromi dobro prepoznati, raste svijest da metaboličke abnormalnosti igraju ključnu patofiziološku ulogu u bidirekcionim interakcijama između kardiovaskularnog i bubrežnog sistema. Pored toga, bubrežna disfunkcija se sve više prepoznaje kao ključni medijator odnosa između metaboličkih faktora rizika i CVD, naročito srčane insuficijencije (HF). Stoga, umjesto da se kardiorenalni sindrom i kardiometabolička bolest posmatraju kao odvojeni entiteti, sve je jasnije da ih treba razmatrati u okviru šireg koncepta CKM sindroma. CKM sindrom nije samo skup pojedinačnih stanja (npr. gojaznost, T2DM, CKD i CVD ), već njihova međusobna patofiziološka povezanost dovodi do dodatnog, pojačanog rizika i multisistemskih posljedica koje su veće od efekta svake bolesti posmatrane zasebno. Gotovo svaki veliki organski sistem je pogođen kao posljedica CKM sindroma, što rezultuje širokim spektrom ozbiljnih kliničkih komplikacija, uključujući bubrežnu insuficijenciju, prijevremeno kognitivno propadanje, steatozu jetre, povezanu sa metaboličkom disfunkcijom (MASH/MASLD), opstruktivnu apneju u snu (OSAHS) i povećan rizik za karcinome. Međutim, najveći klinički uticaj CKM sindroma u pogledu morbiditeta i prijevremene smrtnosti ogleda se kroz nesrazmjerno opterećenje CVD. CKM sindrom je povezan sa većom vjerovatnoćom svih fenotipova CVD, uključujući koronarnu bolest srca, moždani udar, srčano popuštanje, perifernu arterijsku bolest, atrijalnu fibrilaciju i iznenadnu srčanu smrt . Iako je neophodno hitno unaprijediti CKM 64

zdravlje, postoji i značajan prostor za po- zovanu terapiju, dok istovremeno pomaboljšanje kliničkih ishoda, povezanih sa žu u rješavanju izazova poput neadekvatCKM sindromom. Danas je dostupno više ne polifarmacije i kompleksnosti bolesti. terapija sa višestrukim povoljnim efektima na metaboličke faktore rizika, bubrežnu funkciju i kardiovaskularni sistem. Inhibitori natrijum-glukoza kotransportera-2 (SGLT2), koji su prvobitno razvijeni za liječenje dijabetesa, danas su prepoznati kao lijekovi koji usporavaju napredovanje bubrežne insuficijencije i štite srce, posebno smanjujući broj hospitalizacija zbog srčane slabosti i rizik od kardiovaskularne smrti. Agonisti receptora glukagonu sličnog peptida 1 (GLP-1RA) ne samo da poboljšavaju inzulinsku rezisten- Сл. 16. Проф. др Зоран Вујковић, ciju i glikemiju, već i redukuju tjelesnu дописни члан АНУРС, Медицински težinu i značajno smanjuju mortalitet od факултет Универзитета у Бањалуци CVD-a. Inhibitori renin-angiotenzin-aldosteronskog sistema (RAAS) takođe imaju "Нови погледи у примарној и važne kardiovaskularne i bubrežne koristi. секундарној превенцији инфаркта Dostupnost efikasnih terapijskih pristupa, мозга" usmjerenih na redukciju viška adipoznog Инфаркт мозга и транзиторна исхеtkiva i povezane insulinske rezistencije, мијска атака (ТИА) припадају исхеotvara mogućnost ciljane intervencije na мијским болестима мозга. Ове болести sam temeljni patofiziološki mehanizam чине значајан сегмент у кардиоваскуCKM sindroma. Rizik od razvoja CKM ларној патологији и кардиоваскуларsindroma i njegovih komplikacija dodatno ним болестима. Око 795 000 људи гоje uslovljen nepovoljnim socijalnim, eko- дишње у Сједињеним Америчким Дрnomskim i faktorima okruženja koji ote- жавама доживи мождани удар. Од тог žavaju usvajanje zdravih životnih navika i броја 87% су исхемијски, што износи adekvatnu samonjegu. Zbog toga ga je od 690 000 пацијената годишње. Од овог ključne važnosti pravovremeno prepoznati броја 185 000 случајева су рецидиви rane stadijume CKM sindroma, kada su инфаркта мозга. pacijenti često bez simptoma, i započeti И према најновијим препорукаpreventivne mjere u optimalnom trenut- ма Америчке асоцијације за мождани ku. Intenzitet intervencija treba prilago- удар, а која је дио Америчке асоцијаditi ukupnom kardiovaskularnom riziku ције за срце, публикованих 2024. гоi očekivanoj koristi za pacijenta. Studije дине имамо препоруку да се код осоpokazuju da rana detekcija i pravovremena ба старости 40-79 година да процијена intervencija u okviru CKM faktora rizika ризика од кардиоваскуларних болести donose veći klinički benefit. Upravljanje сваких 1-5 година. На овај начин доCKM stanjima zahtijeva individualizovan бијамо податке који су корисни за усi prilagođen pristup, kako bi se odgovori- мјеравање одлука о лијечењу и препоlo na specifične izazove koje predstavljaju рукама за начин живота пацијента, а različite grupe pacijenata. Populacije paci- које могу смањити ризик од можданог jenata koje zahtijevaju prilagođene pristu- удара. Код особа старијих од 18 година pe upravljanju CKM stanjima su MASLD/ препоручује се периодични скрининг MASH, srčana insuficijencija, fragilnost, и анализа начина живота и понашања gojaznost, T1DM, uznapredovala bubrež- (фактори на које можемо утицати) а na insuficijencija i OSAHS, koji dijele који повећавају ризик од можданог удаpreklapajuće faktore rizika i doprinose ра. Превентивним дјеловањем на ове progresiji kardiovaskularnih, bubrežnih факторе ризика се може смањити ризик i metaboličkih oboljenja. Prepoznavanje од можданог удара. И у овим препоnjihovih specifičnih potreba kroz integri- рукама се наводи са највећом снагом sanu zdravstvenu zaštitu od suštinskog je препоруке да се савјетује медитеранска značaja za poboljšanje ishoda liječenja. дијета у циљу смањивања ризика од Integracija tehnologije, posebno vještač- можданог удара. Такође, и даље стоји ke inteligencije (AI), mijenja paradigmu препорука нема доказа да су витамиupravljanja CKM stanjima. AI i digitalni ни Б, витамин Ц, витамин Д, фолна alati u zdravstvu unapređuju ranu dija- киселина, селен и други суплеметни gnostiku, stratifikaciju rizika i personali- корисни у спречавању можданог уда-

N M K

ра. Као нова препорука се појављује препорука да код пацијената са дијабетесом мелитусом и високим кардиоваскуларним ризиком или утврђеном кардиоваскуларном болешћу, лијечење агонистом ГЛП-1 рецептора је ефикасно у смањењу ризика од можданог удара. У примарној превенцији се истиче и препорука да код пацијената са гојазношћу II степена и више, баријатријске хируршке процедуре за подстицање губитка тежине могу се размотрити како би се смањио ризик од можданог удара. Имамо и препоруку да код пацијената са асимптоматском стенозом каротидне артерије већом од 50% треба једном годишње радити контролне ултразвучне прегледе да би се пратила прогресија болести и посљедично повећање ризика од можданог удара. И на крају, истиче се и значај спавања, односно присутности obstructive sleep apnea синдрома који повећава ризик од можданог удара. Овдје се истиче да је разумно ове пацијенте третирати са апаратима који омогућују позитиван притисак ваздуха за вријеме сна и да се на тај начин смањује ризик од можданог удара. У секундарној превенцији се истиче да већина пацијената с церебралним инфарктом које неуролог има у свакодневном раду су болесници с некардиоемболијским церебралним инфарктом. Секундарна превенција некардиоемболијског инфаркта мозга је од велике важности. Нови антитромбоцитни лијекови појављују се у најновијим смјерницама за секундарну превенцију можданог инфаркта. Нови лијекови су прасугрел, тицагрелор и цилостазол. Испитивања вриједности прасугрела у секундарној превенцији инфаркта мозга започиње са „PRAsugrel and clopidogrel in Japanese patients with ischemic STROke (PRASTRO-I)” студијом. Потом су слиједиле и друге студије те PRASTRO 2 и 3 студије. Ови нови резултати дају охрабрење да би прасугрел у будућности могао да се појави и у водичима за секундарну превенцију инфаркта мозга. Прасугрел је тренутно у водичима и свакодневној клиничкој пракси у кардиологији. Тикагрелор постаје значајан у неурологији након резултата студије „The acute StrOke or Transient IsChaemic Attack TReated with Aspirin or Ticagrelor and PatiEnt OutcomeS SOCRATES”. Позитивни резултати ове студије су указали на евенутални бенефит двојне антиагрегационе терапије

са тикагрелором и аспирином. Овај бенефит је и доказан студијом „The Acute Stroke or Transient Ischaemic Attack Treated with Ticagrelor and acetylsalicylic acid for Prevention of Stroke and Death (THALES)”. Важно је напоменути да тикагрелор има антидот, те примјена антидота, може тренутно поништити ефекат тикагрелора што је у клиничком раду веома важно. Цилостазол је лијек за који су студије показале да има мању инциденцу крварења, односно већу сигурност у односу на друге лијекове. Овај лијек је погодан за примјену код пацијената који имају висок ризик од хеморагичних компликација. Као резултати свих поменутих студија у водичу Америчке асоцијације за мождани удар се појављује препорука да се може разомотрити додавање цилостазола аспирину или клопидогрелу да би се смањио ризик од рецидива за пацијенте који имају некардиоемболијски инфаркт мозга или транзиторну исхемијску атаку и 50% до 99% стенозу велике интракранијалне артерије. Такође, у овом водичу се наводи да за болеснике с недавним (< 24 сата) мањим до умјереним можданим ударом и високоризичном ТИА или симптоматском интракранијалном или екстракранијалном стенозом артерије од ≥30% која би могла бити узрок догађаја, двојна антиагрегациона терапија са тикагрелором и аспирином током 30 дана се може размотрити како би се смањио ризик од 30-дневног понављања можданог удара. У овој препоруци се, ипак, напомиње да ова двојна терапија може повећати ризик од озбиљних крварења.

Дискусија Академик Владимир Кањух У току вишечасовног слушања (12:30 - 19:00) свих реферата, чули смо изванредна излагања о темама из истраживачке и куративне медицине. Такође, и изванредно излагање академика Душка Вулића из области превентивне медицине – које је од изванредног значаја за данашње унапређење здравља становништва јер ‘’боље је спречити него лечити’’. Чули смо изванредан програм превентивних активности, светски одобрен, за мере превенције – које су остварљиве и код нас ако се покаже добра воља и организација да се спроведу у дело. Што се тиче трансплантације срца, академик Милован Бојић као глав-

ни проблем помиње недостатак донора. Наиме, сходно могућности које пружа Закон, родбина умрлог најчешће одбија да да дозволу за узимање органа од преминулог. Интересантно да је сагласност да се одобри узимање органа од умрлог далеко чешћа у Хрватској него у Србији! Ја одувек тврдим да је потребно укинути тај Закон и да свако ко се прима на лечење у здравственој установи треба да потпише да прихвата узимање његових органа ако умре (или да не прихвата). На тај начин се родбина умрлог уопште не пита. Доста је са нашим ‘’моралисањем’’, а узимање органа од умрлог може да спасе пет, иначе, изгубљених живота јер би се могло добити: бубрег, срце, јетра, плућа и панкреас. Да објаснимо, отворено и сурово али тачно, о чему се ради. Свако биолошко живо биће мора да умре. Када умре, човек остаје леш (cadaver). Латинска реч cadaver је сложеница од carno – data – vermes, а које значе: месо дато црвима. Сахрањивање у земљу је најчешћи облик сахрањивања. Добро је у томе што најчешће остаје обележено гробно место које родбина и други могу да посећују. Може се леш кремирати (спалити) и од њега остаје пепео, који се симболично некад негде развејава или чува у урни у розаријуму. Зачетник кремирања у Србији је био др Војислав Кујунџић (‘’Воја – огањ’’, рођен 1872. године). Oн је већ као студент основао Удружење ‘’Огањ’’. У Србији постоје два крематоријума у Београду и Новом Саду и у 2025. години кремирано је око 3000 умрлих. Могуће је балзамовање – мумифицирање леша, тј. стварање мумије. То су чинили стари Египћани, Совјети – Лењина и Стаљина (Стаљин је касније пребачен у гроб под зидинама Кремљa са осталим значајним бољшевицима), Кинези – Мао Це Тунга, Бугари – Георгија Димитрова. Када сам једном био у Софији нико ми није хтео да каже где је Маузолеј Георгија Димитрова. Једва сам га нашао. Лепа палата али крајње оронула и прљава. Мумија је негде изнета. Дечурлија се јури по собама и од једне собе је направила WC. Тако пролази слава света! Бизарни и ретки случајеви су замрзавање у леду с надом да се изврши одлеђивање када се пронађе лек против болести због које је залеђен (Walt Disney). Затим, када син однесе 65

N M K

умирућег оца у планину и тамо га остави. У Мумбаију (бивши Бомбај) у Индији неки лешеви се остављају на платоу брда и птице – лешинари их кљуцају до костију (видео сам ове птице које круже око једног места у Мумбаију и затим ми је објашњено зашто круже). Видели смо, дакле, како се поступа са лешом. Зар није хуманије узети органе преминулог и спасити од смрти пет људских живота. У дискусији је учествовао и прим. др Милан Латиновић, помоћник министра за здравље и социјалну заштиту, који је указао на велики значај одржавања Научног скупа на даље побољшање превенције, дијагностике и третмана кардиоавскуларних болести у Републици Српској. Истакао да ће Закључци значајно помоћи у креирању даљих стратешких циљева и реализацији свих активности које Министарство спроводи у овој области. Посебно је истакао значај покретања превентивних активности на нивоу локалних заједница, а које се односе на промоцију здравог начина живота.

Закључци 1. Спроводити политику контроле дувана, укључујући опорезивање, ограничења, оглашавања и ограничења утицаја индустрије.

2. Пошто данас, у односу на само прије неколико година, постоји свјетски консензус о штетности напитака са алкохолом, интенција је да се, као и дуван, обиљежи етикетом да је алкохолни напитак штетан за здравље (канцери, мождани удари, хипертензија, срчана инсуфицијенција, атријална фибрилација, цироза јетре, атрофија мозга). Свјетска здравствена организација, чији смо члан, истиче да је нулта доза једино сигурна, односно да ризик почиње са првом капи.

3. Обезбиједити промоцију пореза на заслађене напитке и обавезно означавање заслађене хране.

4. Обезбиједити широки скрининг главних фактора ризика хипертензије, дислипидемије, гојазности и дијабетес мелитуса у циљу раног откривања, процјене кардиоваскуларног ризика и адекватног третмана.

5. Обезбиједити увођење регистра акутног коронарног синдрома у циљу побољшања адекват66

ног третмана и побољшања мјера секундарне превенције коронарне болести. Обавезна здравствена документација би требало да се прилагоди тако да то није један формулар више, већ провјера квалитета, нарочито интервенција у салама за катетеризације. У садашњем времену имамо број интервенција (квантитет, јер је држава обезбиједила да у шест градова постоје сале за катетеризацију), али не и да ли су оне урађене у препорученим временским оквирима (квалитет). Само на вријеме урађена интервенција спашава живот и смањује инвалидитет. Увидом у квалитет интервенција се не само побољшава праћење болесника, већ омогућава и правилна финансијска политика РФЗО и Министарства здравља. Та времена би требало да буду дио отпусних писама.

6. Обезбиједити рано откривање атријалне фибрилације у циљу адекватног третмана и спречавања кардиоваскуларних компликација.

7. Увести регистар акутног можданог удара у циљу побољшања адекватног третмана и побољшања мјера секундарне превенције. Овај регистар је неопходан да би се добили подаци, што је предуслов за побољшање примарне и секундарне превенције можданог удара, која није на задовољавајућем нивоу.

8. Потребно је увести регистар особа са гојазношћу ради раног откривања и адекватног третмана кардиометаболичких поремећаја.

9. За побољшање исхода код пацијената с кардиометаболичким стањима, потребан је свеобухватан приступ који комбинује терапије засноване на доказима, технолошке иновације и фокус на превенцију.

10. Неопходно је рано откривање метаболичких поремећаја хроничне бубрежне инсуфицијенције и супклиничке кардиоваскуларне болести ради правовремених превентивних и терапијских процедура.

11. Код особа са повишеним кардиометаболичким ризиком препоручују се интегрисане мјере модификације животног стила, оптимална контрола фактора ризика и адекватна фармакотерапија.

12. Повезивање кардиологије, ендокринологије, нефрологије и јавног здравља кључно је за побољшање исхода лијечења.

13. Унапређење кардиометаболичког здравља захтијева едукацију, истраживања, уважавање социјалних фактора, бољу доступност терапије и развој мултидисциплинарних модела и партнерства у заједници.

14. Интеграција традиционалних и нових фактора ризика са иновативним технологијама, укључујући дигитално здравство, прецизну медицину, нове фармакотерапије и интервенције на нивоу популације, нуди обећавајуће путеве за раније откривање, прилагођене третмане и побољшано придржавање терапији.

15. Политике које интегришу прецизно јавно здравље и адаптивне програме смањења ризика имају потенцијал да оптимизују превенцију КВБ како на индивидуалном, тако и на нивоу популације, истовремено се бавећи системским неједнакостима и ограничењима ресурса.

16. Потребно је континуирано радити на раном откривању урођених срчаних мана користећи феталну ехокардиографију, спроводити ране интервентне процедуре и обезбиједити адекватан третман урођених срчаних мана.

17. Плексиформну лезију, као Jет лезију, и њено непостојање код удружене антероградне и ретроградне плућне хипертензије због недостатака градијента први су у свијету описали Кањух и сар.

18. Код дијагностиковане плексиформне лезије преоперативном биопсијом плућа – вријеме за хируршко затварање дефекта код урођених срчаних мана са иницијалним лијево-десним шантом је истекло.

19. Да би се остварио напредак у превенцији КВБ цјелокупно друштво мора да уложи напор, а не само здравствена струка. Од круцијалне важности је укључивање извршне и законодавне власти и доношење потребних закона.

20. Потребно је континуирано спроводити мјере раног откривања болесника са срчаном слабости, пружати им адекватан третман, праћење фактора ризика и коморбидитета, уз обезбјеђивање рехабилитације и психолошке подршке.

21. Потребно је континуирано радити на примјени нових интервентних метода третмана структуралних болести срца, као што су балон дилатација аортне валвуле, транскатетерска имплантација аортног зали-

N M K

ска, перкутано затварање отвора на интератријалном и интервентрикуларном септуму, затварање аурикуле лијеве преткоморе, перкутано лијечење митралне регургитације и др.

22. Трансплантациона медицина подразумијева сложену координацију експерата и велике материјалне ресурсе. Постаје жртва властитог успјеха због константног недостатка органа за пресађивање.

23. Потребно је системско повезивање и организациона структура трансплантационих центара.

Завршне речи и затварање научног скупа Академик Душко Вулић Упркос значајном напретку у превенцији ,дијагностици и третману кардиоваскуларних болести и даље постоје трајни недостаци у ефективној примјени клиничких препорука у стварном свијету. Интеграција традионалних и нових фактора ризика са иновативним технологијама, укључујући дигитално здравство, прецизну медицину, нове фармакотерапије и интервенције на нивоу популације, нуди обећавајуће путеве за раније откривање, прилагођене третмане и побољшано придржавање терапији. Превазилажење препрека на нивоу система, љекара и пацијената, уз истовремено подстицање заједничког доношења одлука и правичног приступа здравственој заштити, од кључног је значаја за максимизирање превенције, дијагностике и третмана кардиовасклуларних биолести (Сл.17).

Изјаве за медије (АТВ, РТРС и СРНА) Академик Душко Вулић Превенција је набољи начин да се спријечи ризик од кардиоваскуларних болести и на томе треба још више радити. Потребно је што прије откривати факторе ризика повишен притисак, повишене масноће и шећер у крви те их држати под контролом. Пушење је кључСл.18. Академици В.Кањух и Д.Вулић у давању изјава ни фактор ризика а потом физичка неактивност. Посљедњи подаци показују да је 60% популације у свијету са недовољном физичком активности. Редовном физичком активности од 30 минута дневно можемо смањити за 30% ризик од оболијевања од кардиоваскуларних болести. Потребно је регулисати и режим исхране гдје је доказано да медитерански начин исхране значајно смањује ризик од оболијевања. Захваљујући спровођењу превентивних активности побољшању кардиоваскуларне заштите у Републици Српској за 25 година смањена је смртност за 15%. Треба наставити са организованим превентивним активностима, посебно у оквиру центара за превенцију и промоцију здравља у оквиру домова здравља Републике Српске. Академик Владимир Кањух Ја сам најстарији по стажу члан САНУ (имам само 97 година) и на основу дугог искуства могу да изјавим да је сарадња одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ и АНУРС одувек изванредна и да много доприноси развоју медицинске науке и здравствене делатности у обе академије и државе. На молбу водитељке ТВ емисије да у најкраћем каже шта је од основне важности за здравствено стање становништва, одговорио је: ‘’Дивимо се виртуозима из хирургије и дијагностике, али је најважније радити на превентивној медицини јер је тачно што народ зна – ‘’боље спречити него лечити’’.

Сл.17. По завршетку Научног скупа, сликали су се они учесници који су хтели ''да имају успомену са Скупа''.

67

N M K

Uvod U stručnoj i drugoj literaturi više se govori o pravima pacijenata u ostvarivanju zdravstvene zaštite nego o obavezama i odgovornostima pacijenata iako Zakon o zdravstvenoj zaštiti u Republici Srpskoj (u daljem tekstu: Zakon),1 u glavi IV, nosi ispravan naziv ‘’Prava i obaveze građanina i pacijenta u ostvarivanju zdravstvene zaštite’’. Imajući u vidu da se prava i obaveze građana i pacijenata međusobno prepliću, podsjetićemo se na prava pacijenata u Republici Srpskoj, propisana Zakonom, a poslije toga slijedi pregled i analiza obaveza i odgovornosti pacijenata.

Cilj ovog rada je da stručnu javnost, učesnike u zdravstvenoj zaštiti i građane, u najkraćoj formi, informiše i podsjeti na ovaj aspekt zdravstvene zaštite, bez kojeg prava pacijenata mogu biti dovedena u pitanje, a time i ostvarivanje zdravstvene zaštite.

U Zakonu, od čl. 33. do čl. 52. propisana su ‘’Prava i obaveze građanina i pacijenta u ostvarivanju zdravstvene zaštite’’ redom kako slijedi: pravo građanina na zdravstvenu zaštitu; pravo građanina na preventivne mjere i usluge; pravo građanina na slobodan izbor doktora medicine na primarnom nivou zdravstvene zaštite; pravo građanina na listu čekanja; pravo pacijenta na zdravstvenu zaštitu; pravo pacijenta na samoodlučivanje; pravo pacijenta na informaciju; pravo pacijenta na pristanak; pravo pacijenta na odbijanje zdravstvene usluge; prehospitalno hitno zbrinjavanje oboljelih i povrijeđenih; pravo pacijenta na povjerljivost ličnih podataka; pravo pacijenta na privatnost; pravo pacijenta na drugo stručno mišljenje; pravo pacijenta na uvid u svoju medicinsku dokumentaciju i troškove liječenja; pravo pacijenta na olakšanje patnji i bola; pravo pacijenta na prigovor; pravo pacijenta na naknadu štete zbog stručne greške; pravo pacijenta koji učestvuje u kliničkom istraživanju. Navedenim zakonom propisane su obaveze i odgovornost pacijenta i društva za zdravlje: odgovornost pacijenta za lično zdravlje; obaveza pacijenta prema drugim korisnicima zdravstvene zaštite; obaveza pacijenta prema zdravstvenoj ustanovi, zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku te društvena briga o zdravlju građana.

Odgovornost pacijenta za lično zdravlje Odgovornost pacijenta za lično zdravlje, velikim dijelom, sadržana je u pravu pacijenta kod ostvarivanja zdravstvene zaštite. Svako pravo pacijenta podrazumijeva i određene obaveze i odgovornost da bi se to pravo realizovalo. U čl. 32. Zakona propisano je da je pojedinac dužan da čuva i una1

Medicina i pravo

Obaveze i odgovornost pacijenata i društva u ostvarivanju zdravstvene zaštite Nedeljko Z. Milaković, dr pravnih nauka

ta za lično zdravlje je u neposrednoj vezi sa javnim zdravljem, a sadržano je velikim dijelom i u pravu pacijenta na preventivne mjere i informisanje o očuvanju zdravlja. Javno zdravlje podstiče odgovornost cijelog društva u cilju osiguranja dobrobiti za sve građane, kroz unapređenje zdravlja i očuvanje životne sredine. Svaki građanin je dužan da preduzima aktivnost i ima ličnu odgovornost za svoje zdravlje, izbjegavanjem rizičnih faktora koji ugrožavaju život i zdravlje (npr. korišćenje alkohola, duvanskih proizvoda, opojnih droga, rizično seksualno ponašanje i dr.) i da aktivno učestvuje sa svim akterima koji donose zdravstvene odluke i preduzimaju zdravstvene akcije.

pređuje sopstveno zdravlje, zdravlje drugih ljudi, kao i životnu i radnu sredinu te da se u granicama svojih znanja i mogućnosti uključi u društvenu brigu za zdravlje i da povrijeđenom ili bolesnom licu u hitnom slučaju pruži prvu pomoć. Ova odredba zakona ima deklarativan značaj i može se tumačiti kao poziv svim građanima da se odgovorno odnose prema svom zdravlju i aktivno učestvuju u zaštiti, očuvanju i unapređenju svog zdravlja.

Ne može se očekivati da se svi učesnici u zdravstvenom sistemu brinu za zdravlje pojedinca, a on je pasivan i ravnodušan prema sebi i ne preduzima ništa da i sam čuva svoje zdravlje. Ostvarivanje zdravstvene zaštite je partnerski odnos u kome građanin, odnosno pacijent, zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik i društvo u cjelini imaju svoju ulogu i odgovornost. Obaveza saradnje pacijenta i nadležnog zdravstvenog radnika i zdravstvenog saradnika je sastavni dio liječenja.

U istom članu propisano je da je pojedinac dužan da se odazove na poziv za ciljni preventivni pregled,odnosno skrining, u skladu sa Zakonom. Takođe, pojedinac je dužan da se liječi od zarazne bolesti koja može ugroziti zdravlje drugih lica. Odgovornost pacijen-

Zakon o zdravstvenoj zaštiti, „Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 57/22.

68

Obaveza pacijenta prema drugim korisnicima zdravstvene zaštite Svaki pacijent obavezan je poštovati ljudska prava propisana Ustavom i dr. zakonima, kao i prava pacijenata propisana u Zakonu, na način da drugim pacijentima namjerno onemogućava korištenje istog prava. Zabranjeno je ometanje zdravstvenog radnika i zdravstvenog saradnika prilikom pružanja zdravstvenih usluga drugom pacijentu. U takvim i sličnim slučajevima, osoblje zdravstvene ustanove će upozoriti pacijenta koji ometa zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, u pružanju zdravstvene usluge, (povreda odluke o kućnom redu zdravstvene ustanove), uz mogućnost pokretanja sudskog postupka radi utvrđivanja prekršajne odgovornosti tog pacijenta. U odlukama zdravstvenih ustanova o kućnom redu, pored ostalog, propisano je da je zabranjeno ometanje zdravstvenog radnika i zdravstvenog saradnika prilikom pružanja usluga zdravstvene zaštite drugom pacijentu, kao i da je poštovanje kućnog reda zdravstvene ustanove uslov za boravak i liječenje u toj zdravstvenoj ustanovi. U čl. 33. Zakona propisano je da ‘’građanin ima pravo da zdravstvenu zaštitu ostvaruje uz poštovanje najvišeg standarda ljudskih prava i ima pravo na fizički i psihički integritet i na bezbjednost svoje ličnosti, kao i na uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih i religijskih ubjeđenja’’.

N M K

U zdravstvenoj ustanovi pacijent je obavezan da poštuje prava drugih pacijenata koji ostvaruju zdravstvenu zaštitu u skladu sa navedenim zakonom.

Obaveze pacijenta prema zdravstvenoj ustanovi, zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku Prava i obaveze pacijenta ne mogu se posmatrati odvojeno bez sagledavanja prava i obaveza zdravstvenih profesionalaca, koje treba regulisati posebnim zakonom.

U čl. 54. Zakona propisano je: ‘’pacijent i drugo lice obavezni su da poštuju kućni red zdravstvene ustanove’’ te da se u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite prema zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku odnose sa poštovanjem. U istom članu propisano je: ‘’Pacijent, odnosno njegov zakonski zastupnik, roditelj usvojitelj, odnosno staratelj djeteta ili zakonski zastupnik lica lišenog poslovne sposobnosti, su obavezni da blagovremeno informišu nadležnu zdravstvenu ustanovu o otkazivanju zakazanog termina za pružanje zdravstvenih usluga, kao i o promjeni svoje adrese ili telefonskog broja’’. Ako navedena lica tako ne postupe, dužni su da ponovo zakažu termin za pružanje zdravstvene usluge.

Takođe, u čl. 53. Zakona propisane su obaveze pacijenta kod ostvarivanja zdravstvene zaštite gdje je pacijent obavezan da: u potpunosti i istinito informiše odgovornog zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika o svom zdravstvenom stanju te da poštuje uputstva i preduzima mjere koje su mu propisane. Pacijent je obavezan da poštuje lični i profesionalni integritet lica zaposlenog u zdravstvenoj ustanovi prilikom obavljanja profesionalnih zadataka, odnosno pružanja zdravstvene usluge. U članu 54. Zakona propisano je: Ako pacijent, u potpunosti i istinito, ne informiše odgovornog zdravstvenog radnika te ne poštuje njegova uputstva i preduzima preporučene mjere, odgovorni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, poslije prethodnog pismenog upozorenja, može otkazati dalje pružanje zdravstvene zaštite pacijentu, izuzev prehospitalnog hitnog zbrinjavanja oboljelih i povrijeđenih. O tome, odgovorni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, je dužan pismeno obavijestiti direktora zdravstvene ustanove i u medicinsku dokumentaciju pacijenta unijeti razlog za odbijanje pružanja zdravstvene zaštite. U istom članu propisano je: ‘’Zabranjeno je odgovornom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, otkazati pružanje zdravstvene zaštite pacijentu sa smetnjama u mentalnom zdravlju ili pacijentu 2

koji boluje od zarazne bolesti izostanak zbog čijeg liječenja bi mogao ugroziti zdravlje i život drugih lica, kao i društvenu zajednicu’’.

U čl. 161. Zakona regulisano je ‘’Samovoljno napuštanje zdravstvene ustanove’’, koje se upisuje u medicinsku dokumentaciju u zdravstvenoj ustanovi koja pruža usluge bolničke zdravstvene zaštite.

Ljekar ima obaveze u interesu pacijenta, a pacijent u sopstvenom interesu. Ako ljekar ne učini ono što je njegova profesionalna obaveza, radi zaštite zdravlja pacijenta, snosiće odgovornost u skladu sa zakonom. Međutim, pacijent ne snosi odgovornost zbog svojih propusta, ne polaže o tome računa drugima, osim samom sebi, uz eventualne posljedice za isto. Osim toga, valja na umu imati činjenicu da je odnos između ljekara i pacijenta asimetričan, jer u njemu dominira uloga ljekara2, iako se teži uspostavljanju partnerskog odnosa.

Društvena briga za zdravlje građana Zakon uređuje zdravstvenu zaštitu kao organizovanu i sveobuhvatnu djelatnost društva čiji je cilj dostizanje najvišeg mogućeg nivoa očuvanja i unapređenja zdravlja građana. U navedenom zakonu propisano je da ‘’zdravstvena zaštita obuhvata skup društvenih, individualnih i grupnih mjera, usluga i aktivnosti za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje i suzbijanje bolesti i povreda, rano otkrivanje poremećaja zdravlja, pravovremenu dijagnostiku, blagovremeno i efikasno liječenje, zdravstvenu i palijativnu njegu i rehabilitaciju oboljelih i povrijeđenih’’.

Zdravstvena djelatnost je djelatnost od opšteg interesa za Republiku Srpsku kojom se građanima obezbjeđuje zdravstvena zaštita.

Društvena briga za zdravlje građana obuhvata mjere zdravstvene i socijalne politike i programa ekonomskih reformi kojima se stvaraju uslovi za obezbjeđivanje i ostvarivanje zdravstvene zaštite, uslovi za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, kao i mjere i aktivnosti kojima se usklađuje funkcionisanje i razvoj zdravstvene zaštite. Društvena briga za zdravlje građana ostvaruje se na nivou Republike, jedinice lokalne samouprave, poslodavca i pojedinca, propisano je u navedenom zakonu. Pacijent ne smije nijednim svojim postupkom izazvati opasnost po zdravlje i život drugih ljudi u široj društvenoj zajednici ukoliko boluje od bolesti koja može uticati na njih, a to su, prije svega, zarazne bolesti, psihičke bolesti, bolesti koje se prenose genetskim putem, bolesti ovisnosti (alkoholizam, narkomanija i sl.). U tom smislu, roditelj, staratelj, odnosno zakonski za-

stupnik, odgovoran je za maloljetnog ili poslovno nesposobnog pacijenta čije ponašanje nije usklađeno sa savjetima i preporukama nadležnog doktora. Ostvarivanje prava na zdravlje u jednoj društvenoj zajednici zavisno je od resursa koje ona namjenjuje zdravstvenoj zaštiti, od načina alokacije na pojedine specijalnosti i od mehanizama raspodjele na korisnike. Preduslov za zdravlje uključuje obezbjeđivanje sigurne vode, hrane, izgradnje sigurnih stanova i bezbjedne životne okoline, kao i obrazovanje djece i informisanje građana za donošenje korisnih odluka o svom zdravlju i životu.

Zaključak Obaveze građana i pacijenata u ostvarivanju zdravstvene zaštite regulisana su Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u Republici Srpskoj. Više se govori u javnosti o pravima pacijenta, a manje o njihovoj obavezi i odgovornosti. Bez ispunjavanja obaveza pacijenata ponekad se dovodi u pitanje ostvarivanje njegovih prava. Edukacije, informisanje građana i stručne javnosti o pravima i obavezama subjekata u obavljanju zdravstvene djelatnosti je ključna za uspješno i efikasno ostvarivanje zdravstvene zaštite. Odnos između pacijenta, zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika je partnerski u kojoj svaka strana mora znati svoja prava i obaveze. Prava i obaveze zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, nisu uređena posebnim zakonom, a planirano je da to bude u Zakonu o djelatnostima u zdravstvu. U razmatranju ovog aspekta ostvarivanja zdravstvene zaštite ne može se govoriti bez detaljnog definisanja značaja, uloge, prava, obaveza i odgovornosti zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, kako je to uređeno u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti za ‘’Prava i obaveze građanina i pacijenta u ostvarivanju zdravstvene zaštite’’. Zdravlje građana podrazumijeva sveobuhvatnu brigu, obavezu i odgovornost kako pojedinca, zdravstvenog radnika i zdravstvenog saradnika, tako i društva u cjelini. Odgovornost pacijenta prema društvenoj zajednici najvećim dijelom nije eksplicitno regulisana u zakonima iz oblasti zdravstva, ali se ne može zanemariti i njihova odgovornost u razmatranju i donošenju navedenih zakona, kao i društvene zajednice koja utvrđuje društvene odnose u oblasti zdravstva.

Radišić Jakov, Medicinsko pravo II izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Univerzitet UNION, Pravni fakultet, Beograd,2008. str.71.

69

N M K

А

-

s t r u č n i

s k u p o v i

кадемик проф. др Елизабета Ристановић била је почасни гост и предавач по позиву на Четвртом руском конгресу медицинске микробиологије и инфектологије који је одржан 26 – 27. фебруара 2026. године у организацији Асоцијације медицинских микробиолога и Министарства здравља Руске Федерације. У раду конгреса учествовала су 2.173 стручњака и научника из укупно 18 земаља свијета (Русија, Бјелорусија, НР Кина, Србија, Турска, Велика Британија, Португалија, Буркина Фасо, Шри Ланка, Саудијска Арабија, Оман, Јордан, Казахстан, Киргистан, Абхазија, Јужна Осетија, Узбекистан, Таџикистан). У оквиру више паралелних сесија презентовано је 136 радова и 120 постера, одржана је Сверуска студентска олимпијада из медицинске микробиологије знања и изложба технолошких достигнућа у домену најсавременије дијагностике и лијечења инфективних болести у којој је учествовало 40 компанија из Русије, Бјелорусије и НР Кине. Научнообразовни програм Конгреса традиционално је био врло богат и на изузетно високом стручном нивоу. Посебна пажња била је посвећена коришћењу нових технологија и дигитализацији, њиховом утицају на измјену парадигми и приступа у дијагностици и лијечењу инфективних бо-

Достигнућа српске микробиологије представљена у Русији

Заједнички приступ у борби са највећим здравственим изазовима времена

лести, као и образовању стручних кадрова, али и укључивању младих љекара и студената у научноистраживачки рад у домену медицинске микробиологије. Наглашен је значај развоја медицинске микробиологије у циљу суочавања са глобалним изазовима попут питања биолошке безбједности и заштите од пријетњи ширења инфективних болести, откривања нових патогена, растућег проблема антимикробне резистенције, лијечења хроничних инфекција, анализе микробиома и његових интеракција у контексту динамичког развоја генетичког инжењеринга, технологија анализе генске секвенце, биотехнологије, CRISPR-технологије, метагеномике, синтетске биологије, генера70

тивне вјештачке интелигенције, појаве нових материјала и биосензора, али и предлагања научно заснованих, оперативних и оправданих рјешења, заснованих на поменутим технологијама, дигитализацији и персонализованом приступу у дијагностици, имунопрофилакси и лијечењу. Управо све наведено представља тренутно један од стратешких праваца приоритетног државног и националног значаја коме се у Руској Федерацији посвећује пажња на највишим нивоима управљања. Заштита генетичких података, брига о биодиверзитету и развој технологија дијагностике, али и производње антимикробних препарата и вакцина, представљају у том контексту прворазредни на-

N M K

ционални задатак који се може ријешити само заједничким радом научника из домена фундаменталних наука, медицинских микробиолога, инфектолога, љекара осталих специјалности и представника индустрије који су били окупљени на конгресу. На свечаном отварању конгреса поздравне бесједе одржали су Плутницкиј Андреј Николајевич, замјеник министра здравља Руске Федерације, представници Руске академије наука (РАН), а професорка Ристановић поздравила је том приликом учеснике у име Србије и Републике Српске, наше научне и медицинске заједнице а, прије свега, у име Војномедицинске академије, као храма српског здравља и науке и исказала отвореност за научну и стручну сарадњу у домену борбе са микроорганизмима који представљају један од највећих изазова времена у коме живимо. Академик, проф. др Елизабета Ристановић, инострани члан АНУРС и члан редакције «Медици.цом», била је једини иностра-

ни члан Научног одбора Конгреса који је окупио истакнуте руске академике, професоре и научнике који се баве медицинском и клиничком микробиологијом, молекуларном биологијом, биологијом, епидемиологијом, инфектологијом. Пленарна сесија, у чијем је Президијуму такође била, носила је назив «Интеграција медицинске микробиологије и клиничке праксе у епохи нових изазова», а започела је излагањем академика, проф. др Александра Гинцбурга, дугогодишњег руководиоца чувеног Научног института «Гамалеја», на тему: Технологије засноване на персонализованим генским подацима и нови приступи у изради терапијских средстава. Друго пленарно предавање имала је част да одржи наша научница, а исто се односило на Дијагностичке дилеме везане за коинфекције, изазване патогенима који се преносе путем крпеља. Предавање је изазвало велику пажњу учесника конгреса будући да су крпељски преносиви патогени веома акту-

-

s t r u č n i

s k u p o v i

елан проблем у цијелој Руској Федерацији и да се велики број институција бави екологијом, епидемиологијом, дијагностиком и лијечењем ових болести уз коришћење најновијих молекуларно-генетских технологија и анализе ген-секвенце. То је покренуло и отворило питања могуће научне и стручне сарадње у овој области са научним институцијама у Србији и Републици Српској. Треће пленарно предавање одржао је академик Говорун, из Роспотребнадзор, на тему: Микробиота и ми – амбивалентност контекста, а четврто и посљедње предавање у овој сесији одржала је академик, проф. др Татјана Валерјевна Припутњевич, предсједница Асоцијације медицинских микробиолога РФ и главна микробиолошкиња Министарства здравља Руске Федерације, са насловом: Глобалне стратегије контроле микроорганизама – анализе и лекције за будноћност. У наставку рада одржане су секције посвећене савременим приступима у секвенционирању и метагеномици, дигиталном суверенитету у савременој микробиолошкој лабораторији, актуелним питањима, стандардима, технологијама и клиничким интерпретацијама савремених дијагностичких метода у микробиологији, али и секције посвећене дијагностици полно-преносивих инфекција и њиховом значају по репродуктивно здравље, модерној дијагностици паразитских инфекција и значају паразитарних инфекција за понашање људи, микробиолошкој и клиничкој дијагностици туберкулозе и социо-епидемиолошким аспектима болести, као и резистенцији изазивача туберкулозе, затим новим изазовима антибиотске резистенције и миграцији гена резистенције, проблему лијечења микоза, као и фармакогенетици антимикробних препарата. Највише пажње посвећено је микробиому човјека који је сагледаван из угла коморбидитета, биолошке безбједности и антимикробне резистенције, интеракцијама вируса и микробиома, као и значају микробиома у новој стратегији развоја препарата за лијечење инфективних болести, али 71

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Професорка Ристановић учествовала је недавно и у раду Међународног инфективног форума који је одржан у Москви у децембру прошле године. Том приликом она је, на позив проф. др Владимира Петровича Чуланова, главног инфектолога Руске Федерације, одржала предавање о јединственим искуствима некадашње Југославије у борби са вирусом вариоле 1972. године и поукама ове епидемије које су значајне и у данашње вријеме, будући да се овај опасни патоген сматра једним од потенцијалних биолошких агенаса, а епидемије вариоле односиле су у прошлости велики број живота. Прву масовну вакцинацију против вариоле спровела је императорка Катарина Велика, а у Србији је вакцинација спровођена у вријеме Милоша Обреновића. Вариола је званично искоријењена 1979. године, али се епидемије овог или сличних вируса из исте породице, попут нпр. мајмунских богиња, могу поново јавити. Наша некадашња држава одговорила је спремно и ефикасно на појаву вариоле и показала колико је неопходно имати едуковане и оспособљене кадрове, добру организацију, дијагностичке и научне капацитете, али и сопствену производњу лијекова и вакцина те да је ослонац на сопствене снаге и искуства, најсигурнији начин суочавања са комплексним здравственим кризама каквих ће сигурно бити још у будућности. Међународна научна и стручна сарадња и размјена мишљења су такође изузетно важне. На неке од тих поука усмјерила нас је и недавна пандемија КОВИД-19.

72

и улози бактериофага у савременој профилакси. Велику пажњу изазвале су и сесије везане за микробиолошку дијагностику у условима савремених ратова као и секције из области историје руске микробиологије. У оквиру Конгреса одржано је и засједање профилних стручних комисија Министарства здравља Руске Федерације из домена меди-

цинске микробиологије, клиничке микробиологије и резистенциије на антибиотике. Скуп је затворен свечаном церемонијом награђивања најбољих учесника Олимпијаде знања што представља велики подстицај младим студентима и научницима који тек закорачују у богат свијет микроорганизама.

Академик проф. др Елизабета Ристановић позната је као ерудита, стваралац и интелектуалац који много пажње посвећује свом сталном духовном узрастању. Сваку посјету Руској Федерацији, у којој се, како са поносом истичу њене колеге и пријатељи, ниједан велики стручни самит из микробиологије и инфектологије не може замислити без њеног доприноса, она искористи и за обилазак неке велике светиње. Сада је посјетила Покровски женски манастир у коме су мошти Свете блажене Матроне Московске - велике светитељке која је од рођења имала дар духовног расуђивања, чудотворења и исцјељења од болести и утјехе у невољама. Богом изабрана да

ни... Чудотворна моћ Матроне Московске директно је повезана са њеним страдањем, са мукама и ношењем спасоносног крста. Нека нам је Господ свима у помоћи, вапећи за њеном помоћи у рјешавању наших животних проблема и нека испуни наш ум и наша срца снагом њеног примјера, схватајући шта значи кад човјек носи крст који Бог ставља на њега. Свети Јован Кронштатски назвао је својевремено Блажену Матрону осмим стубом руске државности. Судбоносни сусрет Стаљина и Свете Матроне био је одлучујући за помирење цркве и државе, организовање литије и молебана, спас Москве од нациста и херојски ослободилачки поход Црвене армије који је услиједио, као и повратак византологије у совјетске школе. Преподобна Матрина упокојила се у Господу 1952. године, али њене мошти у Покровском манастиру су мјесто сталног великог ходочашћа вјерног народа који јој приступа са цвијећем које је Матрона бескрајно волела. Њен благослов непрестано бди над највећом православном престоницом – Трећим Римом. Професорка Ристановић посјетила је и Подворје Српске православне цркве у Москви, које се налази недалеко од Кремља, у оквиру храма Светих Петра и Павла и представља симбол духовног братства српског и руског народа. Велику помоћ и подршку при реализацији активности добила је од Представништва Републике Српске у Москви чијем шефу господину Душку Перовићу захваљује за истинску посвећеност мисији јачања братских веза два народа у свим доменима.

види не само људске гријехе, преступе, већ и помисли, осјећала је приближавање опасности, предвиђала непогоде и несреће у држави. Предсказала је и Други свјетски рат: „Многи народи ће изгинути, али наш руски ће побиједити. Москву непријатељ неће освојити...“. Често је понављала да је „невидљиво присутна на фронтовима и да помаже ратницима». Обраћале су јој се и породице несталих војника којима је говорила о њиховој судби-

Медици.цом

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

D

eseti međunarodni simpozijum „Gastroenterološki dani – Jahorina 2025“ održan je u organizaciji Udruženja gastroenterologa i hepatologa Republike Srpske i Asocijacije gastroenterologa i hepatologa u Bosni i Hercegovini, uz učešće velikog broja domaćih i regionalnih eksperata iz oblasti gastroenterologije, hepatologije, radiologije, onkologije i srodnih disciplina. Ovaj naučnostručni skup, tradicionalno održavan posljednjih šesnaest godina širom Republike Srpske, i ove godine je potvrdio svoj značaj kao centralno mjesto razmjene znanja, iskustava i savremenih stručnih praksi.

Skup je održan pod pokroviteljstvom Kabineta predsjednika Republike Srpske, što dodatno potvrđuje njegov značaj za zdravstveni i naučni sistem Republike Srpske.

Svečanom otvaranju simpozijuma prisustvovao je ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske dr Alen Šeranić, kao i brojne zvanice iz javnog, kulturnog i društvenog života, čime je događaju dat poseban ceremonijalni i društveni značaj.

Predsjednik Naučnog odbora bio je prof. dr Stevan Trbojević, a predsjednik Organizacionog odbora dr sc. med.

Goran Bokan, čiji su stručni angažman, iskustvo i posvećenost doprinijeli visokom kvalitetu programa, odličnoj organizaciji i uspjehu ukupnog događaja.

Skup je okupio stručnjake iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije, čime je potvrđen njegov međunarodni karakter i uloga mosta između gastroenteroloških i hepatoloških centara regiona. Upravo ovakvo regionalno povezivanje omogućava kontinuirani profesionalni razvoj, razmjenu najboljih kliničkih praksi i implementaciju savremenih terapijskih i dijagnostičkih protokola.

Program simpozijuma je bio sistematično koncipiran kroz tematske sesije, prikaze slučajeva te sesije, posvećene medicinskim sestrama i tehničarima. Predavači su obuhvatili širok spektar savremenih tema koje reflektuju aktuelne izazove i trendove u kliničkoj gastroenterologiji i hepatologiji.

Program je uključio naredne sesije: • Inflamatorne bolesti crijeva (IBC) – osam predavanja • Interventna endoskopija – četiri predavanja • Interventne radiološke procedure u

10. međunarodni simpozijum:

Gastroenterološki dani – Jahorina 2025 Pripremio: Prof. dr Stevan Trbojević

hepatologiji – tri predavanja • Hepatologija – aktuelnosti i novine – osam predavanja • Sesija mladih gastroenterologa – osam stručnih prikaza i prezentacija • Sestrinska sesija – predavanja o biološkoj terapiji, endoskopiji, endoskopskim intervencijama, endoskopskoj kapsuli, EUS-u i ERCP-u Ovakva širina i raznovrsnost omogućila je da stručnjaci iz svih segmenata gastroenterološke prakse dobiju relevantne i korisne informacije za svakodnevni klinički rad.

73

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Jahorina centar svjetske kardiologije:

Jedanaesti PRACSIS 2026 Akademik Miodrag Ostojić

N

a olimpijskoj planini Jahorini, u martu 2026. godine, održan je Jedanaesti kongres 34. ogranka Američkog koledža kardiologa (ACC) za Srbiju i Republiku Srpsku – PRACSIS 2026. Ovaj prestižni skup još jednom

(S lijeva na desno): Prof. dr Nathan Wong, prof. dr Milan Nedeljković, prof. dr Tamara Kovačević Preradović, doc. dr Nikola Šobot, prof. dr Dragan Đurić

je potvrdio status ključnog mosta između najnovijih svjetskih naučnih preporuka i njihove praktične primjene u svakodnevnoj ljekarskoj praksi u regionu. Kardiološka elita regiona i svijeta okupila se 12. i 13. marta u ugodnom ambijentu Hotela „Termag“ na Jahorini, čime je uspješno nastavljena tradicija započeta još 2015. godine. Ovogodišnji PRACSIS (Practical aspects and comparative analysis of ACC/AHA and ESC guidelines) obilježio je deceniju postojanja i vizije koja je kardiologiju Srbije i Republike Srpske čvrsto pozicionirala na globalnoj mapi medicinske izvrsnosti.

Realizacija ovako ambicioznog programa ne bi bila moguća bez snažne institucionalne i partnerske podrške. Pokroviteljstvo kongresa potpisali su najviši državni i akademski organi, pri čemu je posebno istaknuta podrška srpskog člana i predsjedavajuće Predsjedništva Bosne i Hercegovine Željke Cvijanović, kao i Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske na čelu sa ministrom dr Alenom Šeranićem. Akademski stubovi kongresa bili su medicinski fakulteti Univerziteta u Beogradu i Banjaluci, Univerzitetski klinički centar Republike Srpske te Akademija medicinskih nauka SLD. Povodom svečanog otvaranja kongresa, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić primio je posebno priznanje za izuzetan doprinos razvoju zdravstvenog sistema. On je organizatorima srdačno zahvalio na časti koju su mu ukazali ovim priznanjem, te iskreno čestitao na izuzetnom trudu i posvećenosti u pripremi izuzetno bogatog i sadržajnog stručnog programa. U svom obraćanju prisutnima na svečanom otvaranju kongresa, ministar Šeranić je istakao da nam upravo raznolikost iskustava i stručnih perspektiva omogućava da

Prof. dr Tamara Kovačević Preradović, prof dr Benny Levenson

74

N M K

Prof. dr Tamara Kovačević Preradović, ministar dr Alen Šeranić

Prof. dr Eugenio Picano

zajedno gradimo čvrste mostove saradnje i kontinuirano unapređujemo kvalitet kardiološke prakse na ovim prostorima.

Vrijednost ovog skupa ogleda se i u tome što okuplja istaknute predavače iz različitih dijelova svijeta – od Sjedinjenih Američkih Država i Italije do Njemačke i brojnih referentnih centara iz regiona. Među istaknutim predavačima bili su prof. dr Benny Levenson iz Berlina, predsjedavajući ACC Skupštine internacionalnih guvernera, koji je govorio o važnosti vakcinacije kod kardioloških pacijenata i aktuelnim ESC smjernicama za valvularne bolesti. Prof. dr Nathan D. Wong sa Univerziteta u Kaliforniji (Irvine, USA), inostrani član ANURS, predstavio je najvažnije dijelove novih američkih smjernica za hipertenziju iz 2025. godine, kao i revolucionarnu ulogu vještačke inteligencije u preciznoj evaluaciji CT skenova. Takođe, prof. dr Eugenio Picano iz Pize (Italija), inostrani član SANU, edukovao je učesnike o novim protokolima u stres-ehokardiografiji. Prisustvo i aktivno učešće ovih vrhunskih stručnjaka u okruglim stolovima, posebno na temu prevođenja kompleksnih pretkliničkih istraživanja u direktnu kliničku praksu, omogućilo je direktnu razmjenu dragocjenih znanja i iskustava na najvišem nivou.

Naučni program kongresa bio je pažljivo koncipiran da pokrije najkritičnije tačke savremene kardiologije, s posebnim fokusom na najnovije preporuke američkih (ACC/AHA) i evropskih (ESC) udruženja, u širokom rasponu od vještačke inteligencije do revolucionarnih terapija. Fokus je bio na praktičnim aspektima liječenja akutnog koro-

-

s t r u č n i

s k u p o v i

narnog sindroma, arterijske hipertenzije i urođenih srčanih mana prema smjernicama iz 2025. godine. Posebnu pažnju učesnika privukle su sesije o primjeni vještačke inteligencije (AI) u kardiološkom imidžingu, kao i najnovije metode u elektrofiziologiji. Jedan od najsvjetlijih trenutaka programa bio je detaljan prikaz razvoja TAVI programa (transkateterska implantacija aortne valve) u Republici Srpskoj, čime se lokalni klinički centri izjednačavaju sa najsavremenijim evropskim i svjetskim klinikama. Program je obuhvatio i rješavanje „Gordijevog čvora“ plućne hipertenzije, inovacije u kardiohirurgiji, te integrisani pristup liječenju gojaznosti kao rastućeg i veoma ozbiljnog kardiovaskularnog rizika.

Organizacioni odbor, na čelu sa prof. dr Tamarom Kovačević Preradović, guvernerkom 34. ACC ogranka, prof. dr Milanom A. Nedeljkovićem (osnivačem ogranka) i doc. dr Nikolom Šobotom, v.d. generalnim direktorom Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, još jednom je dobio zasluženo priznanje za izvrsnost u radu. Podsjeća se da je ovaj ogranak u Čikagu 2025. godine nagrađen priznanjem „Certificate of Recognition“ od krovnog američkog ACC-a za izuzetno predstavljanje i rad.

Kao kruna ovih aktivnosti i nepobitan dokaz velikog međunarodnog ugleda naših stručnjaka, guvernerka ogranka prof. dr Tamara Kovačević Preradović uzela je aktivno učešće na predstojećem ACC kongresu u Nju Orleansu (New Orleans). Njen angažman na ovom najvećem svjetskom kardiološkom forumu bio je izvanredna prilika da se globalnoj stručnoj javnosti predstave impresivni rezultati rada našeg Ogranka, kao i visok nivo kardiološke zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj i Srbiji. Ovim učešćem dodatno su učvršćene strateške veze sa krovnom američkom asocijacijom i trasiran put za još intenzivniju međunarodnu saradnju u budućnosti.

Zaključak skupa je jasan: kardiologija u regionu u potpunosti prati savremene svjetske trendove, a PRACSIS ostaje nezaobilazna stanica za svakog ljekara koji teži vrhunskoj brizi o pacijentu. Jahorina nije bila samo mjesto susreta, već pravi epicentar znanja koje će presudno oblikovati budućnost kardiološke prakse u godinama koje dolaze.

75

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

4. dani dijabetesa BiH sa međunarodnim učešćem Pripremila: Prof. dr Snježana Popović Pejičić, prof. emeritus Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, dopisni član ANURS Predsjednik Udruženja za dijabetes, gojaznost i kardiometaboličke bolesti Republike Srpske, spec. interne medicine - supspecijalista endokrinologije, primarijus

Č

etvrti Dani dijabetesa Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem održani su u periodu od 27. do 29. marta 2026. godine u Brčko distriktu, u organizaciji Udruženja dijabetičara Brčko distrikta i Udruženja za dijabetes, gojaznost i kardiometaboličke bolesti Republike Srpske. Prilikom svečanog otvorenja skupa, učesnike su pozdravili predsjednici oba udruženja: Đorđe Vuković, nutricionista-dijetetičar, i prof. dr Snježana Popović Pejičić, profesor emeritus, dopisni član ANURS, te poželjeli uspješan rad svim učesnicima.

Ovaj međunarodni stručni skup okupio je zdravstvene radnike, kao i osobe koje žive sa dijabetesom, s ciljem razmjene znanja, iskustava i unapređenja pristupa liječenju i brizi o pacijentima.Ovakav skup zdravstvenih radnika i osoba koje žive sa dijabetesom je jedinstven u našem regionu i tradicionalno se već četvrti put uspješno održava u Brčkom.

Program događaja bio je organizovan u jednoj sali, gdje su zajedno učestvovali zdravstveni profesionalci i pacijenti, što je omogućilo jedinstvenu interakciju i direktnu razmjenu iskustava između struke i korisnika zdravstvenih usluga. Nakon svečanog otvorenja međunarodnog skupa održana su dva zapažena plenarna predavanja: • Prof. dr Snježana Popović Pejičić: Kardiovaskularna zaštita u dijabetesu - da li je glikemijska kontrola i dalje primarni cilj?

• Prof. dr Dragana Tomić Naglić: Diabetes mellitus i menopauza Drugog dana ovog međunarodnog skupa održana su predavanja koja su učesnicima pružila uvid u nove smjernice, savremene preporuke i druga76

Đorđe Vuković, Jasmina Pašić

čije perspektive u liječenju i praćenju dijabetesa.

Poseban značaj imale su panel diskusije u okviru kojih su razmatrana iskustva iz svakodnevne kliničke prakse, ali i izazovi sa kojima se susreću osobe koje žive sa dijabetesom. Veoma interesantne i korisne su bile panel diskusije posvećene komplikacijama dijabetesa i dijabetesnom stopalu, te tehnologijama koje mijenjaju dijabetes koju je vodio Đorđe Vuković i u kojem se diskusijom posebno istakla doc. dr Gabrijela Malešević, UKC RS, spec. interne mediicne - endokrinolog.

Ističe se značajno predvanje posvećeno akutnim stanjima u dijabetesu koje je održala prof. dr Nada Banjac, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, specijalista urgentne medicine, višegodišnji načelnik službe urgentne medicine JZU Dom zdravlja Banjaluka, kao i predvanje prof. dr Azre Burekovič: Kako adekvatno pratiti i liječiti dijabetes kod pacijenta sa mentalnim bolestima.

Predavanje „T1 dijabetesa i mikrovaskularne komplikcije kroz autoimunost štitne žlijezde“, koje je održala dr. sc. med. Jasmina Pašić, endokrinolog iz UKC Tuzla, je izazvalo veliki interes auditorijuma zbog originalnosti teme i odlične prezentacije.

U okviru praktičnih radionica, učesnici su imali priliku da se upoznaju sa značajem i pravilnim održavanjem oralnog zdravlja, koje predstavlja važan segment ukupne brige o osobama sa dijabetesom.

Takođe, predstavljeni su i najnoviji tehnološki napreci u oblasti dijabetologije koji su nedavno postali dostupni u Bosni i Hercegovini, uključujući savremene patch inzulinske pumpe i nove CGM (kontinuirane glukozne monitoring) uređaje. Ove inovacije značajno doprinose unapređenju kvaliteta života pacijenata i boljoj kontroli bolesti.

Ovaj međunarodni događaj je još jednom potvrdio značaj kontinuirane edukacije, multidisciplinarnog pristupa i saradnje između zdravstvenih radnika i pacijenata u cilju što efikasnije borbe protiv dijabetesa.

Skupu je prisustvovalo približno 300 učesnika iz zemlje i inostranstva. Takođe je i socijalni program bio veoma zanimljiv te su svi učesnici ponijeli veoma dobre utiske sa željom da iduće godine ponovno učestvuju u 5. danima dijabetesa BiH. Snježana Popović Pejičić, Đorđe Vuković, Nada Banjac

Трибина у Зворнику о хибридном рату

Г

рад Зворник и Дом омладине у овом граду били су покровитељи трибине „Хибридни рат и наша стварност“ која је одржана у овом граду на обали Дрине 19. марта 2026. године. Овом догађају присуствовао је велики број заинтересованих грађана, борци ослободилачко-отаџбинског рата 1992-1995, представници градске власти на челу са градоначелником Бојаном Ивановићем, представници СПЦ, челници најважнијих градских институција и установа, директор градске болнице, Гимназије... Ово сабрање благословио је и подржао митрополит зворничко-тузлански Фотије. На трибини су говорили академик проф. др Елизабета Ристановић и пуковник и ратни командант „Вукова са Дрине“ Милан Јоловић Легенда. Том приликом промовисана је и књига „Јалта 2 и крах империје паразита“ руског академика Игора Николајевича Панарина, која је раније промовисана у Бањалуци и Бијељини. Умјетнички допринос догађају дао је млади зворнички гуслар Павле Гурдељевић, будући студент медицине. Борба за преобликовање умова и душа људи Професорка Ристановић захвалила је организаторима и присутнима на лијепом сабрању, организованом у граду кога су кроз бурну историју походили бројни освајачи покушавајући да сломе кичму, униште дух и обликују ум нашег народа, како је рекла. - Упркос свему у томе нису и неће успјети, све док имамо овакву младост која баштини националне вриједности и снагу свог раскошног духа исказује кроз умјетнички израз. - Драги пријатељи, освајање умова и душа и преформатирање вриједносне матрице, прије свега младих, главни су циљ ратова који се данас воде, у разним сферама, а називамо их хибридним. Управо смо се вечерас сабрали да посвједочимо истину о теорији и пракси хибридног рата на чијој је мети вијековима био наш поносни и пркосни народ, баш као и данас, у моменту великих историјских искушења у којима живимо, која многима наликују на бибилијска и апокалиптична.... И као што под капом небеском слу-

N M K

Ратови за умове и душе људи Република Српска је драгуљ српског народа и наша је обавеза и одговорност да је чувамо

чајно ништа не бива, тако је и ово сабрање уприличено баш у предвечерје празника посвећеног светим мученицима херсонским. На подручју гдје су мисионарили и страдали од руку невјерника, на простору Новорусије и Малорусије и данас се воде борбе за будућност слободних људи. Даме и господо, судбина је својим нитима испреплела у нераскидино историјско ткање братске везе, љубав и судбину српског и руског народа, али и свих слободољубивих и добрих људи, без обзира на то којој вјери и нацији припадају... сабрани смо око истог циља у великој бици која се води за побједу Добра и само заједно ту битку можемо добити... нагласила је Ристановићева. Она је подсјетила да се идеја о Јалти 2 родила у Београду 2019. године, а осврнула се и на бурне актуелне догађаје у свјетској геополитичкој арени који интегришу у себи све елементе хибридног рата, тј. употребе тврде, меке моћи и принудне силе. Подсјетила је и да је српски народ 90-тих година прошлог вијека био сам на бранику мултиполарног свијета који се сада, како је рекла, истина далеко, али, ипак, назире на хоризонту, истакавши да нисмо ни свјесни огромне историјске улоге у том процесу јер смо управо ми купили

вријеме да се пробуде успавани џинови и подигну Руска Федерација и НР Кина као и други слободољубиви људи и државе на планети. У тој борби рођена је и Република Српска, као драгуљ српског народа, и наша је обавеза да је чувамо, нагласила је Ристановићева, истичући да беспоштедна борба црног и бијелог ордена, траје и даље, у физичкој, духовној и информационој равни. - Енергенти су, сматра она, црна крв свих актуелних сукоба у свијету, а енергетска сфера у цијелости, такође се разматра као један од кључних алатки хибридног рата, баш као и сајбер напади, пропаганда, невладине организације, економске блокаде, миграције, етнички и религиозни сукоби, корупција и сви други начини дјеловања који нису облик класичног рата, укључујући и стварање и инсталирање агената утицаја у елементе државне управе, систем безбједности, академски, научни, привредни и медијски сектор. То је оно што ми живимо и што је наша стварност посљедњих годину дана. Сајбер простор постао је легитимно, пето бојно поље, признато у стратешким документима већине свјетских држава уз копно, ваздух, море, свемир. У доктрине и терминологију уводи се и шесто

77

N M K

Достојни Достојевског: Хероји контрахибридног рата - Неподношљиво сурова историја човјечанства свједочи да је ђаво у човјеку, да човјек носи и специфичну љубав према злу, коју је непрекидно усавршавао, нарочито

на наш народ и праву на његово постојање – нагласила је академик Елизабета Ристановић, топло препоручујући пажњи читалаца научне и стручне јавности, стручњацима из безбједносног сектора, али и најширој публици још једну изузетно занимљиву и едукативну књигу „Хибридни рат – од доктрине до праксе“ која је управо ових дана угледала свјетлост дана и изазвала изузетну пажњу, а чији је аутор проф. др Марко Парезановић објаснио сву беспоштедност технологија хибридног рата са којима се посљедњих година суочава српска држава. Ристановићева је подсјетила и да тешка морална болест човечанства уништава данас младе нараштаје и будућа покољења кроз насиље, квазивриједности, џендер идеологије, медије и лаж насрће на чула сваког појединца и дала нам упутства како да се од тога

када је наука помјерала тајне природних закона. На ове опасности упозорио нас је давно славјански пророк Достојевски, подсјетила је Ристановићева на свог омиљеног писца истичући да је то исти онај Достојевски коме се западне демократије и данас свете, избацујући га из уџбеника и библиотека. - Не чуди јер, уосталом, Достојевског треба бити достојан, a многи то нису. Многи чак немају храбрости да истину посвједоче али, ипак, није све тако црно – казала је професорка. - Сваки рат рађа своје јунаке, па и овај хибридни. Дивови вични контрахибридном дјеловању, јасно је, морају имати националну свијест и бритку памет, а ако су уз то вични и перу они све те битке и изазове са којима се суочавају у свакодневном животу преточе у књигу која ће оставити неизбрисив траг као свједочанство и лекција о снази сведимензионалног напада

заштитимо. - Тако што ћемо се посветити духовном узрастању, усправљању, јачању своје кичме, општем очвршћивању, једноставно истрајати и издржати до свитања неког новог сунца. Уз свијетле примере наших сјајних предака, непобједивих јунака са Косова, Колубаре, Куманова, Кошара, славних војсковођа и војвода, витезова који су својој земљи увијек служили из савјести побеђујући снагом духа и визионарством, вјером и љубављу и много моћније противнике. Она је упозорила да се сада рјешава судбина свијета и да ће дани и мјесеци који слиједе дати одговор на питање какав ће бити свијет будућности. - Водиће се још много тешких битака, биће још много искушења. Нама који се налазимо на раскрсници путева, цивилизација, вјера и интереса, потребно је много мудрости, знања, просвећености, патриотизма, националног јединства,

бојно поље - ноосфера, сфера разума, људских мисли чијем се преформатирању тежи. Зато је на мети образовни систем. Напредак у сфери биотехнологије, нанотехнологије, уз додатак вјештачке интелигенције отвара неслућене могућности али и потенцијале злоупотребе, попут синтезе генетичког и етнички специфичног оружја, што је до скора дјеловало као научна фантастика, баш као и аргументовани докази о биолошким истраживањима којa су од 2003. године спровођенa на постсовјетском простору, у околини НР Кине и зеленом појасу Африке.

78

Књига „Хибридни рат – од доктрине до праксе“ коју је на промоцији Ристановићева препоручила публици изашла је из пера проф. др Марка Парезановића, аутора који својим животом и дугогодишњом врхуснком професионалном каријером у сектору безбједности али и у академској сфери, на изузетно занимљив и аутентичан начин свједочи и најширој јавности приближава теорију и праксу сведимензионалних напада којима је изложена српска држава и наш страдални народ у новијој историји укључујући и битке које се воде за умове, душе и дух људи. Ова књига, по оцјени стручњака, доносилаца одлука и свих читалаца, отвара умове и проширује хоризонте, али и упућује на потребу снажног контрахибридног дјеловања које подразумјева и изградњу снажног духовног штита на нашем етнопсихолошком простору. У том контексту аутор се, уз све остале сегменте којима се бави, посебно осврће и на нападе на Српску православну цркву, наш академски сектор, али и на медицинско-биолошку сферу која је такође изузетно релевантна данас с обзиром да се генетички суверенитет и заштита биодиверзитета намећу као један од приоритетних задатака. Уосталом, искуства црне трансплантологије са којима смо се суочили и савремена биолошка истраживања то јасно показују, а знања из ових области као и других грана медицине и психобиологије, одавно се користе за преобликовање геополитичке и безбједносне архитектуре свијета. Разумијевање наше стварности и предиктивно моделовање будућих процеса захтјева управо овакав приступ, па стога не чуди што је књига изазвала пажњу у научним, обавјештајнобезбједносним и политичко-дипломатским круговима далеко ван граница наше земље и простора. Снажни и смјели појединци попут проф. Парезановића и знање и искуство које посједују у теоријском и практичном смислу, уз изражен патриотизам, су бедем наше одбране и залог сигурног опстанка нашег народа, без обзира на сложене геополитичке околности и безбједносне изазове који нас чекају.

NNMMKK - - p sr ti rkua čz n ik ns jki ug pe o v i

светосавља и братољубља, саборности, слоге, духовне и стваралачке снаге како бисмо опстали и остали вјерни идеалима три Д (духовност, државност, достојанство) о којима говори професор Панарин, уз искрену вјеру да ће човјечанство бити спасено, а свијет постати сигурније и љепше мјесто за живот генерација које долазе. Историјску одговорност према жртвама и будућности нашег народа и дух јединства показали су примјером и дјелом посланици Народне скуштине Републике Српске усвојивши недавно једногласно Резолуцију о забрани промовисања симбола и идеологије усташтва у име којег је извршен најмонструознији злочин геноцида над нашим народом, а чије смо повампирење осјетили и 1991. године. Непребројане жртве Јасеновца, Јадовна и свих вртача и јама, обавезују нас да о томе говоримо будућим нараштајима и да кулутру сјећања чувамо и кроз породицу, цркву, школу, како се зло не би поново излило из корита – нагласила је Елизабета Ристановић и подсјетила да је снага непобједивог духа нашег народа вјечита непознаница за наше непријатеље, као и да смо кроз историју имали мало искрених пријатеља те да зато треба памтити љубав и жртву светог руског цара Николаја Романова и многих других неимара који су својим дјелима ткали нити које заувијек везују српски и руски народ, као што треба цијенити велику и искрену подршку коју нам Руска Федерација и њено руководство данас пружа у Савјету безбједности УН у заштити изворног Дејтона и афирмацији Републике Српске, као и подршку територијалном интегритету Републике Србије кроз примјену Резолуције 1244. Пуковник Јоловић говорио је опширније о књизи професора Панарина, технологијама хибридног рата и методама супротстављања њима, искуствима Царске Русије и Совјетског Савеза, наученим лекцијама из наше недавне прошлости, као и о савременим дешавањима и ратовима који се воде, али и могућим сценаријима даљег развоја ситуације и утицаја на наш етнопсихолошки простор.

Naučna monografija

Dijabetes i kardiovaskularna oboljenja

KVB_korice - Snjezana Pejicic.ai 1 17.4.2026. 10:24:15

naučnoj monografiji uspješno je ostvaren cilj da se pruži sveobuhvatan i savremen pregled komplekdnosa između dijabetes melitusa i kardiovaskularnih oboljenja. Analizirani su ključni patofiziološki nizmi, epidemiološki i klinički aspekti bolesti, kao i savremene dijagnostičke i terapijske strategije, ujući principe primarne i sekundarne prevencije. poglavlje, kroz jasno strukturisan i naučno utemeljen pristup, pojedinačno doprinosi tome da monoDijabetes i kardiovaskularna oboljenja predstavlja zaokruženu i koherentnu cjelinu stručnih i naučnih tranja o kardiovaskularnom sistemu, njegovim funkcijama i patofiziološkim procesima. monografija predstavlja izuzetno vrijednu publikaciju i značajan doprinos savremenoj naučnoj i oj literaturi, posebno ističući multidisciplinarni pristup kao njen ključni kvalitet, te stoga zaslužuje akademsku ocjenu.

Akademik Duško Vulić

na vrednost ove monografije ogleda se u jasno definisanom integrativnom pristupu koji objedinjuje eksne mehanizme nastanka i progresije bolesti, kliničku prezentaciju, savremene dijagnostičke me i terapijske modalitete, uključujući i kardioprotektivne efekte novih antidijabetesnih lekova. Na in, rukopis uspešno povezuje osnovna naučna saznanja sa njihovom kliničkom primenom. su na jasan, analitičan i metodološki utemeljen način sintetizovali najnovije evropske i svetske ruke, uz kritičku interpretaciju dostupnih dokaza, čime je omogućena njihova racionalna i neposredmena u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Posebno se izdvaja dosledna upotreba savremenih koncepata vaskularnog rizika i individualizovanog terapijskog pristupa, što dodatno doprinosi kliničkoj ntnosti ovog dela. isciplinarni pristup, koji integriše aspekte interne medicine, dijabetologije/endokrinologije i logije, predstavlja jednu od ključnih kvalitativnih vrednosti publikacije. toga predstavlja značajan i aktuelan doprinos savremenoj medicinskoj literaturi i može poslužiti kao an stručni i naučni izvor za lekare različitih specijalnosti, kao i za istraživače i edukatore u oblasti metaboličke medicine.

Prof. dr Milena Mitrović

9

789997

613691

M.C.

Autori: Docent dr Gabrijela Malešević Specijalista interne medicine – supspecijalista endokrinologije, primarijus Profesor dr Snježana Popović-Pejičić Profesor emeritus Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci Dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske Specijalista interne medicine – supspecijalista endokrinologije, primarijus Recenzenti: Akademik prof. dr Duško Vulić, potpredsjednik ANURSa Prof. dr Milena Mitrović, direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničnog centra Vojvodine Lektor: Renata Banjac Izdavač: Medicinski fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci Za izdavača: Prof. dr Ranko Škrbić, dekan Medicinskog fakulteta u Banjoj Luci Priprema: „Medici.com”, Banja Luka DTP: Sretko Bojić Dizajn korica: Daniel Grujić

Iz predgovora: Dijabetes melitus i kardiovaskularne bolesti predstavljaju dva najznačajnija i međusobno neraskidivo povezana zdravstvena problema savremene medicine, čiji zbirni uticaj ima dalekosežne medicinske, društvene i ekonomske posljedice.Uprkos dostupnosti savremenih kliničkih smjernica i efikasnih dijagnostičko-terapijskih strategija, dijabetes melitus i njegove kardiovaskularne komplikacije i dalje predstavljaju značajan izazov u svakodnevnoj kliničkoj praksi. Posebni problemi prisutni su u oblasti rane dijagnostike, optimalne primjene smjernica u realnim kliničkim uslovima, kao i u domenu primarne i sekundarne prevencije i dugoročnog praćenja bolesnika.

Cilj ove naučne monografije jeste da pruži sveobuhvatan, sistematičan i kritički utemeljen prikaz savremenih saznanja o kompleksnim odnosima između dijabetes melitusa i kardiovaskularnih bolesti. Poseban akcenat stavljen je na patofiziološke mehanizme, epidemiološke i kliničke aspekte, savremene dijagnostičke pristupe, aktuelne terapijske strategije i principe primarne i sekundarne prevencije. Monografija afirmiše multidisciplinarni i individualizovani pristup bolesniku, koji integriše znanja i iskustva endokrinologije, kardiologije i interne medicine.Zasnovana je na analizi relevantne domaće i međunarodne naučne literature, uključujući preporuke vodećih stručnih udruženja, rezultate velikih randomizovanih kliničkih ispitivanja, metaanalize i sistematske preglede.

Namijenjena je ljekarima različitih specijalnosti, prvenstveno specijalistima interne medicine, supspecijalistima endokrinologije i kardiologije, ljekarima porodične medicine, istraživačima koji se bave kardiometaboličkom patologijom, kao i drugim zdravstvenim profesionalcima uključenim u prevenciju i liječenje dijabetes melitusa i kardiovaskularnih bolesti. Takođe, može poslužiti kao pouzdani referentni i edukativni materijal studentima medicine i zdravstvenih nauka srodnih oblasti dijabetes melitusa i kardiovaskularnih bolesti.

Uvjereni smo da će ova monografija doprinijeti produbljivanju razumijevanja složenih kardiometaboličkih odnosa, unapređenju kliničke prakse i daljem razvoju savremene medicinske misli u oblasti dijabetes melitusa i kardiovaskularnih bolesti.

Autori

79

N M K

U

-

s t r u č n i

s k u p o v i

druženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske je 18.2.2026. godine organizovalo radionicu Sekcije sestara neurologije i psihijatrije pod nazivom: „Psihološko stanje oboljelih od neuropsihijatrijskih bolesti“. Radionica je održana u amfiteatru Bolnice Gradiška, uz podršku direktorke bolnice dr Anite Đurđević Švraka i glavne sestre bolnice Divne Đorđić. Članovi udruženja su podržali ovu edukaciju i aktivno učestvovali u diskusiji koja je vođena nakon prezentovanih radova. Svjesni smo da u vremenu brzih promjena i sve zahtjevnijih potreba zdravstvenog sistema edukacija nije samo alat, ona je temelj svakog našeg profesionalnog uspjeha. Edukaciju doživljavamo kao produženu ruku formalnog obrazovanja, ali i kao ključni mehanizam kroz koji osiguravamo stručnost, odgovornost i povjerenje u odnosu prema korisnicima zdravstvenih usluga i zdravstvenom sistemu uopšte. Važan je način pristupanja edukaciji i bez kontinuiranog obrazovanja teško bismo mogli odgovoriti na zahtjeve savremene sestrinske njege i razvijati se u skladu s njima.

Edukacija je u uskoj vezi sa zdravljem i bez dileme, iako još nedovoljno jasnim mehanizmima, pojedincu povećava kvalitet i dužinu života. Edukovanost zdravstvenih radnika mijenja način razmišljanja i odlučivanja i otvara mozak spoljnom svijetu informacija. Iako proces edukacije još uvelike počiva na principima bankiranja podataka i kopiranja uvriježenih znanja, ipak, današnji moderni, tehnološki savremeni svijet, prisiljava sistem i nas same te nam daje nam mogućnosti edukacije na novim izvorima. U razvijenim zemljama postoji napredan sistem spoznaje, primjene i edukacije u sestrinskoj njezi.

Na radionici su obrađene teme: • Alkoholni delirijum - Aleksandar Kovačević • Postporođajna depresija - Zvjezdana Krstanović • Elektrokonvulzivna terapija -Aleksandra Dejanović • Plazmofereza -sestrinske intervencije - Miodrag Vasiljević Diskusija je vođena o sestrinskim kompetencijama na psihijatriskim odjeljenjima. Došli smo do zaključka da su sestre na psihijatrijskim odjeljenjima osposobljene da primjenjuju integrisana znanja i vještine u zdravstvenoj njezi psihijatrijskih bolesnika, prikupljaju podatke o bolesniku i interpretiraju ih u svrhu postavljanja sestrinskih dijagno80

UMSTIB Republike Srpske, radionica:

Psihološko stanje oboljelih od neuropsihijatrijskih bolesti Sekcija sestara neurologije i psihijatrije Pripremila: Mr Živana Vuković Kostić

za, sastavljanja, provođenja i evaluacije plana zdravstvene njege, pravilno pristupaju psihijatrijskom bolesniku, koristeći komunikacione tehnike, ovisno o vrsti psihičkog poremećaja, učestvuju u provođenju dijagnostičkih i terapijskih metoda: bioloških, psihoterapijskih, socioterapijskih, pružaju njegu oboljelima od pojedinih psihičkih poremećaja (psihotični, manični, depresivni, delirantni, u apstinencijskoj krizi, dementni, anksiozni, agresivni, suicidalni) pri zadovoljavanju osnovnih ljudskih potreba, učestvuju u proveđenju programa prevencije i ranog prepoznavanja psihičkih poremećaja; antistigma programima, primjenjuju zakonsku regulativu koja se odnosi na osobe s duševnim smetnjama. Treba da bude odgovoran, saradljiv i etičan član multidisciplinarnog tima, da analizira i provodi osnovna načela njege za psihijatrijskog bolesnika

Dio radionice za neurologiju nakon diskusije je proizveo zaključke: Neurologija je medicinska disciplina koja proučava bolesti nervnog sistema, njihovu prevenciju, liječenje i, na kraju, rehabilitaciju oboljelih osoba. Bolesti nervnog sistema često su hronične, zahtijevaju dugo liječenje, njegu i rehabilitaciju.

Osim toga, bolesti nervnog sistema često rezultuju manjim ili većim invaliditetom oboljele osobe. Uz bolesti koje primarno pogađaju nervni sistem, neke bolesti nervnog sistema nastaju kao posljedica nekih drugih bolesti, kao što su alkoholizam ili šećerna bolest. Kako bolesti ner-

vnog sistema mogu pogoditi bilo koji dio sistema? Klinika ili odjeljenje za neurologiju često u svom sastavu ima nekoliko pododjeljenja koja se bave bolesnicima oboljelim od cerebrovaskularnih bolesti, bolesnicima s epilepsijom, s neuromuskularnim i esktrapiramidnim bolestima.

Plazmofereza kao terapijska procedura je zainteresovala prisutne i postavili su niz pitanja na koja im je predavač dao zadovoljavajući odgovor. Plazmofereza je sofisticirani medicinski postupak kojim se iz tijela uklanja krvna plazma kako bi se iz nje pročistile štetne materije koje uzrokuju ili pogoršavaju bolest. Krvna plazma, tekući dio krvi koji čini više od polovine njene zapremine, sastoji se uglavnom od vode, ali sadrži i ključne proteine, elektrolite i faktore zgrušavanja.

U zdravom organizmu ti proteini nas štite kod brojnih autoimunih i drugih bolesti, u plazmi se nakupljaju patogeni elementi, poput abnormalnih protivtijela (autoantitijela), imunoloških kompleksa ili toksina, koji napadaju vlastito tijelo. Svrha plazmofereze je da prekine taj začarani krug tako što se krv pacijenta “filtrira” izvan tijela, štetna plazma uklanja, a pročišćene krvne ćelije vraćaju u organizam zajedno s nadomjesnom tekućinom.

Kontinuiranom edukacijom unapređuje se kvalitet zdravstvene njege i povećava se djelotvornost u radu s bolesnicima te se time održava i povećava njihova bezbjednost. Prilikom pružanja kvalitetne zdravstvene njege pažnja je orijentisana prema bolesniku i njegovim potrebama, kako bi se održala i povećala njihova sigurnost, zadovoljstvo, osamostaljenje i ozdravljenje ili mirna smrt.

Stoga zdravstveni postupci moraju biti sistematizovani, planirani te utemeljeni na znanju i iskustvu. „Nije mudar onaj koji puno zna, već onaj čija su znanja korisna.“ Eshil

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS

M

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić i vršilac dužnosti direktora Univerzitetske bolnice Foča Nenad Lalović otvorili su u martu Odjeljenje intenzivne medicine za nehirurške grane u ovoj zdravstvenoj ustanovi, koje je opremljeno po svjetskim standardima.

Otvaranju su prisustvovali direktori i predstavnici brojnih zdravstvenih ustanova iz Republike Srpske.

Nehirurška intenzivna njega predstavlja poseban dio Bolnice, namijenjen liječenju pacijenata kritično oboljelih čije stanje nije uzrokovano hirurškom intervencijom ili fizičkom traumom. Riječ je o moderno opremljenom odjeljenju.

Ministar Šeranić je rekao da je otvaranje Odjeljenja intenzivne medicine za nehirurške grane u Univerzitetskoj bolnici Foča veliki iskorak za zdravstveni sistem Republike Srpske koji će omogućiti dostupnost savremene zdravstvene zaštite pacijentima.

On je čestitao rukovodstvu ustanove i zaposlenima te podsjetio da je potreba za razvojem mreže jedinica intenzivne njege u Republici Srpskoj postala posebno vidljiva tokom epidemije virusa korona 2020. godine.

“Tada smo profesor Peđa Kovačević i ja počeli da razmatramo mrežu jedinica za intenzivno liječenje pacijenata u Republici Srpskoj jer se ukazala potreba ne samo zbog korone, već i zbog svih ostalih pacijenata koji se liječe u jedinicama intenzivne njege”, izjavio je ministar Šeranić.

On je istakao da je do sada većina takvih pacijenata bila usmjeravana u Univerzitetski klinički centar Republike Srpske u Banjaluci, ali da će novo odjeljenje u Foči omogućiti da ta vrsta usluge bude pružana i u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

Prema njegovim riječima, jedinica intenzivne njege postoji i u bolnici u Doboju, a izgradnjom novih i rekonstrukcijom postojećih bolnica stavljen je fokus na razvoj takvih odjeljenja kako bi savremene tercijarne zdravstvene usluge bile dostupne širom Republike Srpske.

On je najavio da je pred Univerzitetskom bolnicom Foča završetak druge faze Projekta konačne rekonstrukcije i opremanja ustanove.

Direktor ustanove Nenad Lalović rekao je da će u Odjeljenju intenzivne medicine za nehirurške grane u Uni-

INFO VIJESTI

Veliki iskorak zdravstva Republike Srpske

U Foči otvoreno Odjeljenje intenzivne medicine za nehirurške grane

verzitetskoj bolnici u Foči biti liječeni najteži pacijenti iz svih oblasti konzervativnih grana, a koji nisu hirurški.

On je rekao da je stručno osoblje dugi niz godina usavršavano u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske i drugim ustanovama, a pod nadzorom koordinatora za intenzivnu medicinu u Republici Srpskoj prof. dr Peđe Kovačevića.

Kovačević je istakao da je u zemljama koje su dio istočnoevropskog bloka veoma malo ovakvih organizacionih jedinica, a u Srpskoj su ih sada tri, što je ogroman iskorak zdravstvenog sistema.

“Na zapadnom Balkanu, osim Republike Srpske, nemamo nijednu zemlju u kojoj postoji ovakav profil jedinica intenzivnog liječenja, nemamo

ovakav način povećavanja kreveta za liječenje kritično bolesnih. I u zemljama koje su dio istočnoevropskog bloka je veoma malo ovakvih organizacionih jedinica - onda znate kakav smo iskorak napravili”, naglasio je Kovačević, koji je i načelnik Klinike za nehirurške grane u Univerzitetskom kliničkom centru u Banjaluci.

Načelnik novog odjeljenja u fočanskoj bolnici Svjetlana Subotić podsjetila je da je projekat započet prije dvije godine, kada su u vrijeme pandemije virusa korona uvidjeli potrebu za ovakvom multidisciplinarnom organizacionom jedinicom.

Na Odjeljenju je instalirano ukupno devet kreveta od čega osam u odvojenim prostorima sa respiratorima, centralnim monitoringom i svom drugom neophodnom medicinskom opremom te još jedan krevet u sobi za intervencije. Na Odjeljenju će raditi specijalisti interne medicine, pulmologije, kardiologije i anesteziologije.

Za adaptaciju i opremanje prostora u ovoj fazi uloženo je oko 420.000,00 KM iz Projekta Modernizacija JZU Univerzitetske bolnice u Foči, te oko 150.000 KM iz sredstava ustanove. Po riječima direktora Lalovića, u fazi dva rekonstrukcije planirana je nabavka dodatne opreme, tako da će ukupna vrijednost biti oko milion KM. Odsjek za odnose s javnošću MZSZ Republike Srpske

81

INFO BILTEN

Evropski i svjetski dan gojaznosti

Povećanje plata zdravstvenim radnicima

Transplantacija kože

Saradnja sa Ministarstvom rada i boračko-invalidske zaštite

Izvadili dva progutana novčića

Prva mehanička trombektomija kod pacijenta sa akutnim moždanim udarom Donacija Humanitarnog udruženja žena „Duga“

Dr Diego Gonzalez Rivas nastavlja uspješnu saradnju

Donacija

84

I NI N FO F OB IBLI TL ET N EN

Pripremili: saradnici za informisanje UKC RS

Klinika za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC RS

E

Evropski i Svjetski dan gojaznosti

vropski i svjetski dan gojaznosti obilježava se 4. marta. Procjenjuje se da više od jedne milijarde ljudi u svijetu živi sa gojaznošću i taj broj je u stalnom porastu.

Gojaznost predstavlja hroničnu bolest, ali i dalje mali broj osoba ima postavljenju dijagnozu gojaznosti, a još manji procenat gojaznih dobija adekvatnu terapiju. Liječenje ove bolesti je kompleksan proces i zahtijeva multidisciplinarni pristup. Univerzitetski klinički centar Republike Srpske prepoznaje gojaznost kao pandemijsku bolest današnjice. Iz tog razloga je još prije dvije godine počeo sa hirurškom metodom liječenja gojaznosti, a danas su u našoj ustanovi dostupne sve metode u evaluaciji i liječenju oboljelih od gojaznosti. Ove godine povodom Svjetskog dana gojaznosti održava se simpozijum „Metabolička hirurgija - multidisciplinarni pristup liječenju gojaznosti“, a predavači su ljekari koji učestvuju u evaluaciji i liječenju bolesnika sa gojaznošću endokrinolozi, kardiolozi, pulmolozi, psihijatri, anesteziolozi, abdominalni hirurzi itd.

“Ove godine povodom obilježavanja Svjetskog i evropskog dana gojaznosti organizujemo Simpozijum na temu metabolička hirurgija, multidisciplinarni pristup u liječenju gojaznosti koji okuplja vodeće stručnjake iz oblasti hirurgije, endokrinologije, kardiologije, pulmologije, anesteziologije, psihijatrije i nutricionizma. Broj oboljelih od gojaznosti u svijetu je u porastu, a slična je situacija i kod nas.

Jedna od metoda liječenja je i metabolička hirurgija, a multidisciplinarni pristup naglašava potrebu timskog rada u dijagnostici i liječenju ovih bolesnika i, upravo danas, ovdje na press konferenciji su ljekari različitih specijalnosti koji čine multidisciplinarni tim UKC Republike

Srpske koji učestvuje u dijagnozi i liječenju ovih bolesnika. Cilj našeg skupa je da ukažemo da gojaznost nije estetski problem i da nije stvar ličnog izbora već je jedna kompleksna i hronična bolest koja zahtijeva adekvatno liječenje i ovakvim pacijentima je potrebna kontinuirana podrška od nas ljekara “, rekla je prof. dr Ivona Risović, specijalista endokrinolog.

“Klinika za opštu i abdominalnu hirurgiju je zvanično organizator kontinuirane edukacije koja se održava danas i mi smo još prije nekoliko godina, zajedno sa našom endokrinologijom, prepoznali da je gojaznost bolest koju treba liječiti multimodalno i multidisciplinarno. U tom smislu obratili smo se ministru zdravlja koji je dao saglasnost za formiranje Centra za liječenje gojaznosti Republike Srpske, oformili smo multidisciplinarni konzilijum, profesorka Ivona je nabrojala specijaliste koji učestvuju i mi smo kao klinika krenuli sa edukacijom iz oblasti metaboličke hirurgije.

Metabolička hirurgija je zadnji modalitet kad se iscrpe sve konzervativne metode liječenja, kao metoda koja doprinosi izlječenju pacijenata koji boluju od gojaznosti raznim hirurškim procedurama. Procedura koju mi učimo i koju smo praktično savladali je takozvana suptotalna resekcija

želuca ili gastriksliv resekcija koja uz preoperativno liječenje i nastavak postoperativnog liječenja omogućuje da se svi metabolički poremećaji koji su verifikovani prije operacije, bodimas index preko 30 ili 40, insulinska rezistencija, šećerna bolest, povećan pritisak, rizici za moždani i srčani udar itd. Dokazano je da nakon izvjesnog vremena, poslije laparoskopske metaboličke operacije svi metabolički simptomi praktično nestaju.

U tom smislu, Klinika je prošle godine nabavila specifične, specijalne laparoskopske instrumente koji moraju biti specifični zbog debljine trbušnog zida i zbog specifičnih procedura, ta operacija se radi laparoskopski. Nabavili smo endoskopske staplere za resekcionu liniju tako da smo mi tehnički i kadrovski osposobljeni da počnemo samostalno da izvodimo operacije iz metaboličke hirurgije. Naravno, tu je odlična i perfektna saradnja sa svim strukama koje su vezane od, prvenstveno, endokrinologa, pulmologa, kardiologa, nutricionista, psihologa, anesteziologa, tako da mislimo da ćemo u narednom periodu preuzeti prioritet u liječenju gojaznosti kao bolesti na nivou Republike Srpske jer smo zato i nabavkom opreme, i edukacijom, a i ovim simpozijumom koji je danas organizovan, da ćemo preuzeti vodeću ulogu.

Ono što današnji simpozijum karakteriše, doći će nam i stručna ekipa iz Fonda zdravstvenog osiguranja da neke nejasnoće, vezane za ovu vrstu bolesti, da im pokažemo da ovo nije estetska nego da je to metabolička operacija i da se ona radi zbog izlječenja gojaznosti kao bolesti, a ne zbog eliminisanja simptomatologije debljine kao estetskog parametra“, rekao je prof. dr Zoran Aleksić, načelnik Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju.

85

INFO BILTEN

Klinika za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju UKC RS

Transplantacija kože

L

jekari Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske 18. marta ove godine po prvi put u Bosni i Hercegovini su uspješno izveli dva operativna zahvata transplantacije kože primjenom mikrograft ekspandera. Operativni zahvati su izvedeni timski zahvaljujući dobroj organizaciji naše ustanove i timskom radu naših medicinskih profesionalaca.

Prvi pacijent na kojem je primijenjena ova metoda je zadobio opekotine otvorenim plamenom, koje su zahvatile oko 10% ukupne tjelesne površine (TBSA) u predjelu trbuha. Drugi pacijent je imao hemijsku opekotinu podlaktice. Oba pacijenta su dobro podnijela operativne zahvate, a rani postoperativni oporavak protiče uredno i bez komplikacija.

Primjena mikrograft ekspandera predstavlja savremeni pristup u liječenju opeko-

86

tina i drugih defekata kože jer omogućava da se manja površina donor kože efikasno proširi i iskoristi za pokrivanje većih rana.

Na taj način smanjuje se potreba za opsežnim donorskim regijama, ubrzava proces zarastanja i postižu bolji funkcionalni i estetski rezultati.

Ova tehnika zasniva se na principima MEEK metode (napredna tehnika mikrograftinga za liječenje teških opekotina), koja se smatra jednim od najefikasnijih načina za povećanje broja transplantacionih postupaka kod pacijenata sa opsežnim opekotinama. Značaj MEEK metode ogleda se u mogućnosti velikog stepena rasta transplatacionih postupaka uz očuvanje vitalnosti tkiva, što je posebno važno kod pacijenata sa ograničenim donorskim površinama i teškim povredama.

Takođe, pored izvedenih operativnih zahvata u našoj ustanovi organizovana je i stručna radionica prilikom koje je predstavljena upotreba dermatoma D80 i mikrografta. Ovu metodu odlikuje visoka preciznost u uzimanju tankih i ujednačenih slojeva kože, čime se unapređuje kvalitet transplantata i smanjuje trauma na donorskom mjestu. Mikrograft mesher omogućava ravnomjerno proširenje kožnog transplantata uz očuvanje njegove strukture i vitalnosti, čime se poboljšava prihvatanje grafta i skraćuje vrijeme operacije.

Uvođenjem novih zahvata i organizacijom edukativnog događaja potvrđena je opredijeljenost UKC Republike Srpske ka uvođenju inovativnih medicinskih tehnologija te kontinuiranom usavršavanju zdravstvenih radnika, a sve u cilju pružanja što kvalitetnije zdravstvene zaštite pacijentima.

Uspjeh tima Klinike za dječje bolesti UKC Republike Srpske

Izvadili dva progutana novčića

T

im Klinike za dječje bolesti uspio je u mjesec dana izvaditi dva progutana novčića kod šestogodišnjaka i dvanaestogodišnjaka zahvaljujući manuelnim vještinama naših medicinskih profesionalaca i uz pomoć napredne medicinske opreme koju naša ustanova posjeduje. Ekstrakcija stranog tijela je izvedena uz bezrezervnu podršku kolega Klinike za dječju hirurgiju i Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje.

Uklanjanje stranog tijela iz jednjaka predstavlja vitalnu medicinsku proceduru koja se primjenjuje kako bi se pacijentima pružila pomoć nakon što se strani predmet, poput hrane, igračaka, novčića ili drugih predmeta zaustavi u jednjaku. Ova terapijska mjera ima za cilj sprečavanje ozbiljnih komplikacija i osigurava normalno funkcionisanje probavnog sistema.

Priprema za postupak uklanjanja stranog tijela iz jednjaka ili želuca zahtijeva pažljivu organizaciju multidisciplinarnog tima koji učestvuje u ekstrakciji stranog tijela kako bi se osigurala maksimalna sigurnost pacijenta. Intervencija se izvodi endoskopom, opremljenim malom kamerom, omogućavajući doktoru da vizuelno identifikuje strano tijelo, a potom, primjenjujući odgovarajuće tehnike, zavisno o veličini i obliku stranog tijela, isto uspješno ukloni.

Strana tijela do sada su vađena u Klinici za bolesti, uha, grla i nosa ako ostanu zaglavljena u gornjim disajnim putevima, međutim, ako ostanu u donjoj trećini jednjaka i želuca pacijenti su slani u druge referentne centre.

Ovakve situacije su relativno česte u pedijatriji te svaki slučaj nosi potencijalne komplikacije koje mogu ugroziti život pacijenta.

Oba slučaja su uspješno završena zahvaljujući kombinaciji kontinuirane edukacije medicinskih radnika i vrhunske medicinske tehnologije. Novi protokoli omogućavaju bržu, sigurniju i znatno manje stresnu intervenciju za pacijente, a posebno za djecu. Ponosni smo na organizovanost i izuzetan stepen profesionalnosti naših medicinskih radnika.

Ovim putem upućujemo pohvale timu koji je izveo intervenciju, a kojeg su činili: dječji gastroenterolog dr Danijela Romić, anesteziolog dr Dragana Bojić, dr Danijela Maksinić i anestetičar Goran Skrobonja.

INFO BILTEN

UKC Republike Srpske

Prva mehanička trombektomija kod pacijenta sa akutnim moždanim udarom

T

im ljekara UKC Republike Srpske je 29. marta 2026. godine izveo prvu mehaničku trombektomiju kod pacijenta sa akutnim moždanim udarom. Riječ je o pacijentu koji je u toku istog dana razvio simptome posteriornog moždanog udara. Nakon neurološkog pregleda, detektovano začepljenje završnog dijela bazilarne arterije i desne zadnje cerebralne arterije te je utvrđen ishemijski moždani udar.

Ovo je bio prvi slučaj edndovaskularne intervencije kod pacijenta sa akutnim moždanim udarom u cijeloj Republici Srpskoj. Rukovodstvo UKC Republike Srpske planira da ova metoda u dogledno vrijeme postane standardna usluga koja će se pružati pacijentima sa akutnim moždanim udarom, a koji su pogodni kandidati za ovu vrstu intervencije. „Ova procedura je prvi put izvedena u Republici Srpskoj. Radi se o minimalno invazivnoj proceduri koja se koristi kod ishemijskih moždanih udara. Radilo se o pacijentu koji je imao začepljenje završnog dijela bazilarne arterije.

Moždani udar je jedan veliki medicinski problem. S obzirom na to da je prvi put urađeno, moramo biti ponosni, a istovremeno ne smijemo biti previše euforični, jer smo ovo uradili uz podršku našeg mentora dr Ivana Vukašinovića iz KC Srbije. Takođe, bitnu ulogu je odigrao i dr Ilija Tadić, kome se puno zahvaljujemo. Ovo se nije desilo preko noći, mi smo se pripremali i učili godinama za ovo. Zahvaljujući rukovodstvu UKC Republike Srpske imamo svu potrebnu aparaturu, edukaciju i kadar. Godinama smo već radili manje minimalno invazivne procedure, a na neki način interventna radiologija je kolijevka ovih procedura. Gledajući sve minimalno invazivne procedure, ovo se može nazvati Mont Everest, iako još nismo na Mont Everestu, mi smo u bazi“, naglasio je dr Mile

Čučak iz Zavoda za kliničku radiologiju UKC Republike Srpske. „U našoj ustanovi je pokrenuta revolucija u liječenju moždanog udara. Kao što je kolega rekao, ovo je Mont Everest, jer smo prešli sa konzervativnog načina liječenja na jedan način koji je blizu hirurškog načina liječenja, a to je interventna radiologija, gdje se rade najdelikatnije procedure.

Pacijentu kateterom ulazimo u krvni sud mozga i na taj način iz njega vadimo tromb koji je doveo do moždanog udara. Nakon intervencije, koja je trajala oko 45 minuta i nije nimalo lagana, pacijent je već pričao, bio svjestan i orijentisan. Prije 19 godina smo prvi u Republici Srpskoj krenuli sa trombolitičkom terapijom i u isti dan smo krenuli prvi sa mehaničkom trombektomijom“, istakao je prof. dr Siniša Miljković, načelnik Klinike za neurologiju UKC Republike Srpske. „Izazovi koji se stavljaju pred Kliniku za anesteziju i intenzivno liječenje su praktično svakodnevni i mi smo stručno osposobljeni u vidu adekvatne opreme i edukacija koje kontinuirano sprovodimo u Klinici. Nije lako i jednostavno

H

raditi u uslovima kada izlazimo iz operacione sale i dolazimo u područje interventne radiologije, jer su malo drugačije okolnosti ali, srećom, uz znanje smo ispratili pacijenta kroz jedinicu intenzivnog liječenja na odjeljenje“, rekao je dr Dragan Rakanović, načelnik Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje.

V. d. generalnog direktora UKC-a Nikola Šobot je rekao da je izuzetno ponosan na naš tim koji je uspješno izveo trombektomiju, potvrđujući visok nivo stručnosti i posvećenosti pacijentima. Ovaj uspjeh predstavlja važan iskorak za našu ustanovu i dodatnu motivaciju da nastavimo unapređivati kvalitet zdravstvene zaštite.

Intervenciju je izveo dr Ivan Vukašinović, šef Odjeljenja interventne neuroradiologije Kliničkog centra Srbije, uz asistenciju intstrumentara iz iste ustanove, dr Mile Čučak, dr Vasilije Mitrović, dr Stefan Petković, instrumentari Suzana Prosan i Dane Šavija te radiološki tehnolog Zoran Mandić i dežurne ekipe Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje iz angio-sale Zavoda za kliničku radiologiju UKC Republike Srpske.

Donacija Humanitarnog udruženja žena „Duga“

umanitarno udruženje žena „Duga“ i ove godine je doniralo ručno rađene hobotnice čudesnice za prijevremeno rođene bebe. Naime, članice udruženja su izradile 90 igračaka za naše najmlađe pacijente u Odjeljenju dječje neonatologije sa prematuritetom Klinike za dječje bolesti. Hobotnice su izrađene od 100% pamučnog konca, pogodne za sterilizaciju, ispunjene antialergijskim

punjenim koflinom i namijenjene bebama u inkubatorima. Imaju smirujuće dejstvo jer beba, dodirujući „nogice“ igračke, ima osjećaj da dodiruje pupčanu vrpcu majke i na taj način je mirnija. Zahvaljujemo se Udruženju „Duga“ na ovom divnom gestu i doniranim hobotnicama čudesnicama, posebno imajući u vidu koliko je ljubavi, truda i rada uloženo u ove ručne radove.

87

INFO BILTEN

Klinika za torakalnu hirurgiju UKC RS, 31.3.2026.

Dr Diego Gonzalez Rivas nastavlja uspješnu saradnju

Č

uveni grudni hirurg i naš višegodišnji saradnik dr Diego Gonzalez Rivas ponovo boravi u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, gdje zajedno sa ljekarima Klinike za torakalnu hirurgiju, na čelu sa dr Markom Kantarom, danas izvodi kompleksan hirurški zahvat.

Načelnik Klinike za torakalnu hirurgiju dr Marko Kantar zahvalio se gostima na posjeti.

“Novi pristupi, nove terapije nude i nove mogućnosti, a danas imamo jedan težak slučaj.

Pacijent je u startu bio inoperabilan i nakon hemioterapije, zračenja, imunoterapije, smo postigli da slučaj bude operabilan. Međutim, tu se radi o najtežim mogućim operacijama koje se 88

rade u grudnoj hirurgiji i jedan od malobrojnih ljudi u svijetu koji to može izvesti je dr Gonzalez Rivas, a uz to radimo minimalno invazivnim putem kroz jedan rez od 3cm. Želim, takođe, da se zahvalim gostima iz Kliničkog centra Srbije i torakalnim hirurzima sa VMA, a u planu je da sutra uradimo još tri slučaja minimalno invazivnim metodama.” rekao je dr Marko Kantar.

Dr Diego Gonzalez Rivas je izrazio zadovoljstvo zbog kontinuirane saradnje koja doprinosi razvoju grudne hirugije.

“Drago mi je što mogu da sarađujem sa ovim timom i da zajedno izvodimo minimalno invazivne operacije. Danas imamo veoma izazovan i kompleksan slučaj koji je u toku i vjerujem da

će se uspješno završiti. Nadam se da će se ova saradnja nastaviti i to na način da uvedemo robotsku hirurgiju, naročito u torakalnoj hirurgiji, gdje takođe izvodimo minimalno invazivne operacije i na taj način postanemo lideri u regionu.

U Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske danas boravi i anesteziolog iz VMA dr Vojslava Nešković koja će održati predavanje na temu “One lung ventilation”. Poručuje da joj je velika čast da danas, ovim povodom, bude u našoj ustanovi.

“Već dugi niz godina sarađujem sa Klinikom za anesteziju i uvijek je zadovoljstvo biti ovdje. U svijetu nema mnogo anesteziologa koji se bave torakalnom anestezijom, a ovdje taj kapacitet postoji ne samo u opremi, nego i u ljudima koji su sposobni da rade ovako kompleksne slučajeve na visokom nivou. Drago mi je što tome mogu da svjedočim”, rekla je dr Vojislava Nešković.

V. d. generalnog direktora doc. dr Nikola Šobot je rekao da je izuzetno ponosan na naše stručnjake i radnike ustanove koji uvode nove standarde liječenja pacijenata, što pokazuje opredijeljenost ka daljem multidisciplinarnom pristupu i posvećenosti našim pacijentima.

Svi uspjesi predstavljaju važne iskorake za našu ustanovu i dodatnu motivaciju da nastavimo unapređivati kvalitet zdravstvene zaštite naših pacijenata. Takođe, veoma je važna saradnja sa centrima u Evropi i regionu, a zahvalnost ide svim zaposlenima u našoj ustanovi, stručnjacima iz Evrope kao što je dr Gonzalez i čast je imati ovakve stručnjake iz Srbije i Evrope u UKC Republike Srpske.

INFO BILTEN

Udruženje „Mrvice“

U

Donacija

druženje „Mrvice“, u saradnji sa Institutom RT-RK Banjaluka, uručilo je zajedničku donaciju Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske u vidu posteljina.

Predsjednica Udruženja roditelja prijevremeno rođene djece “Mrvice” Amela Filipović poručuje da će uvijek nastojati da u skladu sa mogućnostima, pomognu tamo gdje je pomoć najpotrebnija.

“Kao i svake godine tokom ljubičastog novembra, u dogovoru sa zdravstvenim ustanovama, odlučimo koja je donacija najpotrebnija. Ove godine smo se opredijelili da doniramo posteljinu svim porodilištima u Republici Srpskoj, jer je to, takoreći, potrošni materijal koji je njima trenutno najneophodniji”; poručila je Amela Filipović.

Iz Instituta RT-RK šalju poruku da su humanitarne akcije važan dio njihove misije.

“Naša kompanija svake godine organizuje humanitarnu akciju, a ove godine smo se, zajedno sa Udruženjem “Mrvice” odlučili da akcija, između ostalih, bude upućena Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Izuzetno nam je drago što ćemo doprinijeti još boljim uslovima boravka u bolnici”, rekla je Sanja Kralj ispred Instituta.

Uz iskrenu zahvalnost donatorima, iz Klinike za ginekologiju i akušterstvo kažu da im ova donacija mnogo znači u svakodnevnom radu.

“Ova donacija je od velikog značaja kako našoj klinici, tako i drugim porodilištima jer se posteljine svakodnevno mijenjaju, peru i dezinfikuju, Stoga nam je to uvijek i potrebno. Posebno znači ginekologiji koja je hirurška grana”, rekla je Aleksandra Topić, glavna sestra Klinike za ginekologiju i akušerstvo.

Podsjećamo da ovo nije prva donacija Udruženja „Mrvice“ Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, što govori o njihovoj iskrenoj podršci zdravstvenim ustanovama i pacijentima.

VD generalnog direktora UKC RS doc. dr Nikola Šobot

P

Povećanje plata zdravstvenim radnicima

ovećanje plata zdravstvenim radnicima za 5 odsto samo je početak onoga što nas očekuje u narednom periodu, rekao je na današnjem okupljanju radnika najveće zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj v.d. generalnog direktora Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske doc. dr Nikola Šobot. „Ovo je prvi korak ka poboljšanju statusa radnika. Јa sam godinama u Univerzitetskom

kliničkom centru. Sada, kao direktor, moje opredjeljenje će biti da kao ustanova najprije vodimo računa o našim radnicima, koji časno i čestito rade svoj posao. Sigurno da ćemo u narednom periodu postići nove rezultate, nove usluge, ali sigurno i poboljšati status zdravstvenih radnika“, istakao je Šobot.

On je dodao da se u narednom periodu očekuju dodatna povećanja plata za zdravstvene radnike.

89

INFO BILTEN

Potpisan protokol

In memoriam

Saradnja sa Ministarstvom rada i boračko-invalidske zaštite

U

KC Republike Srpske i Ministarstvo rada i boračko-invalidske zaštite u Vladi Republike Srpske 2. aprila 2026. godine su potpisali Protokol kojim se uređuje međusobna saradnja u cilju unapređenja u ostvarivanju prava iz oblasti zdravstvene zaštite za pripadnike boračkih kategorija, civilnih žrtava rata i žrtava ratne torture.

90

V.d. direktor UKC Republike Srpske doc. dr Nikola Šobot izrazio je zadovoljstvo što je formalizovana saradnja kojom će se doprinijeti boljem životnom standardu onih koji to najviše zaslužuju, čime ćemo svakako pokazati koliko cijenimo sve ono što su dali i uradili za Republiku Srpsku. „Kroz ovaj protokol definišemo komunikaciju sa Ministarstvom rada i boračko-invalidske zaštite na način da će svi oni koji su bili učesnici odbrambeno-otadžbinskog rata dobiti prioritet pri naručivanju, zato smo uveli dodatne smjene u radu call centra, ali i dodatne radnike kako bismo omogućili posebnu liniju, a onda kroz rezervisane termine i prioritetno naručivanje svih onih kojima je potrebna usluga u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske“, poručio je dr Nikola Šobot.

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Radan Ostojić zahvalio se rukovodstvu UKCa Republike Srpske na spremnosti i volji da se saradnja podigne na viši nivo. „Aspekt pružanja usluga u oblasti zdravstva demobolisanim borcima, ratnim vojnim invalidima i porodicama poginulih boraca sigurno je, uzevši u obzir i godine, jedan od najbitnijih. Oni koji su najzaslužniji što mi danas živimo u slobodnoj Republici Srpskoj moraju biti prioritet u pružanju zdravstvenih usluga“, rekao je ministar rada i boračko invalidske zaštite Radan Ostojić.

Ministar Radan Ostojić izrazio je nadu da će ovaj svijetao primjer slijediti i druge zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj.

Dr Milan Šipka stomatolog (1956-2026)

Komora doktora stomatologije Republike Srpske saopštila je da je dana 18.2.2026. preminuo poznati doktor Milan Šipka, specijalista oralne hirurgije.

Postoje ljudi čiji se profesionalizam pamti, ali i oni čija se snaga ličnosti osjeti i dugo nakon što odu.

Takav je bio naš kolega dr Milan Šipka, specijalista oralne hirurgije, čiji nas je iznenadni odlazak duboko potresao.

Bio je ljekar snažnog karaktera, izražene energije i beskompromisne posvećenosti poslu i pacijentima. Iza sebe ostavlja dubok trag u struci, ali i u sjećanjima svih koji su imali priliku da s njim rade i druže se.

U mislima smo s njegovom porodicom, prijateljima i kolegama.

Neka mu je vječna slava i hvala.

Počivaj u miru Božjem! Др Milan Šipka sahranjen je na Centralnom gradskom groblju u Vrbanji.

Komora doktora stomatologije Republike Srpske

INFO VIJESTI

U

organizaciji Kluba ambasadora humanosti Srbije i regiona predsjednici Udruženja za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji “Sonata”Miholjki Janković uručeno je priznanje za izuzetan doprinos humanitarnom radu – titula „Ambasador humanosti“.

Odlukom Skupštine kluba ambasadora humanosti Srbije i regiona, Jankovićeva je imenovana i za počasnog člana Kluba, a priznanje joj je uručio predsjednik kluba Nebojša Andrejić.

Dobitnica priznanja izrazila je zahvalnost Klubu ambasadora humanosti, kao i Gradu Trebinju koji već dugi niz godina kontinuirano podržava humanitarne aktivnosti u lokalnoj zajednici. Žena lavljeg srca Istinsko blago je u srcima našim, u ljubavi, dobroti i radosti koju možemo i umijemo da dijelimo sa drugima. Nesebičnost, čovjeka čovjekom čini... da pruži kap veselja kao zračak svjetlosti u tami, da novu nadu da, da probudi volju u iskonskoj borbi za život, kad se život od života iz ruku sudbine krade i otima... Čovjek humanost u sebi nosi i daje je. Ruku pruža, da most bude preko provalije. „Volim da pomažem ljudima. I ne samo da volim, već je to moja potreba. I tjelesna i duhovna potreba moga bića je da onima kojima treba, i kojima umijem i mogu, pružim moju ruku, podarim toplinu moje duše, da satkam nevidljivi most povjerenja i pomognem im da otvore svoje srce, a sve nakon toga je lakše i ljepše“, riječi su gospođe

Trebinje, 28. mart 2026. godine

Miholjki Janković priznanje „Ambasador humanosti“ aktivnosti u Crvenom krstu Trebinja i Crvenom krstu Republike Srpske. To je zlatna medalja i diploma”Florence Nightingale”, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz Ženeve.

To govori o veličini i humanom duhu kojim je prebogata ova vrijedna, neumorna i savršeno organizovana gospođa, koja svoje penzionerske dane veoma angažovano i aktivno živi.

Miholjke Janković iz Trebinja (Iz teksta: „Žena lavljeg srca“, autor Vera Pušac) Najznačajnije priznanje „plemenitoj sestri Miki“, kako je njeni Trebinjci zovu, stiglo je još prije 19 godina, (12. maja 2007. godine) iz Ženeve, 41. nagrada u svijetu, a prva u EX Jugoslaviji kao kruna njenog predanog rada i doprinosa u zdravstvu i volonterske

Žena-rekorder među hercegovačkim humanistima, koja je 132 puta dala krv! „Davalaštvo krvi je anonimno, besplatno i dobrovoljno i ne poznaje vjerske, nacionalne niti bilo kakve druge granice. Davaoci su humani, organizovani, požrtvovani i solidarni. Nikada nisam darovala krv radi sabiranja brojki. Vođena željom da pomognem, darujem krv redovno, od svoje 17. godine. Prvi put je to bilo daleke 1966. u Zenici, a posljednji u Baru, u mojoj 67. godini“, kazuje nam gospođa Miholjka, koja se skoro pola vijeka, volonterski

Draga Miko, Od srca ti čestitam na ovom izuzetnom priznanju! Tvoja nagrada za humanost nije samo potvrda tvog nesebičnog rada, već i inspiracija svima nama da budemo bolji ljudi.

Posebno je značajno što si postala ambasador humanosti u Trebinju – to je uloga koja nosi veliku čast, ali i odgovornost koju ti već svojim djelima dostojanstveno opravdavaš. Tvoja dobrota, empatija i posvećenost zajednici ostavljaju neizbrisiv trag.

Hvala ti što svojim primjerom pokazuješ koliko jedno veliko srce može promijeniti svijet oko sebe. (Jedno od mnogobrojnih pisama, poruka od prijatelja, saradnika iz cijele bivše Jugoslavije) 91

INFO VIJESTI

bavi dobrovoljnim davalaštvom, koja je kao medicinski radnik u više navrata davala krv direktno iz ruke u ruku, što je rizično i primjenjuje se u izuzetnim i hitnim slučajevima.

U Crvenom krstu Trebinja ističu da zahvaljujući mreži dobrovoljnih davalaca iz Republike Srpske, Srbije i Crne Gore, u čijem je „tkanju“ Miholjka Janković odigrala vodeću ulogu, ni-

jedan ranjenik u Hecegovini, u proteklom otadžbinskom ratu, nije umro usljed nedostatka krvi. Kao predsednica dobrovoljnih davalaca krvi Trebinja, godinama je dočekivala i ispraćala davaoce iz Čačka, Kraljeva, Kruševca, Beograda, Prištine, Kolašina, Podgorice, Nikšića, Bara... I sama je stekla prijatelje u brojnim gradovima Srpske, Srbije i Crne Gore.

Penzionisana viša medicinska sestra Miholjka Janković, dobitnica priznanja „Ambasador humanosti“, podsjeća na višedecenijski rad na razvoju sestrinstva kod nas, na animaciji dobrovoljnih davalaca krvi, po čemu je Trebinje i danas prepoznatljiva sredina u regionu, kao i razvoju prve pomoći, mentalnog zdravlja, borbi protiv bolesti zavisnosti.

Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji “Sonata”, čiji je osnivač i predsjednica gospođa Janković, koje sa svojih preko 90 registrovanih članova predstavlja bazu i sigurnu luku svima kojima je topla i prijateljska ruka nasušna potreba.

“Uz organizovanje psihoterapije te radno-okupacione terapije, kroz brojne radionice i literarna i likovna druženja, značajno pomažemo osobama narušenog duševnog zdravlja i njihovim porodicama, čineći im tako život kvalitetnijim i podnošljivijim. Činimo

što god je u našoj moći da skinemo stigmu sa mentalnih bolesti, jer život sa stigmom i diskriminacija, negativno deluju na njihovo dostojanstvo, a pritom im otežavaju i lečenje”, ističe ova stamena penzionerka, koja je i u svojim zrelim godinama veoma angažovana te može biti primer kako, vođeni dušom i plemenitim srcem, pomažući drugima, pomažemo i sebi da ne osetimo teret zrelih godina.

Jer solidarnost je nabujala reka spasa i nade. Humanost je suzama zalivan cvet koji vene, zvezda koja se ne gasi, vrelo života sa koga svi ponekad pijemo, da sebe i druge osokolimo. A da to vrelo ne bi presušilo, svi treba u njegovo korito da dodajemo “živu vodu” koliko i kad možemo. Čoveče, pogledaj oko sebe… videćeš bolesne, nesrećne, gladne i izmučene. Ne oklevaj, nadvisi sebe, nasmeši se i pruži ruku, da most bude preko provalije.

Otvori srce i daj deo svoje radosti, komadić svoje sreće i zalogaj pogače, kap veselja i kap krvi, zrno soli i kocku šećera, daj onome ko treba da spasen bude, a i ti ćeš biti bolji.

Humanost je crta koju smeš da pređeš i da zgaziš u ime života ako pomoć nudiš, ako svoje želiš s drugima da deliš. Humanost je vatra spasa, baklja nade, pruga koja sve vozove bez voznoga reda, iz beznađa na kolosek vraća.

Zato pomozi, uteši, pruži, podeli…. učini nešto!

“Miko, ženo lavljeg srca, majko svim neshvaćenim dušama, kojima je “danas” teret i koji u sebi nose bolove i patnju.

Koliko je samo ljubavi, snage i energije u Tebi!

Neka te Bog poživi da traješ za sve One, za sve Nas i za sve Tvoje koji te trebaju i koji te vole” (Citat iz knjige utisaka Udruženja „Sonata“ Trebinje.)

92

INFO VIJESTI

Svečanosti je prisustvovao i gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić, koji je pozdravio okupljene i istakao značaj humanosti naših sugrađana. „Ovo priznanje predstavlja potvrdu posvećenosti i nesebičnosti u pomaganju drugima, te još jednom ističe

važnost humanosti i solidarnosti u našoj lokalnoj zajednici i širem društvu“, rekao je gradonačelnik.

Dodjela priznanja još jednom je ukazala na ulogu pojedinaca koji svojim angažmanom doprinose dobrobiti cijele zajednice.

Miholjka Janković je naglasila da će i u narednom periodu nastaviti svoj humanitarni put, sa istom posvećenošću pomaganju onima kojima je pomoć najpotrebnija. „Medici.com“

93

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Tumačenje natalne karte, informacije na tel. 065 523 036 Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znacima BIK i BLIZANCI.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

U periodu do 21.5. aktivira se mogućnost da vidite konkretne rezultate onoga što ste pokrenuli. Sa Saturnom i Neptunom u vašem znaku identitet se gradi iznova, postavljate nove temelje svoje ličnosti. Rođeni 28.3 - 3.4. mogu osjećati nedostatak energije ili se previše iscrpljivati pod teretom obaveza. Mars će do 18.5. obezbijediti ogromnu energiju, a u drugoj polovini maja i tokom juna potrebno je više strpljenja i promišljeno postupanje, naročito oko troškova. Uran iz Blizanaca utiče da je um najjači vaš saveznik sa puno ideja, putovanja i moguće edukacije u sferi it tehnologija. Možete koristiti društvene mreže za razvoj posla. Promjene su u svrhu napretka.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Sunce u vašem znaku donosi ličnu snagu. Uz to Uran napušta vaš znak, oslobađa vas pritiska i završen je veliki ciklus promjena identiteta. Prelaskom u Blizance slijede promjene na finansijskom planu, načinu zarađivanja kao i samovrednovanju sebe. Biće potrebno pronaći nove izvore prihoda i koristitit svoje talente. Otvara se novi pravac u vašem životu. Od 19.5.i tokom juna, Mars u Biku će vas pokrenuti, ali traži da ne budete tvrdoglavi, dozvolite da promjena uđe u vaš život. Možete očekivati podršku i pomoć rodbine, a dobar je period i za putovanja, sticanje novih znanja, trgovinu ili kupovinu novog auta. Oslobodite se podsvjesnih strahova.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Ulaskom Urana u vaš znak pokreće se vaš um sa novim idejama, brzim odlukama i usvajanjem novog načina komunikacije. Mijenja se način razmišljanja, izražavanja. Naglasak je na učenju, dijeljenju znanja s drugima što može donijeti finansijsku korist. Otvara se i period intenzivnih putovanja. Dobar uticaj Saturna i Neptuna pomaže u otkrivanju novih ciljeva i saradnji sa prijateljima ili osobama sa kojima imate slične ili iste ideje.

Odgovornost će biti nagrađena. Možete biti vođa, postajete vidljivi drugima svojom originalnošću. Jupiter obezbjeđuje kontinuiran priliv novca. Ipak, oprez od prenaprezanja nervnog sistema zbog hiperaktivnosti i stresa.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Jupiter, planeta sreće i prosperiteta, u vašem znaku olakšava život i u kriznim situacijama i pronađe neko rješenje, makar ne uvijek ono koje ste vi smislili. Uran u 12. polju može uzrokovati veliku mentalnu aktivnost, ali i probleme sa spavanjem. Potrebno je da osvijestite stare, potisnute strahove i oslobodite se tih strahova. Ovo može biti dobar period za tajne projekte i rad iza scene. Novac dolazi kad se oslobodite nevidljivih ograničenja i preuzmete vođstvo bez straha sa jasnim ciljem. Mars u Ovnu pokreće na konkretnu akciju, ali kroz borbu za ostvarenje cilja. Od 18.5 28.6. povećan entuzijazam, vitalnost i sposobnost za uspjeh.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Vaš anđeo čuvar, Jupiter u 12. polju, vas štiti i šapuće da imate vjere u dobre promjene koje dolaze. Saturn i Neptun

96

Poruke zvijezda za 2026. godinu i zdravstveni horoskop od 21.4-21.6.2026.

Planetarna konfiguracija na nebu

SUNCE je u znaku Bik od 21.4 - 21.5. , a u znaku Blizanci od 22.5 - 21.6. MJESEC u ovom dvomjesečnom periodu pravi malo više od dva kruga, od Blizanaca do Djevice. MERKUR koji je dugo boravio u Ribama, a od 16.4. prešao je u Ovna gdje ostaje do 3.5. Od 4.5 - 17.5. je u Biku, od 18.5 - 1.6. je u Blizancima i od 2.6. prelazi u znak Raka, sve do 9.8. VENERA se kreće od Bika (do 24.4) preko Blizanaca od 25.4 - 19.5., Raka 20.5 - 13.6. i Lava od 14.6. MARS zatičemo na 17. st. Ovna (u sjedištu), a u znak Bika prelazi 19.5 - 28.6. JUPITER je u Raku (u egzaltaciji) u direktnom kretanju od 17-28. st. znaka. SATURN je u Ovnu (u padu) i kreće se direktno od 8-13. st. Najznačajnija promjena u ovom periodu odigrava se sa planetom URAN koji 26. aprila iz Bika (u padu) nakon sedam godina prelazi u Blizance i kreće se direktno od 0-3. st. NEPTUN je u Ovnu i kreće se od 3-4. st. PLUTON je u Vodoliji cijeli period na 5. st. a od 7. maja prelazi u rx kretanje.

Svedoci smo rata na Bliskom istoku od 28.2. i tokom marta, silnih razaranja, bombi, raketa, žrtava... Teške pozicije Urana u Biku oko Algola (fiksne zvjezde jako lošeg uticaja koja simboliše odsijecanje glave), retrogradnog Merkura u Ribama gdje je u izgonu (nepovoljno dostojanstvo) u kom su donesene loše odluke, kao da je um pomračen (a imali smo i pomračenje i Sunca i Mjeseca), Marsa u Ribama tokom marta, a da ne spominjem aspekte – sve u svemu izuzetno loša energija koja se mijenja nabolje. Uran već 26.4. prelazi u znak Blizanci, Merkur je direktan, izašao iz Riba i ide od Ovna do Raka, Mars je takođe prešao u Ovna gdje dobija snagu, iako treba da pripazi na dešavanja od polovine maja do pred kraj juna kada bude u znaku Bika. Saturn je u Ovnu na duži period što ne obećava lakoću, već napor i teškoće. Jupiter je moćni zaštitnik. Energija planeta se mijenja promjenom znakova i povoljnim aspektima koje će formirati, pa se treba nadati da će razaranje stati i uslijediti oporavak u narednom periodu. Promjene na ličnom planu događaće se u skladu s rasporedom planeta na rođenju i njihovom aktivacijom sadašnjih pozicija planeta. iz Ovna u skladnom aspektu sa vašim znakom daju upornost, ambiciju i fokus na ciljeve, uz širi pogled na život.

Mars do 18.5. daje snažnu energiju i inicijativu, podiže vitalnost i dobro zdravlje. Uran utiče na promjenu planova i povezivanje sa drugim ljudima. Iako Lavovi vole biti sami na vrhu, ovo je period kada treba da naučite timski raditi i zajedničke projekte, jer ćete tako posao širiti, uz primjenu modernih tehnologija. Ljubav se može desiti kroz prijateljstvo ili djeljenjem zajedničkih ideja. Tokom juna puno profesionalnih obaveza.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Glavno polje promjena su odnosi, koje donosi uticaj energije Urana. Mogući su nagli ulasci ili izlasci iz veza, saradnje, partnerstva. Za održanje dobrih odnosa potrebna je fleksibilnost zasnovana na ravnopravnosti i slobodi duha. Dobri aspekti Saturna i Neptuna ustabiljuju karakter, utiču na prihvatanje obaveza i bude kreativnost.

Saturn nagrađuje svaki trud i odgovornost. Svakodnevne obaveze biće povećane sve do kraja juna, a vi ćete imati osjećaj da ste usporeni i da ne postižete sve zadatke.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Pluton će transformativno djelovati kroz komunikacije, Uran ulazi u vaše polje karijere i druš- olakšati učenje i uspostavljanja balansa. Izbjegavajte imtvenog statusa i donosi iznenadne pro- pulsivno djelovanje, vježbajte strpljivost. mjene. Sunce u Biku omogućava staJARAC - 22. 12 - 19. 1. bilnost kroz znanje. Merkur prolaskom Uran će boraviti u polju posla i zdravlja. kroz više znakova ubrzava promjene. Potrebno je da buKako je zdravlje u zavisnosti od načina dete otvoreni za nove i nekonvencionalne puteve. Djevice života i vaših aktivnosti, biće potrebne vole rutinu i sigurnost kroz uigran ritam ponavljanja radnji, promjene u dosadašnjoj rutini i usvaali u narednom periodu se mijenjaju pravila igre i traže janje novih korisnih navika. To nije lako, ali je neophodno od vas prilagodljivost pa i promjenu profesije. Prijatelji i prilagođavanje promjenama. Moguće je da se odlučite za osobe sa zajedničkim interesima mogu biti od pomoći samostalnost i pokrenete svoj posao, jer više ne možeu trasiranju novog životnog pravca. Saturn može dati te da trpite pritiske od nadređenih. Stres može pogoršati mnogo ili malo na finansijskom planu, zavisno od ličnog zdravstveno stanje i stabilnost nervnog sistema. Potrebno horoskopa. Učite da vjerujete, ali i da postavite granice. je da uvedete redovno kretanje kao svakodnevnu naviku i da slušate svoje tijelo kada mu je potreban odmor. Ako vas VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Bračni, a i poslovni odnosi su na testu uhvati panika duboko disanje pomaže. Povjerenje i razgovor trajnosti i povjerenja. Saturn i Neptun sa pertnerom daju tražene odgovore.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. nasuprot vašem znaku traže jasne graUran i Venera u Blizancima utiču na ponice i iskrenost. Mogući su sudbinski sujačanu mentalnu aktivnost, originalnost i sreti ili raskidi. Uran budi širenje horizonata kroz znanje, kreativnost, omogućavaju slobodno izraproučavanje stranih kultura ili putovanja u inostranstvo. žavanje i slobodne veze. Novac dolazi Utiče na pozitivnu promjenu životne filozofije. Moguć je i kroz talente ili hobije. I Saturn i Neptun u skladnom aspektu posao sa strancima ili u inostranstvu, a maj je povoljan olakšavaju postizanje ciljeva uz disciplinovan pristup, držeza putovanja, puno kontakata i edukaciju drugih. Jupiter ći se čvrsto svojih snova i vizije. Ako razmišljate o gradnji u polju profesije širi i uvećava povoljne prilike za uspjeh. kuće ili preuređenju doma energija će biti pokrenuta od Mars pokreće energiju koja traži stabilnost i potrebno je druge polovine maja i tokom juna. Naporno jeste, ali borida se prilagodite promjenama, tokom maja i juna, kako te se za svoj san, tako se uspijeva. Energije sporih planeta bi osjetili okus uspjeha u narednom periodu. su skladne i utiču na povoljan period pred vama. IskušeBriga o zdravlju je prioritet. nja mogu doći kroz neadekvatno kanalisanje energije. Ne ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. pretjerujte u radu za dobro zdravlje.

Saturn i Neptun u ovnu i Uran u bliRIBE - 20. 2 - 20. 3. zancima sklapaju konfiguraciju jod sa Uran u Blizancima donosi izazove i iznenadne promjene u domu i porodici, bilo vašim Suncem. Ova energija traži od u odnosima ili promjeni mjesta boravvas prilagođavanje i promjenu svakodka, za vas koji ste rođeni na početnim nevnih navika i odnosa prema zdravlju uz izbjegavanje rizičnih situacija. Moguće su emocionalne i energetske stepenima znaka Ribe. Može pomoći u osamostaljenju u turbulencije, psihičke i fizičke krize. Obratite pažnju na privatnom ili porodičnom biznisu, kroz neku inovaciju. Sapotrebe tijela i ne prihvatajte previše obaveza koje vas turn i Neptun u Ovnu traže izgradnju samopouzdanja, ali i mogu iscrpiti, dovesti do pada imuniteta i odvesti u bo- pažljivijeg i odgovornijeg odnosa prema novcu. Mars, plalest. Okidač mogu biti problemi u emotivnim odnosima neta energije, hrabrosti i borbe, pomaže da odlučno sprotokom druge polovine maja i juna. Jupiter pruža podršku vedete planiranu akciju. Povoljan period je kretanja Sunca kroz znak Bika kada možete ostvariti stabilnost i korisne vašem znaku. Budite otvoreni za nova saznanja i širenje dogovore. Unutrašnju sigurnost ostvarujete kroz lične odluvidika. Radite na emocionalnoj stabilnosti. ke i promjene. Tokom juna fokus prelazi na komunikaciju, informacije i donošenje odluka. Jupiter iz Raka podržava vašu kreativnost i rad u kome ste vidljivi na sceni. Promjena nije tu da vas ruši već da vas probudi.

Uređuje: Medici.com

S M I J T E

S E ,

Z D R AV O

J E !

Smijte se, zdravo je!

Vodoinstalateri i električari zaključuju kako veštačka inteligencija zamjenjuje sve one koji su išli na fakultet. *** *** I ako se ponekad izgubiš, Kada imaš osećaj da gubiš sve... seti se neka to bude zato Da drveće svake godine izgubi svoje lišće, Pa, ipak, ostaje uspravno.. i mirno čeka bolje dane. što tražiš pravi put. *** Možda gubitak nije kraj, Sve se može kupiti, osim vremena.

Nego tiha priprema za novi početak.

Sve se ponavlja, osim prilike. *** A to mnogi zaboravljaju. „Kad dođeš u moje godine, Shvatiš da stvari nisi mogao uraditi ni mnogo bolje, Misle: „Doći će nešto bolje“.

Neće, prilike ne kucaju dva puta.

Ni mnogo gore nego što si ih uradio.”

Ko oklijeva – propušta. Život je mešavina izbora, okolnosti i slučaja.

Nema mnogo smisla stalno „prepravljati” proš- Ko čeka – gubi.

A onaj što krene tek kad svi krenu, lost u glavi.

Jorge Luis Borges uvijek zakasni. ***

Šale Aforizmi, mudre misli...

Ljubav je najviša vrlina, Sve što čovek deli sa drugima smanjuje se, Osim ljubavi, Što je više dajete, Više je imate!

Patrijarh Pavle

*** Tako je malo ljubavi među ljudima.

Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi. “Otišao sam na ptičju pijacu Duško Radović I kupio ptice, za tebe ljubavi. *** Otišao sam na cvetnu pijacu Nije bitno da li si zaljubljen na Dan zaljubljenih. I kupio cveće, za tebe ljubavi.

Bitno je da si živ na zadušnice.

Otišao sam na pijacu gvožđa Starost je samo stanje uma.

I kupio okove, teške okove Ako vas nije briga, Za tebe ljubavi.

Onda nije ni bitno koliko godina imate.

A onda sam otišao na pijacu roblja Vreme koje nam je preostalo da živimo, I tražio te, Je važnije od svih godina, Ali te nisam našao ljubavi”.

Koje su prošle.

L. N. Tolstoj ***

Žak Prever

"Stigli su mi rezultati od doktora.

Imam osjećaj da sam bila kod Bore limara.

Fali mi gvožđe, bakar, cink......

Sad sam u dilemi da li komšiji Đoki da pojedem oluke, ili Peri da izjedem kapiju." *** Došao unuk kod dede i babe, a oni ljuti, ne pričaju.

Pita unuk dedu: "Deda kako to, prije ti i baba se naveče posvađate, a ujutro ustanete veseli?"

E, kaže deda, "Moj sinko, umro je onaj što nas je mirio." *** Samo da ne prodaju PIO Fond, jer onaj ko ga kupi, poslaće penzionere na Biro za zapošljavanje. *** “Tata, naučio sam brojati do 5!”, Pohvali se Ivica.

“Bravo sine, da čujem,” kaže tata.

“2, 3, 4, 5”, odgovori Ivica.

“A gdje ti je jedinica?” pita tata. Ivica odgovori: “Kod učiteljice u dnevniku!” *** Ivici se ne ide u školu, pa nazove učiteljicu: "Ivica je bolestan pa danas neće doći u školu.

Dobro, a s kim sam pričala? - S mojim tatom." *** Mama ulazi u dječju sobu i zapanjeno pita: "Šta to radite?

Igramo se doktora.

A šta radi Perica na ormaru?

Njega smo poslali na oporavak na planinu." *** Perica se hvali Ivici: “Ja sam bio pametno dijete, prohodao sam s 10 mjeseci.“ Ivica mu odgovori: “Ja sam bio još pametniji, mene su nosili do četvrte godine.”

97

134 AS MEDICUS VRAČAR Sazonova 71, (ex Filipa Filipovića), Beograd Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393 AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA Ljubinke Bobić 13/2, Beograd Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916 E-mail: poliklinika@asmedicus.rs http://www.asmedicus.rs/

Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net RADNO VRIJEME: radnim danom od 10-17 subotom od 9-14

Osnivači poliklinike dr sci med Nina Nikolovska Sinicki, spec. ORL i Kvantne medicine dr Aleksandar Sinicki, spec. neuropsihijatrije i Kvantne medicine

Radno vreme:pregledi radnim danima od 08-20h, subotom od 08-15h 1. Dermatološki 6. Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima 2.

Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti 7. Imonodijagnostika kožnihKVANTNA oboljenja MEDICINA: KLASIČNA MEDICINA: FIZIKALNA MEDICINA I 3. UltrazvukMEDICINA krvnih sudova - vaskularni hirurg 8. Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja SKENER INTERNA BIOREZONANTNI REHABILITACIJA ULTRAZVUK COLOR DOPPLER TERMOVIZIJSKI SKENER 4. Krioterapija Itečnim azotom 9. IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka) ESTETSKA MEDICINA KARDIOLOGIJA DARKFIELD MIKROSKOP (otklanjanje bradavica, kondiloma) 10. Aplikacija filera i mezoniti HIPERBARIČNA MEDICINA (HBO) ORL MIKROREZONANTNA TERAPIJA 5. Peeling lica, kauterizacija NEUROLOGIJA I PSIHIJATRIJA RIKTA TERAPIJA (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) GINEKOLOGIJA MEDISCREEN

1. Dermatološki pregledi 2. Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti 3. Ultrazvuk krvnih sudova 4. Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) 5. Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) 6. Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima 7. Imunodijagnostika kožnih oboljenja 8. Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja 9. IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

ravlje je Vaše zd ukama! im r u sigurn

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Knjaza Miloša 81, Banja Luka; tel. +387 51 818-818; +387 65 033-300 info@medicalgroup.ba; instagram.com/_medical__group https://medicalgroup.ba/sr

KUĆNE POSJETE Pozovite nas i dolazimo na Vašu adresu 065 543 184

Ilije Garašanina 1, Banja Luka 051 963 385 alfalab2biomedica@gmail.com

ALFALAB POSLOVNICE

Alfalab Kotor Varoš Stafana Nemanja bb 051 941 199 alfalabkv@gmail.com

Alfalab Malta Mladena Stojanovića 26 c, Banja Luka 051 813 116 alfalabmaltarezultati@gmail.com Alfalab Centar Milana Tepića 27, Banja Luka 051 218 448 alfalab75@gamil.com Alfalab Borik Gundulićeva 25, Banja Luka 051 265 460 alfalabborik@gmail.com Alfalab Lazarevo

Alfalab Gradiška Kozarskih brigada bb 051 453 070 alfalab.gradiska@gmail.com Alfalab Mrkonjić Grad Sime Šolaje bb 050 490 208 alfalabmrkonjic@gmail.com Alfalab Prijedor Kozarska 51a 052 225 634 alfalabbiomedicaprijedor@gmail.com

Tel. 051 218-448; e-mail: alfalab75@gmail.com; www.alfalabbl.com

pet do dvanaest

POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE! 78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com PRIZMA

Tlakomjer RS 2

200

50 KM

150 KM

KM

KM

Tjelesni analizator

Elektromasažer E3 INTENSE

KM

145 KM

200 KM

VJEŽBE ZA TRUDNICE Viši fizioterapeut 65/612-556

AutoCode

Oralni tuš Dental Jet

150

155 Kompresorski inhalator C 28P

120

Tlakomjer M3

Tlakomjer INTELLIIT

KM

Glukometar

KM

Koncetrator kiseonika

2000

vrijeme je za ZDRAVLJE

PRIZMA

PENZIONERI I ZAPOSLENI KUPOVINA NA RATE

PREGLEDI I LIJEČENJE

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!!

U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

Kabine� u bolnici Medical Group: · Kabinet za ginekologiju · Kabinet za neurohirurgiju · Kabinet za kardiologiju · Kabinet za gastroenterologiju · Kabinet za hematologiju · Kabinet za laboratorijsku dijagnos�ku · Kabinet za reumatologiju · Kabinet za radiologiju i UZ dijagnos�ku · Kabinet za neurologiju · Kabinet za psihijatriju · Kabinet za anesteziju · Kabinet za fizijatriju · Kabinet za dermatologiju · Kabinet za nefrologiju · Kabinet za endokrinologiju · Kabinet za maksilofacijalnu hirurgiju · Kabinet za infektologiju Centri u bolnici Medical Group: · Centar za estetsku hirurgiju · Centar za rekonstruk�vnu i plas�čnu hirurgiju · Centar za an�age tretmane · Centar za hirurgiju dojke · Centar za ortopediju i regenera�vnu medicinu · Centar za vaskularnu hirurgiju · Centar za abdominalnu hirurgiju · Centar za torakalnu i endokrinu hirurgiju · Centar za endoskopiju · Centar za gojaznost · Centar za urologiju

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

www.medicalgroup.ba Knjaza Miloša 81, 78000 Banja Luka +387 (0) 51 818 818 +387 (0) 65 033 300 info@medicalgroup.ba

Medical Group, specijalna hirurška bolnica – jedna od najsavremenije opremljenih bolnica u regionu. Nalazi se u Banjoj Luci, u ulici Knjaza Miloša 81. Pacijen�ma pruža kompletnu medicinsku uslugu, od dijagnos�čkih procedura, specijalis�čkih pregleda do hirurških intervencija i izlječenja, poštujući sve zahtjeve savremene medicinske prakse.

Medical Group je mjesto gdje je vaše zdravlje u sigurnim rukama.

Tel: +381 11 39 88 111; +381 11 63 01 900; Mob: +381 69 39 88 111; +381 66 360 336 E-mail: vozdmedik@gmail.com; Web: www.vozdmedik.com; Kumodraška 121, (Ulaz iz Kraljevačke ulice), Beograd, Srbija

NAJKVALITETNIJOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE, DO ZADOVOLJSTVA PACIJENTA!