U Palati „Srbija“ diplomci poručili: Država prepoznala
trud i rad mladih medicinara
Intervju: Prof. dr Goran Talić, dobitnik Velikog pečata
PEDIJATRIJA
KARDIOLOGIJA
ENDOKRINOLOGIJA NEFROLOGIJA
GASTROENTEROLOGIJA
REUMATOLOGIJA
PULMOLOGIJA
HEMATOLOGIJA
NEUROLOGIJA
PSIHIJATRIJA
VASKULARNA HIRURGIJA
UROLOGIJA
ORTOPEDIJA
ANGIOLOGIJA
FIZIJATRIJA
NUTRICIONISTA
UZV DIJAGNOSTIKA
DERMATOVENEROLOGIJA
KLINIČKA PSIHOLOGIJA
DJEČIJA KARDIOLOGIJA
DJEČIJA PULMOLOGIJA
DJEČIJA NEUROLOGIJA
DJEČIJA NEFROLOGIJA
DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA
DJEČIJI NUTRICIONISTA
DJEČIJA ORTOPEDIJA
DJEČIJA FIZIJATRIJA
LOGOPED ONKOLOGIJA
U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.
Uvodna reč
Na promrzle dlanove, skupljam bele pahulje i krasim tvoju kosu, dok te ljubim u zanosu.
Februar nežne pahulje sipa, u belo ruho oblači se sad, mi u tišini te bele noći, ulične svirače vodimo kroz grad.
Nestašne duše dve, htele su da svi znaju da još postoje oni, što ljubav za ljubav daju.
Prozore ljudi otvaraju ljuto i snenim glasom ruše sreće čar, jer u tišini te bele noći, luduju svirači i zaljubljen par.
Nestašne duše dve htele su da svi znaju da još postoje oni što ljubav za ljubav daju.
Dugo je tako februar beli stvarao bajku da okiti svet, ljubio sam nežno tvoj obraz što gori, od hladnoće rumen kao majski cvet…
Februar je čudan bio, belinom se okitio i nekim lepšim danima, jer ga naša sudbina zanima… (Jovan Knežević)
Februar je u punoj dominaciji. Svojim nezaustavljivim napredovanjem razgrće mračne zavese noći, skraćuje ih i stvara uslove zori, da dan što pre porodi, a suncu da ga pridrži i umije. A sunce, tako poetično zakačeno na nebu, razgrće kišne i tmurne oblake, boreći se za svoje zasluženo mesto na nebeskom svodu. Februar otkida svoje dane brzinom munje. Okreće list po list nebeskog kalendara, žurno hrleći martovskim predvorjima, jer energetski dah proleća upravo otuda dolazi. Klajv Barker, engleski dramaturg, romanopisac i filmski reditelj, nazvao ga je “velikom sivom zveri”, aludirajući na njegovu sumornost i težinu. No, uspavani februar, ipak, donosi nežne priče, gde zima postaje romantična kulisa za zagrljaje uz kamin i šetnje pod zvezdanim nebom. To je vreme kada se hladnoća napolju pretvara u toplinu u srcu, a dugačke noći postaju idealne za zbližavanje i stvaranje najlepših uspomena. To je i „mesec bisera“ zbog čarobnog prirodnog fenomena, kada se zaleđene kapljice na drveću presijavaju poput bisera na zimskom suncu. On je i „vesnik proleća“, jer prve ljubičice, koje niču u februaru, simbolizuju nadu i prvi su znak da zima polako popušta svoj stisak. Prema verovanjima starih Slovena, februar je i magično doba kada šumske vile izvode svoje mesečeve plesove, pomažući prirodi da se probudi iz zimskoga sna. Februar je most između hladnoće i toplote, mesec koji nosi miris blagog otopljavanja i prve nade. To je mesec ametista, kristala koji se smatra simbolom duhovne mudrosti, mira i ravnoteže! Na planetarnom podijumu već se uveliko odigrava i početak radne godine. Igra je počela! Obeležavaju se jubileji, planiraju se i sklapaju poslovi. Rađaju se novi izazovi, nove vizije i inovacije... Mi nastavljamo sa gradnjom našeg velelepnog medijskog hrama hrabro, čvrsto, neustrašivo, sa verom i stilom. Nošeni ovim duhom, pristižemo na prag 2026. godine i 133. broja časopisa „Medici.com“! Osećamo dobre vibracije! Pred vratima smo nove dimenzije. Donosićemo vam pregršt novih tema sa kongresa, simpozijuma, konferencija... Našem novom, 133. slovnom tkanju, „Medici.com“-a, utkali smo svoju energiju a misaono i znalački posložili smo brojna i značajna događanja. Zato, zavirite u ovu medicinsku priču i sa srećom dočekajmo proleće.
Pa, uzdravlje Vam! Čitamo se opet u aprilu, u novoj priči o zdravlju i životu!
Vaš „Medici.com“!
UKC Republike Srpske
nova bolnica u Trebinju
U Palati „Srbija“ diplomci poručili:
prepoznala
i rad mladih
Razmišljanja prim. dr Milana Zlatara
Dr Ljiljana Simić, psihijatar
Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović
Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Goran Račetović i Željko Derajić.
Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15
Direktorica: Vera Pušac
Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac
Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715
Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377
Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka
Tiraž: 2.000
134. broj izlazi u aprilu 2026. godine
Vera Pušac, direktor
Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.
Hirurški tim Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju, zajedno sa prof. dr Uglješom Stanojevićem, hirurgom Kurskog onkološkog naučnokliničkog centra G.E. Ostroverhova iz Rusije, izveo je nedavno laparoskopsku operaciju karcinoma niskog dijela rektuma kod pacijentkinje koja je prethodno prošla zračenje i hemioterapiju. Riječ je o minimalno invazivnim zahvatima koji se već duži vremenski period izvode u Klinici za opštu i abdominalnu hirurgiju i pružaju najoptimalnije rješenje za pacijente sa karcinomom debelog crijeva kada za to postoje medicinske indikacije. S ponosom ističemo da je UKC Republike Srpske zdravstvena ustanova koja u okviru svojih zdravstvenih usluga izvodi ovako zahtjevne zahvate i ostvaruje najbolje rezultate jer ih izvode iskusni i osposobljeni stručnjaci.
Rezultati međunarodnog istraživanja pokazuju da laparoskopski pristup daje jednake rezultate liječenja kao i otvorena hirurgija u smislu odsutnosti lokoregionalnih metastaza i sveukupnog preživljavanja. S tim da je minimalno invazivna metoda komfornije rješenje za pacijenta jer sa sobom nosi znatno brži oporavak.
U okviru posjete prof. dr Uglješe Stanojevica održano je predavanje u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske na temu „Laparoskopska hirurgija digestivnog trakta u onkologiji“. Predavanju je prisustvovao veliki broj naših ljekara Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju i drugih organizacionih jedinica. Profesor dr Uglješa Stanojević sastao se i sa v.d. generalnog direktora UKC Republike Srpske doc. dr Nikolom Šobotom i tom prilikom su razgovara-
UKC Republike Srpske
Stručna posjeta prof. dr Uglješe Stanojevića
Zaslužni doktor Ruske Federacije
li o unapređenju saradnje ovih zdravstvenih centara.
Velika nam je čast što smo imali priliku da još jednom ugostimo prof. dr Uglješu Stanojevića, jednog od vodećih stručnjaka u oblasti onkološke hirurgije u Rusiji, a našim ljekarima pružimo priliku da čuju o najnovijim metodama i pristupima u oblasti laparoskopske onkološke hirurgije kako bi našim pacijen-
tima pružili još bolju zdravstvenu zaštitu. Glavni ljekar Kurskog onkološkog naučnokliničkog centra “Ostroverhov” Uglješa Stanojević je porijeklom iz Čečave kod Teslića.
Uglješa Stanojević diplomirao je na Moskovskoj medicinskoj akademiji “Sečenov”. U Moskvi je stekao specijalizaciju i disertaciju, tu je i radio do 2020. godine, od kada uspješno rukovodi Kurskim onkološkim centrom.
Uglednom Teslićaninu, dr Uglješi Stanojeviću dodijeljeno je jedno od najviših državnih priznanja Ruske Federacije –– počasno zvanje „Zaslužni doktor Ruske Federacije“. Ovo priznanje uručio mu je lično
predsjednik Ruske Federacije Vladimir Putin na svečanosti u Kremlju 17. maja 2025. godine, gdje je odlikovano 26 istaknutih građana Rusije.
Saradnici za informisanje UKC RS
Novoizgrađena bolnica u Trebinju, koja nosi naziv “Sveti arhiđakon Stefan - 9. januar”, svečano je otvorena u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srpske, Republike Srbije i Crne Gore, predstavnika diplomatskog kora, brojnih građana Trebinja i Hercegovine, partnera i gostiju iz cijelog regiona.
Svečanom otvaranju prisustvovale su brojne zvanice, među kojima su predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, predsjednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović, vršilac dužnosti predsjednika Republike Srpske Ana Trišić Babić, predsjednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, predsjednik Vlade Republike Srpske Savo Minić, predsjednik SNSD-a Milorad Dodik, gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić, direktor bolnice Nedeljko Lambeta, kao i drugi visoki funkcioneri iz Republike Srpske.
Vrata bolnice su simbolično otvorena uz zvuke otkucaja srca.
Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit zahumsko-hercegovački i stonsko-primorski Dimitrije osveštao je novoizgrađenu bolnicu, a potom su najviši zvaničnici, zajedno sa rukovodstvom bolnice, obišli prostorije velikog novog objekta.
Kamen temeljac za izgradnju bolnice položio je Milorad Dodik 2023. godine, tada kao predsjednik Republike Srpske, poručivši tokom ceremonije otvaranja nove bolnice u Trebinju da ovaj objekat predaju generacijama koje dolaze.
Direktor bolnice Nedeljko Lambeta istakao je da je dugogodišnji san Trebinja danas postao stvarnost.
“Ono što je nekada djelovalo kao san, danas je zdravstveni centar po najvišim standardima”, rekao je Lambeta.
Posebno je naglasio značaj podrške institucija Republike Srpske: “Bez vizije i odlučnosti Milorada Dodika, ovaj projekat bi ostao samo ideja.”
Nakon skoro sedamdeset godina ovaj dio Republike Srpske dobio je savremenu zdravstvenu ustanovu koja u potpunosti odgovara potrebama pacijenata i standardima moderne medicine.
Novi bolnički kompleks rezultat je jasne strateške vizije i opredjeljenja rukovodstva Republike Srpske da ulaže u zdravlje ljudi, sigurnost zajednice i ravnomjeran razvoj svih krajeva Srpske.
Svečano otvorena nova bolnica u Trebinju: “Sveti arhiđakon Stefan - 9. januar”
Ponos zdravstva Republike Srpske
Nova bolnica značajno proširuje paletu zdravstvenih usluga u istočnoj Hercegovini i smanjuje potrebu građana da liječenje traže van regije.
U novom objektu planirano je uvođenje usluga interventne kardiologije sa posebno opremljenom angio-salom i pejsmejker centrom, kao i kompletne radiološke dijagnostike, zasnovane na digitalnoj platformi, uključujući savremeni skener, magnetnu rezonancu i mamograf.
Obraćajući se prisutnima tokom svečanosti otvaranja, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić rekao je da je nova bolnica u ovom gradu na ponos naroda i temelj za napredak ovog kraja.
Ističući da su i svi koji su učestvovali u izgradnji bolnice zadivljeni krajnjim rezultatom, Šeranić je naveo da je riječ o savremenoj bolnici sa svim sadržajima za pružanje zdravstvenih usluga i koja pruža odlične uslove za rad zaposlenima.
“Ponosni smo na to što je ovaj projekat urađen po sistemu ključ u ruke. Ovo je prva bolnica izgrađena potpuno domaćim snagama, čime smo pokazali da imamo znanje i kapacitet za tako nešto”, poručio je ministar Šeranić.
On je zahvalio rukovodstvu Republike Srpske, posebno dosadašnjem predsjedniku Miloradu Dodiku, za viziju da se krene sa realizacijom projekta izgradnje bolnice, kao i rukovodstvu Trebinja i svima koji su od prvog dana do danas bili uključeni u to.
“Svi mogu biti ponosni na ovaj uspjeh, koji pripada i svim zdravstvenim radnicima. Siguran sam da će sa ovim kapacitetima pokazati da znaju da brinu o zdravlju stanovnika”, rekao je ministar Šeranić.
On je naglasio da je zdravstveni sistem Republike Srpske danas na čvrstim nogama i izrazio uvjerenje da će nova trebinjska bolnica, u kojoj će raditi zdravstveni radnici iz Srpske i regiona, zauzeti istaknuto mjesto u sistemu zdravstvenih ustanova.
Gradnja bolnice u trebinjskom naselju Pridvorci počela je polaganjem kamena temeljca u junu 2023. godine, a ukupna vrijednost investicije je više od 128 miliona KM. Nova bolnica u Trebinju opremljena je najsavremenijom medicinskom opremom, a bolnički kompleks se prostire na 41.080 metara kvadratnih uređene površine. Sa više od 20 službi i odjeljenja te više od 200 kreveta i savremenom medicinskom opremom, pacijentima će biti dostupna zdravstvena zaštita na najvišem nivou.
Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske
онд здравственог осигурања у 2025. Години, упркос финансијским изазовима, успио је да одржи
достигнути ниво права, али и да додатно надограђује пакет здравствених услуга које чине обавезно здравствено осигурање. Осим тога, у 2025. години обезбјеђена је гласнија подршка представника удружења пацијената који су јавно
подржали Фонд у обезбјеђењу додатних извора финансирања, што је још једна потврда повјерења у рад наше институције. Неке
од најзначајнијих новина које су продукт рада свих запослених у
години односе се на нова
права из медицинских средстава, финансирање више од 20 нових здравствених услуга, проширена су права из области лијечења стерилитета, а кроз нову апликацију „Е превенција“ у оквиру ИЗИС-а додатно је ојачана дигитализација система.
„Здравствено осигурање се континуирано развија и корак по корак надограђује. Све је то постигнуто јачањем система финансијског управљања као и унутрашњих финансијских контрола. На том путу, Фонд мора да има јачу и конкретнију подршку и ме-
наџера здравствених установа како би се јачали механизми савјес-
ног управљања здравственим системом, што укључује рационалну потрошњу и управљање ресурсима и трошковима, тако да све све
промјене које су настале у 2025.
години, али и многим претходним годинама, усмјерене су са-
мо ка једном - стварању праведнијег, доступнијег и ефикаснијег
сами сносили трошкове. Акценат је стављен на превенцију и дијагностику чиме је направљен важан корак напријед када је ријеч о унапређењу квалитета здравствене заштите. Примјера ради, 13 нових услуга уведено је на примарном нивоу здравствене заштите (домови здравља) у циљу растерећења болничкох капацитета, али и да би ове услуге пацијентима
биле ближе мјесту становања. У
циљу јачања превенције на примарном нивоу, Фонд је почео да финансира
кова
Процедуралне
промјене
Једноставнији приступ и краће листе чекања Фонд је, с циљем унапређења заказивања прегледа поједноставио поступак остваривања права на здравствену заштиту у пракси и прецизније дефинисао рокове важења упутница. Истовремено, скраћено је вријеме чекања на амбулантне дијагностичке прегледе компјутеризоване томографије (КТ) и магнетне резонанце (МР), па је просјечно вријеме чекања смањено на до 30 дана.
НИПТ тестови Измјенама Програма неинвазивног пренаталног тестирања
крви трудница за 2025. годи-
је
електронских здравствених картица и то у случају губитка, оштећења или промјене личних података. Замјена електронске картице у овим случајевима кошта 10 КМ што представља
анализа које имају важну улогу у дијагностици и лијечењу малигних обољења, као и у појединим сложеним случајевима аутоиму-
них и системских болести. Ове анализе омогућавају прецизније постављање дијагнозе и избор најефикасније терапије, у складу са важећим клиничким смјерницама, што директно доприноси бољим исходима лијечења. Нове услуге доступне су на терцијарном нивоу здравствене заштите и обухватају савремене имунохистохемијске и молекуларно-цитогенетске методе (FISH, CISH и SISH). Ријеч је о дијагностичким поступцима који омогућавају откривање специфичних биолошких маркера, значајних за тачну типизацију болести, процјену прогнозе и предвиђање од-
говора на терапију, чиме се омо-
гућава индивидуализован приступ лијечењу, у складу са принципима
персонализоване медицине. Поред тога, финансирају се
нове и веома значајне услуге из
области интервентне кардиоло-
гије и интервентне радиологије, као што су уградња ASD оклудера
и TACE процедура. Ријеч је о ми-
нимално инвазивним поступцима
који ће пацијентима омогућити да
се
побољшање доступности и квалитета здравствене заштите и рационално коришћење средстава обавезног здравственог осигурања. Фонд је препознао важност финансирања ових услуга, посебно у контексту приступачности, јер ће сада осигураницима са овим здравственим проблемима оне бити доступне о трошку обавезног здравственог осигурања што је значајан
материјала, лијекова, енергената, услуга одржавања медицинске опреме, као и повећања трошкова рада. У таквим околностима Актив директора здравствених установа које пружају болничку здравствену заштиту иницирао је измјене Правилника о партиципацији, што је Управни одбор Фонда здравственог осигурања Републике Српске, уз сагласност ресорног министарства, прихватио водећи рачуна о одрживости здравственог система.
Важно је нагласити да измјене у висини партиципације, које
за поједине здравствене услуге подразумијевају повећање личног учешћа, неће осјетити најугроженије категорије осигураника. Више од 50 одсто осигураних лица по неком основу је ослобођено плаћања партиципације. Тако су партиципације за све услуге из обавезног здравственог осигурања ослобођена дјеца до 18 година, лица старија од 65 година, труднице и породиље, слијепа лица, лица обољела од ријетких болести, добровољни даваоци крви, лица са одређеним менталним обољењима, пензионери са најнижом пензијом, ратни војни инвалиди и друге осјетљиве категорије. Поред тога, партиципације су ослобођени и осигураници који се лијече од малигних болести, дијабетеса, хемофилије, епилепсије, прогресивних мишићних обољења, церебралне парализе, мултипле склерозе, реуматске грознице, плегија и других тешких обољења, како у лијечењу основне болести,
услуге (пацијент
без обзира на то колико дуго лежи у болници и које услуге му се пружају не може да плати већи износ од 370 КМ). Наглашавамо да је партиципација приход здраствених установа, не ФЗО РС.
Наиме, партиципација за болничко лијечење плаћа се највише за 14 дана и износи 25 КМ по дану, односно 12 дана у Универзитетском клиничком центру Републике Српске и плаћа се 30 КМ
по дану, без обзира на укупан број дана проведених у болници. Примјера ради, ако је осигураник хоспитализован 25 дана у УКЦ РС, партиципацију ће платити само за 12 дана. Дакле,
пацијентима којима је заиста потребна хитна медицинска помоћ. Увођењем партиципације за нехитна стања, овакве појаве ће се смањити и самим тим ће капацитети хитних служби бити адекватније кориштени. Такође, у Интегрисаном здравственом информационом систему (ИЗИС) омогућено је да се аутоматски раздвајају хитна од
нехитних стања те је тиме онемо-
гућена евентуална злоупотреба да се у хитним стањима наплаћује партиципација. Дакле, увођењем партиципације у службе хитне медицинске помоћи,
значајан дио терета финансирања здравствене заштите, иако Република Српска има једну од најнижих стопа доприноса за здравство. У односу на 2020. годину, издвајања за домове здравља повећана су за 120 милиона КМ, док су издвајања за болнице повећана за више од 250 милиона КМ. Свјесни да осигураници нису довољно информисани о томе колико коштају здравствене услуге, Фонд планира да кроз мобилну апликацију у оквиру Интегрисаног здравственог информационог система
су претходно већ
искористиле три покушаја вантјелесне оплодње које је финансирао
Фонд здравственог осигурања Републике Српске. Жене имају право на рефундацију у износу који је предвиђен цјеновником ФЗО РС. И даље остаје могућност да
протеклој години заш-
титници права осигура-
них лица евидентирали су 23.260 упита осигураника, а
поред тога било је и 339 пријава
и приговора осигураника у вези са остваривањем права из здравственог осигурања. Дакле, више од 23.000 грађана у 2025. години добило је потребне информације, појашњења, помоћ и савјете. Што је најважније, залагањем заштитника права и других радника Фонда, ријешени су бројни проблеми осигураника са којима су се суочавали у здравственом систему, односно омогућено им је да остваре своја права из здравственог осигурања, што и јесте основна сврха постојања заштитника права.
Када је ријеч о упитима осигураника, највећи број упита –5292 односио се на електронску здравствену картицу, затим на питања у вези са пријавом на здравствено осигурање – 5262, боло-
вања – 3782, промјену доктора – 3436, медицинску рехабилитацију – 3294 те уплату доприноса – 3288. Међу честим питањима су и она која се односе на права на медицинска средства, рефундацију трошкова, ино-осигурање, лијечење изван РС и друго. Када се ради о пријавама, односно приговорима осигураника, већина се односила на непружање уговорене услуге на примарном нивоу те су осигураници били приморани да
трошкове. Такође, Законом о обавезном здравственом осигурању у права осигураника још раније уврштен је и неинвазивни пренатални тест за труднице, а за ову услугу, као и за вантјелесну оплодњу, средства се обезбјеђују у буџету Републике. Дакле, све ове мјере су ко-
кретан доказ системске подршке институција Републике Српс-
могу да се обрате у ФЗО РС ради добијања потребних информација у вези са правима из здравственог осигурања, процедурама остваривања права, од кога могу да добију савјет, ко може да им помогне приликом подношења захтјева, жалби и сл.
Активиран бесплатни број за грађане Иначе, имена и контакти заштитника права су доступни на интернет страници Фонда, као и на
плакатима који се налазе у пословницама Фонда и здравственим установама. Припремљени
су и нови плакати са контактима заштитника права који ће ускоро
бити достављени и свим здравственим установама и пословницама Фонда. Такође, активиран је
и бесплатан инфо-телефон путем којег грађани могу да контактирају заштитнике права у Дирекцији и Одјељењу за односе са јавношћу, а тај број је 0800 5 08 08.
Посјете ЗУ и филијалама У циљу јачања заштите права
осигураних лица, додатног информисања осигураника и здравствених радника, као и унапређења сарадње између Фонда и здравствених установа, планирано је да
од ове године заштитници права поново почну да посјећују здравствене установе како би разговарали са
здравствене
РС на састанку је разговарано и о новинама које су уведене у овој години, попут финансирања нових здравствених услуга, примјене Правилника о висини и начину плаћања партиципације, а разговарало се и о ефикаснијем креирању упутница за хитне случајеве. „Јако је важно да све институције здравственог система континурано сарађују и свако у свом домену надлежности доноси промјене које имају само један циљ –
Intervju: Prof. dr Goran Talić, dobitnik Velikog pečata
Pristalica sam uređenog sistema da svako radi svoj posao
Osnova dobre organizacije jeste dijeljenje zajedničkih vrijednosti –stručnost, znanje, profesionalan odnos, posvećenost i timski rad u interesu pacijenata, organizacije i zaposlenih
Intervju vodio: Željko Raljić
Prof. dr Goran Talić, direktor u JZU Institut za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju Dr Miroslav Zotović, Banjaluka. Rođen je 8. januara 1959. godine u Banjaluci. Osnovnu školu, Gimnaziju i Medicinski fakultet završio je u Banjaluci. Kao doktor medicine radio je u RO Kliničko-medicinski centar Banjaluka od 1985. od 1986. godine, a zatim je radio u SOUR Rudi Čajevec Banjaluka od 1987. do 1991. godine. Tokom 1991. godine prelazi u Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Dr Miroslav Zotović Specijalizaciju iz ortopedije sa traumatologijom završio je 1995. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Kao asistent na Katedri hirurgije Medicinskog fakulteta u Banjaluci radio je od 1997. do 2000. godine. Profesor je na Visokoj medicinskoj školi u Prijedoru od 2017. godine. U zvanje docenta izabran je 2017. godine na Katedri za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju na Medicinskom fakultetu u Banjaluci.
Imenovan je za vanrednog profesora na Medicinskom fakultetu u Banjaluci – naučna oblast hirurgija, 2022. godine.
Šef je ortopedije Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Dr Miroslav Zotović od 1995. do 2003. godine.
Od 2003. godine pa sve do danas je direktor Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Dr Miroslav Zotović, odnosno današnji Institut za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju Dr Miroslav Zotović Banjaluka.
Nosilac je titule primarijus od 2004. godine. Zlatni grb Grada Banjaluka 2008. godine – Zavod Dr Miroslav Zotović, za izuzetan doprinos i razvoj grada i postignute vrhunske rezultate.
Plaketa opštine Laktaši za izuzetno humana djela i doprinos razvoju zdravstvene zaštite na području opštine Laktaši.
Orden svetog Save – Sveti arhijerejski sinod Pravoslavne crkve 2009. godine.
Dobitnik je Plakete Grada Banjaluka – za izuzetna ostvarenja u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, umjetnosti, sporta i fizičke kulture.
Dobitnik je Ključa Grada Banjaluka sa Poveljom počasnog građanina za humana djela, doprinos i postignute rezultate u razvoju JZU Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Dr Miroslav Zotović 2018. godine.
Autor je i koautor desetina naučnih i stručnih publikacija te učesnik na mnogobrojnim domaćim i međunarodnim skupovima, konferencijama, kongresima i simpozijumima.
Član je Komore doktora medicine Republike Srpske od njenog osnivanja, kao i član Udruženja ortopeda Republike Srpske.
Ono što ostaje iza nas jesu naša djela!
Kada se sumiraju rezultati na kraju kalendarske godine, ovogodišnji laureat Velikog pečata, prof. dr Goran Talić može da bude zadovoljan. Ne samo zbog poslovnih rezultata, nego i zbog toga što su ti rezultati prepoznati na širem planu, ali i od njegovih kolega ljekara. Za 23 godine direktorske karijere pokazao je da zdravstvo može da bude profitabilno, institucija uspješna, a pacijenti i radnici zadovoljni. Kada je 2003. godine došao na čelo Instituta Dr Miroslav Zotović zatekao je 218 radnika, a danas ih ima skoro hiljadu više.
Pokazao je to i svojim rukovođenjem, kada je ovaj institut samo u jednoj godini, u vrijeme epidemije korone, bilježio minus u poslovanju.
Kolege doktori ga vole, njegovi Banjalučani stalno ga zaustavljaju da nešto pitaju, dobiju savjet, zaposleni u institutu cijene ga kao menadžera i kolegu, a Banjaluka mu je u više navrata odala priznanje za profesionalni i društveni angažman.
Nerado govori o sebi, ali zato o zdravstvenim i drugim društvenim temama govori bez dlake na jeziku.
Prilikom uručenja Velikog pečata na Svečanoj skupštini Komore doktora medicine Republike Srpske čule su se i riječi zahvalnosti što u zdravstvenom sistemu postoje ljudi kao što je dr Goran Talić
Šta za Vas predstavlja Veliki pečat koji vam je dodijelila
Komora doktora medicine Republike Srpske?
Veliku čast i veliko priznanje kolega.
Na čelu ste instituta već dvije decenije. Šta biste posebno izdvojili od realizovanih poslovnih poduhvata?
Izdvojio bih kontinuirano ulaganje u ljude. Što se tiče kadrovske politike, primali smo najbolje svršene studente sa medicinskih fakulteta što je sad dalo rezultate jer su ti najbolji studenti danas odlični, vrhunski specijalisti. Po meni je najvažnija edukacija ˗ prvenstveno edukacija svih profila osoblja: doktora, farmaceuta, sestara, terapeuta, socijalnih radnika, psihologa.
Paralelno uz edukacije se odvijalo i opremanje instituta medicinskom opremom za dijagnostiku i terapiju. Prvi smo uveli robotiku u rehabilitaciju, liječenje u hiperbarič-
noj komori, očuvali proizvodnju ortopedskih pomagala, evo sada sve do korištenja 3D printera u proizvodnji spinalnih ortoza.
Od sveg srca se trudim da ljekari prođu edukacije za koje su se opredijelili svojom specijalizacijom
Svakako, pošto sam ortoped, jako mi je bitan razvoj ortopedske hirurgije koja je početkom godine dobila prostor i opremu koju zaslužuje te iz odjeljenja prerasla u Kliniku za ortopedsku hirurgiju što je od izuzetnog značaja za Republiku Srpsku.
Zahvaljujući svemu ovome, pacijent u institutu dobija objedinjenu uslugu na jednom mjestu.
Vaše kolege iz drugih zdravstvenih ustanova bezrezervno hvale institut kao najbolju i najorganizovaniju ustanovu u Republici Srpskoj. Kako Vi gledate na tu činjenicu? Koncepcija instituta i dobra organizacija postoji od ranije. Još pedesetih godina prošlog vijeka struč-
Nova Klinika za ortopedsku hirurgiju na lokaciji Slatina
Predsjednica Komore Ljiljana T. Latinović uručuje Veliki pečat prof dr Goranu Taliću
njak SZO se, govoreći o tadašnjem zavodu, izjasnio da se radi o izuzetno dobro organizovanom centru za rehabilitaciju. Osnova dobre organizacije jeste dijeljenje zajedničkih vrijednosti – stručnost, znanje, profesionalan odnos, posvećenost i timski rad u interesu pacijenata, organizacije i zaposlenih.
Načelnici i drugi rukovodioci imaju veliki stepen samostalnosti, ali i veliki stepen odgovornosti. Dobra saradnja i međusobno poštovanje medicinskih i nemedicinskih timova je takođe nešto na čemu svjesno radimo na dnevnoj osnovi.
Širokoj paleti zdravstvenih usluga instituta odnedavno se pridružuju i Terme Banjaluka. Uz fizikalnu rehabilitaciju, ponuđeni su i drugi zdravstvenoturistički sadržaji, uz niz tehničkih inovacija u samom objektu. Šta biste nam ukratko rekli o ovom poslovnom poduhvatu?
Banja u Šeheru, odnosno Terme Banjaluka su jedan od simbola našeg grada.
Banja je bila u privatnom vlasništvu, mi smo na neki način uspjeli da je vratimo u usluge javnog zdravstva. Usluge su namijenjene prvenstveno građanima Banjaluke, ali i svima ostalima.
Ljekovita voda Banje Šeher ima dugu tradiciju i sada se na najbolji način kombinuje u zdravstvenim programima, programima očuvanja zdravlja i wellnessa.
Tu niste stali, Institut Zotović danas djeluje na četiri lokacije u gradu, a u toku je realizacija novog projekta u Slatini. O čemu se radi? Sve lokacije su nam značajne –razvijamo se tamo gdje imamo najbolje uslove, ili gdje ćemo biti bliži pacijentima, kao što je slučaj sa otvaranjem ambulanti za fizikalnu terapiju djece i odraslih u naselju Park. Postoji ideja da se u Slatini povećaju kapaciteti, da se odradi kongresno-turistički centar sa hotelskim, bazenskim i svim ostalim pripadajućim sadržajima i da se na neki način promoviše javno-privatno partnerstvo.
Naš stav je da javno-privatno partnerstvo može biti dobra formula za kongresni turizam, hotelijerstvo i ugostiteljstvo, a da zdravstvo ostane u okviru javne djelatnosti.
Da li je javno-privatno partnerstvo, kao jedan od modela razvoja zdravstva, kod nas u dovoljnoj mjeri iskorišćeno?
Nije iskorišćeno i mislim da javno-privatno partnerstvo u oblasti zdravstva još nije kod nas moguće. To može na nekom drugom nivou, ali ne u zdravstvenim ustanovama.
Često ističete da zdravstvo može da bude profitabilno i korisno za cijelo društvo. Šta je potrebno da se to i ostvari? Inače, ja se lično zalažem da se jasno odredi ko se bavi privatnom
praksom, a ko radi u javnom zdravstvu, odnosno da se onemogući dvojna praksa. Dvojna praksa je veliki problem jer zdravstveni radnici ne mogu svoj puni kapacitet da daju na dva mjesta. Manji broj radnih sati u državnoj bolnici dovodi do lista čekanja za dijagnostiku i terapiju i ono što je moja poruka je da dvojnu praksu treba ukinuti.
Treba naglasiti i to da privatne bolnice posluju pozitivno, a javne bolnice sa gubicima. Tu se postavlja pitanje kako može da funkcioniše privatna bolnica, a čitavo javno zdravstvo u gubicima u cijelom regionu?
Pretpostavljam da uz sav uspjeh idu i problemi. Sa kojim problemima ste se najčešće susretali u razvoju instituta i jesu li oni finansijske, kadrovske, ili neke druge prirode?
U prethodnom periodu oko polovina naših prihoda je bila odvajana za naše plate, a ostatak je išao u tekuće poslovanje. Sa povećanjem plata, ti se omjeri pomjeraju, oko 65-70% sada izdvajamo za plate, a za tekuće poslovanje imamo manje sredstava, 30-35%. Do sada smo mogli iz našeg tekućeg poslovanja finansirati kupovinu lijekova, medicinskih sredstava, opreme, ugradbenog materijala, sada nam to sve teže i teže ide.
Jako mi je bitan razvoj ortopedske hirurgije koja je početkom godine dobila prostor i opremu koju zaslužuje
Postoji pogrešna percepcija instituta kao banje, a mi smo daleko više od toga. Radi se o kompleksnoj bolnici gdje se pacijent sagledava u cijelosti u okviru širokog tima i medicinskog i psihosocijalnog modela liječenja i rehabilitacije. Problem jeste i nenamjenska zgrada u kojoj funkcioniše institut na lokaciji Trapisti. Bilo bi idealno da institut od države dobije novu lokaciju koju je zaslužio, jer se sad nalazimo u objektu koji nije prilagođen i biva sve manje prilagođen potrebama pacijenata, a i osoblju koje pruža zdravstvene usluge.
Suočavamo se i sa negativnim posljedicama neadekvatne upisne politike koja dovodi do hiperprodukcije kadra, što vidimo po ogromnom pritisku diplomiranih fizioterapeuta i sa državnih i privatnih fakulteta da se zaposle u institutu. Ako mlad čovjek ne može naći posao, odlazi u potrazi za poslom, a svi znamo da odlazak mladih nosi posljedice po cijelo društvo.
Kako ste pomirili ljekara i menadžera u jednoj ličnosti?
Koja strana je dominantnija u vašem slučaju?
U mom slučaju su obje strane dominantne. Od sveg srca se trudim da ljekari prođu edukacije za koje su se opredijelili svojom specijalizacijom. Što se tiče uloge menadžera u jednoj ličnosti, sve ono što sam naučio u privatnom životu prenio sam u ovu ustanovu, a to je da se nema straha od ulaganja, novca se uvijek nađe za napredak. Treba započeti, dobro isplanirati i to uvijek da rezultat.
Dobitnik ste Ključa Grada
Banjaluka i povelje počasnog građanina za humana djela i doprinos u razvoju zdravstvenog sistema. Banjalučani Vas prepoznaju po Vašem profesionalnom i humanitarnom angažmanu. Da li je ta ljubav uzajamna?
Kako da nije, ja sam u Banjaluci rođen i ovdje praktično živim za to što radim. Ja sam pristalica uređenog sistema, da svako radi svoj posao, nisam pristalica da se ljekari bave politikom i to treba zakonom zabraniti. Što se tiče grada, uvijek imam nekih svojih ideja i prijedloga, to je da se naprave urbanistički planovi, ali prvenstveno promovišem da urbanističke i regulacione planove radi struka, a ne da bude na zahtjeve pojedinaca, da se urade kolektori na Vrbasu, da se termalna voda iskoristi za grijanje, da se iskoristi rijeka Vrbas za pravljenje staza za šetanje. Podržavam ovo što se sad radi u gradu.
S obzirom na zahtjevan angažman u struci i upravljanju, koliko Vam vremena ostaje za neke druge aktivnosti izvan medicine? Imate li hobije, kako provodite slobodno vrijeme? Imam hobije, to su kolekcionarstvo slika, ploča, crtanih romana.
Saradnici prof. dr Gorana Talića kažu: U svakom uspješnom i radosnom trenutku Instituta „Dr Miroslav Zotović“ je utkana ljubav, posvećenost i energija koja se zove „Goran Talić“, ali je ona jednako prisutna kao oslonac i podrška u teškim trenucima koje kao ljudi kroz svoje živote doživljavamo. On je jednostavno tu za sve – za prijatelje, zaposlene, znane i neznane pacijente, ali prije svega za svoj „Zotović“ koji je, uz djecu i unuke, najljepši i najvredniji pečat ove nesvakidašnje i neponovljive ličnosti.“
(Izvor: KOD 65, godina XXIV, decembar 2025.)
“Dan borbe protiv pušenja duvana, 31. januar” otpočeli su studenti medicne iz Tuzle, 1982. godine. Stručni kongres studenata medicine biše Jugoslavije proglasio je taj pokret za “Nacionalni dan borbe protiv pušenja duvana”. Tu značajnu akciju su sve uspešnije vodile nove generacije studenata medicine iz Tuzle, a pomagali su im studenti sa Medicinskiog fakulteta u Banjaluci sve do početka rata u Bosni i Hercegovini. Nakon toga i ratova u Srbiji, 31. januar je postao Nacionalni dan borbe protiv pušenja duvana i ostalih nikotinskih proizvoda u Bosni i Hercegovini i Srbiji.
Kako je počelo?
Pre 47 godina sam se oslonio na studente medicine u Tuzli da planiramo i sprovodimo borbu protiv pušenja duvana. Kada smo razmatrali da li da našu kampanju vodimo samo u Bosni i Hercegovini ili u Jugoslaviji, prevagnulo je mišljenje da se vredi boriti za zdravlje svakog pojedinca u zemlji. Odlučili smo da narednih godina akciju vodi “Sekcija za borbu protiv pušenja među omladinom” Saveza studenata na Medicinskom fakultetu u Tuzli. Uskoro su nam se priključili studenti medicine iz Banjaluke, a potom je i Stručni kongres studenata medicine Jugoslavije podržao naš pokret.
Zašto nisam ponudio da Društvo lekara SFRJ organizuje i vodi tu preventivnu delatnost? Na sednici Društva je, u to doba, sedelo možda više od polovine starijih lekara koji na sednici puše u vreme kada se razmatra predlog; zato sam odlučio da predlog njima ne vredi podnositi. S druge strane, mladim nepušačima na fakultetu ne smetaju kolege koje puše jer su svi znali da je pušenje štetna navika i da se većina studenta pušača sprema da tu naviku prekine. Kada studenti medicine pozivaju decu da ne počinju pušiti, taj poziv je najuspešniji. S druge strane, prihvatanje i sprovođenje te zdravstvene akcije od studenata je dokaz da mladi unose energiju i sposobnost za nesebičnu borbu u ostvarivanju korisnog društvenog cilja.
Mi brinemo o vašem zdravlju Vraćao sam se iz Dalasa, Teksas, gde sam proveo letnji raspust i umesto da se odmaram, radio sam u laboratoriji na američkom medicinskom fakultetu; vršio sam istraživanja koristeći aparaturu kakvu nemamo u Tuzli ili u
Iz arhive: 31. januar – Nacionalni dan bez duvanskog dima
Najveća preventivna akcija studenata medicine u Evropi
Sarajevu. Pri povratku, u dugom avionskom letu, sam, pod snažnim utiskom da nijedan bolnički lekar na ogromnom Medicinskom fakultetu u Dalasu, Teksas, ne puši, razmišljao kako bih mogao doprineti da naši lekari i stanovništvo izbegavaju tu opasnu naviku. Došao sam na ideju da odredimo dan u godini kada ćemo usredsrediti borbu protiv pušenja. Najviše da ukažemo deci da i ne počinju pušiti jer tu je naviku veoma teško ostaviti. Pored toga, vredi i odraslim pušačima pomagati da prekinu s pušenjem. Odlučio sam da je 31. januar najpogodniji dan. Tada su prošli svi veći praznici, usred zime živimo u zatvorenim porostorima gde je i pušačima neugodno, pogotovo ako su zadimljeni. U avionu sam načinio skicu za plakat i sastavio ovaj kratak tekst:
Pozivamo sve pušače da ne puše 31. januara. Studenti medicine Mi brinemo o vašem zdravlju.
Zamolio sam slikara iz Sombora da crtež za plakat sačini, ali on ga nije uradio za skoro godinu dana. Onda ga je Hasan Fazlić, Tuzlak i karikaturista “Oslobođenja”, načinio nakon samo nekoliko dana. To je pušač s precrtanom cigaretom, a na plakatu smo ispisali već pomenut tekst ćirilicom, latinicom, slovenački, makedonski (prevode su uradile moje kolege profesori farmakologije Metka Budihna i Trajko Trajkov) i engleski. Plakat je štampan u više hiljada primeraka svake godine i studenti su ga slali svim poštama u bivšoj državi s preporukom poštarima: “Ne postavljajte ove plakate sa spoljašnje strane prozora već na unutrašnjoj; jer ga neodgovorno lice može pocepati!” Kada Sekcija nije posedovala dovolojno novca za štampanje
plakata i drugog materijala, prilagao sam novac svojih honorara, stečenih pisanjem tzv. “Farmakoloških mišljenja”, tj. elaborata koji služe državnim organima pri donošnju odluke da se novi lek stavi u promet. Osoblje Zavoda za farmakologiju Medicinskog fakulteta svake godine je studentima pružalo veliku pomoć.
Studenti su nekoliko dana pre 31. januara obilazili škole i kolektive da razgovaraju o pušenju – kako ga izbeći ili ostaviti [o tome je detaljnije pisano u medicinskom časopisu koji izlazi u Atini, JBUON 2021; 26: 17091718], štampali su hiljade “kazala” za knjige na kojima je ispisan prigodan tekst. Kazala su deljena bibliotekarima u školama i gradskim bibliotekama, a bibliotekari su kazalo poklanjali
Akademik Rajko Igić, Sombor
svakom ko pozajmljuje knjigu. Ogromni transparenti su postavljani preko glavne ulice u Sarajevu i Tuzli, a na Robnoj kući “Boska” u Banjaluci izvešen je poster možda najvećih dimenzija u Jugoslaviji. Televizija Sarajevo je besplatno davala naše veoma kratke pisane poruke, npr. “Deco, utičite na roditelje, ako su pušači, da ostave duvan - živeće vam duže”, a po dva studenta iz Tuzle su putovala u gradove Jugoslavije u kojima postoje medicinski fakulteti da sa lokalnim studentima učestvuju u radio emisijama i drugim aktivnostima nekoliko dana pre i 31. januara. Besplatne avionske i vozne karte i besplatna noćivanja u hotelima, studenti su redovno pribavljali. U Sombor je plakate donosila studentkinja iz Tuzle Tanja Stojšić. Kasnijih godina smo konferenciju za novinare prebacili iz Tuzle u “Međunarodni pres cenar” u Beogradu da studenti i nekoliko nastavnika upoznaju domaću i međunarodnu javnost s akcijom borbe protiv pušenja kombustibilnog duvana. U tu akciju su se najpre uključili studenti u Mađarskoj i Češkoj, a potom u Engleskoj.
Pošta je izdala marku koja je puštena u promet 31. januara 1990. godine. Bio je to značajan doprinos akciji studenata medicine u borbi protiv pušenja.
Hemijski i biološki podaci o nikotinu
Mnogi su pitali studente čemu nikotin služi u biljci duvana i kako on deluje na naš organizam. Biolozima je poznato da taj hiralni alkaloid igra važnu ulogu u zaštiti od insekata i rastu biljke duvana, a fiziolozi, farmakolozi i lekari su detaljno izučili dejstvo nikotina na organizam. (O tome je pisano u časopisu koji izlazi u Novom Sadu, Medicinski Pregled 2022; LXXV (11-12): 363-369). Jedna cigareta sadrži oko 1 mg nikotina koji deluje kao stimulans, ali pri ponovljenom pušenju, nikotin dovodi do zavisnosti. Ta je zavisnost slična onim koje izazivaju heroin ili kokain, ali je odvikavanje od nikotina najteže. Kada je pre dvadesetak godina vršena kontrola sadržaja nikotina u glavnim vrstama cigareta koje su na tržištu, ustanovljeno je postepeno povećavana koncentracija nikotina od skoro 2%. Vredelo bi redovno vršiti takva ispitivanja.
Poznato je da nikotin u malim dozama stimuliše, a u velikim blokira
centralni nervni sistem. On mahom utiče na funkciju ganliona – to su grupe nervnih ćelija nalik na čvorove – koji su pridodani nekim moždanim i svim perifernim živcima. Glavna je uloga ganglija u kontroli pokreta i emocija. Nikotin deluje na tzv. nikotinske receptore u autonoimnim ganglijama i u prenosu stimulacije koja se odvija kada se impuls od nerva prenosi na mišić. Nikotin u organizmu razaraju enzimi jetre.
Najveću štetu nanose sledeći sastojci dima cigarete: ugljen-monoksid, nikotin, acetaldehid, benzen, kadmijum, hrom, olovo i drugi. Ukupno se u dimu cigarete nalazi preko 6.000 raznih jedinjenja. Neki sastojci dima cigarete, poput piridina, nisu toksični. Taj se sastojak u fabrikama cigareta čak dodaje duvanu kako bi se poboljšao ukus dima. Najbolji se ukus dobije, kada jedna cigareta sadrži 18 mikrograma piridina.
Kod mnogih osoba višegodišnje pušenje kombustibilnog duvana izaziva štetne posledice: karcinome, ostećenja u trudnoći, poremećaje rada srca, ostećenja mnogih telesnih tkiva, teže podnošenje i značajno sporiji oporavak nakon hirurške intervencije. Zato
se preporučuje da pušač prekine pušenje dve ili tri nedelje pre planiranog hirurškog zahvata. Pored toga, pušenje povećava rizik za nastanak dijabetesa (tip 2) za 30-40% kod aktivnih pušača u odnosu na nepušače. (Surgeon General’s Report, 2014.) Pušenje elektronskih cigareta je izgleda samo malo manje štetno, ali je nezgoda što pušač takvih cigareta lako pređe na kombustibilni duvan. Ako nepušač udahne 5 mg nikotina, nastaje akutno trovanje, a deset puta veća doza izaziva smrt. Interesantan detalj se dogodio u Tuzli prilikom posete nobelovca Ulfa Svantea von Eulera, predsednika Komiteta za dodelu Nobelove nagrade iz fiziologije i medicine, kada je posetio Tuzlu da održi predavanja studentima i postdiplomcima, da razgovaramo o mojim naučnim istraživanjima, osnivanju Međunarodnig istraživačkog centra u Tuzli i da se družimo (Editorial Acta Physiologica 2018;e13098). On je u holu fakulteta uočio plakat namenjen borbi protiv pušenja, prišao mu i pročitao tekst na engleskom. Onda mi je tiho kazao da je pušač i naveo da ne puši zbog nikotina već zbog piridina. Tiho sam mu kazao da je to njegov izgovor. Dobrog švedskog prijatelja sam izgubio posle samo malo duže od godinu dana, a planirao je da opet dođe da zajedno radimo na pripremama za osnivanje pomenutog centra.
SZO je prepoznala značaj preventivne akcije naših studenata
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je procenila da je preventivna akcija studenata iz Tuzle najuspešnija u Evropi i pozvala studente u Ženevu na sednicu SZO. Sednici je prisustvovalo 30 studenata i četiri profesora iz Tuzle. Pošta Jugoslavije je izdala prigodnu marku, koja je puštena u promet 31. januara.
Posle naših ratova i bombardovanja Bosne i Hercegovine i Srbije, studenti su prekinuli tu aktivnost, a mnogi su napustili Tuzlu. Međutim, 31. januar je uskoro proglašen za Nacionalni dan borbe protiv pušenja Srbije, a potom Bosne i Hercegovine. U obe države taj dan se i danas uvažava.
Nemački lekari su 1930-ih godina ustanovili da pušenje izaziva rak pluća. Usledila je velika kampanja protiv pušenja. Na ovom plakatu piše: “On ne jede cigarete, one jedu njega!”
Epidemija pušenja, jedna je od najvećih prijetnji javnom zdravlju s kojom se svijet ikada suočio, odgovorna za preko sedam miliona smrtnih slučajeva godišnje, uključujući 1,6 miliona nepušača koji su izloženi pasivnom pušenju. Oko 80% od 1,3 milijarde korisnika duvana u svijetu živi u zemljama s niskim i srednjim prihodima. Upotreba duvana doprinosi siromaštvu preusmjeravanjem potrošnje domaćinstva s osnovnih potreba poput hrane i smještaja na duvan. Ovakvo potrošačko ponašanje teško je obuzdati jer duvan izaziva veliku zavisnost.
Pored ekonomskih troškova upotrebe duvana tu su i mnogobrojne štetne posljedice za zdravlje, jer se u dimu cigarete nalazi preko 7000 štetnih hemikalija. Aktivno pušenje je direktno povezano sa malignim oboljenjima, posebno rakom pluća, bronha, grla, usta i drugih organa disanja; hroničnim opstruktivnim bolestima pluća (HOBP) i drugim respiratornim bolestima; kardiovaskularnim bolestima, uključujući infarkt miokarda i moždani udar; bolestima perifernih krvnih sudova, hroničnim bronhitisom i emfizemom; problemima sa reprodukcijom, kao što su smanjenje plodnosti i negativni ishodi u trudnoći. Naročito problemi intrauterine izloženosti i postnatalne izloženosti uzrokuju rastuću stopu pobačaja, rani gubitak fetusa, prijevremeni porođaj, malu porođajnu težinu djeteta, ali prelaskom u krv djeteta povezuju se sa štetnim uticajima na pluća, mozak i druge organe, kognitivni razvoj i povećani doživotni rizik od respiratornih bolesti (astma, karcinom pluća i mozga).
Pasivno pušenje (izloženost duvanskom dimu) ima slične efekte, uključujući veći rizik od respiratornih problema (npr. pogoršanje astme i bronhitisa kod djece) i povećanog rizika od srčanih bolesti, određenih oblika raka čak i kod nepušača. Nepušači udišu 80% prisutnog dima koji ulazi preko pluća, kože, sluzokože usta, oka i na taj način postaju žrtve sebičnosti pušača. Prema podacima Globalnog istraživanja pušenja koje je sprovedeno 2018. godine u Republici Srpskoj kod školske djece i omladine uzrasta od 13 do 15 godina, pušenje je bilo rasprostranjeno i u populaciji najmlađih: 38,9%, od toga je bilo 41,1% dječaka i 36,8% djevojčica, koji su probali pušiti duvan ili neke druge duvanske proizvode. Zabrinjavajući je podatak da se 17,4% mladih u Republici Srpskoj (uzrasta od 13 do
JZU Institut za javno zdravstvo Republike Srpske
Nacionalni dan bez duvanskog dima, 31. januar
Pripremile: Dr Dušanka Danojević, spec. higijene i zdravstvene ekologije, i Jelena Mijatović, MA psihologije
15 godina) izjasnilo da će pušiti duvan i upotrebljavati duvanske proizvode u budućnosti. Na globalnom nivou, najmanje 37 miliona tinejdžera, uzrasta od 13 do 15 godina, koristi neki oblik duvana, pokazuju podaci Svjetske zdravstvene organizacije iz 2022. godine. U Evropi, 11,5% dječaka i 10,1% djevojčica u tom uzrastu puše. Elektronske cigarete i nikotinske kesice su posebno popularne među mladima, ističu iz Svjetske zdravstvene organizacije. Prema procjeni iz 2022. godine, 12,5% adolescenata u Evropi koristi elektronske cigarete, a među odraslima samo 2%.
Pušenje značajno opterećuje zdravstveni sistem kroz: liječenje kardiovaskularnih bolesti, terapiju hroničnih plućnih bolesti (HOBP, astma), liječenje malignih bolesti (kao najčešće pluća i disajni putevi). Opšti podaci za Republiku Srpsku sugerišu da veliki dio umrlih od kardiovaskularnih bolesti, raka pluća i HOBP je povezan s pušenjem, a pušenje uzrokuje značajan udio prijevremenih smrti i bolesti te time i veći teret za zdravstveni sistem.
Novi zakonski propisi o zabrani pušenja u zatvorenim javnim prostorima imaju za cilj smanjenje izloženosti stanovništva duvanskom dimu i prevenciji hroničnih bolesti. Zakon o zaštiti zdravlja stanovnika Republike Srpske od duvanskih i ostalih proizvoda za pušenje je značajan korak za zaštitu zdravlja i
prevenciju oboljenja jer među propisanim mjerama je zabrana reklamiranja, promocije i sponzorisanja proizvoda za pušenje te ograničavanje prodaje mladima koji nisu punoljetni. Zakonski smanjenje dostupnosti za aromatizovane nove proizvode koji su posebno dizajnirani za mlade kao moderni vid inovacije i čija zastupljenost među mladima raste, a svodi se na uživanje u parama u kojima se ograničavaju doze nikotinskih soli i koncentrisane karakteristične arome koje su kao hemikalije veoma toksične za tinejdžere. Istovremeno se zakonski predlaže nadzor nad implementacijom nedavno usvojenog zakona kroz predložene aktivnosti, izradu odgovarajućih pravilnika i zdravstveno-vaspitne programe za obrazovne ustanove sa nadležnim ministarstvom. Prioritetni cilj je zaštita i unapređenje zdravlja djece i mladih kao najosjetljivih grupa u društvu.
Na Nacionalni dan bez duvanskog dima – 31. januar, ističemo da je dosljedna primjena zakona ključan korak ka zdravijem okruženju i odgovornijem odnosu prema javnom zdravlju. Globalna zdravstvena strategija i preporuke od Svjetske zdravstvene organizacije podržavaju potpune zabrane pušenja u javnim zatvorenim prostorima kao efikasnu mjeru smanjenja zdravstvenih rizika.
Pasivno pušenje predstavlja značajan zdravstveni rizik, jer sadrži isti skup štetnih supstanci (izdahnuti vazduh pušača i zagađene površine) kao i aktivno pušenje, povećava rizik od srčanih i plućnih bolesti čak i kod onih koji sami ne puše, posebno je opasno za zaposlene u okruženjima bez zabrane pušenja (kafići, barovi). Zbog koncentracije duvanskog dima u zatvorenom prostoru, izloženost je često veća nego na otvorenom pa se rizici povećavaju proporcionalno trajanju i intenzitetu izloženosti.
Stručni tim Instituta „Dr Miroslav Zotović“ je u proces proizvodnje Cheneau (Šeno) midera za ispravljanje skolioze uveo novu tehnologiju – 3D štampač. Ova inovacija, uz već postojeću robotizovanu CAD/ CAM liniju, koja se koristi posljednjih deset godina, značajno će povećati broj proizvedenih midera i smanjiti liste pacijenata koji čekaju da se izradi propisani mider.
Za izradu midera koristi se polipropilenska plastika koja je rigidnija, omogućava više isjecanja i čini ortozu vizuelno manjom i estetski prihvatljivijom. Veća rigidnost materijala donosi i veću mogućnost korekcije deformiteta. Novi proces proizvodnje takođe donosi ekološke prednosti – otpadni materijal je značajno smanjen, jer više nema gipsanih ili poliuretanskih pozitiva niti viška plastike koji se gubio tokom termoformisanja. Štampač u praksi može raditi 24 sata dnevno, a za izradu jednog midera potrebno je prosječno 10 časova, što znači da se dnevno mogu proizvesti dva midera.
Digitalizacija i vještačka inteligencija
3D otisak pacijentovog tijela uzima se pomoću skenera i iPada, a fajl se zatim obrađuje u softveru, zasnovanom na vještačkoj inteligenciji. Softver koristi biblioteku ortoza u koju su ugrađeni biomehanički principi za izradu 3D Cheneau midera. Biblioteka je usklađena sa Schroth metodom i obuhvata osnovne tipove Cheneau midera za skoliozu, ortozu za hiperkifozu i jednu simetričnu ortozu.
Standardizovani modeli midera mogu se lako individualno prilagoditi pomoću 3D parametarskog interfejsa, dok softver omogućava određivanje specifičnih parametara poput derotacije i jačine pritiska. Virtuelna proba u digitalnom okruženju pokazuje efekte korekcije u realnom vremenu.
Kimedix softver, koji se koristi u Institutu „Dr Miroslav Zotović“, dodatno nudi mogućnost procjene koštane
Nova tehnologija u Institutu „Dr Miroslav Zotović“:
3D štampač za bržu i precizniju proizvodnju ortoza
zrelosti pacijenta (Risserov znak) i preciznog mjerenja Cobb ugla.
Proces 3D štampe
Industrijski 3D štampač opremljen je ekstruderom za pelet i koristi polipropilenske granule. Radna ploča i ekstruder se zagrijavaju na odgovarajuću temperaturu, materijal se topi i nanosi sloj po sloj dok se ne dobije kompletan oblik. Softver precizno određuje gdje treba dodati potporne strukture koje se kasnije uklanjaju. Nakon završetka štampe, mider se može dodatno sjeći, brusiti ili polirati radi postizanja glatke površine. Kimedix softver i 3D štampač nisu ograničeni samo na ortoze za deformitete kičmenog stuba. Tehnologija se može koristiti i za izradu proteza i kranijalnih kaciga, čime se proizvodnja proširuje na različite vrste ortopedskih pomagala.
U Institutu se u svaki mider ugrađuje senzor za praćenje vremena nošenja. Ovi senzori imaju izuzetnu važnost jer omogućavaju precizno bilježenje stvarnog vremena korištenja midera. Takvi podaci pružaju objektivan uvid u disciplinu pacijenata i predstavljaju ključni faktor za uspjeh terapije skolioze. Zahvaljujući njima, terapijski pro-
ces postaje transparentniji, pouzdaniji i prilagođen individualnim potrebama pacijenata.
Sve navedeno jasno ukazuje da integracija novih tehnologija u ortopedska pomagala ne samo da doprinosi medicinskom uspjehu, već i značajno povećava zadovoljstvo pacijenata, koji kroz ovakav pristup dobijaju potvrdu da je njihova saradnja i dosljednost u nošenju midera direktno povezana sa boljim terapijskim ishodima.
Andrej Karalić, sertifikovani ortotičar/ protetičar
Uangio-sali JZU bolnica „Sveti vračevi“, Bijeljina, krajem decembra izveden je niz izuzetno složenih i visokorizičnih procedura iz oblasti interventne kardiologije, koje se rade u malom broju zdravstvenih ustanova u regionu. Sve intervencije je izveo tim interventnih kardiologa bijeljinske bolnice sa saradnicima iz Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, Kliničkog centra Niš, Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i kolega iz Tuzle. Jedna od najspecifičnijih i najrizičnijih izvedenih procedura bila je dilatacija i ugradnja stenta u karotidnu arteriju koja je prvi put urađena u bijeljinskoj bolnici kod pacijenta muške dobi starosti 62 godine iz Dvorova kod Bijeljine. „Pacijent se prezentovao tako što je izgubio svijest i tom prilikom je zadobio kontuzione povrede grudnog koša i naprsnuće rebara. Tokom kliničke evaluacije dijagnostikovano mu je značajno suženje desne karotidne arterije, 80 odsto u dužem segmentu, što je ozbiljno ugrožavalo dotok krvi i kiseonika u mozak i predstavljalo visok rizik za nastanak moždanog udara. Takve procedure se rješavaju ili hirurškim putem, gdje se otvara krvni sud i iz njega se odstranjuju masne naslage ili se radi ugradnja stenta, ukoliko položaj tih suženja dozvoljava. Nakon detaljne dijagnostike i konzilijarne procjene, odlučeno je da se pacijent liječi kateterskim, interventnim putem, odnosno ugradnjom stenta u karotidnu arteriju, zahvat koji zahtijeva izuzetnu preciznost i poštovanje svih koraka tokom ugradnje stenta zbog visokog rizika od nastanka periproceduralnog moždanog udara“, izjavio je dr Aleksandar Janjičić, interventni kardiolog, načelnik Odjeljenja za internističke grane bijeljinske bolnice.
U ovom zahvatu je učestvovao i dugogodišnji saradnik bijeljinske bolnice prof. dr Dragan Sagić, interventni radiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.
„Zbog toga što su ove procedure posebno osjetljive jer svaka nepredviđena komplikacija direktno utiče na
Veoma zahtjevne interventne kardiološke procedure uspješno izvedene u angio-sali bijeljinske bolnice:
Pacijenti potvrđuju kvalitet liječenja
moždanu cirkulaciju, tokom zahvata se koriste specijalni zaštitni filteri koji sprečavaju da eventualni embolusi dospiju u mozak. Zahvat je uspešno izveden, a prognoza nakon ovakvih intervencija je veoma dobra, oporavak je brz, zadržavanje u bolnici kratko, uz nastavak terapije i redovne kontrole. Posebno je značajno što se ovakve procedure sada mogu izvoditi u Bijeljini, što je veliki benefit za pacijente sa ovog područja”, izjavio je profesor Sagić.
Pacijent S.Š. nije krio zadovoljstvo: „Imao sam maksimalno povjerenje u ljekare. Nisam imao straha. Prezadovoljan sam i profesorom Sagićem i dr Janjičićem. Ovo mi je bila ozbiljna opomena da više vodim računa o svom zdravlju. Preporučio bih svima da se na vrijeme liječe i da imaju maksimalno povjerenje u naše ljekare”. Tokom dva dana u angio-sali izvedene su i izuzetno složene intervencije na koronarnim arterijama srca,
uključujući perkutane intervencije na hronično potpuno zapušenim krvnim sudovima srca i intervencije na tzv. glavnom stablu (left main) koja je glavna arterija srca i čije liječenje takođe spada u veoma rizične zahvate u interventnoj kardiologiji.
Složene procedure na koronarnim krvnim sudovima srca izveo je tim ljekara: dr Aleksandar Janjičić, interventni kardiolog, načelnik Odjeljenja za internističke grane bolnice u Bijeljini, uz asistenciju dr Nenada Božinovića, interventnog kardiologa iz Kliničkog centra u Nišu i stalnog člana evropskog CTO kluba, dr Miloša Trajkovića, kardiologa iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i dr Sameda Đedovića, kardiologa, magistra medicinskih nauka, šefa Odjeljenja kardiologije u Medical Institute Bayer iz Tuzle.
Dr Nenad Božinović je potvrdio da angio-sala bijeljinske bolnice posjeduje svu potrebnu opremu za izvođenje i najsloženijih interventnih procedura.
„Zadovoljan sam timom koji je stručno obučen za izvođenje teških i kompleksnih procedura i bilo mi je zadovoljstvo da, kao proktor za jugoistočnu Evropu ispred evropskog CTO kluba, na poziv dođem u Bijeljinu i učestvujem u izvođenju nekoliko izuzetno zahtjevnih procedura“, izjavio je Božinović.
Kod pacijenta D.B iz Bratunca, koji je prije dvije godine prebolio infarkt i imao hroničnu potpunu zapušenost jedne arterije, urađena je perkutana koronarna intervencija kojom je arterija u potpunosti otvorena. Iako ove procedure imaju niži procenat uspjeha i zahtijevaju veliko iskustvo operatera, uspješno je izvedena. Dan nakon intervencije pa-
cijent dobrog opšteg stanja otpušta se na kućno liječenje.
„U potpunosti sam zadovoljan bijeljinskim kardiolozima. Radio sam dugo u zdravstvu i znam koliko je to zahtjevan i odgovoran posao. Ovaj tim kardiologa sa dr Janjičićem na čelu je vrijedan svakog pomena. Hvala im na svemu. Idem kući zadovoljan“, rekao je pacijent D.B. prilikom otpusta iz bolnice.
Još jedan slučaj koji izdvajamo kao posebno složen je bio kod pacijenta O.M. (81), kod kojeg je dijagnostikovana teška trosudovna koronarna bolest.
„Pacijent je imao simptome angine pectoris. Nakon urađene koronarografije verifikovana je teška trosudovna koronarna bolest, gdje su bolesne bile desna koronarna arterija, dok je na lijevoj strani kritično mjesto bilo na
glavnom stablu, odakle ide račvanje u dvije grane. Takvi pacijenti uglavnom završavaju na kardiohirurškom konzilijumu i na operaciji bajpasevima. Međutim, odluka konzilijuma u Banjaluci je bila da se, zbog godina života pacijenta, radi perkutana intervencija na desnoj i lijevoj koronarnoj arteriji uključujući glavno stablo. Takve procedure zahtijevaju da se rade sa kontrolom imidžinga, savremene intravaskularne dijagnostike (IVUS), što smo mi i uradili. To dodatno povećava bezbjednost i preciznost zahvata. Procedura je trajala svega 45 minuta, a pacijent je već narednog dana otpušten kući“, izjavio je dr Janjičić.
Pacijent O.M. kaže da je prezadovoljan, posebno što je izbjegao operaciju bajpasa.
„Tražio sam da li postoji ikakvo drugo rješenje, osim ugradnje bajpasa. Plašio sam se da u ovim godinama ja tu operaciju neću moći izdržati. Hvala dragim doktorima na stručnosti koju su pokazali. Podarili su mi još godina života“, izjavio je pacijent O.M. nakon izlaska iz angio-sale.
Tim interventnih kardiologa JZU bolnica „Sveti vračevi“, Bijeljina, je od 2020. godine izveo više od 100 intervencija na glavnom stablu (left main). Uvođenje novih zahvata u interventnoj kardiologiji ne znači samo napredak struke, već i konkretnu korist za pacijente, koji danas mogu dobiti vrhunsku uslugu liječenja ozbiljnih kardiovaskularnih oboljenja u svom gradu, uz brži oporavak i bolji kvalitet života. Služba za informisanje
Sve veći broj djece u školi, pa čak i u vrtićima, danas nosi naočare.
Svjetska zdravstvena organizacija upozorava na „tihu epidemiju“ kratkovidosti (miopije), a procjene govore da će do 2050. godine polovina svjetske populacije biti kratkovida.
Ono što najviše zabrinjava roditelje je osjećaj bespomoćnosti kada na sistematskim pregledima čuju da je dioptrija ponovo porasla i da su potrebna jača stakla. Međutim, godina 2025. donijela je potpunu promjenu u pristupu. Više nije potrebno pasivno posmatrati kako dioptrija raste. Danas se miopija ne samo „koriguje“, već i aktivno liječi.
Važnost zaustavljanja rasta dioptrije
Miopija predstavlja mnogo više od estetskog problema debljih stakala. Kod djece, kratkovidost nastaje jer očna jabučica raste u dužinu više nego što treba, to jest, previše se izdužuje. Oko se ponaša poput balona koji se naduvava – što više oko raste u dužinu pojedini dijelovi oka, prvenstveno mrežnjača i sudovnjača, postaju tanji i osjetljiviji pošto te dvije strukture oka, za razliku od beonjače, ne mogu toliko da se razvlače.
Zaustavljanje dioptrije na vrijednostima poput -2.00, umjesto da neliječena progresira do -6.00, ili čak i više, znači drastično manji rizik od ozbiljnih komplikacija u kasnijem životnom dobu. Neke od mogućih komplikacija su ablacija mrežnjače, glaukom i promjene u tačci jasnog vida. Zbog toga, svaka sačuvana dioptrija je bitna za zdravlje oka jer se ne dozvoljava da oko nekontrolisano raste u dužinu.
Tri savremena stuba odbrane vida
Savremena oftalmologija nudi tri efikasna rješenja koja su zamijenila tradicionalne naočare:
1. „Pametne“ naočare za kontrolu miopije Ovo nisu obična stakla. Iako izgledaju standardno, ona koriste naprednu tehnologiju (poput DIMS ili HALT). Centralni dio stakla djetetu pruža kristalno jasan vid, dok specifična struktura na periferiji stakla šalje svjetlosni signal oku da prestane da raste. Kliničke
Kako zaustaviti rast dioptrije kod djece
Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog
studije pokazuju da ovakva stakla mogu usporiti rast dioptrije za čak 60%.
2. Ortokeratologija (noćna sočiva) Ova metoda omogućava djetetu da spava sa sočivima, ujutru ih skine i tokom dana vidi dobro – bez naočara i bez dnevnih sočiva. Ova specijalna polutvrda sočiva tokom sna blago preoblikuju površinu rožnjače. Osim što pružaju potpunu slobodu, što je idealno za djecu koja se bave sportom, ona dokazano usporavaju rast oka.
3. Terapijske kapi (atropin) U određenim slučajevima preporučuje se ukapavanje veoma razblaženih kapi atropina pred spavanje. Kapi djeluju na receptore u oku i hemijskim putem usporavaju njegov rast. Procedura je jednostavna, bezbolna i potpuno bezbjedna za dugotrajnu upotrebu. Pravo vrijeme za akciju Najbolje vrijeme za reakciju je odmah. Ukoliko jedan ili oba roditelja i-
maju dioptriju, ili se primijeti da dijete škilji dok gleda TV, neophodno je obaviti pregled i mimo redovnog školskog rasporeda. Prvi preporučeni skrining kod djece se radi odmah na rođenju gdje se prosvjetljavanjem može utvrditi postojanje katarakte. Sa dvije do tri godine oftalmološki pregled treba da utvrdi da li postoji slabovidost na jednom oku koja obično nastane zbog razlike u dioptrijskoj snazi između dva oka. Ovo je idealno vrijeme da se počne sa terapijom slabovidosti pošto se u kasnijoj životnoj dobi gubi sposobnost mozga da „uči“ da koristi slabovido oko. I konačno, pred sam polazak u školu jednostavnim pregledom se mogu pronaći djeca koja trebaju naočare.
Danas postoje alati kojima se može značajno promijeniti budućnost vida djeteta. Cilj savremene oftalmologije više nije samo „dobar vid danas“, već „zdravo oko sutra“.
Pametne naočare
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok morbiditeta i mortaliteta u većini razvijenih zemalja. U zaustavljanju nepovoljnog trenda kardiovaskularnih bolesti važna je prevencija i podizanje svijesti o faktorima rizika. Faktori rizika se dijele na nepromjenljive, na koje ne možemo uticati i promjenljive, na koje možemo i te kako uticati.
Nepromjenljivi faktori
Muškarci imaju veći rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Ovaj tip bolesti kod muške populacije nastaje ranije, u mlađem uzrastu nego kod žena. Životno doba je takođe faktor rizika na koji se ne može uticati. Sa godinama, rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti raste.
Osobe, čiji su rođaci iz prvog reda imali kardiovaskularnu bolest, imaju veći rizik od drugih za razvoj takvog stanja. Značajan faktor se smatra ako su otac ili brat imali kardiovaskularnu bolest prije pedeset pete godine ili ako je majka ili sestra imala ovu dijagnozu prije šezdeset pet godina života.
Promjenljivi faktori (na koje se može uticati)
Pušenje je jedna od najopasnijih navika po zdravlje srca, ali i drugih organa. Toksini iz duvana mogu da oštete srce i krvne sudove dok sužavanje arterija vremenom dovodi do srčanog udara. Ugljen-monoksid se vezuje na isto mjestu u crvenim krvnim zrncima kao i kiseonik, ali mnogo lakše, zbog čega ga i istiskuje. Srce tada mora da radi sa više napora kako bi organizam snadbdjelo s kiseonkom pa se ubrzava rad srca što dovodi do podizanja krvnog pritisaka. Pušenje dovodi do povećanja nivoa „lošeg“ LDL holesterola koji se taloži na zidove krvnih sudova čineći ih manje elastičnim i suženim. Cirkulacija kroz ovako promijenjene krvne sudove je kompromitovana. To dovodi do slabije ishrane tkiva i teških oštećenja kao što su infarkt srca i mozga.
Žene koje puše cigarete, a koriste kontracepciju, imaju veću sklonost stvaranja tromba, a time i mnogo veći rizik za srčani ili moždani infarkt kao i plućnu tromboemboliju.
Broj popušenih cigareta povećava rizik po zdravlje. Ne postoji broj cigareta koji se smatra neškodljivim. I nepušači, izloženi duvanskom dimu, imaju veći rizik po zdravlje nego ostali. Poslije prekida pušenja od pet godina, rizik se izjednačava sa onim kod nepušača.
Faktori rizika i prevencija kod kardiovaskularnih bolesti
Da dobro upamtimo i ne zaboravimo da je pušenje ubistvo sa predumišljajem! Lično plaćamo svoga ubicu!!!
Fizička aktivnost
Redovna fizička aktivnost smanjuje rizik za srčanu bolest, moždani udar, dijabetes, rak i do 50%, a rizik prerane smrti i do 30%. Fizička aktivnost, osim što pomaže da se tjelesna masa održi zdravom, pomaže i u održavanju normalnih vrijednosti krvnog pritiska, šećera i masnoća u krvi. Vježbati se može umjereno, ali kontinuirano, 30 do 60 minuta dnevno ili podijeliti u tri grupe po deset minuta na dan.
Fizička aktivnost omogućava zdraviji i srećniji život. Osim što smanjuje rizik od teških, hroničnih bolesti, redovno vježbanje dovodi i do poboljšanja samopouzdanja, raspoloženja, spavanja i energije. Smanjuje i rizik od stresa, depresije, demencije.
Pravilna i zdrava prehrana Korištenjem zdrave hrane može se smanjiti rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti. Ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama štiti srce. Preporuka je unositi bar tri obroka voća i povrća dnevno kao i trećinu obroka bogatu vlaknima (žitarice, integralni hljeb, krompir, riža, pasulj i slični izvori proteina) kao i biljna ulja (maslinovo, suncokretovo). Ribe (skuša, losos) treba minumum dva puta sedmično koristiti s obzirom na to da smanjuju rizik od pojave bolesti srca. Veoma je važno smanjiti i unos zasićenih masti te zbog toga treba umjereno koristiti crveno meso, punomasne mliječne proizvode, palmino ulje, margarin, grickalice. Zdrava hrana ne znači potpuno isključivanje masti. Postoje biljne masti koje utiču na smanjivanje holesterola, a time smanjuju rizik za pojavu bolesti srca. Takve su biljne masti iz avokada, orašastih plodova, maslina.
Svako unošenje većih doza alkohola u organizam predstavlja dopunski rizik po zdravlje.
Održavanje tjelesne težine
Povećanje tjelesne težine a posebno ako je masno tkivo na stomaku i oko struka, povećava rizik za povišeni krvni pritisak, holesterol, dijabetes čime se
višestruko povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Obim struka manji od 94 cm za muškarce i 80 cm za žene ne predstavlja povećani rizik. Visokorizičan se smatra obim veći od 102 cm za muškarce i veći od 89 cm za žene. Čak i malo smanjivanje tjelesne težine (5-10%) dovodi do bitnog smanjivanja krvnog pritiska, holesterola i rizika za pojavu dijabetesa.
Spavanje
Odrasle osobe imaju potrebu od sedam do devet sati noćnog odmora. Ljudi koji se ne odmaraju dovoljno imaju veće šanse za razvoj visokog pritiska, dijabetesa, srčanog udara, depresije i povećanja indeksa tjelesne mase. San treba da bude jedan od prioriteta u zdravom načinu življenja.
Redovni zdravstveni pregledi
Visok krvni pritisak, povišen holsterol i nivo šećera u krvi oštećuju krvne sudove i srce. Optimalna vrijednost krvnog pritiska je 120 mmHg za sistolni i 80 mmHg za dijastolni pritisak. Svaka vrijednost koja je iznad 140/80mmHg smatra se povećanim krvnim pritiskom, bez obzira na godine pacijenta. Normalizacija krvnog pritiska znači i smanjenje rizika za oštećenje krvnih sudova i pojavu narušavanja funkcija organa. Preporučuju se redovni skrining testovi za rano otkrivanje dijabetesa, posebno kod rizičnih grupa pacijenata. Povećan nivo šećera dovodi do oštećenja na zidu arterija te izaziva brže stvaranje masnih naslaga. Rano otkrivanje šećerne bolesti omogućava kontrolu šećera u krvi i redukovanje komplikacija. Veoma je važno pratiti nivo holesterola. Povećan nivo holesterola u krvi dovodi do njegovog postupnog taloženja u zidove arterije koje se sužavaju, smanjuje se protok krvi i povećava rizik od
srčanog i moždanog udara. Holesterol je tip masti koji se kroz krv transportuje vezan uz proteine. Takvi molekuli nazivaju se lipoproteini. Postoje „loši“ LDL i „dobri“ HDL. Preporučuje se redovna provjera holesterola kako bi ljekar, ukoliko se registruje povećan nivo holesterola, odredio termin za novu kontrolu kao i odgovarajuću terapiju.
Važnost dobre saradnje bolesnika
Za uspješnost svake terapije veoma je važno postići odgovarajuću saradnju sa bolesnikom. Zašto? Zato, da bi blesnik bio informisan o važnosti pridržavanja preporučenog dijetetskog i terapijskog režima. Veoma je važno da bolesnik shvati povezanost životnih navika i bolesti, ali i da je važno njegovo učešće u identifikaciji faktora rizika koje treba mijanjati. U proces edukacije bolesnika treba da budu uključeni svi zdravstveni učesnici od: doktora medicine, medicinskih sestara i tehničara, magistara farmacije i farmaceutskih tehničara, psihoterapeuta, dijetetičara,...
Literatura
1. Damjanović et all: Edukacija pacijenta - uslov povećanja stepena komplijanse, IV kongres farmaceuta u Bosni i Hercegovini sa međunarodnim učešćem, Sarajevo, oktobar 2019.
2. Edvards,C.,Stilman, P.,: Mala oboljenja ili velike bolesti. IV izdanje, Beograd, 2011. str. 255, 256-8 3. https//zdravo budi.hr>članak,pristup 250126.
Uhodnicima zdravstvenih ustanova, u zvaničnim šifrarnicima i cjenovnicima usluga, pa čak i u svakodnevnom govoru medicinskih radnika na našim prostorima, često ćemo čuti termin: „radno-okupaciona terapija“. Iako na prvi pogled zvuči sveobuhvatno i stručno, ovaj termin predstavlja lingvistički i suštinski problem koji degradira ili, u najmanju ruku, pogrešno interpretira ovu zdravstvenu djelatnost. Kao koautor Priručnika okupacione terapije u mentalnom zdravlju, smatram da je krajnje vrijeme da razjasnimo zašto je ovaj hibridni naziv zastario i zašto je okupaciona terapija jedini ispravan izraz za medicinu 21. vijeka.
Da bismo razumjeli sadašnjost i budućnost ove profesije, moramo se vratiti njenim korijenima – ne samo onim iz prošlog vijeka, već i onima utkanim u same temelje ljudske civilizacije.
Istorijski korijeni: Ljekovitost aktivnosti
Okupaciona terapija (OT), kao jedna od najmlađih zdravstvenih djelatnosti, ima dugu ali isprekidanu istoriju. Iako se njen razvoj u kontinuitetu prati tek posljednjih stotinak godina, ideje okupacione terapije zapažamo u jednom od najstarijih antičkih mitova – mitu o Hefestu.
Hefest, sin Herin (a po nekim legendama i Zevsov), rođen je nesavršen, zdepast i ružan, a tokom života postaje i hrom. Mit kaže da mu Zevs za utjehu dade nakovanj, a Hefest se kroz svoj zanatski i umjetnički rad uzdiže do boga vatre i kovačkog zanata. Bez obzira na verziju mita, on nosi snažnu poruku: aktivnost je „lijek“ za prevladavanje hendikepa. U ovom mitu, rad nije predstavljen kao prinuda (kako su ga često vidjela grčka božanstva), već kao predmet zadovoljstva i smisao postojanja. Očigledno je da se propagira ideja o čovjeku kao aktivnom biću koje kroz svrsishodne aktivnosti ostvaruje interakciju s okolinom – što je filozofija koju sve do danas baštini okupaciona terapija1
Ovu spoznaju potvrđuju i istorijski izvori; grčki ljekar Eskulap (100. g. p.n.e) koristio je muziku, šetnju i fizičke vježbe kao terapijska sredstva za pacijente sa mentalnim problemima. Od postanka civilizacije pa do danas, živi spoznaja o neraskidivoj vezi aktivnosti i zdravlja.
Terminološka zbrka: Rad ili okupacija?
Da bismo razumjeli suštinu savremenog terminološkog sukoba na našim prostorima, moramo precizno razdvojiti pojmove onako kako ih definiše nauka o okupaciji (Occupational Science).
U našem istorijskom i kolokvijalnom kontekstu, riječ „rad“ se primarno odnosi na produktivnost – plaćeno zaposlenje ili proizvodnju dobara. U okviru tradicionalne poslijeratne rehabilitacije, „radna terapija“ je posmatrana isključivo kao sredstvo za vraćanje fizičke funkcije ili pripremu za povratak na posao. Ovakav pristup je redukcionistički jer isključuje niz aktivnosti koje nisu ekonomski produktivne, ali su životno važne – poput dječje igre ili brige o sebi.
S druge strane, prema definiciji Svjetske federacije okupacionih terapeuta (WFOT), okupacija je znatno širi pojam. Ona obuhvata sve aktivnosti kojima ljudi ispunjavaju svoje vrijeme i koje daju smisao njihovom životu. Okupacija se dijeli na tri ravnopravna domena:
• Produktivnost: Posao, škola, ali i volontiranje i vođenje domaćinstva (ovdje “rad” postaje samo podskup okupacije).
• Slobodno vrijeme: Igra, hobiji, odmor i socijalna participacija.
Kada je struka shvatila da je termin „radna terapija“ postao preuzak, a termin „okupaciona“ zvučao previše strano, nastao je nezgrapni kompromis: „radno-okupaciona“. Međutim, spajanje ova dva termina crticom pokazuje nerazumijevanje suštine. Izraz
Okupaciona terapija:
Od mita o Hefestu do medicine 21. vijeka – profesija izgubljena u prevodu
„Živjeti – to ne znači disati, nego raditi.“ – Žan Žak Ruso
sugeriše laičkoj javnosti da je cilj terapije „zaposliti ruke“ ili pronaći „razbibrigu“. To je daleko od istine. Okupacioni terapeut ne daje pacijentu „nešto da radi“ da bi ubio vrijeme, već analizira osobu i njeno okruženje kako bi omogućio funkcionalnost. Ako pacijent nakon moždanog udara ne može da se obuje, to nije pitanje „rada“, već bazične okupacije samozbrinjavanja.
Razbijanje mitova: Šta okupaciona terapija nije?
Zabrinjava činjenica da veliki broj zdravstvenih radnika nije u stanju definisati okupacionu terapiju ni prepoznati njenu ulogu. Glavni problem leži u pogrešnim pretpostavkama. Vrijeme je da demistifikujemo najčešće zablude: 1. OT nije samo „kreativna radionica“: Iako je prva asocijacija često slikanje ili dekupaž, okupaciona terapija nije samo zabava. Aktivnost mora biti svrsishodna, strukturisana i procesno vođena ka cilju1. Ako je zabava glavni cilj, terapeut nije razumio svoj posao. 2. OT nije art terapija: Iako su se razvijale ruku pod ruku, danas su to različite discipline. Okupacioni terapeuti se fokusiraju na proces stvaranja i funkcionalnost, obično
Predrag Petrović, okupacioni terapeut u mentalnom zdravlju, Centar za mentalno zdravlje (CMZ), JZU Dom zdravlja Srebrenica
nemaju umjetničku pozadinu kao art terapeuti i koriste umjetnost kao alat za postizanje širih zdravstvenih ciljeva.
3. OT nije fizikalna terapija: Često se čuje: „Fizikalna terapija će vas osposobiti da hodate, okupaciona da plešete“. Dok se fizikalna terapija bavi fizičkom disfunkcijom i grubom motorikom, okupaciona terapija ima holistički pristup – bavi se fizičkim, psihičkim, socijalnim i duhovnim funkcionisanjem. Na kraju, važno je istaći: Okupaciona terapija ne liječi u klasičnom medicinskom smislu7. Ona olakšava klijentu da prihvati okupacije koje pomažu održavanju zdravlja i pronalaženju mjesta u društvu.3
Evolucija definicija i savremeni pristup
Razvoj definicija okupacione terapije kroz 20. vijek jasno pokazuje sazrijevanje struke. Prva definicija H. A. Pattisona iz 1922. godine posmatrala je OT kao propisanu fizičku ili psihičku djelatnost za brže ozdravljenje. Već 1923. godine, Herbert J. Hall redefiniše koncept, naglašavajući da se ručni rad ne koristi da bi se od pacijenta stvorio zanatlija, već za razvoj psihičkih i fizičkih efekata, posebno kada su motivacija i samopouzdanje niski.
Prelomni trenutak dešava se sa radom Garyja Kielhofnera (1982), koji uvodi holistički pristup. Njegova definicija naglašava da je cilj osposobiti osobu za postizanje životnih ciljeva, optimum funkcije, adaptacije i poboljšanje kvaliteta života.
Danas, vizija okupacione terapije za 21. vijek temelji se na ukidanju koncepta invalidnosti stvaranjem okruženja u kojem ljudi s različitim sposobnostima žive dostojanstveno. Fokus se pomjera sa smanjenja poremećaja na sprečavanje invalidnosti i omogućavanje sudjelovanja (participacije).
Savremena okupaciona terapija počiva na biopsihosocijalnom modelu. Dok se stari, biomedicinski model bavio „popravkom“ oštećenog dijela tijela, novi model koristi smislene aktivnosti kao glavni terapijski alat. Terapeut više nije vezan samo za bolničke sale; on djeluje u domovima pa-
"Na kraju, važno je razumjeti da okupacija nije univerzalni recept. Za nekoga je to povratak u baštu, za nekoga samostalno vezivanje pertli, a za nekoga ponovno pisanje pisama. Terapeut ne propisuje aktivnost, on je pronalazi zajedno sa klijentom u onim malim, svakodnevnim pobjedama koje životu vraćaju boju. Jer, kao što medicina dodaje godine životu, okupaciona terapija je tu da tim godinama doda život."
Izvori
Council of Occupational Therapists for the European Countries [COTEC] (bez dat.) Preuzeto 15 3 2023 sa https://www.coteceurope.eu/updates/ Fakultet zdravstvenih studija Sarajevo.
General Information - Bezmialem Vakıf Üniversitesi, pristupljeno: decembar 22, 2025 Hasanbegović-Anić E. i sur. Okupaciona terapija. Hrvatska enciklopedija & Medicinski leksikon. Hrvatska udruga radnih terapeuta [HURT] (2017) Radna terapija vještine za svakodnevni život Preuzeto 15 3 2023 sa https://www.hurt.hr/wp-content/ uploads/2021/12/Letak-za-print.pdf
Kovač I, Šimunović D. (2020) .Osnovi fizikalne i radne terapije: udžbenik za zdravstvene škole za treću godinu zdravstvene škole za zvanje medicinska sestra opšte njege 3. izd. Zagreb: Medicinska knjiga;
Kovač I, Šimunović D. (2020). Osnove fizikalne i radne terapije. Medicinska naklada.
Law M. (2002). Participation in the occupations of everyday life. American Journal of Occupational Therapy, 56:640-649
Meyer, S., Pfister, A.C. (2016) Osnovni koncepti okupacione terapije Središnji koncepti okupacione terapije u mentalnom zdravlju – materijal korišten za edukaciju okupacionih terapeuta u mentalnom zdravlju-VMŠ Prijedor
cijenata, školama, zajednici i nevladinom sektoru.
Povratak suštini
Standardizacija terminologije nije samo pitanje semantike, već preduslov za priznavanje diploma, naučnih radova i ravnopravan status u međunarodnoj zajednici. U svijetu je termin Occupational Therapy neprikosnoven standard. Dokle god koristimo hibrid „radno-okupaciona“, održavamo u životu zastarjelu sliku o profesiji.
Okupaciona terapija je umjetnost i nauka. Ona se bavi omogućavanjem života u njegovom punom potencijalu. Ako bolest ili povreda spriječe osobu da djeluje nezavisno, okupaciona terapija je tu da obnovi funkciju i omogući učešće u društvu.
Kao što je rekao Ruso, živjeti znači raditi – ali u širem smislu te riječi: stvarati, brinuti o sebi, igrati se i doprinositi zajednici. To je srž okupacije. Vrijeme je da prihvatimo terminologiju 21. vijeka i profesiju nazovemo njenim pravim imenom.
Occupational therapy - Wikipedia, pristupljeno: decembar 22, 2025 https://en.wikipedia.org/wiki/ Occupational_therapy
Occupational Therapy Europe [OT-Europe] (bez dat.) What is OT? Preuzeto 15 3 2023 sa http:// www.oteurope.eu/what-is-ot/
Radna terapija za kvalitetniji svakodnevni život pacijenata / Occupational Therapy for a Better Everyday Life of Patients, pristupljeno: decembar 22, 2025 https://hrcak.srce.hr/file/421074
Svjetska zdravstvena organizacija (WHO), ICF klasifikacija.
Udruženje radnih terapeuta Srbije.
Visoka medicinska škola Prijedor.
Visoka zdravstvena škola strukovnih studija Beograd. World Federation of Occupational Therapists (WFOT). World Federation of Occupational Therapists [WFOT] (bez dat.) About occupational therapy Preuzeto 15 3 2023 sa https://www.wfot.org/about/ about-occupational-therapy
Zbornik radova kongresa fizijatara (2014) - Rasprava o sinonimima.
Zdravstveno veleučilište Zagreb (Kurikulum).
Ružičasto oko (Pink eye) ili konjunktivitis je inflamacija spojnice ili sa spletom krvnih žila, koja se prostire između kapaka i očne jabučice. Kada mali krvni sudovi u conjunctivi budu natečeni i iritirani, oni su puno uočljiviji. To je uzrok zašto oči od bijele boje bjeloočnice poprimaju crvenkastu ili ružičastu boju. Zašto je boja sclere bitna kod konjunktivitisa, crvenkasta ili pink boja sklere!?
Jedan od prvih dijagnostičkih kriterija pri evaluaciji konjunktivitisa je boja sclere.
Pink eye je najčešće uzrokovan viralnom infekcijom. Također može biti uzrokovan bakterijalnom infekcijom, alergijskom reakcijom, ili kod beba uzrok nekompletno zatvorenih suznih kanala.
Simptomi
Najčešći simptomi pink oka su: crvenilo oba oka, svrbež oba oka, osjećaj žuljanja te ljepljivost očnih kapaka u večernjim satima, što može uzrokovati jutarnju zaljepljenost oba oka, sa krustama. Purulentni sadržaj i vodenasta sekrecija su također prisutni kod pojedinih vrsta konjunktivitisa.
U slučaju da se pacijent ne javi na pregled na vrijeme, javljaju se i teži simptomi, bol u oku, pojačana sekrecija purulentnog sadržaja te photophobia.
Uzročnici pink eye mogu biti: virusi, bakterije, alergeni, hemijska povreda, strano tijelo i kod beba blokiran suzni kanal.
Virusni i bakterijalni konjunktivitis
Najčešći uzročnik pink oka su adenovirusi. Također, mogu biti urokovani drugim virusima, uključujući herpes simplex virus i varicella-zoster virus. Obje vrste konjunktivitisa i bakterijalni i virusni javljaju se ujedno sa simptomima gripe i respiratorne infekcije.
Evaluacija konjunktivitisa – Pink eye, menadžment faktora rizika, vrste i smjernice u liječenju
Ružičasto oko
Obje vrste su vrlo zarazne te se se šire direktnim i indirektnim kontaktom sa tekućinom iz oka sa osobom koja ima konjunktivitis.
Alergijski konjunktivitis
Alergijski konjunktivitis zahvata oba oka. To je odgovor na alergijsku reakciju, uzrokovanu najčešće polenom, ali i drugim alergenima. Kao odgovor na kontakt sa alergenom, organizam proizvodi antitijelo nazvano imunoglobulin E (IgE). IgE antitijela potiču mukozne stanice u oka na produkciju histamina. Produkcija histamina razvija veliki broj simptoma, uključujući crveno oko ili pink eye. Ako imate alergijski konjunktivitis, imaćete intenzivan svrbež, pucanje suznog filma i inflamaciju. Alergijski konjunktivitisi se tretiraju alergijskim kapima za oči. Alergijski konjunktivitis nije prelazan.
Riziko faktori:
• Izlaganje i kontakt sa osobom koja je već razvila simptome bakterijalnog i virusnog konjunktivitisa
• Izlaganje alergenima
• Upotreba kontaktnih leća (u slučaju razvijanja simptoma konjunktivitisa obavezno nositi naočale, ne koristiti kontaktne leće)
Komplikacije:
I kod djece i kod odraslih pink oko može dovesti do inflamacije rožnice, koja može ugroziti vid i vidnu sposobnost. Pravovremena evaluacija i tretman od strane oftalmologa može smanjiti rizik od komplikacija. Porebno
se odmah javiti oftalmologu ako imate sljedeće simptome:
• Bol u oku
• Osjećaj da je neko strano tijelo u oku
• Zamućen vid
• Osjetljivost na svjetlo
Prevencija širenja ružičastog oka Prakticiranje dobre higijene i higijenskih navika može staviti pod kontrolu i spriječiti daljnje širenje konjunktivitisa kod stanovništva. Riziko faktor za prenos konjunktivitisa je i kontakt sa oboljelim od konjunktivitisa. Na primjer, važno je pridržavati se i sljedećih preporuka:
• Nemojte dirati oči sa rukama
• Perite ruke često
• Koristite čisti peškir i perite garderobu svakodnevno
• Nemoje dijeliti peškir i ubruse
• Mijenjajte jastučnice često
• Bacite staru kozmetiku, naročito maskare
• Nemojte dijeliti kozmetiku za oči i sredstva za ličnu higijenu
Dijagnoza konjunktivitisa i testovi:
Oftalmolog potvrđuje dijagnozu konjunktivitisa nakon pregleda očiju te eventualno analizira uzorak, sekreta iz očiju, upućuje na bris oba oka i kreće sa uključenjem simptomatskih lijekova.
U težim oblicima konjunktivitisa sistemski se uključuju imunosupresivi, tj. ciklosporini u periodu od 3-6 mjeseci, u slučajevima većeg pada imuniteta.
Autor: Mr. sc. dr Azra Bibanović, oftalmolog
Tabela 1. Menadžment lijekova i terapijske smjernice: Pink Eye (conjunctivitis) tipovi i tretman
Bitno je da na osnovu najnovijih smjernica uključujemo terapiju, ciljano, a ne sa pretrpavanjem mnogobrojnih topikalnih lijekova. Pri tome obratiti pažnju na prepoznavanje i dijagnosticiranje vrste konjunktivitisa i što je najbitnije na uključenje adekvatne terapije. Jedna od najčešćih komplikacija konjunktivitisa, a ne spada u grupu pobrojanih subjektivnih i objektivnih simptoma kod pacijenta je i suhoća očiju. Najbitniji u nizu testova koji se mogu primijeniti je TBUT test, odnosno shirmmer test koji može biti ispitivan kod konjunktivitisa koji su komplikacija sistemskih oboljenja.
Test sa flouresceinom, (Tear break up time test ), gdje se pomoću fluoresceina ispitiva stabilnost, odnosno uočava prekid ili pucanje suznog filma u određenom vremenskom intervalu. Ako je vremenski interval pucanja suznog filma kraći, samim tim je i veća nestabilnost suznog filma te prisutan veći stepen suhoće očiju. Ako imamo dva ili više simptoma udruženih zajedno, moramo razmotriti i opciju uključivanja vještačkih suza, odnosno spriječiti nastanak bolesti suhih očiju (Dry eye disease). Savremeni pristup u liječenju očnih oboljena je jako bitan u pozitivnim zdravstvenim ishodima te je bitno ostvariti cilj da stopa komorbiditeta bude smanjena. Prevenciju nastanka konjunktivitisa i to oba oblika akutnog i hroničnog vršimo sa redovnim ukapavanjem vještačkih suza, gdje se postiže trostruki efekat na očnu površinu: efekat hidratacije, viskoznost i lubrikacije očne površine.
Bitno je i u procjeni rizika za nastanak konjunktivitisa sagledati i kompletnu sliku za menadžment konjunktivitisa ne samo kliničke slike, nego i svakodnevan rad na prevenciji nastanka ovog najčešćeg oftalmološkog oboljenja prednjeg segmenta.
Neliječeni konjunktivitis može dovesti do trachoma, uveitisa, cornealne inflamacije i cornealno konjunktivalne
inflamacije. Kod nekih vrsta meningitisa, može se razviti bakterijski konjunktivitis.
Hronični oblik konjunktivitisa se često javlja, odnosno udružen je sa suhoćom očiju, neliječenim recidivantnim oblicima, pogotovu kod starijih osoba. Vrlo je bitno kod hroničnih oblika konjunktivitisa, tretirati ih saodgovarajućom terapijom gel kapima i vještačkim suzama, duži perod od tri do šest mjeseci. Neliječeni oblik konjunktivitisa mogu dovesti do trahoma, odnosno do najteže komplikacije - sljepila.
Ključ uspjeha u savladavanju ovog očnog oboljenja je u prevenciji, redovnom kapanju vještačkih suza te redovitom toaletom očne površine, sa šamponima, termalnim krpicama za oči i drugim sredstvima za higijenu očiju, više puta na dan. U slučaju da dođe do ispoljene forme konjunktivitisa, pridržavati se terapije, redovno kapanje sa uključenim kapima i nepropuštanje doza da se ne bi razvile recidivantne forme i hronični oblici, sa težim komplikacijama, koje se dugotrajnije liječe.
Sve ovo gore navedeno daje Vam razlog i motiv da se redovno brinete o Vašem očnom zdravlju te da prevenirate nastanak konjunktivitisa redovnom toaletom očne površine, svakodnevno sa vještačkim suzama i drugim preparatima važnim za očuvanje vida i bolje vidne sposobnosti.
Literatura:
1. A Book: Mayo Clinic Guide to Your Baby’s first year
2. Centers for Disease Control and Prevention (U.S.) Conjunctivitis (Pink Eye) (https://www. cdc.gov/conjunctivitis/index.html) Last reviewed 11/12/2021. Accessed 5/17/2024.
3. Medline-Conjunctivitis or pink eye
4. Ramirez DA, Porco TC,Lietman TM, Keenan JD. Epidemiology of conjunctivitis in US Emergency Departments (https://www.ncbi.nim.gov/pmc/articles/PMC5773254/.) Jama Ophtalmol.2017.
5. Sah R,Sharma N,Priyadarishini K,Titiyal JS. Contact lenses for the treatment of ocular surface diseases (https:/www.ncbi.nim.nih.gov/pmc/ articles/PMC10276751/). Indian J Ophtalmol. 2023 Apr;71(4):1135-1141. Accessed 5/17/2024.
OFTALMOLOGIJA
World Ophthalmology Congress 2026
Location: Prague, Czech Republic
Date: June 26-29, 2026 https://www. europeanophthalmology.org/
3rd Annual World Ophthalmology Congress
Location: Athens, Greece
Date: April 15-17, 2026
https://www.bitcongress.com/ Ophthalmology2026/
ANESTEZIOLOGIJA
The World Congress of Anaesthesiologists (WCA) 2026
Location: Marrakech, Morocco
Date : 15-19 April , 2026
https://wfsahq.org/our-work/ world-congress/
12th World Congress on Anesthesia and Critical Care
Location: Amsterdam, NL
Date : 26-27 March, 2026. https://kindcongress.com/event/ anesthesia-2026/
Prim. dr N. Petković, “Biomedic” d.o.o. Banjaluka
Podrška za dug i zdrav život
NATTO ACTIVE K2MK7 + NATOKINAZA
Sastojci:
Organski natto u enteričkim kapsulama. Sadrži prirodan oblik vitamina K2 MK7, nattokinaze enzime, fosfor, željezo, vitamin B6, spermidin, PQQ, sojine izoflavone i prebiotske bakterije.
Može pomoći u održavanju pravilnog protoka krvi, optimalnog viskoziteta i dobrog krvnog pritiska, pomaže u sprječavanju stvaranja ugrušaka.
Sastojci U 2 kapsule % PDU
Sušeni organski natto 1500 mg
Sadržaj K2 MK7
Nattokinaza
mg (150 FU)
NATTO ACTIVE MONAKOLIN K + SIKAVICA + ARTIČOKA
Sastojci:
Organski natto u enteričkim kapsulama. Sadrži prirodan oblik vitamina K2 MK7, nattokinaze enzime, fosfor, željezo, vitamin B6, spermidin, PQQ, sojine izoflavone i prebiotske bakterije +Monakolin K, sikavica i artičoka.
Monakolin K
Monakolin K je prirodni hemijski spoj koji se nalazi u crvenoj riži. Ima učinak sličan statinima, doprinoseći smanjenju LDL holesterola (EFSA 2006) i podržavajući održavanje normalnog nivoa holesterola u krvi.
Sikavica i artičoka
Ovi sastojci pomažu održavanje bolje funkcije jetre i pomažu probavi (EFSA)
Sastojci U 2 kapsule % PDU
Sušeni organski natto
K
5% ekstrakt artičoke
ekstrakt sikavice
NattoActive je linija suplemenata koji su postali popularni, prije svega, zbog svog uticaja na kardiovaskularni sistem. Glavni sastojak koji ove suplemente čini posebnim je enzim natokinaza. Natokinaza je prirodni enzim koji je dobijen iz japanskog jela natto (fermentisana soja). Natokinaza je poznata po svojim fibrinolitičkim svojstvima, znači pomaže razgradnju fibrina - proteina koji učestvuje u formiranju krvnih ugru-
Vitamin K2 (MK7) je najaktivniji oblik vitamina K2 dobijen prirodnim putem (fermentacijom soje - NATTO).
Vitamin K2-MK7 je zadužen da Ca usmjerava (kao saobraćajac kalcijuma) tamo gdje treba (kosti, zubi).
ČIŠĆENJE ARTERIJA
Aktivira protein (Matrix GLA PROTEIN) koji sprječava takoženje Ca u zidovima krvnih sudova (kalcifikaciju) time arterije ostaju elastične.
ZDRAVLJE KOSTIJU
Aktivira osteokalcin protein koji “zaključava” kalcijum u koštano tkivo, povećavajući gustinu kostiju.
Vitamin K2MK7 je superiorna forma jer ima dugotrajno dejstvo u krvotoku.
Zašto se često koristi ova kombinacija?
1. K2MK7 sprječava da se arterije “skamene” (taloženje Ca)
2. Natokinaza sprječava da se u tim arterijama formiraju ugrušci (trombovi)
Ova kombinacija je vrlo popularan “trio” u svijetu prirodne medicine, najčešće namijenjen metaboličkom zdravlju, odnosno istovremenom rješavanju problema sa holesterolom i detoksikacijom jetre.
MONAKOLIN K - Dobijen fermentacijom iz crvene riže. On je prirodna alternativa statinima, lijekovima za snižavanje povišenog holesterola.
Dejstvo - direktno blokira enzim u jetri koji utiče na proizvodnju holesterola. Smajuje LDL - holesterol i održava normalan nivo masnoća u krvi.
ARTIČOKA - Podstiče lučenje žuči što pomaže varenje masti - razgrađuje holesterol. Sprječava nadimanje poslije jela.
SIKAVICA - Silimarin iz sikavice štiti jetru (od toksina, lijekova i zagađenja) i regeneriše ćelije jetre.
Napomena: Ne uzimati zajedno sa statinima. Preparat uzimati naveče.
šaka, takođe sprečava agregaciju (sljepljivanje) trombocita - time pomaže u održavanju zdrave gustine i protoka krvi. Može pomoći u blagom snižavanju visokog krvnog pritiska (hipertenzije), koristi se kao prirodna podrška za sprečavanje nakupljanja plakova u arterijama. Važne napomene:
• Interakcije sa lijekovima: Ako pijete lijekove protiv zgrušavanja krvi (aspirin, farin ili novije lijekove) ne uzimajte Nattoac-
tive preparate sa natokinazom, može doći do prekomjernog razrjeđivanja krvi;
• Operacije: Potrebno je prestati sa uzimanjem ovih preparata najmanje dvije nedjelje prije bilo kakvog hirurškog zahvata;
• Alergije: Pošto se dobijaju iz soje, osobe alergične na soju treba da budu oprezne (iako su procesi ekstrakcije obično takvi da uklanjaju većinu alergena).
Organski natto u enteričkim kapsulama. Sadrži prirodan oblik vitamina K2 MK7, nattokinaze enzime, fosfor, željezo, vitamin B6, spermidin, PQQ, sojine izoflavone i prebiotske bakterije + bromelain, kurkumin, standardizovana nattokinaza, astaksantin i piperin.
Bromelain
Protivupalna svojstva bromelaina podržavaju imuni sistem, pomažući tijelu u borbi protiv infekcija. Takođe ima analgetske efekte i može pomoći u regulaciji krvnog pritiska.
Kurkumin
Kurkumin je jedan od najmoćnijih prirodnih spojeva s protivupalnim svojstvima. Pomaže u inhibiranju upalnih procesa na ćelijskom nivou.
Sastojci U 2 kapsule % PDU
Sušeni organski natto
Bromelain
Kurkumin
mg
mg
mg
Nattokinaza 100 mg / 2000 FU -
KOMPANIJA BIOMEDIC
Kompanija “Biomedic” d.o.o. smatra se prvim a ujedno i liderom na bosanskohercegovačkom tržištu i u regionu u segmentu organske hrane, organskih dodataka prehrani te organskoj kozmetici i sredstvima za higijenu. Danas, nakon dvije decenije rasta i razvoja, u svom sastavu ima četiri bioshopa i veleprodajni sektor.
Ova kombinacija sastojaka predstavlja vrlo snažan antiinflamatorni i kardiovaskularni kompleks. Svaka od supstanci ima specifičnu ulogu, ali zajedno djeluju sinergistički - što znači da jedna drugu pojačavaju.
1. KURKUMIN + PIPERIN (ZLATNI STANDARD RESORPCIJE)
Kurkumin je glavni bioaktivni sastojak kurkume i jedan od najjačih prirodnih blokatora upalnih procesa u našem tijelu. Međutim tijelo ga veoma teško apsorbuje.
Kurkumin podržava zdravlje zglobova, ublažava simptome artritisa. Takođe, pokazuje i antikancerogena svojstva.
2. PIPERIN (CRNI BIBER)
Njegova uloga je ključna, on povećava apsorpciju kurkumina na 2000%. Bez piperina kurkumin bi samo prošao kroz naš digestivni sistem.
3. BROMELIN (ENZIM IZ ANANASA) je proteolitički enzim koji razgrađuje proteine i djeluje (antiematozno) poboljšava varenje, smanjuje upalu nakon povreda i operacija.
4. NATOKINAZA
O kojoj je bilo riječi
5. ASTAXANTIN (KRALJ ANTIOXIDANATA)
Riječ je o crvenom pigmentu, izolovanom iz alge hematococus pluvialis. Koji je višestruko jači od ostalih antioksidanata.
Doziranje: dvije kapsule dnevno uz obrok.
Oprez: Ne može se uzimati zajedno sa antikoagulantnim lijekovima i osobe koje imaju kamenac u žuči.
NATTO ACTIVE ASHWAGANDA+GINKO BILOBA+BACOPA+RODIOLA I ASTAXANTIN
Sastojci
Sušeni organski natto
Ginko Biloba
Sastojci:
Organski natto u enteričkim kapsulama. Sadrži prirodan oblik vitamina K2 MK7, nattokinaze enzime, fosfor, željezo, vitamin B6, spermidin, PQQ, sojine izoflavone i prebiotske bakterije + Ashwaganda, Ginko biloba, Bacopa, Rhodiola i Astaxanthin. Ashwaganda, Ginko biloba, Bacopa, Rhodiola i Astaxanthin. Jedinstvena formula sa sinergijskim djelovanjem, usmjerena na podršku kognitivnim funkcijama (pamćenje, budnost i koncentracija) te smanjenje stresa, poboljšanje raspoloženja i jačanje imuniteta.
Pomaže u održavanju cjelokupnog zdravlja ćelija i doprinosi zaštiti tijela od bolesti povezanih s oksidativnim stresom.
Oprez: Lijekovi protiv zgrušavanja krvi, problemi sa štitnom žlijezdom. Konsultujte se sa ljekarom ako imate povišen pritisak i ko uzima antidepresive.
Ne možete zamisliti obrok bez hljeba? Uživate u obilasku lokalnih pekara i poslastičarnica? Redovno jedete tjesteninu i pizzu? Sve bi to bilo dobro da nema jedne sitnice. Prehrambena industrija danas za sve to koristi bijelo brašno. Zašto je to ozbiljan problem?
Rafinisane, odnosno prečišćene, žitarice dobijaju se kada se od cijelog zrna odstrane mekinje i klice, elementi koji sadrže vlakna, vitamine i minerale. A bijeli hljeb se pravi upravo od rafinisanih žitarica. Iako neki proizvođači naknadno dodaju vitamine u bijelo brašno, prirodne integralne žitarice su i dalje bolji izbor i izvor važnih hranljivih sastojaka.
Bijeli hljeb ima visok glikemijski indeks. Glikemijski indeks mjeri koliko brzo i kako hrana djeluje na nivo šećera i insulina u krvi u poređenju sa čistom glukozom.
Bijeli hljeb ima visok glikemijski indeks jer je napravljen od rafinisanih žitarica koje se brzo apsorbuju tokom varenja, dovodeći do velikih skokova u nivou šećera u krvi i insulina. Ishrana bogata bijelim hljebom i drugom hranom koja ima visok glikemijski indeks, povećava rizik od nagomilavanja kilograma, dijabetesa tip 2 i srčanih bolesti, pokazalo je istraživanje Harvardove škole za javno zdravlje.
Kako uživati u obroku bez hljeba
izbjegavati ili jesti u malim količinama. Jedno veće parče bijelog hljeba (100 grama), ima i do 250 kalorija, pa četiri parčeta čine skoro polovinu dnevnih preporuka (2.000 kcal) za većinu ženske populacije. Osobe koje imaju problem sa viškom kilograma, na ovaj način upropastiće svaki pokušaj da oslabe. Bijeli hljeb, odnosno hljeb od pšeničnog brašna tip 400 ili 500, ima visoku glikemijsku vrijednost i pun je soli, pa se ne preporučuje ljudima koji su skloni dijabetesu i koji boluju od hipertenzije.
Nekoliko bitnih činjenica o bijelom hljebu:
• Veće parče hljeba (100 grama) ima do 250 kalorija, pa četiri parčeta čine skoro polovinu dnevnih preporuka (2.000 kcal) za većinu ženske populacije
Izvor slike: http://www.evidero.de/
Bijeli hljeb je siromašan vlaknima koja su važan dio zdrave ishrane koja snižava nivo holesterola i održava zdravlje gastrointestinalnog sistema. Preporučena dnevna doza vlakana je 14g na svakih 1000 kalorija. Kriška bijelog hljeba sadrži 0,6g vlakana, dok kriška integralnog hljeba ima 2g (podaci USDA Nutrient Database). Bijeli hljeb ima visoku kalorijsku, a nisku nutritivnu vrijednost pa ga treba
• Parče hljeba sadrži oko 1,2 grama kuhinjske soli, a preporučeni dnevni unos soli je pet grama (sa četiri veća parčeta hljeba unosimo preporučeni dnevni unos kuhinjske soli)
• 80-85% ukupne proizvodnje i potrošnje hljeba čini bijeli hljeb “sava” od brašna tipa 500
• 100kg hljeba po stanovniku se pojede godišnje u Srbiji, to je tri puta više od prosjeka u Evropi. Da li vam se i dalje jede hljeb za
sva tri obroka? Nutritivna vrijednost hljeba zavisi od stepena prerade, pa ako je potpuno prerađen, što su tip 400 ili 500, najvrednije materije iz zrna su, praktično, bačene.
Da ne bismo dalje pisali o svim štetnostima bijelog brašna – “bijele smrti”, bićemo praktični i navešćemo u ovom tekstu odlične zamjene za hljeb, tj. fenomenalno zdrave verzije hljeba.
Hljeb bez brašna za četiri minuta
• 1 jaje
• 80 g brašna od sjemenki (susam, lan, suncokret i bundevine sjemenke)
• (brašno od sjemenki se može napraviti tako što će se sjemenke samljeti u električnom mikseru)
• kašičica praška za pecivo i so
• 3 kašike kisele vode
• 1 kašika maslinovog ulja, bundevinog ulja ili svinjske masti
*Priprema
• Jaje viljuškom umutiti, dodati so, kiselu vodu i ulje. Zatim polako umiješati samljevene sjemenke.
• Veću šolju ili keramičku posudu namazati maslacem i sipati smjesu. Pazite da šolja bude dovoljno velika jer će hljebić da naraste.
• Ubacite na 4 minute na najjače u mikrotalasnu i hljeb je gotov.
Priprema: Jelena Pušac
OOPSIE HLJEB
Sastojci:
• 3 jaja
• 100 grama krem sira (Philadelphia ili ABC)
• malo soli
• 1 g praška za pecivo
Priprema:
• Odvojite bjelance od žumanceta u dvje posude.
• Ulupajte bjelanca sa malo soli u veoma čvrstu penu.
• U žumanjke umutite sir i dobro promiješajte da se sve sjedini. Ako želite, ubacite malo i prašak za pecivo (takve struktura čini Oopsie da više podsjeća na hljeb).
• Pažljivo umješajte ulupane bjelanjke u smjesu od žumanjaka i sira. Potrudite se da to radite nježno, kako bjelanca ne bi spala.
• Stavite 6 većih ili 8 manjih veknica Oopsia hljeba na tepsiju.
• Pecite na sredini rerne na 150°C (300°F) oko 25 minuta – dok ne dobiju zlatnu boju.
• Oopsie možete da koristite kao osnovu za sendvič ili kao zemičku, lepinjicu za hamburger ili pljeskavicu. Takođe, prije nego što ih stavite u rernu, možete ih posuti raznim sjemekama poput susama, maka, suncokretovih sjemenki…
Jedan veliki upsi može poslužiti za rolat ako ga premažete sa pavlakom i bobicama, pa urolate. Pustite mašti na volju i uživajte.
Karfiol je namirnica koja se može pripremati na bezbroj načina, a ne sadrži gotovo nikakve masnoće. Ima vrlo malo ugljenih hidrata i kalorija, pa je zato idealna zamjena za krompir. Skuvajte je i pripremite kao krompir i pretvorite u pire. Isto tako, kuvani karfiol začinjen sa malo soli, bibera, maslinovog ulja i sirćeta postaje najukusnija salata koju možete jesti i samu. Možete izrendati karfiol, malo obariti i imate odličnu zamjenu za rižu.
Tjestenina je mnogima glavni dio brzinskog obroka, koji se može pripremiti za svega pola sata. Ali, iako je vrlo ukusan dodatak jelima, tijesto nije prijatelj vaše linije, posebno ako planirate da izgubite po koji kilogram viška. Jednostavno, tjesteninu zamijenite, na primjer, špagetama od tikvica.
Nabaviti proizvode od bijelog brašna najlakša je stvar koju možete učiniti. Čim ustanete mami vas bijeli hljeb i drugi pekarski proizvodi, a nešto kasnije tu je i tjestenina. Međutim, čini se da nismo ni izdaleka svjesni da je bijelo brašno jednako nezdravo kao rafinisani šećer. Ono gotovo da nema nikakve pozitivne prehrambene koristi. I proizvodi od bijelog brašna pojačani vitaminima nisu puno bolji.
Čovjek je oduvijek u svojoj ishrani koristio cijelo zrno žitarica. Tek je moderna tehnologija i otkriće čeličnih valjaka za preradu pšenice (1830. godine) zamijenilo klasične kamene mlinove i dovelo do masovne proizvodnje bijelog brašna. Odbacujući cijelo zrno i orijentišući se isključivo na bijeli hljeb i peciva savremeno čovječanstvo je postepeno potisnulo i iz svoje ishrane odbacilo ostale, izuzetno vrijedne žitarice: raž, heljdu, proso, ječam, ovas (zob), pa čak i kukuruz. Kako bismo sačuvali svoje zdravlje, vratimo se nekadašnjim provjerenim cjelovitim zrnima žitarica i orašastim plodovima i mnoge bolesti će zaobići naša vrata.
Upotreba integralnih zitarica u ishrani pruža mogućnost za pripremu
veoma širokog asortimana jela, tako da samo treba pustiti mašti na volju.
Integralne žitarice
Žene koje sedmmično pojedu 11 i više porcija integralnih žitarica, smanjuju rizik od pojave upalnih procesa, ističu nutricionisti.
Saznanje je vrlo značajno jer se ovakav režim ishrane ne odnosi samo na hronične upale, već i na dijabetes, astmu i srčana oboljenja.
Stoga bi svaka pripadnica nježnijeg pola trebalo da svakodnevno jede ovsenu kašu, integralni smeđi pirinač, crni hljeb, cerealije od punog zrna, naročito za doručak, kao i žito i kokice.
Visok unos vlaknastih i balastnih materija iz žitarica uz magnezijum, štiti od dijabetesa tipa 2, potvrdili su i stručnjaci njemačkog Instituta za ishranu u Potsdamu. Do ovog zaključka su došli na osnovu višegodišnjeg istraživanja u kojem je učestvovalo 25.000 dama od 35 do 65 godina. Među njima je bilo 844 osobe s dijabetesom tipa 2, a ispitanice koji su svakodnevno jele integralne žitarice su za čak 28 procenata rjeđe imale šećernu bolest.
Izvor slike: https://depositphotos.com/
Izvor slike: http://margeburkell.com/
ZDRAVSTVO - SRBIJA
UPalati „Srbija“ su uručeni ugovori o radu za 100 najboljih studenata medicinskih fakulteta i 350 najboljih diplomaca srednjih stručnih škola, a diplomci su istakli da su ovi ugovori potvrda da država vidi mlade i ceni i prepoznaje njihov trud i rad.
Studentkinja Medicinskog fakulteta iz Prištine Ana Anđelković rekla je na svečanoj dodeli ugovora da joj je velika čast i odgovornost da se obrati u ime svih mladih lekara i specijalista koji počinju novo poglavlje na svom putu.
“Ne stojim ovde kao pojedinac, već kao predstavnik generacije koja je odrasla uz to da se odgovornost i rad prepoznaju. Zahvalnost predsedniku Srbije, ministru Zlatiboru Lončaru i državi na podršci koju ukazuju. Ovo nije samo formalnost, već potvrda da država vidi mlade stručnjake da ostanu i rade i grade budućnost u svojoj zemlji i to je poruka koja menja živote”, navela je ona.
Dodala je da su iza svakog mladog čoveka kome je uručen ugovor o radu godine odricanja, ispita i dežurstava.
Anđelkovićeva je istakla da zdravstvo nije samo profesija, već poziv i poverenje, koje se ne meri po funkciji nego po postupcima. “Smatram da će svaki mladi lekar opravdati poverenje države. Hvala državi što ulaže u nas i pruža stabilnost da se posvetimo onome što je najvažnije, lečenju ljudi. Obećavam da ću se truditi da budem dostojna prilike koja mi je pružena”, navela je Anđelkovićeva. Medicinski tehničar Damjan Ćirić rekao je da mu je velika čast i zadovoljstvo da se obrati ispred mladih lekara i tehničara koji predstavljaju ponos.
Diplomci: Beograd, 23. decembra 2025. (Tanjug)
Hvala državi što prepoznaje trud i rad mladih medicinara
“Posebno da iskažem zahvalnost predsedniku Vučiću na kontinuiranoj podršci mladima, kao i ministru zdravlja Lončaru na posvećenosti unapređenju zdravstvenog sistema. Nije ovo samo administrativan čin, nego da se znanje i trud prepoznaju”, istakao je on. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručuo je danas 11 ugovora najboljim diplomcima.
Ugovore o radu dobili su Sofija Glišić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, čija je prosečna ocena 9.80 i koja će raditi u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, na kardiologiji, Filip Bjeković sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, prosečna ocena 9.70, koji će raditi u Univerzitetskom kliničkom centaru Srbije, opšta hirurgija. Ugvoore su dobili i Kristina Savić sa Medicinskog fakulteta Novi Sad, prosečna ocena 9.84, koja je posao dobila u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine, dermatovenerologija.
Predsednik je ugovore uručio i Ivani Košprdić, Medicinski fakultet Novi Sad, čija je prosečna ocena 9.74, koja je dobila posao na Institutu za onkologiju Vojvodine, radiološka onkologija, kao i Martinu Bačeviću, studentu Medicinskog fakulteta Niš, sa prosečnom ocenom 9.92, koji će raditi u Univerzi-
Ugovore su dobili i Danica Milenković sa Medicinskog fakulteta Niš, čiji je prosek ocena 9.86, a koja će karijeru graditi u Institutu Niška banja, reumatologija, Petar Gogić sa Medicinskog fakulteta Kragujevac, čija je prosečna ocena 9.51 i koji će raditi u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac, interna medicina. Predsednik je ugovore uručio i Dariji Šapić sa Medicinskog fakulteta Kragujevac, prosečna ocena 9.49, koja će karijeru graditi u Institutu za javno zdravlje Kragujevac, epidemiologija, i Luki Maćenko sa Medicinskog fakulteta Priština sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, prosečna ocena 9.93, koji će raditi u Kliničkom bolničkom centru „Dragiša Mišović“, otorinolaringologija. Ugovore o radu dobili su i Ana Anđelković sa Medicinskog fakulteta iz Prištine sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, čija je prosečna ocena 9.23 i koja će raditi na Klinici za rehabilitaciju „Doktor Miroslav Zotović“, fizikalna medicina. Predsednik je uručio ugovor i jednom od najuspešnijih diplomaca srednjih medicinskih škola, medicinskom tehničaru Damjanu Čiriću, koji će brinuti o pacijentima Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.
је
последица прародитељског греха и последичног пада
бесмртности у смртност и изложености многобројним негативним утицајима средине (инфективни агенси, падови услед силе гравитације, утицаји промена атмосферског притиска и влажности ваздуха, утицај положаја небеских тела и магнетне буре као последица експлозија на сунцу).
Данашња световна медицина, нажалост, не успева да одговори на многа питања о узроцима бо-
лести и о њиховом адекватном лечењу. Разлог је занемаривање чињенице да је човек Божје створење и биће, јединствена и непоновљива особа која осим тела има душу. Велики број болести настаје условљеном пропадљивошћу и неизбежним роком трајања
живота док значаајан број болести настаје услед губитка урав-
Позвавши Својих дванаест ученика, Христос им преноси Своју исцелитељску Моћ: Он их чини лекарима сличним Себи, дајући им моћ да лече било коју болест или немоћ. У темељне моменте истински здравог живота Свети Оци су убрајали: меру у свему, душевни мир, умерену и разумну исхрану уз одговарајућа
ограничења (посништво), врлински живот с молитвом, вером и
љубављу према Богу и ближњима, физички рад.
Сваки од нас лекара и свих
других медицинских радника би
морао да зна да је Господ сваком човеку, односно његовом телу, дао способност самоизлечења у случају болести или оштећујућих
фактора из спољашње средине. Навешћу неколико примера: свака посекотина и рана сама зараста захваљујући компликованим унутрашњим телесним механизмима, крвне ћелије и супстанце
које лучи слој који облаже крвне судове непогрешиво уништавају бактерије и вирусе и друге инфективне нападаче, стварање колатералних крвних судова као природних бајпасева код дуготрајне коронарне болести. Хипократ је као један од првих познатих лекара који се сматра и оцем
медицине од нас захтевао да не
наштетимо болеснику, што зна-
одражавају
проузрокованих стресом. Зна се да је стрес главни окидач за све болести, па и ове савремене, као што су: болести кардиоваскуларног система, чир на желуцу и дуоденуму, улцерозни колитис и друге гастроинтестиналне болести, малигне болести, дијабетес, хроничне опструктивне плућне болести (ХОБП). У неким случајевима болести могу да буду повезане са грешним стањем оног кога болести нападају. Тако, иако сматра да у принципу „болест не зависи од нас“, Свети Максим потврђује „да јој узрок може бити неуредан живот“. Свети Bарсануфије такође помиње „болести које потичу од немара и нереда“. Свети Никола Кавасила је категоричнији: „Има људи које погађају телесне болести чији је узрок разврат душе. Болест је чесо узрокована телесним страстима: гурманство, сексуалне срасти, беспосленост, досада, мртвило, утученост. Духовни нереди се неминовно
савета
побољшају наше нарушено здравље у ери бесмислених чудотворних решења за сваку болест којим нас бомбардују са свих екрана. Исхрана треба да буде умерена и требало би да постимо све постове које је наша Црква одредила током године. Наравно, да не надокнађујемо мрсну храну великим количинама простих шећера већ
у посту, а и у свакодневном животу треба да уведемо такозвану медитеранску дијету а повремено
и гладовање.
Потребно је, такође, да свакодневно имамо физичку активност: ход (45 минута дневно брзог хода ) и ако је могуће да возимо бицикл барем пола сата или да се бавимо
и пливањем ако нам услови дозвољавају. Такође је Богомдан и сваки други физички рад. Одмор и сан такође представљају основне услове за очување здравља. Такође се саветује дужи боравак у природи барем једном недељно ради избегавања отровне атмосфере велеграда, а ако живите у селу то вам, на вашу радост, није. Веома је важно и учење и напредовање у свом послу какав
год да је занат у питању јер је сва-
ки од њих Богом дан. Оно што
сваком случају, наше оздрављење као и оздрављење наших болесника остаје подређено Божјој вољи па ћу тако ово своје излагање заврштити са изводија из Светог Писма о здравом начину живота.
1. Свака горчина и гнев, и љутина, и вика, и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас (Еф. 4:31). Гневите се, али не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем (Еф. 4:26). Љубомора и гнев скраћују дане, а брига пре времена доводи старост (Сир. 30:26).
2. Пазите на себе (Лк. 17:3).
Никаква рђава реч да не излази
из уста ваших, него само добра
за изграђивање онога што је потребно, да донесе благодат онима
који слушају (Еф. 4:29). И ви сами
као живо камење зидајте се у дом
духовни (1 Пт. 2:5). Умртвите, да-
кле, удове своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страст, злу похоту и лакомство, што је идолопоклонство (Кол. 3:5).
3. Јер нико не живи оним што је сувише богат (Лк. 12:15). Јер каква је корист човеку да цео свет задобије, а души својој науди (Мк. 8:36).
4. Брак нека буде у свему частан и постеља брачна чиста (Јевр. 13:4). А што је Бог саставио, човек да не раставља (Мт. 19:6).
5. Против вина се не показуј храбрим, јер многе је погубило вино (Сир. 31:29). Вино доноси јад души, када се пије много (Сир. 31:34). Ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наследити Царство Божје (1 Кор. 6:10).
6. Зло је за човека који једе са спотицањем (Рим. 14:20). Једи као човек оно што ти је понуђено и не
са свима и светост (Јевр. 12:14). Будите свети као што сам Ја свет (Лев. 11:4).
10. Претерано тешко себи не тражи, и оно што је изнад твојих снага не испробавај (Сир. 3:21). У многим својим пословима не брини се сувише (Сир. 3:23). Не дајте се завести различитим и туђим учењима (Јевр. 9:13).
11. Све што ти се догађа прихватај драговољно (Сир. 2:4).
5:18).
ONikoli Tesli, najvećem izmitelju u istoriji ovozemaljskog i nebeskog sveta, neretko su pisane i pričane mitske priče. Kako danas, tako i za vreme njegovog života. Najveći broj legendi se odnosi na postojanje „Teslinog tajnog oružja“ i učešća u stogo poverljivim eksperimentima američke vojske. Jedna legenda govori o njegovom čudotvornom izlečenju u fruškogorskom manastiru Šišatovac. Mnogi radoznalci, kad su čuli za ovu legendu, posećivali ovaj spomnik srpske kulture i duhovnosti i razgovarali sa njegovim jedinim stanovnikom ocem Fotijem, starešinom manastira.
Priča govori da je Nikola Tesla obleo od kolere i našao se na ivici života. Njegov otac Milutin, po zanimanju sveštenik, prihvatio je poziv jednog njihovog rođaka i otputovao je na Fušku goru, zapravo u manastir Šišatovac. U višednevnim molitvama i postu molio je Gospoda da spase njegovog jedinca. Posle nekoliko dana, otac Milutin se vratio kući, donevši sinu Nikoli čudotvornu vodu sa manastirskog izvora Šišatovac, koja je mladiću ne samo spasila život, već mu pomogla da se potpuno oporavi.
U to vreme, u manastiru Šišatovac su živeli Teslini rođaci, među njima i arhimandrit Petronije Trbojević, sin Nikoline rođene sestre Angeline. Nažalost, manastir je miniran dolaskom Nemaca 1941. godine i tako su zauvek nestali važni spisi i ckvene vrednosti, knjige i ikone iz bogate riznice... Među njima i pisma o Teslinom čudesnom isceljenju...
Među legendama o Nikoli Tesli najčudesnija je ona o rađanju BELE GOLUBICE manastira Šišatovac. Ona nas vodi u svet kosmičkih tajni, čuvanih između neba i zemlje. Vraća nas u vreme koje pamti govor Svete zemlje, moći Bogorodičine vode i kosmičkog uma najvećeg naučnika na svetu Nikole Tesle, vladara munje, groma i svetlosti. Nikola Tesla je nenadmašni intuitivni genije, koji je svojim tajnim pronalaskom univerzalnog oružja mogao u trenutku da uništi svet, postao je simbol mira i njegov čuvar. Sve to zahvaljujućoj božanskoj i zaštitnoj moći šišatovačke BELE GOLUBICE.
U prostranoj beloj sobi parohijskog doma, u kojoj je ležao bolesni mladić Nikola odjednom se kroz prozor razvila sunčeva svetlost, padajući na njegovu bolesničku postelju. Mladi Tesla, oboleo od kolere, ležao je danima, iscrpljenog tela i duha, često je padao u nesvest,
Legende o N. Tesli
Ljubav i moć bele golubice
Piše: Marko Radoš
svakim danom bolest ga je sve više obuzimala, činilo se da će umreti. Neznajući kako da spase sina, otac Milutin piše rođaku u manatir Šišatovac, moleći ga da u molitvi pomene i Nikolino ime. Posle izvesnog vremena iz manastira je stiglo pismo u kome je kaluđer Iraklije pisao:
-U svetom šišatovačkom manastiru danonoćno se molimo Bogu za Nikolino ozdravljenje. Od tebe, Milutine očekujemo da dođeš po svetu Bogorodičinu vodu, koja ima moć čudotvornog ozdravljenja bolesnih i da nam se pridružiš u dugotrajnim molitvama, poručio je starac.
Mulitin je odmah krenuo na put. Kada je zakoračio u dvorište manastira Šišatovac osetio je treperenje duše, srce mu se ispunilo ushićenjem od priliva nekakve Božanske i mistične moći. U porti pod otvorenim nebom, ugleda kaluđere u molitvi i pridruži im se. Provede neko vreme moleći se Isusu Hristu i Bogomajci za ozdravljenje sina Nikole. Bili su nepomični, izgledali su kao klečeće statue koje je opkolila nepoznata sila zla. Munje su parale nebo, spuštajući se do zemlje, preteći da zapale ognjem smrti sav život na zemlji. Kiša, nošena vetrom, udarala je snažno u pločnike u porti. Odjednom
se ta lažna preteća nebesa otvoriše, a iz mračnih oblaka zasja bela mlečna svetlost, razlivajući se po kaluđerima u porti, čija srca postadoše veselija jer na svetlu jasno videše BELU GOLUBICU kako mirno leti nad njihovim glavama, sijajući blagom beličastom svetlošću, obasjavajući nebesa kao da je upaljeno na hiljade sveća. Svi osetiše savršenstvo mira i priliv božanske moći, koja im poče oduzimati dušu. Behu to prvi trenuci tek rođene energetske Tesline golubice, koja mu donese ne samo ozdravljenje, nego i novi život. Mnogo godina kasnije veliki naučnik Nikola Tesla se sećao: - To je trenutak kada sam se ponovo rodio.
Po povratku u Liku, otac Milutin zateče sina u postelji, ali sa neobičnim sjajem u očima. Iskrile su nekavom čudesnom svetlošću. Otac se obradova, dade sinu Nikoli da pije Bogorodičinu vodu. U tom trenutku soba se zasija kao da je sunce ušlo u nju. Nikola se podiže iz postelje i gledaše u pravcu svetleće BELE GOLUBICE koja je sijala na otvorenom prozoru, razlivajući blaženstvo. Mladić ozareno reče: - Otac, ja bih ozdravio ako bi mi ti dozvolio da studiram tehniku! Otac se osmehnu i potvrdno klimnu glavom.
Nikola Tesla je celog svog života imao velikog prijatelja i zaštitnika u Šišatovačkoj beloj golubici. Ona je bila njegvo svemoćno energetsko naučno oko i uvek mu je pružala mogućnost da vidi ono što običan čovek nije mogao, da postane gospodar ovozemaljske energije. Često je doletala na njegov prozor u dalekoj Americi, donoseći mu božanski mir i blagodet.
Ali, posle dugo godina drugovanja, Teslina golubica morala je da se vrati u kosmičko prostranstvo. Žalostan zbog nje, Tesla je govorio: -Umrla je moja BELA GOLUBICA, umro je i moj naučni svet. Danas, u tišini drevnog manastira Šišatovac neretko se čuju glasovi istorije koji svedoče o neprekidnom toku energije. Ljudi pričaju da se letnjim svetlosnim noćima, u nebesima nad manastirom, kao nekada kada je rođena Teslina duhovna BELA GOLUBICA, rađa energetska svetlosna objava.
Odrasla sam u porodici pušača. Mama je pušila paklicu dnevno, tata bez dve nije završavao dan. Dim je bio deo našeg života, vazduha koji smo udisali, naše svakodnevice.
Sestri i meni to nikada nije prijalo ali, ipak, smo u srednjoj školi i same postale pušači. Valjda je tada to bilo “kul”. Ne znam kada je prestalo da bude izbor, a postalo zavisnost. Znam samo da su cigarete uništile moju porodicu.
Ovako za Informer.rs, na “Nacionalni dan bez duvanskog dima” počinje svoju ispovest novinar Marija Majstorović Lučić.
- Moja mama je imala samo 56 godina kada joj je dijagnostikovan karcinom pluća, četvrti stadijum, skvamocelularni, sitnoćelijski. Od prvih simptoma koji su ličili na običnu prehladu do dana kada smo je izgubili prošlo je nešto više od četiri meseca. Sve smo pokušali. Nije bilo spasa. Tumor je bio toliko veliki da joj je zaustavio srce. Nije bilo mogućnosti ni za operaciju, ni za hemioterapiju - priča Marija, i dodaje:
- Ta četiri meseca... Ne postoje reči kojima bih opisala šta smo prošli. A možda ni posle devet godina nisam spremna da o tome govorim. Nikada neću zaboraviti dan kada sam od doktorke preuzela rezultate bronhoskopije. Tog trenutka sam znala, gotovo je. Još teže od toga bilo je pitanje: Kako da joj saopštim? Bio je to početak unapred izgubljene bitke. Dani puni suza, očaja, nervnih slomova. Tog 19. septembra 2017. godine iz bolnice je stigla vest da je gotovo. Reći ću samo jedno, poslednjih deset dana njenog života nisu bili dostojni čoveka.
Nije prošla ni godina, a nova noćna mora za Mariju i njenu porodicu je počela. Tati su otkrivene promene na desnom plućnom krilu. Posle tri bronhoskopije stigla je dijagnoza - adenokarcinom pluća, treći stadijum.
- Lekari su govorili da je tumor sporiji, da postoji nada, da je operacija moguća. Verovala sam da je rešivo. A onda hladan tuš, konzilijum je odlučio da operacija nije moguća. Drugo plućno krilo ne bi izdržalo, bilo je previše oštećeno višedecenijskim pušačkim stažom. Samo godinu dana nakon majke, morala sam i ocu da saopštim istu
31. januar: Nacionalni dan bez duvanskog dima
Duvanski dim mi je ubio roditelje
Duvanski dim mi je ubio roditelje, muž mi je ostao bez noge: Gledala sam kako mi se porodica gasi, a ja nisam znala kako da prestanem.
lošu vest. Terapija zračenjem je nakratko pomogla. Znali smo šta nas čeka. Završilo se isto. Tačno dve godine kasnije.
Kako kaže, logično bi bilo da je tada bacila cigarete.
- Nisam. Pokušala sam, ali nisam uspela. Strah da sam ja sledeća bio je ogroman. Toliki da tokom korone, iako sam imala jasne simptome, nisam otišla kod lekara, samo da ne bih morala na snimanje pluća. Lečila sam se sama. Neodgovorno. Iracionalno. Snimak pluća me je, ipak, sustigao pred hitnu operaciju jajnika. I dok su svi strahovali od mase koju su mi pronašli, ja sam se plašila samo jednog, rendgena. Kada sam saznala da je nalaz uredan, nisam bacila cigarete. Nastavila sam po starom. Sve dok nisam videla naučni eksperiment, neku vrstu “pokazne vežbe”, šta zapravo unosimo u organizam kada zapalimo cigaretu. Tada sam prelomila. Prešla sam na alternativu. Nije pobeda, ali čini se, bar je manji rizik. Svakako, bar ne ugrožavam svoju okolinu.
Ali tu nije kraj. Naša sagovornica nije uspela da ubedi i supruga da ostavi cigarete.
- Pre tačno dve godine saznali smo da mu je glava u torbi zbog arteroskleroze, direktne posledice pušenja, jer su mu supstance iz duvanskog dima zapušile periferne krvne sudove. Dani, sati su ga delili od sepse. Jedini spas za njegov život
Marija Majstorović
Lučić, osnivačica Portala
Filternativa
Foto: Shuterstock
je bio natkolena amputacija desne noge. Celoj porodici život se preko noći okrenuo naglavačke. Pre svega, njemu, ali i meni i deci... Trauma koja nas je naterala na stoodstotne promene. On danas ima protezu i glavu na ramenima.
Umesto da tuguje, Marija je odlučila da svoju porodičnu priču pretvori u aktivizam. Spojila je svoje novinarsko umeće i pokrenula blog “Filternativa” koji je namenjen svima onima koji bi želeli da se oslobode duvanskog dima, a ne znaju kako. Kaže, želi da njena priča bude pouka drugima, motivacija da kažu “ne” duvanskom dimu.
- Ovo je tema o kojoj svakoga dana moramo da govorimo, a ne samo 31. januara kada se obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima i 31. maja kada ga obeležava cela planeta. Jer sve ima alternativu, samo život ne. Ako ne možete da prestanete, bar smanjite štetu. Moj blog je moja terapija i želja da pomognem ljudima da nikada ne osete ono kroz šta smo moja porodica i ja prošli - apeluje Marija.
E-cigarete Nisu “zdrava alternativa” „Pušenje e-cigareta (vejping) sa nikotinom ozbiljno šteti zdravlju, izazivajući zavisnost, respiratorne probleme, oštećenja pluća (poput "popkorn pluća") i bolesti desni. Nikotin smanjuje cirkulaciju, dok aerosoli i arome sadrže štetne hemikalije koje uzrokuju hronične upale i rizik od raka, često izazivajući suva usta i karijes“, poručuje akademik prof. dr Rajko Igić, prof. farmakologije i toksikologije, istraživač u oblasti medicine. Pored toga, kada se stekne navika na nikotin, lako se prelazi na kombustibilne cigarete, a to je još opasnije.
Upsihijatriji, pojam normalnog mentalnog zdravlja ne označava odsustvo briga, strahova ili emotivnih oscilacija, već sposobnost pojedinca da se prilagođava životnim okolnostima, održava funkcionalne odnose i očuva unutrašnju ravnotežu uprkos izazovima. Mentalno zdrava osoba nije lišena patnje, već poseduje kapacitet da razume sopstvena osećanja, reguliše ih i pronađe načine za prevazilaženje teškoća. Normalnost je, stoga, dinamičan proces, a ne trajno stanje bez konflikta i napetosti.
Kada se u svakodnevnom razgovoru predstavite kao psihijatar, sagovornici se često osmehnu uz komentar „baš to nam treba“. Iza tog osmeha, međutim, neretko se kriju nelagodnost, nesigurnost i potreba da se sopstvena unutrašnjost zadrži skrivenom. Od psihijatra se često očekuje svojevrsna „skener-procena“, jer postoji uverenje da on vidi i ono što ostaje neizrečeno. Topao, neposredan i spontan razgovor, često obojen dozom humora, postepeno razgrađuje početnu napetost, nakon čega se tiho otvaraju pitanja. Najčešće se odnose na načine prevazilaženja briga i strahova, poslovnih problema, narušenih porodičnih odnosa, osećaja uznemirenosti i razdražljivosti. Slede opisi rastresenosti, zaboravnosti, smanjene koncentracije, pada energije, umora i iscrpljenosti, kao i poremećaja sna. Osećaj zadovoljstva je oslabljen, radosti su retke i kratkotrajne, dok su bezvoljnost i pad motivacije česta pojava.
U osnovi ovih simptoma nalaze se stresori – događaji biološke ili psihosocijalne prirode, promene životnih okolnosti, socijalna izolacija, emotivna uskraćenost i traumatska iskustva. Skup emocionalnih i telesnih reakcija koje nastaju kao odgovor na stresore doživljene kao preteće ili ugrožavajuće po lični integritet nazivamo stresom. Stres aktivira čitav organizam, zbog čega ga prate promene u funkcionisanju kardiovaskularnog, nervnog i endokrinog sistema. U akutnim stanjima javljaju se ubrzan rad srca, pojačano znojenje, crvenilo lica, mišićna napetost, tremor i gastrointestinalne tegobe. Psihički su prisutni nemir, strah, zbunjenost, dezorijentacija i poremećaj pažnje. Dugotrajno izlaganje stresorima može dovesti do poremećaja rada više organskih sistema i razvoja psihosomatskih oboljenja, među kojima su arterijska hipertenzija, dijabetes meli-
Psihijatrija u funkciji života
Šta znači biti normalan?
Dr Ljiljana Simić, psihijatar. Medicinski fakultet i specijalizaciju završila u Beogradu. Specijalista psihijatrije, pred odbranom supspecijalističkog rada, oblast sudske psihijatrije, doktorand na neuronaukama. Predavač na VSS na redovnim i master studijama iz oblasti Psihijatrija i mentalno zdravlje. Sudija u Vrhovnom sudu časti Lekarske komore Srbije. Sudski veštak za oblast psihijatrije.
Aktuelni sekretar u Organizacionom odboru 3. međunarodnog kongresa bolničke psihijatrije.
Zaposlena u Klinici za psihijatijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, Beograd
tus, infarkt miokarda, određena maligna i kožna oboljenja.
Jedan od najvažnijih pokretača čovekovog funkcionisanja jeste potreba za ličnom ispunjenošću – osećaj pripadanja, bliskosti, ljubavi, davanja sebe drugome i primanja uzvratnih emocija. U periodima produženog stresa i životnih kriza ove osnovne potrebe često bivaju potisnute ili zanemarene, iako predstavljaju značajan zaštitni faktor mentalnog zdravlja.
Mehanizmi suočavanja sa problemima razlikuju se u skladu sa strukturom ličnosti i usvojenim obrascima ponašanja. Za mnoge osobe fizička
aktivnost predstavlja efikasan način emocionalnog rasterećenja. Savremeni stil života sve više podrazumeva uključivanje sportskih aktivnosti u kulturu življenja, najčešće kroz rekreativno vežbanje. Njihovi benefiti ogledaju se u povećanju opšte energetske raspoloživosti organizma, boljem snabdevanju tkiva kiseonikom i povoljnom uticaju na funkcionisanje nervnog sistema. Umetnost je od davnina prepoznata kao oblik terapijskog izražavanja i zauzima značajno mesto u očuvanju mentalnog zdravlja. Slikanje, muzika, vajanje, keramika ili obrada drveta mogu predstavljati efikasan način suočavanja sa stresorima, omogućavajući fokusiranje uma na proces stvaranja i distanciranje od profesionalnih i životnih opterećenja.
Savremeni radni ritam i tempo života često nameću potrebu stalnog prilagođavanja permanentnom pritisku, što neretko dovodi do narušavanja osnovnih fizioloških funkcija. Jedan od najčešćih problema u opštoj populaciji jeste poremećaj spavanja. U mnogim situacijama, upravo regulacija sna predstavlja ključni korak ka oporavku, jer kvalitetan san omogućava fizičku i mentalnu regeneraciju organizma. Jedan od neadaptivnih načina suočavanja sa stresom jeste zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci. Alkohol se često doživljava kao lako dostupan i socijalno prihvaćen „anksiolitik“, koji inicijalno smanjuje inhi-
bicije, podiže raspoloženje i subjektivno „ulepšava“ realnost. Kratkoročni efekti, međutim, brzo bivaju zamenjeni dugoročnim posledicama, koje mogu eskalirati u razvoj bolesti zavisnosti i zahtevno, dugotrajno lečenje.
Depresija predstavlja jednu od vodećih bolesti savremenog čovečanstva. Postoje različiti klinički oblici, a razumevanje etiologije ima ključni značaj za izbor terapijskog pristupa. Prolazna neraspoloženja i emotivni padovi sastavni su deo životnog iskustva i najčešće se prevazilaze zdravim mehanizmima suočavanja. Nasuprot tome, teški depresivni poremećaji, naročito oni povezani sa biološkim deficitom neurotransmitera, zahtevaju stručni, često multidisciplinarni pristup koji uključuje psihoterapiju, psihosocijalnu podršku i primenu psihofarmaka u skladu sa kliničkom slikom pacijenta.
Anksioznost, kao jedan od najčešće korišćenih termina u savremenom diskursu mentalnog zdravlja, obuhvata osećaj slobodno lebdeće napetosti, nemira, unutrašnjeg drhtaja i anticipatorne brige. U blažim oblicima, prevazilaženje anksioznosti moguće je kroz postepenu senzibilizaciju, ponovljeno izlaganje stresnim situacijama, jačanje samopouzdanja i podršku okoline. Kada anksioznost poprimi patološki karakter i značajno naruši funkcionisanje, primena psihofarmakoterapije postaje opravdana.
U situacijama kada brige, strahovi i osećaj gubitka snage počnu da dominiraju i remete svakodnevni život, pomoć psihijatra ima važnu ulogu. Kroz psihoterapijske tehnike moguće je usmeriti osobu ka racionalnijem sagledavanju problema i razvoju adekvatnijih strategija suočavanja. Kada stres poprimi dimenzije koje ugrožavaju i telesno zdravlje, uz suportivne metode uvodi se i farmakološka terapija.
Zaključno, psihijatrija nije isključivo oblast lečenja teških psihičkih poremećaja. Prateći savremene zahteve življenja, ona ima značajnu ulogu u razumevanju svakodnevnih dilema, procesu samospoznaje i očuvanju mentalnog zdravlja, doprinoseći razgradnji predrasuda i stigme te otvarajući prostor za kvalitetniji, funkcionalniji i ispunjeniji život.
Biti normalan ne znači biti bez slabosti, već imati slobodu da budemo svoji, da ostanemo isti i sačuvamo unutrašnju ravnotežu uprkos životnim izazovima.
Pripremio: Rade-Radenko Karalić
SB
Tradicija uspeha i vizija budućnosti
Zaposleni i penzioneri Specijalne bolnice “Merkur”, zajedno sa poslovnim partnerima, gostima i predstavnicima medija, tradicionalno su 13. januara obeležili završetak stare i početak nove poslovne godine.
Direktor SB “Merkur”, dr sc. med. Dejan Stanojević tom prili-
kom je istakao da je iza ustanove još jedna uspešna godina, obeležena značajnim investicijama i unapređenjem kvaliteta zdravstvenih usluga. Posebnu zahvalnost je uputio zaposlenima, naglasivši da su timski rad, znanje i posvećenost ključ uspeha “Merkura”.
Kao jedan od najvažnijih ciljeva u narednom periodu navedeno je otvaranje novog objekta Merkur Palas, planirano za 2026. godinu, koji će dodatno učvrstiti poziciju Specijalne bolnice “Merkur” kao lidera zdravstvenog turizma u regionu.
Direktor Stanojević je istakao i činjenicu da SB “Merkur” predstavlja poseban spoj znanja i iskustva starijih i pokretačke energije i entuzijazma mladih koji ovoj ustanovi omogućavaju da bude lider zdravstvenog turizma regiona. I ove godine, menadžment “Merkura” nije imao nimalo lak zadatak da izabere najboljeg u kolektivu gde svi teže savršenstvu. Priznanje za najboljeg radnika u medicinskom sektoru za 2025. godinu dodeljeno je fizioterapeutkinji Katarini Pecić, dok je najbolji radnik u nemedicinskom sektoru Nenad Đukić. Direktor je radnicama uručio vaučere za dve osobe za sedam dana boravka na Zlataiboru. Nakon zvaničnog dela programa, usledila je svečana proslava, uz fenomenalan muzički repertoar “Barakuda” benda i dobro raspoloženje, tokom koje su zaposleni još jednom pokazali zajedništvo i timski duh po kojem je SB “Merkur” prepoznatljiv.
Pripremila: Bojana Beljić PR
Sterilitet nije lični neuspeh niti retka pojava. On je zdravstveni, društveni i demografski izazov koji pogađa veliki broj ljudi u reproduktivnom dobu. Procene pokazuju da se sa problemom neplodnosti suočava svaki šesti par, što znači da u Srbiji desetine hiljada ljudi svakodnevno žive sa neizvesnošću, strahom i nadom da će jednog dana postati roditelji. Uprkos tome, pristup lečenju steriliteta i dalje nije ravnomerno dostupan svima, a put do terapije često je dug, iscrpljujući i finansijski opterećujući.
Pravo na lečenje steriliteta mora se posmatrati kao sastavni deo prava na zdravstvenu zaštitu. Želja da se ima dete nije luksuz niti hir, već ljudska potreba, ukorenjena u emocijama, identitetu i osećaju smisla. Kada zdravstveni sistem sterilitet posmatra isključivo kroz medicinske protokole, bez razumevanja šireg životnog konteksta u kojem ljudi žive, gubi se iz vida koliko je važno obezbediti celovitu, dostupnu i empatičnu podršku.
Prava pacijenata u postupku vantelesne oplodnje u Srbiji Srbija je poslednjih godina napravila važne korake u oblasti biomedicinski potpomognute oplodnje, omogućivši parovima i pojedincima određena prava u okviru sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ta prava predstavljaju osnovu podrške, ali je važno da pacijenti budu informisani o tome šta im tačno pripada, kao i gde se ta prava završavaju.
Pacijenti u postupku vantelesne oplodnje u Srbiji imaju pravo na:
• finansiranje neograničen broj postupaka VTO o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u skladu sa važećim kriterijumima
• uključivanje žena do propisane starosne granice (45 godina), kao i parova sa medicinskim indikacijama za lečenje steriliteta
• pravo na korišćenje doniranih reproduktivnih ćelija, u skladu sa zakonom
• lečenje u državnim i ugovornim privatnim zdravstvenim ustanovama
• dostupnost savremenih medicinskih procedura i terapija u okviru odobrenih protokola
• pravo na potpunu informisanost o postupku, rizicima, mogućim ishodima i alternativama Iako ova prava predstavljaju značaj-
Važnost dostupnog pristupa lečenju steriliteta u Srbiji
Autor: Dragana Krstić
nu podršku, u praksi se često pokazuje da ona nisu dovoljna da bi lečenje bilo u potpunosti dostupno svima. Mnoge važne stavke, poput dodatnih analiza, terapija, lekova, suplemenata, putnih troškova ili psihološke podrške, ostaju van sistema finansiranja i prepuštene su ličnim mogućnostima pacijenata. Poseban problem predstavlja nejednakost u pristupu ovim pravima. Ljudi iz manjih sredina, ruralnih područja ili sa nižim primanjima često nailaze na dodatne prepreke – od nedostatka informacija, preko dugih lista čekanja, do fizičke udaljenosti zdravstvenih ustanova. Lečenje steriliteta ne bi smelo da zavisi od mesta stanovanja ili finansijske stabilnosti, već da bude jednako dostupno svima kojima je potrebno.
Psihološka, društvena i demografska dimenzija steriliteta
Sterilitet nije samo medicinski problem, već iskustvo koje duboko utiče na mentalno zdravlje, partnerske odnose i kvalitet života. Proces lečenja dug je i neizvestan, obeležen nadom, razočaranjima i stalnim iščekivanjem. Svaki negativan rezultat nosi sa sobom tugu, osećaj gubitka i pitanje koliko još snage ima za dalje pokušaje.
Upravo zato psihološka podrška predstavlja neizostavan deo lečenja steriliteta. Uključivanje psihologa i savetnika kao sastavnog dela terapije nije
luksuz, već potreba. Neki ljudi odustaju ne zato što nemaju medicinsku šansu, već zato što ostaju sami sa svojim strahovima i emocionalnim teretom. Lečenje steriliteta važno je i sa stanovišta društva u celini. Srbija se godinama suočava sa negativnim prirodnim priraštajem i starenjem stanovništva. U tom kontekstu, svaka podrška ljudima koji žele da postanu roditelji ima dugoročni značaj. Umesto da se odgovornost prebaci isključivo na pojedince, važno je da država i društvo aktivno stvaraju uslove u kojima je roditeljstvo ostvarivo i podržano.
Veliku ulogu u tom procesu imaju organizacije civilnog društva i udruženje pacijenata, koje pružaju informacije, emocionalnu podršku i zagovaraju unapređenje sistema. Njihovo iskustvo i neposredan rad sa ljudima suočenim sa sterilitetom dragoceni su za kreiranje politika koje odgovaraju stvarnim potrebama.
Na kraju, pristup lečenju steriliteta nije samo pitanje medicine, već i pitanje dostojanstva, solidarnosti i društvene odgovornosti. Način na koji se odnosimo prema ljudima koji se bore za roditeljstvo govori mnogo o vrednostima društva u kojem živimo. Ulaganje u dostupno, pravedno i humano lečenje steriliteta jeste ulaganje u ljude, porodice.
Pripremio: Rade-Radenko Karalić
Uprisustvu mnogobrojnih eminentnih zvanica, profesora, lekara i odgovornih lica iz oblasti zdravstva, vojske, policije, sveštenstva, 26. januara 2026. godine obeleženo je osamdeset godina primarne zdravstvene zaštite u Nišu.
Svečanoj akademiji prisustvovao je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije dr Mirsad Đerlek, zamenik gradonačelnika Niša Luka Gašević, direktorka Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ prof. dr Verica Jovanović i predstavnici mnogih drugih institucija.
Niški dom zdravlja danas predstavlja najveću i najuspešniju zdravstvenu ustanovu primarne zdravstvene zaštite u Srbiji. Ova ugledna zdravstvena ustanova, sa više od 1550 zaposlenih, i razgranatom mrežom zdravstvenih stanica i ambulanti kako na gradskom, tako i na seoskom području, pruža građanima Niša i okoline više od sedam miliona zdravstvenih usluga godišnje. U ovoj renomiranoj i uglednoj ustanovi, već decenijama je akcenat na visokostručnoj, ali i ranoj dijagnostici i realizaciji skrining programa Ministarstva zdravlja Republike Srbije, rekao je
Dom zdravlja Niš obeležio osam decenija postojanja
Grad Niš dobio zlatnu plaketu
Pripremio: Marko Radoš
prof. dr Milorad Jerkan, direktor Doma zdravlja Niš.
Poslednji značajni rezultati doneli su ovom domu zdravlja epitet ubedljivo najbolje ustanove osnovne zdravstvene zaštite na teritoriji cele Srbije. ,,Jedina smo ustanova u Srbiji, koja, pored sve druge savremene opreme, poseduje i najmoderniji skener, zahvaljujući kojem se bavimo pregledima, posebno na planu prevencije i dijagnostike karcinoma pluća. Takođe, uspevamo da realizujemo državni skrining program karcinoma debelog creva, grlića materice i dojke. Samo u periodu od 2022. godine, do kraja februara ove godine, obavili smo više od 250.000 dijagnostičkih pregleda u oblasti onkologije“, naglasio je direktor Milorad Jerkan, dodajući da odnedavno ,,ovaj dom zdravlja radi danonoćeno, jer smo uveli rad i u oblasti urgentne medicine tokom noći“. ,,Ovaj dom zdravlja uspešno realizuje program prevencije koji izvode stručno osposbljeni lekari i drugo medicinsko osoblje, a pomenuo bih i zapostavljene vozače hitne pomoći i presretače prevoza doniranih organa“, istakao je sa ponosom direktor Jerkan na svečanosti održanoj povodom osam decenija postojanja Doma zdravlja Niš. ,,Imamo mnogo razloga da budemo
ponosni na kontinuirane rezultate koje postiže Dom zdravlja Niš u prevenciji i lečenju građanja ovog dela Srbije. Zato ovu ustanovu ističemo kao posebnu uzimajući je kao primer, jer u najskorijoj budućnosti želimo da ostvarimo nameru jačanja svih resursa u istim i sličnim ustanovama širom naše zemlje i infrastrukturno i kadrovski“, rekao je dr Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Zlatne plakete su na svečanoj akademiji dodeljene ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru i Gradu Nišu, kao priznanje za doprinos razvoju zdravstvenog sistema.
„Jubilej je prilika da izrazimo zahvalnost svim generacijama zdravstvenih radnika koji su svojim znanjem, posvećenošću i humanošću gradili poverenje između zdravstvenog sistema i građana. Dom zdravlja nije samo institucija – on je deo života ovog grada. Grad Niš je ponosan na dugogodišnju saradnju sa Domom zdravlja i nastaviće da pruža punu podršku razvoju zdravstvenog sistema u interesu boljeg i kvalitetnijeg života svih naših građana“, kazao je Luka Gašević, zamenik gradonačelnika Niša, primajući zlatnu plaketu u ime Grada Niša.
Prvi pokušaji povećanja dojki rađeni su još 1904. godine. Međutim, ugrađivanje inplantata hirurškim putem pojavljuje se 1958. godine, a radio ih je Ivalon koji je ubacivao inplantate koji su bili sastavljeni od sunđerastog polivinil alkohola koji je brzo bio izbačen iz upotrebe.
Cronin i Gerow su 1963. godine prvi put upotrebili protezu od silikonskog želea koja se uz velike modifikacije koristi i danas.
Mnoge žene ne vole da su im dojke ogromne, ali vole da su toliko velike da zadovolje njihova unutrašnja osećanja željenog izgleda. Problem su uglavnom nerazvijena veličina ili asimetrija dojki, dok kod nekih žena (koje su bile zadovoljne svojim grudima u mladosti) često nakon gubitka težine, porođaja ili kao rezultata starenja, dolazi do gubitka volumena i promene oblika dojki.
Augmentacijom dojki može se povećati veličina i oblik većih dojki kao i da se dobije proporcionalni oblik koji će odgovarati konfiguraciji tela.
Mnoge žene postavljaju sebi pitanje da li su one pravi kandidat za augmentaciju dojki? Da bi dobile pozitivan odgovor na ovo pitanje moraju da ispune nekoliko uslova, tj. da poseduju sledeće indikacije:
• da je žena previše opterećena veličinom svojih dojki,
• da postoji nesklad u obimu kukova i obimu dojki,
• da su vaše dojke postale male i da je njihova forma izgubljena nakon porođaja ili gubitka težine,
• da postoje određene kongenitalne deformacije dojke.
Preoperativna procena pacijenta
Na prvom pregledu potrebno je uzeti anamnestičke podatke koji bi obuhvatili informaciju o alergijama na neke lekove, da li je pacijentkinja preležala ili se leči od neke bolesti, ranije hirurške zahvate, računajući eventualnu biopsiju dojke, i da li uzima neke lekove. Da li je ko u porodici bolovao od kancera dojke i kakvi su im bili rezultati mamografije. To je značajno za dobijanje kompletne informacije.
Ukoliko želite da rađate decu nakon augmentacije dojke vi ćete to reći vašem doktoru. Trudnoća može promeniti veličinu dojke u nepredvidivom pravcu i može uticati na dugoročni estetski rezultat vaših augmentiranih dojki. Naučno nije dokazano da će inplantat uticati na funkciju vaših
Povećanje dojki (augmentaciona mamoplastica)
dojki u toku trudnoće ili vašu sposobnost da dojite bebu.
Plastični hirurg će pregledati vaše dojke i razmotriće faktore kao što su veličina i oblik dojki, kvalitet vaše kože i pozicija bradavica i areole. Ako su dojke spuštene podizanje dojke može biti rešeno u kombinaciji sa augmentacijom dojke.
Međutim, kod žena koje imaju predispoziciju za nastanak kancera dojke plastični hirurg može da zahteva osnovnu mamografiju pre hirurškog zahvata i drugo mamografsko ispitivanje nekoliko meseci pre hirurškog zahvata. Ovo će pomoći otkrivanju nekih budućih promena u vašem tkivu dojke. Nakon urađene augmentacije, možete i dalje da kontrolišete vaše dojke od eventualnih patoloških promena, koje mogu nastati nezavisno od ugrađenog inplantata dojke. Naučno nije dokazan rizik kancera kod augmentacije dojki. Prisustvo inplantata dojke, međutim, više ima tehnički značaj na okolno tkivo.
Ukoliko uzimate aspirin ili neke druge inflamatorne lekove oni mogu prouzrokovati pojačano krvarenje tako da je potrebno prekinuti njihovo uzimanje pre hirurškog zahvata. Vaš hirurg će vas pripremiti sa dopunskim preoperativnim instrukcijama.
Individualni faktor i personalne želje će pomoći vama i vašem doktoru da odredi odgovarajuću veličinu, oblik i vrstu proteze, zatim lokaciju incizije i da li će inplantat biti plasiran iznad ili ispod pektoralnog mišića. Vrstu inplantata koja će se koristiti odrediće uz prethodnu konsultaciju sa vama. Postoji veći broj firmi koje proizvode inplantate dojke. Po obliku mogu biti okrugle ili konturne (nisko ili visokoprofilne); razlikuju se po kubikaži, prečniku i visini; po površini mogu biti glatke (ređe se ko-
riste) ili teksturirane (češće se koriste, obezbeđuju odgovarajuću površinu za dodirivanje kolagena); po sastavu mogu biti ispunjene slabo ispuštajućim gelsilikonskim elastomerama (primenjuju se češće u Evropi) ili ispunjene slanim rastvorom (primenjuju se češće u Americi). Naučni dokazi za sigurnost i pouzdanost inplantata veoma brzo napreduju. U budućnosti su vrlo mogući novi tipovi materijala koji će biti korišćeni za proteze.
Operativna tehnika
Incizija može biti urađena u inframamarnoj brazdi, oko donje ivice areole, ispod pazušne jame ili ređe u nivou pupka.
Inplantat se plasira u džep koji se isprepariše neposredno pozadi žlezdanog tkiva dojke (tzv. supglandularno) ili ispod pektoralnog mišića (tzv. suppektoralno).
Augmentacija se može uraditi u opštoj ili lokalnoj anesteziji uz prateću intravenoznu analgosedaciju. Pre toga ćete dobiti preoperativnu premedikaciju radi vašeg boljeg komfora.
Kada se operacija završi vi ćete iz operacione sale biti prebačeni u prostoruju poluintenzivne nege gde će dalje biti praćen vaš kompletni monitoring. Nakon nekoliko sati možete otići kući. Ako vaš hirurg proceni, možete ostati u bolnici jednu noć.
Postoperativni tretman
Dan ili dva nakon hirurškog zahvata trebalo bi da se oporavite. Prvo previjanje se radi za jedan ili dva dana. Svo vreme se nosi posebno odelo u obliku brushaltera ili elastični zavoj koji je potpomognut brushalterom. Možete da se tuširate uz konsultaciju sa vašim hirurgom, obično nakon tri dana. Ceo opo-
Prof. dr Milan Jovanović
ravak se završava za oko sedam dana dok se konci skidaju oko četrnaestog dana nakon operacije.
Normalnim aktivnostima se možete vratiti nedelju dana nakon operacije, u zavisnosti od posla kojim se bavite. Seksualnu aktivnost treba izbegavati najmanje nedelju dana nakon hirurškog zahvata. Nakon toga morate biti pažljivi i oprezni sa vašim grudima najmanje mesec dana nakon operacije.
Komplikacije
Operacija uvećanja dojki ima svoj rizik kao i svaka druga operacija. O subjektu rizika i mogućim komplikacijama najbolje je konsultovati se sa plastičnim hirurgom.
Neke od potencijalnih komplikacija mogu biti hematom (koji treba drenirati), infekcija, promene senzibiliteta bradavice i areole koja je privremena. Oko proteze dojke može da se stvori ožiljačno tkivo koje može da prouzrokuje kapsularnu kontrakturu različitog stepena. Ako je ona izražena to može prouzrokovati nelegodnost ili promenu u spoljašnjem izgledu dojke. U takvim slučajevima hirurško rešenje tog problema može biti neophodno modifikovanjem ili vađenjem ožiljnog tkiva ili možda odstranjivanjem ili zamenom inplantata. Alergija na inplantat je vrlo retka. Ukoliko dođe do traumatskog oštećenja proteze dolazi do rupture inplantata koji ne predstavlja neki veliki problem jer se kod proteza ispunjenih slanim rastvorom njegov sadržaj apsorbuje za nekoliko sati, dok kod proteza ispunjenim silikonskim gelom sadržaj ostaje na svome mestu unutar kapsule. Do sada su rađene mnogobrojne velike studije i utvrđeno je da uneta proteza ne predstavlja nikakvu opasnost od mogućeg raka dojke.
Augmentacija će učiniti da vaše dojke izgledaju savršeno. Mnoge žene koje su uradile augmentaciju dojke izgledaju privlačnije i imaju unutrašnje jako izraženo samopouzdanje.
Dobijeni rezultati augmentacijom su trajni. Međutim, graviditet i prirodni proces starenja će eventualno izmeniti veličinu i oblik vaših dojki koji se zapravo javlja kod svih žena i bez augmentacije. U takvim slučajevima moguće je uraditi dodatnu korekciju podizanja dojki. Nakon operacije vi ćete redovno da se javljate na zakazane kontrole koje će da odredi vaš doktor.
Pripremio: Radenko-Rade Karalić
Pitsburg, Pensilvanija, SAD
Nastavak edukacije iz transplantacione hirurgije
Lekari Vojnomedicinske akademije boravili su na obuci u Institutu za transplantaciju „Tomas Starzl“ u Pitsburgu, Pensilvanija, SAD u periodu od 31. oktobra do 1. decembra 2025. godine.
većem broju onkoloških resekcija jetre koje je sproveo prof. dr Dejvid Geler, vodeće ime u onkološkoj hirurgiji jetre. Statistički, Univerzitetski medicinski centar u Pitsburgu važi za najuspešniji centar u svetu i nosi ime pro-
Pripadnici VMA doc. dr Mihailo Bezmarević iz Klinike za opštu hirurgiju (Odsek za transplantaciju VMA), kpk dr Dragan Sekulić, lekar u Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju i kpk dr Milan Valčić, lekar u Odeljenju za hepatologiju VMA imali su priliku da sarađuju sa direktorom instituta prof. dr Abhinavom Humarom, koji je svetski poznati ekspert za transplantaciju jetre i abdominalnih organa. Ovo je nastavak saradnje između vodećeg tranplantacionog centra u SAD i VMA i lekari VMA imali su priliku da vide veliki broj transplantacija jetre sa živog davaoca, kadaveričnih transplantacija jetre, pankreasa, bubrega, ali i multivisceralnih transplantacija. Doc. dr Bezmarević prisustvovao je
fesora hirurgije, direktora ovog instituta, koji je prvi, 1963. godine, uradio transplantaciju jetre u svetu. Bolnicu sa 46 operacionih sala i razvijenim Centrom za onkologiju jetre, karakteriše izuzetan stepen organizovanosti svih struktura i zaposlenih bolnice, njenih organizacionih jedinica, kao i evidentan kvalitet pruženih usluga i ukupnog rada. Boravak lekara sa VMA u ovoj bolnici omogućio je stručno usavršavanje, ali i predstavljanje rada i kvaliteta VMA, poznanstva sa svetskim stručnjacima iz transplantacione, hepatobilijarne i pankreasne hirurgije, kao i mogućnost zajedničke saradnje u kliničkom i naučnoistraživačkom radu.
Uz načelnika VMA pukovnika prof. dr Nenada Perišića i zamenika načelnika Uprave za vojno zdravstvo pukovnika dr sc. med. Nemanju Borovčanina, stručnom skupu u organizaciji Grupe instituta za dijagnostiku i terapiju VMA i Udruženja patologa i citologa Srbije, prisustvovali su direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prof. dr Sanja Radojević Škodrić, dekanica Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane prof. dr Sonja Marjanović, predstavnici VMA i civilnih zdravstvenih ustanova.
Pozdravljajući prisutne načelnik VMA pukovnik prof. dr Nenad Perišić naglasio je da je karcinom grlića materice četvrti uzrok obolevanja i šesti uzrok umiranja žena u našoj zemlji, što je, uz dijagnostifikovanih preko hiljadu novih slučajeva godišnje, zabrinjavajući podatak.
- Svima nam je jasno da je veoma značajno popularisanje i sprovođenje mera primarne prevencije, pre svega imunizacije i skrininga, da bi se ova bolest otkrila u što ranijem stadijumu jer su žene najveće blago ljudske populacije - rekao je prof. dr Perišić. Načelnica Grupe instituta za dijagnostiku i terapiju VMA prof. dr Biserka Vukomanović Đurđević navela je da su danas poznati načini prevencije i lečenja, ali i koliko su znanje i pravovremena reakcija lekara bitni u borbi protiv ove frekventne bolesti. Naglasila je da su mladi lekari generacije od kojih zavisi kako će medicina izgledati i zaključila:
- Medicina nije profesija u kojoj se znanje završi onog dana kada dobijemo diplomu ili postajemo specijalisti,
Znanjem protiv bolesti - Nacionalni seminar pod nazivom:
Karcinom grlića materice
Savremeni pristup prevenciji, dijagnostici i terapiji
ona zahteva radoznalost, posvećenost i hrabrost za stalno učenje kako bismo bili bolji za naše pacijente i za zajednicu u kojoj živimo. Kao zdravstveni radnici imamo obavezu da podržimo prevenciju, edukaciju, stručno usavršavanje i imamo tu moć da znanjem, stavom i ličnim primerom menjamo svest i spasavamo ljudske živote. U pozdravnoj reči direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prof. dr Sanja Radojević Škodrić navela je postavljen cilj Svetske zdrav-
stvene organizacije da se do 2030. godine u potpunosti iskoreni karcinom grlića materice. Istakla je da je najefikasniji vid prevencije ove bolesti – devetovalentna vakcina protiv humanog papiloma virusa, obezbeđena o trošku naše države za oba pola u uzrastu od devet do 19 godina, da je skrining PAPA testom dostupan u domovima zdravlja, ali da su potrebni veći obuhvat imunizacije dece i mladih i podizanje svesti o značaju redovnih pregleda u čemu ključnu ulogu ima saradnja ginekologa i patologa.
Dekanica Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane prof. dr Sonja Marjanović u uvodnoj reči napomenula je da je ulaganje u prevenciju, kao i u obrazovanje, iako dugoročno, na kraju jako isplativo i da će sve što se sada radi u oblasti prevencije imati svoje pune efekte u vremenu koje dolazi.
Predsednica Udruženja patologa i citologa Srbije prof. dr Sofija Glumac naglasila je da se nedelja borbe protiv karcinoma grlića materice obeležava u Srbiji dvadeseti put zaredom što predstavlja snažan poziv za zajedničko delovanje u smislu javnog podizanja svesti o vakcinaciji u svim redovima društva.
U stručnom delu programa pod sloganom „znanjem protiv bolesti“, učesnici su imali priliku da od preko 13 predavača čuju podatke najnovijih istraživanja, bilo je reči o delotvornosti preventivnih pregleda, skriningu raka grlića materice, prevenciji karcinoma kod muškaraca, savremenim mikrobiološkim metodologijama i o važnosti interdisciplinarnog rada.
Sastanak povodom realizacije projekta „Ozelenjavanje javnog sektora – rehabilitacija VMA bolnice“ održan je 18. 12. 2025 na Vojnomedicinskoj akademiji.
Tim povodom, ministar odbrane Bratislav Gašić najavio je značajan iskorak u unapređenju energetske efikasnosti i održivog upravljanja resursima u sistemu vojnog zdravstva. On je istakao da je reč o projektu koji se finansira u okviru bilateralne saradnje Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke na osnovu dogovora dve vlade.
- Cilj realizacije projekta koji se odnosi na VMA je smanjenje potrošnje energije i iskorišćenje obnovljivih izvora energije kroz očuvanje i zaštitu prirodne sredine. Projekat se sprovodi u koordinaciji sa Nemačkom razvojnom bankom i Ministarstvom rudarstva i energetike koje je implementator projekta. Podsetiću vas na ulogu Vojnomedicinske akademije koja predstavlja jedan od najznačajnijih objekata zdravstvenog sistema Ministarstva odbrane i Republike Srbije, gde se zdravstvene usluge pružaju i građanima zemalja regiona. O tome svedoči i nedavno angažovanje lekara i medicinskog osoblja VMA na zbrinjavanju povređenih u požaru u Severnoj Makedoniji –rekao je ministar odbrane dodavši da je zgrada zvanično useljena 1. januara 1981. godine i smatrana je jednom od najvećih i najmodernijih bolničkih ustanova u Evropi.
Ministar Gašić podsetio je da je zgrada VMA projektovana kao funkcionalna celina, sa jasno definisanim medicinskim, dijagnostičkim, istraživačkim i logističkim sadržajima, što je tada bilo vrhunsko dostignuće u bolničkoj arhitekturi.
- Vojnomedicinska akademija jedna je od najvećih vojnih bolnica tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite u Jugoistočnoj Evropi u kojoj se pod jednim krovom za 10 minuta može oformiti konzilijum za svaku vrstu intervencije. U svom sastavu ima 26 klinika, 25 operacionih sala, 11 instituta, kao i Nacionalni centar za kontrolu trovanja - jedinu specijalizovanu ustanovu u zemlji za lečenje akutnih trovanja. Iako prvenstveno namenjena lečenju vojnih osiguranika, VMA je nakon potpisivanja ugovora sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje 2008. godine integrisana u republički zdravstveni sistem i Centar za hitnu pomoć VMA
Projekat:
Ozelenjavanje javnog sektora – rehabilitacija
VMA bolnice
svake srede je dežurna hitna služba za sve građane Beograda i čitave Srbije – istakao je ministar odbrane. Tom prilikom, ministar Gašić je rekao da zgrada ima oko 180.000 metara kvadratnih korisnog prostora, sa oko 6.000 prostorija i 38.000 svetlećih tela sa instalisanom toplotnom energijom, ekvivalentnom zagrevanju 8.000 dvosobnih stanova i prosečnom mesečnom potrošnjom električne energije kao naselje od 20.000 stanovni-
ka. - Zbog navedenog odlučili smo da radimo na poboljšanju energetske efikasnosti VMA kako bi doprineli uštedi energije iskorišćavanjem obnovljivih izvora i očuvanju i zaštiti prirodne sredine. Projekat pod nazivom “Rehabilitacija bolnice VMA”, zbog kojeg smo se danas ovde okupili, predstavlja održivo i značajno smanjenje potrošnje energije VMA – naglasio je ministar odbrane dodavši da se nada da će to smanjenje iznositi do 40 odsto prirodnog gasa i do
30 odsto električne energije u odnosu na sadašnju potrošnju objekta što će dovesti do smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i doprineti poboljšanju uslova u bolnici kroz mere energetske efikasnosti.
Istakavši da se projekat realizuje u tri faze ministar Gašić je rekao da je ukupna procenjena vrednost projekta 211 miliona evra.
- Planirano je da prva faza otpočne u trećem kvartalu 2026. godine i obuhvata sanaciju konstrukcije objekta, rekonstrukciju krova na nižem delu objekta uz povećanja termičkog otpora prolasku toplote, rekonstrukciju sistema za pripremu tople sanitarne vode uz korišćenje otpadne toplote pomoću toplotnih pumpi, rekonstrukciju vodovodnih priključaka itd. Ovaj projekat čekamo da dobije svoju implementaciju preko sedam godina. Pozivam sve velike srpske kompanije da učestvuju na tenderu – rekao je ministar odbrane i dodao da država Srbija i Ministarstvo odbrane nisu čekali samo ovaj projekat već je preduzet niz značajnih koraka u protekle dve godine kako bi se poboljšali uslovi rada pripadnika Ministarstva odbrane i Vojnomedicinske akademije i svih pacijenata.
Govoreći o planovima za 2026. godinu, ministar Gašić najavio je novi projekat već u prvom mesecu naredne godine koji će biti realizovan uz pomoć
države, kao i da se radi na tome da do 30. juna sledeće godine VMA dobije nove rashladne sisteme i da se 1200 kreveta zameni novim bolničkim krevetima po svetskim standardima.
Povodom realizacije navedenog projekta, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je rekla da je energetska sanacija bolnice VMA po vrednosti investicije pojedinačno najveći projekat u oblasti energetske efikasnosti, ali i projekat sa velikim uticajem kad je reč o uštedama energije.
- Izgrađena pre više od 40 godina, Vojnomedicinska akademija danas troši oko tri puta više električne energije i gasa u odnosu na prosečnu potrošnju bolnice slične veličine u Nemačkoj. Mere koje će se sprovesti u prvoj
fazi rehabilitacije omogućiće uštede u potrošnji energije od najmanje 35 odsto godišnje, uz smanjenje emisije ugljen-dioksida u istom procentu i produžiti životni vek bolnice za najmanje 30 godina. Poređenja radi, rehabilitacijom VMA ostvariće se uštede jednake rezultatima energetske sanacije 150 javnih zgrada prosečne površine od 1.500 metara kvadratnih, odnosno energija koju hidroelektrana snage 25 megavata proizvede za celu godinurekla je Đedović Handanovićeva. Ambasadorka Savezne Republike Nemačke Anke Konrad istakla je da je VMA najveća medicinska institucija u Srbiji i jedna od najvećih u Evropi te da je jedan od glavnih ciljeva ovog projekta da se smanji potrošnja gasa, vode i struje. Ona je naglasila da je ovaj projekat podržala Nemačka razvojna banka sa 50 miliona evra i još pet miliona evra od Evropske unije. - Objavljivanje ovog tendera se sprovodi pod procedurom međunarodnog kompetitivnog tendera i nudi veoma širok spektar ugovornih mogućnosti po međunarodno priznatim ugovornim uslovima. Ono što je važno, to je da se po standardima Nemačke razvojne banke nabavka isto tako sprovodi i sve ovo omogućava transparentnost čitavog projekta – rekla je ambasadorka Konrad.
Vesti iz Ministarstva zdravlja Republike Srbije
Još 14 zdravstvenih radnika vratilo se u Srbiju: Nigde nije kao kod svoje kuće
Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije dr Zlatibor Lončar uručio je ugovore o radu novoj grupi zdravstvenih radnika koja se iz inostranstva vraća u našu zemlju preko Kancelarije za saradnju sa dijasporom Ministarstva zdravlja
Reč je o 14 zdravstvenih radnika koji su prethodnih godina radili u Italiji, Nemačkoj, Švedskoj, Austriji, Litvaniji i drugim evropskim zemljama, a koji će svoje profesionalno iskustvo i znanje sada staviti u službu zdravstvenog sistema Republike Srbije. Ugovore o radu dobili su medicinske sestre Teodora Milovanović i Biljana Ranđelović, kao i medicinski tehničari Đorđe Milanović i Dejan Nikolić, koji se nakon rada u Italiji vraćaju u Beograd i Leskovac.
Bračni par Danka Aleksić i Miloš Mihajlović će nakon Nemačke raditi u Domu zdravlja Niš, a iz iste zemlje u Dom zdravlja Tutin dolazi Adela Rizvanović, gde će raditi i Irfan Demirović koji se vraća iz Austrije. Medicinske sestre Marija Mirosavljević i Dragana Ivanović Sloveniju i Švedsku zamenile su Sremskom Mitrovicom i Svilajncem, a nakon boravka i rada u Nemačkoj Đurđina Milovanović posao dobija u DZ Niš, kao i Ajlana Dazdarević koja će raditi u OB Novi Pazar. U Institutu za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” iz Nemačke dolazi Teodora Ribać, a Margareta Nikolić se nakon osam godina u Belgiji i Litvaniji vraća u Niš, gde će raditi u Institutu Niška Banja. Ministar Lončar je ovom prilikom istakao da je povratak zdravstvenih radnika iz dijaspore jedan od strateških ciljeva Ministarstva zdravlja te da država nastavlja da stvara uslove za njihov profesionalni razvoj, stabilno zaposlenje i dalje usavršavanje u domaćim zdravstvenim ustanovama.
„Svaki povratak naših lekara, sestara i zdravstvenih radnika iz inostranstva velika je pobeda za srpsko zdravstvo. To su ljudi koji donose novo znanje, savremene prakse i iskustvo iz najrazvijenijih zdravstvenih sistema i upravo oni su važan stub daljeg unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite za naše građane. Zato ćemo nastaviti da još više unapređujemo uslove rada u zdravstvu, da kontinuirano podižemo plate zdravstvenim radnicima, da nabavljamo najsavremenije aparate i opremu, gradimo bolnice, jer je sve to osnovni preduslov da naš zdravstveni sistem bude jednako kvalitetan kao oni iz kojih se vraćaju naši lekari i sestre“, poručio je ministar Lončar.
Bračni par Danka Aleksić i Miloš Mihajlović, koji se nakon četiri godine rada u Nemačkoj vraćaju u Niš zajedno sa svojim jedanaestomesečnim bliznakinjama, istakli su da im je povratak u domovinu najveća životna odluka i početak novog poglavlja za njihovu porodicu.
„Malo je reći da smo presrećni što se vraćamo u svoju zemlju, svoj grad. Otišli smo u Nemačku u potrazi za boljom budućnošću, ali smo shvatili da je najlepše u domovini. Nigde nije kao kod svoje kuće“, poručili su Danka Aleksić i Miloš Mihajlović.
Ministarstvo zdravlja, preko Kancelarije za saradnju sa dijasporom, nastaviće da pruža punu podršku svim zdravstvenim radnicima koji žele da se vrate u Srbiju, uz poruku da su njihovo znanje, iskustvo i profesionalni doprinos izuzetno važni za dalji razvoj i modernizaciju domaćeg zdravstvenog sistema. Do sada se u zemlju preko Ministarstva zdravlja vratilo više od 250 zdravstvenih radnika, različitih profila.
In memoriam
Prof. dr Mile Vraneš 1954-2026.
Dana 5. februara 2026. godine u Beogradu je, u 72. godini, preminuo redovni profesor Medicinskog fakulteta prof. dr Mile Vraneš.
Rođen 21. maja 1954. u Pljevljima, Medicinski fakultet u Beogradu završio je 1978. godine. Specijalizaciju iz hirurgije završio je 1985. godine, magistrirao 1988. a doktorirao 1990. Kao lekar, profesor i kardiohirurg ostavio je dubok i trajan trag u razvoju struke, obrazovanju generacija mladih lekara i unapređenju kardiohirurških procedura u Srbiji.
Dve godine se usavršavao u vodećim svetskim centrima – Hjustonu, Bad Nojštatu i Lajdenu. Bio je načelnik Intenzivne nege i Odeljenja kardiohirurgije, a od 2009. do 2012. godine direktor Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Dao je izuzetan doprinos uvođenju savremenih operativnih zahvata i razvoju kardiohirurških centara širom zemlje, van KCS.
Osnivač je i predsednik Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije, član Naučnog društva Srbije i brojnih međunarodnih stručnih udruženja. Za svoj naučni i stručni doprinos izabran je 2001. godine za člana Evropske asocijacije kardiotorakalnih hirurga.
Njegov rad, znanje i posvećenost ostaju trajno upisani u istoriji naše medicine i u životima brojnih pacijenata kojima je pomogao.
Dragi naš Mile, počivaj u miru i naka ti je večna slava.
„Medici.com“ i tvoja Generacija studenata 1972 – 1977. Medicinskog fakulteta u Beogradu
Svima nam je poznata izreka: Neka naša hrana bude naš lek, ali malo nas pomisli da namirnice koje sadrži naša kuhinja nisu samo lekovite kada ih konzumiramo u ishrani, nego i u vidu obloga, kod otoka, uboja, posekotina, zagnojenja...
Naravno da su začinske biljke one koje se njačešće koriste za olakšavanje brojnih zdravstvenih tegoba, ali i brojne vrste povrća, voća, kao i jabukovo sirće, med, rakija i vino se takođe koriste u brojnim slučajevima kada nas u sred noći zadesi kakva zdravstvena nevolja. Navešćemo samo neke savete koji bi svima mogli biti od koristi.
Majkina dušica je svakako jedna od začinskih biljaka koju skoro svaka porodica ima u svojoj kuhinji, ali se osim kao začin jelima može koristiti i kod grčeva u stomaku, prehlade i gripa. Za iste vrste problema se koristi i bosiljak koji se, osim toga, koristi i za inhalaciju kod zapušenog nosa i problema sa sinusima.
Nana je još jedna od začinskih biljaka koja se koristi kod svih vrsta stomačnih tegoba, a žalfija je sigurno najpoznatija biljka koja se koristi za ispiranje zuba i desni, kao i za ispiranje grla kod gripa i prehlade.
Kada dođe do bubrežnih kolika, sigurno je da nema boljeg čaja koji bi olakšao bolove i umanjio grčeve od morača, a on se koristi i kod grčeva u stomaku, za šta se mogu koristiti i anis i kim.
A šta reći za peršun, koji je obavezan sastojak svake supe, a kao začin se koristi i u mnogim drugim jelima. Peršun je svakoj ženi poznat ne samo
Prva pomoć iz kuhinje
kao začinska, nego i kao lekovita biljka koja se koristi kod upale bubrega, kanala i bešike, kao i kod svih ženskih problema.
Celer je biljka koja podiže pritisak, pokreće cirkulaciju, a pripisuju joj se i afrodizijačka svojstva.
Ruzmarin je izuzetno koristan za jačanje srca i nerava, kao i memorije (zato se u narodu smatra biljkom nezaborava, pa se sa njom kite svatovi), a kada se doda u jabukovo sirće ili rakiju odlično je sredstvo za masiranje kod slabe cirkulacije i proširenih vena.
Kada govorimo o povrću, prvo ćemo pomenuti hren i rotkvu koji se u kombinaciji sa medom koriste kod astme i bronhitisa, kao i kod kamena u bubregu, ali se koriste i u vidu obloga kod lumboišijalgije i sličnih problema.
Praziluk je biljka koja se kao sastojak određenih melema koristi kod hemoroida i strume, a crni luk se, izrendan i nasoljen, koristi kao oblog kod uganuća, uboja i hematoma. Sirup od crnog luka, lovorovog lista i meda se u praksi pokazao kao najdelotvornije sredstvo za umirenje upornog kašlja, a jelo od prženog luka se pokazalo kao odličan pomoćnik kada treba da se poboljša rast noktiju.
Izrendani beli luk, pomešan sa kiselim mlekom se pokazao kao izuzetno sredstvo za obaranje pritiska, dok se kuhinjska so, rastvorena u maloj koncentraciji u vodi, koristi kao sredstvo za podizanje pritiska.
Osim kao dodatak raznim salatama, primena jabukovog sirćeta je toliko
raznovrsna da je teško nabrojati gde se ono sve koristi u svrhu olakšanja zdravstvenih problema: rastvoreno u vodi se koristi za ispiranje grla, zuba i desni, kao oblog kod otoka i upala i za masiranje kod slabe cirkulacije. Razmućeno u vodi, sa dodatkom meda se koristi i kod povišenog holesterola i kao vitaminsko-mineralni koktel. Med je namirnica čija je lekovitost zasigurno poznata svima, po primeni kod malokrvnosti, u kombinaciji sa vinom ili sa cveklom, šargarepom, jabukom, kod onkoloških problema, u kombinaciji sa čuvarkućom ili bokvicom ili, na primer, u kombinaciji sa limunom, puterom i hrenom, kod svih vrsta disajnih problema.
Oni koji su se nekada susreli sa problemom zagnojenog nokta znaju koliko je teško rešiti taj problem, a skromna suva šljiva tu daje pomoć kao ništa drugo. Suve šljive i smokve su svakako još jedan od svima poznatih pomoćnika, kada se radi o zatvoru, a kod zatvora je svakako poznat i lan, koji se obično razmuti u kiselom mleku. Semenke susama, pokiseljene u kiselom mleku se koriste za snižavanje šećera, a u istu svrhu se koristi i cimet i iseckani peršun.
I na kraju, ima li koga da ne zna za čim bi posegnuo istoga trenutka kada bi se posekao? Naravno, uvek bi to bila rakija, koju i oni koji je nikada ne piju imaju u kući za takve potrebe, ili za obloge ili masažu.
Kao što vidimo, svi mi imamo takvu riznicu lekova u svojoj sopstvenoj kuhinji da nikada ne bismo ni pomislili.
www.ozdravite.com
gp@ozdravite.com
Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43
BiH +387 66 355 310
Goran Poletan, fitoterapeut
Majčina dušica
Nana
Celer
Praziluk
Med
GODINA XIII BROJ 127. FEBRUAR 2026.
САСТАНАК ОДБОРА
редседник Одбора академик В. Кањух отворио је и водио Редовни годишњи састанак Одбора за КВП САНУ 12. децембра 2025. у 13 сати у Свечаној сали САНУ. Поздравио је присутне чланове Одбора, сараднике и заинтересоване као и оне који гледају преко линка из земље и иностранства.
Посебно је поздравио академика Белу Балинта, министра за науку, технолошки развој и иновације Р. Србије (Сл.1); председника САНУ академика Зорана Кнежевића (Сл.2,3); генералног секретара САНУ академика Небојшу Лалића (Сл.4); секретара Одељења медицинских наука академика Миод-
рага Чолића (Сл.5);
окупљање свих генерација заинтересованих за мултидисциплинарни рад у области проучавања атеросклерозе. Ова ревитализација би довела до нових размена резултата, научних скупова и, када се стекну услови, до 6. конгреса Удружења, који ће означити наставак једне успешне традиције. У уверењу сам да делите моје мишљење и прихватате ову иницијативу.
Састанак Одбора је одржан под следећим Председништвом (Сл. 6). Здесна налево: Предраг Митровић, Арсен Ристић, Љиљана Гојковић Букарица, Душица Лечић Тошевски, Миодраг Чолић (за говорницом), Бела Балинт, Владимир Кањух, Душко Вулић, Иван Николић, ДрагутинБацко Грегорић, Момир Пушац и Небојша Лалић.
Састанак Одбора се одвијао од 13
до 14:30 сати + коктел ручак; присуствовало му је око 150 учесника (што је реткост за САНУ) (Сл. 6).
После тога, прешло се на Дневни ред (Сл. 7)
1. Саопштења председника Одбора У току ове 2025. године, 5. новембра
Сл.8
2025).
(1950
(1926
лефоном ‘’Да ли ћемо се ми Драгане
извући’’? Одговорио ми је: ‘’Ви сигур-
но, али за мене не могу да гарантујем’’.
Тако се и десило.
Изгубили смо 28. маја и иностраног члана САНУ Карољ Лапиша (Сл. 9), члана Мађарске и Руске академије
наука, патолога, признатог научника, великог пријатеља САНУ и српског народа. Био је стар 99 година, али потпуно бистар и духовит, велики зналац. Једино му је био ослабљен вид и то је пресудило јер је пао низ степенице свога стана и умро од последица
иностраном
наше стране радове пишу: В. Кањух, Драгослава Ђерић, Н. Антонијевић, И. Николић и М. Кочица. Такође, пет радова се припрема из Р Српске. Књига ће изаћи 2026. али ће имати ознаку као што је планирано 2025. 2. Рад Одбора 2025.
Одбор је био коорганизатор или покровитељ свих важнијих састанака кардиолога Србије (од Sinergy па надаље).
Посебно, на XXВИ националном конгресу Удружења кардиолога Србије на Златибору 23 – 26. октобра 2025. одржан је заједнички симпозијум Одбора за КВП САНУ, Одбора за КВП АНУРС, Фондације Србије ‘’За ваше
За академика В. Кањуха проф. др Иван Николић је ЧУДЕСНО ПРИЈАТНО ОТКРИЋЕ ИЗ НИША, ЧОВЕК ВЕЛИКОГ ЗНАЊА И ВЕЛИКИХ МОГУЋНОСТИ ЗА ОСТВАРЕЊА У НАУЦИ И СТРУЦИ.
II. Новинар Драгутин-Бацко Грегорић (Сл. 14). РАДИ СЕ О НАЈБОЉЕМ СРПСКОМ НОВИНАРУ СВИХ ВРЕМЕНА КОЈИ СЕ БАВЕ МЕДИЦИНОМ И ЗДРАВСТВЕНОМ СЛУЖБОМ! Непристрасан и широкогруд. Писац дивних и садржајних чланака о иностраним медицинским величинама које су посетиле Србију.
Његове репортаже су коришћене у писању енциклопедијских одредница за
Српску енциклопедију о тим људима.
В. Кањух је написао енциклопедијску одредницу о њему и срећан је што
му дајемо место међу лекарима нашег
одбора. Написао је и поклонио велики
број својих књига. Последња (надамо се не и завршна) књига му је ‘’Укоричена сећања’’ поводом 120 година „Политике“ (у
први у свету’’1,2 . Ми немамо такав часопис у Србији и зато нам је „Medici.com“ посебно занимљив и преко потребан. При томе, рад часописа „Medici.com“ је изненађујуће ефикасан. Предате рад до 5-ог у месецу и рад излази из штампе око 25. у истом месецу – што је непојмљиво за све друге медицинске часописе у Србији где процедура траје и по
лекова.
многобројних
и признања, одликован је орденом ‘’Витеза ордена звезде Италије’’ (Cavaliere dell' Ordine della Stella d'Italia) у децембру 2021. Проглашен је почасним чланом Удружења за тромбозу и хемостазу Словачке у мају 2023.
ХИТ-у
који се развија од 5-14 дана од ординирања хепаринске терапије, ХИТ-у са
брзим почетком (≤4 дана), или обли-
ку са касним почетком (за који је по-
знато да се може јавити и до 40 дана
после укидања хепаринске терапије).
Поред добро познатог 4Т’s score-а у
пракси се користи и нешто комплекс-
нији, али за мање искусне погодан ХИТ
EXPERT PROBABILITY score. Поузда-
ност дијагнозе ХИТ расте у оних којима се утврди клинички сцоре високе
вероватноће и истовремено јако позитиван имунолошки есеј на присуство хепарин-тромбоцитни фактор-4 имунокомплекса. За потврду дијагнозе ХИТ код одређеног процента случајева потребно је, поред брзог имунолошког
есеја, урадити функционални есеј, а
некада и тест ослобађања серотонина
који представља златни стандард лабораторијске дијагностике овог обољења. У око 5% случајева ХИТ и дисеминова-
на интраваскуларна коагулација (ДИК)
могу бити истовремено дијагностиковани. За терапију болесника са ХИТом се према препорукама користи аргатробан (недовољно доступан у многим центрима), за стабилне болеснике се могу користити директни антикоагулантни лекови (ДОАК), док се у пракси често користи fondaparinoux у off - label режиму. Примена терапијских
измена плазме се у пракси показала посебно успешна у лечењу болесника са ХИТ-ом, резистентних на претходно ординирану медикаментну терапију нехепаринским антикоагулансима. Примена антагониста
изазваним антитромбоцитним
тикагрелором и директним оралним антикоагулнтним лековима, посебно треба нагласити ефикасност доступних техника хемадсорпције којима се у кратком временском интервалу по пласирању дволуменског катетера може редуковати концентрација лека у крви. Food and drug administration (FDA) је одобрила упутребу бентрацимаба, хуманог моноклонског антитела и првог антидота за реверзију дејства тикагрелора у болесника који имају значајна крварења или се спремају за хитну инвазивну или хируршку интервенцију. Транексамична
одговорних крвних судова представљју методе избора у лечењу масивних хеморагија, узрокованих антитромботским лековима. Висок морталитет (од око 18%)
код болесника који су због животно угрожавајућег крварења узрокованог
ДОАК, добили одговарајући антидот упућује на посебан опрез у одлучивању о временском интервалу у коме ће се
после заустављања крварења поново ординирати одговараћи антикоагуланс
томској грађи чула слуха, које доводе
до различитог квалитета пријема звуч-
них надражаја и њиховог субјективног
доживљаја. Да би музику применили у
терапијске сврхе, треба одредити музи-
ку ону коју болесник најоптималније
може да чује, која делује преко централног нервног система, изазивајући лучење ендорфина. Неопходно је одре-
дити жанр, темпо и тоналитет композиција, који одговарају сваком пацијенту понаособ. Музички жанр се одређује репродукцијом осам различитих музичких жанрова, при чему се прати њихов ефекат на организам посматрањем рефлекса зеница. Потом се, на основу клиничких параметара, одређују темпо и тоналитет. На основу ових података тачно се дефинише музика, коју пацијент минимално слуша два пута дневно по 12 минута, што је неопходно време да позитивни ефекат музике делује бар дванаест часова. Примена музике у лечењу болесника са претходним акутним инфарктом
миокарда доводи до статистички значајно ређе појаве нових коронарних догађаја (р=0.0001), као и бољег преживљавања (р=0.0403). Болесници лечени музиком имају и статистички значајно снижење систолног (р=0.0009), дијастолног крвног притиска (р=0.0008) и срчане фреквенце (р=0.0046). Долази и до значајног смањења појаве срчане слабости (п=0.0014), нових ангинозних тегоба (р=0.0048), реинфаркта миокарда (р=0.0146), хируршке реваскуларизације миокарда (р=0.0028) и срчане смрти (р=0.0456).
Музика у лечењу болесника
терапију, снижавајући додатно вредности крвног притиска, успоравајући срчану фреквенцу
што је посебно значајно
болесника са прележаним акутним инфарктом миокарда.
На крају, наш професионални фотограф Зоран Јовановић Мачак сликао је групно оне који су то желели за новогодишњу честитку Одбора (Сл. 18). Покупљене су књиге ‘’Укоричена сећања’’, које је поклонио аутор Драгутин-Бацко Грегорић и последњи бројеви часописа „Medici.com“ које је поклонио Момир Пушац.
Затим, одржан је коктел-ручак у Салону клуба САНУ (који је омогућило
1. Кањух, В.,
Medici.com (Бања
2025; XXII (131): 62-68.
2. Kanjuh V, Kanjuh S. List of 16 Scientific Papers and 30 Books by Academician V.Kanjuh in Which He, Alone Or As CoAuthor, Published THE FIRST IN THE WORLD Some Medical Discoveries. Medici.com (Banja Luka, R.Srpska) 2025; XXII (132):58-64.
Академији наука и умјетности Републике Српске 30. 12. 2025. године објављен је нови број часописа Contemporary Materials, XVI, број 2 (2025)
и садржи укупно тринаест рецензираних радова аутора из различитих научних институција, који обрађују актуелне теме. Часопис Савремени материјали (Contemporary Materials), издаје Академија наука и уметности Републике Српске два пута годишње од 2010. године. Радови објављени у научном часопису Савремени материјали покривају четири
научне области: природне, техничке, биотехничке и медицинске науке. Програмски концепт часописа заснован је на мултидисциплинарном научном представљању савремених материјала, њихове примене у науци, технологији и индустрији, посебно у областима као што су: истраживање нових материјала; наноструктурирани материјали; савремене технологије производње савремених материјала; материјали са измењеним својствима; еко и нееко материјали; биоматеријали, вода и наномедицина; примена савремених материјала у технологији, машинској, текстилној и електроиндустрији, пољопривреди, грађевинарству, медицини, стоматологији, фармацији…; материјали за исхрану и складиштење намирница; материјали за паковање (амбалажа); рециклирани
ANURS, 26.12.2025. godine promocija knjige:
Кардиоваскуларна
токсичност
Упросторијама Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) одржана је промоција књиге „Кардиоваскуларна токсичност“, објављене у издању реномиране међународне издавачке куће Springer. Уредници овог значајног научног издања били су угледни професори Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци: Девендра К. Агравал, Ранко Шкрбић, Милош П. Стојиљковић и Драган М. Ђурић. Промоција књиге одржана је 26. децембра 2025. године, уз присуство бројне академске и стручне јавности. Ријеч је о капиталном научном дјелу које се бави проблематиком кардиоваскуларне токсичности, односно оштећењима
Knjiga Cardiovascular Toxicity
UBanjaluci je održana konferencija posvećena rezultatima pilot projekta “Reforma sistema procjene djece sa smetnjama u razvoju u skadu sa Međunarodnom klasifikacijom zdravlja, invaliditeta i funkcionisanja (MKF) u organizaciji Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske uz podršku UNICEF-a”.
Nakon godinu i po dana ozbiljnog i odgovornog rada, sa ponosom možemo reći da je provođenje ovog projekta u Republici Srpskoj uspješno završeno. Taj uspjeh je zavisio od snage svih karika u lancu.
Zato mi dozvolite da najprije čestitam svima koji su u njemu učestvovali — timu Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, Zavoda za socijalnu zaštitu,
Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić i gradonačelnik Laktaša Miroslav Bojić posjetili su danas Dom zdravlja Laktaši gdje su razgovarali sa direktorkom ove zdravstvene ustanove Biljanom Petković i zdravstvenim radnicima.
Ministar Šeranić najavio je da će Dom zdravlja u Laktašima dobiti novo sanitetsko vozilo iz donacije Ambasade Južne Koreje u BiH te istakao da se nastavljaju ulaganja u unapređenje primarne zdravstvene zaštite u ovoj lokalnoj zajednici.
“Važno je da nabavimo i jedan digitalni RTG aparat kako bismo upotpunili uslugu u Domu zdravlja Laktaši. Nadam se da ćemo u narednom periodu, u saradnji sa Svjetskom bankom,
Konferencija:
Reforma sistema procjene djece sa smetnjama u razvoju
Centra za djecu i omladinu sa smetnjama u razvoju „Budućnost“ Derventa, stručnjacima i prijateljima iz UNICEF-a u BiH, stručnim radnicima u sistemu socijalne i dječje zaštite, predstavnicima obrazovnog sektora, škola i vrtića, domova zdravlja, centara za socijalni rad, roditeljima i svima koji su dali svoj doprinos da ovaj pilot projekat uspije, rekao je ministar Alen Šera-
nić obraćajući se prisutnima u punoj konferencijskoj sali u Vladi Republike Srpske u Banjaluci.
On se zahvalio roditeljima što su dali svoje povjerenje stručnjacima i institucijama. Znamo da to nije bilo lako. Procjena djeteta je osjetljiv proces, ispunjen brigom, očekivanjima i emocijama. Upravo su vaša otvorenost i spremnost na saradnju bili ključ svega što je ovim pristupom postignuto. Ovaj projekat je potvrdio da bez istinskog partnerstva sa roditeljima nema kvalitetne procjene niti adekvatne podrške djetetu, naglasio je ministar Šeranić i dodao da Vlada Republike Srpske i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite žele da njeguju takvo partnerstvo. Pilot projekat je neophodan korak u pripremi planirane reforme sistema procjene korisnika socijalne zaštite u Republici Srpskoj. Ta reforma je predviđena i Strategijom socijalne zaštite Republike Srpske za period 2023–2029. godine.
Posebno je važna reforma procjene djece sa smetnjama u razvoju, jer od tog procesa zavisi i koliko će sistem biti pravičan, dostupan i usmjeren na stvarne potrebe djece i porodica.
Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske
Radna posjeta Domu zdravlja u Laktašima
Vlada Republike Srpske obezbijedila je više od 36 miliona KM za izmirenje zaostalih poreskih obaveza Bolnice “Sveti apostol Luka” u Doboju, izjavio je ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šeranić nakon posjete ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Ministar Šeranić je rekao i da izmirenje poreskih obaveza omogućava finansijsku stabilnost i u poslovanju te planove za proširenje obima usluga poput nove oftalmološke sale i nabavke CT magnetnog uređaja.
On je zadovoljan i što je za 25 odsto porastao broj usluga dobojske bolnice nakon što je ova zdravstvena ustanova preselila u savremeni objekat čiju izgradnju je finansirala Vlada Republike Srpske.
“Očekujemo da će Doboj dobiti i dvoje novih supspecijalista iz oblasti kardiologije koji su trenutno na ‘Dedinju’ i priključiće se jednom kolegi u angio-sali kako bi se i tu povećao broj usluga”, izjavio je ministar Šera-
Bolnica u Doboju proširuje obim usluga
Riješene zaostale poreske obaveze
nić nakon sastanka sa rukovodstvom dobojske bolnice.
On je naveo da je danas razgovarano i o uvođenju novih procedura trombektomije na Odjeljenju neurologije.
“Značajno je da mi kolege potvrde da ima dovoljno kolega koji mogu da rade na tim novim aparatima i procedurama, a bolnica je dobila zaduženje da pripremi projekte”, naveo je ministar Šeranić.
Odgovarajući na pitanje o tome da li je dovoljan broj radnika u zdravstvenom sistemu Srpske, ministar Šeranić je naveo da tu postoje redovne fluktuacije, ali da nema problema.
“Odobravano veliki broj specijalizacija, a na direktorima ustanova je da planiraju specijalizacije, sam kadar u njihovo osposobljavanje”, rekao je ministar Šeranić.
uspjeti i to realizovati”, rekao je ministar Šeranić nakon obilaska Doma zdravlja Laktaši.
On je izrazio zadovoljstvo realizacijom plana grada Laktaši i Ministarstva o izgradnji i rekonstrukciji ambulanti
u Slatini, Trnu i Velikom Blašku, a kako bi se zadovoljile potrebe građana koji ne žive blizu centralnog objekta
Doma zdravlja.
“Dom zdravlja daje veliku podršku i u okviru aktivnosti koje se odnose na projekte Ministarstva, kao što je Projekat `Zdrave zajednice`. U okviru projek-
On je rekao i da je prije dolaska u Doboj posjetio mladića Stefana Vukšića iz Prijedora koji se nalazi na liječenju u UKC u Tuzli nakon navijačkog napada u blizini tuzlanskog aerodroma, a čije je zdravstveno stanje stabilno, iako je teško povrijeđen.
Zamjenik direktora dobojske bolnice Siniša Marić rekao je da je ministra upoznao o ostvarenim rezultatima u prošloj godini, koju je ocijenio kao uspješnu sa novim zdravstvenim procedurama zahvaljujući i podršci resornog ministarstva i institucija Republike Srpske.
Marić je istakao da je ova zdravstvena ustanova opravdala izgradnju novog objekta, s obzirom na to da pacijenti veliki broj zdravstvenih usluga završavaju u Doboju.
Glavna sestra bolnice Snježana Katanić rekla je da se smanjuje lista čekanja po službama, koje postoje još samo za kardiologa, ultrazvuk srca i endokrinologa.
ta sestrinstva, takođe, imaju adekvatno učešće”, rekao je Šeranić.
Gradonačelnik Laktaša Miroslav
Bojić rekao je da se u protekle četiri godine mnogo ulagalo u primarnu zdravstvenu zaštitu grada te zahvalio Ministarstvu na saradnji u tim projektima.
Delegacija Bolnice Trebinje u posjeti UKC RS
Složeni operativni zahvati
Svjetski dan borbe protiv karcinoma
Nakon sedam dana dolaze na kontrolu vozeći automobil
Napredni kurs za laparoskopsku kolorektalnu hirurgiju
Stipendije za šest štićenika
Kurs iz zaustavljanja krvarenja
Prijem za sve načelnike i glavne sestre/tehičare
Zavod za kliničku laboratorijsku dijagnostiku
Sastanak dr Šobota sa predstavicima sindikata
Delegacija Bolnice Trebinje u posjeti UKC RS
Uposjeti Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske bila je delegacija Javne zdravstvene ustanove Bolnica Trebinje. Ovom prilikom su v. d. generalnog direktora UKC Republike Srpske doc. dr Nikola Šobot i direktor Javne zdravstvene ustanove Bolnica Trebinje Nedeljko Lambeta potpisali
zaštitu, jer Trebinje ima jedan biser zdravstva koji je otvoren prije nekih mjesec dana. UKC Republike Srpske je ustanova koja u značajnoj mjeri nosi zdravstveni sistem Republike Srpske. Kao ustanova tercijarnog nivoa ne bavi samo liječenjem pacijenata iz cijele Republike Srpske nego i edukacijom kadra te ćemo se truditi da budemo konekcija našim kolegama u Trebinju, ali i drugim zdravstvenim ustanovama u regionu sa kojima imamo saradnju. Ovom prilikom se zahvaljujem gospodinu Dodiku koji je bio nosilac izgradnje bolnice u Trebinju i razvoja UKC Republike Srpske, kao i Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske, jer smo dobili fantastične uslove i fantastičnu opremu. Ovakva saradnja predstavlja našu obavezu u razvoju stručnog kadra i da damo maksimum
Ugovor o saradnji. Ugovorom je predviđeno unapređenje saradnje između ove dvije ustanove te edukacija kadra u Trebinju od strane ljekara iz UKC Republike Srpske. Ova saradnja će doprinijeti unapređenju zdravstvenog sistema Republike Srpske, a sve u cilju pružanja što bolje zdravstvene zaštite našim pacijentima. „Sa ponosom smo dočekali delegaciju iz JZU Bolnica Trebinje i ovo je rezultat dugogodišnje saradnje. Sa otvaranjem nove bolnice zaista je cilj da kroz zajedničku saradnju i edukaciju unaprijedimo cjelokupni zdravstveni sistem. Upravo kroz razgovor smo došli do toga kako da organizujemo salu za kateterizaciju, ali i čitav niz drugih aktivnosti, gdje ćemo se, kroz zajednički rad, prvo edukacijama, kao i odlaskom naših ljekara u Bolnicu Trebinje, potruditi da stanovnicima Hercegovine pružimo najbolju zdravstvenu
u zadatim uslovima. Često potenciram rečenicu: ‘Znanje je jedina stvar koja se umnožava dijeljenjem’, što upravo ova saradnja to i dokazuje“, naglasio je dr Nikola Šobot, v.d. generalnog direktora UKC Republike Srpske.
“Lijep pozdrav svima, kao što ste čuli od dr Šobota veliki dan za Trebinje i za Herecgovinu. Prije mjesec dana Trebinje je dobilo savremenu bolnicu na koju je ponosna čitava Republika Srpska. Mi smo jedna regija koja nema veliki broj stanovnika, ali gravitiramo prema Banjaluci. Ovaj sporazum će omogućiti edukaciju našim ljekarima, našim specijalizantima i srednjem medicinskom kadru jer će najbolji ljekari koji rade u UKC Republike Srpske dolaziti u Bolnicu Trebinje. S tim u vezi, naše stanovništvo u Hercegovini neće imati potrebu da odlazi dalje negdje na liječenje. Takođe, u narednom periodu pored zdravstvene zaštite naših građana planiramo i komercijalni dio. Želimo da privučemo ljude iz Crne Gore i Hrvatske sa stručnim kadrom iz Banjaluke, a i našim kadrom, za zdravstveni turizam te da otvorimo jedan centar koji bi bio na ponos svih nas. Veliki broj pacijenata iz naše regije je, što drumskim što vazdušnim putem, dolazio na liječenje u UKC Republike Srpske. Sada je u planu, zahvaljući angažmanu dr Šobota, otvoriti angio-salu u Trebinju što je veliki iskorak. Još jednom se zahvaljem dr Šobotu i njegovom timu na gostoprimstvu i nadam se da će se ova saradnja podići na još jedan viši nivo”, rekao je Nedeljko Lambeta, direktor bolnice Trebinje.
Klinika za ortopediju i traumatologiju u UKC Republike Srpske
Složeni operativni zahvati
Hirurški tim Klinike za ortopediju i traumatologiju uradio je nedavno komplikovani medicinski zahvat otklanjanja tumora. Riječ je o velikom uznapredovalom granično operabilnom mekotkivnom malignom tumoru desne natkoljenice, koji je bio uz krvne sudove i nerve, te je zbog samog položaja tumora postojala mogućnost
amputacije noge. Adekvatnom i brzom intervencijom našeg hirurškog tima izbjegnuta je amputacija te je tumor odstranjen, a pacijentkinja se dobro oporavlja uz dodatne terapijske preporuke. Ovi tumori su sve češći u populaciji, a pacijenti se javljaju ljekaru u kasnom stadijumu bolesti što dodatno komplikuje operativni zahvat.
Benefiti za pacijente kod ove vrste operativnih zhvata su mnogostruki jer se na ovaj način izbjegne amputaciona hirurgija, a pacijent se vraća svojim normalnim i svakodnevnim životnim aktivnostima.
Zahvat je izveo tim na čelu sa dr Slavišom Kunarcem, ortepedomonkologom. Asistenti su bili dr Srđan Macanović, dr Marko Čanković i dr Đorđe Tontić. Anesteziološki dio tima činili su dr Dejan Nikić i dr Iva Čivljak, a instrumentarka je bila Dajana Ilibašić.
Edukacije su neophodne za napredak u radu i usvajanje novih hirurških tehnika i oblika liječenja, kako bi se pružila što bolja zdravstvena usluga našim pacijentima. Jednu od takvih edukacija dr Slaviša Kunarac obavio je u renomiranoj AKH klinici u Beču gdje se upoznao sa najnovijim dostignućima u oblasti onkološke ortopedije.
Prednji pristup operacije kuka pruža benefite i brži opravak pacijenta
Nakon sedam dana dolaze na kontrolu vozeći automobil
Uokviru serijala “UKC Republike Srpske predstavlja” razgovarali smo sa dr Vladimirom Anđićem, specijalistom ortopedije i traumatologije, te smo predstavili savremenu proceduru, prednji pristup operacije kuka koja se radi u Klinici za ortopediju i traumatologiju UKC Republike Srpske.
Ovom prilikom dr Anđić je istakao da mu je drago što konačno možemo prezentovati i ovu tehniku operacije kuka koja donosi mnoge benefite za pacijente. Pacijenti nakon samo sedam dana, vozeći automobil dolaze na kontrolu.
“Što se tiče ove procedure nju već radimo rutinski i to dva do tri puta sedmično. Direktni prednji pristup je relativno novija metoda kojom se radi zamjena kuka. To je minimalno invanzivna tehnika kojom se kuku pristupa sa prednje strane, odnosno kroz mišićni interval, ne oštećuju se mišići ni tetive koji okružuju taj kuk. Iz tog razloga ima prednosti u odnosu na druge procedure”, rekao je dr Anđić.
On dodaje da su benefiti za pacijente veliki, a to su: manje bola, manje se oštećuju mišići i tetive, manje krvarenja, brži oporavak, kraće vrijeme boravka u bolnici i, što je najbitnije kada su u pitanju pacijenti, jeste što pacijent koji ima
zamjenu kuka na ovaj način, nema praktično nikakvo ograničenje po pitanju životnih aktivnosti. Nema ograničenja po pitanju pozicioniranja ekstremiteta, niti po pitanju kretanja, tako da se pacijent puno brže oporavlja i sposobniji je za dalje životne aktivnosti na ovaj način.
“Nema ograničenja po pitanju sjedanja nisko, po pitanju prekrštanja nogu, vožnje automobilom ili bilo čega drugog. Iz tog razloga ova metoda dobija na popularnosti u svijetu i praktično preuzima primat u odnosu na sve druge pristupe. Zanimljivo je da pacijenti koji dobiju
uslugu prednjim pristupom, operacije kuka dolaze na kontrolu vozeći svoje auto nakon samo sedam dana”, kaže dr Anđić.
Edukacija za ovu vrstu usluga je počela neposredno prije pandemije korona virusom u Austriji, potom u Sloveniji, gdje se naš hirurg upoznao direktno s ovim prednjim pristupom.
“Krivulja učenja je išla malo teže u odnosu na druge pristupe, zato što je ustanova, prije svega, bila okrenuta na zadnji pristup. Samim tim bila je potrebna nova organizacija, poseban sto, poseban instrumentarij. Sve je to zahtijevalo određeno vrijeme, strpljenje i napor, ali je u saradnji sa upravom ustanove sve riješeno i omogućeno. Pristup kao pristup je tehnički zahtjevniji. Zahtijeva nešto više vremena za pripremu, ali stanje pacijenta je nakon ovog pristupa tako dobro da sav taj trud ima smisla. Operacija, zavisno od građe pacijenta, od tjelesne težine, stepena promjena na kuku, traje od 45 minuta do sat i po vremena. I to je sve? Pacijent isti dan ili eventualno sljedeći ustaje da hoda. U bolnici ostaje 2-3 dana, nakon čega se može čak i svojim automobilom transportovati kući”, zaključuje dr Anđić.
Napredni kurs za laparoskopsku
kolorektalnu hirurgiju
Napredni kurs za laparoskopsku kolorektalnu hirurgiju je veliki naučni skup koji je održan u UKC Republike Srpske. Događaj su organizovali Udruženje endoskopskih hirurga Srbije, Udruženje hirurga Republike Srpske i Univerzitetski klinički centar Republike Srpske. Namijenjen je specijalistima opšte i abdominalne hirurgije koji se bave laparoskopijom, onima koji izvode laparoskopske procedure iz oblasti kolorektalne hirurgije te imaju iskustvo u laparoskopskoj hirurgiji iz drugih oblasti koja im je baza da krenu u oblast laparoskopske kolorektalne hirurgije. Kurs je namijenjen hirurzima iz bolnica te je pozvan i određeni broj hirurga iz Udruženja hirurga/kirurga FBiH. Ovo je prvi Napredni kurs laparoskopske kolorektalne hirurgije koji UEHS organizuje i opredijelili su se da on bude realizovan u Republici Srpskoj i našoj ustanovi.
U organizaciji UEHS u Banjaluku dolazi osam sertifikovanih predavača i instruktora laparoskopije koji će kroz 11 predavanja prikazati savremeni multidisciplinarni pristup liječenja kolorektalnog karcinoma. Riječ je o eminentnim stručnjacima iz UKC Srbije, Urgentnog centra Srbije, UKC Vojvodine, Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije. Kroz vrhunska predavanja hirurzi, onkolozi, radioterapeuti, ali i svi zainteresovani ljekari će imati priliku da čuju najnovije smjernice multidisciplinarnog liječenja kolorektalnog karcinoma te sve smjernice i instrukcije u vezi sa laparoskopskom kolorektalnom hirurgijom. Urađene su dvije pokazne laparoskopske procedure sa prikazom u operacionim salama UKC Republike Srpske uz video-prenos i pojašnjenje svakog detalja u vezi za laparoskopskom kolorektalnom hirurgijom.
V.d. generalnog direktora UKC Republike Srpske dr Nikola Šobot naglasio je da je edukacija u našoj ustanovi postojala i ranije u više oblasti i da je ovo nastavak prakse prenošenja znanja koje je jedina stvar koja se umnožava dijeljenjem. On je dodao da će UKC Republike Srpske nastaviti da razvija ovakve programe i pruža najbolje usluge našim pacijentima.
Dr Nikola Šobot posjetio JU Dom „Rada Vranješević“
Stipendije za šest štićenika
V.d. generalnog direktora UKC Republike Srpske dr Nikola Šobot posjetio je JU Dom „Rada Vranješević“ u Banjaluci. Tokom posjete održan je konstruktivan sastanak sa rukovodstvom ove ustanove na čelu sa Darijanom Kecman te su dogovorene konkretne aktivnosti pomoći štićenicima za narednu godinu.
Naime, Univerzitetski klinički centar Republike Srpske će u toku 2026. godine stipendirati učenike koji upišu medicinsku školu, a za šest štićenika biće obezbijeđeno ljetovanje. „Zadovoljstvo mi je najaviti da ćemo sti-
pendirati sve one koji budu upisali srednju medicinsku školu i omogućiti besplatno ljetovanje za šest štićenika i to dva osnovca, dva srednjoškolca i dva studenta“, najavio je v.d. generalnog direktora naše ustanove dr Nikola Šobot. Darijana Kecman, direktorka JU Dom „Rada Vranješević“, se zahvalila dr Šobotu i UKC-u Republike Srpske na značajnom gestu i istakla da je to od velike važnosti za štićenike ove ustanove. Ona je dodala da ovakav vid pomoći i podrške, posebno u ovim prazničnim danima, predstavlja motivaciju i vjetar u leđa onima kojima je to najpotrebnije.
Edukacija za medicinske profesionalce iz Republike Srpske
Kurs iz zaustavljanja krvarenja
Zaposleni u UKC Republike Srpske i iz Edukativnog savjeta zdravstvenih tehničara Republike Srpske, koji je ujedno i organizator ovog kursa, započinju edukaciju koja je namijenjena medicinskim sestrama/tehničarima iz zaustavljanja krvarenja (“stop bleeding”). Članovi Edukativnog savjeta zdravstvenih tehničara Republike Srpske su ambasadori kampanje „stop the bleed“ koja se provodi u cijelom svijetu.
Ovaj kurs proći će više od 100 medicinskih radnika iz cijele Republike Srpske, koji će po završetku kursa dobiti sertifikate. Obuku će držati licencirani edukatori koji su ujedno većinom i zaposleni u našoj ustanovi. U znak podrške edukacije i unapređenja znanja i vještina zaposlenih naša ustanova je odobrila novčana sredstva na ime troškova kotizacije za 40 radnika UKC Republike Srpske. V.d. generalnog direktora doc. dr Nikola Šobot iskoristio je priliku da pozdravi polaznike edukativnog kursa i ukaže na značaj konstantne edukacije za medicinske profesionalce kao i međusobne pravovremene komunikacije.
Obuku će proći medicinski profesionalci iz UKC Republike Srpske i iz 14 gradova širom Republike Srpske. Događaj su podržale kolege iz Crvenog krsta kao simulanti realističkih prikaza povreda, oboljenja i stanja.
Zavod za kliničku laboratorijsku dijagnostiku
UKC Republike Srpske je izuzetno ponosan na medicinske profesionalce Zavoda za kliničku laboratorijsku dijagnostiku koji na godišnjem nivou pruže 2.200.000 usluga za bolničke i ambulantne pacijente. Riječ je o uslugama primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa.
Na mjesečnom nivou obradi se više od 34.000 laboratorijskih uzoraka. Pacijenti dolaze iz cijele Republike Srpske jer se određeni testovi i analize mogu raditi samo u našoj zdravstvenoj ustanovi. Na dnevnom nivou se primi između 300-400 ambulantnih pacijenata i primi se oko 800-900 uzoraka bolničkih pacijenata.
Takođe, naš Zavod za kliničku laboratorijsku dijagnostiku ima potpisane ugovore o saradnji sa Domovima zdravlja Prnjavor, Čelinac, Srbac, Laktaši, Mrkonjić Grad, Šipovo koji pacijentima vade krv u svojim laboratorijama i dostavljaju uzorke našem Zavodu, tako da pacijent ne mora fizički dolaziti u našu ustanovu. Isto tako, UKC Republike Srpske ima potpisane ugovore i sa bolnicama Zvornik, Gradiška, Istočno Sarajevo, Foča, Trebinje koji uzorkuju krv i dostavljaju materijal našem zavodu, tako da pacijenti ne dolaze zbog tih usluga u UKC Republike Srpske.
Kontinuiramo ulažemo maksimalne napore u cilju rasterećenja Zavoda za kliničku laboratorijsku dijagnostiku. Uskoro očekujemo potpisivanje Ugovora i sa Domom zdravlja Banjaluka. Time će se omogućiti da pacijenti koji pripadaju Domu zdravlja Banjaluka, a potrebno je da odrade analize i u Domu zdravlja i u UKC Republike Srpske, mogu da izvade krv za sve analize u Domu zdravlja Banjaluka bez da fizički dolaze u našu ustanovu.
Napominjemo javnost da Zavod za kliničku laboratorijsku dijagnostiku UKC Republike Srpske počinje sa radom u 7.00 časova za ambulantne pacijente, a brojevi na redomatu se mogu uzimati od 6.00 do 10.00 časova. Svaki dan prije početka rada u 7.00 h sa redomata se uzme 50-70 brojeva. S tim u vezi, svaki dan veliki broj pacijenata se već nalazi u čekaonici Zavoda za kliničku laboratorijsku dijagnostiku
Sastanak dr
VŠobota
.d. generalnog direktora UKC Republike Srpske doc. dr Nikola Šobot u sklopu redovnih aktivnosti održao je sastanak sa Aleksandrom Dragušićem, predsjednikom reprezentativne sindikalne organizacije, koja djeluje u sastavu Samostalnog sindikata radnika u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Republike Srpske.
Zaključeno je da je saradnja na najvišem mogućem nivou, da se propisi primjenjuju u punom obimu, a dogovorena je dinamika narednih aktivnosti te češći operativni sastanci radi bržeg rješavanja pojedinačnih problema.
Sastanak je održan s ciljem razmatranja aktuelnih pitanja iz oblasti radno-pravnog statusa zaposlenih i redovnog procesa kolektivnog pregovaranja u kome učestvuju predstavnici ustanove i predstavnici reprezentativnog sindikata.
prije početka radnog vremena. Svi pacijenti koji dođu do 10 h budu primljeni i njihovi uzorci se uzimaju u rad isti dan.
Takođe, prosječno vrijeme prijema za administraciju je 2,5 minuta za jednog pacijenta, vrijeme za uzorkovanje je oko 3 minuta. Ovi podaci se mogu provjeriti uvidom u informacioni sistem. Administraciju, upisivanje podataka za pacijenta i naplatu participacije radi petoro zaposlenih, a uzorkovanje u ambulanti radi pet laboratorijskih tehničara.
Zavod ima dva odjeljenja - Odjeljenje za hematologiju i medicinsku biohemiju i Odjeljenje za medicinsku genetiku, ima 99 zaposlenih od kojih je 18 medicinskih biohemičara (13 specijalista), 10 biologa (šest specijalista) te laboratorijski tehničari visoke i srednje stručne spreme i pomoćni radnici.
Radi istinitog informisanja javnosti, dužni smo da naglasimo da određene kategorije pacijenata poput trudnica, ratnih vojnih invalida, članova porodica poginulih boraca i djece imaju prednost te da svako proizvoljno zaključivanje i plasiranje u javnost može samo da našteti korisnicima naših usluga, tj. građanima Republike Srpske.
sa predstavnicima sindikata
Ovakva forma razgovora je od velikog značaja za unapređenje prava i poboljšanje materijalnog statusa naših zaposlenih što je jedan i
od ciljeva i v.d. generalnog direktora doc. dr Nikole Šobota.
Svake godine 4. februara obilježava se Svjetski dan borbe protiv karcinoma koji ima za cilj podizanje svijesti kod ljudi o karcinomu, ranom otkrivanju i njegovom liječenju. U Klinici za onkologiju se na dnevnom nivou liječi oko 80 pacijenata. Same brojke govore više od riječi. Konstantan rast broja pacijenata oboljelih od malignih bolesti u Republici Srpskoj doveo je do potrebe izgradnje i opremanja novog objekta namijenjenog pružanju zdravstvene zaštite oboljelima od malignih bolesti. Cilj ovog projekta jeste formiranje regionalnog centra za liječenje malignih bolesti unutar UKC Republike Srpske.
Podsjećamo javnost da je karcinom među vodećim uzrocima smrti u svijetu. Trećinu zloćudnih tumora je moguće izliječiti ranim otkrivanjem i pravovremenim lječenjem, zatim usvajanjem zdravih životnih navika. Rak ima znakove upozorenja, a za mnoge vrste postoje
4. februar
Svjetski dan borbe protiv karcinoma
simptomi. Uzroci najveće smrtnosti kod muškaraca su rak pluća, debelog crijeva, prostate, a kod žena prednjače maligne neoplazme dojke, bronhija i pluća te rak grlića materice.
Samo rano prepoznatljiv i otkriven zloćudni tumor može biti uspješno liječen i zato su vrlo važni programi sekundarne prevencije, odnosno ranog otkrivanja raka. Broj oboljelih od raka se znatno povećava, a naša je obaveza da zajedničkim odnosom svih učesnika u zdravstvenoj zaštiti osiguramo što ranije otkrivanje ove bolesti te da osiguramo oboljelima što
hematologiju, Zavoda za kliničku patologiju te Centra za dojku.
Cilj ovakvih susreta je unapređenje saradnje i razmjena stručnih iskustava radi što kvalitetnije i pravovremene dijagnostike karcinoma, a posebno pluća i dojke.
Građani Republike Srpske, oboljeli od malignih bolesti, uskoro će imati mogućnost liječenja u novom objektu za onkologiju i hematologiju sa palijativnom njegom Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, čije je svečano otvaranje planirano za 13. februar.
kvalitetniji i duži život.
Multidisciplinarni sastanak na temu dijagnostike karcinoma
U Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske 27. januara održan je multidisciplinarni sastanak na temu dijagnostike karcinoma.
U radu su učestvovali ljekari Klinike za onkologiju, Klinike za pulmologiju, Klinike za
Otvaranjem novog objekta za onkologiju i hematologiju sa palijativnom njegom i preseljenjem pacijenata na proljeće Univerzitetski klinički centar Republike Srpske ulazi u period značajnih organizacionih promjena, koje uključuju i razmatranje uvođenja druge smjene na najopterećenijim odjeljenjima radi smanjenja lista čekanja.
UKC Republike Srpske, 31.12. 2025. povodom novogodišnjih praznika
Prijem za sve načelnike i glavne
sestre/tehičare
Doc. dr Nikola Šobot, v.d. generalnog direktora Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske upriličio je danas prijem za sve načelnike i glavne sestre/tehičare povodom predstojećih novogodišnjih i božićnih praznika.
On se zahvalio načelnicima i glavnim medicinskim sestrama/tehničarima i svim zaposlenima na požrtvovanosti, profesionalnom radu, zalaganju, trudu i angažovanju u svom domenu posla koji obavljaju.
Poželio im je sreću, zdravlje i uspjeh te dodao da će se u Novoj 2026. godini nastaviti sa edukacijom medicinskog osoblja, nabavkom opreme i uvođenjem novih dijagnostičko-terapijskih procedura.
Prof. dr Milan Skrobić (1947-2026)
Sa dubokim žaljenjem obavještavamo javnost da je profesor Univerziteta u Banjaluci dr Milan Skrobić preminuo 20. januara 2026. godine u 79. godini života.
Prof. dr Milan Skrobić rođen je 1947. godine u Gradišci. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kozarskoj Dubici. Medicinski fakultet završio je 1971. godine na Univerzitetu u Zagrebu, gdje je 1979. godine položio specijalistički ispit iz oblasti nuklearne medicine. Postdiplomski studij iz endokrinologije, bolesti metabolizma i dijabetesa uspješno je završio 1983. godine na istom fakultetu, gdje je 1987. godine odbranio magistarski rad pod naslovom „Vrijednosti tireoglobulina kod upala štitne žlijezde“.
Doktorsku disertaciju pod naslovom „Tireoglobulin u tiroidnim i netiroidnim oboljenjima“ odbranio je 1990. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci.
Prof. Skrobić je svoj radni vijek proveo u Zavodu za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Banjaluka i dao je ogroman doprinos razvoju i unapređenju ovog zavoda.
Tokom svoje bogate akademske i profesionalne karijere, prof. dr Skrobić obavljao je dužnost prodekana za nastavu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci od 1992. do 1996. godine, kao i dužnost dekana od 2012. do 2016. godine. Obavljao je i dužnost direktora Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, a zatim je imenovan za savjetnika ministra zdravlja i socijalne zaštite za bolnički sektor Republike Srpske.
Kao istaknuti univerzitetski profesor i ljekar objavio je veliki broj naučnih radova i publikacija te učestvovao u realizaciji brojnih značajnih naučnoistraživačkih projekata. Njegov doprinos razvoju Medicinskog fakulteta, obrazovanju mladih ljekara i unapređenju zdravstvenog sistema ostaviće trajni pečat i duboko poštovanje kolega, studenata i saradnika.
Bio je saradnik i velika podrška časopisu Medici.com.
Večnaja mu pamjat.
Na Zagrebačkom velesajmu od 4. do 7. decembra 2025. godine održani su sajmovi hrane i zdravog življenja koji su potvrdili status najvažnijeg okupljanja za sve koji žive ili tek žele živjeti zdravije, održivije i uravnoteženije.
Ovaj sajam, prepoznat i voljen od posjetilaca koji njeguju brigu o tijelu, prehrani i holističkom zdravlju, ponovno je ponudio bogat i inspirativan uvid u najnovije trendove i provjerene tradicijske prakse. Kroz svoje tematske cjeline, Hrana, Organica, Kronoplja, Apitera, Mystic i SirFest, sajam je spojio male, autentične proizvođače, stručnjake iz područja prehrane i well-being entuzijaste.
Bezglutenska prehrana u fokusu
Ove godine poseban naglasak stavljen je na bezglutensku prehranu, temu koja u Hrvatskoj bilježi sve veći interes. Posjetitelji su u sklopu bogate ponude mogli otkriti širok raspon sigurnih, kvalitetnih i inovativnih bezglutenskih proizvoda, dok su predavanja i radionice stručnjaka donijeli vrijedne savjete o čitanju deklaracija, prepoznavanju skrivenih izvora glutena te izgradnji dobro uravnotežene gluten-free prehrane.
Medici.com i kompanija Biomedic na sajmu
Imali smo zadovoljstvo da budemo izlagači na jednom od najznačajnijih sajmova zdravlja u regiji. Medicinski časopis Medici.com i kompanija Biomedic su zajednički nastupili kao izlagači na Sajmu hrane i zdravog življenja 2025. koji je održan na Zagrebačkom velesajmu.
La Vita – proizvodi od liofiliziranog srijemuša, Bioherbal – goveđi želatin, Paunovski – 100% prirodni, ručno rađeni proizvodi iz Mostara, Medico Cubano – preparati s Kube za očuvanje zdravlja, Potencijal – preparati namijenjeni muškom zdravlju i potenciji,
Okusi, tradicija i kreativnost –sve na jednom mjestu
Prvi dan sajma otvorio je pravi mali gastro spektakl. U programu Desert Twist, poznati gastro influenceri kreirali su desertne interpretacije inspirirane kuharicom „Volim svoju županiju“, dodajući manifestaciji dozu kulinarske razigranosti.
Jedan od najposjećenijih trenutaka sajma bila je radionica Veleposlanstva Republike Koreje, gdje se učilo kako pripremiti kimchi, tradicionalno korejsko fermentirano jelo. Polaznici su s oduševljenjem pratili proces izrade i, naravno, degustirali gotov rezultat.
Tokom sajma, zagrebačkoj publici predstavljen je medicinski časopis Medici.com, kao savremeni informativni magazin posvećen zdravlju, prevenciji i aktuelnim medicinskim temama, ali i Biomedic, kompanija koja se već dugi niz godina bavi distribucijom kvalitetnih dodataka prehrani, prirodnih preparata i funkcionalnih proizvoda. Biomedic je ovom prilikom predstavio niz brendova koji još nisu dostupni na tržištu Republike Hrvatske. Posjetioci sajma imali su priliku upoznati se s pažljivo odabranim brendovima, među kojima su:
Just Superior – premium dodaci prehrani, formulirani s visokobioraspoloživim sastojcima, Mumie Gold – multimineralna smola s Pamira,
Second Brain – psihobiotik, te Carvaxyl, dodatak prehrani na bazi karvakrola koji doprinosi jačanju imuniteta i prirodnoj zaštiti organizma od bakterija i virusa.
Ovaj sajam za Biomedic i Medici. com bio je izuzetno značajan ne samo za predstavljanje proizvoda, već i za razmjenu znanja i iskustava. Tokom trajanja sajma ostvareni su brojni kontakti s profesionalcima iz medicine, farmacije, nutricionizma i wellness industrije, razmijenjena su stručna mišljenja te stečena nova saznanja o aktualnim trendovima i potrebama tržišta.
Zajednički nastup potvrđuje misiju Biomedica – da svojim proizvodima i edukacijom doprinese kvalitetnijem i zdravijem životu korisnika, kao i važnost portala Medici.com kao platforme za informisanje, edukaciju i povezivanje stručnjaka i javnosti Sajam je tako predstavljao priliku za učenje, umrežavanje i profesionalni razvoj, ali i za jačanje regionalne saradnje u oblasti zdravlja i wellnessa.
Pripremila: Slađana
Malešević
Svaki čovjek, bez obzira na porijeklo, nivo kulture i obrazovanja, nosi u sebi neki dar i sposoban je da primi istinu, jer svaka živa duša nastaje iz vječnog izvora života iz koje zrači i ona životvorna duhovna snaga koja prosuđuje i obilježava svakog čovjeka.
Naše udruženje kroz niz psihosocijalnih radionica i edukativnih programa, namijenjenih mladima, roditeljima i svim građanima, aktivno odgovara na današnje probleme i izazove.
Svima je poznato koliko je danas mentalno zdravlje izloženo pritiscima i kolliko su mladi ljudi svakodnevno, kroz društvene mreže i okolinu, izloženi upravo negativnim pritiscima. Kroz naše radionice upravo često skidamo tu “stigmu” koja postoji u društvu “o govoru o duševnim problemima pojedinaca i društva u cjelini”.
Znamo da se neki prije otvaraju i pričaju kroz grupe, pa su naše radionice upravo dobro mjesto za to, drugi, ipak, traže isključivo pomoć stručnih lica, pa smo kroz radionice omogućili našim korisnicima i takav vid komunikacije.
U daljem periodu nastojaćemo da još usavršimo naše radionice, uz podršku zdravstvenih i socijalnih ustanova u našem gradu, kao i još jače uključivanje porodica i stručnih lica u rješavanju i nalaženju načina da se što više i češće pominju i rješavaju problem današnjeg vremena.
Kroz ulaganja u psihosocijalne radionice ulažemo u otporniju i zdraviju zajednicu i društvo.
Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji „Sonata“ Trebinje
Nastavljači tradicijehumanošću i srcem do izlječenja
Pripremila; Miholjka-Mika Janković, predsjednica UG “Sonata” Trebinje
Klub Veterana
dobrovoljnih
davalaca krvi “Sonata” Trebinje Uzajamna bezgranična humanost na djelu
Svih ovih godina od kada smo formirali Klub Veterana DDK redovno se posjećujemo i učestvujemo u svim akcijama davalaca krvi.
Naši veterani tom prilikom motivišu mlađe davaoce da ulaze i nastave ovu humanitarnu aktivnost.
U Danilovgradu, kao i svih ovih godina, bilo je dosta davalaca iz cijele Crne Gore, policijskih službenika i svih drugih institucija koje podstiču davanje krvi.
Naša dugogodišnja saradnja nije samo u davanju krvi već u jačanju kulture solidarnosti i humanosti – vrijednosti koje veteran davalac prenosi na zajednicu i društvo. Ovakvim druženjima želimo da motivišemo i podsta-
knemo i druge da nisu važne godine ni iskustvo da bi bio DAVALAC KRVI. Jako nas je iznenadio broj mlađih davalaca, gdje smo mogli da vidimo koliko je razvijena svijest kod ljudi o važnosti i značaju DARIVANJA KRVI. Danilovgrad je upravo primjer mnogim gradovima kakav pristup treba imati prema mladim davaocima, veteranima i gostima.
Poruka koju nosimo u sebi iz Danilovgrada jeste da humanost nema rok trajanja!
Pripremila: Predsjednica Kuba Veterana Miholjka- Mika Janković
NMK - Kongresi
KARDIOLOGIJA
World Cardiology Congress
Date: 27-29 April 2026
Location: Paris, France https://www.wcc-cardiology.org/
Location: Kuala Lumpur https://hemostasistoday.com/
World Oncology Congress
Date: 23-25 March 2026
Location: Paris, France https://www.cancer-congress.org/
World Conference on Oncology & Cancer Care (WCOCC-2026)
Date: March 12–14, 2026
Location: Paris, France https://www.oncology.theiconicmeetings.com/
Svetosavski bal u Beču, i ove godine održan šestog februara, poneo je titulu najprestižnijeg događaja srpske dijaspore pod krovom veličanstvene palate Hofburg u Beču I ovogodišnja tradicionalna svetkovina održana je u organizaciji udruženja SRPSKI CENTAR.
Sa istorijom koja datira iz 1846. godine, kada je prvi put izveden „Srpski kadril“, Svetosavski bal postao je jedno od najstarijih okupljanja srpske zajednice u svetu. U vremenu prolaznosti, bal pokazuje da postoje događaji koji traju, inspirišu i povezuju, okupljajući umetnike, diplomate, poslovne ljude, studente i sve koji veruju u moć i značaj umetnosti koja uvek oplemenjuje društvo, a humanost da poveže svetosavske vrednosti i humanitarne akcije.
- Velika je čast i odgovornost po treći put biti muzički direktor Svetosavskog bala. Moto UMETNOST SPAJA nas podseća da je bal mesto gde se naše različitosti, stvaralaštvo i humanost susreću i povezuju. Zahvalan sam svim umetnicima i timu koji je od prošlog bala učestvovao da ovogodišnji SVETOSAVSKI BAL predstavi našu srpsku kulturu u još obimnijem i sadržajnijem nivou, naglasio je muzički direktor Milan Ilić, potvrđujući reči umetničkog direktora Svetozara Krstajića koji je istakao da je ovogodišnji program na visokom nivou prikazao bogato srpsko nasleđe kroz muziku, ples i scensku umetnost, ali što je jako važno naglasiti, da je okupio mlade talente koji su u ovoj najznačajnijoj evropskoj palati prikazali tradicionalne i savremene vrednosti srpske kulture. Svetosavski bal u Beču, održan šestog februara u veličanstvenoj palati Hofburg, okupio je više od 3000 posetilaca iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, regiona i dijaspore. Ovogodišnji SVETOSAVSKI BAL prestižni je događaj koji decenijama predstavlja snažan simbol kulturnog identiteta koji je još jednom potvrdio svoju ulogu mosta između tradicije i savremene umetnosti.
U čak šesnaest veličanstvenih sala Hofburga, gosti su imali priliku da uživaju u raznovrsnom i visokoosmišljenom programu, od muzičkih scenskih nastupa, preko kulturnih predstava posvećenih nasleđu, do savremenih interpretacija srpske tradicije. Program je ovoga puta uvrstio predstavljanje KRSNE SLAVE KOD SRBA kao i jedinstvenog duhovnog i porodičnog nasleđa srpskog naroda.
Tradicionalni susreti
Svetosavski bečki bal
Svetosavski bal u Beču, održan šestog februara 2026. godine u veličanstvenoj palati Hofburg, okupio je više od 3000 posetilaca iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, regiona i dijaspore.
Prvi put je predstavljena srpska KRSNA SLAVA kao kulturno nasleđe pod zaštitom UNESKO kao i premijerno izvođenje „Valcera Svetosavskog bala u Beču“
Pripremili: Marko Radoš i Neda Kovačević Salai
U jednoj od svečanih sala Hofburga, po prvi put ove godine, predstavljena je SRPSKA KRSNA SLAVA, jedin-
stveno nematerijalno kulturno nasleđe pod zaštitom organizacije UNESCO. Gosti su imali priliku da iskuse
Od „Srpskog kadrila“ do „valcera Svetosavskog bala u Beču“
Balska bečka istorija od punih 180 godina može se naglasiti da je tradiciju 27-og svetosavskog bala obeležila premijera „Valcera Svetosavskog bala u Beču“, specijalno komponovana i aranžirana za ovu priliku od strane Fedora Vrtačnika. Ovom premijerom ispisana je nova stranica balske istorije jer je na istom tlu 1846. godine prvi put izveden „Srpski kadril“ koji je komponovao Johan Štraus Mlađi. Ovom uspešnom premijerom organizatori bala su pokazali da tradicija ne samo čuva, već i aktivno stvara nove vrednosti.
duh tradicije kroz autentična srpska jela, pažljivo aranžirana i servirana uz domaćine – glumce iz Narodnog pozorišta u Nišu, koji su pored uloge domaćina izveli upečatljive scene iz “Ivkove slave”. Spoj gastronomije, scenskog izraza i živog običaja stvorio je snažnu emotivnu atmosferu, a veče je kulminiralo spontanim oduševljenjem gostiju, koji su se u znaku zajedništva, uhvatili i formirali veliko srpsko kolo.
Trebinja Mirko Ćurić istakao je da je ponosan što je grad Trebinje predstavljen na tako veličanstven način i tako brojnim i uglednim auditorijumom. „Velika je čast što se Trebinje predstavilo na Svetosavskom balu. Zahvaljujem Mladenu Filipoviću, šefu predstavništva Republike Srpske u Austriji, i Milanu Vidoviću, predsedniku Srpskog centra u Beču, koji su nas pozvali da budemo partner Svetosavskog bala. Naš folklor i hor pokazali su kako se tradicija
Kroz izložbene postavke je predstavljen i prvi grad – partner ovogodišnjeg bala iz Republike Srpske - Trebinje sa fokusom na brojne kulturne i privredne potencijale. Gradonačelnik
može negovati i u savremenom vremenu“, rekao je Ćurić, a Mladen Filipović je naglsio da je Svetosavski bal i ove godine potvrdio snažne veze Republike Srpske i Austrije, naglašavajući da
gradimo mostove kroz privredu, politiku i kulturu. „I ja sam ponosan što je Trebinje i ove godine grad partner i što je predstavljeno na izuzetan način. Privreda i turistička saradnja Austrije i Republike Srpske su na visokom nivou.“
Posetioci su mogli da vide koji su turistički, privredni i kulturni potencijali Trebinja. Hercegovačka kuća i Turistička organizacija grada imali su svoje štandove.
Veliko interesovanje izazvali su rukopisi i građa iz legata pesnika Jovana Dučića kao i ordenje iz 13 diplomatskih misija i eksponati iz Muzeja Hercegovine.
Tokom večeri nastupali su istaknuti umetnici i izvođači među kojima su Aleksandra Radojević, Bojan Marović, Tijana Bogićević, grupa S.A.R.S., kao i brojni drugi izvođači čiji su nastupi ispraćeni dugotrajnim aplauzima i snažnim emocijama publike. Osim izvođača bal su svojim prisustvom uvećale brojne istaknute ličnosti iz kulturnog, javnog i društvenog života.
Ovogodišnji bal održan je uz podršku generalnog sponzora kompanije MTEL kao i brojni partneri i sponzori manifestacije.
Humanitarna misija u srcu večeri
Humanitarna i plemenita akcija pomoći porodici Dimić iz Mogle, na Kosovu i Metohiji, južnoj srpskoj pokrajini, koja će biti realizovana u saradnji sa Fondacijom Tamare Grujić a usmerena je na obnovu porodičnog doma porodice Dimić, koja je inače bila gost SVETOSAVSKOG BALA.
„Svetosavski bal je savremena bajka koja menja živote. Radujem se što ćemo zajedno pomoći porodici Dimić koja istrajno i dostojanstveno odoleva svim izazovima, naročito što humanost ostaje u samom srcu ovog dogadjaja“, izjavila je Tamara Grujić.
Doprinos humanitarnom karakteru bala ostvaren je i kroz saradnju sa Univerzitetom umetnosti u Beogradu, čiji su studenti učestvovali autorskim umetničkim radovima, namenjenim humanitarnoj aukciji, kao i niz humanitarnih akcija sa pažljivo odabranim umetničkim i kolekcionarskim predmetima među kojima se posebno izdvaja potpisano izdanje „Prokleta avlija“ nobelovca Ive Andrića, jedinstveni kolekcionarski primerak koji je privukao veliku pažnju učesnika Bečkog bala.
Tumačenje natalne karte, informacije na tel. 065 523 036
Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com
Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znacima RIBE i OVAN.
OVAN 20. 3 - 20. 4.
Ovo je vaš veliki početak sa Saturnom i Neptunom u vašem znaku koji traže da jasno definišete ko ste i kuda idete. Ovo je period snažnog emotivnog naboja, a prekomjerna senzitivnost može stvarati nemir i nepredvidljive emotivne reakcije. Do 30.3. retro Merkur traži završavanje starog ciklusa, a poslije 10.4. kada Mars uđe u vaš znak krećete hrabro naprijed. Ne žurite. Pravi početak traži strpljenje i jasan cilj, ne samo hrabrost. Saturn u vašem znaku traži da održite kontinuiranu snagu, bez impulsivnosti već odgovorno. Gradite identitet odgovorno na disciplini i istrajnosti. Čuvajte se povreda oko 20.4.
BIK 21. 4 - 20. 5.
Planetarna konfiguracija na nebu
Ulaskom SUNCA u znaku Ribe od 19.2. formira se stelijum u Ribama sa Mjesecom, Merkurom i Venerom. MJESEC prvi napušta Ribe i u ovom dvomjesečnom periodu pravi malo više od dva kruga i stiže do Blizanaca. MERKUR dugo ostaje u Ribama, do 15.4. i ima svoje rx kretanje od 26.2 - do 20.3. U Ovna prelazi 16.4. VENERA se kreće direktno, od Riba (11.2.-6.3), preko Ovna (7-30.3) i Bika (31.3 - 24.4). SUNCE 21.3. prelaziu znak Ovna gdje ostaje do 20.4. MARS zatičemo u Vodoliji i već 3.3. prelazi u Ribe sve do 9.4. kada prelazi u Ovna. JUPITER je u Raku i od 16.2 - 4.4. boraviće na stepenu svoje egzaltacije 15st. Raka. SATURN se 20.2. sastaje sa Neptunom na 0 st. Ovna. URAN je još do 25.aprila u Biku (u padu) i kreće se direktno od 27-29 st. NEPTUN izašao iz Riba 27.1. i nakon oko 160 godina ponovo je u Ovnu i kreće se direktno od 0-2 st. Zbog sporog kretanja Neptun će u Ovnu boraviti sve do marta 2039. godine. PLUTON je u Vodoliji u dir. kretanju od 4-5. st. Ritam čovječansta i kolektivni pravac ulazi u fazu značajnih promjena već od februara, ali ovaj novi sistem će se oblikovati u dužem vremenskom periodu. Već 17.2. nakon solarne eklipse u Vodoliji, koja ukazuje da ego mora pretrpjeti promjene i biti više otvoren za kolektiv, nakon tri dana dešava se konjunkcija Saturna i Neptuna na nultom stepenu Ovna koja i definiše novi početak u kome nema više skrivanja i iluzija, već samo aktivna i hrabra energija koja ruši granice i trasira novi kolektivni pravac. Moguće je da sa Merkurom u Ribama još jasno ne vidimo put ispred nas, jer smo još zaglavljeni u naučenom do sada, ali i to se mijenja tokom marta i aprila uz povoljan uticaj jupitera i Urana, koji pomažu da budemo preduzimljivi, sposobni da rušimo stare i uvodimo nove tendencije sa optimizmom i vjerom u pozitivne promjene. Tokom ova dva mjesca Jupiter će stajati na stepenu egzaltacije (15 Raka) i nuditi velike mogućnosti, srećna rješenja, uspjeh kroz znanje, vjeru ili putovanja naglašavajući da je porodica kamen temeljac naše sigurnosti. Promjene će se dešavati u skladu sa rasporedom planeta na rođenju svakog pojedinca, pa će oni koji imaju planete na početnim stepenima i sredini znakova prvi osjetititi dah novog doba.
Procesi koji se odvijaju ispod površine sada su ključni, a koje donosi Uran na posljednjim stepenima vašeg znaka. Vrijeme je da počnete otpuštati stare strahove, kako biste osvijestili šta za vas znači prava sloboda. Jupiter daje podršku kroz bliske odnose i porodicu, a ukoliko u svom znaku imate Sunce i Veneru na 15. stepenu onda je ovo izuzetno srećan i povoljan period za veliki prosperitet. Slušajte intuiciju, ali sačuvajte realnost. Saturn može aktivirati podsvjesne strahove, ali vjera u novi proces pobjeđuje strah i zatvara ciklus koji vas je iscrpljivao. Saturn će nagraditi jasnu viziju, a snovi dobiti realne okvire. Oslonite se na pouzdane ljude oko sebe. BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. Sa Satrnom i Neptunom u vašem 11. polju naglasak je na ciljevima, planovima i ljudima sa kojima dijelite viziju budućnosti. Ovo je test šta je stvarno, a šta iluzija. Retro Merkur može unijeti zablude u komunikaciji sa autoritetima. Možete se naći u konfuznim situacijama, gdje su nesporazumi lako mogući. Nakon 20.3.stvari postaju jasnije kada Merkur krene direktno. Pravi uspjeh dolazi kroz timski rad i odgovornost. Mars pokreće pitanja karijere i pravca. Ne donosite odluke u martu, sačekajte do 9.4. kada Mars pređe u ovna, napravi dobar aspekt i omogući da donosite jasne odluke, preuzimate inicijativu i vođstvo. Oprez u saobraćaju u martu. RAK - 21. 6 - 22. 7. Jupiter kreće direktno u vašem znaku od 11.3. i donosi olakšanje, vjeru i emotivni rast, dok Saturn i Neptun traže profesionalnu zrelost i ličnu odgovornost. Moguće je mijenjanje pravca karijere ili uloge u javnom životu. Snaga dolazi kada preuzmete vođstvo bez straha, sa jasnom vizijom i ciljem. Mars u Ribama poručuje da snaga dolazi kroz vjeru, znanje i širenje svesti. Povoljno je za učenje novih vještina i znanja i za sva putovanja sa svrhom. Mars u Ovnu od aprila omogućava konkretnu akciju, primjenu znanja i mogućnost za korak naprijed na profesioalnom planu. Najsrećniji biće oni koji imaju Sunce, Veneru ili Jupiter između 10-20 st. Raka. LAV - 23. 7 - 23. 8. Ovo je period širenja svijesti i vidika. Vjera, znanje, putovanja i duhovni razvoj dolaze u fokus. Saturn i Neptun iz
ovna pozivaju da živite u skladu sa ličnom istinom, da redefinišete uvjerenja i praktično primijenite znanje. Saturn nagrađuje mudrost i širi pogled na život. Tvoja riječ dobija težinu, a uvjerenja snagu. Mars iz Riba prvo vas suočava sa strahovima, a prelaskom u Ovna od 10.4. vraća samopuuzdanje i inicijativu. Ne suprotstavljajte se promjenama, one vas vode većoj slobodi. Afirmacija za ovaj period: „Svojim svjetlom inspirišem sebe i druge.“ Rođeni 27. i 28 7. mogu biti izloženi neprilikama usljed djelovanja više sile, van vaše kontrole.
DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Ovo je period duboke unutrašnje transformacije. Retro Merkur, vaš vladar, traži suočavanje sa strahovima, emotivnim vezama ili dugovima. Neki odnosi ili finansijski aranžmani se završavaju. Jupiter pomaže kroz prijatelje i podršku okoline. Nakon 20.3. stiže rasterećenje prelaskom Merkura u direktno kretanje. Mars u Ribama 3.3 - 10.4. traži da ne reagujete već slušate, da ne rasipate snagu forsiranjem akcije već da slušate unutrašnji glas u kom volja sazrijeva. Potrebna je tišina u kojoj se rađaju pravi motivi. Saturn vam donosi ozbiljne lekcije kroz finansije, zajedničke resurse i emotivne vezanosti. Učite da vjerujete, ali i da postavite granice.
VAGA - 23. 9 - 22. 10. Partnerski odnosi su na testu realnosti. Saturn i Neptun nasuprot vašeg znaka traže jasne granice i iskrenost. Idealizacija drugih više ne pomaže. Mogući su sudbinski susreti ili raskidi. Venera u ribama donosi potrebu za nježnošću, ali i iscjeljivanje starih rana. U ovom periodu prvo trebate osjetiti ljubav, zatim se usuditi prihvatiti je, a onda izabrati da ljubav ostane. Dok je Mars u ribama, tokom marta, biće potrebna promjena svakodnevnih navika, energija je promjenljiva i treba slušati poruke tijela, a tokom aprila osvjestiti šta vam to crpi energiju i djelovati u rješavanju problema. Briga o zdravlju je prioritet.
ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.
STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. Kreativnost, ljubav i radost dobijaju novu dimenziju. Sturn i Neptun traže da budete iskreni prema sebi šta vas ispunjava, a šta otpustiti. Jupiter pomaže da se emotivno oslobodite prošlosti. Moguće su važne odluke u vezi s djecom, ljubavlju i stvaralaštvom. Saturn nagrađuje trajno stvaralaštvo i zrelu ljubav. Radost postaje stabilna, a ne prolazna. Pluton iz Vodolije stimuliše vaše Sunce na neobičnu i moćnu kreativnu energiju i ostvarenje novih ideja. Kada Mars 9.4. pređe u Ovna pokreće se kreativni impuls i ambicija, a energija i odlučnost se sa lakoćom ispoljavaju, omogućavajući postizanje priznanja, uspjehe i dobre poslovne transakcije i pregovore.
JARAC - 22. 12 - 19. 1. Pažnja se preusmjerava na dom, porodicu i unutrašnju sigurnost. Stari obrasci ponašanja se ruše, a gradi se nova stabilnost. Možda neće biti lako jer biste vi da zadržite status quo, ali proces je nezaustavljiv. Morate prevazići nepovjerenje i razvijati sposobnost prilagođavanja. Saturn nagrađuje unutrašnju sigurnost i emocionalni mir koji ne zavise od spoljnih okolnosti. Retro Merkur donosi razgovore iz prošlosti. Mars u Ovnu može od aprila pokrenuti selidbu ili važne porodične odluke.Temelji za budućnost se grade sa jasnom vizijom i ciljem, bez ishitrenih poteza. Možete osjećati nezadovoljstvo sobom i drugima i biti skloni bolestima, zato pazite svoje tijelo.
Vrijeme je za promjenu svakodnevnih navika, posla i odnosa prema zdravlju, sa ulaskom Saturna i Neptuna u vaše 6 polje. Retro Merkur može vratiti stare probleme, ali sad je prilika da ih riješite drugačije. Mars u Ovnu od aprila donosi snagu, odlučnost i hrabrost da uvedete red u svoj život. Ne ignorišite signale tijela. Saturn može problem odvesti u hronično stanje, ako zanemarite signale, a Neptun može sakriti pravu sliku stanja. Provjerite sve dva puta najmanje. Venera na putu od Riba do Bika nosi novu ljubav ili učvršćenje postojeće. Radosno prihvatite promjene. Povoljan je period za putovanja u inostranstvo.
VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. Mentalna aktivnost je pojačana, ali sa retro Merkurom 26.2 - 20.3. potreban je oprez u riječima i sa ugovorima. Moguća je slabija koncentracija, a obratite pažnju i na novac, jer ga je lako izgubiti, zaturiti ili ako ga posudite u ovom periodu moguće je da neće biti vraćen. Saturn i Neptun donose ozbiljnost u razmišljanju, da osmislite kako ideje pretvoriti u konkretne planove. Saturn će nagraditi mentalnu jasnoću i autoritet riječi, postajete glas koji se sluša. Mars od 9.4. motiviše da jasno i hrabro kažete što imate, mogućnost za puno kontakata, priča, pisanja i kraćih putovanja. RIBE - 20. 2 - 20. 3. Završava se jedno poglavlje vašeg života i otvara novo sa prelaskom Saturna i Neptuna iz vašeg znaka u znak Ovna, ostavljajući vas zrelijim i svjesnijim sebe. Ako ste imali slijepu vjeru u više dobro i žrtvovali se, imali iluziju kontrole nad životom koji je klizio kroz prste, taj ciklus je gotov. Dolazi novi ciklus buđenja svijesti kroz lično iskustvo, hrabrost i odgovornost. Početak promjena može biti neudoban, nekima i stresan jer se rastaču stare i poznate stvari i situacije, a nove još nemaju konkretan oblik što stvara osjećaj nesigurnosti. Neptun traži da prepoznamo koji je san istinit i za koji se treba boriti, a Saturn da ga živimo bez izgovora i kada je teško. Vjerujete sebi, svojim sposobostima i mudrosti.
Smijte se, zdravo je!
Aforizmi, mudre misli...
Vjerujem da zdravlje ulazi na usta kada vidim koliko penzionera leži u bolnici.
***
Jedino što i bogati i siromašni nose u bolnicu je - nada.
***
Malo je ljudi na svijetu koji nisu tražili zdravlje. Sudeći po tome, ništa se više ne gubi na ovome svijetu od zdravlja.
***
Kada bi društvo izdvajalo za zdravlje naroda koliko izdvaja za zdravstvo, gdje bi nam bio kraj?!
***
Iz bolnice tri putića vode na tri strane: Kući, u neku veću bolnicu i na onaj svijet.
***
Bolnice imaju dušu. A i ne imale je koliko je duša u njima ispušteno.
***
Ne bih savjetovao starcima da kriju novac po kući. Na kraju će svi ukućani znati gdje je sakriven, osim njega.
***
Zašto političari imaju veća primanja od hirurga?
Zato što političari vrše operacije na mozgu, bez anestezije, zatvorenih očiju….
***
Čovjek treba jednom godišnje da ode u bolnicu, ludnicu i na groblje, da proveri da nije tamo i da ponovo shvati kako je njegov život lijep.
***
Bogati ljudi imaju na robi natpis marke. Srećni imaju fleke od vina i pečenja.
***
Nemoj da ti je svejedno.
Od toga se čovjek nikada ne oporavi.
***
Nebitni su oni koji su govorili da će uvjek biti tu, A nisu bili.
Bitni su oni koji ćute, a tu su. ***
Ništa ljepše nego kada pređeš pedesetu, Koji god lijek popiješ nećeš pogriješiti.
***
Čuvajte se ljudi koji ne puše, ne piju ne jedu slano, masno, slatko, prženo…. Kad su u stanju sebe tako maltretirati, Šta bi tek vama radili?
***
Kažu da su pare pune bakterija i zaraze, Sad je meni jasno što sam ja zdrav.
***
Ako želite zdrav i srećan život. Morate izbjegavati budale, A ne ugljene hidrate.
Šale
- Doktore, treba mi potvrda da ne mogu da radim. Pa što vam fali? – upita doktor. Ta potvrda.
***
- Dolazi žena kod doktora. Doktore, patim od impotencije! Kako patiš? Pa vi ste žensko. Ma muž boluje, a ja patim.
***
Dolazi zgodna plavuša kod doktora i kaže: Doktore, kada neko zapali cigaretu, ja odmah želim seks i ne mogu da odolim.
Hmm, težak slučaj, težak slučaj… – reče doktor i zapali jednu.
***
Ulazi hipohondar kod doktora, a doktor mu kaže: Dobar dan, dugo vas nisam vidio. Znam, bio sam nešto bolestan…
***
- Šta misliš o ukidanju besplatnih lijekova za starije od 65 godina?
Mudar potez! Ubrzaće se umiranje penzionera, A preživjelim će se povećati penzije za još 3,5 posto.
***
Odeš kod doktora, tutneš lovu, Odeš u opštinu, tutneš lovu, Zaustavi te pandur, tutneš lovu.
To se zove kupujemo domaće.
Uđem juče u apoteku.
***
Vidim cijene, vratim se kući, da umrem. Pogledam cijene pogrebnog, šta ću
Vratim se u apoteku.
***
Mama, molim te da me više ne pokrivaš noću kad spavam!
Pa sine znaš da se plašim da nenazebeš. Razumijem mama, ali otkrivaš mi ženu.
***
Pita me unuka: „Da li više voliš Parkinsa ili Alchajmera?“
Parkinsa, naravno, zašto? Pa bolje da malo prospem rakije, Nego da neznam gde sam je ostavio!!!
AS MEDICUS VRAČ
Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393
AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA
Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916
E-mail: poliklinika@asmedicus.rs
Radno vreme:
1. Dermatološki pregledi
KLASIČNA MEDICINA:
2. Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti
14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije
Medical Group, specijalna hirurška bolnica – jedna od najsavremenije opremljenih bolnica u regionu. Nalazi se u Banjoj Luci, u ulici Knjaza Miloša 81. Pacijen�ma pruža kompletnu medicinsku uslugu, od dijagnos�čkih procedura, specijalis�čkih pregleda do hirurških intervencija i izlječenja, poštujući sve zahtjeve savremene medicinske prakse.
Medical Group je mjesto gdje je vaše zdravlje u sigurnim rukama.
