studiram-u-beogradu-vodic-za-brucose-zpu-2006

Drage studentkinje i studenti Zahvaljujemo se na vašem interesovanju za publikaciju „Studiram u Beogradu” u kojoj smo se trudili da predstavimo studije i studentski život u Beogradu u njihovoj celovitosti.

Nadamo se da će vam informacije koje ćete pronaći u našem vodiču biti od velike koristi tokom preostalog dela studija, bilo da ste zainteresovani da saznate nešto više o istorijatu beogradskog visokog školstva, pojedinačnih visokoškolskih ustanova, pravilima studija, smeštaju i ishrani, studentskim servisima, stipendijama i kreditima, organizacijama…

Poseban deo publikacije tiče se zdravog načina života u okviru koga se nalaze preporuke u vezi sa ishranom, fizičkom aktivnošću (rekreacijom) i relaksacijom.

Grad Beograd je predstavljen kao prestonica znanja u kojoj je pre tačno 165 godina otpočela studije prva generacija varoških studenata, čiji je broj do danas narastao na blizu 160.000 akademaca. „Studiram u Beogradu” će vas upoznati sa gradskim znamenitostima i manifestacijama, ustanovama kulture, servisnim informacijama, kao i pregledu mogućnosti za zabavu i provod u metropoli poznatoj po bogatom noćnom životu.

Zdravstveno potporno udruženje studenata Beograda

eća PU) je najv (Z a d ra g udenata Beo demaca oko d 22.500 aka udruženje st o še o vi rn a o lj tp p o p ku enata koja o Zdravstveno nizacija stud a i. rg st o i fond za o a vn rn a ra it p formiran prv human i ravno i je st o a d rn a ka d li u je danas ke so godin ja. Udruženje aleku 1852. ideje students n d a st za g o se ln ju ja ri su naše vezu tvenog i mate ama kojima vs g Počeci ZPU-a ra le zd ko i g o a b m a a e po ginic tima sl ije raspoređen laganju kole kc o pomoć studen se sp e ra ln a n ka k lo rvis, uve -a deluju 43 savremeni se u mreže ZPU ir druži se! kv ri o P U . a e. m n škola m ši vi i usluge potreb a im et dskim fakult svim beogra

Program „Studiram u Beogradu“ nastao je razvojem projekta „Vodič kroz Univerzitet u Beogradu 2005“.

Informacije koje se nalaze u publikaciji objavljene su na osnovu podataka dostupnih autorima u trenutku objavaljivanja. Neke od navedenih informacija su podložne promenama, tako da autori i izdavač ne snose odgovornost za netačno informisanje korisnika programa „Studiram u Beogradu”.

Zdravstveno potporno udruženje studenata Beograda i autori žele da se zahvale svima koji su pomogli realizaciju projekta, delili naš optimizam i želju da u pravom svetlu predstavimo

studentski život u Beogradu, i koji sada zajedno sa nama dele zadovoljstvo onim što smo postigli.

Posebnu zahvalnost dugujemo Ekonomskom Institutu, kompaniji Coca-Cola HBC Srbija, Ministarstvu prosvete i sporta, Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine i sponzorima i prijateljima projekta, bez čije podrške i pomoći ova brošura ne bi bila u vašim rukama.

Publikacija je besplatna.

Sadržaj publikacije je zaštićen.

Korišćenje materijala je dozvoljeno isključivo uz overenu pismenu saglasnost autora.

Impressum Izdava;:

Zdravstveno potporno udruženje studenata Beograda Balkanska 4/I 11000 Beograd

Dizajn i priprema za [tampu: Westerna comunicazione d.o.o. Beograd Art direktor: Milan Novičić

Fotografija:

glavni i odgov orni urednik: Nenad Maslovara

Vladimir Nenezić (www.fotografijebeograda.com), Branko Jovanović (Beograd), Srđan Matejić, www.jwork.net/foto, Miodrag Bogdanović

Priredili:

Tiraž: 20.000 primeraka

Ivan Radetić Vladimir Kovač

Saradnici:

Gordana Mirković Bogdan Đakonović

Lektor:

Radmila Mišić

Program „Studiram u Beogradu” realizovan je uz pomoć Ekonomskog instituta.

Projekat: Praćenje HIV/AIDS u Srbiji, Sveobuhvatna nacionalna strategija i nacionalni plan.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 378 STUDIRAM u Beogradu. - 2006- . Beograd (Balkanska 4/1) : Zdravstveno potporno udruženje studenata Beograda, 2006-. - 19 cm ISSN 1452-7286 = Studiram u Beogradu COBISS.SR-ID 136507148

sadržaj studije u beogradu Studije u Beogradu Univerziteti u Beogradu Pravila studija Univerzitet budućnosti

beograd 10 12 16 20

Dobrodošli Istorija Beograda Znamenitosti Manifestacije i događaji Prevoz i parking Upoznajte Beograd

22 28 30 32 34 36 40 46 48

kultura u beogradu

62 64 66 72 74 76

studenti u beogradu Smeštaj Ishrana Posao Biblioteke Računski centri Kultura Organizacije Povlastice za studente Krediti i stipendije

zdrav živ ot Studentska poliklinika Smanji rizik Studentska odmarališta Zona zdravlja Razmrdavanje Rekreacija

50 51 52 54 56 58

Pozorišta Muzeji Filharmonija i kinoteka Kulturne manifestacije

78 82 86 88

zabava u beogradu Kafići Klubovi Splavovi Adrenalinska zabava Sport

90 92 94 96 98

studije u Beogradu studije u beogradu Počeci beogradskog visokog obrazovanja vraćaju nas u 1841. godinu kada se Licej iz Kragujevca premešta u novu prestonicu, Beograd i to u zgradu Konaka Kneginje Ljubice, najlepšu gradsku građevinu toga vremena. 1863. godine Licej prerasta u Veliku školu i useljava u novu zgradu koju je srpskom narodu poklonio Dunavski kapetan, Miša Anastasijević. Dotadašnja odeljenja, Filozofsko (1838), Pravno (1841) i Prirodno-tehničko (1853) prerasla su u prve fakultete. 1905. godine Velika škola postaje Univerzitet u Beogradu sa 34 profesora i 788 studenata. Petnaest godina kasnije u sastav Univerziteta ulaze Bogoslovski, Poljoprivredni i Medicinski fakultet.

10

Beograd predstavlja regionalni akademski centar u kome se nalazi 88 visokoškolskih ustanova i blizu 160.000 studenata. Svake godine indekse beogradskih fakulteta i viših škola dobije oko 35.000 brucoša, dok 15.000 njihovih starijih kolega završi studije.

Studenti daju Beogradu epitet Grada znanja i Grada mladih, dok im prestonica zauzvrat pruža mogućnost iskazivanja i razvoja ličnih potencijala, sticanje najkvalitetnijeg obrazovanja i brojne sadržaje koji će im studije u Beogradu učiniti najlepšim životnim iskustvom.

Danas, 165 godina nakon što su prvi beogradski studenti pratili nastavu na Liceju, srpska prestonica je postala veliki univerzitetski centar, sedište 8 univerziteta na kojima se stiču znanja iz svih naučnih disciplina. U Beogradu se nalazi 68 fakulteta i 20 viših škola, od kojih su mnogi osnovani u poslednjih nekoliko godina. U sastavu dva univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija, Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti, nalaze se 34 beogradska fakulteta. Jednaki broj fakulteta spada u kategoriju „privatnih“ fakulteta, odnosno onih čiji osnivač nije Republika.

Učite, dajte sve od sebe da studije završite što pre. Usredsredite se na to da postanete nezavisni i da plenite u svakoj situaciji.

Maštajte, sanjajte i svojim znanjem ulepšajte naš grad i našu zemlju. Trudite se da budete zadovoljni sobom i da se ostvarite.

Mnogo toga treba da se promeni da bi se lepše živelo, nadam da smo na dobrom putu.

Anđelija Vujović, manekenka

Univerzitet u Beogradu je najstarija i najznačajnija akademska ustanova u Srbiji. U njegovom sastavu se nalazi 31 fakultet (društveno-humanističke nauke, medicinske nauke, prirodno-matematičke nauke i tehničko-tehnološke nauke), 5 naučnih instituta, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković i Računski centar (RCUB). Tokom duge i bogate istorije blizu 330.000 studenata je steklo diplomu Univerziteta u Beogradu, 22.000 je magistriralo, a više od 12.200 kandidata dobilo je zvanje doktora nauka.

Trenutno, na Univerzitetu znanja stiče 78.000 studenata osnovnih studija, koje podučava nastavni kadar od 2.500 profesora i docenata, i isto toliko asistenata i saradnika u nastavi.

Godišnje se na Univerzitet upiše oko 16.500 novih studenata, od kojih se polovini studije finansiraju iz budžeta Republike.

Najveći izazov koji danas stoji pred beogradskim univerzitetima je adekvatno sprovođenje procesa reforme i implementiranje novog Zakona o visokom obrazovanju. Ponovno uključivanje u porodicu evropskih univerziteta znači i prilagođavanje sistema visokog obrazovanja standardima Bolonjskog procesa. Zadatak je da najkasnije do 2010. godine Srbija postane deo Evropske zone visokog obrazovanja, što podrazumeva međusobnu usaglašenost i prepoznatljivost studijskih programa, odnosno akademskih zvanja, kao i mobilnost studenata, nastavnika i radne snage zasnovanu na tome.

udenata o na strani st Beograd je bi denti su jedino stu i onda kada išu ideje ti da promov imali hrabros anskih ađ g društva, gr demokratsko adicije i tr e n acional n a, od ob sl i prava e najbolje tacije. O tom n ije or ke ps evro onstracije udentske dem st e lik 7. ve re govo zatim 1996/9 ne, 1991/92. di z u go . e m 68 ra 19 iz da su 00. godine ka 20 i o sv n i li ač n bi a ko i am ntima na ulic da i rame sa stude ji su znal Beograđani ko svet. ad gr je Beo

Beograđani su uvek pokazivali posebnu sklonost i simpatije prema studentima. U periodu između dva svetska rata, koji se smatra zlatnim godinama Beogradskog univerziteta, zahvaljujući mnogobrojnim donacijama, BU je sa svojih 500 nastavnika i 10.000 studenata bio među najbogatijima u Evropi. U tom periodu je i zaživeo najveći broj od nekadašnjih 75 zadužbina i 11 fondova. Do danas su samo 11 zadužbina i 2 fonda obnovili svoj rad, a iz sredstava koja ostvaruju zahvaljujući njima stipendiraju se i nagrađaju najbolji beogradski studenti.

11

studije u beogradu

Univerziteti u beogradu U Beogradu se nalazi osam univerziteta među kojima je najstariji Univerzitet u Beogradu, osnovan 1905. godine (naslednik Liceja iz 1838), a najmlađi Univerzitet New York u Beogradu koji je počeo sa radom septembra 2006. godine. Prema obuhvatnosti naučnih disciplina, broju studenata i nastavnom i naučnom potencijalu Univerzitet u Beogradu prednjači u odnosu na druge visokoškolske institucije. Sa druge strane, univerziteti čiji osnivač

nije Republika Srbija poseduju kvalitetnije prostorne i tehničke uslove za odvijanje obrazovnog procesa.

Na beogradskim fakultetima studira sve veći broj studenata iz inostranstva, iako je njihov broj još uvek dosta manji u odnosu na period osamdesetih godina prošlog veka. Hiljade studenata iz susednih zemalja, sa Bliskog Istoka, iz Severne Afrike i bivših sovjetskih zemalja stekli su beogradsku diplomu i poneli najlepše uspomene na dane studija.

Univerzitet u Beogradu Studentski trg 1 Telefon: 635-579 http://www.bg.ac.yu

Osnovan: 1905. godine (nasledio Licej osnovan 1838.)

Broj studenata: 78.000 Broj fakulteta: 31 Naučne discipline: društveno-humanističke, medicinske, prirodno-matematičke, tehničko-tehnološke.

12

Univerzitet umetnosti Kosančićev venac 29 Telefon: 625-166 http://www.arts.bg.ac.yu

Osnovan: 1973. godine (nasledio Umetničku akademiju osnovanu 1957.)

Broj studenata: 1.750 Broj fakulteta: 4 Naučne discipline: dramske umetnosti, muzičke umetnosti, likovne umetnosti, primenjene umetnosti.

Megatrend univerzitet primenjenih nauka Obilićev venac 12 Telefon: 2627-080 http://www.megatrend-edu.net

Osnovan: 1989. godine Broj studenata: 5.000 Broj fakulteta: 5 Naučne discipline: poslovna ekonomija, kultura i mediji, umetnost i dizajn, državna uprava i administracija.

Univerzitet Bra`a Kari` Palmira Toljatija 3 Telefon: 2604-022 http://www.uni-bk.ac.yu

Osnovan: 1992. godine Broj studenata: 5.000 Broj fakulteta: 6 Naučne discipline: menadžment, ekonomija, bankarstvo, političke nauke, strani jezici, menadžment u umetnosti, menadžment u sportu.

Univerzitet New York u Beogradu Andre Nikolića 29 Telefon: 3691-076 http://www.unyb.edu.yu

Osnovan: 2006. godine Naučne discipline: menadžment, marketing, bankarstvo, turizam, ljudski resursi, informacione tehnologije i menadžment u zdravstvu.

Univerzitet Union Cara Dušana 62-64 Telefon: 2180-271 http://www.union.edu.yu

Osnovan: 2005. godine Broj studenata: 2.500 Broj fakulteta: 8 Naučne discipline: graditeljski i industrijski menadžment, poslovna ekonomija, pravo, bankarstvo, informatika, dizajn.

Evropski univerzitet Carigradska 28 Telefon: 3341-583 http://www.eu.ac.yu

Osnovan: 2000. godine Broj studenata: 650 Broj fakulteta: 9 Naučne discipline: društveno-humanističke, prirodno-matematičke, medicinske.

Univerzitet Singidunum Danijelova 29 Telefon: 3093-220 http://www.singidunum.ac.yu

Osnovan: 2005. godine Broj studenata: 4.200 Broj fakulteta: 7 Naučne discipline: poslovna ekonomija, finansije, hotelijerstvo, mediji, ekologija, informatika.

studije u beogradu

pravila studija drugog stepena spadaju: specijalističke strukovne, kao i diplomske (master) i specijalističke akademske studije, a studije trećeg stepena su doktorske akademske studije. Školska godina počinje 1. oktobra i traje ukupno 12 meseci. Nastava traje 30 nedelja (podeljenih u dva semestra ili tri trimestra). Ukupan broj časova aktivne nastave u toku školske godine iznosi najmanje 600 časova. Nastava iz jednog predmeta traje od jednog do dva semestra ili od jednog do tri trimestra.

espb i trajanje studija

16

Pravila studiranja se regulišu Zakonom o visokom obrazovanju (ZoVO) i opštim aktom visokoškolske ustanove (univerzitet, fakultet i dr). ZoVO je donet 30. avgusta 2005. godine i smatra se reformskim zakonom koji treba da dovede do usaglašavanja našeg visokog obrazovanja sa evropskim normama i standardima Bolonjskog procesa. Njegovo uvođenje u sistem našeg obrazovanja završiće se do početka naredne akademske godine, do kada će na snazi ostajati neke odredbe bivšeg Zakona o Univerzitetu (1.V 2002. god.)

Svaki predmet u okviru studijskog programa nosi odgovarajući broj ESPB (Evropski sistem prenosa bodova) bodova, čijim se zbirom označava ukupan obim studija. Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom angažovanju studenta u toku jedne školske godine.

opšte informacije

Pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem.

Visoko obrazovanje se ostvaruje kroz akademske i strukovne studije.

Akademske studije osposobljavaju studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća, a strukovne imaju za cilj osposobljavanje studenata za praktičnu primenu znanja i veština u okviru radnih procesa. Studije prvog stepena su osnovne strukovne i akademske studije. U studije

mesta za učeeknaje

bibliot 1. Narodna tska biblioteka e 2. Univerzit u Studentskom a 3. ;itaonic gradu om a na Pravn 4. ;itaonic fakultetu nlija 5. Ada Ciga

Beograd je veoma lep grad koji strancima pruža nezaboravne trenutke, zbog čega ne osećate nostalgiju. Grad ima opuštajući Kalemegdan, Plastic sa house muzikom i SKC. Studenti bi trebalo da učestvuju u programima fakultetskih razmena, kao i da se aktivnije uključe u politički život.

Martin Wilheim, Nemačka, Postdiplomac FPN-a

Angažovanje studenta podrazumeva aktivnosti u vezi sa nastavom, samostalnim učenjem, kolokvijumima, ispitom, izradom završnog rada, dobrovoljnim radom u lokalnoj zajednici.

Osnovne akademske studije imaju od 180 od 240 ESPB bodova. Diplomske akademske studije imaju u zavisnosti od obima osnovnih studija 60 ESPB ili 120 ESPB bodova (potrebno je ostvariti najmanje 300 bodova na osnovnim i diplomskim studijama zajedno). Doktorske studije imaju najmanje 180 ESPB bodova, ukoliko je tokom prethodnog obrazovanja ostvareno najmanje 300 bodova.

Izuzetak su programi iz

prava, student U slučaju narušavanja skladu sa može podneti žalbu u e ustanove. statutom visokoškolsk podnese Student ima pravo da ocenu u roku od prigovor na dobijenu ja ocene, ukoliko 36 časova od dobijan roveden u smatra da ispit nije sp statutom. skladu sa zakonom i dnošenja Nakon 24 časa od po gan donosi prigovora, nadležni or igovor usvoji odluku. Ukoliko se pr e ispit student ponovo polaž . na da 3 od u roku

medicinskih nauka, kod kojih se mogu integrisati osnovne i diplomske studije tako da ukupan obim ne prelazi 360 ESPB bodova.

status studenta

Status studenta stiče se upisom na akreditovane studijske programe koje organizuje visokoškolska ustanova. Student može biti u statusu koji podrazumeva finansiranje studija iz budžeta Republike (budžetski) ili statusu studenta koji se sam finansira (samofinansirajući).

Početkom školske godine, student se opredeljuje za određeni broj predmeta koji nosi najmanje 37 ESPB bodova (za samofinansirajuće studente), odnosno 60 ESPB bodova (za budžetske studente).

Budžetski student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova ima pravo da nastavi studije u istom statusu. Budžetski student koji ostvari manje od 60 ESPB bodova, može nastaviti studije u statusu samofinansirajućeg studenta. Samofinansirajući student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studija, može u narednoj godini da pređe u budžetski status, ukoliko se rangira u okviru propisanog ukupnog broja studenta koji se finansiraju iz budžeta.

Status studenta prestaje: ispisivanjem sa studija; završetkom studija; neupisivanjem školske godine; nezavršavanjem studija u dvostruko dužem roku nego što je predviđeno i isključenjem sa studija.

17

studije u beogradu

top 5 ocena ispiti i ocenjivanje

18

Ispit se polaže po okončanju nastave iz odnosnog predmeta. Polaganje može biti usmeno, pismeno i praktično. Ispitni rokovi su: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Isti ispit student može da polaže najviše 3 puta u toku jedne školske godine. Izuzetak je kada je studentu preostao samo jedan nepoloženi ispit iz programa upisane godine, i tada se taj ispit može položiti u naknadnom ispitnom roku, do početka naredne školske godine.

Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena.

Predispitne obaveze učestvuju u ukupnom zbiru sa najmanje 30, a najviše 70 poena. Uspeh studenta na ispitu se izražava ocenom od 5 (nije položio) do 10 (odličan), ili na neki drugi, nenumerički, način u skladu sa navedenim odnosom.

mirovanje

Studentu se, na njegov zahtev, odobrava mirovanje prava i obaveza u slučaju: teže bolesti; odlaska na stručnu praksu (u trajanju od najmanje 6 meseci); odsluženja i dosluženja vojnog roka; nege deteta do godine dana života; održavanja trudnoće i dr. u skladu sa opštim aktom.

Student koji je zbog bolesti ili stručnog usavršavanja, u trajanju od najmanje 3 meseca, bio sprečen da polaže ispit, može polagati ispit u prvom narednom roku, u skladu sa opštim aktom.

) 1. 10 (deset ) 2. 9 (devet ) 3. 8 (osam ) 4. 7 (sedam ) 5. 6 (šest

javne isprave studenata

Javne isprave su: studentska knjižica (indeks), diploma o stečenom visokom obrazovanju i dodatak diplomi. Diploma i dodatak diplomi se izdaju i na engleskom jeziku. Dodatak diplomi sadrži detaljne podatke o uspešno okončanom studijskom programu, kao i opis sistema visokog obrazovanja.

studentski parlament

Studentski parlament je organ visokoškolske ustanove (univerzitet) i visokoškolske jedinice (fakultet), čiji je cilj ostvarenje prava i zaštita interesa studenata.

Pravo da bira i bude biran u Studentski parlament ima svaki upisani student. Izbori se održavaju tajnim i neposrednim glasanjem u aprilu mesecu, a mandat članova Parlamenta traje godinu dana.

Beograd je moj rodni grad, koji uvek nosim u srcu i rado mu se vraćam. Preporučujem vam da učite na vreme, barem onoliko koliko treba da se završi faks u roku od 4-6 godina. Jedite voće i povrće, a izbegavajte droge, cigarete i alkohol. Uglavite minimum po pola sata dnevno za aerobne vežbe, vežbe snage i seks. Škabo, Beogradski sindikat

Parlament bira i razrešava predstavnike studenata u organima visokoškolske ustanove i drugim organima gde su zastupljeni studenti.

Način izbora i broj članova SP-a uređuje se

opštim aktom visokoškolske ustanove. Oblast studentskog organizovanja i predstavljanja biće uređena usvajanjem posebnog Zakona o studentskom organizovanju.

prava i obaveze studenata Student ima pravo na: - upis, kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje; - blagovremeno i tačno informisanje o svim pitanjima koja se odnose na studije; - aktivno učestvovanje u donošenju odluka, skladno zakonu; - samoorganizovanje i izražavanje sopstvenog mišljenja; - povlastice koje proizilaze iz statusa studenta; - podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente; - obrazovanje na jeziku nacionalne manjine, skladno zakonu; - različitost i zaštitu od diskriminacije; - to da bira i bude biran na izborima za Studentski parlament i druge organe visokoškolske ustanove.

Student je dužan da: - ispunjava nastavne i predispitne obaveze; - poštuje opšte akte ustanove; - poštuje prava drugih studenata i zaposlenih u visokoškolskoj ustanovi; - učestvuje u donošenju odluka, skladno zakonu.

studije u beogradu

univerzitet budu`nosti način, Evropa nastoji da obezbedi kompetitivnost na globalnom tržištu obrazovanja i zaštiti se od prodora drugih velikih visokoškolskih sistema, od kojih je najuspešniji američki.

Iako se uspostavlja jedinstvena osnova obrazovnog procesa, u Bolonjskoj deklaraciji se štiti raznovrsnost nastavnog sadržaja i ističe se poštovanje različitosti kultura, tradicija i jezika.

evropska zona visokog obrazovanja

Da bi Evropska zona visokog obrazovanja bila efektivna, potrebno je uspostaviti niz standarda jednako obavezujućih za sve njene članice:

osiguranje kvaliteta 20

Univerzitet predstavlja temelj razvoja čitavog društva, zbog čega je neophodno njegovo stalno usavršavanje u skladu sa društvenim potrebama.

Nacionalni obrazovni sistemi koji su se u Evropi gradili još od XI veka razlikuju se od države do države. Međutim, današnje potrebe društva i principi jedinstvene Evrope zahtevaju ne samo pojedinačni razvitak, već i međusobnu usaglašenost ovih sistema. Iz tog razloga, 45 zemalja Evrope je, prihvatanjem Bolonjske deklaracije iz 1999. godine, pristupilo izgradnji zajedničkih osnova sistema visokog obrazovanja. Ovaj sinhronizovani rad evropskih zemalja naziva se Bolonjski proces.

bolonjski proces

Cilj Bolonjskog procesa je uspostavljanje Evropske zone visokog obrazovanja do 2010. godine.

Zajednički visokoobrazovni prostor prvenstveno omogućuje prepoznavanje i priznavanje obrazovnih profila i nastavnih sadržaja širom Evrope. Ravnopravno nadmetanje evropskih univerziteta uslov je njihovog stalnog usavršavanja i unapređenja kvaliteta usluga koje pružaju. Na taj

Kroz rad nezavisnih ekspertskih tela se sprovodei kontrola kvaliteta visokoškolskih ustanova i nastavnih programa, na osnovu čega se izdaje dozvola za rad. Tokom procesa spoljnih evaluacija i samoevaluacija, posebna pažnja pridaje se mišljenju studenata. Obezbeđivanjem minimuma kvaliteta stečenog obrazovanja stiče se poverenje i međusobno uvažavanje visokoškolskih ustanova širom kontinenta.

priznavanje kvalifikacija

Međusobnim priznavanjem stečenih diploma, evropske zemlje omogućuju pokretljivost radne snage i studenata. Čitljivost i uporedivost diploma se olakšava uvođenjem dodatka diplomi, koji sadrži opis svih pohađanih predmeta. Visokoškolske ustanove obavezuju se da će uvažiti predmete i semestre položene na drugim univerzitetima, čime se garantuje pokretljivost studenata.

tri stepena studija

Ovakva vrsta studija će omogućiti širu međunarodnu razmenu studenata, pošto će se tako uvesti standardi njihovog trajanja. Osnovne studije traju

Zaljubljena sam u Madrid, Rim i Pariz, ali Beograd je jedini grad u kome mogu da živim. Volela bih da ima metro, da su ljudi više nasmejani i da je čistiji. Preporučujem vam Kalemegdansku terasu i restoran Đorđe, kao i sve kafiće na Senjaku. Uživajte na studijama, jer kada se jednog dana završi ta faza života nedostajaće vam.

Dubravka Mijatović, glumica

tri ili četiri godine. Master, odnosno diplomske studije traju jednu godinu, ako su prethodno završene četvorogodišnje, tj. dve godine ako su prethodno završene trogodišnje osnovne studije.

Doktorske studije traju tri godine, sa prethodno ostvarenim obimom od 5 godina akademskih studija.

evropski sistem prenosa bodova

ESPB je nastao zbog neophodnosti utvrđivanja prihvatljive norme koliko student treba da radi da bi savladao nastavni sadržaj. Zbir od 60 ESPB bodova predstavlja ukupno angažovanje studenta tokom čitave školske godine, koje ne može biti izvan obima 40-časovne radne nedelje. Ukupno angažovanje studenta sastoji se od aktivne nastave (predavanja,

vežbe, praktikumi, seminari i dr), samostalnog rada, kolokvijuma, ispita, izrade završnih radova i drugih vidova angažovanja.

ODGOVORNOST ZA E VISOKO OBRAZOVANJ školstva je Unapređenje visokog učestvuju me ko složen proces u i radnici i sk em ad izvršna vlast, ak da garantuje studenti. Vlada treba finansiranje a, tet rzi autonomiju unive , sprovođenje visokog obrazovanja ih obaveza. dn ro zakona i međuna de na stvaranju Nastavnici treba da ra i upravljanju i prenošenju znanja m. Studenti treba visokim obrazovanje i reprodukovanja da, pored usvajanja o relevantnosti znanja, daju svoj sud lotvornosti stečenog znanja i de kao i da aktivno njegovog prenošenja, odluka i učestvuju u donošenju razovanjem. upravljanju visokim ob

21

studenti u beogradu smeštaj svetozara markovi`a 57 telefon: 3612-715 http://www.sc.org.yu

Studentski Grad je najveći studentski kampus na Balkanu.

Dom ima četiri bloka sa ukupnim kapacitetom od 4.406 mesta. Stanarima su dostupni brojni sadržaji među kojima se izdvaja čitaonica sa 500 mesta i televizija RTV SG. U sastavu Studenjaka nalazi se zdravstvena stanica Studentske poliklinike i Dom kulture „Studentski grad” koji organizuje bogat kulturno-umetnički program.

Tokom leta, studenti napuštaju I i II blok koji se tada koriste kao hosteli.

18, 45, 65, 71, 72, 73, 75, 77, 83 i 88

studentski dom

tošin bunar 143 - 151 telefon: 3102-181

„studentski grad”

22

Osnovna delatnost Ustanove SC „Beograd” je smeštaj i ishrana beogradskih studenata, a Ustanova se bavi i pružanjem komercijalnih usluga za studente i građane i organizovanjem turističke recepcije studenata u toku leta.

Smeštajni kapaciteti svih 11 domova, koliko ih je u sastavu SC-a, iznose oko 10.100 mesta. Pored toga, dnevno se u 7 studentskih restorana konzumira oko 30.000 obroka.

U početku nisam mogao da se naviknem na Beograd, a sada ga doživljavam kao svoj grad. Beograd je stvarno grad za sve.

Ne treba se zatvarati u sebe i zaključavati u sobu sa starim prijateljima ne dozvoljavajući Beogradu i Beograđanima da ih upoznate. Ljudi čine grad, a ljudi su ovde sjajni. Dajte i njima i sebi šansu.

Vojv ode Stepe 320 Telefon: 3974-990 Studentski dom „4. april” je jedini dom koji ima fiskulturnu salu, a pored sale stanarima doma su na raspolaganju otvoreni tereni za fudbal, rukomet, košarku i odbojku. U okviru doma nalazi se i ambulanta Studentske poliklinike.

9, 10 i 14

Mije Kova;evi`a 7b Telefon: 2750-962 SD Karaburma je najmlađi beogradski dom (1978), i sa 1.170 mesta drugi je po veličini. U sklopu doma nalazi se i ambulanta Studentske poliklinike, kao i biblioteka sa klimatizovanom čitaonicom i crtaonicom, košarkaški teren i tereni za mali fudbal.

12 25, 27 i 32

„karaburma”

studentski dom

„4. april”

studentski dom

Ognjen Amidžić, voditelj

18, 33 i 50

23

Košutnjak čine dva paviljona, A i B, čiji je kapacitet 333 mesta. Tereni za odbojku i košarku se nalaze između paviljona na jednoj od najlepših beogradskih lokacija.

U domu se nalaze čitaonice, diskoteka, TV sala, sala za stoni tenis i perionica.

23 i 53

Bulevar Kralja Aleksandra 75 Telefon: 2401-800

2, 5, 6, 7, 12 i 14 25, 26, 27, 32, 65

studentski dom

„mika mitrovi`”

24

Studentski dom „Kralj Aleksandar I” je najstariji studentski dom na Balkanu, izgrađen davne 1927. godine na inicijativu kralja Aleksandra I Karađorđevića. Tokom leta, dom se koristi u komercijalne svrhe kao hostel. U sastavu doma nalazi se čitaonica i veliki restoran.

studentski dom

„kralj aleksandar I”

„košutnjak”

studentski dom

Blagoja Parovi`a 156 Telefon: 3559-747

Kralja Vladimira 33 Telefon: 2469-502 Stanari Studentskog doma „Mika Mitrović” su studenti rekonvalescenti oboljenja koja su privremeno ili trajno ozbiljno narušila njihovo zdravstveno stanje i studenti sa invaliditetom. Mesta se dodeljuju na osnovu mišljenja lekarske komisije Studentske poliklinike.

9, 10 i 14.

18, 25, 33 i 39.

studentski dom „patris lumumba”

Dragice Pravice 1 Telefon: 751-977 Šest blokova sagrađenih 1961. godine čini Studentski dom „Patris Lumumba”. Danas se koriste svi osim drugog bloka koji se renovira, tako da se u domu može smestiti 1.026 studenata.

Dom ima restoran, TV salu, čitaonicu, teretanu i terene za košarku i mali fudbal.

Bana Ivaniša bb Telefon: 3400-386 Penezić čine tri paviljona u okviru kojih se nalazi 372 sobe sa kapacitetom od 756 stanara.

Dom nema svoj restoran, pa njegovi stanari pravo na ishranu ostvaruju u restoranu doma „Rifat Burdžović”. U okviru doma stanarima su na raspolaganju TV sala, kafe klub, diskoteka i teretana.

28 i 40

studentski dom

„rifat burdžovi`”

65

studentski dom „slobodan penezi`”

Milana Raki`a 77 Telefon: 2423-029 Dom „Rifat Burdžović” (1948.) je prvi studentski dom koji je izgrađen posle Drugog svetskog rata. Danas Rifat može da udomi 367 stanara od kojih su mnogi strani studenti iz Zapadne Evrope, Azije i Severne Amerike.

28 i 40

Studentski dom „Žarko Marinović” je sa 155 mesta najmanji studentski dom u Beogradu.

Stanarima na raspolaganju stoje TV sala i tereni za fudbal, košarku i odbojku.

17, 45, 73, 83, 84, 704 i 706

Studenti se u domove Ustanove Studentski centar „Beograd” useljavaju na osnovu konkursa koji se sprovodi na fakultetima i višim školama čiji je osnivač Repubika Srbija.

Pravo na smeštaj u domu po dotiranim cenama imaju studenti osnovnih i poslediplomskih studija koji se finansiraju iz budžeta, i čije mesto stalnog boravka nije u Beogradu.

Samofinansirajući studenti mogu dobiti mesto u domu ukoliko nakon raspodele budžetskim studentima ostane slobodnih mesta, ali oni u tom slučaju plaćaju ekonomsku, a ne dotiranu cenu stanarine.

Vera je prvi devojački studentski dom.

Izgrađen je 1936. godine kada je nosio ime „Kraljica Marija”. Danas ovaj dom čine dva objekta čiji je ukupni kapacitet 313 mesta, koji se nalaze u neposrednoj blizini.

2, 5 i 10

65

studentski dom „žarko marinovi`”

studentski dom

„vera blagojevi` I i II”

Cara Dušana 254, Zemun Telefon: 3160-003

Vera I - Kraljice Marije 48 Telefon: 3246-663 Vera II - Dalmatinska 37 Telefon: 759-926

Konkurs se sprovodi u toku sepembra i oktobra meseca. Konkursnu dokumentaciju čine: prijava za prijem u ustanovu, uverenje o prosečnoj oceni i godini studija, uverenje o prihodima po članu domaćinstva i lekarsko uverenje.

Za prijem studenata po osnovu zdravstvenog stanja važe i dodatni uslovi da su upisani na redovne studije i da su rekonvalescenti oboljenja koja su privremeno ili trajno ozbiljno narušila zdravstveno stanje.

Konkursna dokumentacija se predaje studentskim službama na matičnim fakultetima.

Savetujem da završite studije u roku, kako biste se što pre posvetili odabranoj profesiji. U zdrav stil života možete uklopiti fakultetske obaveze, izlaske i provod. Važno je da imate plan, prioritete i obavezno se naspavajte.

Dejan Udovičić, trener VK „Partizan“

Hosteli HOSTEL “TiS” Koste Abraševića 17 Tel. 3806-050 http://www.tishostel.co.yu

STAR HOSTEL Cara Uroša 6/I tel. 2627-061

HOSTEL “ŽOC” Zdravka Čelara 14 Tel. 2072-605 http://www.dom-zoc.co.yu

FEBANI HOSTEL Cvijićeva 110 tel. 2769-256 http://www.febani.com

KONAČIŠTE “LICEJ KLUB” Venizelosova 31 Tel. 3392-458 http://www.licejkon.com

MONSTER HOSTEL Višegradska 25 tel. 3066-980

BELGRADE EYE Krunska 6 tel. 3346-423 http://www.belgradeeye.com

HOSTEL BELGRADE Kralja Milana 17 tel. 3232-336 http://www.hostelbelgrade.com

THREE BLACK CATZ Čika Ljubina 7/49 tel. 2629-826 HOSTEL BG747 Aleksandra Dubčeka 58 tel. 3248-550 http://www.bg747.com

SLEEPWELL HOSTEL Zmaj Jovina 7 tel. 3036-757 LIPOVIČKA ŠUMA HOSTEL Lipovica, Barajevo tel. 8302-184

Hosteli predstavljaju posebnu vrstu smeštaja namenjenog isključivo mladima.

Boravak u hostelu podrazumeva višekrevetne sobe, visoke higijenske standarde, ali i veoma niske cene prilagođene mogućnostima korisnika. Pošto su najčešće smešteni u blizini centra, hosteli predstavljaju omiljena mesta za boravak omladine.

Postoje i hosteli sa sobama predviđenim za manje osoba, ali ono što izdvaja koncept hostela je to da se ne unajmljuje soba, već samo krevet.

U Beogradu deluje desetak privatnih hostela koji rade tokom cele godine, a preko leta Studenski grad (I blok), studentski dom „Kralj Aleksandar I“ i domovi za smeštaj učenika koji menjaju svoju namenu, kako bi ugostili veliki broj mladih posetioca Beograda.

koja organizacija Najpoznatija 70 d o ele u više povezuje host onal ti a rn ling Inte el st o H je lja zema m HI Posedovanje Association. e ili čak st u ujete pop eđ b ez b o e, ima kartic eštaj u hostel besplatan sm ove mreže.

27

studenti u beogradu 28

ishrana FAST FOOD

Kada su gastronomski užici u pitanju, Beograd je istinska prestonica i u toj kategoriji. Pored mogućnosti ishrane u restoranima Ustanove Studentski centar „Beograd”, studentima su na raspolaganju i brojni ugostiteljski objekti sa specijalitetima nacionalne i međunarodne kuhinje.

Bilo da želite prvoklasni obrok u nekom od elitnih restorana ili ste skromnijeg apetita i budžeta, užitak vam je zagarantovan.

Da biste mogli da koristite usluge studentskih restorana neophodna vam je Studentska kartica koja se istovremeno koristi kao domska legitimacija i kao abonentska kartica kojom se kupuju elektronski bonovi. U okviru kartice su integrisane EURO<26 i ISIC kartice koje korisnicima obezbeđuju veliki broj popusta na različite proizvode i usluge u zemlji i inostranstvu. Za dobijanje studentske kartice potrebni su vam: lična karta, indeks, zahtev i uplatnica.

Pravo na usluge SC Beograd imaju samo studenti čije se školovanje finansira iz budžeta Republike.

Korisnici kartice iz Beograda imaju pravo na jedan obrok.

Pošto studentski ritam života često onemogućava pravilan režim ishrane, beogradski akademci često se okreću alternativnim menzama. Bilo da je u pitanju ispitni rok, kada prestaju sve dijete, ili završnica noćnog izlaska, studenti su najverniji poklonici „brze hrane“. Mnogi restorani, kafane, bistroi i kiosci su nahranili brojne generacije studenata beogradskih fakulteta i danas uživaju kultni status.

Pritom, kada ste u situaciji da obedujete „na ulici“, dobro obratite pažnju na čistoću i higijenu objekta u koji ste ušli. Uvek birajte poznate lance fast food restorana (picerije, pekare, grilovi...) i objekte na visokofrekventnim mestima, jer se u njima obično najviše vodi računa o čistoći.

fast food mesta

1. Duff 2. Bucko rpkovi` 3. Pekara T 4. Amica ajat 5. Stepin v

U Beogradu mi se najviše sviđa što se osećaš živim, zbog čega je najbolje mesto za studente. Tokom studija ćete naučiti da kuvate, perete, peglate i preživite, a to je malo jača škola od one koju ćete završiti. Uživajte u gradu velikih mogućnosti.

Tea Kovač, student

restorani studentskog centra beograd restoran

adresa

Bon 

D 

R 

V 

Studentski grad

Tošin bunar 151

IV April

Vojvode Stepe 320









Karaburma

Mije Kovačevića 7









Kralj Aleksandar I

Bulevar Kralja Aleksandra 75









Rifat Burdžović

Milana Rakića 77









Košutnjak

Blagoja Parovića 154









Obilićev venac

Obilićev venac 4









Patris Lumumba

Dragice Pravice 1









Agronom

Nemanjina 6, Zemun









Mika Mitrović

Kralja Vladimira 33









Zemun

Cara Dušana 254









Farmaceut

Vojvode Stepe 450









Dramske umetnosti

Bulevar umetnosti 20









Đušina

Đušina 5









29

studenti u beogradu 30

posao

e studentske poslov

e 1. promocij i 2. operater slovi o p 3. fizi;ki je robe 4. pakovan poslovi 5. hotelski

Tokom studija, kada obaveze to dozvoljavaju, mnogi beogradski studenti obavljaju privremene i povremene poslove i tako upotpunjuju budžet.

U cilju poboljšanja standarda, studenti se mogu učlaniti u omladinske zadruge koje im pomažu tako što pronalaze posao, ili omogućuju isplatu zarade ukoliko je student sam našao posao.

Prva studentska zadruga u Beogradu osnovana je 1931. godine na inicijativu uglednih profesora, privrednika i studenata. Zvala se “Studentska zadruga za rad i štednju - Samopomoć“. Poslovi koji su se u Samopomoći nudili tadašnjim studentima bili su vezani za raznošenje mleka, prodaju udžbenika i taksenih markica, kao i lakši fizički poslovi.

Danas u Beogradu deluje veliki broj studentskih i omladinskih zadruga kojima se studenti mogu obratiti za pomoć pri zapošljavanju. Za učlanjenje je obično potrebno poneti indeks, potvrdu o statusu studenta i ličnu kartu. Neke zadruge naplaćuju i članarinu, ali i pružaju dodatne usluge članovima.

Većina beogradskih univerziteta i fakulteta je poslednjih godina oformila sopstvene centre za razvoj karijere koji imaju za cilj aktivno pružanje pomoći studentima pri zapošljavanju. Pritom, ovi centri deluju i savetodavno, ali se trude da, kroz dodatne programe obuke, razvijaju nove sposobnosti i veštine kod studenata i što bolje ih profesionalno osposobe. Među njima ističe se Centar za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu koji sprovodi edukativne programe, pruža niz korisnih informacija i povezuje studente sa poslodavcima.

Slične programe sprovodi i Nacionalna služba za zapošljavanje (www.rztr.co.yu).

Pomoć pri zapošljavanju studentima se nudi i kroz brojne sajmove zapošljavanja gde se pojavljuju vodeće kompanije koje tom prilikom upoznaju studente sa konkretnim mogućnostima zasnivanja radnog odnosa. Najveći studentski sajmovi tog tipa su Career days i Job Fair. Sve više firmi organizuje i tzv. Open day kada poziva studente odgovarajućih profila da dođu u posetu i upoznaju se sa funkcionisanjem kompanije u kojoj bi sutra možda mogli da otpočnu uspešnu karijeru.

studenti u beogradu 32

biblioteke u niverzitetska biblioteka svetozar markovi`

biblioteka grada beograda

Knez Mihailova 56 tel: 2024-000 http://www.bgb.org.yu

Gradska biblioteka najveća je pozajmna biblioteka u zemlji, čija mreža sa 74 ogranka pokriva celokupno područje Beograda.

Osnovana je 1928. godine, a njeni koreni vode do 1836. godine kada je osnovana Biblioteka varoši Beogradske, i 1846. godine i tadašnjeg Čitališta Beogradskog.

Pored pozajmljivanja knjiga, članovima stoje na raspolaganju i Čitaonica opšte i referensne literature sa 40 mesta, Elektronska čitaonica, koja nudi svim građanima mogućnost korišćenja PC računara na 6 umreženih radnih stanica, pregledavanje elektronske pošte, upotrebu Internet servisa, štampanje, skeniranje, fotokopiranje, kao i Čitaonica odeljenja umetnosti sa 64 mesta. Ukupan fond Biblioteke iznosi oko 500.000 publikacija. U zgradi se nalazi Rimska dvorana sa ostacima antičkog logora, castruma. Danas se u dvorani organizuju brojne kulturne manifesacije.

Bulevar kralja Aleksandra 71 Tel: 3370-512 http://www.unilib.bg.ac.yu

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” je najveća univerzitetska biblioteka u zemlji. Ona je centralna biblioteka Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti, a matična je za sve visokoškolske i specijalne biblioteke u Srbiji.

Biblioteka sa knjižnim fondom od 1,5 miliona svezaka, knjiga i časopisa namenjena je prvenstveno studentima, profesorima i istraživačima, a mogu je koristiti i drugi građani. Biblioteka ima stalni pristup Internetu preko akademske mreže, a članovima su na raspolaganju i čitaonice: studentska, profesorska, kao i čitaonica periodike.

Radno vreme: 8-20, subotom 8-14

Narodna biblioteka Srbije

Skerlićeva 1 Tel:2451-242 http://www.nbs.bg.ac.yu

Narodna biblioteka je osnovana 1832. godine i najstarija je ustanova kulture u Srbiji. Tokom oba svetska rata Biblioteka je bila teško oštećena, a uništenje književnog fonda predstavlja nenadoknadiv gubitak za srpsku kulturnu baštinu.

6. aprila 1973. godine otvorena je nova zgrada Biblioteke na Vračaru, u kojoj se i danas nalazi.

Biblioteka raspolaže sa više čitaonica, od kojih su studentima najinteresantnije centralna čitaonica sa 272 mesta i e-čitaonica koja nudi korišćenje elektronskih publikacija, pretraživanje Interneta, korišćenje softverskih paketa…

Beograd je velik i lep grad u kome možete pronaći sve što vas interesuje, pa i sami sebe. Za rekreaciju preporučujem SC Pinki i zemunske terene za basket, a izlasci koji uključuju pozorište, bioskop ili koncert su idealna varijanta. Odaberite posao koji volite, tako vam biti lakše da budete dobri u njemu.

Milan, Night Shift

projekat beograd http://www.projekatbeograd.com Projekat Beograd nastao je sredinom 2002. godine kao program SKC-a, čiji je cilj bio da diplomske radove studenata stavi u funkciju razvoja grada. Ubrzo, Projekat je prerastao prvobitne okvire, tako da sada deluje kao organizacija, ali i pokret mladih ljudi koji žele da uspostave standarde i nivo kulture življenja u Beogradu i da ga pozicioniraju kao buduću nezaobilaznu tačku u kretanju kapitala, roba i usluga sa Zapada na Istok.

Više od 100 studenata i mladih stručnjaka je okupljeno oko projekta, u okviru koga obrađuju teme koje su usko vezane za Beograd i njegov razvoj. Cilj je da se, kroz zajednički rad i multidisciplinarni pristup, mladim generacijama i budućim stručnjacima pruži prilika da daju ideje, pokažu kreativnost i potencijale i predlože

rešenja za razvoj složene strukture grada u kojem žive i o čijoj budućnosti žele da misle. Obrađuju se pitanja uređenja gradskog jezgra, revitalizacije objekata, stambene, saobraćajne i poslovne infrastrukture, mogućnosti za razvoj kulture, turizma itd.

Prirodni i ljudski potencijali Beograda su takvi da je naša prestonica nedavno proglašena za Grad budućnosti južne Evrope. O kvalitetu više od 100 radova u okviru Projekta Beograd govori i to da su osvojili prestižnu Nagradu grada Beograda za stvaralaštvo mladih kao i brojna priznanja na svim konkursima i salonima na kojima su učestvovali. Vrhunac dosadašnjih aktivnosti predstavlja učešće na najprestižnijoj smotri arhitektonskih ostvarenja – X Venecijanskom bijenalu.

33

studenti u beogradu 34

ra;unski centri

ra;unski centar

Osnovna delatnost RCUB-a je da razvija, održava i unapređuje Akademsku mrežu. U tom smislu, 24 časa dnevno nadgledaju se aktivnosti na Akademskoj mreži i vrše ispravke nepravilnosti.

Na RCUB je danas povezano preko 60 fakulteta Univerziteta u Beogradu, Univerziteta umetnosti, naučno-istraživačkih ustanova, kao i univerzitetski centri u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

U RCUB-u se mogu otvoriti internet nalozi na dva servera: studentskom - Tesla i profesorskom - Afrodita. Nalozi se otvaraju u prostorijama RCUBa, na lični zahtev studenta uz indeks i ličnu kartu, svakog radnog dana od 10-15 časova.

Pored naloga, korisnici mogu imati i lične prezentacije. Trenutno je na „Tesli” smešteno preko 600 ličnih prezentacija studenata i profesora.

Kumanovska bb Tel: 3031-257 http://www.rcub.bg.ac.yu

Računski centar Univerziteta u Beogradu (RCUB) osnovan je 1991. godine u cilju pružanja računarskih usluga akademskoj zajednici. Od svog nastanka, RCUB predstavlja lidera u primeni novih informacionih i komunikacionih tehnologija. Na dan Univerziteta u Beogradu, 1996. godine, RCUB je za potrebe Akademske mreže ostvario prvu vezu sa Internetom u našoj zemlji.

studenti ga u RCUB-u lo a n m je n ra Otva adresu platnu e-mail es b ju ija b o d .ac.yu i tesla.rcub.bg e@ m a rn se u tipa čunara u u sa ličnog ra et rn te In p u čega se prist inuta, nakon m 30 d o ju n phodno traja dalji rad neo za i a d ki re p veza ristupni nektovanje. P ko o vn o n o p je eslu” su brojevi za „T 70-445.

3370-667 i 33

e studentske sajtovvet.com

entskis 1. www.stud stud.com 2. www.info om ybelgrade.c 3. www.stud edia.org 4. www.wikip grad.com beo 5. www.zpu

studenti u beogradu

kultura

studentski kulturni centar – skc Kralja Milana 48 Telefon: 3602-001 http://www.skc.org.yu

36

SKC je osnovan 1968. godine, nakon studentskih protesta, i od tada se nalazi u zdanju nekadašnjeg Oficirskog doma, sagrađenog 1895. Tokom skoro četiri decenije, Centar se izdigao iz univerzitetskih okvira, dobio status kultnog mesta mnogih generacija i postao jedan od gradskih orijentira.

SKC raspolaže sa dve dvorane - Velikom, koja je najveći i najfleksibilniji prostor u SKC-u i namenjena je za održavanje koncerata, tribina, revija, filmskih i pozorišnih predstava i Malom dvoranom, pogodnom za promocije, književne večeri, predavanja, izložbe i sl. Pored toga, SKC raspolaže i sa pet galerija različitih namena i programa, koncertnom baštom, net radijom, knjižarom „BOOKWAR” i arhivom koja prikuplja fotografije, tekstove, štampani materijal i filmove.

U Studentskom kulturnom centru se organizuju brojne kreativne radionice među kojima su Strip radionica „Šlic”, Škola stripa i ilustracije i dr. Tu je i klub pogodan za klupske koncerte, izložbe i konferencije.

dom kulture „studentski grad” Bulevar AVNOJ-a 179 Telefon: 2691-442 http://www.dksg.co.yu

Dom kulture „Studentski grad” osnovan je 1971. godine u okviru kompleksa Studentskog grada.

Sa blizu 5.000 kvadratnih metara DKSG je najveća studentska kulturna ustanova u zemlji.

Osnovna uloga Doma je zadovoljavanje aktuelnih i razvijanje novih kulturnih potreba studenata, praćenje savremenih dostignuća u oblasti nauke, književnosti i umetnosti, razvijanje i negovanje različitih oblika kreativnosti. Sve aktivnosti se organizuju u jednoj od dve sale: Velikoj sa pozornicom za pozorišne predstave, bioskopske projekcije i koncerte, i Maloj sali namenjenoj kamernim predstavama, video projekcijama i konferencijama. U Domu se svaki dan ostvari prosečno od 3 do 5, a godišnje se realizuje i preko 700 programa. Svi programi kao i mnogobrojne škole, kursevi i radionice su besplatni za studente, izuzev komercijalnih filmskih i pozorišnih predstava.

Poseban deo Doma kulture „Studentski grad” čini biblioteka sa preko 40.000 knjiga i čitaonica sa oko 500 mesta. Biblioteka sa čitaonicom je najveća učionica u našoj zemlji.

Moju generaciju zahvatio je ulični rad. Demonstracije, muvanje po gradu sa malo novca u džepu, mnogo koncerata i filmova.

Ishrana u studentskim menzama je moja preporuka za zdrav život - stajanje, tanki obroci i dosta hodanja.

Dragan Ilić, radio voditelj

dom omladine beograda Makedonska 22/IV Telefon: 3220-127 http://www.dob.co.yu

Dom omladine osnovan je 1964. kao alternativni kulturni centar. S dugom tradicijom i posebnim mestom koje zauzima u kulturnom životu Beograda kontinuirano pruža različite vrste kulturnih, obrazovnih i zabavnih programa.

U prostorijama Doma omladine Beograda pruža se uvid u najnovija likovna, muzička, pozorišna, filmska i književna ostvarenja. Pored toga, ovde se odvijaju različite radionice, škole, savetovališta.

U prizemlju zgrade se nalaze Multimedija centar MAVERIK, kafe TAČKA, Galerija Doma omladine i

Galerija „19 stepenika”, a u suterenu zgrade nalazi se savremena bioskopska dvorana sa 520 mesta, koja se koristi se i kao sala za koncerte i tribine.

Multimedija centar MAVERIK je informativni centar sa bogatom čitaonicom koja poseduje najnovije domaće i inostrane časopise iz oblasti kulture, umetnosti i novih medija. Korisnicima su na raspolaganju i kompjuteri sa pristupom na Internet.

bioskope

d 1. Tuckwo o ikata 2. Dom Sind eplex 3. Roda Cin madija 4. Palace [u on 5. Mali Ode

37

studenti u beogradu

akud „branko krsmanovi`” Balkanska 4/1 Telefon: 3613-451 http://www.krsmanovic.org

38

akud „španac”

Studentski grad/III Telefon: 3104-100 http://www.spanac.org.yu

Akademsko kulturno umetničko društvo „Branko Akademsko kulturno umetničko društvo „Španac” Krsmanović” je najstarije društvo ove vrste u našoj osnovano je 1954. godine u Studentskom gradu zemlji sa tradicijom dugom 120 godina. Kao godina gde i danas deluje. Španac odlikuje raznolikost osnivanja uzima se 1945, mada neki od ansambala i originalnost, pa su tako članovi koje Društvo postoje još od 1884. godine. Krsmanac čine četiri okuplja razvrstani po ansamblima i to: Akademski celine: Akademski hor „Obilić” koji je osnovan hor, Ansambl narodnih igara i pesama, Ansambl 1884. godine, Akademsko pozorište osnovano narodne muzike i pozorište Teatar DES. Programi 1922. godine, Ansambl narodnih igara i pesama AKUD-a „Španac” dostižu najveće umetničke osnovan 1945. godine i Ansambl narodne muzike domete o čemu svedoče i mnogobrojni pehari, osnovan 1951. godine. Simfonijski i Džez orkestar medalje, plakete i diplome koje je društvo osvojilo su bili u sastavu ove kulturne asocijacije, ali su oni u zemlji i inostranstvu. šezdesetih godina prestali sa radom.

Kroz rad Društva do sada je prošlo preko 15.000 Danas članovi Krsmanca uspešno nastupaju u članova, a prijem novih članova i audicija se dvoranama širom sveta. Više od hiljadu nastupa u održavaju početkom svake školske godine. svim evropskim zemljama i na svim kontinentima Prijavljivanje se obavlja u prostorijama Španca u III dovoljno govore o renomeu koje društvo uživa. bloku Studentskog grada.

Prijem novih članova u ansambl Krsmanca obavlja se putem audicija koje se održavaju svake dinstveni godine u septembru se emituje je u d ra g m ko ogu i oktobru. e u Students enti, a koji m

in lizuju stud Od 1994. god firmiše otpunosti rea p u ji ko a. Program a m m o ra d eg eć TV prog jv a n ta i razvija jučivo stanari štvo studena la ra va st da prate iskl ko ič u II bloku, urno i umetn SG se nalazi V T R . o tv naučno, kult rs a vin matersko no n: 3102-292. akademsko a F krilo. Telefo

ije

studentske ekskurz a 1. Barselon 2. Pariz 3. Prag 4. Rim 5. Be;

Student

Balkanska 4/IV Telefon: 686-977 Prvi broj Studenta izašao je 17. maja 1937. godine, što časopis čini akademskom novinom sa najdužom tradicijom na našim prostorima. Tokom bogate i burne istorije, Student je verno informisao čitaoce o svim dešavanjima na Univerzitetu noseći različita imena: Beogradski Student, Novi Student, List beogradskih studenata Student i dr.

Tokom velikih studentskih demostracija proleća 1968. godine, Student je igrao jednu od glavnih uloga, a tadašnji dnevni tiraži su dostizali i do 80.000 primeraka. Student je bio prva slobodna novina koju su čitale sve generacije i čiji su tiraži razgrabljeni u roku od par sati. Ipak, peti junski broj

Studenta iz ’68. bio je trajno zabranjen, i od tada kazne, zabrane i oduzimanje tiraža postaju sastavni deo i zaštitni znak časopisa.

Danas, Student izlazi jedanput mesečno u tiražu od 4.000 primeraka koji se besplatno dele studentima Univerziteta u Beogradu. Časopis je široko koncipiran, i pored tema iz obrazovanja, obuhvata i različita društvena pitanja, kulturu i umetnost, sport i sve ono o čemu drugi ne pišu. Osnivač i izdavač Studenta je Savez studenata Beograda.

zpu ekskurzije

Balkanska 4/IV Telefon: 2688-994 http://www.zpubeograd.com Članovima ZPU-a na raspolaganju stoje zanimljivi aranžmani čije su cene znatno niže od ostalih na tržištu iz razloga što je ZPU organizacija neprofitnog karaktera. Programe mogu koristiti svi članovi Udruženja, kao i drugi korisnici kojima se ne vrši dotiranje cene aranžmana. Ekskurzije uključuju najpoznatije turističke lokacije poput Barselone, Pariza, Azurne obale i Venecije.

Letovanja i zimovanja se organizuju na privlačnim destinacijama: Egipat, Grčka, Turska, Kopaonik, Bugarska (Bansko), Jahorina koje je tokom prošle godine posetilo više od 6.000 studenata.

Veliko interesovanje vlada za programe kratkih studentskih ekskurzija, koje se održavaju tokom proleća i jeseni, a koje se odnose na stare evropske gradove poput Venecije, Praga, Istanbula, Beča i Budimpešte, bogate kulturno-istorijskim spomenicima i mestima koje morate posetiti.

Prošle godine je ove programe, u trajanju od 3 do 7 dana, koristilo preko 2.000 studenata zadovoljnih kvalitetom, a naročito cenom ponude.

39

studenti u beogradu

organizacije unapređivanje međufakultetske saradnje i dr.

Neke od najznačajnijih aktivosti u proteklom periodu vezane su za rad na reformi visokog školstva, rad na unapređenju studentskog standarda, izdavanje lista Student, organizovanje škole jezika, distribucija studenskih kartica…

40

Savez studenta Beograda Balkanska 4/1 Telefoni: 3610-316 http://www.ssb.org.yu

Savez studenata Beograda je sindikalna studentska organizacija, aktivna u akademskom životu još od 1936. godine, što je čini najstarijom organizacijom studenata u Srbiji. Tokom svoje duge i bogate istorije, SSB je uspevao da artikuliše i zastupa sve stavove, težnje, uspehe, nezadovoljstva i buntove studenata akademskoj i široj društvenoj javnosti.

Danas je SSB krovna organizacija za mrežu Saveza studenata beogradskih fakulteta, viših škola i studentskih domova. Ovakva mreža pokriva skoro 120.000 studenata, prema kojima su i određeni ciljevi Saveza studenata Beograda: poboljšanje uslova studiranja; zastupanje interesa studenata pred prosvetnim, univerzitetskim i fakultetskim vlastima; zaštita standarda studenata; popularizacija vannastavnih aktivnosti;

S tudentska unija Univerziteta u Beogradu Kraljice Natalije 15/18 Telefon: 3067-741 http://www.subg.org.yu

Studentska unija Univerziteta u Beogradu nastala je maja 2002. godine, a prva Studentska unija u Beogradu formirana je na Pravnom fakultetu 1992. Javnost rada, principi demokratije i veliki entuzijazam su osnovna pravila rada Studentske unije.

Borba za, svojevremeno ugroženu, autonomiju univerziteta, borba za poštovanje izborne volje građana, poboljšanje studentskog standarda, obezbeđivanje stručnih knjiga i časopisa samo su deo akcija koje su organizovane.

Danas SUBG, kao jedna od najvećih studentskih organizacija koja deluje na Univerzitetu, aktivno učestvuje u radu njegovih organa i tela, a preko nacionalne studentske unije (SUS) u pisanju i izradi svih zakona koji se odnose na studente i studentski život. Insistiranje na reformi visokoškolskog obrazovanja jedan je od prioriteta, te je u tom smislu tokom prethodnih godina Studentska unija organizovala nekoliko značajnih seminara i konferencija na ovu temu. Organizovanje raznovrsnih manifestacija takođe spada u oblast rada Studentske unije Univerziteta u Beogradu.

Beograd je grad sa specifičnim duhom, koji je potrebno upoznati i osetiti. Ovo je moj grad u kome žive ljudi koje volim.

Tokom studija sam uvek rano ustajala i družila sa kolegama na Keju. Sećanje na vreme provedeno na zemunskom splavu 4. juli su mi najlepše uspomene sa studija.

Ana Stanić, pevačica

centar za me]unarodnu saradnju studenata

http://www.cmss.org.yu

Početkom 2005. godine počeo je sa radom Centar za međunarodnu saradnju studenata - CMSS. Osnivači su studentske organizacije koje se godinama uspešno bave međunarodnom razmenom i saradnjom studenata. Na taj način Centar objedinjuje gotovo celokupnu studentsku populaciju u Beogradu, a zahvaljujući radu Centra, akitvnosti organizacija osnivača CMSS-a su u značajnoj meri unapređene i obogaćene.

yumsic

http://www.yumsic.org.yu

YuMSIC je asocijacija koja okuplja studente medicine svih fakulteta u Srbiji u ostvarivanju poboljšanja javnog zdravlja, edukacije, uslova studiranja i sticanja praktičnih iskustava na međunarodnom planu. YuMSIC je član Međunarodnog udruženja studenata medicine IFMSA od 1952. godine. Svake godine oko 150 najboljih studenata medicine, preko YuMSIC-a odlazi na jednomesečnu

praksu u neki od univerzitetskih centara širom sveta. Pored razmenske delatnosti, YuMSIC ima zapažene rezultate u domenu borbe protiv AIDS-a i narkomanije. Pokrenut je projekat “Zlostavljanje dece” u saradnji sa UNICEF-om, kao i projekti pomoći izbeglicama i mnogi drugi.

napser

http://www.napser.org

Studentska organizacija Farmaceutskog fakulteta na međunarodnom nivou deluje pod imenom NAPSer. Organizacija je član dve najvažnije međunarordne farmaceutske studentske mreže: IPSF i EPSA. Osnovni ciljevi ove organizacije su približavanje najnovijih trendova vezanih za farmaciju i obrazovanje farmaceuta, kao i događaja koje mogu da posećuju studenti farmacije i na taj način napreduju u profesionalnom i kulturološkom smislu. Kao punopravni član IPSF-a i EPSA, NAPSer se fokusira na kampanje i projekte koje vode ove organizacije. IPSF program za razmenu studenata (SEP - Student Exchange Program) je najpopularniji projekat, a među najznačajnima su i EPSA Twin, kampanje protiv pušenja, kampanje o AIDS, zloupotebi droge, profesionalnoj svesti i drugi.

41

studenti u beogradu

eestec lk beograd

42

http://eestec.etf.bg.ac.yu

EESTEC (Istek) je udruženje studenata elektrotehnike Evrope osnovano 1986. godine. Ciljevi organizacije su razmena studenata, saradnja sa privredom, organizovanje stručne prakse i ostali vidovi usavršavanja koji pomažu mladim studentima da postanu kompletne ličnosti i bolji inženjeri. EESTEC je organizovan u 32 lokalna komiteta koji se nalaze u preko 20 zemalja Evrope. Beograd je član ovog udruženja od 2000. godine i trenutno je jedan od najbrojnijih i najorganizovanijih komiteta u Evropi.

Studenti iz Beograda su aktivni učesnici razmena i do sada je seminare širom Evrope, posredstvom EESTEC-a, posetilo preko 200 naših studenata.

Zajedno sa BEST Beograd organizuje Job Fair, sajam zapošljavanja.

best beograd http://www.best.org.yu

BEST Beograd je studentska organizacija koja okuplja studente tehničkih nauka Univerziteta u

Beogradu i deo međunarodne mreže studenata BEST (Board of European Students of Technology). BEST Beograd postoji od 2003. godine, i za veoma kratko vreme je postao jedna od najaktivnijih strukovnih studentskih organizacija. Glavne delatnosti BESTa Beograd su omogućavanje studentima BU da pohađaju dvonedeljne stručne kurseve u evropskim univerzitetskim centrima kao i organizovanje stručnih kurseva za strane studente u našoj zemlji.

U protekle dve godine, blizu 200 studenata BU je pohađalo neki od BEST-ovih kurseva u Evropi. Od događaja u organizaciji BEST-a zapaženi su letnji kurs „Mogućnosti internet mreže u modernim komunikacijama”, regionalni BEST sastanak, kurs „ITS - Inteligentni transportni sistemi “ i Job Fair 05 i 06.

aegee - beograd

http://www.aegeebeograd.org.yu

AEGEE je studentska evropska organizacija sa članovima u 43 evropske zemlje. AEGEE Beograd je jedan od 250 lokala u mreži AEGEE-a. Ciljevi AEGEEa su otvorena i tolerantna Evropa bez granica i predrasuda. U skladu sa tim, organizacija pospešuje mobilnost studenata i evropsku dimenziju u obrazovanju, ohrabruje diskusije i dijaloge koji teže da prevaziđu nacionalne, kulturne i etničke razlike.

AEGEE organizuje kulturne razmene, konferencije, seminare i trening programe iz oblasti visokog obrazovanja, mobilnosti studenata, tolerancije, umetnosti, sporta. Preko 450 studenata Univerziteta u Beogradu svake godine učestvuje u evropskim programima AEGEE-a, a Beograd godišnje ugosti i do 350 studenata iz Evrope. Član organizacije može postati svaki student otvorenog duha i širokih shvatanja.

Prva asocijacija na Beograd su mi izlasci i dobar provod. Preporučio bih posetu klubu Resava četvrkom kada nastupa So Sabi, kao i klub Krsmanac u kome se za male pare može izuzetno lepo provesti.

Bojan Radović, urednik Studenta

iaas-beograd

http://www.iaas.org.yu

Međunarodna organizacija studenata poljoprivrede i srodnih nauka (IAAS) je osnovana 1957. godine u Tunisu na inicijativu 8 zemalja, a u Beogradu deluje od 1996. godine.

Danas IAAS okuplja studente poljoprivrede i srodnih nauka (tehnologije, biologije, hemije...) iz preko 40 zemalja i vodeća je studentska organizacija u oblasti poljoprivrede.

Mnogobrojnim aktivnostima organizacija pokušava da održi svoj moto: da promoviše razumevanje između kultura i nacija kroz razmenu iskustava, znanja i ideja.

Svakako, glavna aktivnost IAAS-a je program razmene, pa tako svake godine preko 20 studenata ode na razmenu i obavlja praksu u trajanju 2-3 meseca širom sveta. Pored toga, IAAS ostvaruje saradnju sa drugim organizacijama, kao što su FAO i UNESCO.

aiesec Kamenička 6

Telefon: 2621-455 http://www.aiesec.org.yu

AIESEC je međunarodna mreža kroz koju mladi ljudi otkrivaju i razvijaju svoj potencijal i vrše pozitivan uticaj na društvo. AIESEC mreža se sastoji od 18.000 ljudi na preko 800 univerziteta, 3.000 partnera, 350 konferencija i 3.500 stručnih praksi godišnje. Na AIESEC konferencijama pruža se prilika za prisustvo odličnim predavanjima, stvaranje lične mreže kontakata, upoznavanje sa partnerima AIESECa i, naravno, odličan provod. Članovi AIESEC-a mogu da žive i rade u nekoj od 89 zemalja u kojima postoji AIESEC.Postoji nekoliko tipova praksi: Menadžment (u šta spadaju i Marketing, PR, HR, Finansije, itd.); Tehničke; Obrazovne i Razvojne. Trajanje je od 2 do 18 meseci, a za sve prakse (osim nekih izuzetaka među Razvojnim praksama) se dobija plata.Najznačajniji AIESEC programi u Srbiji su Career days (sajam zapošljavanja) i Forum liderstva.

studenti u beogradu

44

elsa

Bulevar Kralja Aleksandra 67 Telefon: 3027-727 http://www.elsa.org.yu

ELSA (Evropsko udruženje studenata prava) je udruženje studenata prava okupljenih radi unapređenja, uspostavljanja i razvijanja međunarodnog razumevanja, saradnje, pravne etike i ličnih kontakata između studenata prava različitih zemalja i pravnih sistema, kao i pripremanje za profesionalni rad pravnika po međunarodnim standardima.

Osnovana 1987. godine, ELSA Beograd svoje delatnosti obavlja organizacijom i učešćima na seminarima i konferencijama, letnjim školama prava u organizaciji ELSA-e International, organizovanjem razmena studenata sa nacionalnim i lokalnim grupama drugih zemalja, prezentacijama knjiga, radova, organizovanjem tribina eminentnih ličnosti iz oblasti prava, kulture i politike.

iaeste

Karnegijeva 4/I Telefon: 3229-077 http://www.iaeste.org.yu

IAESTE je međunarodna asocijacija preko koje se vrši razmena studenata, poslediplomaca i doktoranata na stručnoj praksi, usavršavanju i školovanju sa

fakulteta tehničkih i prirodnih nauka. Srbija je član ove međunarodne organizacije od 1952. godine.

Godišnje, u Srbiju preko IAESTE-a dođe između 150 i 200 stranih studenata, a istovremeno u svet ode između 250 i 300 naših studenata na stručnu praksu i usavršavanje.

Studenti fakulteta tehničkih i prirodnih nauka se na praksu u inostranstvo šalju na osnovu konkursa koji se objavljuje svake godine početkom novembra.

Uslovi konkursa su da su kandidati redovni studenti završnih godina, fakulteta tehničkih i prirodnih nauka koji tokom svog školovanja nisu gubili godinu i da govore neki strani jezik. Na osnovu prosečne ocene fakulteti sačinjavaju rang liste.

U proseku, naši studenti borave na stručnoj praksi i usavršavanju oko 16 nedelja. Za vreme boravka na stručnoj praksi, usavršavanju ili školovanju, Nacionalni komitet IAESTE-a zemlje koja prima studenta, dužan je da mu obezbedi stipendiju ili platu (u zavisnosti od zemlje kreće se u rasponu od 200 USD do 3.000 USD).

nje, u tporno udruže iše o p o en tv vs Zdra , najv jom prirodom skladu sa svo terijalno a m pomoći je u eć sv o p entima. pažnje roženim stud g u o en tv vs i zdra lno ugroženim ZPU materija ve okriva troško studentima p ovima m o d dentskim u st u ja n va stano oranima entskim rest d u st u e n ra nja, i ish platna letova i poklanja bes ZPU e, đ ko a skurzije.T ek i ja n va o zim ativnih lečenja, oper ve o šk o tr si sno oporavka kog lečenja, js n a b , ta va roženih zah ravstveno ug zd je ci ta ili b a i reh studenata.

studenti u beogradu

povlastice za studente godinu, sa tim što kada karticu izvadite u oktobru ona važi 15 meseci, odnosno do kraja naredne godine.

euro<26

46

I SIC (International Student Identity Card)

http://www.isicyu.org

ISIC predstavlja jedinstveni dokument koji svedoči o tome da je vlasnik kartice student ili učenik u jednoj od 110 zemalja sveta u kojima kartica važi. Cilj ISICa je da svojim korisnicima obezbedi što veći broj popusta na širok spektar proizvoda i usluga kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Na taj način podstiče se mobilnost studenata i olakšava njihov boravak u inostranstvu. Najveći broj, od preko 35.000 popusta odnosi se na usluge hotelskog smeštaja, prevoz, ustanove kulture i restorane. Koristeći uslugu ISIC-Connect korisnici kartice mogu da ostvare značajne uštede na međunarodnim telefonskim razgovorima.

Za dobijanje ISIC benefit kartice potrebno je: kopija lične karte (prve dve strane); indeks (prve strane i strane sa overenim semestrom) ili uverenje o studiranju; 1 fotografija i uplata godišnje članarine.

Rok važenja ISIC kartice vezuje se za kalendarsku

Beogradska 23 Tel: 3035 786 http://www.euro26.org.yu

Euro<26 je omladinska kartica namenjena svim mladima do napunjene 26 godine života (bez obzira da li su studenti, učenici, zaposleni ili nezaposleni).

Svim mladima, korisnicima EURO<26 kartice omogućeno je preko 200.000 popusta u oblasti kulture, sporta, saobraćaja, trgovine, turizma, na teritoriji cele Evrope, čime se poboljšava standard mladih s jedne strane, a sa druge podstiče njihova mobilnost. Ujedno, kartica je i sredstvo kojim se izgrađuje evropska svest mladih i vrši integracija u moderne evropske i svetske tokove.

EURO<26 u Srbiji danas ima preko 30.000 korisnika i predstavlja zvaničnu studentsku karticu Studentskih Centara u Beogradu, Novom Sadu i Subotici.

easy travel card (etc)

Lomina 5/I Tel: 3280-720 http://www.etc.org.yu

ETC je balkanska studentska identifikaciona kartica koja svim studentima koji je poseduju, bez obzira da li su studenti državnih ili privatnih fakulteta i viših škola, obezbeđuje mrežu popusta, od kojih su najbitniji popusti u autobuskom, železničkom i avio prevozu i mobilnoj telefoniji. Kartice se mogu koristiti i za ostvarivanje popusta u školama stranih jezika, ustanovama kulture, taksiju...

ETC kartica ima svoj rok važnosti koji prati školsku godinu, tačnije, ako je pribavite početkom školske

godine, važnost kartice iznosi 15 meseci. Prilikom vađenja kartice student prilaže jednu fotografiju, fotokopiju indeksa (strana sa poslednjim overenim semestrom i naslovna strana) i plaća godišnju članarinu. Karticu mogu izvaditi studenti koji studiraju u Srbiji, ali i strani studenti koji dolaze u Srbiju.

Železni;ke kartice

inter rail

karta omogućava povoljnije putovanje na svim relacijama u 2. razredu. INTER RAIL je ponuda za mlade do 26 godina, odrasle preko 26. godine i decu od 4. do 12. godine. Zemlje učesnice INTER RAIL-a grupisane su u osam geografskih zona, i na putniku je da se odluči i izabere vrstu passa koji mu omogućava putovanje mrežom 29 evropskih železnica, železnicama Maroka i brodovima kompanije ADN/HLM. U zavisnosti od vrste passa, određen je i rok važenja IR karte, koji se kreće od 12 do mesec dana.

euro domino ponuda pruža mogućnosti za

neograničen broj vožponuda pruža mogućnosti za neograničen broj vožnji na mreži pruga određene zemlje za koju se kupi kupon mreže EURO DOMINO i to za 3 do 8 dana po izboru korisnika u periodu od mesec dana. EURO DOMINO karta pruža mogućnost da do odabrane zemlje putujete voznom kartom jeftinijom za 50%, čiji je rok važenja 2 meseca, u toku putovanja možete da kombinujete usluge železnice sa avionskim, brodskim ili drumskim prevozom, datum putovanja upisujete sami u vašu ED kartu, a u slučaju da putovanje otpočne nakon 19:00 časova, kao datum putovanja upisuje se sutrašnji dan.

balkan flexipass

je vozna karta za neograničen broj vožnji koja važi za prevoz na prugama balkanskih država. Mladi do 26 godina kartu dobijaju isključivo za 2. razred. Rok važenja BFP karte je mesec dana, a korisnici sami određuju

Povlastice za gradski prev oz

Pravo na prevoz vozilima gradskog prevoza se ostvaruje poništavanjem pojedinačne karte ili korišćenjem mesečne pretplatne markice. Karta na kiosku košta 27 dinara, a u prevozu 40 dinara, i važi za jednu vožnju. U noćnom saobraćaju (00-04) karta za jednu vožnju košta 65 dinara. Studenti pripadaju povlašćenoj kategoriji i za njih pretplatna markica kojom imaju neograničen broj vožnji u toku mesec dana košta 730 dinara za I zonu i 950 dinara za I i II zonu. Za izdavanje legitimacije potrebna je jedna fotografija, fotokopija lične karte, popunjen zahtev za izdavanje legitimacije i potvrda o redovnom pohađanju fakulteta. Pravo na ovu privilegiju imaju studenti fakulteta koji nisu stariji od 30 godina. Povlastice se izdaju u prostorijama GSP-a „Beograd“, Skender Begova 47.

efit u nabaviti ben Studenti mog u C EURO<26 i ET kartice ISIC, o p potr rnog Zdravstveno a m ija ro st ro p i, broj 4/1. alkanskoj ulic uduženja u B -994 Telefon: 2688

47

studenti u beogradu 48

Krediti i stipendije

Studentima su danas dostupni brojni krediti i stipendije kojima mogu pokriti delimično ili u potpunosti troškove studija.

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije svake godine dodeljuje 18.000 kredita studentima koji se finansiraju iz budžeta. Na konkurs se mogu prijaviti studenti osnovnih studija, ako tokom studiranja nisu gubili više od jedne godine i ukoliko ispunjavaju ostale uslove. Po završetku studija korisnik kredita vraća kredit u celosti, delimično ili je oslobođen obaveze, u zavisnosti od uspeha.

Ministarstvo prosvete dodeljuje stipendije studentima koji su postigli izuzetne rezultate (prosek preko 8,50) tokom studiranja na fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija i položili su sve ispite iz prethodne godine studija a pritom se finansiraju iz budžeta Republike.

Svake godine, talentovanim studentima Skupština grada Beograda dodeljuje stipendije. Pravo učešća na konkursu imaju studenti sa prebivalištem na teritoriji grada Beograda, koji imaju prosečnu ocenu veću od 9,2 i koji nisu izgubili nijednu godinu tokom studija. Pored stipendija talentovanim studentima

osnovnih studija, Skupština grada Beograda dodeljuje stipendije i studentima sa invaliditetom.

Konkursi se objavljuju krajem novembra, a stipendije se odnose na kalendarsku godinu, odnosno period od januara do decembra.

Univerzitet u Beogradu svake godine dodeljuje oko 100 stipendija i nagrada najboljim studentima.

Ova finansijska potpora namenjena je najboljim visokoškolcima i finansira se iz fonda nekoliko zadužbina Univerziteta u Beogradu. Konkurs se raspisuje krajem oktobra meseca, a više informacija se može dobiti u Rektoratu, Sektor za zadužbine i fondacije.

Pored ovih državnih stipendija, stipendije povremeno dodeljuju i ambasade stranih zemalja, uspešne kompanije, fondacije fakulteta ili univerziteta, Fond Kraljevskog doma Karađorđevića i ostali, dok studentske kredite odobravaju i neke komercijalne banke.

nkursima za Sve informacije o ko nistarstva Mi e stipendije i kredit lovima us i prosvete i sporta naći u se gu učestvovanja, mo stipendije i i dit brošuri „Studentski kre led, eg pr i tn 2006/07”, Prosve 6, ka Dečans 39-096. telefon: 3235-378 i 32 Skupštine a sim Informacije o konkur dobiti u se gu grada Beograda mo i dečju u aln cij Sekretarijatu za so tu. zašti

zdrav život studentska poliklinika zgrada u Krunskoj ulici broj 57. 1961. godine osniva se Studentska poliklinika sa Stacionarem, koja se 1971. transformiše u Zavod za zaštitu zdravlja studenata koji danas obezbeđuje zaštitu zdravlja za oko 120.000 studenata Beograda i oko 10.000 zaposlenih na visokoškolskim ustanovama.

50

U sklopu Zavoda funkcioniše pet odeljenja: • Odeljenje osnovne zdravstvene zaštite; • Odeljenje za očuvanje i unapređenje zdravlja; • Stomatološko odeljenje; • Odeljenje specijalističkih službi; • Odeljenje za ginekologiju;

studentska poliklinika Krunska 57 Telefon: 2430-814 http://www.studpol.co.yu

Počeci zdravstvene zaštite beogradskih studenata vezani su za početak rada Studentske poliklinike 1931. godine. 1948. godine je za zdravstvenu zaštitu studenata dodeljen sanatorijum „Pantović” u ulici Prote Mateje broj 29, a četiri godine kasnije ustupljena je i

Pri Zavodu postoji rendgen kabinet i savremena laboratorija u kojoj se obavlja laboratorijska dijagnostika. Stacionar ima 22 kreveta, a hirurška služba raspolaže sa dve operacione sale, intenzivnom i poluintenzivnom negom. Pored operacija opšte hirurgije, na hirurgiji se obavljaju i specijalne intervencije (plastične i rekonstruktivne hirurgije, urologije, onkohirurgije i ortopedije, kao i ginekološke hirurške intervencije).

Godišnje se u Zavodu obavi preko milion pregleda i usluga. Pravo lečenja na Poliklinici imaju svi studenti beogradskih fakulteta i viših škola. Potrebna dokumenta za ostvarivanje prava na zdravstvenu

U knjizi “Zona zdravlja: Program Dr Feelgood” Saše Plećevića i prof. dr Jezdimira Zdravkovića saznaćete mnogo više o antistresu, pravilnoj ishrani i fitnesu. Knjiga uključuje psiho testove, sedmodnevni režim zdrave ishrane i tronedeljni program vežbanja Ovu mini-enciklopediju zdravog života možete naći u većini knjižara, kao i na kioscima.

zaštitu su: overena zdravstvena knjižica i indeks. Od ove godine kao zdravstveni karton koristi se i čip kartica Studentskog centra Beograd, koja ujedno predstavlja domsku i abonentsku legitimaciju.

Tokom školovanja, studenti su obavezni da redovno overavaju zdravstvenu knjižicu, otvore karton u Zavodu, obave lekarski pregled za upis na fakultet, kao i obavezan sistematski pregled (prva i treća godina studija) i pregled za useljenje u dom.

U Poliklinici se vrše i dodatne usluge po veoma povoljnim uslovima: dobijanje lekarskog uverenja za polaganje vozačkog ispita, dobijanje lekarskog uverenja za odlazak u inostranstvo, sve vrste lekarskih pregleda za regulisanje statusnih pitanja na fakultetu i ciljani sistematski pregled zaposlenih.

8 voda nalazi se U sastavu Za ciju n ve re p za i Centar ta liš va to ve , sa kcija koji renosivih infe p o ln o p i E SID ljna tajna radi dobrovo lji m ze u i in jed rovodi i HIV. Centar sp a n ja n a ir st te udente i minare za st se e vn ti ka u ed a u ulici u prostorijam te ve sa ža ru p AIDS info 28 ili putem a ić ed N će Bra 192. telefona: 2432

AIDS/SIDA

(sindrom stečenog gubitka imuniteta) AIDS je težak sindrom koji je prvi put prepoznat u svetu 1981. godine. Predstavlja pozni stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV). Osobe sa HIV infekcijom, sa ili bez ispoljenih kliničkih manifestacija, mogu godinama živeti bez ikakvih subjektivnih tegoba i znakova bolesti pre nego što njihov imunološki sistem značajno oslabi, ali od momenta infekcije, inficirana osoba postaje trajni nosilac virusa. Pored seksualnog načina prenošenja HIV infekcija se može preneti krvlju i tokom trudnoće. HIV infekcija se ne prenosi rukovanjem, korišćenjem istih prostorija, korišćenjem zajedničkog pribora za jelo, spavanjem u istom krevetu, grljenjem i ljubljenjem, kupanjem u bazenu, ubodima insekata...

Svakih 6 sekundi jedna osoba se zarazi HIV-om, a svakih 15 sekundi jedan život se ugasi zbog AIDS-a. Smanji rizik!

51

zdrav živ ot 52

studentska odmarališta Srbije Konkurs raspisuje Ministarstvo prosvete i sporta, a sprovodi ga ZPU studenata Beograda. Pravo učešća na konkursu imaju studenti čije se studije finansiraju iz bužeta Republike, koji nisu obnovili više od jedne, odnosno dve (ukoliko su u pitanju studenti IV, V godine i apsolventi), kao i poslediplomci koji nisu u radnom odnosu. Prilikom konkurisanja treba priložiti uverenje o upisanom semestru i uverenje o položenim ispitima u prethodnoj godini studija.

Objekti na Zlatiboru su na izuzetnom nivou i korisnicima pružaju brojne mogućnosti za odmor i rekreaciju na vrhunskim sportskim terenima ili u teretani. Odmarilište „Ratko Mitrović” je i domaćin brojnih međunarodnih studentskih konferencija i stručnih seminara.

studentska odmarališta srbije Avalski put bb Telefon: 3907-225

Ustanova Studentska odmarališta Srbije postoji od 1948. godine i deluje u okviru sistema Sektora za studentski i učenički standard Ministarstva prosvete i sporta.

Ustanova ima objekte na tri lokacije: Avali, Zlatiboru i Paliću, od kojih je trenutno u funkciji samo odmaralište „Ratko Mitrović” na Zlatiboru, čiji je ukupni kapacitet 268 mesta. Ostali objekti se renoviraju i uskoro treba da se stave akademcima na raspolaganje.

U Odmaralištu mogu da borave studenti koji nakon sprovedenog konkursa dobiju uput za određenu smenu. Smene se organizuju 15-ak puta godišnje (zimski i letnji period) na bazi punih pansiona u trajanju od po 10 dana.

svakog ta Beograda ZPU studena konkurs na sprovodi decembra i ju entskom d denata u stu za odmor stu vić” na „Ratko Mitro odmaralištu u b džetskim tom periodu Zlatiboru. U nju jedan na raspolaga studentima je latiboru, Z objekata na od najboljih riliku i e propustit p stoga nemojt e ovu it st ri dija ne isko da u toku stu mogućnost. ukoliko og zdravlja, n še ru a n ti liste Studen lekara specija d o ku ru o p re štitu imaju p ravstvenu za Zavoda za zd bratiti o -u ogu se ZPU ova studenata, m šk o tr plaćanje je. sa molbom za ci ta ili b nja i reha banjskog leče

Izađite iz kuće i odvojite se od televizora. Za one koji ne vežbaju redovno šetnja je pravi izbor, jer za nju imate sve uslove, bez obzira gde stanujete. Predlažem šetnju Dunavskim kejom, vožnju bicikla na Ušču i trčanje na Košutnjaku. Povedite računa o ishrani, što znači dalje od pekara i brze hrane, ali zato češće posećujte zelene pijace.

Maja Nikolić, novinarka

testiranje na hiv

Osoba zaražena HIV virusom u prvoj fazi nema simptome oboljenja i zato se ne može na osnovu spoljnih znakova proceniti da li je neko oboleo.

Rana dijagnoza, koja se utvrđuje testiranjem, znači i pravovremenu kontrolu dejstva virusa na organizam.

Danas se primenjuju lekovi, koji omogućavaju kontrolu oboljenja i značajno produženje života obolelih.

Testiranje u Srbiji se obavlja prvenstveno u gradskim zavodima za zaštitu zdravlja. Testiranje je ukoliko korisnik to traži, anonimno (bez uzimanja ličnih podataka).

!

SMANJI RIZIK

rimenjujte oj situaciji, p U svakoj rizičn ere zaštite, ukoliko m preporučene ni riziku ste bili izlože a d te posumnja nili sumnju da biste otklo testirajte se, no delovanje smanjili štet ili na vreme virusa. kondoma korišćenjem Smanji rizik kontakta. a seksualnog kod svih oblik vezom sa seksualnom Smanji rizik HIV status erom, čiji je stalnim partn ziku od nije izložen ri poznat i koji infekcije.

pušenje

Svaka zapaljena cigareta proizvodi više od 4.000 hemikalija, uključujući 43 poznata izazivača raka i preko 400 drugih otrova. Tri glavna sastojka su nikotin, katran, ugljen-monoksid, a među ostalim štetnim materijama nalaze se izazivači raka i leukemije.

Pasivno pušenje proizilazi iz zagađenog vazduha oko nepušača. Toksične materije koje dospevaju do pasivnih pušača imaju slične efekte kao na pušače.

Pušenje je najrasprostranjenija bolest zavisnosti, a zahvaljujući knjizi Alana Kara „Lak način da ostavite pušenje” preko 10 miliona ljudi širom sveta je izlečeno. Sledite njihov primer!

alkoholizam

Alkoholizam predstavlja tip bolesti zavisnosti, ali i veoma raširen i složen socijalni problem, imajući u vidu uzroke, masovnost, izraženost i socijalne posledice. U Srbiji više od 50% dečaka uzrasta 11-15 godina probalo je alkohol, a kada je reč o devojčicama, takođe polovina njih je konzumiralo alkohol do prvog razreda srednje škole. Iskustvo sa opijanjem imalo je 37% učenika.

Rana upotreba alkohola smatra se ulaznim putem u druge droge, posebno marihuanu.

53

zdrav živ ot

zona zdravlja Jedan od načina da se kontroliše stres je umeće relaksacije. Relaksacija počinje sa zatezanjem i opuštanjem prve mišićne grupe (šaka, mišići ruku, lica, vrata i ramena).

Zatim se istim postupkom opuštaju mišići druge grupe (leđa, grudi i stomak).

Na kraju se opuštaju mišići koji učestvuju u disanju, pa mišići nogu i stopala.

ishrana

Stres 54

Stres je pojam koji se danas koristi u širokom ali i veoma nepreciznom značenju. Stanja straha i neizvesnosti, bolest i tragični događaji u porodici, materijalna ugroženost, produženi fizički napor, izloženost neke osobe ekstremnim temperaturama, buci, nesanici i gladovanju, ali i situacije koje nose krajnju radost i prijatnost se opisuju kao „stresne”.

Studentski stil života, naročito tokom trajanja ispitnih rokova, može se opisati kao izuzetno stresan.

VODA

2,5 l vode ubi otprilike Organizam g ku u da bi u prose dnevno, tako tr o ebalo ecima dnevn zimskim mes i, dok je u ličinu tečnost unositi tu ko unositi do du poželjno letnjem perio 3,5 l tečnosti.

Za zdrav život veoma je važna pravilna ishrana.

Treba izbegavati četiri namirnice koje naučnici zovu „bele smrti”: beli šećer (čokolade, kolači, torte, bombone); belo brašno (beli hleb, pecivo); mast (masno meso, iznutrice, punomasni mlečni proizvodi, suhomesnati proizvodi) i so, i to što je moguće više.

MEDITACIJA enjem štanja korišć Tehnika opu zivom ta je i pod na znaka, pozna ajnim kr Izvodi se bes „meditacija”. aziva n reči koja se ponavljanjem broj brana reč ili „mantra”. Iza sno ek fl o znak za re Po . shvataju se ka h u dahne se vazd ra va opuštanje. U o g iz uha iz pluća ga ru d izdisaju vazd ja ko i se” (ili bilo j ro b se reč „opust ili ošto se reč reč ili broj). P uštenom ključivo u op izgovaraju is tivno se izma, asocija stanju organ stanje. č i opušteno povezuju ta re ehanizam, uslovne avni m Ovaj jednost opuštanja omentalnog m ije reakc određene o izgovaranju organizma p aučnik Ivan veliki ruski n reči, otkrio je ov.

Petrović Pavl

hrana za mozak

Pojedine amino-kiseline, elektroliti i minerali predstavljaju hranu za mozak. Njeno unošenje u organizam poboljšava moć opažanja, pamćenja i rešavanja problema. Svakodnevne studentske aktvinosti iziskuju redovno konzumiranje sledećih namirnica:

Zdrava osoba ne treba da bude rob ishrane, već može povremeno, u određenim granicama, da unosi hranu koja sadrži i neki od navedenih sastojaka. Naravno, pored pravilne ishrane, bitna je i redovna, umerena i individualno programirana fizička aktivnost.

Na telesnu težinu utiče veći broj faktora, međutim ona u najvećoj meri zavisi od unošenja prekomernog broja kalorija čiji su izvori ugljeni hidrati, masti i proteini.

BRZA ŠETNJA e ngažuje velik Brza šetnja a če uti na e i povoljno mišićne grup rni, koštani rni, respirato la u sk va io rd ka em. i mišićni sist minuta. d e odajt o 20 Prvog dana h jte laganim ta se zagreva Prvih 5 minu pet minuta a poslednjih pešačenjem, o brzo . Kontinuiran usporite hod a da traje og dana treb pešačenje prv inuta. najviše 10 m

Ugljeni hidrati: paradajz, nisko kalorični hleb lecitin: tofu (sir od soje), žumance kalcijum: urma, bademi, školjke, sir magnezijum: račići, melasa, haringe, bakalar bademi Natrijum: soli Kalijum: spanać, suvo grožđe, breskva, banana, urma, sušena smokva, meso vitamin b3: pečurke, avokado, junetina i proteini vitamin b6: zrno pšenice, pirinač, tunjevina, avokado, banana vitamin b9: pomorandža, grašak, pirinač, pšenično zrno vitamin b12: švajcarski sir, meso, plava riba vitamin c: limun, mango, grejpfrut, spanać, papaja gv ož]e: bundevine semenke, orah, pšenično zrno, žumance bakar: pečurke, raž, ostriga, kikiriki, losos, med, ječam cink: urma, sušena smokva, žumance, riba, mleko, seme susama, pšenično zrno tirozin: kikiriki, tikvene semenke, pasulj, ukiseljena haringa triptofan: kikiriki, banana, obrano mleko

55

zdrav živ ot 56

razmrdavanje taj način preusmeravamo i ubrzavamo cirkulaciju, a istovremeno učimo i da dišemo kako bi prilikom treninga kiseonik pravilno došao do pluća, srca, mozga i svih ostalih organa.

Kardiovaskularna izdržljivost Drugi deo (20 min) su vežbe izdržljivosti koje se rade u preporučenoj zoni, zoni zdravlja (aerobne vežbe), i angažuju 60% do 70 % maksimalnog srčanog kapaciteta, što ne ugrožava srčani rad već ga samo pospešuje. Vežbama se ne ugrožava srčani rad, već poboljšava sposobnost srca da pumpa krv i izdržljivost celog tela. Povećava se gustina kapilara i koncentracija enzima u mišićima i njihov kapacitet.

feelgood program

Doctor Feelgood je program za zdrav život koji ima za cilj da se osećate dobro i da budete zdravi.

Namenjen je odraslim, zdravim osobama, muškog i ženskog pola od 18 do 65 godina.

Program se sastoji iz: • Doziranog, individualno programiranog treninga • Pravilne i zdrave ishrane

Mišićna snaga i izdržljivost Vežbe mišićne snage i izdržljivosti (25 min), obuhvataju vežbanje sa opterećenjem (na spravi) i služe povećanju mišićne snage i izdržljivosti. Ove vežbe angažuju čitavo telo, jačaju mišićni tonus, zglobove i ligamente, definišu oblik tela.

Posledjih 5-10 min treninga obuhvataju vežbe rastezanja, takozvana zona rashlađivanja organizma.

Osnovne aktivnosti zastupljene u dvonedeljnom Dr Feelgood programu su: vožnja bicikla, rolera, plivanje, brzo pešačenje, vežbe oblikovanja i vežbe fleksibilnosti (rastezanja).

• Medicinskih pregleda

trening se sastoji iz tri dela: Mišićna fleksibilnost Prvi deo (mišićna fleksibilnost) počinje sa vežbama fleksibilnosti (do 10 min), koje su bitne kako biste zagrejali tetive, mišiće, zglobove, kosti, ligamente i tako ih pripremili za naporniji rad. Ove vežbe su važne i zbog toga što na

SEKS I STAS

i oko 200 sa osoba gub Tokom koitu a trideset ir ba koja džog lorija. kalorija. Oso bi oko 200 ka u g e đ ko ta , ubi minuta kom dana izg to se a d a n či Eto na m lepog i rija spajanje bar 400 kalo korisnog.

zdrav živ ot

rekreacija Sa više od 50 terena, Ada je najveći sportski centar u Beogradu, koji pruža jedinstvene sadržaje.

Na ostrvu je smešteno više desetina sportskih klubova, a duž celog parka prostire se biciklistička staza. Ljubiteljima prirode i svima kojima je potreban odmor, na raspolaganju stoji opremljen izletnički kamp. Uređeni piknik prostor namenjen je spremanju roštilja, a izletnici ga mogu koristiti besplatno. Tereni za košarku, fudbal i odbojku na pesku, staze za trčanje, vožnju bicikla i rolera mogu zadovoljiti sve potrebe za rekreacijom, a za one smelije tu su skijanje na vodi, stene za freeclimbing i bangee jumping.

ada ciganlija

58

http://www.adaciganlija.co.yu Ada Ciganlija je izduženo rečno ostrvo nastalo na četvrtom kilometru Save od ušća u Dunav.

Beogradsko more, kako često nazivaju Adu, koristi se za sport i rekreaciju. Na Adi se tokom letnje sezone okuplja više od 300.000 kupača, a često se održavaju i takmičenja u sportovima na vodi.

tite ovo lučite da pose Ukoliko se od tivnu ea izletište i rekr Beogradsko vi ra ti da emojte zabo destinaciju, n okupite sku vatru i p ugasite roštilj bom. otpatke za so

Između jezera i 7,5 kilometara duge, osvetljene šetačke staze, prostire se šljunkovita plaža.

Kupalište na Adi Ciganliji je jedno od najvećih i najbezbednijih u Evropi. Opremljeno je kompletnom infrastrukturom, javnim kupatilima, tuševima i česmama čija upotreba je besplatna. Opslužuju ga stručne spasilačke službe, nekoliko lekarskih ambulanti, policija, kao i radnici komunalnih službi.

Ugostiteljsku ponudu ostrva čine 70 restorana u rustičnom stilu, raspoređenih oko jezera i desetine splavova-restorana na Savi. U vrelim letnjim danima Ada je savršeno mesto za večernje izlaske i provod.

ski park je jedini grad a lij n a ig C a Ad po meri upan i uređen st o d i st lo ce u ama, koje bnim potreb se o p sa a b oso toalet, ju obezbeđen a im u m je n u staze sa r, dok su sve o st ro p g in rk pa njaka. cima, bez ivič kosim završe

košutnjak

avala Planina Avala, visoka svega 511 m i udaljena 18 km od centra grada, je omiljeno izletište i mesto na kome Beograđani rado provode slobodno vreme.

Obrasla je listopadnom i četinarskom šumom, a njen prirodni kompleks zaštićen je 1859. godine. Simbol Avale i Beograda bio je jedinstveni TV toranj, koji je do NATO bombardovanja 1999. godine visinom od 195 metara dominirao čitavom panoramom.

Avala predstavlja idealno mesto za sport i rekreaciju a najzastupljenije druge aktivnosti su: orijenting, biciklizam, planinarenje, rekreativno trčanje, skijanje, sankanje i druge.

Na vrhu Avale nalaze se ugostiteljski objekti: Hotel „Avala”, Planinarska kuća „Mitrovićev dom” i studentsko odmaralište „Čarapićev brest”.

IKLA

VOŽNJA BIC

, uz do 30 minuta Vozite bicikl ja uta zagrevan prvih pet min pet jih n jom, a posled la. a laganom vožn ed p rite okretanje je a tr minuta uspo a d vožnja treba ite n Kontinuirana eg st ra akon vožnje o 20 minuta. N ka e osebno nog celo telo, a p niji deo tela. najangažova

Park-šuma i gradsko izletište Košutnjak jedno je od najpopularnijih i najposećenijih mesta na kome Beograđani provode slobodno vreme, uživaju u prirodi i rekreativno se bave sportom. Košutnjak je obrastao šumom listopadnog i četinarskog drveća, a ceo park ispresecan je mnogobrojnim stazama, što ga čini u potpunosti prohodnim. Posebnu atrakciju predstavljaju ski staze kao i mesta sa kojih se pruža jedinstven pogled na grad.

U Košutnjaku su i dva posebno uređena kompleksa: Pionirski grad kao sportsko-rekreativni centar (SRC), i Filmski grad sa kompleksom ateljea i drugih objekata neophodnih za filmsku produkciju.

SRC „Košutnjak” ima igrališta za fudbal, atletska takmičenja, odbojku, košarku, rukomet, pet otvorenih i jedan zatvoren bazen. Za ljubitelje skijanja u Košutnjaku radi letnja i zimska ski-staza.

U podnožju brda nalazi se izvor Hajdučka česma.

Park-šuma Košutnjak ima uređena izletnička mesta, kao i mesta na kojima je dozvoljeno paljenje roštilja.

59

zdrav živ ot

gradski centar za fizi;ku kulturu Deligradska 27 Telefon: 2658-747

sportski centar banjica Crnotravska br 4 Telefon: 2667-999

60

Sportski centar „Banjica” se nalazi 5 kilometara južno od centra grada na obodu Banjičke šume. SC Banjica sadrži dva zatvorena i dva otvorena bazena, šest teniskih terena kao i niz pratećih objekata kao što su: Relax centar (tri saune), teretana, trim sala, trim staza, svlačionice sa tuševima, ambulanta, stolovi za stoni tenis i ugostiteljski objekti. Na Banjici su održavana brojna sportska takmičenja u vaterpolu, plivanju i sinhronom plivanju. U blizini centra nalazi se SRC „Voždovac“ i stadion FK „Rad“ Zatvoreni bazeni su svakodnevno na raspolaganju posetiocima, dok letnja plivališta sa moderno uređenim platoom za sunčanje i odmor predstavljaju pravi magnet u periodu od juna do avgusta.

Na bazenima, pored kupanja i plivanja, postoje raznovrsni vidovi rekreacije, aerobik, aqua-bic, yoga, škole plesa... koje sprovode kvalifikovani instruktori, a veoma uspešno se sprovode programi obuke neplivača i poluplivača.

SC „Banjica“ je domaćin VK „Partizan“, jednog od najuspešnjih vaterpolo klubova u Evropi, koji je do sada bio šest puta prvak Starog kontinenta.

Najuspešniji svetski vaterpolisti naučili su plivanje na banjičkom bazenu.

Gradski centar za fizičku kulturu „Stari DIF” nalazi se na Slaviji i pruža mnogobrojne usluge kao što su: rekreativni sportovi, turniri, trim progami i programi za decu.

Stari DIF poseduje zatvorene sportske sale, kao i osvetljene otvorene terene, kardio fitnes centar, teretanu, bazen, saunu, ambulantu za preventivnu i fizikalnu terapiju, šah salu, svečanu salu, press salu, kao i sale za održavanje promocija, prezentacija, predavanja i takmičenja.

I SAVEZ

SKI SPORTSK

UNIVERZITET

z Beograda sportski save ki ts te zi er iv acija Un rtska organiz (USSB) je spo k rada grada. Početa studenata Beo . godinu kada je 53 vezan je za19 izacija ortskih organ sp z ve a S n a ir rm fo iverziteta. gradskog Un eo B ta a en d u st ortska okuplja sva sp Danas Savez ve ženja i klubo društva, udru ova, viših dentskih dom fakulteta, stu člana. ija i broji 54 škola i akadem nosti organizuju aktiv Takmičarske liga u iverzitetskih u i se u form n a u muškoj rtskih disciplin o sp t es a n et p i u formi kurenciji, kao i ženskoj kon ajboljim a. Savez sa n brojnih turnir stvuje i ekipama uče pojedincima ortskim erzitetskim sp na međuuniv ostranstvu. a u zemlji i in takmičenjim 6-640 1, Telefon: 68 Balkanska 4/ ssb.org.yu http://www.u

dvorana pionir

Čarli Čaplina 39 Telefon: 766-588

sportsko rekreativni centar tašmajdan Ilije Garašanina 26 Telefon: 3233-048 http://www.tasmajdan.co.yu

Sportsko rekreativni centar „Tašmajdan” najveći je sportski centar u našoj zemlji i jedan od najvećih u Evropi. Sa Stadionom, letnjim olimpijskim bazenom, pokrivenim plivalištem olimpijskih dimenzija, dvoranom „Pionir” i dvoranom za zimske sportove - Ledenom palatom, Tašmajdan svakodnevno nudi svojim posetiocima bogate sportske priredbe.

Na Tašmajdanu svoje redovne aktivnosti obavlja 25 sportskih klubova u 22 vrste sportova. Više od 1,5 miliona ljudi različitih uzrasta učestvuje u takmičenjima i u rekreaciji organizovanoj i stručno vođenoj na terenima i na bazenima Tašmajdana.

ROLERI

uživanje, a maksimalno ju ža ru p ri le o lo telo.

R ja angažuje ce njihova vožn 50u opsegu od Vozite rolere ne ksimalne srča 60 posto ma je je sličan tenzitet vožn frekvencije. In leri sa je bicikla. Ro kao kod vožn sporije i ima se troše tvrđim točkić osobama. se gojaznim preporučuju

Dvorana Pionir je, posle Beogradske Arene, najveća sportska hala u Beogradu. U Pioniru se organizuju košarkaške, odbojkaške i rukometaške utakmice, prvenstva u džudou i karateu i još mnogo drugih sportskih i muzičkih događaja.

Najinteresantije su međunarodne košarkaške utakmice KK Crvena Zvezda i KK Partizan kada je Pionir pun i 7.000 navijača bodri svoj tim uz frenetično navijanje, jedinstveno u Evropi. Takođe, veoma su posećene utakmice odbojkaške i košarkaške reprezentacije Srbije.

oseduje još e, Beograd p Od ove godin ” koja se halu „Pingvin jednu ledenu na 78, u Jurija Gagari . nalazi u ulici skom bloku 62 novobeograd

61

beograd dobrodošli fakti o beogradu

Beograd se nalazi u centralnom delu Balkanskog poluostrva, na ušću Save u Dunav. Grad zauzima površinu od 3.223 km2, a uže područje grada se prostire na 360 km2. Najveća beogradska opština je Palilula (447 km2), a najmanja Vračar (3 km2). Najviša kota Beograda, na užem gradskom području, je na Torlaku (Voždovac), crkva Svete Trojice 303,1 m, dok najnižu kotu ima Ada Huja 70,15 m.

62

Beograd, prestonica Srbije i metropola sa blizu 1,6 miliona stanovnika, pruža brojne mogućnosti za iskazivanje i razvoj ličnih potencijala, sticanje najkvalitetnijeg obrazovanja, postavljanje temelja uspešne karijere i uspostavljanje prijateljstava koja će vas pratiti čitavog života.

Beograd je izazovan, dinamičan, podsticajan i zabavan. Beograd je prestonica zabave, Grad kulture, Grad znanja, Grad iznad reka, Grad ljubavi, Grad Pobednika. Beograd je grad bogate i burne prošlosti, Beograd je i Grad budućnosti Južne Evrope. Beograd je svet!

Dobrodošli u Beograd.

gradske parkn ove

da 1. Kalemeg an 2. Tašmajd k 3. Košutnja a Bašta 4. Botani;k nlija 5. Ada Ciga

„Došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnine, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo, sazidah ga i prosvetih presvetoj Bogomateri.”

Despot Stefan Lazarević

(pri proglašenju Beograda za prestonicu 1403. godine)

Sa umereno kontinetalnom klimom izražena su sva četiri godišnja doba. Prosečna godišnja temperatura je 120C, srednji atmosferski pritisak 1001mb, a srednja vlažnost vazduha je 69,5%.

U 17 beogradskih opština živi 1.576.124 stanovnika, od toga najviše na Novom Beogradu - 218.000.

Slava Grada je Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan, kada se centrom grada kreće svečana Litija.

Zaštitnica grada je Presveta Bogorodica.

Dani Beograda se obeležavaju od 16. do 19. aprila (16. aprila 878. prvi put se pominje ime Beograd, 19. aprila 1867. prestala turska okupacija Beograda).

Gradonačelnik Beograda je mr Nenad Bogdanović.

nazivi beograda kroz istoriju singidun keltsko ime grada singidunum romanizovano keltsko ime alba bulgarica latinizirano ime iz perioda kada su Beogradom vladali Bugari beograd slovensko ime alba graeca još jedno latinizirano ime grada

STI

ZANIMLJIVO

pske su jedine evro lin er B i d ra Beog ču oz koje proti prestonice kr . ke dve velike re ga se vodilo ko ko o d ra iše Beograd je g i grad sa najv najviše bitaka . a imen simboličnih 96. rikazan je 18 p u d ra g eo B u lm i stalni Prvi fi n krst”, a prv ta la „Z i n fa u ka van je 1906. bioskop osno

fehérvár mađarsko ime Weissenburg nemačko ime castelbianco italijansko ime veligradon vizantijsko ime prinz eugenstadt nacističko ime

63

1521.

1284.

441.

279. pne

1403.

16. 4. 878. kraj I veka n.e.

7000. pne

1521. godine Sultan Sulejman VeliÄ?anstveni osvaja Beograd nakon 27 dana opsade

1284. godine

Srpski kralj Dragutin dobija od ugarske krune Beograd, koji tada prvi put dolazi pod srpsku vlast

441. godine

Huni u naletu na ostatke Rimskog carstva sruĹĄili Beograd

279. godine p.n.e.

Kelti naselili Beograd.

Pod despotom Stefanom LazareviÄ&#x2021;em Beograd postaje prestonica srednjovekovne Srbije

1403. godine

Prvi pisani pomen slovenskog imena Beograd

16. aprila 878.

Rimljani naseljavaju Singidunum

kraj I veka n.e.

pre nove ere - Prvo neolitsko naselje

7000 godina

1968.

20. 10. 1945.

1918.

2. 6. 1862.

1808.

1958.

6. 4. 1941.

1905.

1841.

1806.

Počelo redovno emitovanje programa TV Beograd

1958. godine

Nemci bombarduju Beograd, a okupiraju ga 12. aprila

6.april 1941.

Velika skola prerasta u Univerzitet u Beogradu koji tada u sastavu ima 3 fakulteta

1905. godine

Beograd postaje prestonica Kneževine Srbije za vreme prve vladavine Mihaila Obrenovića

1841. godine

Karađorđe oslobađa beogradsku varoš i Beograd ponovo postaje glavni grad Srbije do kraja Prvog srpskog ustanka

1806. godine

Istorijat Beograda

1968. godine Studentske demonstracije

20. oktobra 1945.

Beograd oslobodila Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije uz pomoć ruske Crvene armije

1918. godine

Srbi i delovi savezničke vojske oslobađaju Beograd, tri godine nakon njegovog pada pod vlast nemačkih i autrijskih trupa

2. juna 1862. godine

Sukob na Čukur-česmi i bombardovanje beogradske varoši iz tvrđave koju drže Turci dovodi do međunarodne odluke da Turci napuste grad

1808. godine

Otvorena Velika škola u Beogradu

beograd

Znamenitosti Na Kalemegdanu se nalazi i jedan od najpoznatijih simbola Beograda – Pobednik, a tu su još i spomenik zahvalnosti Francuskoj, Vojni muzej, Paviljon Cvijeta Zuzorić, Rimski bunar, sportski tereni i ZOO vrt.

Kalemegdan 66

Kalemegdan je najstariji i najveći beogradski park.

Turci su ga osim „bojnog polja“ zvali i Fićir-bajir ili Breg za razmišljanje. Smešten iznad Ušća, zajedno sa Beogradskom tvrđavom, predstavlja jezgro iz koga se tokom vekova razvijao čitav grad. Po nacrtima prvog beogradskog arhitekte, Emilijana Joksimovića, 1890. godine počinje uređivanje i proširivanje parka.

beogradska tvrðava

Beogradska tvrđava podignuta je iznad ušća Save u Dunav u razdoblju od I do XVIII veka. Podeljena je na Gornji i Donji grad. Zbog izuzetnog strateškog značaja, krajem I veka n.e. podignuto je utvrđenje - rimski kastrum, kao stalni vojni logor IV Flavijeve legije. Uz utvrđenje nastao je antički Singidunum, a kasnije i slovenski Beograd. Tvrđava je više puta rušena i obnavljana, a svoj konačan oblik dobija krajem 18. veka.

a, postavljen mbol Beograd si – ana ik dn be Po ara, rad je Iv visok 14 met je e, n ik di en go . om 28 19 tora, sp Po zamisli au a, a. m ić ja zi ov tr ra eš Te M na de postavljen trebalo da bu posvećene e sm če o de i n al tr n ce kao a se, zbog raka. Ta idej Tu od ju n đe beogradskim oslobo a, nije dopala ik dn be ma.

Po ti nagos ičkim partija dašnjim polit ta i osio n a je am ik m da omen etskog rata sp sv g go ru D . o D pobede naziv Vesnik

Bilo bi dobro kada bi Beograd zaista bio beo i kada bi prevoz bio reprezentativniji. Ipak, uvek kada odem iz njega ostetim neki nemir u tabanima, jedva čekam da se vratim. Studije su poslednji dani „škole” i ulazak u predvorje nekih drugih odgovornosti. Najlepše je biti student.

Gorica Nešović, radio voditeljka

67

stari dv or

Stari dvor po projektu Aleksandra Bugarskog koji je projektovao i prvu zgradu Narodnog muzeja, građen je 1882-1884. godine za potrebe novoformirane Kraljevine Srbije na čelu sa kraljem Milanom Obrenovićem. Od 1903. do 1914. godine bio je kraljevska rezidencija dinastije Karađorđević.

Od 1919. do 1920. u njemu su se održavale sednice privremene Narodne skupštine.

Nakon rekonstrukcija, posle teških oštećenja tokom oba svetska rata, izgled Dvora je prilično izmenjen u odnosu na prvobitni projekat. Danas se u Starom dvoru nalazi Skupština grada Beograda i kabinet gradonačelnika.

novi dv or

Novi dvor je građen u ratnom periodu 1913-1918. godine za kralja Petra I, prema projektu Stojana Titelbaka. Poput Starog dvora, bio je teško oštećen i pre nego što su se u njega zvanično uselio kralj Aleksandar I 1922. godine. Do 1929. godine bio je zvanična rezidencija Kralja Aleksandra I i kraljice Marije. Od 1936. godine u zgradi je bio smešten Muzej kneza Pavla, a danas se u Novom dvoru nalazi rezidencija predsednika Repulike Srbije.

Stari i Novi dvor nalaze se u najužem centru grada i između dva svetska rata bili su povezani zgradom Maršalata dvora, dok je veličanstveni park okruživao čitav kompleks.

beograd

konak kneza miloša

Izgrađen je 1834. godine u Topčideru. Konak je bio rezidencija knez Miloša delimično tokom njegove prve i tokom čitave druge vladavine, gde je i umro 1860. Prvobitni izgled enterijera Konaka očuvan je do danas. Ispred Konaka se nalazi jedan od najlepših beogradskih parkova, koga krasi platan star više od 160 godina.

1831. godine kao rezidencija porodice kneza Miloša - kneginje Ljubice i sinova Milana i Mihaila. Danas je u sastavu Muzeja grada Beograda i predstavlja najbolje očuvanu zgradu iz prve polovine 19. veka.

Stalnu postavku čini originalni nameštaj. Od 1841. do 1863. godine u Konaku je bio smešten Licej, preteča Univerziteta u Beogradu.

kapetan mišino zdanje

68

konak kneginje ljubice

Nalazi se u ulici kneza Sime Markovića, blizu Saborne crkve i Patrijaršijskog dvora. Sagrađen je

Palata dunavskog kapetana Miše Anastasijevića, građena je po projektu Jana Nevole od 1858. do 1863. godine. Prvobitno je zamišljena kao budući kraljevski dvor Đorđa Karađorđevića, Karađorđevog unuka oženjenog kapetan Mišinom najmlađom kćeri, Sarom. Ipak, 12. februara 1863. godine, po okončanju izgradnje, kapetan Miša je svoju palatu „poklonio otečestvu za prosvetne potrebe“.

Septembra 1863. godine u zdanje je useljena Velika škola. Dugo vremena ova zgrada je bila najveća i najlepša beogradska građevina. Danas se u kapetan Mišinom zdanju nalazi sedište Univerziteta u Beogradu - Rektorat i deo Filozofskog fakulteta.

Kapetan Miša Anastasivljević je ostao upamćen kao veliki dobrotvor koji je, pored prosvete, pomagao i Narodno pozorište, Beogradsko čitalište, Crkvu, škole, umetnike i sirotinju.

Beograd je jedina metropola na Balkanu, prljav i siv grad sa šarenim ljudima. Zimi se smanjuje, na proleće kada zazeleni se poveća. Grad u kome ćete sigurno pronaći istomišljenike, duhovne i mentalne srodnike i inspiraciju. Beograd je grad koji ne krije ni svoju lepu, ali ni ružnu stranu.

Dragan Ilić, radio voditelj

hram svetog save

kafana „?”

Najstarija beogradska kafana nalazi se u ulici Kralja Petra. Smeštena u zgradi podignutoj davne 1823. godine po nalogu Kneza Miloša, već 1826. godine stavljena je u funkciju koju obavlja i danas na zadovljstvo svih Beograđana. Menjajući vlasnike i nazive, 1892. godine zasijala je tabla „Kod Saborne crkve”, čemu se žestoko usprotivio prota Novica Lazarević. Iste večeri vlasnik kafane umesto table stavio je ?, kao privremeno rešenje koje do danas traje. U kafani „?“ odigrana je i prva partija bilijara i otvoreno prvo čitalište „Srpskih novina“. Zaštitni znak kafane su okrugli drveni stolovi i niske stolice koje su sačuvale prvobitni oblik.

Izgradnja velelepnog Hrama u srpsko-vizantijskom stilu na Vračarskom platou, mestu gde su Turci 1595. godine spalili mošti Svetog Save, počela je zvanično 1936. godine, iako su pripreme počele još 1894. Radovi su nastavljeni 1985. godine, a potom i obnovljeni 2000. Spoljni radovi na Hramu završeni su 2004. godine, kada je uređen i Trg Svetog Save, trenutno, najlepši gradski park u čijem se centralnom delu nalazi velika fontana. Na kupoli hrama monumentalnih dimenzija (91x81 metar), visokoj 70 metara, nalazi se centralni krst od ukupno 18 krstova, visine 10 metara. Kupola je okružena sa četiri zvonika visine 44 metra.

69

beograd

beograðanka

Zgrada koja predstavlja jednu od prvih asocijacija na Beograd. Građena u srcu Beograda u periodu 1969. - 1974. godine po projektu arh. Branka Pešića.

Visoka je 100 metara i ima 24 sprata. U vreme izgradnje gradonačelnik Beograda je bio Branko Pešić, koji je zajedno sa arhitektom istog imena i prezimena potpisao povelju položenu u kamen temeljac. Mandat najpopularnijeg gradonačelnika, Branka Pešića (1964. - 1974. godine) označen je kao period u kome je izgrađeno „pola Beograda“ - most Gazela i Mostarska petlja, Beograđanka, većina sportskih objekata...

botanicka bašta „jevremovac”

Botanička bašta je osnovana 1874. godine na predlog Josifa Pančića, njenog prvog upravnika.

Prvobitno je bašta bila podignuta pored obale Dunava na Dorćolu. 1889. godine kralj Milan Obrenović ustupa Velikoj školi zemljište na kome se nalazila Kraljevska bašta, uz uslov da se buduća bašta nazove Jevremovac, po dedi Kralja Milana.

Bašta je danas nastavna jedinica Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

70

tašmajdan

Turski kamenolom (taš-majdan) danas je omiljeni park Beograđana. Sadašnji izgled sa širokim stazama i cvetnim alejama park je dobio 50-ih godina prošlog veka. Poznat je po Tašmajdanskoj steni ispod koje se nalazi čuveni stadion i otvoreni bazeni. Na Tašmajdanu se nalazi i Crkva Svetog Marka, podignuta 1940. godine na mestu stare crkve iz 1835. godine. U crkvi, koja vizuelno podseća na manastir Gračanicu, nalaze se posmrtni ostaci Cara Dušana i bogata zbirka ikona.

Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje, na još nečemu, bilo bi neskromno.

Duško Radović (1922 - 1984), voditelj Studija B

dom skupštine srbije

Narodna skupština podignuta je po projektu arhitekte Jovana Ilkića. Gradnja je počela 1907. godine, a radove je prekinulo izbijanje I Svetskog rata. Tokom rata su izgubljeni originalni planovi, a rekonstrukciju tih planova uradio je Jovanov sin

je mala ve postojala lo ai ih M ez na Na početku Kn eugledna kafana je sruše N a. u n tu podign ta trošna kafa njenom mes a n a e, n di . Pri kopanju 1938. go lata Albanija Pa da ra zg druma stare je nova radu, ispod po zg u ov n za mamuta. temelja ađen je skelet kafane, pron

Pavle Ilkić. Zgrada je završena trideset godina nakon početka gradnje, ali prvo zasedanje Skupštine Srbije održano je u njoj tek 2006. godine.

U međuvremenu zgrada je bila sedište Savezne skupštine. Na glavnom ulazu se nalazi skulptura „Igrali se konji vrani” Tome Rosandića koja je postavljena 1939. godine.

turističke loktavcrijðeava

ska 1. Beograd ja 2. Skadarli or v d 3. Stari tog Save 4. Hram Sve 5. Gardoš

71

beograd

manifestacije do;ek nove godine http://www.novagodina.net

Doček Nove godine na trgovima Beograda postao je gradska tradicija. Više bina i vrsta muzike čine da ova proslava bude masovno propraćena. Svaki naredni doček nosi jasno zaokruženu poruku različitu od prethodne. Zbog svoje dobre organizacije i lepote Beograda, u novogodišnjoj noći veliki broj stranaca se odlučuje da dočeka Novu godinu baš u našoj prestonici.

Belgrade Sport Fest http://www.belgradesportfest.com

72

beogradska kulturna mreža http://www.beogradskakulturnamreza.com

Na tri dočeka Nove godine na trgovima Beograda, četiri Beer Fest-a i dva Sport Fest-a, događaje u organizaciji Beogradske kulturne mreže posetilo je preko 2 miliona ljudi. Osnovna vizija svih manifestacija jesu negovanje tolerancije, druženje i pomirenje na ovim prostorima.

belgrade beer fest http//www.belgradebeerfest.com

Za četiri godine postojanja, Belgrade Beer Fest je postao standard dobrog provoda i zabave. Datum održavanja Beer Festa je nezaobilazni faktor pri planiranju letnjih aktivnosti. Na festivalu učestvuju proizvođači najpoznatijih domaćih i svetskih piva, a dešavanje kraj Kule Nebojša na Kalemegdanu prati odličan muzički program. Britanski list „The Independent” svrstao je BBF među najatraktivnije manifestacija u svetu. Beer Fest nastavlja u ritmu dobrog piva, muzike, energije i atmosfere uz brojna iznenađenja.

Za vreme trajanja 3 festivalska dana održavaju se takmičenja u preko 100 sportskih disciplina.

Turniri se održavaju u svim aktuelnim sportovima, uključujući i borilačke veštine kao i ekstremne sportove. Promocija sportskog života mladih i popularizacija životne filozofije čiju esenciju čine druženje, priroda i igra trajni su ciljevi Belgrade Sport Festa. Shvatajući položaj mladih u društvu, veoma važan deo festivala su brojne omladinske kampanje. Manifestacija se održava na Adi Ciganliji krajem maja.

beograd

prev oz i parking

*257-275, blice npr. BG ta . g re su Ako tako što SMS-a se vrši m te u p je n plaća tablica u j registarskih ro b ca ku u se na broj 7275 i pošalje 25 G B : tu a form 12 (žuta nu zonu), 91 ve cr a (z 11 91 Ubrzo po elena zona). (z 13 91 ili ) a tvrđuje zon S kojim se po M S e iž st , ju n sla canih za vozilo uku g in rk a p je a d n. Nekoliko tablica plaće h ki rs ta is g re parkinga, teka trajanja is re p ta u in m veštavate kojim se oba S M S e et ić b če. do g uskoro isti da vaš parkin -servis.co.yu

www.parking

74

prev oz

Beograd kao milionski grad ima razvijen sistem gradskog prevoza i mrežu organizovanu u dve zone koja uključuje ukupno 134 linije. Prevoz je organizovan tramvajima, trolejbusima i autobusima.

U okviru Integrisanog tarifnog sistema pored preduzeća GSP-a, deluje i određeni broj privatnih prevoznika koji ispunjavaju propisane uslove. Pravo na prevoz se ostvaruje poništavanjem pojedinačne karte ili korišćenjem mesečne pretplatne markice.

Pored gradskog prevoza, javni prevoz se obavlja i ekpresnim gradskim linijama (minibusevi), gradskom železnicom i taksijem.

Pored karata i pretplatnih markica za vožnju u ITSu, koje se kupuju na prodajnim mestima GSP-a, pretplatne karte za „Beovoz“ izdaje ŽTP „Beograd“, a taksi usluge se naplaćuju prema taksimetru.

parking

Režim parkiranja u Beogradu, kao i u drugim velikim gradovima, podrazumeva nešto restriktivnija pravila u gradskom jezgru, u okviru koga su uspostavljene tri parkirne zone (zelena, žuta i crvena) gde važi

vremensko ograničenje parkiranja. Parking u zelenoj zoni ograničen je na 3 sata (20 din/sat), u žutoj na 2 sata (25 din/sat), a u crvenoj 1 sat (35 din/sat). Zone su obeležene vidnim saobraćajnim znakovima, kao i iscrtanim linijama odgovarajuće boje na samom parking mestu. Nakon isteka predviđenog vremena, vozač je dužan da napusti parking mesto (preparkira se).

Plaćanje se vrši putem karata za parkiranje (kupuju sa na kioscima), parkomata, čip kartica i SMS poruka sa obe mreže.

beograd

upoznajte beograd razgledanje beograda autobusom

Maršruta: Skupština grada, Savezna skupština, Terazije, Trg Republike, Studentski trg, Beogradska tvrđava, Varoš kapija, Novi Beograd, Topčidersko brdo, Dedinje, Trg oslobođenja, Trg Slavija, Trg Nikole Pašića.

Polazak: svake nedelje u 12:00, Trg Nikole Pašića 12

razgledanje kraljevskih dv orova

Kompleks kraljevskih dvorova dinastije Karađorđević na Dedinju otvoren je za razgledanje u pratnji stručnog vodiča od 1. aprila do 31. oktobra.

Polazak: svake subotom i nedeljom u 10:30 i 13:30 Trga Nikole Pašića 12

76

Beograd, Grad otvorenog srca, se uvek ponovo otkriva svojim posetiocima, ali i Beograđanima, privlačeći ih svojim šarmom i neponovljivošću.

Jedan od načina da upoznate Beograd je kroz programe obilaska u organizaciji Turističke organizacije Beograda. TOB je javni servis Skupštine grada u oblasti predstavljanja i razvijanja turističkih potencijala. Dodatne informacije o njihovim aktivnostima nalaze se na http://www.tob.co.yu

turisti;ki informativni centri: • Aerodrom „Beograd” • Makedonska 5 • Glavna železnička stanica • Terazije, podzemni prolaz kod Palate „Albanija”, • Savsko pristanište, Karađorđeva (mart - novembar) • Turistički centar Zemuna

razgledanje botani;ke bašte Obilazak Bašte počinje kod glavne kapije (Takovska 43), subotom u 12:00.

Program je besplatan.

beograd sa reka

TOB od 15. maja do 15. oktobra organizuje i razgledanje Beograda brodom u pratnji stručnog vodiča. Vožnja Dunavom i Savom polazi sa keja kod hotela Jugoslavija.

INČA” ALAZIŠTU „V N M O K Š LO EO svetski POSETA ARH či predstavlja in V u ” o rd B o a najvećeg Lokalitet „Bel e sa ostacim št zi la a n o šk lo ltura bila je poznato arheo Vinčanska ku i. p ro Ev u aselja . a otkriveni neolitskog n odine pre n.e g .

00 38 o d oja muzeju, u zenitu razv u Narodnom i et d vi se u g ltetu. predmeti mo zofskom faku lo Fi a n i a d Pašića 12 muzeju gra 0, Trg Nikole :0 11 u te o b ke su Polazak: sva

kultura u beogradu pozorišta narodno pozorište

Trg Republike 1 Telefon: 2620-946 http:// www.narodnopozoriste.co.yu Zgrada Narodnog pozorišta nalazi se na Trgu Republike. Građena 1868 - 1869. godine po uzoru na Milansku skalu. Datum kada je prva predstava „Đurađ Branković” održana, 22. novembra 1868. godine, slavi se kao Dan pozorišta. U okviru Pozorišta postoje tri scene: Velika scena, Scena V sprat i Scena Raša Plaović, nazvana po doajenu Narodnog pozorišta. Pozorište sačinjavaju tri ansabla: Drama, Opera i Balet.

78

Bogata ponuda pozorišta, umetničkih galerija, biskopa i muzeja čini Beograd umetničkim i kulturnim središtem regiona. U prestonici se godišnje izvede preko 9.000 kulturno-umetničkih programa, a manifestacije poput FEST-a, BITEFa, BELEF-a, BEMUS-a i Sajma knjiga odavno su prerasle nacionalne okvire i postale deo evropske kulturne i umetničke scene.

Najznačajnije ustanove kulture nalaze se u Beogradu - Srpska akademija nauka i umetnosti, Narodna biblioteka, Narodno pozorište, Narodni muzej, Univerzitet umetnosti...

Beograd je domaćin i brojnih studentskih umetničkih festivala iz oblasti muzike, pozorišta, filma, likovne i primenjene umetnosti.

Volim Beograd zato što je užurban i živ kao nijedan drugi grad.

Smatram da Beograd pruža najviše mogućnosti mladima da se ostvare u profesionalnom smislu, i da je obavezna stanica za dalju karijeru.

Vojin Ćetković, glumac

jugosl ovensko dramsko pozorište

Kralja Milana 50 Telefon: 3061-957 http://www.jdp.co.yu

Osnovano je 1947. godine kao Pozorište Nove Jugoslavije po uzoru na ruski MAHT. Današnji, raskošni izgled zgrada pozorišta je dobila rekonstrukcijom nakon velikog požara 1997. godine.

Repertoar pozorišta se sastoji u izvođenju svetske i domaće klasike. Pozorište ima: Veliku scenu, Teatar „Bojan Stupica” (po svom prvom upravniku) i Studio JDP.

79

madlenianum

Glavna 32 Zemun, Telefon: 2065-506 http://www.madlenianum.co.yu Madlenianum se nalazi u nekadašnjoj zgradi zemunske scene Narodnog pozorišta. Objekat je rekonstruisan i proširen 1998. godine kada dobija novo ime „Madlenijanum” po gospođi Madleni Zepter, osnivaču pozorišta. Pozorište poseduje sale i foajee, a sastoji se od Opere, Baleta i Teatra.

kultura u beogradu

pozorišta zvezdara teatar

Milana Rakića 38 Telefon: 2419-664 http://www.zvezdarateatar.co.yu

Zvezdara teatar je započeo svoj život 8. oktobra 1984. godine predstavom „Mrešćenje šarana” Aleksandra Popovića. Repertoar čine izvođenja komada velikana naše književnosti. Umetnički direktor Teatra je proslavljeni pisac Dušan Kovačević, čija se dela i izvode u Zvezdari. Godine 2001. otvarena je Nova scena za izvođenje stranog teksta.

atelje 212

Svetogorska 51 Telefon: 3247-342 http://www.atelje212.co.yu

80

Premijerom „Fausta” u režiji Mire Trailović 12. novembra 1956. Atelje 212 počeo je sa radom.

Repertoar se odlikuje avangardnim dramama. Doajen Ateljea je Zoran Radmilović čija izvođenja Kralja Lira i Radovana III i danas izmamljuju osmehe. Pozorište je 1992. godine adaptirano i renovirano. Sastoji se od Velike scene, Male scene i Teatra u podrumu.

ve pozorišne predsta 1. Chicago d 2. Hadersfil u Srbiju šli 3. Dobrodo t 4. Don Kiho kukavi;jeg 5. Let iznad gnezda

kultura u beogradu

muzeji

etnografski muzej

Studentski trg 13 Telefon: 3281-888 http://www.etnomuzej.co.yu

narodni muzej

82

Trg Republike 1a Telefon: 3306-000 http://www.narodnimuzej.org.yu Zgrada Narodnog muzeja nalazi se na Trgu Republike. Muzej je osnovan 10. maja 1844. ukazom tadašnjeg ministra prosvete Jovana Sterije Popovića.

Menjajući lokacije i imena, tek 1950. godine biva useljen u velelepnu zgradu u kojoj se i danas nalazi. Delatnost Muzeja obuhvata aktivnost zaštite pokretnih kulturnih dobara. U sastavu muzeja nalaze se: Galerija fresaka, Muzej Vuka i Dositeja, Spomenmuzej Nadežde i Rastka Petrovića, muzej „Lepenski vir” i Arheološki muzej Đerdapa.

Zbirku muzeja čini preko 400.000 arheoloških i istorijsko umetničkih predmeta. Među njima posebno mesto zauzimaju Lepenski Vir, Vinčanske statue, Miroslavljevo jevanđelje, slike Paje Jovanovića i Save Šumanovića. Zbog dotrajalosti prostora i neophodnosti rekonstrukcije muzejske zgrade, stalna postavka je povučena i do daljnjeg je nedostupna za javnost.

Etnografski muzej se nalazi na Studentskom trgu. Osnovan je 1901. godine na predlog Stojana Novakovića. Prva stalna postavka svečano je otvorena 1904. godine. Od 1984. godine muzej sa nalazi na sadašnjoj adresi. Do danas, priređeno je oko 300 povremenih izložbi i otvoreno osam stalnih postavki. Simbol muzeja je Dečanska česma smeštena u samom centru. Prvi sprat muzeja predstavlja Narodni sabor, drugi je vezan za izradu tkanina, a treći se odnosi na kulturu stanovanja. Od 1992. godine, pod pokroviteljstvom muzeja, održava se festival etnološkog filma.

Iako nisam iz Beograda, brzo sam se prilagodila na ovu sredinu. Omiljeno mesto mi je Zemunski kej. Na njemu leti vozim rolere, dok zimi posećujem neke od mnogobrojnih kafića. Družite se što više možete.

Bojana Ordinačev, glumica

muzej nikole tesle

Krunska 51 Telefon: 2433-886 http://www.tesla-museum.org

Muzej Nikole Tesle smešten je u centru Beograda, u rezidencijalnoj vili izgrađenoj 1927. godine. Muzej je osnovan 5. decembra 1952. godine odlukom Vlade FNRJ. Po Teslinoj želji, njegovi lični dokumenti i predmeti preneti su u Beograd 1949. godine. Ovo je jedini muzej koji čuva Teslinu zaostavštinu, tako da su izložbe memorijalnog, ali i demonstrativnog karaktera. Muzej poseduje originalne dokumente, knjige, časopise, planove i crteže najvećeg srpskog pronalazača.

83

muzej automobila Majke Jevrosime 30 Telefon: 3342-625

Muzej je osnovan 1994. godine odlukom Skupštine grada Beograda i Branislava Petkovića, kolekcionara i vlasnika zbirke istorijski značajnih automobila.

Zgrada u kojoj se nalazi muzej izgrađena je 1929. godine i nosi naziv „Moderna garaža”. Zbirka sadrži 50 od ukupno 70 automobila koji čine samu zbirku. Jedinstvena kolekcija obuhvata oldtajmere iz pedesetih, šestdesetih i sedamdesetih godina.

kultura u beogradu

muzeji Originalno arihitektonsko rešenje zgrade podseća na oblik kristala.

Muzej organizuje izložbe eminentnih domaćih i inostranih autora, objavljuje stručne publikacije, sistemski sakuplja i klasifikuje dokumenta o savremenoj umetnosti.

v ojni muzej

Kalemegdanska tvrđava Telefon: 3343-442 http://www.muzej.mod.gov.yu

84

muzej savremene umetnosti

Ušće 10 Telefon: 3115-713 http://www.msub.org.yu

Zgrada Muzeja savremene umetnosti izgrađena je 1965. godine na Novom Beogradu, na samom ušću Save u Dunav.

cija je manifesta Noć muzeja odine. va od 2004. g iod koja se održa er je za kratak p Manifestacija ija za ostala atrakc održavanja p e, koja afirmiše rađ mnoge Beog ičke lturno-umetn ku e ln je univerza j Noći muzeja sti vrednosti. Cil n će o ovećanje pose dnja dugoročno p zivanje i sara muzeja i pove kulture u zemlji i ma sa institucija . inostranstvu

Vojni muzej osnovan je ukazom kneza Miloša Obrenovića 1878. godine, a prva postavka otvorena je 1904. godine. Muzej se u početku nalazio pored Rimskog bunara, a 1965. godine preseljen je na sadašnju lokaciju. Vojni muzej su posetili Ernesto Če Gevara, feldmaršal Montgomeri, kraljica Elizabeta II i Fransoa Miteran. Stalna postavka pokriva razdoblje od naseljavanja Slovena na Balkan do završetka Drugog svetskog rata. Deo postavke odnosi se i na period građanskog rata 1992 - 1995. godine kao i agresiju NATO-a na SRJ.

kultura u beogradu

filharmonija i kinoteka

šoping zonoeva

ail 1. Knez Mih grad o 2. Novi Be 3. Bulevar ilana 4. Kralja M 5. Bazar

beogradska filharmonija

86

Studentski trg 11 Telefon: 3282-977 http://www.bgf.co.yu

Beogradska filharmonija je osnovana je 1923. godine. Njen osnivač i prvi dirigent bio je jedan od najznačajnijih srpskih kompozitora i dirigenata Stevan Hristić. Filharmonija je smeštena u renoviranu zgradu na Studentskom trgu 11, a najveći broj nastupa izvodi se u Sali Zadužbine lije M. Kolarca. Koncerte izvodi orkestar čiji je prosek starosti 28 godina, što je pored svežine izvođenja dovelo i mlađu publiku na nastupe. U sastavu Filharmonije deluje i Fondacija, a od ove godine uvedene su sezonske karte.

jugoslovenksa kinoteka

Knez Mihailova 19 Telefon: 2622-555 http://www.kinoteka.org.yu

Jugoslovenska kinoteka je nacionalni filmski arhiv osnovan 1949. godine. U sastav ustanove ulaze:

Arhiv, Muzej i Biblioteka. Kinoteka poseduje jednu od najznačajnijih i najobuhvatnijih filmskih kolekcija u Evropi. U filmskom fondu se čuva preko 85.000 kopija, a najdragoceniji eksponati Muzeja su Čarobna lampa (1890), kamera braće Limijer (1896.) i Edisonov fonograf (1908). U sastavu Muzeja, kojii se nalazi u Kosovskoj 11, deluje i bioskop koji jedini u gradu ima projekcije starijih kinematografskih ostvarenja.

kultura u beogradu 88

kulturne manifestacije bemus (Beogradske muzičke svečanosti)

http://www.bemus.co.yu Najstariji i najznačajniji festival umetničke muzike u našoj zemlji. Održava se uvek u prvoj polovini oktobra u Kolarčevoj zadužbini, Sava Centru i drugim dvoranama. Na BEMUS-u su se predstavlili neki od najznačajnijih muzičkih umetnika sveta.

Posredstvom BEMUS-a naše muzičko stvaralaštvo dobilo je svoje ravnopravno mesto u bogatoj baštini svetske muzike.

belef (Beogradski letnji festival) http://www.belef.org

Dušu Beograda tokom jula i avgusta određuje BELEF. Festival objedinjuje scensku delatnost, vizuelne umetnosti i muziku. Festival nastoji da ispriča priču o Beogradu kao velikom gradu, njegovoj tolerantnoj, komunikativnoj i urbanoj suštini. Sa BELEF-om Beograd postaje otvoren grad.

bitef (Beogradski internacionalni teatarski festival)

http://www.bitef.co.yu Festival je osnovan 1967. godine na inicijativu Mire Trailović. Bitef promoviše nove pozorišne tendencije i ultimativne teatarske vrednosti. Kao takmičarski festival, spada u pet najznačajnijih evropskih festivala. Godine 1999., BITEF postaje prvi međunarodni pozorišni festival koji dobija prestižnu nagradu „Premio Europa”.

fest (Međunarodni filmski festival) http://www.fest.org.yu

Manifestacija revijalnog karaktera koja je do danas 34 puta ugostila najveća imena svetske kinematografije.

Održava se u Sava Centru tokom poslednje nedelje februara i prve nedelje marta. Naredni FEST počinje 23. februara 2007. godine.

cinemania

http:/www.cinemania.co.yu Manifestacija koja slavi desetogodišnjicu održavanja obogatila je izbor filmofila za još jedan veliki događaj premijerno prikazujući najnovija filmska ostvarenja i reprizirajući najgledanije filmove u proteklom periodu. Organizator manifestacije je distributerska kuća Tuck. Festival traje osam dana i održava se u jesenjem periodu.

zabava u beogradu Kafi`i okno je najpopularniji kafić na Obilićevom vencu,

pruža izuzetno pozitivnu atmosferu, uz prijatan ambijent i uslugu.

zuzus i stres,

kafići modernog enterijera u kojima pronalazak slobodnog stola predstavlja nemoguću misiju, su magnet za studente.

90

jazz caffe, drveni ambijent i ljubazno osoblje nude izuzetno dobar ugođaj.

za piv opije Jedna od stvari koja Beograd svrstava među najbolje gradove u Evropi su mesta za noćni provod. Na raspolaganju su vam brojni kafići sa prelepim baštama, klubovi, barovi i splavovi koji širom otvaraju svoja vrata kako bi svako mogao da pronađe idealno mesto za zabavu i relaksaciju. Tradicionalno, najveća koncentracija dobre atmosfere je u centru grada, ali mladi se sve više spuštaju na reke, splavove na Savi i Dunavu i mnoge kafiće na Adi Ciganliji.

Priču o kafićima počinjemo od obili`ev og venca, mesta gde se nalazi mnoštvo lokala prilagođenih različitim ukusima mladih.

tramvaj klub žagubica

(Ruzveltova 2) predstavlja mesto izuzetno zanimljvog enterijera, u ponudi ima svetlo i tamno pivo sopstvene proizvodnje, kao i mnoštvo drugih domaćih i stranih vrsta piva, koje se služi u porodičnom pakovanju od 2,5 i 3,5 litra. U klubu se nalazi i tequila bar.

optimist (29. novembra 22a) nudi topao ambijent

i dobru atmosferu, uz naravno litarsku (Bucko) kriglu piva.

old town

(Kolarčeva 9) pub u samom centru grada gde možete da se opustite uz pivo i muziku u drvenom ambijentu.

Beograd je najlepši grad na svetu. Da nije tako, ne bih živeo u njemu! Najviše volim da se opustim od obaveza u kafiću Galerija na Gardošu. Savetujem vam da uživate dok možete.

Dragan Jovanović, glumac

the three carrots

(Kneza Miloša 16) prvi irski pub u centru Beograda nudi pravo irsko pivo - Guinness. Izuzetnu atmosferu odlikuje popularni Irish.

buongiorno

veprov dah (Strahinjića Bana 52) je jedan od

preporu;ujemo i:

kafića iz čuvene „Silikonske doline’’ različit po tome što je jedini pub. Mesto za one koji vole malo viši nivo kvaliteta i usluge.

kafeterije i poslasti;arnice greenet

je prvi lanac kafeterija u gradu.

Nalazi se u Nušićevoj (dva lokala), u Masarikovoj (Beograđanka), na Slaviji i na Bulevaru (naspram hotela Metropol). Svojim autentičnim ambijentom i ljubaznim osobljem učiniće da vam popodnevna kafa prija više nego obično. Veliki izbor napitaka od kafe (probajte Double dutch i Mocca karamel) i kolača čini Greenet jednim od beogradskih obeležja.

ku`a `aja

(Mileševska 47) je jedina klasična čajdžinica u Beogradu. U prigodnoj atmosferi, očekuje vas neobično velika ponuda ovog napitka. Čaj se pije i kada niste bolesni.

(Strahinjića Bana 64 - 66 i Bulevar Kralja Aleksandra 233) je jedna od najboljih poslastičarnica u gradu. Saznajte zašto uz Švarcvald, cheese cake ili Reformu.

mali princ

je bajka za odrasle i poslatičarnica sa najvernijom publikom. Rashladne vitrine u Braće Nedića 7 i Mercator centru izmamljuju čežnjive uzdahe. Zato probajte Rigojanči, Čežnju i Lisnati kolač.

ben akiba® (Nušićeva 8) iako je teže naći ovaj

lokal, a poduhvat je i ući u njega, svim ljubiteljima koktela trud će se isplatiti. Najbolji barmeni i kokteli u Beogradu!

la rev olucion (Uskočka bb) kubanska muzika, ambijent sa motivima Revolucije i Če Gevare, tematske večeri (latino bendovi, salsa večeri) učiniće da se opustite i predate čarima latino zvuka.

biblioteka

(Terazije 27) predstavlja zanimljiv spoj čitaonice, kafića i restorana. Doručak, kafa, ručak ili krigla piva uveče, svejedno je. Ljubazno osoblje i simpatičan i topao ambijent.

91

Klubovi

(Karađorđeva 9)

Baltazar

Jedan od najpopularnijih beogradskih klubova, napravljen na mestu gde se pre 200 godina nalazio turski podrum pića, pruža nezaboravnu zabavu. Čine ga tri celine: u prvoj dominira veliki šank, u drugoj se nalaze DJ-evi i prostor za đuskanje, dok treća predstavlja VIP prostor sa posebnim šankom i dominantnom crvenom bojom u enterijeru. Ugođaj povećavaju raspoloženi barmeni izvodeći egzibicije u šanku, a ponekad se pridruže veselim devojkama igrajući sa njima na šanku.

(Pariska 1a)

Andergraund Najpoznatiji beogradski klub. Smešten ispod zidina Kalemegdana, predstavlja dom elektronske muzike, u kome su jednako zastupljeni mainstream i alternativni zvuk. Ugostio je vodeće domaće i strane DJ-eve. Poznat je i po živim nastupima rok bendova. Andergraund predstavlja zaštitni znak clubbinga u Beogradu, zbog čega je izuzetno popularan među studentima.

Mnoge koncertne manifestacije (Nemanjina imaju svoj after hour u Andergraundu.

4, IX sprat)

mr. stefan braun Kada izađete iz lifta na devetom spratu zgrade u Nemanjinoj, imaćete utisak da ste ušli u jedan od svetskih klubova. Ogroman šank u sredini kluba, mnoštvo vrsta ludih koktela posle kojih većina gošći igra na šanku, gužva na ulazu, sve to vam ukazuje da ste na pravom mestu. Možda najinteresantniji detalj je neposrednost barmena koji koriste svaki trenutak da komuniciraju sa gostima, popiju piće ili pomognu gošćama u ispijanju tekile.

Jednom nedeljno, iza šanka nalaze se poznate ličnosti koje uslužuju umesto barmena.

Studije treba da vam budu na prvom mestu, ali nađite vremena i za razonodu i opuštanje. Posle napornih obaveza prošetajte Kalemegdanom, a za predlažem da barem dva puta nedeljno posetite teretanu. Nemojte propustiti beogradske koncerte svetskih zvezda.

Dejan Brđović, odbojkaš

Apartman

(Karađorđeva 43) - ispod Brankovog mosta Sve ono što je studentima nedostajalo od zabave, nalazi se u Apartmanu!

Gaucosi

(Dunavska 17a) - na Dorćolu, u blizini ZOO vrta Poznat po izuzetnom provodu i dobroj živoj svirci, ambijent drvenog enterijera.

Plastic

(Takovska 34) Clubberski raj! Mesto koje u potpunosti prati svetske trendove.

Vanila

(Studentski trg 15) Ekskluzivni kafe-klub-restoran. Ima tri odvojena dela: koktel bar, kafić i restoran.

Incognito

(Hajuk Veljkov venac 2-4) nalazi se uglu Sarajevske i Nemanjine.

InCOGNITO je kultno mesto i jedan od najstarijih beogradskih klubova!

Ta[ klub

(Ilije Garašanina 26) Ikona Beogradskog noćnog života. Provod zagarantovan od četvrtka do nedelje, kombinovana živa muzika i poznati DJ-evi.

Bard klub

(Mitropolita Petra 8) Klub širom otvara vrata poznatim zvezdama domaće estrade i bendovima.

zabava u beogradu

splav ovi

exil

94

Jedan od najboljih najoriginalnijih vidova letnje zabave u gradu. Provodi na beogradskim splavovima se prepričavaju širom Evrope.

sa svojim atraktivnim modernim enterijerom koncipiran je uglavnom na elektronskoj muzici.

Splav ovi kod Železni;kog mosta Zvanično u Brodarskoj ulici, splavovi EXIL, SOUND i FREESTYLER pružaju nezaboravan letnji provod ukoliko ste ljubitelji strane muzike. Vrelu atmosferu donekle ublažava svežina Save.

var m keju (Bule Na sajamsko splava) izdvaja se Vojvode Mišić čekuje BIS. Tu vas o diskoteka AM muzike use i domaće mešavina ho ži za u da Ambis va uz napomen cama! epšim igrači splav sa najl

sound i freestyler su odličan izbor ukoliko ste ljubitelj komercijalnog house zvuka. Na Freestyleru vas očekuju vatrene igračice kao poseban doživljaj.

Beograd je sjajan grad koji ima sve odlike metropole i pravi gradski duh. Najviše volim da sa prijateljima provodim vreme u kafiću Hot Spot ili da pratim košarkaške utakmice u Pioniru.

Mislim da je za mlade jako važno da pronađu sebe i da u životu rade ono što vole.

Milan Kalinić, glumac

splav ovi kod hotela jugoslavija

ada ciganlija

Na prelepom Keju oslobođenja očekuje vas luda zabava, a ukoliko ste poklonik domaće muzike, fenomenalan provod je zagarantovan!

U letnjim danima Ada predstavlja nezaobilazno mesto za osveženje i rekreaciju, dok se noću pretvara u jedno od najpopularnijih lokacija za noćni provod.

acapulco je najpopularniji splav na ovoj

lokaciji koji je otvoren svih sedam dana u nedelji sa živom muzikom.

amsterdam vam pored noćnog provoda uz živu zabavnu i narodnu muziku, nudi i prelep ambijent za popodnevno opuštanje i kafu.

blaywatch predstavlja objekat sa najviše

sadržaja u ponudi: bašta, bazen, tereni za basket i odbojku na pesku, atraktivne igračice… Nudi celodnevni program, od rekreacije do prvoklasnog noćnog provoda.

prestiž i hrabro srce su još dva splava u nizu koja pružaju sjajan provod uz živu muziku. Puno razloga za posetu.

(makiška strana ade)

sex i grad nudi puno sadržaja, opuštenu atmosferu u kojoj može da uživa 1.500 posetioca.

sunset vam nudi živu svirku svake večeri. red shoes poznat je po velikim žurkama „Hiljadu ljudi da poludi!”

aqua ski pored uobičajenih sadržaja, od

svih se izdvaja po mogućnosti da skijate po vodi na izgrađenoj „ski stazi”

havana - kubanska muzika, opuštena

atmosfera, tematske večeri (plesačice, Salsa veče..)

95

zabava u beogradu 96

adrenalinska zabava Paintball

Biciklizam Sve popularniji vid zabave i rekreacije predstavlja vožnja biciklom. U Beogradu su najpopularnije staze od bazena „25. maj” na Dorćolu do Ade Ciganlije, kao i staza na Zemunskom keju pored Dunava. Onima koji vole ekstremnije varijante i off roud vožnju, uvek su na raspolaganju Avala i Košutnjak.

Taktička sportska igra iz žanra ekstremnih, koja predstavlja imitaciju sukoba vatrenim oružjem na ograničenom prostoru. U borbi se koristi specijalni pneumatski „marker” iz koga se puca lopticama ispunjenom bojom. Postoji više verzija ove igre, npr. capture the flag, death match... U Beogradu postoji više klubova koji nude ovu novu vrstu ekstremne zabave. Najpoznatiji su: Arena No 1, Extreme Sport Club Tereni: Ada je otvoreni šumski teren na Adi Ciganliji.

Nalazi se 400 metara od glavnog ulaza na Adu ka Savskoj terasi. Drugi teren je Garaža, prvi zatvoreni teren u Srbiji. Nalazi se u sedmospratnoj garaži na auto putu, kod Studentskog grada.

Paintball Club POBEDNIK-Beograd Stari obrenovački put (Ada Ciganlija) Nalazi se između FK „Milicionar” i restorana „Lovačka Priča”.

Kontakt telefon: 3430-388.

Free climbing Free climbing je najekstremniji vid zabave koji možete doživeti u Beogradu. Penjanje na suvoj steni, bez ikakve pomoćne opreme, osim one za lično osiguranje penjača, je najzahtevniji adrenaliski sport. Cilj je da penjač ispenje smer do kraja, bez obzira da li je smer vertikalna ploča, previs ili plafon.

Penjanje može da se odvija ne samo na prirodnim već i na veštačkim stenama, na kojima se i održavaju takmičenja. U Beogradu postoje veštačke stene na Adi Ciganliji, u Hali sportova na Novom Beogradu, u Prvoj beogradskoj gimnaziji i u Krnjači.

ije vidove rekreacju

po ke 1. rolerima a 25. maj – ad 2. biciklom ku ja na košutn 3. džoging na tašu 4. plivanje u pioniru 5. klizanje

zabava u beogradu 98

sport Susreti najpozantijih beogradskih klubova Crvene Zvezde i Partizana spadaju među najveće gradske derbije, a rivalstva između navijača prenose se na sve sfere svakodnevnog života. Ekipe ova dva tima bile su prvaci Evrope i sveta u fudbalu, košarci, atletici… Ostaće upamćeno da je FK Crvena Zvezda bila prvak Evrope u fudbalu 1991. godine i prvak sveta ’92, a KK Partizan prvak Evrope u košarci 1992. godine.

Beograd je grad evropskih i svetskih šampiona u fudbalu, košarci, rukometu, vaterpolu, atletici… Sa više od 1.000 sportskih objekata i preko 150.000 sportista, Beograd predstavlja sportski centar regiona, a Beogradska Arena, Stadion Crvene Zvezde, Plivalište Tašmajdan, Hala Pionir su samo neki od sportskih objekata po kojima se grad prepoznaje.

Glavni sportski događaji su Večiti derbi Crvene Zvezde i Partizana, Beogradski maraton, utakmice fudbalske reprezentacije Srbije, auto-moto trke, Rolerijada i Dan izazova.

Najveća sportska manifestacija u Beogradu (i u Srbiji i Crnoj Gori) je Beogradski maraton.

Prvi marataon je održan 8.maja 1988. godine, na inicijativu čuvenog novinara Đoke Vještice.

Beogradski maraton sačinjavaju četiri trke: Dečiji maraton, Trka zadovoljstva (FunRun), Polumaraton i Maraton. Dečiji maraton se održava u Beo ZOO vrtu, nedelju dana pre ostalih trka. Start maratona je ispred zgrade Savezne skupštine, a cilj je na Terazijama. www.bgdmarathon.org

godine zijada 2009. er iv n U ja tn Le u. Na na u Beograd će biti održa 10.000 stvovati preko če u će a m ra ig malja i še od 170 ze sportista iz vi u 21 sportu. takmičiće se .org

www.ub2009