Smernice za razvoj i realizaciju usluga u ruralnom turizmu namenjenih deci i mladima

Smernice za razvoj i realizaciju usluga u ruralnom turizmu namenjenih deci i mladima Iskra Maksimović

Sadržaj Šta je zadatak ovog Vodiča?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 1.Šta znači razvoj ruralnog turizma danas u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 1.1 Šta je ruralni turizam?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 1.2 Šta znači turistička ponuda u ruralnom turizmu?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

3. Šta su usluge u ruralnom turizmu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 4. Dečiji i omladinski turizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 4.1. Tumačenje pojma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 4.2 Shvatanje i definisanje pojma dečijeg i omladinskog turizma u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 4.2.1 Ispitivanje segmenata slobodnog vremena mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 4.3 Struktura sistema dečijeg i omladinskog turizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 4.3.1 Usluge dečijeg i omladinskog turizma koje se realizuju u okviru formalnog obrazovnog sistema. . . . 16 4.3.2 Usluge dečijeg i omladinskog turizma koje se realizuju izvan formalnog obrazovnog sistema . . . . . . 18 Omladinski turizam danas. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Omladinski turizam u Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 4.4 Šta su usluge u dečijem i omladinskom turizmu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

5. Forme i oblici dečijeg i omladinskog turizma u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 5.1 Ponuda razvoja mogućih formi i oblika dečijeg i omladinskog turizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 5.1.1 Forme i oblici dečijeg i omladinskog turizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Obrazovna farma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Centar u prirodi za obrazovanje i zabavu za decu i mlade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Centar za sport i avanturu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Avanturistički centar za sportove na vodi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Seoski centar za recikliranje i umetnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Začarana šuma i bašte. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Centar za otkrića. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

6. K ako uspostaviti i razviti uslugu dečijeg i omladinskog turizma . . . . . . . . . . . . . . 36

2

Šta je zadatak ovog Vodiča?

Turizam jedna od najvećih i najbrže rastućih industrija u svetu, koju ne čine velike korporacije, već se sastoji od više hiljada manjih kompanija uglavnom privatnih.

Turistička industrija se oslanja na svoje kupce, turiste, koji zahtevaju i traže proizvode i usluge koje im daju zadovoljstvo i uživanje jer turista je neko ko putuje iz zadovoljstva.

Svoj uticaj na turiste turizam kao industrija ostvaruje u okviru tri glavne komponente. To su: • Pružaoci usluga • Metode i oblici putovanja • Planiranje strukture i sadržaja turističke ponude i utvrđivanje pravila

Turizam je jedna od ekonomskih razvojnih strategija na čije definisanje mogu najviše da utiču svi njegovi nosioci, ali isto tako i korisnici i realizatori, odnosno pružaoci usluga. U tom razvojnom procesu posebno su važne lokalne zajednice jer imaju dvostruku ulogu – one mogu biti i korisnici i nosioci razvoja. To je i jedan od razloga što se, u mnogim lokalnim zajednicama, tokom poslednjih nekoliko godina, vode strateški razgovori i definišu planovi razvoja različitih aspekata turizma, posebno ruralnog turizma.

Jedna od važnih komponenti ruralnog turizma jeste dečiji, omladinski i porodični turizam, koji traži posebno angažovanje i bavljenje.

Cilj ovog vodiča jeste da podrži i direktno pomogne svim nosiocima i pružaocima usluga, a posebno lokalnim zajednicama, da uspostavljaju i razvijaju usluge dečijeg, omladinskog i porodičnog turizma.

Svrha vodiča nije samo da vodi zajednice i pružaoce usluga kroz taj proces već da im pomogne da izdvoje svoje aktuelne turističke potencijale, da utvrde na koje potrebe dece i mladih turizam može da odgovori, da procene troškove (društvene, ekonomske i organizacijske), da analiziraju koristi od turizma i da pokrenu konkretne usluge.

Usluge dečijeg, omladinskog i porodičnog turizma mogu da doprinesu raznovrsnosti lokalne ekonomske osnove i da na taj način smanje zavisnost lokalnog razvoja od jednog dominantnog ekonomskog sektora odnosno doprinose razvoju različitih oblika lokalne poslovne sfere.

Usluge dečijeg i omladinskog turizma mogu da odgovore i na potrebe slobodnog vremena mla-

dih ljudi u lokalnoj zajednici. Prema stavovima u Nacionalnoj strategiji za mlade značaj aktivnosti mladih u slobodnom vremenu je izuzetno važan za psihički, kognitivni i socijalni razvoj mladih ljudi.

Ovo je tematski veoma razuđena oblast aktivnosti koja pokriva učešće mladih u kulturi, uključenost u medijski i informatički prostor, zabavu, sportske aktivnosti, udruživanje mladih i njihovo delovanje kroz organizacije , asocijacije i neformalne grupe kao i jedan deo obrazovnih aktvnosti van redovnog školovanja.

Vodič je obuhvatio je ključne oblasti razvoja turizma i ponudio mogući proces uspostavljanja i razvijanja samih usluga. Ovaj deo vodiča treba da pomogne posebno nosiocima i pružaocima usluga kako da ispitaju i utvrde potrebe, kako da planiraju i realizuju samu uslugu, a za već razvijene pružaoce usluga vodič je pomoć u širenju i diversifikaciji postojećih usluga i uvođenju novih.

Vodič je namenjen svim korisnicima, nosiocima i pružaocima usluga dečijeg, omladinskog i porodičnog turizma. On je koristan resurs predstavnicima lokalnih samouprava, lokalnim političarima, donosiocima odluka na nacioanlnom nivou, ali i predstavnicima i menadžerima turističke industrije, i svim drugim pružaocima usluga.

3

1.Šta znači razvoj ruralnog turizma danas u Srbiji Vlada Republike Srbije definisala je ruralni razvoj Srbije kao ekonomski, društveni i ekološki prioritet, kao održivi faktor na kome se temelji kvalitet života ljudi, kao način smanjenja siromaštva i očuvanje zdrave životne sredine. Jedna od ključnih oblasti koje mogu da doprinesu diversifikaciji ru-

ralne ekonomije jeste - turizam. U tom kontekstu se i shvata pojam ruralnog turizma kao turizma koji proizvodi ruralno okuženje za posetioce nudeći im kombinaciju prirodnog, kulturnog i ljudskog iskustva koje ima tipični ruralni karakter.

1.1 Šta je ruralni turizam?

U savremenim teorijama razvoja turizma postoji više tumačenja i definisanje ruralnog turizma.

Prema nekim autorima ruralni turizam je kompleksna višeznačna aktivnost koja obuhvata različite oblike seoskog turizma ali i specijalna interesovanja ekoturizma, pešačenja, penjanja, jahanja, avantura, sportskog i zdravstvenog turizma, lova i ribolova, obrazovnih putovanja, umetničkog turizma, očuvanja tradicije, etno turizma. Odnosno, ruralni turizam čine raznovrsne forme koje predstavljaju život, umetnost, kulturu i nasleđe u ruralnim oblastima, čime se ostvaruje ekonomska i socijalna korist lokalnog stanovništva i ujedno obezbeđuje interakcija između turista i lokalnog stanovništva kako bi stekli turističko iskustvo.

Za razliku od konvencionalnog turizma ruralni turizam ima neke tipične karakteristike kao što su iskustvena orijentacija, lokacije su u svim delovima

zemlje, pretežno se realizuje u prirodi, vezan je za lokalne i sezonske događaje i zasnovan je na zaštiti kulturnog nasleđa i tradicije.

Dijagram 1: Komponente ruralnog turizma

MICE Kulturni turizam

Zdravlje i blagostanje Krstarenja

Ruralni turizam

Prirodni i planetarni turizam

Obilasci Sport i avantura

4

Posebna interesovanja

Porodica, deca i mladi

Kratki odmori

Prema drugim shvatanjima i tumačenjima1 ruralni turizam je čin napuštanja urbanog okruženja i putovanje kroz ruralne regione radi iskustvenih doživljaja i uživanja u prirodnim lepotama, poljoprivrednoj raznolikosti, miru malih gradova, kulturnom bogatstvu i oslobađanju od pritisaka urbanog načina života kako bi se poboljšao kvalitet života.

Bez obzira na teorijske pristupe i shvatanje ruralnog turizma ono što je suštinski princip zajednički za sve definicije jeste da ruralni turizam obuhvata niz oblika, aktivnosti i usluga koje su zasnovane na principima održivosti a nude elemente iz okruženja i prirode i pružaju doživljaj tradicionalne ljubaznost, gostoprimstva i vrednosti života lokalnog stanovništva. To je na neki način susret pojedinca/turiste sa lokalnim stanovništvom, koji kroz takve forme dobija sliku, doživljaj i iskustvo o ruralnom životu, umetnosti, kulturi, tradiciji i nasleđu.

U isto vreme ruralni turizam postaje veoma značajan za ekonomski razvoj zemlje jer nudeći razvoj turističke ponude omogućava zapošljavanje i prihod lokalnom stanovništvu.

Rural Tourism and Agri-Tourism , A practical approach to niche tourism. Funded by the Ontario Ministry of Agriculture, Food and Rural Affairs , Developed By Richard Buck, AgriTours North America Inc. In cooperation with Southern Ontario Tourism Organization (SOTO), Rural/Agri-Tourism Work Book. Ontario, 2007 1

5

1.2 Šta znači turistička ponuda u ruralnom turizmu?

Višeznačnost ruralnog turizma ogleda se upravo u mnoštvu oblika i aktivnosti koje on može da obuhvati. Samim tim turistička ponuda u okviru ruralnog turizma dobija specifične karakteristike pojedinačnog područja ili regije.

Kada je reč o Srbiji turistička ponuda ruralnog turizma može da obuhvati sledeće proizvode, subkomponente i sadržaje:

Tabela 1: Turistički proizvodi ruralnog turizma sa subkomponentama, definisanih Master planom za razvoj ruralnog turizma

PROIZVODI

SUBKOMPONENTE Kulturno nasleđe

SADRŽAJI • Doživljaj materijalne kulturne baštine - posete spomenicima, arheološkim nalazištima, manastirima, galerijama i dr.

• Upoznavanje ne materijalnog nasleđa - mitologije, legende, istorije srpskog kulturnog nasleđa, i slično • Posete i lični kontakt sa lokalnom zajednicom, grupom ljudi ili etničkim grupama koje su očuvale svoju autohtonu kulturu i tradiciju

Kulturni turizam

Seoski život, etno sela i etno postavke

• Posete seoskim sredinama - ruralnim područjimai/ili prirodnom okruženju • Upoznavanje i razumevanje načina života lokalne zajednice, običaja i folklornog blaga koji čine tipični način života određenog mesta • Doživljaj svakodnevnog života ljudi u lokalnoj zajednici • Doživljaj hrane i pića koja je suštinski povezana sa poljoprivrednim sektorom na lokalnom, tradicionalnom ali i nacionalnom i internacionalnom, nivou,

Hrana i piće

• Upoznavanje gastronomije vezane za kulinarsko nasleđe, uključujući vino i ostale alkoholne napitke, poput rakije • Kulinarsko učenje pripremanja tradicionalnih gastronomskih specijaliteta • Poseta specijalizovanim restoranima sa hranom i pićem iz lokalne proizvodnje • Aktivan odmor na planinama, rekama...

Planine, reke i jezera

Prirodni i planetarni turizam

Ekoturizam

• Doživljaj uživanja na svežem vazduhu, kao i letnjih i zimskih aktivnosti • Odgovorno putovanje u prirodu (npr. zaštićena prirodna dobra, nacionalni parkovi, rezervati biosfere) koje pored svoje osnovne funkcije doprinose i opštem blagostanju kao i blagostanju lokalnog stanovništva • Otkrivanje i uživanje u prirodi u okviru različitih formi i aktivnosti

Agroturizam

• Doživljaj agrarnog načina života ili rada koga su inciirali seljaci i/ili seoske porodice a namenjen je zabavi ili edukovanju posetilaca • Aktivnosti na farmi i aktivnosti vezane za proizvodnju na farmi

6

PROIZVODI

Sport i avantura

SUBKOMPONENTE

SADRŽAJI

Nautički turizam na rekama i jezerima

• Učešće u sportskim aktivnostima na vodi • Ostvarivanje aktivnosti povezanih sa vodom i vodeni sportovi: ronjenje, jedrenje, surfovanje, skijanje na vodi, plovidba brodom...

Planine

• Učestvovanje u aktivnostima i sportovima koji se odvijaju na planinama i u dolinama

Vazduh

• Učestvovanje u aktivnostima i sportovima koji se odvijaju u vazduhu

Zemlja

• Učestvovanje u aktivnostima i sportovima koji se odvijaju na zemlji

Porodični odmori

Porodica, deca i mladi

Krstarenja Posebna interesovanja

Zdravlje i blagostanje

Obilasci

• Kvalitetno provođenje vremena sa porodicom • Priređivanje porodičnih svečanosti, događaja, proslava i skupova

Dečiji i omladinski kampovi

• Ostvarivanje programa za decu i/ili tinejdžere koji se (obično) dešavaju tokom letnjih meseci • Organizovanje letnjih ili vikend kampova koji obuhvataju: sportske kampove, prirodne ili naučne kampove, izletničke kampove itd.

Seoski život

• Aktivnosti vezane za način života na selu • Uključivanje posetilaca u seoske poslove koji imaju za cilj da zabave ili edukuju posetioce o životu na selu (farmi) • Doživljaj tradicionalnih farmerskih aktivnosti i lokalne hrane i pića

Škola i obrazovanje

• Unapređivanje znanja o konkretnoj oblasti ili aktivnosti • Realizovanje praktičnih i obrazovnih aktivnosti namenjenih za učenje, zabavu i odmor u ruralnim predelima

Organizovana krstarenja

• Organizovanje obilazaka i kratkih poseta mestima duž obale reka • Organizovanje rečnih krstarenja za rekreativne i potrebe odmora

Ribolov

• Organizovanje aktivnosti sa ciljem uključivanja posetilaca u aktivnosti koje se vezuju za ribolov • Usvajanje znanja o ribolovu, karakteristikama faune, vrsta koje se love u konkretnoj obasti, itd.

Posmatranje ptica

• Sticanje i unapređivanje znanja o vrstama ptica u njihovom prirodnom staništu

Banje i wellness centri

• Organizovanje aktivnosti u ambijentima termalnih i mineralnih voda za opuštajuće tretmane • Organizovanje (zdravstvenih) tretmana za opuštanje duha i tela

Medicinski turizam

• Organizovanje preventivnih zdravstvenih tretmana • Organizovanje medicinskih i tretmana za oporovak koji uključuju operacije i rehabilitaciju

Organizovane ture

• Organizovanje tura u kojima posetilac obilazi mesto i doživljava iskustvo iz prve ruke. Ovakva putovanja se uglavnom organizuju vozom, autobusom ili kolima • Organizovanje tematskih obilazaka prirodnih ili kulturnih ambijenata

7

PROIZVODI

SUBKOMPONENTE

SADRŽAJI

Paketi

• Ponuda paketa koji uključuju različite ponude i aktivnosti za kratak odmor od 2 do 4 dana

Tim bilding

• Organizovanje ponude za male i srednje grupe zainteresovane za tim bilding aktivnosti, zasnovane na grupnim aktivnostima, igrama, rešavanju problema, uspostavljanju saradnje itd. u ruralnom okruženju

Mali seminari i sastanci

• Formiranje ponude za male i srednje kompanije i organizacije iz svih relevatnih sektora (javne, privatne i civilnog društva) zainteresovane za seminare, prezentacije i sastanke u ruralnom okruženju

Kratki odmori

MICE

Strukturu turističkog proizvoda ruralnog turizma čini nekoliko osnovnih kategorija; Tabela 2: Osnovne kategorije turističkog proizvoda u ruralnom turizmu

Smeštaj

Dodatne usluge/prostori

Seoske kuće i domaćinstva, kuće za odmor, vikendice sa ograničenim brojem kreveta.

Ponuda hrane pripremljene od lokalnih proizvoda, razne aktivnosti na odmoru, staze za šetanje i planinarenje,itd: 1) Preporučene aktivnosti (usklađene sa principima održivog razvoja): jahanje , splavaranje, iznajmljivanje čamaca/brodova, biciklizam, ribolov, skijaški maraton, klizanje, itd.

2) Nepreporučene aktivnosti (suprotne principima održivog razvoja): - Masovni turizam i rekreacija, npr. sportske hale, sportski centri i sportski tereni, masovna sportska takmičenja, itd; - Turističke forme ili aktivnosti koje imaju negativni uticaj na okruženje, npr golf, neke forme skijanja/vožnje na vodi, itd

Lokacije Oblasti

Ruralne oblasti i naselja do 5000 stanovnika. Ruralno okruženje sa karakteristikama poljoprivrednog zemljišta ili prirodnih vrednosti.

Neadekvatne lokacije: - urbana ili industrijska oblast - okruženje u kome se razvija masovni turizam sa odgovarajućom infrastrukturom - galama, rizik/opasnost po bezbednost i zdravlje, zagađenje, prljavština, itd.

Resursi

8

Društveni resursi

Lokalna saradnja – između vlasnika smeštajnih kapaciteta, tradicionalnih i netradicionalnih poljoprivrednih domaćinstava, salaša i farmi, zanatlija, prodavaca različitih usluga.

Mogućnost da se turisti sretnu sa lokalnim stanovništvom.

Oblici ruralnog turizma su u vlasništvu lokalnih preduzetnika koji ostvaruju prihod za lokalno stanovništvo.

Kulturni resursi

Tradicionalni festivali, susreti, takmičenja koja reflektuju kulturni identitet i vrednosti.

Tradicionalna arhitektura, privatne kolekcije.

Prirodni resursi

Voda, šuma, livade, ruralno zemljište, flora i fauna. Okruženje koje nije industrijalizovano/urbano. Biološki diverzitet je zaštićen u zonama.

Ruralni turizam je već prisutan u nekim delovima Srbije, a i diversifikuje ruralnu ekonomiju dobrim primerima integracije ruralnog turizma i poljoprivrednih proizvoda. Turistička organizacija Srbije je razvila proizvode kao što je Život na selu , Kulturni turizam, Priroda i Zemlja, koji su u visokoj korelaciji sa ruralnim turizmom, a više od 32,000 ležajeva (registrovanih i neregistrovanih) u ruralnim područjima ima značajnu ulogu u sektoru ruralnog turizma. Prema ekonomskim analizama procenjuje se da je ukupno 10 milijardi dinara prihoda od ruralnog turizma (5 milijardi RSD prihoda potiče od smeštaja i oko 5 milijardi RSD su direktni

prihodi). Ovo predstavlja 16% od ukupne 62 milijarde RSD ukupnog direktnog turističkog BDP koji je za Srbiju za 2010. izračunao WTTC. Trenutna mapa prostora u kojima postoji ruralna turistička ponuda (slika 1) obuhvata planinska područja (npr. Stara Planina) , jezera i reke (npr.

Gornje i Donje Podunavlje), kulturne resurse (npr.

Put rimskih imperatora) i banje (npr. Sokobanja), zatim tradicionalne festivale, lokalne događaje, lokalnu gastronomiju i sela.

Slika 1: Mapa atrakcija ruralnog turizma u Srbiji

9

Uvažavajući teorijske pristupe razvoju ruralnog turizma, dosadašnja iskustva u razvoju ruralnog turizma u Srbiji i prirodne potencijale države, koncept daljeg razvoja ruralnog turizma podrazumeva integrisano ruralno iskustvo zasnovano na interakciji ruralnih aktivnosti, izgrađenih objekata i ruralnog smeštaja. To je, takođe, kombinacija aktivnog i pasivnog, zabave i obrazovnih iskustava.

10

3. Šta su usluge u ruralnom turizmu?

Ruralni turizam obuhvata specifične usluge, koje pripadaju različitim društvenim sistemima ili su fokusirane na komplementarne elemente turističkog proizvoda. Odnosno, usluge ruralnog turizma se posebno oslanjaju na iskustvo, stručnost, inovacije ili kvalitet proizvoda, zatim traže drugačije metode upravljanja, kao i savremene tehnička alate za merenje lojalnosti turista/posetilaca itd.

Usluge ruralnog turizma imaju specifične karakteristike i mogu se prepoznati kao ideja, zabava, informacije, znanje, promene zdravlja i očekivanja posetioca, hrana, bezbednost, poduhvat, dru-

štveni događaj, efekat za konzumiranje na mestu proizvodnje itd. (prema Collier, 1990, str. 237).

Paket usluga ruralnog turizma odlikuju materijalne i nematerijalne karakteristike.

U grupu materijalnih karakteristika spadaju: resursi, infrastruktura, količina usluga, raznolikost usluga u skladu sa cenama i sadržajem, primenjene tehnologije, a u nematerijalne: bezbednost, pogodnost, ambijent, privatnost, poštovanje, prijateljski stav, stručnost, empatija, pouzdanost, brzina odgovora, ljubaznost i iskrenost, što ostavlja jak utisak na turiste, i može uticati na razumevanje kvaliteta usluga (dijagram 2).

Dijagram 2: Karakteristike usluga ruralnog turizma

Karakteristike usluga dečjeg i omladinskog turizma Materijalne karakteristike

Kvalitet

-- Resursi -- Raznolikost usluga -- Infrastruktura u skladu sa cenama -- Primenjene tehnologije i sadržajem -- Količina usluga

Nematerijalne karakteristike -- Bezbednost -- Ambijent -- Poštovanje -- Sposobnost

-- Uslužnost -- Srdačnost -- Pogodnost -- Saradnja

Izvor: Prema Rasa Rukuižienc: SERVICE QUALITY MANAGEMENT IN RURAL TOURISM SECTOR, Lithuanian University of Agriculture, 2007 i Collier, D. A. (1990). Service management effectiveness: balancing strategy, organization and human resources, operations, and marketing. – Oxford: JosseyBass Publishers. – P. 235–265

U skladu sa ovakvim karakteristikama usluga posebnu važnost ima kvalitet usluga jer on direktno utiče na turističke efekte i na realizaciju ciljeva ruralnog turizma. Sam kvalitet usluge zavisi od kriterijuma ostvarivanja usluge, odnosno od sadržaja i neposredne realizacije usluge, od složenosti usluge, tehničkih elemenata izvođenja, procesa realizacije, osoblja – njihovog iskustva i kvalifikacija, dužine ostvarenja usluge, vremena kada se realizuje, konkurentnosti usluge itd. Odnosno, kvalitet usluge dobija se miksom kvaliteta u procesu realizacije usluga što je direktno vidljivo u zadovoljstvo posetioca/turiste.

Usluge ruralnog turizma imaju posebne korisnike/posetioce i to je ono što direktno i utiče na kvalitet usluge. Posetilac/turista u uslugama ruralnog turizma procenjuje i daje svoj stav, sud i ocenu uslu-

ge uzimajući u obzir, pre svega, mesto, vreme, sadržaj, okruženje realizovane usluge, kao i ponašanje osoblja koje realizuje uslugu. Samim tim se definiše značenje kvaliteta usluge, a to je: • Neposredna realizacija usluga i ostvaren predviđeni kvalitet • Zadovoljstvo posetilaca/turista • Ostvarena očekivanja i želje posetilaca/turista • Ostvaren kulturni efekat i uticaj • Uključenost tradicionalnog/lokalnog turističkog proizvoda što direktno utiče na sadržaj usluge • Diferencijacija usluga u odnosu na njihovu lokaciju, specijalizaciju i obim • Razvoj informacionih sistema i oblika koji omogućavaju posetiocima/turistima da saznaju o novom kvalitetu usluga

11

4. Dečiji i omladinski turizam Dečiji i omladinski turizam predstavlja jedan od segmenata ruralnog turizma ili tačnije jedan od elemenata ukupne turističke ponude ruralnog turizma.

4.1. Tumačenje pojma Ne postoji jedinstvena definicija koja bi mogla da ovaj segment ruralnog turizma sasvim precizno objasni. Različite nacije, kulture i države različito definišu dečiji i omladinski turizam, naročito u odnosu na shvatanje uzrasta dece i mladih, zatim u odnosu na: socioekonomski status mladih, lična prava, povezanost sa obrazovnim sistemom, sadržajima i naravno cilljevima koje treba da ostvare forme omladinskog i dečijeg turizma.

Osnovna razlika u tumačenjima nastaje u odnosu na određenje uzrasta grupa i podgrupa dece i mladih, što ima za posledicu različite oblike, sadržaje i ciljeve dečijeg i omladinskog turizma. Jer teško je odrediti i definisati uzrasnu granicu mladosti, te se i formalna određenja ovog životnog razdoblja razlikuju između institucija Ujedinjenih nacija, Evropske unije i nacionalnih institucija.

U svetu postoje različite definicije uzrasnih granica mladih i smatra se da nijedan drugi životni period ne provocira toliko diskusija o uzrasnim gra-

nicama. U nekim zemljama izdvajaju se podgrupe mladih od 13 do 17 godina, zatim mladi od 18- 23 godina i mladi od 23 do 25 godina. Trajanje mladosti je u stvari socijalno, a ne biološki određeno. Školovanje je ključni činilac koji skraćuje ili produžava mladost.

Kada se govori o mladima kao o turistima oni su prepoznati kao važni posetioci koji ne donose samo značajan ekonomski doprinos mestima koje posećuju, već oni razvijaju svoje lične veštine, uspostavljaju društvene i kulturne veze i stiču iskustvo. Prema definiciji Svetske turističke organizacije mladi turisti su: • Mladi ljudi do 30 godina starosti koji putuju izvan porodice • Njihova putovanja nisu zbog posla već prevashodno zbog poseta prijateljima ili određenim loakcijama gde najmanje ostaju jednu noć; U okviru ovakvog tumačenja turističko tržište mladih obuhvata: • sva putovanja i ture od najmanje jedne noći boravka; • domaća i međunarodna putovanja; • grupna i samostalna putovanja.

4.2 Shvatanje i definisanje pojma dečijeg i omladinskog turizma u Srbiji U Srbiji ne postoji jasno definisana kategorija dečijeg i omladinskog turizma, kao posebne turističke podgrupe.

Prema uobičajenim shvatanjima kategorija dece obuhvata najčešće pojedince uzrasta do 15 godina starosti, a dečiji turizam se uglavnom vezuje za potrebe predškolskog i školskog programa i najčešće se reguliše prosvetnim normativnim dokumentima.

Samim tim i oblici dečijeg turizma su usko povezani sa sa sadržajima predškolskog i školskog programa i neposredno ih predškoslke ustanove i škole organizuju a realizuju različiti turistički pružaoci usluga.

Dosadašnja praksa i iskustva su se najčešće oslanjala na organizovane oblike rekreacije, nastave u prirodi i druge oblike koji su veoma čvrsto povezani sa realizacijom sadržaja vaspitnog i nastavnog programa, u predškolskim ustanovama i osnovnoj školi.

12

U Nacionalnoj strategiji za mlade Republike Srbije, pojam mladi opisuje fazu života između detinjstva i odraslog doba. Mladost je posebno životno razdoblje u kojem se, uz biološko i psihološko sazrevanje, odvija i proces uključivanja pojedinca u društvenu zajednicu.

Tokom tog razdoblja, od mladih se očekuje da razviju veštine i sposobnosti da bi mogli da preuzmu uloge u svim oblastima društvenog delovanja.

Proces uključivanja pojedinca u društvo po pravilu traje dok se ne postigne primeren stepen socijalne autonomije, odgovornosti i samostalnosti. Specifičnosti situacije u Republici Srbiji kao što su: siromaštvo u društvu, nizak procenat zaposlenosti mladih i izazovi sa kojima se suočavaju mladi ljudi u procesu prelaska iz detinjstva u odraslo doba zahtevaju fleksibilan pristup. Zato je gornja granica mladosti pomerena na trideset godina, sa punom

svešću da je u pitanju veoma heterogena populacija koju karakterišu različiti razvojni ciljevi u različitim fazama mladosti.

U Nacionalnoj strategiji za mlade izdvojene su podgrupe mladih od 15 do 19 godina, od 20 do 24 godine i od 25 do 30 godina.

Potrebe ovako heterogene populacije dece i mladih kada je reč o turizmu nije tako jednostavno utvrditi, definisati i naravno, odgovoriti na njih.

Jedan deo tih potreba pojavljuje se u okviru obrazovnog sistema kao formalni deo vaspitno-obrazovnog rada i ostvaruje se organizovano u okviru samog obrazovnog sistema.

Međutim, mnogo veći obim potreba pojavljuje se u okviru tzv. slobodnog vremana mladih gde,

mnogo više, dolaze do izražaja njihova lična interesovanja, želje i motivacija.

Prema nalazima istraživanja Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu2 slika o problemima koji brinu mlade u Srbiji vedrija je od očekivane.

Lepota, energija i optimizam mladosti kao životnog doba verovatno doprinose ovakvoj percepciji realnosti. Delom se to verovatno može pripisati i naporima roditelja da decu maksimalno zaštite od problema i tako im osiguraju što bezbrižniju mladost. Nalazi pokazuju da i porodica i vršnjačka grupa imaju ulogu važnog potpornog sistema u životu mladih. Oni dovode u pitanje raširene mitove o tome da su mladi danas prepušteni sami sebi, socijalno deprivirani i otuđeni.

4.2.1 Ispitivanje segmenata slobodnog vremena mladih Ovaj deo istraživanja bavio se interesovanjima mladih (muzika, sport, hobi, vanškolske i vananastavne aktivnosti, kompjuteri, mobilni telefoni, putovanja), sadržajima koje konzumiraju (knjige, časopisi, filmovi, bioskopi, pozorišta, koncerti, sportske manifestacije), načinom na koji se zabavljaju (vreme izlazaka, učestalost izlazaka, mesta za izlaske, potrebe mladih), medijima na koje su orijentisani i vrstom sadržaja koja ih privlači na njima (TV, radio, štampa, Internet), participacijom mladih u različitim organizacijama, načinom na koji troše i zarađuju novac.

• Najslušanije vrste muzike su pop i folk (62% mladih navodi da sluša tu vrstu muzike), tehno (58%), rok (52%) i R’nB (31%). Mladi ne idu često na koncerte • Najveći broj mladih se ne bavi sportom (39%), 37% se rekreativno bavi sportom, a 24% trenira neki sport.

• Veoma mali broj mladih ima neki hobi, kao slo-

bodne aktivnosti najčešće navode pisanje dnevnika i stvaranje raznih vrsta kolekcija (oko 15%). Ni vannastavne, niti vanškolske aktivnosti nisu mnogo zastupljene. U okviru škole najviše mladih ide na sportske sekcije (14%) i dodatnu nastavu (11%).

Kursevi stranih jezika su najzastupljenija vanškolska aktivnost (18%). Mladi retko participiraju u nekim organizacijama (oko 8%). Više od polovine ispitanika nikada ne učestvuje u volonterskim akcijama. Oni koji učestvuju u akcijama, kao što su skupljanje sekundarnih sirovina, novca i odeće za siromašne, najčešće navode da te akcije organizuje škola.

• Većina mladih svakodnevno koristi kompjuter kod kuće (85%). U školi su kompjuteri dostupni samo na časovima informatike. Pasionirano korišćenje kompjutera nijeprisutno, mali procenat mladih satima sedi ispred kompjutera (6%).

• Mobilni telefoni su sastavni deo života mladih (98% mladih ima mobilni telefon)

Projekat je realizovan za potrebe izrade nacionalne strategije za mlade na inicijativu Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Fokus projekta bilo je ispitivanje načina na koji mladi u Srbiji provode slobodno vreme. Urađena je obimna empirijska studija sprovedena na uzorku srednjoškolaca. Ispitivani su sledeći problemi: (1.) Ispitivanje različitih segmenata slobodnog vremena mladih; (2.) Ispitivanje vrednosnih orijentacija, političkih preferencija i uzora mladih. (3.) Budžet vremena - rekonstrukcija tipičnog radnog dana i tipičnog dana tokom vikenda; (4.) Mapiranje problema sa kojima se mladi suočavaju i sagledavanje njihove izloženosti rizičnim ponašanjima. Istraživanje je obavljeno na 4845 učenika od I-IV razreda iz 26 srednjih škola u 9 gradova u Srbiji. U svakoj školi ispitana su po dva odeljenja svakog razreda. Pošto je ispitivanje bilo izuzetno obimno uzorak je podeljen na dva dela tako da je jedno odeljenje svakog razreda ispitivano instrumentima koji su se bavili slobodnim vremenom, vrednosnim orijentacijama i uzorim, dok je drugo odeljenje ispitivano instrumentima koji su se bavili budžetom vremena i problemima mladih.

2

13

• U poslednje dve godine tri četvrtine mladih je išlo na neko putovanje. Najčešće su putovali po Srbiji ili Crnoj Gori. Oko 20% mladih je putovalo na letovanje u inostranstvo, a oko 10% ispitanika u zemlje Zapadne Evrope. Najčešće putuju učenici iz Beograda, učenici gimnazija, mladi iz porodica sa višim ekonomskim statusom, i oni čiji roditelji imaju viši obrazovni status • Podaci o čitalačkim navikama pokazuju da trećina učenika uopšte ne čita (12%) ili čita samo ono što mora (21%) • Srednjoškolci retko posećuju kulturne manifestacije. U pozorište i muzeje ne ide gotovo polovina mladih (45-47%), oko trećine ide 1-2 puta godišnje, više puta mesečno tamo dolazi manje od 2%

• Kada se analizira odnos mladih prema štampanim medijima pokazuje se da u dnevnim novinama mladi najviše prate rubrike koje se odnose na razonodu, slavne,crnu hroniku i sport • Na televiziji mladi najviše gledaju filmove, sport, serije i TV šou Veliki brat. Oni gotovo nikada ne gledaju vesti i informativne emisije. Najgledanija TV stanica je Tv PINK, potom sledi B92, a zatim RTS • Mladi se zabavljaju najčešće izlazeći u kafiće i diskoteke • Pomenuto je već da srednjoškolci najčešće troše novac na mobilni telefon i izlaske. Pored toga oni ističu da troše novac na garderobu i odeću.

Novac im najviše nedostaje za putovanja, odeću i obuću, kao i za izlaske (24.6%)

Prema nalazima istraživanja javnog mnjenja koje za Ministarstvo omladine i sporta radio CESID 2009. godine o putovanjima mladih van Srbije od 34% do 40% omladine nigde nije putovalo van Srbije, što je gotovo istovetno kao i u grupi onih koji su stariji od 30 godina.

Najviše ispitanika po svim kategorijama je u ovom slučaju skoncentrisano u odgovoru da su u inostranstvu više puta bili na kraće, što su najverovatnije turistički odlasci, kao što su ekskurzije ili letovanja. Ono što može biti predmet dužeg boravka u inostranstvu, kao što je školovanje, usavršavanje, poslovni boravak, zastupljeno je kod malog broja ispitanika, svih, pa i mladih, i ne prelazi 10% (zbir jednog ili više dužih boravaka u inostranstvu).

Tabela 3. Da li ste nekada bili u inostranstvu? (u %)

Od 15 do 19 Od 20 do 24 Od 25 do 30 Više od 30 Prosek

Nisam nikada

Jedan put, kraće (do nedelju dana)

Više puta, na kraće

Jedan put, duže (do mesec dana)

Više puta na dužem boravku

Živeo/la duže od dve godine

Ukupno

35

18

40

2

6

0

100

34

23

36

3

3

1

100

40

12

40

3

3

2

100

35

12

41

5

5

3

100

35

13

41

4

5

3

100

Ovo istraživanje je pokazalo da u zavisnosti od uzrasne kategorije mladi žele da idu u inostranstvo zbog boljeg životnog standarda, lakšeg pronalaženjem posla, a potom i želja za školovanjem i usavršavanjem. Međutim, sve kategorije mladih su veoma oprezne u ovom pogledu – oni bi bili spremni da odu, vide kako stoje stvari i procene koliko bi

14

ostali, u zavisnosti od toga kako bi se snašli. Zato i ne treba da čudi činjenica da je u poslednjih nekoliko godina sve više mladih zainteresovano za pojedine oblike omladinskog turizma koje povezuje turistička putovanja i sticanje radnog iskustva i zarade (Work and travel).

Nalazi ovih istraživanja uticali su i na formulisanje ciljeva Nacionalne strategije za mlade i posebno za aktivnosti i mere u Akcionom planu za ostvarivanje same Nacionalne strategije.

U isto vreme ovi nalazi pokazuju veliku potrebu pokretanja, uspostavljanja i pružanja podrške različitih oblicima, posebno omladinskog turizma koji bi pružio mogućnost mladima da putuju kao turisti, upoznaju druge krajeve i zemlje, stiču iskustva o kulturama i tradicijama drugih naroda i država, da se usavršavaju, stiču nova znanja. U tom smislu oblici i forme ruralnog turizma pružaju veliku šansu svim uzrasnim grupama dece i mladih.

Prema jednom istraživanju sprovedenom u toku 2010. godine3 turističko tržište mladih čine 1,400.000 osoba između 16 i 30 godina kojima se

trenutno pretežno nude – letovanja, zimovanja i ekskurzije. Mladi su više zainteresovani za putovanja u inostranstvo.

Ako izdvojimo turističku ponudu samo za korisnike školskog turizma onda možemo da govorimo od oko 1,000.000 učenika od čega su 15% deca predškolskog uzrasta, 57% đaci osnovnoškolskog uzrasta a 28% - srednjoškolci.

Najveći deo turističke ponude za ove tri kategorije korisnika su: letovanja, zimovanja, ekskurzije, rekreativna nastava i škole u prirodi. Međutim, istraživanja pokazuju da je mala ponuda destinacija, slab izbor aktivnosti koje se nude učenicima i da nisu dovoljno iskorišćeni potencijali za razvoj đačkog i omladinskog turizma.

Uvažavajući dosadašnju praksu, postojeća normativna regulisanja i preporuke strateških dokumenata u Srbiji kategoriju dečijeg i omladinskog turizma možemo definisati kao podgrupu ruralnog turizma koja odgovara na potrebe heterogene korisničke grupe uzrasta od 3 do 30 godina. Deca i mladi u tim uzrasnim kategorijama su izuzetno dragoceni posetioci koji, u okviru definisane turističke ponude, šire svoja znanja, razvijaju lične veštine, posebno socijalne i kulturne, stiču i šire svoja iskustva, uspostavljaju kontakte sa svojim vršnjacima i ekonomski značajno doprinose mestima koja posećuju.

4.3 Struktura sistema dečijeg i omladinskog turizma

Dijagram 3: Struktura sistema dečijeg i omladinskog turizma

Usluge

Dečiji i omladinski turizam

U skladu sa ovakvim shvatanjem dečijeg i omladinskog turizma može se definisati strukturalna šema sistema ove turističke podgrupe (Dijagram 3).

Ponuda - Kvalitet - Obuhvat Ekonomski efekat - Zadovoljstvo korisnika

Omladinski turizam

Mladi od 15-19 godina

Đački turizam

Đaci/učenici uzrasta od 7 do 15 godina

Dečiji turizam

Deca do 7 godina starosti

Mladi od 20-24 godina

Mladi od 25-30 godina

Korisnici

Istraživanje sprovedeno u okviru programa Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja za potrebe izrade Master plana za razvoj ruralnog turizma, a od strane konsultantske kuće Tourism and Leisure 3

15

Prema ovakvoj strukturi podgrupa dečijeg i omladinskog turizma obuhvata tri strukturalne celine usklađene sa uzrastom korisnika: • dečiji turizam koji namenjen deci od 3 do 7 godina, • đački turizam koji je namenjen učenicima uzrasta od 7 do 15 godina i praktično se vezuje za učenike osnovne škole i • omladinski turizam koji obuhvata mlade od 15 do 30 godina i ima tri uzrasne podkategorije (mladi od 15 do 19 godina; mladi od 20 do 24 godine; i mladi od 25 do 30 godina).

Ovako postavljena struktura sistema dečijeg i omladinskog turizma omogućava postojanje i uvođenje raznovrsnih modela, sadržaja i oblika turizma i, naravno, otvara prostor za široku lepezu pružalaca usluga koji mogu biti ne samo iz oblasti

turizma već i iz drugih oblasti, kao npr iz oblasti obrazovanja.

U skladu sa ovakvom strukturom sistema koja je okrenuta ka korisničkim uzrasnim grupama sama implementacija turističkih usluga može imati dva osnovna pristupa: • Realizacija usluga u okviru formalnog vaspitnog i obrazovnog sistema (predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje) je direktno povezana sa vaspitno-obrazovnim ciljevima nastavnih planova i programa i doprinosi efektivnosti samog obrazovnog procesa, kao i ukupnom razvoju ličnosti dece i učenika; • Realizacija usluga u okviru raznovrsne turističke ponude, van formalnog obrazovnog sistema treba da odgovori na potrebe, interesovanja i želje mladih iz svih uzrasnih grupa i obuhvata različite forme usluga.

4.3.1 Usluge dečijeg i omladinskog turizma koje se realizuju u okviru formalnog obrazovnog sistema Osnovni cilj usluga za decu i mlade, prvenstveno od 3 do 19 godina u okviru formalnog orbazovnog sistema jeste da unapredi vaspitni i obrazovni proces, da obogati obrazovna iskustva učenika, da im pomogne da steknu određena znanja i razviju nove veštine. Sadržaj ovih usluga je direktno i čvrsto povezan sa sadržajima vaspitnih i nastavnih planova i programa i omogućava unapređivanje znanja o konkretnoj nastavnoj ili vaspitnoj oblasti i omogućava praktične i obrazovne aktivnosti namenjene za odmor i učenje.

U mnogim zemljama turistički paketi u oblasti đačkog ali i omladinskog turizma sadrže kampove, izlete, nastavu jezika za bilo koji nivo znanja, uključuju obuku na određenim poljima (medicina, prava, turizam, usluge, itd ) ili pojedina interesovanja mladih (moda, dizajn, umetnost, pozorište, ples, itd.). Letnje škole, kampovi organizovani na nacionalnom i međunarodnom nivou su takođe uključeni u strukturu đačkog i omladinskog turizma.

Sadašnji oblici tzv. obrazovnog turizma u svetu izuzetno su razvijeni posebno potpomognuti razvojem novih tehnologija što je doprinelo usavršavanju i uvodjenju novih koncepata, tehnika i implementacionih strategija a u zavisnosti od uzrasta dece i učenika, ciljeva nastavnoih sadržaja i reformskih promena u obrazovnim sistemima. Jedan

16

od novih oblika koji se poslednjih godina veoma razvija jeste i oblik kreativnog omladinskog turizma koji treba da poveže ostvarivanje obrazovnih ciljeva ali i da pomogne sticanju znanja i iskustava mladih o drugim kulturama. Kreativni turizam počiva na aktivnostima mladih u okviru kulturnih aktivnosti zemlje domaćina koje obuhvataju interaktivne radionice i neformalna iskustvena učenja.

Usluge dečijeg i omladinskog turizma u Srbiji koje se ostvaruju u okviru formalnog obrazovanog sistema (predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje) obuhvataju uzrast dece i mladih od 3 do 19 godina i direktno su povezani sa ciljevima i sadržajima vaspitnog i obrazovnog procesa u okviru predškolskog obrazovanja, osnovne i srednje škole.

Za uzrast dece i đaka/učenika od 3 do 15 godina obrazovnim normativima regulišu se usluge koje obuhvataju: • Odmor • Rekreaciju • Klimatski oporavak • Nastavu u prirodi Posebnim Pravilnikom o osnovama programa odmora, rekreacije, klimatskog oporavka i nastave u prirodi (objavljen u Sl. glasniku RS, br. 52/95) regulišu su ciljevi, zadaci, oblici i sadržaji usluga dečijeg i omladinskogo turizma koje se ostvaruje u okviru formalnog obrazovnog sistema. Na taj način se definišu karakteristike usluga dečijeg i omladinskgo turizma koje se direktno vezuju za ostvarivanje redovnog vaspitnog i obrazovnog sistema i utvrdjuju elementi koje ponudjene usluge treba da imaju.

Da bi se ostvarila osnovna funkcija usluga dečijeg i omladinskog turizma u okviru obrazovnog sistema Pravilinikom se definišu i konkretizuju ciljevi koje usluge treba da ostvare. To su: • Podsticanje pravilnog psihofizičkog i socijalnog razvoja dece i mladih i pomoć u otklanjanju i korigovanju negativnih činilaca njihovog razvoja; • Stvaranje osnova za usvajanje aktivnog, zdravog i kreativnog načina života i korišćenja slobodnog vremena; • Sticanje iskustva u kolektivnom životu i zajedništvu i razvijanje tolerancije prema drugima; • Ublažavanje posledica višemesečnog boravka u zatvorenom prostoru (umanjene fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana, itd); • Formiranje pozitivnih stavova prema prirodi i njenoj zaštiti;

Ciljevi se dodatno razvijaju i implementiraju u zavisnosti od uzrasta dece i mladih i obrazovnog nivoa. Ono što je zajedničko za sve uzraste i oblike turističkih usluga jeste da one treba da omoguće: • Korišćenje klimatskih uslova, pravilnu ishranu, odgovarajuću telesnu aktivnost, organizovanje sportskih, takmičarskih i rekreativnih igara i usvajanje higijenskih navika; • Proveru stečenog znanja i iskustva u neposrednom dodiru sa prirodom, upoznavanje i razvijanje života u kolektivu, samostalno sataranje o sebi, podsticanej stavaralačkog ponašanje i dalje razvijanje kulture korišćenja slobodnog vremena; • Razvoj i obogaćivanje različitih psiholoških i socijalnih sadržaja dečijih iskustava i korigovanje postojećih razlika u uslovima za razvoj dece.

• Oblici dečijeg i omladinskog turizma koje definiše pomenuti Pravilnik su, takodje, definisani u skladu sa uzrasnim kategorijama korisnika i obuhvataju: • Oblici odmora, rekreacije, klimatskog oporavka i nastave u prirodi organizuju se za decu do 7 godina tokom čitave godine; • Oblici odmora, rekreacije i klimatskog oporavka za decu od 7 do 15 godina tokom školskog raspusta, a nastava u prirodi se organizuje u skladu sa školskim kalendarom.

• Obogaćivanje postojećih isticanje novih znanja i iskustava.

Oblici školske ekskurzije za učenike od 15 do 19 godina organzuje se u skladu sa pravilnicima o nastavnom planu i programu za gimnaziju i planu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama (definisan u odeljku Ekskurzija).

Planiranje sadržaja ovih oblika vrši se na osnovu odgovarajućih programa koji se realizuju u predškolskim ustanovama, odnosno nastavnih programa koji se ostvaruju u školi.

17

4.3.2 Usluge dečijeg i omladinskog turizma koje se realizuju izvan formalnog obrazovnog sistema Omladinski turizam danas ''Omladinski turizam doprinosi razvoju mladih umova i međunarodne tolerancije“ Omladinski turizam predstavlja ekonomski sektor koji se veoma brzo razvija i obuhvata čak 20% medjunarodnih putovanja u svetu4. Mladi kao turisti ostaju duže, troše više i traže šire mogućnosti.

Osnovna motivacija mladih da putuju, prema nalazima anketa5 su kombinacija istraživanja (na prvom mestu, 83%), uzbuđenja (na drugom mestu, 74%) i povećanje znanja (rangiran kao treći, 69%), dok je želja za odmorom i opuštanjem mnogo slabije rangirana.

Putovanja i turizam mladih predstavljaju drugačiju kategoriju putovanja nego uobičajeno turističko shvatanje. Mladi ljudi vole da razvijaju sopstveni identitet i stil putovanja - samo 23% mladih vide sebe kao turiste.

Veliki broj mladih želi da pomogne drugima, da pruži svoj doprinos mestima koje posećuju i najčešće se odlučuju da svoja putovanja tako osmišljavaju – da kombinuju velike gradove ali male sredine, naselja i prirodne celine. Čak 46% mladih, u prethodnom istraživanju bira oblasti putovanja koja su van glavnih turističkih centara (podatak je iz 2007. godine).

Osnovne prednosti omladinskog turizma u odnosu na klasične forme turističke ponude su i njegove osnovne karakteristike: • Mladi kao turisti na svojim putovanjima donose odredjene ekonomske i kulturne prednosti. Iako mladi ne mogu mnogo da potroše, njihovi budžeti su impresivni u nekim delovima planete, oni prihvataju tradicionalne vrste smještaja, tako da neće biti potrebe za velikim investicijama u infrastrukturu i odmarališta, oni rado uspostavljaju komunikaciju i prijateljske odnose sa domaćinima i učestvuju u njihovim aktivnostima. Međutim, multiplikativni efekti njihovog budžeta su ograničeni, oni sigurno ne nude iste mogućnosti za ekonomski razvoj lokalnih zajednice kao masovni turizam.

• Mladi turisti ostaju duže na svojim putovanjima i u oblastima koje posećuju.

• Omladinski turizam ima svoje distributivne kanale (specijalizovane turističke agencije, pružaoce usluga, različite organizacione celine ili organizatore putovanja, kao što su univerziteti, crkve i tako dalje) i mrežu pružalaca usluga smeštaja (hosteli, omladinski kampovi, porodične kuće i tako dalje).

• Omladinski turizam je fleksibilniji i otvoreniji za neprogramirane aktivnosti nego tradicionalni turizam.

• Lakoća i otvorenost za kontakte sa lokalnim stanovništvom omogućava omladinskom turizmu da postane ključni faktor za kros-kulturne razmene.

Mladi poštuju vrednosti njihovih domaćina (jezik, običaje, rituali), i događaje - oni često putuju da bi učestvovali u tradicionalnim aktivnostima (festivali, žetve, arheološka nalazišta).

4 5

Claudia Olimpia Moisă: ASPECTS OF THE YOUTH TRAVEL DEMAND, Annales Universitatis Apulensis Series Oeconomica, 12(2), 2010 ibid

18

Razvoj društva, ekonomije i posebno tehnologije utiče na razvoj novih i usavršavanje postojećih formi i oblika omladinskog turizma u svetu. Turistička ponuda je raznovrsna i obuhvata programe za decu i mlade, kao i za njihove roditelje i babe i dede, za učenike, studente i omogućava slobodne izbore, kulturnu raznolikost i razne zabavne aktivnosti na atraktivnim lokacijama.

Danas se razvijaju brojni različiti oblici i forme koji odgovaraju na potrebe mladih turista. Izmedju ostalih oblika posebno su razvijeni sledeći: • Međunarodni kampovi koji su najbolja škola za decu i mlade ljude, jer im omogućavaju da uspostavljaju kontakte i prijateljstva sa vršnjacima kroz igru, olakšavaju im učenje, omogućavaju im razvoj veština i sticanje iskustava. Učesnici u ovim programi mogu biti smešteni u univerzitetskim kampusima, u porodicama,u studentskim stanovima ili hostelima i hotelima, a u zavisnosti od starosti.

Programi obuhvataju obrazovne, socijalne, kulturne, sportske aktivnosti i izlete i mogu da se odvijaju kroz interkulturne razmene, što znači da zemlja domaćin organizuje ovakve programe za mlade turiste.

• Učenje stranih jezika je u porastu (preko 2% mladih turista su uglavnom motivisani za učenje jezika i, prema nekim nalazima u svetu, oni troše za ove aktivnosti pojedinačno oko 3300 $), a prosečna starost učesnika je sve mladja. Prosečna dužina boravka za ovu vrstu turizma je 5-6 nedelja, i pojavljuju se programi koji i duže traju. Velika Britanija je najznačajnija destinacija za razvoj ovog oblika turizma, mada se pojavljuju i nove destinacije kao što su: SAD, Španija, Australija, Japan, Nemačka, Francuska i Brazil.

• Volonterski programi variraju od nekoliko nedelja do godinu dana, tokom kojih je učesniku obezbeđen smeštaj, hranu, prevoz i džeparac.

Mladi uče jezik, dobijaju zdravstveno osiguranje, džeparac. Prema nalazima istraživanja (Ričards, G, 2008) godišnje na svetskom tržištu bude 1,6 miliona volontera, a vrednost njihovog rada se kreće između 1,7 do 2,6 milijardi dolara. Mladi volonteri su značajno tržište u pojedinim zemljama. Oblasti u kojima oni mogu da rade kao volonteri su različiti: zaštita životne sredine, kultura i umetnost, aktivnosti koje uključuju mlade, decu, lokalno stanovništvo.

• Program pod nazivom Rad i putovanje (Work and travel) predstavlja tržišnu nišu koja se kontinuirano razvija na globalnom nivou. To je dinamičan oblik turizma koji se sve više razvija poslednjih godina. Većina ovih programa imaju svoje korene u programima razmene mladih koji se organizuju u zemljama Severne Amerike, Zapadne Evrope i Australije. Većina mladih ljudi koji učestvuju u ovim programima donose odluku da putuju i rade u inostranstvu na osnovu informacija prikupljenih od prijatelja koji su učestvovali u ovim programima.

Ovakvo putovanje prosečno traje 6 meseci, a njegove glavne prednosti su: ͳͳSticanje radnog iskustva u različitim kulturnim okruženjima; ͳͳUsavršavanje stranog jezika; ͳͳ Uspostavljanje kontakata sa ljudima iz celog sveta; ͳͳ Upoznavanje drugih gradova, država i prostora; ͳͳDruženje se mladima ͳͳZarada neke svote novca ͳͳProgrami kulturne razmene, kao oblik putovanja mladih, imaju značajan uticaj nad stav mladih ljudi, razvijaju osećaj kulturne tolerancije i razumevanja, osećaj interpersonalnog poverenja i empatije sa globalnim problemima. Mladi u tim programima razvijaju svoje kapacitete i spremnost da bolje razumeju kulturu drugih, svoju ličnost i identitet kao i osećaj pripadnosti zajedničkoj sudbini čovečanstva. ͳͳProgrami sporta i tzv turizma avantura predstavljaju važan oblik turističke ponude za mlade kako bi zadovoljili određene potrebe mladih ljudi u pogledu slobodnog vremena i načina da ga provedu na aktivan način, u srcu prirode. Na taj način oni otkrivaju nove teritorije, nove kulture i načine života, ili jednostavno stiču iskustvo života. Turizam avantura znači više nego vežbanje na otvorenom, to je kombinacija programa na otvorenom, upoznavanje istorije, kulture i kontakt sa lokalnim zajednicama.

19

Omladinski turizam u Srbiji Omladinski turizam u Srbiji ima svoju tradiciju i iskustvo koje se sticalo poslednjih decenija. Najpoznatiji oblici turizma za mlade bili su ferijalni oblici turizma koji su nastali u okvirima posebnih organizacija za mlade. Danas, ferijalni turizam ima nešto drugačije oblike ali i dalje ostvaruje svoju osnovnu namenu da pruža povoljne mogućnosti mladima da putuju , da se odmaraju i upoznaju različite sredine.

Tokom poslednje decenije razvijaju se posebno programi učenja stranih jezika čiji su nosioci i pružaoci usluga turističke agencije, a poslednje tri godine veoma je popularan program Rad i putovanje koji takodje realizuju turističke agencije.

Sticanje prakse i odredjeni volonterski programi pojavljuju se kao mogućnost u okvirima posebnih organizacija za mlade kao što AISSEC (Udrženje studenata tehničkih fakulteta) koji takodje povezuju rad i putovanja.

Iako ovi programi postaju sve masovniji i prihvatljiviji za mlade ne postoji programsko i organizaciono standardizovanje ovih programa, a samim tim ni njihovo praćenje i evaluacija što stvara mogućnosti za loš kvalitet programa, probleme u organizaciji i negativne efekte u javnosti.

4.4 Šta su usluge u dečijem i omladinskom turizmu?

Prihvatajući Kolijerovo shvatanje da usluge u ruralnom turizmu (Collier, 1990) imaju specifične karakteristike i prepoznaju se kao ideja, zabava, informacije, znanje, promene zdravlja i očekivanja

posetilaca, hrana, bezbednost, poduhvat, društveni događaj, efekat za konzumiranje na mestu proizvodnje, mogu se konkretizovati usluge u dečijem i omladinskom turizmu.

To bi bile usluge koje deci i mladima pružaju mogućnost da upoznaju i istraže kulturne i istorijske sadržaje i objekte, da steknu i prošire svoja znanja,da poboljšaju svoje zdravlje, usavrše postojeće i razviju nove veštine, da učestvuju u događajima koja će im doneti zadovoljstvo, da upoznaju nove sredine, običaje i prirodna okruženja, da uspostave kontakte i razviju saradničke i prijateljske mreže.

U isto vreme usluge dečijeg i omladinskog turizma doprinose jačanju razumevanja i saradnje medju mladima iz različith sredina i država i pro-

20

movišu turističke, obrazovne, kulturne, prirodne i druge mogućnosti različitih lokalnih zajednica i država.

Usluge u dečijem i omladinskom turizmu odlikuju se i nešto specifičnijim karaketristikama nego celina usluga u ruralnom turizmu (Dijagram 4) Dijagram 4: Karakteristike usluga dečijeg i omladinskog turizma

Karakteristike usluga dečjeg i omladinskog turizma

Materijalne karakteristike

Kvalitet

- Forme/oblici - Formalni nosioci organizacije - Programski koncepti i ciljevi - Pružaoci usluga – odnos sadržaja i cena - Standardi za izvođenje - Efekti realizacije

Nematerijalne karakteristike

- Bezbednost - Ambijent - Poštovanje - Sposobnost - Uslužnost - Srdačnost - Pogodnost - Saradnja

Materijalne karakteristike usluga dečijeg i omladinskog turizma su uslovljene ciljevima i svrhom ove podkategorije ruralnog turizma i obuhvataju: Forme i oblike usluga; Formalne nosioce organizovanja usluge; Programske koncepte i ciljeve; Pružaoce usluga i posebno odnos sadržaja i cena; Standarde za izvodjenje usluga; Efekte realizacije usluga.

Nematerijalne karakteristike usluga dečijeg i omladinskog turizma su sasvim u skladu sa karakteristikama ukupnih usluga ruralnog turizma i obuhvataju: bezbednost, pogodnost, ambijent, privatnost, poštovanje, prijateljski stav, saradnja, stručnost, empatija, pouzdanost, brzina odgovora, ljubaznost i iskrenost.

Sinergija izmedju materijalnih i nematerijalnih karakteristika obezbedjuje kvalitet ostvarene usluge i puni efekat planiranih i postavljenih ciljeva i svrhe same usluge. Odnosno, stepen usaglašenosti ovih karakteristika obezbeđuje pun efekat planirane i ponudjene usluge. To znači, da svaka od usluga bez obzira kojoj kategoriji dece i mladih je namenjena treba da obezbedi balans materijalnih i nematerijalnih karakteristika. Da bi se to ostvarilo neophodno je da svaka usluga ima definisane i materijalne i nematerijalne karakteristike. Pitanje

koje u takvom sistemu projektovanja usluga traži dodatnu analizu i istraživanje jeste koje telo/organizacija/institucija brine o kvalitetu ponudjene usluge i stepenu ostvarenosti tog projektovanog kvaliteta.

Orijentacija na sistem usluga i utvrdjivanje njihovog kvaliteta zahteva jasno definisanje svakog od elemenata posebno materijalnih karakteristika čime se utvrdjuju jasni preduslovi koji obezbedjuju ostavrivanje kvalitetne usluge i postizanje projektovanih ciljeva.

21

5. Forme i oblici dečijeg i omladinskog turizma u Srbiji Pored kapaciteta koji se trenutno koriste Srbija ima velike neiskorišćene potencijale za razvoj dečijeg i omladinskog turizma. Razvoj ruralnog turizma bi trebalo da, upravo omogući maksimalno iskorišćenost takvih kapaciteta. Da bi se to ostvarilo potrebno je: • Istražiti postojeće resurse; • Analizirati i mapirati nove kapacitete i resurse; • Mobilisati resurse posebno u ruralnim oblastima koje obuhvataju kapacitete ruralnih domaćinstava, škola i drugih obrazovnih ustanova; • Promovisati ponude ruralnog turizma;

22

• Podržati koncept funkcionalne diversifikacije škola (škola kao multifunkcionalni centar u okviru lokalne zajednice): • Razviti mehanizme obezbedjivanja visokog kvaliteta usluga u dečijem i omladinskom turizmu kako bi se s jedne strane značajno povećao kvalitet aktivnosti i pružile mogućnosti da što veći broj dece i mladih učestvuju u njima (a time i povećao potencijal obrazovnih efekata ove vrste vanškolskog učenja), a sa druge strane omogućili znatno inoviranje i unapređivanje kvaliteta turističke ponude Srbije.

5.1 Ponuda razvoja mogućih formi i oblika dečijeg i omladinskog turizma • Dečiji i omladinski turizam se razvijaju kroz različite forme i oblike. Svaka od formi neposredno se realizuje u okviru raznovrsnih modela koji nastaju u skladu sa specifičnostima i osobenostima svake sredine i lokalne zajednice. Modele razvijaju različiti pružaoci usluga kao i drugi nosioci i realizatori omladinskog i dečijeg turizma (škola, lokalna samouprava, obrazovna ustanova i drugi) a u skladu sa specifičnostima sredine, i područja gde se froma ili oblik realizuju.

• Modeli se razvijaju i u skladu sa mogućim potencijalama za razvoj ruralnog turizma, što omogućava da, u odredjenim situacijama i uslovima, pojedini modeli dobijaju intersektorske karaktersitike ili da obuhvataju i povezuju više formi turističke ponude. Koliko i kako će se modeli razvijati zavisi od potencijala ali i mogućnosti samih nosilaca.

• Forme i oblici mogu da se realizuju i za školske i vanškoslke aktivnosti kao i za sve uzrasne grupe. Njihovom koncepcijom i sadržajima mogu da se ostvaruje obrazovni ciljevi, nastavni zadaci, ali i omogućavaju, rekreaciju i zadovoljstvo učenika i mladih. Danas se u Srbiji ostvaruju već tradicionalni modeli kao što je škola u prirodi, rekreativna

nastava, organizacija izleta itd. Ovi oblici su utvrdjeni i nastavnim planovima i programima obrazovnih ustanova i imaju dugu tradiciju i iskustvo u ostvarivanju obrazovnog procesa. Svakako da razvoj omladinskog i dečijeg turizma u Evropi i svetu pruža iskustvo uvodjenja i novih formi i oblika omladinskog turizma, kao i osavremenjivanja postojećih oblika.

Primeri iz Slovenije pokazuju kako se tradicionalne forme dečijeg i omladinskog turizma mogu inovirati i koji su to multifunkcionalni modeli koji se mogu primeniti u oblasti obrazovanja.

• Tradicionalno školski izleti su oblik koji ima široku i veoma razvijenu praksu u obrazovnom sistemu. Bez obzira na konkretan model dečijeg i omladinskog turizma izlet se pojavljuje i kao oblik i kao sadržaj i kao neposredni model. U mnogim slučajevima izlet povezuje razlite modele turističke ponufe za decu i mlade i omogućava ostvarenje različitih ciljeva turističkog proizvoda.

• Izlet se pojavljuje u praksi u skoro svim zemljama i ima veoma razvijene pružaoce usluga i načine realizacije. Jedan od mogućih iskustvenih modela je i primer iz Slovenije.

23

5.1.1 Forme i oblici dečijeg i omladinskog turizma

Razvoj turističke ponude na seoskim domaćinstvima, farmama i salašima Seoska domaćinstva, salaši i farme pružaju velike mogućnosti za razvoj različitih turističkih programa i sadržaja za se uzrasne kategorije korisnika ove podgrupe ruralnog turizma. Mogući sadržaji i programi obuhvataju: • Letnje škole (maternjeg jezika, stranog jezika, drugih programskih sadržaja, razne obrazovne aktivnosti) • Škole u prirodi • Ekološke aktivnosti, zelene škole • Pešačenje i šetnje • Biciklističke ture • Kupanje na rekama i jezerima • Razni oblici poljoprivredne proizvodnje na farmi ili salašu • Pripremanje tradicionalne hrane na tardicionalan način • Umetničke zanatske aktivnosti tradicionalne za lokalnu zajednicu

• Berba voća i povrća • Ribolov • Istraživačke aktivnosti - avanture • Salaši i seoska domaćinstva i gazdinstva (farme) sa pratećim objektima koji se mogu lako pretvoriti u prostore za smeštaj dece ili porodica. Samo jedan salaš kod Malog Iđoša se koristi za nastavu u prirodi, a u opštini Kosjerić u 7 sela ima oko 400 ležajeva na raspolaganju.

U mnogim zemljama postoje obrazovne farme sa smeštajnim kapacitetima i osnovnom funkcijom da prihvataju školsku decu koja u tim farmama ostvaruju deo školskog programa (koji se na najbolji način mogu ostvariti u takvom ambijentu). Kapaciteti seoskih škola i porodica iz seoske zajednice mogu se iskoristiti za organizovanje dela nastave za gradsku decu, za zajedničko učenje gradske i seoske dece, zajedničku nastavu koju izvode nastavnici iz lokalne seoske škole i nastavnici iz gostujućih škola;

Primer mogućeg modela

OBRAZOVNA FARMA

24

Sezona

Vrste aktivnosti Aktivne

Pasivne

Zabava

Učenje

Zima

Proleće

Leto

Jesen

+

+

+

+

+

+

+

+

Opis i koncept: • Škola na farmi ja mesto gde deca uče i zabavljaju se i gde mogu pobeći od ograničenja u gradu i iskusiti osećanje slobode na selu i avanture.

• Deca će iskusiti život na farmi i naučiti o aktivnostima na farmi kroz obavljanje nekih aktivnosti sa farmerima dok u isto vreme pohađaju redovne školske aktivnosti.

• Ovaj koncept je zasnovan na aktivnostima na farmi i praktičnom učenju (Rekreativnom učenju) • Deca su grupisana u školi na farmi i učestvuju

u izletima u autentična sela i lokalne farme u tom području.

• Posebna vrsta farme koja se koristi u obrazovanju naziva se Obrazovna farma; njena osnovna svrha je obrazovanje: ona prima decu iz grada (predškolskog uzrasta i decu iz osnovne škole) zajedno sa njihovim učiteljima radi obrazovanja i zabave.

Ove farme pružaju mogućnost smeštaja i hrane za decu (proizvodi sa farme), kao i prostor za učenje i druge aktivnosti za decu (npr. Mali Idjos)

Edukativna farma sadrži: NA FARMI: • Jednu seosku školu: →→Ona je centar svakodnevnih aktivnosti. →→Deca jedu i spavaju u ovoj zgradi. →→Obezbeđene su učionice za grupe. →→Za decu iz grada koja su u poseti, obezbeđene su rekreativne i, donekle, redovne obrazovne aktivnosti • Objekat farme nalik na ambar sa životinjama (pilići, krave...): →→Deca mogu da se igraju u ovom objektu →→Mogu da nauče kako da se brinu o životinjama →→Rade u bašti sa povrćem →→I pripremaju svoj obrok sa sastojcima koje su nabavili iz bašte i sa farmi U OKVIRU ŠKOLE NA FARMI: Lokalne farme i sela u okolini pružaju seoske aktivnosti i iskustva za decu

• Druge farme: Pčelarska farma, mlekara, voćnjak, pijaca →→Deca posećuju svaku farmu i učestvuju u aktivnostima na njoj →→Ona takođe sakupljaju voće i učestvuju u proizvodnji sira, meda...

• Poseta selu →→Zajedničke aktivnosti za decu iz grada i decu sa sela iz obližnjih škola (učenje, zabava, itd.) →→Radionica za ručni rad i aktivnosti sa tradicionalnim trgovcem u selu: kovač, grnčar, stolar...

Škola na farmi Seoska škola Farma Pijaca

Selo Voćnjak Mlekara Pčelarska farma

Za više informacije pogledajte i primere iz Slovenije

25

5.1.1 Forme i oblici dečijeg i omladinskog turizma

Kampovi Kampovi kao oblik dečijeg i omaldinskog turizma imaju dugu tradiciju u svetu i u Srbiji. Postoje lokalni, nacionalni i medjunarodni kampovi.

Analitičari smatraju da su kampovi najbolja škola za decu i mlade ljude, jer im omogućavaju da uspostavljaju kontakte i prijateljstva sa vršnjacima kroz igru, olakšavaju im učenje, omogućavaju im

razvoj veština i sticanje iskustava. Učesnici u ovim programi mogu biti smešteni u univerzitetskim kampusima, u porodicama,u studentskim stanovima ili hostelima i hotelima, a u zavisnosti od starosti. Programi obuhvataju obrazovne, socijalne, kulturne, sportske aktivnosti i izlete i mogu da se odvijaju kroz interkulturne razmene.

Primer mogućeg modela

CENTAR U PRIRODI ZA OBRAZOVANJE I ZABAVU ZA DECU I MLADE6

Seoski školski turizam i seoski programi za mlade obrazovno-zabavnog karaktera dalje su objašnjeni u okviru Aktivnosti 9: poseban fokus: dečji i porodični turizam 6

26

Sezona

Vrste aktivnosti Aktivne

Pasivne

Zabava

Učenje

Zima

Proleće

Leto

Jesen

+

+

+

+

+

+

+

+

Opis i koncept: • Seoski centri za decu i omladinu gde se zabavljaju dok uče o životu na selu u Srbiji

• Sve aktivnosti su interaktivne i koristi se tehnika učenja kroz praksu (rekreativno učenje)

• Ciljna grupa ove destinacije su porodice, školski razredi i grupe dece

Ovaj centar bi kao aktivnosti mogao da ponudi: →→Obrađivanje bašte da se nauči kako se uzgaja voće i povrće →→Farmu gde se uči o životu životinja i na koji način se o njima brinemo →→Interaktivne izložbe vezane za prirodu, farmu, proizvodnju sira i meda →→Jedan centar za jahanje sa konjima i ponijima →→Radionice za ručni rad i slikanje →→Istraživanje šume i neba →→Kako sagraditi kolibu

→→Pravljenje alatki od drveta →→Preživljavanje u šumi

Preživljavanje u šumi Životinje na farmi Povrtnjak

Zona za igru Seoski zanati i umetnost Istraživanje šume

27

5.1.1 Forme i oblici dečijeg i omladinskog turizma

Rekreacioni centri Rekreacioni centri mogu da nude različite programe oporavka, klimatskog boravka, odmora i sportskih aktivnosti za sve uzrasne kategorije dece i mladih.

Mogući sportski programi su: • Skijanje

Programi u ovim centrima mogu da obuhvate i organizaciju obrazovnih aktivnosti za decu uzrasta od 7 do 15 godina , ali i čitav niz sportskih aktivnosti za ostale uzraste dece i mladih.

• Trčanje

• Pešačenje • Vodeni sportovi • Jedrenje • Borilački sportovi • Košarka, fudbal • Biciklizam

Primer mogućeg modela

CENTAR ZA SPORT I AVANTURU

28

Sezona

Vrste aktivnosti Aktivne

Pasivne

Zabava

Učenje

+

+

+

+

Zima

Proleće

Leto

Jesen

+

+

+

Opis i koncept: • Upotrebom prirodnih elemenata stvara se centar koji nudi sportske i zabavne aktivnosti za sve vrste posetilaca i turista.

koncept može replicirati na jednoj ili više lokacija u Srbiji u zavisnosti od budžeta i prostora koji su na raspolaganju za ovu vrstu aktivnosti.

• Ovakav koncept se može primeniti u različitim oblastima kao što su planinske regije ili oblasti u blizini reka ili jezera.

• Različiti centri mogu nuditi različite aktivnosti koje bi trebalo da budu komplementarne.

• Centri su individualnog tipa. Ovo znači da se isti

• Visok stepen prioriteta dat je definisanju aktivnosti koje se mogu sprovoditi tokom cele godine.

Ovaj centar bi kao aktivnosti mogao da ponudi: • Centar je podeljen na više specijalizovanih zona: →→Prijemni centar →→Sportsku zonu →→Zonu za odmor →→Zonu za avanture →→U prijemnom centru se osmišljavaju interaktivne izložbe flore i faune kako bi se unapredilo i pomoglo čuvanje životne sredine u parku

Sportovi Odmor Istraživanje prirode Ekstremni sportovi Prijemni centar

Na stranama koje slede dat je prikaz tri vrste sportskih centara: • Avanturističkih centara za sportove na vodi • Šumskih i planinskih avanturističkih centara • Centara za vazdušne aktivnosti

29

Primer mogućeg modela

AVANTURISTIČKI CENTAR ZA SPORTOVE NA VODI

30

Sezona

Vrste aktivnosti Aktivne

Pasivne

Zabava

Učenje

Zima

Proleće

Leto

Jesen

+

+

+

+

+

+

+

+

Opis i koncept: • Ovaj koncept obuhvata aktivnosti i sportove vezane za vodu (reke, jezera,…)

• Avanturističke aktivnosti i ekstremne sportske aktivnosti mogu se osmisliti.

• Primarni cilj jeste da se stvori turistička zona gde se priroda koristi za sportske aktivnosti i odmor, ali uvek na održiv način.

Specijalizovane zone u parku: Centar je podeljen na više specijalizovanih zona: • Prijemni centar • Sportsku zonu: turisti mogu da uživaju u skijanju na vodi, vožnji kajaka, skutera, jedrenju i jedrenju sa zmajem, plovidbi (objekti u borovoj šumi, konopac, stena, blato…)

• Avanturističku zonu koja se sastoji od različitih sportova kao što su vodeni padobran, splavarenje, sportski ribolov, kanjoning, žičara koja se završava u vodi.

• U ovom delu treba sagraditi malu marinu za nautičke aktivnosti i sve aktivnosti vezane za ribolov.

• Zonu za odmor gde se nalaze aktivnosti kao što su ribolov, izleti brodom, pedalina, zorbing, bove i banane koje se vuku, vodeno igralište i tobogani.

Garancija kvaliteta: →→Norme bezbednosti →→Obeležavanje zona vodenih sportova →→Obeležavanje kvaliteta rečne ili jezerske vode

Vodeni sportovi Odmor na vodi Istraživanje prirode Ekstremni sportovi na vodi Prijemna zona

• U poslednjem delu centar bi mogao da ponudi interaktivne izložbe vodenog sveta, tematske izlete na vodenu površinu radi, recimo, razgledanja različitih biljaka i životinja i obeležavanje različitih odlika prirodne sredine kako bi se unapredila i sačuvala priroda u parku.

• Dodatne usluge: roštilj, restoran, prodavnica, iznajmljivanje čamaca, pedalina i bicikala.

31

5.1.1 Forme i oblici dečijeg i omladinskog turizma

Ruralni tematski turistički centri Različiti potencijali ruralnih sredina u pogledu prostora, kapaciteta , iskustava, umetnosti i navika života lokalnog stanovništva pružaju različite turističke mogućnosti.

U skladu sa prostorom, kapacitetima i drugim resursima u ruralnim područjima mogu da se organizuju različiti tematski turistički centri koji mogu da razviju svoje specifične turističke ponude za sve kategorije mladih, a posebno za mlade od 15 do 30 godina.

To mogu biti: • Ruralni umetnički centri • Ruralni reciklažni centri • Ruralni ekološki centri • Ruralni obrazovni centri • Ruralni školski multifunkcionalni centri Za formiranje i funkcionisanje ovakvih centara mogu se koristiti posebno kapciteta školskih prostora u selima i maldim sredinama koji nisu dovoljno iskorišćeni.

Primer mogućeg modela

SEOSKI CENTAR ZA RECIKLIRANJE I UMETNOST

Sezona

Vrste aktivnosti Aktivne

Pasivne

Zabava

Učenje

Zima

Proleće

Leto

Jesen

+

+

+

+

+

+

+

Opis i koncept: • Održivost u kontekstu životne sredine stub je temeljac strategije seoskog turizma u Srbiji • Centar za recikliranje je mesto koje će okupiti i inicirati inicijative u vezi sa reciklažom u ruralnim delovima Srbije. U njemu se reciklaža i obrazovanje vezano za prirodu prepliću na način koji je kreativan i umetnički obojen • Centar za recikliranje je način da se očuva priroda, alatka da se podigne nivo svesti u javnosti i način za umetničko izražavanje na nivou Srbije • Recikliranjem upotrebljenih proizvoda, odrasli i deca, uz pomoć umetnika, mogu da nauče kako

32

da prave umetnička dela i kako da sačuvaju svoju okolinu • Predmeti za reciklažu uključuju plastiku, papir, boce… sve do drvenih predmeta, gvožđa • Mogući načini za reciklažu mogu se pokazati kroz praktične primere putem kojih se ilustruje briga za životnu sredinu na svakodnevnom nivou • Mogu se organizovati izložbe umetničkih predmeta izrađenih od recikliranog materijala, a to mogu biti izložbe u zatvorenom i na otvorenom (npr. park reciklaže)

• Centri za recikliranje trebalo bi da budu glavna mesta za reciklažu i zabavu i trebalo bi ih organizovati u saradnji sa opštim i umetničkim školama • Svaki klaster trebalo bi da ima mali centar za recikliranje koji je povezan sa glavnim objektom

Zaštita životne sredine Obrazovanje Narodna umetnost i umetnost od recikliranih materijala

Inicijativa za reciklažu na nacionalnom nivou Inicijative za reciklažu na lokalu

ZAČARANA ŠUMA I BAŠTE

Sezona

Vrste aktivnosti Aktivne

Pasivne

Zabava

Učenje

+

+

+

Zima

Proleće

Leto

Jesen

+

+

+

Opis i koncept: • Zabavne šetnje i potrage kroz šumu da bi se stimulisala mašta • Ovaj koncept nudi avanturističke, zabavne i obrazovne aktivnosti u šumi ili vrtu

• U parku, saradnja sa umetnicima da bi se osmislile aktivnosti i obezbedila zabava • Upotreba prirodnih materijala prilikom izrade poligona

Aktivnosti • Scenografije koje stimulišu decu da razmišljaju o određenoj temi (srpske legende, istorijske ličnosti) • Zabavne aktivnosti integrisane u prirodno okruženje (objekti u borovoj šumi, konopac, stena, blato…)

• Penjanje uz drvo gde se otkriva rastinje i pronalaze životinjske vrste • Pojednostavljivanje umetnosti tako što se omo-

gućava pristup umetničkim predmetima sa kojima se može igrati

Storibord i priče Umetnost Istraživačka staza Interaktivne pustolovine u prirodi 33

5.1.1 Forme i oblici dečijeg i omladinskog turizma

Centri za istraživanja otkrića Centri za istraživanje otkrića su oblici turističke ponude koji nemaju dužu tradiciju u Srbiji i predstavljaju inovaciju u turističkoj ponudi.Ovakvi centri povezuju obrazovne ciljeve i efekte omladinskog turizma i zabavu i avanturu.

Ovakvi centri mogu da organizuju arheološke, konzervatorske aktivnosti, istraživanja prirode, istorije i kulture.

Programi imaju svoj obrazovni (teorijski) deo i praktične aktivnosti u zavisnosti od vrste i sadržaja programa.

Primer mogućeg modela

CENTAR ZA OTKRIĆA

34

Sezona

Vrste aktivnosti Aktivne

Pasivne

Zabava

Učenje

Zima

Proleće

Leto

Jesen

+

+

+

+

+

+

+

Opis i koncept: • Centar za otkrića je glavno mesto gde je skoncentrisana oblast za otkrivanje. Fokusira se na različite vrste obrazovnih objekata i objekata za zabavu u cilju edukacije posetilaca i buđenja želje u njima za otkrivanjem destinacije.

• Interaktivni muzej vezan za kulturno ili prirodno nasleđe • Cilj centra je da prenese osećaj nasleđa umesto da ga sačuva i sakupi kao običan muzej

• Centar predviđa izložbe rađene u metodi scenografije radi podsticanja posetilaca kao i aktivnosti prilagođene korisniku i multimedijalne aktivnosti • Kod aktivnosti je potrebno probuditi sva čula kako bi se posetioci uključili u posetu • Za veći deo vremena, centar predviđa prilagođene aktivnosti za odrasle i decu

Moguće aktivnosti • Video snimak u 3D ili 4D tehnologiji • Interaktivne igre • Igre izgradnje i manipulacije • Iskustva za decu • Izložbe rađene u metodi scenografije • Savremena umetnost kao aktivnosti u muzeju

Centar za otkrića

Scenografija

Restoran Prirodno i istorijsko nasleđe

Multimedija

Zona za igru

Iskustva Butik

35

6. Kako uspostaviti i razviti uslugu dečijeg i omladinskog turizma Proces uspostavljanja i razvijanja usluga dečijeg i omladinskog turizma može se prikazati kao niz koraka koji obuhvataju čitav proces pripreme i realizacije usluge. Proces se može podeliti u 3 koraka:

Ukoliko ste zainteresovani za organizaciju usluga dečijeg i omladinskog turizma i želite da ga započnete neophodno je I KORAK: da u prvom koraku razmotrite ideju koju želite da ostvaru• Formulisanje ideje jete. Zatim da analizirate mogućnosti njene realizacije, od• Istraživanje mogućnosti nosno da utvrdite da li postoje potrebe za takvom uslugom, i mapiranje resursa mogućnosti, resursi i objekti za njenu realizaciju.

• Analiza ekonomskih Ono što je veoma važno u procesu analize ideje jeste njen i finansijskih efekata ekonomski i finansijski efekat kako za lokalnu sredinu, pružaoca usluga tako i za potencijalnog korisnika. U okviru ove analize treba da utvrdite da li postoje slične ili iste usluge u vašoj okolini, i kakvi su njihovi efekti. Nakon toga pripremate kompletnu organizacionu i ekonomsku analizu usluge koju želite da organizujete.

U ovom koraku pripremate programsku ponudu uzimajući u obzir dva aspekta – potrebe potencijalne korisničke grupe II KORAK: koju želite da privučete i mogućnosti lokalne sredine. Uko• Koncipiranje programa liko se organizuju obrazovni programi oni se uskladjuju sa • Utvrdjivanje i analiza propisanim ciljevima i zadacima oblika i modela koji su defikorisničkih grupa nisani za odredjene uzrasne kategorije.

• Definisanje standarda Ukoliko se organizuju programi za mlade koji nisu direktno i usaglašavanje sa vezani za realizaciju nastavnog programa definišu se ciljevi propisanim standardima i sadržaji koji važe za svaku uslugu ove podgrupe ruralnog turizma. Predloženi programi moraju da ispune sve utvrdjene karakteristike usluga dečijeg i omladinskog turizma i moraju da ispoštuju sve definisane standarde koji važe za ove i sve druge turističke usluge. To znači usaglašavanje sa svim propisima i normativima koji važe za realizaciju turističkih usluga.

III KORAK: • Organizacija usluga • Promotivne aktivnosti • Evaluacija organizovanih aktivnosti

36

Nakon svih prethodnih aktivnosti u trećem koraku utvrdjujete konačnu organizaciju usluge i započinjete njenu realizaciju.

Paralelno sa tim razvijate kompletnu promotivnu aktivnost.

Da bi se obezbedio i stalno održavao kvalitet usluge neophodno je da stalno pratite i evaluirate uslugu kako bi znali gde mogu biti problemi i odredjene slabosti.

37

Smernice za razvoj i realizaciju usluga u ruralnom turizmu namenjenih deci i mladima Izdavač Turistička organizacija Srbije Čika Ljubina 8, Beograd Tel: +381 11/6557-100 Fax: +381 11/2626-767 E-mail: office@serbia.travel www.srbija.travel www.facebook.com/turisticka.organizacija.srbije Saizdavač UNICEF Srbija Svetozara Markovića 58, Beograd Tel: +381 11/3602-100 Fax: +381 11/3602-111 E-mail: belgrade@unicef.org www.unicef.rs, www.unicef.org/serbia Podrška Zajednički program Ujedinjenih nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“ Bulevar kralja Aleksandra 15, Beograd III sprat, kancelarije 320 i 321 Tel: +381 11/2855-217 Fax: +381 11/2855-222 www.un.org.rs/strd Za izdavača Gordana Plamenac, direktor Autor teksta Iskra Maksimović, u okviru zajedničkog programa Ujedinjenih nacija „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“ Ilustracije Andrej Vojković Dizajn Marijana Markoska Andrej Vojković 1. izdanje na srpskom, 2012 © Copyright: Turistička organizacija Srbije ISBN 978-86-6005-220-1