Čačanska banka a.d. Čačak | Godišnji izveštaj za 2011. godinu

GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011.

U 2011. godini, koja je u Srbiji proglašena Godinom energetske eÄkasnosti, Ǖaȏanska banka je u saradnji sa Greeen for Growth Fund iz Luksemburga realizovala kampanju “Štedimo energiju - investirajmo u buduDžnost”. Cilj kampanje je bio podizanje svesnosti o znaȏaju energetske eÄkasnosti i obnovljivih izvora energije za pojedinca, domaDžinstvo, privredu i celokupnu zajednicu - za današnje i buduDže generacije.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / SADRŽAJ

02

ENERGIJA I UPORNOST SAVLADAVAJU SVE STVARI BENDŽAMIN FRENKLIN

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / SADRŽAJ

03

SADRŽAJ Osnovni pokazatelji poslovanja

4

Misija i vizija

6

Organi upravljanja Bankom

7

Uvodna reȏ Izvršnog odbora

8

MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE I BANKARSKI SEKTOR

10

Makroekonomsko okruženje

12

Bankarski sektor

15

IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

16

Poslovanje sa privredom

18

Poslovanje sa stanovništvom

20

Kapital

22

Upravljanje rizicima

24

ORGANIZACIJA

30

Organizaciona šema

32

Poslovna mreža

33

Ljudski resursi

34

Menadžment Banke

35

PRAVE VREDNOSTI

36

Društveno odgovorno poslovanje

38

Uspešne priȏe

40

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

42

Izveštaj nezavisnog revizora

44

Bilans uspeha

45

Bilans stanja

46

Izveštaj o tokovima gotovine

47

Izveštaj o promenama na kapitalu

48

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / OSNOVNI POKAZATELJI POSLOVANJA

04 OSNOVNI POKAZATELJI POSLOVANJA 2011.

2010.

2009.

1.195.670

1.067.803

1.079.324

Dobitak po osnovu naknada i provizija

488.602

441.537

429.933

Dobitak posle oporezivanja

122.728

93.107

72.170

Plasmani klijentima

18.881.806

18.094.094

13.828.621

Depoziti klijenata

11.588.106

11.474.531

9.362.162

5.024.340

4.041.148

3.948.041

Bilansna suma

30.390.661

28.673.216

22.046.560

Vanbilansna suma

10.912.439

11.655.855

12.644.419

Stopa povraćaja kapitala pre oporezivanja

2,87%

2,39%

2,12%

Stopa povraćaja kapitala posle oprezivanja

2,71%

2,33%

1,84%

Stopa povraćaja aktive pre oporezivanja

0,44%

0,38%

0,42%

Stopa povraćaja aktive posle oporezivanja

0,42%

0,37%

0,36%

Operativni rashodi/Neto prihodi od kamata i naknada

58,96%

61,12%

60,91%

Adekvatnost kapitala

21,05%

18,00%

24,73%

454

492

482

182.116

133.590

133.590

Nominalna vrednost po akciji

10.000

10.000

10.000

Knjigovodstvena vrednost po akciji

27.589

30.250

29.553

28

28

28

380

389

395

1,15%

1,13%

1,02%

Bilans uspeha (u hiljadama dinara) Dobitak po osnovu kamata

Bilans stanja (u hiljadama dinara)

Kapital

Osnovni finansijski pokazatelji

Akcionari Banke Broj akcionara Broj akcija

Broj filijala i ekspozitura Broj zaposlenih Učešće u aktivi bankarskog sektora

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / OSNOVNI POKAZATELJI POSLOVANJA

05

13.828.621

18.881.806

5.024.340

DOBITAK

93.107

72.170

122.728

10.912.439

11.655.855

11.588.106

11.474.531

9.362.162

4.041.148

3.948.041

VANBILANSNA SUMA

12.644.419

DEPOZITI KLIJENATA

PLASMANI KLIJENTIMA

18.094.094

KAPITAL BANKE

30.390.661

22.046.560

28.673.216

UKUPNA BILANSNA AKTIVA

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / MISIJA I VIZIJA

06

MISIJA

Glavni cilj Ǖaȏanske banke je da se pozicionira kao banka sa znaȏajnim tržišnim udelom i atraktivnom pozicijom u regionima zapadne i centralne Srbije. Banka se, pre svega, fokusira na saradnju sa klijentima segmenta malih i srednjih preduzeDža, koji ima kljuȏnu ulogu u privrednom razvoju Srbije. Svoje poslovne ciljeve Banka ostvaruje na odgovoran naȏin, uz trajnu brigu o razvoju društvene zajednice i oȏuvanju životne sredine.

VIZIJA

U narednom periodu, Ǖaȏanska banka Dže odgovoriti na sve izazove ekonomske krize, poveDžati tržišno uȏešDže i unaprediti individualni pristup u pružanju usluga mikro klijentima, malim i srednjim preduzeDžima i stanovništvu. Na ovaj naȏin stvoriDže preduslove za ekspanzivan rast u postkriznom periodu.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / ORGANI UPRAVLJANJA BANKOM

07

ORGANI UPRAVLJANJA BANKOM

ČLANOVI IZVRŠNOG ODBORA

Dragan Jovanović

Aleksandar Ćalović

Milanka Mandić

predsednik Izvršnog odbora

zamenik predsednika Izvršnog odbora

član Izvršnog odbora

ČLANOVI UPRAVNOG ODBORA Sanja JevtoviDž

Dr Jasmina BogiDževiDž

Andrzej Witak

ȏlan

ȏlan

Ministarstvo Änansija (predstavnica Republike Srbije)

Ekonomski fakultet u Kragujevcu (nezavisan ȏlan)

predstavnik EBRD

Prof. dr Vera Leko

ǘorȒe PjeviDž

Anthony Bendien

ȏlan

ȏlan

Impol-Seval a.d. Sevojno (predstavnik Republike Srbije)

predstavnik IFC

predsednica

zamenica predsednice

Ekonomski institut Beograd (nezavisan ȏlan)

ČLANOVI ODBORA ZA REVIZIJU Prof. dr Vera Leko predsednica

Ekonomski institut Beograd

Vesna Macura

Dr Jasmina BogiDževiDž

ȏlan

ȏlan

Ministarstvo Änansija

Ekonomski fakultet u Kragujevcu

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UVODNA REČ IZVRŠNOG ODBORA

08

UVODNA REČ IZVRŠNOG ODBORA

Poštovani akcionari, klijenti, poslovni partneri, U promenljivom poslovnom okruženju, koje je i u 2011. godini obeležio jak uticaj ekonomske krize i neizvesnosti, Ǖaȏanska banka nastavila je sa trendom stabilnog poslovanja ostvarivši pozitivan Änansijski rezultat. U 2011. godini ostvarena je neto dobit u iznosu od 122.728 hiljada dinara, što predstavlja poveDžanje od 31,81% u odnosu na kraj 2010. godine.

Bilansna aktiva Banke porasla je u 2011. godini za 5,99%, ȏime je uȏešDže Banke u ukupnoj aktivi bankarskog sektora poveDžano sa 1,13% na 1,15%.

Maksimalna posveDženost svakom klijentu imala je za rezultat rast kreditnog portfolija, pa tako plasmani klijentima privrede i stanovništva u 2011. godini beleže poveDžanje za 4,35%. Sa tržišnim uȏešDžem od 1,24%, po kriterijumu ukupnih plasmana, Banka zauzima 20. mesto od 33 banke u Srbiji.

Depoziti klijenata privrede i stanovništva beleže rast u 2011. godini od 0,78%, odnosno, u apsolutnom iznosu za 81.116 hiljada dinara. Tržišno uȏešDže Ǖaȏanske banke na kraju 2011. godine iznosi 0,95% i sa stanovišta ukupnih depozita Banka se nalazi na 23. mestu u bankarskom sektoru Srbije.

Poȏetkom aprila 2011. godine završena je dokapitalizacija Banke od strane MeȒunarodne Änansijske korporacije (IFC) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u vrednosti od preko 8 miliona evra. Nakon sprovedene dokapitalizacije, IFC je postao vlasnik 20% akcija, EBRD je zadržao 25%, dok je Republika Srbija ostala najveDži akcionar sa 28,5% uȏešDža u kapitalu. Jaȏanjem kapitalne baze obezbeȒen je nov kreditni potencijal, razvoj Banke i jaȏanje tržišne pozicije, ȏime Banka spremno doȏekuje poȏetak primene Bazel II standarda od 2012. godine.

U sklopu izvršene dokapitalizacije Banka je realizovala dve nove kreditne linije od po 5 miliona evra. Dugoroȏnim kreditima EBRD Änansirana je nabavka osnovnih i obrtnih sredstava u malim i srednjim preduzeDžima, a kreditna linija IFC upotrebljena je za rast i razvoj ovog segmenta u manje razvijenim poduȏjima Srbije.

ObavljajuDži poslove platnog prometa u zemlji, Banka je tokom 2011. godine realizovala ukupno 7.478.277 naloga u iznosu od približno 604.452 miliona dinara. U odnosu na 2010. godinu, broj naloga klijenata je poveDžan za 2,55%, a obim za 5,43%. Obim platnog prometa sa inostranstvom porastao je za 16,13% u odnosu na prethodnu godinu. Tokom 2011. godine porastao je broj transakcija po osnovu deviznih prliva i plaDžanja za oko 15,61%.

Cena akcije Ǖaȏanske banke na dan 31.12.2011. godine iznosila je 10.450 dinara što predstavlja smanjenje od 27,93% u odnosu na cenu na poȏetku

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UVODNA REČ IZVRŠNOG ODBORA

09

godine. Ukupan promet akcijama Banke tokom godine iznosio je 37.180 hiljada dinara, dok je ukupan obim trgovanja iznosio 2.684 akcije, što je 1,47% ukupnog broja akcija.

Postignuti rezultati u poslovanju sa malim i srednjim preduzeDžima i preduzetnicima, ali i strateško opredeljenje Banke da saraȒuje sa pomenutim segmentom, rezultirali su otvaranjem Kreditnog centra za mala i srednja preduzeDža u Beogradu krajem 2011. godine. Poslovni koncept Kreditnog centra je specijalizacija za rad sa malim i srednjim preduzeDžima, radi eÄkasnijeg zadovoljenja njihovih potreba za bankarskim proizvodima.

Banka je tokom 2011. godine uzela aktivno uȏešDže u vladinim programima kreditne podrške pravnim i Äziȏkim licima, radi ublažavanja negativnih efekata ekonomske krize. Privredi su bili na raspolaganju krediti za održavanje likvidnosti, Änansiranje trajnih obrtnih sredstava i izvoznih poslova, kao i dugoroȏni krediti za investicije, dok su Äziȏkim licima bili na raspolaganju potrošaȏki i stambeni krediti.

U toku 2011. godine izvršena je nadzorna provera SGS-a, kojom je potvrȒena primena zahteva standarda ISO 9001:2008, odnosno da Banka održava i stalno unapreȒuje proces realizacije bankarskih usluga i celokupan sistem upravljanja kvalitetom. Ǖaȏanska banka postala je prepoznatljiva u bankarskom sektoru kao banka koja podržava koncept energetske eÄkasnosti. Kreditnom linijom Green for Growth Fund (GGF) u iznosu od 5 miliona evra, Änansirana je implementacija energetski eÄkasnih projekata i korišDženje obnovljivih izvora energije. TakoȒe, Banka je u saradnji sa GGF realizovala kampanju „Štedimo energiju – investirajmo u buduDžnost“ dajuDži znaȏajan doprinos globalnom trendu podizanja svesti o oȏuvanju životne sredine.

Svoje poslovne ciljeve i planove Banka Dže i ubuduDže ostvarivati kao društveno odgovorna kompanija, uz trajnu brigu o oȏuvanju životne i društvene sredine. U periodu koji predstoji, Banka Dže se truditi da i dalje bude siguran i pouzdan Änansijski partner svojim klijentima, uz kontinuiran rad na poboljšanju kvaliteta svojih usluga.

U ime Izvršnog odbora, želim da se zahvalim svima koji su doprineli ostvarenju dobrih poslovnih rezultata, klijentima i poslovnim partnerima na ukazanom poverenju, zaposlenima na njihovom angažovanju i lojalnosti, kao i svim institucijama sa kojima smo imali poslovnu saradnju.

Dragan JovanoviDž Predsednik Izvršnog odbora

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE I BANKARSKI SEKTOR

10

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE I BANKARSKI SEKTOR

11

MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE I BANKARSKI SEKTOR Obnovljiva energija se dobija iz izvora energije koji se kontinuirano obnavljaju. Za razliku od fosilnih goriva, ȏije se zalihe iscrpljuju jer je brzina korišDženja neuporedivo veDža od brzine nastajanja, zalihe obnovljivih izvora se ne mogu istrošiti.

U obnovljive izvore energije spadaju: biomasa, energija vode (hidropotencijal), sunȏeva (solarna) energija, energija vetra i geotermalna energija.

U Srbiji se nedovoljno koriste potencijali obnovljive energije (svega oko 20%), a naroȏito biomase. Prema Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, meȒu posebnim prioritetima navedeno je korišDženje novih obnovljivih izvora energije i novih energetski eÄkasnih i ekološko prihvatljivih tehnologija i ureȒaja.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE

12

MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE

BRUTO DOMAĆI PROIZVOD

Bruto domaDži proizvod (BDP) Republike Srbije, po procenama Republiȏkog zavoda za statistiku, na kraju 2011. godine dostigao je vrednost od 32.993 miliona evra.

1,6*

-3,5

1,0

3,8

5,4

32.993*

29.024

28.883

32.668

28.468

REALNA STOPA RASTA BDP-a

Na ostvarenje pozitivne stope rasta BDP-a od 1,6%, uticali su snažan priliv stranih direktnih investicija i poveDžanje izvoza.

U 2011. godini ostvaren je izvoz robe u iznosu od 8.439,4 miliona evra i poveDžan je za 14,1% u odnosu na 2010. godinu. U pomenutom periodu uvoz robe iznosio je 14.449,7 miliona evra i poveDžan je za 14,5%. Poslediȏno, Republika Srbija je u prethodnoj godini ostvarila deÄcit robne razmene od 6.010,3 miliona evra.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE

13

Tokom 2011. godine dinar je apresirao u odnosu na evro za

KRETANJE DEVIZNIH KURSEVA

0,81%, dok je u odnosu na ameriȏki dolar došlo do depresijacije

u RSD

od 2%. NajveDža vrednost nacionalne valute zabeležena je u maju, kada je za jedan evro trebalo izdvojiti 96,98 dinara. Stabilizacija makroekonomskih pokazatelja u 2011. godini uticala je na stabilnost deviznog kursa, iako su tokom godine u nekoliko navrata zabeležene snažne Åuktuacije.

Tokom 2011. godine, rast potrošaȏkih cena, kumulativno posmatrano, dostigao je 7%. NajveDži meseȏni rast ostvaren je u martu i iznosio je 2,6%.

RAST POTROŠAČKIH CENA

EUR

USD

10,3

Devizne rezerve NBS na kraju decembra 2011. godine dostigle su nivo od 12,06 milijardi evra. Ovaj nivo deviznih rezervi obezbeȒuje makroekonomsku

7,0

6,6

stabilnost i jasan je signal adekvatne likvidnosti za uȏesnike na meȒunarodnom Änansijskom tržištu.

TAKOZVANE „ŠTEDLJIVE“ SIJALICE TRAJU DO 10 PUTA DUŽE, EMITUJU MANJE TOPLOTE I TROŠE OKO 75% MANJE ENERGIJE OD KLASIČNIH SIJALICA.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE

14

ENERGIJA KOJU SUNCE TOKOM GODINE EMITUJE NA 1m2 KROVA KUĆE U SRBIJI JEDNAKA JE ENERGIJI KOJA SE DOBIJE SAGOREVANJEM 130 LITARA NAFTE, A PRI TOME JE POTPUNO BESPLATNA I NEŠKODLJIVA PO ŽIVOTNU SREDINU.

9,75

10,00

10,75

11,25

11,75

12,00

12,50

12,25

12,00

11,50

KRETANJE VREDNOSTI REFERENTNE KAMATNE STOPE

NBS je u prvih pet meseci 2011. godine sprovodila restriktivnu monetarnu politiku i poveDžavala referentnu kamatnu stopu u cilju neutralisanja inÅatornih pritisaka i težnje da se inÅacija u srednjem roku zadrži u okviru utvrȒenih ciljeva (4,5 + 1,5% za kraj 2011. godine, 4,0 + 1,5% za kraj 2012. godine). Osnovni uzrok visokog nivoa inÅacije na poȏetku 2011. godine bio je neoȏekivano visok rast cena hrane, pre svega poljoprivrednih proizvoda, kako u Srbiji tako i u svetu.

Referentna kamatna stopa porasla je u navedenom periodu sa 11,50% na 12,50%. Poȏetkom juna 2011. godine, Izvršni odbor NBS je procenio da Dže inÅatorni pritisci do kraja 2011. godine biti slabiji, pre svega po osnovu cena hrane i nižih uvoznih cena usled jaȏanja dinara i doneo odluku da smanji referentnu kamatnu stopu. Trend smanjenja referentne kamatne stope je nastavljen do kraja godine zbog oȏekivanog smanjenja inÅacije usled slabljenja troškovnih pritisaka, niske agregatne tražnje i preduzetih mera monetarne politike.

U prvoj polovini 2011. godine Vlada Republike Srbije je usvojila i realizovala Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Republici Srbiji za 2011. godinu. Sa stanovištva podsticanja privrede, najvažnija mera ekonomske politike je nastavak subvencionisanja kredita za likvidnost i investicije, potrošaȏkih kredita za graȒane i stambenih kredita za novogradnju.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / BANKARSKI SEKTOR

UKUPNA AKTIVA BANKARSKOG SEKTORA

sektora. U 2011. godini je došlo do velikog priliva sredstava putem

1.777

Änansijski rezultat uprkos znatnom prelivanju krize iz realnog

2.160

Bankarski sektor Srbije je tokom 2011. godine ostvario pozitivan

2.650

2.534

BANKARSKI SEKTOR

dokapitalizacije u nekoliko banaka. Ukupna vrednost dokapitalizacije je bila 25,2 milijarde dinara.

Poslovanje sektora u 2011. godini karakteriše nekoliko bitnih ȏinjenica: • nastavlja se trend rasta bilansne aktive; • došlo je do pada neto plasmana usled pojaȏanih ispravki vrednosti; • dominantan je udeo pozajmljenih u ukupnim izvorima sredstava; • sve je veDža orijentisanost banaka na domaDže izvore sredstava.

UKUPNI PLASMANI BANKARSKOG SEKTORA

U bankarskom sektoru Srbije na kraju 2011. godine poslovale su 33 banke. Ukupna aktiva bankarskog sektora na dan 31.12.2011. godine iznosila je 2.650 milijardi dinara, što predstavlja poveDžanje od 4,59% u odnosu na kraj 2010. godine. Bilansnu aktivu do 10 milijardi dinara imalo je 5 banaka, 12 banaka imalo je bilansnu aktivu od 10 do 50 milijardi dinara, dok je bilansnu aktivu u iznosu od preko 50 milijardi dinara imalo 16 banaka. Ǖaȏanska banka se 31.12.2011. godine

1.241

1.106

1.645

1.680

nalazi na 23. mestu po visini bilansne aktive.

U toku 2011. godine, ukupni plasmani bankarskog sektora ostvarili su pad od 2,11% i došli su na vrednost od 1.645 milijardi dinara.

Dobitak bankarskog sektora u 2011. godini iznosi 1.253 miliona dinara, što predstavlja smanjenje od 24.145 miliona dinara, odnosno, 95,07% u odnosu na 2010. godinu. Za razliku od prethodnih tranzicionih godina, ukupna dobit banaka je znatno umanjena, pre svega, kao posledica velikog gubitka jedne poslovne banke. U 2011. godini, 21 banka ostvarila je ukupnu dobit u iznosu od 40.673 miliona dinara, dok je 12 banaka iskazalo gubitke u iznosu od 39.420 miliona dinara. Ǖaȏanska banka se 31.12.2011. godine nalazi na 17. mestu po veliȏini bruto dobitka.

15

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

16

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

17

IZVEŠTAJ O POSLOVANJU RastuDže potrebe za energijom uslovljavaju sve višu cenu energenata. U takvim uslovima poslovanja, kompanije širom sveta prepoznale su energetsku eÄkasnost kao važan faktor u smanjenju troškova poslovanja i poboljšanju konkurentske pozicije na tržištu.

Pored ekonomske opravdanosti, kompanije su prepoznale i da potrošaȏi sve više cene ekološki osvešDžena i savesna preduzeDža, pa je primena koncepta energetske eÄkasnosti i put do dobrog imidža.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / POSLOVANJE SA PRIVREDOM

18

POSLOVANJE SA PRIVREDOM

Tokom 2011. godine došlo je do rasta bruto plasmana klijenata pri-

BRUTO PLASMANI KLIJENTIMA PRIVREDE

vrede za 5,67% i na dan 31.12.2011. godine oni dostižu vrednost od 18.135 miliona dinara.

Dugoroȏni bruto plasmani klijentima privrede na dan 31.12.2011. godine iznose 12.557.749 hiljada dinara i beleže rast od 7,20% u odnosu na prethodnu godinu, dok kratkoroȏni bruto plasmani na

18.135

17.566

17.484

18.067

17.162

kraju 2011.godine iznose 5.577.040 hiljada, što je poveDžanje od 2,38% u odnosu na 2010. godinu.

Da bi omoguDžila klijentima da lakše prevaziȒu izazove kriznog perioda i Änansiraju svoje projekte, Banka je u februaru 2011. godine sa Fondom za razvoj Republike Srbije potpisala Ugovor o regulisanju meȒusobnih odnosa u vezi sa subvencionisanjem kamatnih stopa za kredite za investicije i Ugovor o regulisanju meȒusobnih odnosa u vezi sa subvencionisanjem kamatnih stopa za kredite za održavanje likvidnosti i Änansiranje trajnih obrtnih sredstava i izvoznih poslova.

Banka je, u skladu sa ovim ugovorima, u toku 2011. godine, odobrila 321 kredit u ukupnom iznosu od 1.779.507 hiljada dinara.

Ovim je Banka zauzela 12. mesto u konkurenciji od 29 banaka koje su uȏestvovale u Programu kreditiranja klijenata privrede.

Tokom 2011. godine, Banka je poȏela sa plasiranjem sredstava iz tri nove kreditne linije.

U saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), iz Okvira za Änansiranje zapadnog Balkana i Hrvatske, uvedena je kreditna linija namenjena kreditiranju malih i srednjih preduzeDža, odnosno, dugoroȏnom Änansiranju osnovnih i obrtnih sredstava.

Ovom kreditnom linijom omoguDženo je i reÄnansiranje sopstvenih ulaganja. Dugoroȏnim kreditima iz sredstava EBRD Änansirano je ukupno 46 projekata u iznosu od 5.433.170 evra.

Kao banka koja je prepoznatljiva po Änansiranju energetski eÄkasnih projekata, Ǖaȏanska banka je zajedno sa Green for Growth Fund (GGF) u svoju ponudu uvrstila Hit energy kredite. Oni su

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / POSLOVANJE SA PRIVREDOM

STRUKTURA PLASMANA KLIJENTIMA PRIVREDE PO DOSPEĆU

namenjeni Änansiranju projekata unapreȒenja energetske eÄkasnosti i korišDženja obnovljivih izvora energije, ȏime Ǖaȏanska banka nastavlja da promoviše globalni trend oȏuvanja životne sredine i smanjenja potrošnje energije. Korisnici kredita iz kreditne linije GGF su klijenti privrede, stanovništva, opštine i javna preduzeDža. U okviru ove kreditne linije plasirano je oko 300.000 evra.

Banka je uvela i kreditnu liniju MeȒunarodne Änansijske korporacije (IFC) namenjenu podsticanju rasta i razvoja malih i srednjih preduzeDža u manje razvijenim podruȏjima Srbije. Ovom kreditnom linijom omoguDženo je Änansiranje investicija, ulaganje u obrtna sredstva i

U strukturi plasmana klijentima privrede po dospeDžu,

reÄnansiranje sopstvenih ulaganja, po povlašDženim uslovima. Kredi-

najveDži deo ȏine plasmani dospeDža preko 5 godina -

tima iz kreditne linije IFC u toku 2011. godine Änansirano je ukupno

36%, a 22% ȏine plasmani koji se odnose na kredite

265 projekata u ukupnom iznosu od 5.082.000 evra.

roȏnosti do 1 godine.

GRANSKA STRUKTURA KREDITNOG PORTFOLIJA BANKE (BRUTO IZLOŽENOST) u hiljadama RSD 2011.

Segmentacija plasmana klijentima privrede po delatnostima prikazana u navedenoj tabeli odražava diversiÄkaciju rizika po delatnostima determinisanu

Vađenje ruda i prerađivačka industrija

7.932.408

Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo

410.768

Trgovina

4.532.702

Hoteli i restorani, saobraćaj, skladištenje i veze

1.661.092

Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje

543.681

Građevinarstvo

753.757

Stanovništvo

poslovnom politikom Banke.

3.897.359

Proizvodnja i snabdevanje el.energijom, gasom

4.596

ADEKVATNOM PRIMENOM

Obrazovanje, zdravstvo i socijalni rad

1.043

IZOLACIONIH MATERIJALA

Banke

1.498.355

Ostali

906.107

Ukupno:

22.141.868

MOŽE SE UŠTEDETI I DO 36% ENERGIJE ZA ZAGREVANJE OBJEKTA.

19

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

20

POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

Poslovanje sa stanovništvom u 2011. godini obeležilo je unapreȒe-

KREDITNI PORTFOLIO STANOVNIŠTVA (BRUTO PLASMANI)

nje asortimana proizvoda i usluga namenjenih ovom segmentu.

Banka je u prvoj polovini godine uzela aktivno uȏešDže u programima u okviru kojih nadležni državni organi izdvajaju sredstva za subveniconisanje kamata na kredite Äziȏkim licima. U okviru programa subvencionisanja kamatnih stopa na potrošaȏke kredite za

2.712

2.658

2.619

2.535

2.540

kupovinu automobila, graȒevinskog materijala, nameštaja, kuDžnih aparata i raȏunara, Banka je plasirala 36.284 hiljade dinara, a u okviru programa mera podrške dugoroȏnom stambenom kreditiranju 60.189 hiljada dinara.

Sklapanjem ugovora o kreditnoj liniji namenjenoj klijentima koji investiraju u projekte uštede energije i korišDženje obnovljivih izvora energije sa Green for Growth Fondom (GGF), nastavljena je aktivna promocija ove vrste investicija u segmentu Äziȏkih lica. Pored standardnih uslova, krediti su realizovani i po posebnim uslovima ugovorenim kroz saradnju sa poslovnim partnerima Banke – proizvoȒaȏima i prodavcima ureȒaja i opreme koji svojim karakteristikama odgovaraju zahtevanim uslovima za realizaciju. Od poȏetka jula 2011. godine realizovano je 55 kredita u iznosu od 15.379 hiljada dinara.

GEOTERMALNA ENERGIJA SE MOŽE EFIKASNO KORISTITI ZA ZAGREVANJE PROSTORIJA U PODRUČJIMA GDE TEMPERATURA VODE IZ PODZEMNIH IZVORA PRELAZI 60OC.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM

21

KREDITNI PORTFOLIO STANOVNIŠTVA PO NAMENI (U 000 RSD)

Snažan rast nivoa gotovinskih kredita i pad nivoa potrošaȏkih kredita koji karakterišu kretanje plasmana stanovništvu na nivou bankarskog sektora, uoȏavaju se i u kretanjima pokazatelja Banke.

Naime, kreditni portfolio stanovništva na kraju 2011. godine je dostigao visinu od 2.711.565 hiljada dinara, što predstavlja poveDžanje od 6,74% u odnosu na kraj 2010. godine. Dominantan uticaj na ostvarene rezultate imao je porast dugoroȏnih gotovinskih i stambenih kredita za 19,47% i 10,50% respektivno. U isto vreme, zabeleženo je znaȏajno smanjenje nivoa dugoroȏnih potrošaȏkih kredita i to za 11,48%.

Banka je u 2011. godini aktivno podržala i namere NBS u cilju podsticanja štednje u domaDžoj valuti. Aktivnosti na ovom polju rezultirale su rastom dinarskih oroȏenih depozita za 53,60% ȏime nivo ovih

DEVIZNA ŠTEDNJA STANOVNIŠTVA

depozita na kraju godine iznosi 66.129 hiljada dinara. Ipak, dominantu komponentu depozita Äziȏkih lica ȏine oroȏeni devizni depoziti u iznosu od 3.702.931 hiljadu dinara. Tokom 2011. godine devizna štednja Äziȏkih lica je zabeležila rast od 8,1 miliona evra odnosno znaȏajnih 21,87%. Najznaȏajni iznos depozita prikupljen je u okviru tradicionalne kampanje „Mesec štednje“ tokom novembra 2011.

43.473

godine.

U okviru poslovanja sa platnim karticama, Banka je u 2011. godini 35.381

izdavala ȏetiri vrste platnih kartica. DomaDži brend DINA bio je na je internacionalni brend VISA zastupljen sa Visa Classic debitnom karticom. Trend pada broja aktivnih kreditnih kartica je nastavljen i 2011. godine kada je broj Dina kreditnih kartica smanjen za 22,91%.

Sa druge strane, broj aktivno korišDženih debitnih kartica beleži znaȏajan rast od 14,41%.

Proširenju spektra Änansijskih usluga koji Banka pruža tokom 2011. godine doprinelo je i sklapanje ugovora o zastupanju u osiguranju sa osiguravajuDžim društvom „Wiener Stadtische osiguranje“ a.d.o. Beograd. U okviru saradnje naglasak je stavljen na oblast neživotnih osiguranja. Uz aktivnu saradnju sa osiguravajuDžim kuDžama „Kompanija Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd (neživotna osiguranja) i „Grawe osiguranje“ a.d.o. Beograd (životno osiguranje), Banka nastoji da na jednom mestu pruži svojim klijentima kompletnu uslugu.

27.022

raspolaganju Äziȏkim licima kroz opcije debitne i kreditne kartice, dok

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / KAPITAL

22

KAPITAL

Na kraju 2011. godine ukupan kapital Ǖaȏan-

KAPITAL ČAČANSKE BANKE u hiljadama RSD

ske banke iznosio je 5.024.340 hiljada dinara, što predstavlja rast od 24,33% u odnosu na

31.12.2011.

31.12.2010.

Rast u %

Akcijski i ostali kapital

3.048.483

2.188.020

39,33

Rezerve

1.853.129

1.760.021

5,29

122.728

93.107

31,81

2010. godinu. Rast kapitala je posledica dokapitalizacije Banke koja je izvršena u aprilu 2011.

Neraspoređena dobit

godine. Emitovano je 48.526 akcija ukupne prodajne vrednosti 860.463 hiljade dinara, odnosno, po pojedinaȏnoj prodajnoj ceni od 17.732 dinara. MeȒunarodna Änansijska korporacija je kupila 36.395 akcija, stekavši vlasniš-

Ukupan kapital

5.024.340

4.041.148

24,33

tvo u kapitalu od 20%, dok je Evropska banka za obnovu i razvoj stekla kupovinom 12.131 akciju, održavši vlasništvo od 25%.

PREGLED NAJVEĆIH AKCIONARA BANKE NA DAN 31.12.2011. GODINE u hiljadama RSD Naziv akcionara

Minimalni koeÄcijent adekvatnosti kapitala ustanovljen od strane NBS je 12% i Banka je dužna da ga održava.

KoeÄcijent adekvatnosti kapitala Banke,

Broj akcija

% vlasništva

REPUBLIKA SRBIJA

51.840

28,47

EBRD – LONDON

45.494

24,98

IFC - WASHINGTON

36.395

19,98

EAST CAPITAL ASSET MANAGEMENT – STOCKHOLM

6.659

3,66

BEOGRADSKA BANKA AD U STEČAJU - BEOGRAD

5.951

3,27

QWEST INVESTMENTS LIMITED - LIMASSOL

4.892

2,69

METALAC AD - GORNJI MILANOVAC

3.044

1,67

ORGANIC FOODS DRINKS - BRISTOL

2.941

1,61

MANDAT DOO - BEOGRAD

2.334

1,28

PRIVREDNA BANKA - ZAGREB

2.100

1,15

20.466

11,24

182.116

100,00

OSTALI

na dan 31. decembra 2011. godine, iznosi 21,05% (u 2010. godini 18%).

UKUPNO:

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / KAPITAL

23

Cena akcije Ǖaȏanske banke na dan 31.12.2011. godine iznosila je 10.450 dinara što predstavlja smanjenje od 27,93% u odnosu na cenu na poȏetku godine.

DODAVANJEM TERMOSTATA

CENA AKCIJE ČAČANSKE BANKE NA BEOGRADSKOJ BERZI

NA GREJNO TELO MOGU u RSD

SE UMANJITI TROŠKOVI GREJANJA I DO 20%.

2.732

TRŽIŠNA KAPITALIZACIJA ČAČANSKE BANKE U TOKU 2011. GODINE

Trgovanje na Beogradskoj berzi tokom 2011. godine, obeležila su dva trenda. Tako su indeksi rasli do kraja maja kada su dostigli

završio na nivou od 499,05 poena, što predstavlja pad u odnosu na 651,78 poena sa kraja prethodne godine, a Belexline na nivou od 977,19 poena što takoȒe predstavlja smanjenje u odnosu na 1.282,66 poena sa kraja prethodne godine.

1.903

1.967

dine, indeksi su ostvarili znaȏajan pad, tako da je Belex15 godinu

2.044

ena, a Belexline na preko 1.495 poena). Od tada, pa do kraja go-

1.937

svoje maksimalne vrednosti (Belex15 je bio na nivou od 825 po-

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UPRAVLJANJE RIZICIMA

24

UPRAVLJANJE RIZICIMA

RIZIK LIKVIDNOSTI U toku 2011. godine likvidnost, merena Pokazateljem likvidnosti, se 9 radnih dana nalazila u kategoriji srednjeg rizika dok je preostali broj dana bila u kategoriji niskog rizika. Proseȏna vrednost Pokazatelja likvidnosti u toku 2011. godine iznosila je 1,86.

Minimalna vrednost Racija likvidne aktive u toku 2011. godine iznosila je 22,91%, maksimalna 31,62% dok je proseȏna vrednost iznosila 27,59%. Likvidnosti Banke merena ovim Pokazateljem najveDži broj dana bila je u kategoriji niskog rizika.

Ciljevi Banke u pogledu upravljanja rizicima su identiÄkovanje, merenje, ublažavanje i praDženje svih vrsta rizika i na taj naȏin minimiziranje izloženosti Banke rizicima.

U skladu sa Zakonom o bankama i Odlukom o upravljanju rizicima u Ǖaȏanskoj banci su praDžene sledeDže vrste rizika: • Rizik likvidnosti; • Kreditni rizik • Kamatni rizik; • Devizni rizik i ostali tržišni rizici; • Rizik koncentracije; • Rizici ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva; • Rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena; • Operativni rizik • Rizik usklaȒenosti poslovanja sa zakonskim propisima • Strateški rizik; • Rizik po životnu i društvenu sredinu.

OSTVARENE VREDNOSTI POKAZATELJA LIKVIDNOSTI Pokazatelj likvidnosti

2010.

2011.

31.12.

2,06

2,28

Prosečna vrednost

1,70

1,86

Maksimalna vrednost

2,29

2,61

Minimalna vrednost

1,38

1,41

ZAMENOM DOTRAJALIH PROZORA ENERGETSKI EFIKASNIM PROZORIMA MOŽE SE OSTVARITI UŠTEDA I DO 41% ENERGIJE ZA ZAGREVANJE OBJEKTA.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UPRAVLJANJE RIZICIMA

25

KREDITNI RIZIK Nivo kreditnog rizika je meren i praDžen kroz proveru boniteta klijenata, kroz kontrolu kvaliteta kreditnog portfolija i obraȏunavanje rezerve za procenjene gubitke.

STRUKTURA BRUTO RIZIČNE AKTIVE PO KATEGORIJAMA KLASIFIKACIJE u milionima RSD Kategorija klasifikacije

Klasifikovani iznos

% učešća

A

16.223

50,33%

B

10.346

32,09%

V

1.796

5,57%

G

294

0,91%

D

3.577

11,10%

Ukupno

32.236

100,00%

82,42% 5,57% 12,01% 100,00%

TRŽIŠNI RIZIK (KAMATNI RIZIK, DEVIZNI RIZIK I RIZIK PROMENE CENA HARTIJA OD VREDNOSTI) KAMATNI RIZIK Osnovu za upravljanje kamatnim rizikom predstavlja Procedura Upravljanje kamatnim rizikom. Kod procene kamatnog rizika uzimaju se u obzir sve kamatno osetljive aktivne i pasivne stavke, rizik neusklaȒenosti dospeDža kamatno osetljivih aktivnih i pasivnih stavki za sve valute kod kojih je Banka izložena kamatnom riziku i utvrȒuje se uticaj eventualnih promena tržišnih kamatnih stopa na Änansijski rezultat i kapital Banke.

Na bazi rezultata sprovedenog testa zakljuȏeno je da predviȒene promene tržišnih kamatnih stopa mogu prouzrokovati maksimalan potencijalni gubitak koji je u okviru limita prihvatljivog za Banku, odnosno, Banka nije znaȏajno izložena kamatnom riziku.

TakoȒe se prate proseȏne kamatne stope na plasmane i to pojedinaȏno po pojedinim vrstama plasmana, kao i cene koštanja sredstava pojedinaȏno po pojedinim izvorima.

Bruto riziȏna aktiva na dan 31.12.2011. godine je u kategoriji srednjeg kreditnog rizika, s obzirom da je više od 10% bruto riziȏne aktive klasiÄkovano u kategorije G i D. UȏešDže najlošije klasiÄkovane aktive na dan 31.12.2011. godine iznosi 12,01%, a 31.12.2010. godine iznosilo je 10,28%.

Negativna makroekonomska kretanja, posebno usporavanje ekonomske aktivnosti i slabljenje likvidnosti preduzeDža prouzrokovali su pogoršanje kvaliteta kreditnog portfolija Banke.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UPRAVLJANJE RIZICIMA

26

DEVIZNI RIZIK OSTVARENE VREDNOSTI POKAZATELJA DEVIZNOG RIZIKA Pokazatelj deviznog rizika

2010.

2011.

31.12.

3,19%

3,75%

Prosečna vrednost

2,67%

4,96%

Maksimalna vrednost

6,76%

9,68%

Minimalna vrednost

0,92%

1,23%

U toku 2011. godine devizni rizik, meren pokazateljem deviznog rizika se konstantno kretao u kategoriji niskog rizika, sa minimalnom vrednošDžu od 1,23%, maksimalnom od 9,68% i proseȏnom 4,96%.

RIZIK PROMENE CENA HARTIJA OD VREDNOSTI (HOV)

RIZIK IZLOŽENOSTI Sa stanovišta ukupne izloženosti prema licima povezanim sa Bankom, Banka se na dan 31.12.2011. godine nalazila u kategoriji niskog rizika (ispod 12% kapitala). TakoȒe, posmatrajuDži pojedinaȏne izloženosti lica povezanih sa Bankom, odnosno, grupa lica povezanih sa Bankom, može se konstatovati da je izloženost svih lica ispod 5% kapitala Banke.

Tokom 2011. godine Banka je nastavila sa investiranjem u obveznice stare devizne štednje, na berzanskom i u veDžoj meri na vanberzanskom tržištu, kroz kratkoroȏne transakcije kupovine i vezane prodaje. U istom periodu Banka je kupovala i državne Trezorske zapise sa razliȏitim rokovima dospeDža.

Ukupna tržišna vrednost HOV iz knjige trgovanja Banke na dan 31.12.2011. godine iznosila je 95.525 hiljada dinara.

NETO IZLOŽENOSTI BANKE PREMA LICIMA POVEZANIM SA BANKOM I VELIKE IZLOŽENOSTI 2010. (u 000 RSD) Lica povezana sa Bankom Velike izloženosti

2011.

% kapitala

(u 000 RSD)

% kapitala

154.857

3,16%

188.396

3,72%

4.407.609

89,83%

3.964.551

78,30%

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UPRAVLJANJE RIZICIMA

27

RIZIK ULAGANJA U DRUGA PRAVNA LICA KOJA NE PRIPADAJU FINANSIJSKOM SEKTORU I U OSNOVNA SREDSTVA Ulaganja Banke u lica koja nisu u Änansijskom sektoru, bila su u kategoriji niskog rizika (ispod 10% kapitala).

Ukupna ulaganja u lica koja nisu u Änasijskom sektoru i osnovna sredstva takoȒe su bila u kategoriji niskog rizika (ispod 60% kapitala).

ULAGANJA U LICA KOJA NISU U FINANSIJSKOM SEKTORU I OSNOVNA SREDSTVA u 000 RSD

Ulaganja u lica koja nisu u finansijskom sektoru

% kapitala

16.187

0,32%

Ulaganja u osnovna sredstva

844.852

16,69%

Ukupno

861.039

17,01%

RIZIK KOJI SE ODNOSI NA ZEMLJU POREKLA LICA PREMA KOJEM JE BANKA IZLOŽENA Banka ima deponovana sredstva na raȏunima banaka koje posluju u zemljama koje su shodno metodologiji OECD-a i procedurom Banke klasiÄkovane kao nisko riziȏne zemlje.

OPERATIVNI RIZIK U toku 2011. godine zabeleženo je 109 dogaȒaja operativnog rizika, odnosno, 7 dogaȒaja više nego u 2010. godini.

Sa stanovišta moguDžeg uticaja na zdravlje i bezbednost zaposlenih, kao i klijenata Banke, pljaȏka Filijale u Požarevcu svrstana je u kategoriju visokog nivoa rizika.

Prema kriterijumu Änansijskog uticaja jedan dogaȒaj evidentiran u toku 2011. godine svrstan je u kategoriju srednjeg rizika.

Prema kriterijumu broja dogaȒaja iste vrste, jedna vrsta dogaȒaja, Evidentiranje i izvršavanje transakcija, bila je u kategoriji visokog rizika. Zabeleženo je 63 dogaȒaja ove vrste, ali bez negativnog Änansijskog efekta.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UPRAVLJANJE RIZICIMA

28

IZLOŽENOST OPERATIVNOM RIZIKU 2010.

Broj događaja

2011.

102

109

Bruto gubitak (u EUR)

51.800

95.393

Neto gubitak (u EUR)

7.256

13.702

765

1.434

4.041.148

5.024.340

0,02%

0,03%

Neto gubitak (u 000 RSD) Kapital Banke (u 000 RSD) Učešće neto gubitka u kapitalu Banke

*Neto gubitak u 000 dinara dobijen je preračunavanjem neto gubitka u evrima po srednjem kursu koji je važio na dan 31.12.2011. godine

RIZIK ZA ŽIVOTNU SREDINU Prilikom obrade svakog zahteva klijenta vršena je kategorizacija rizika za životnu sredinu na bazi osnovne delatnosti klijenta i predmeta Änansiranja. Ukoliko je za odreȒenu kategoriju rizika, Procedurom Upravljanje rizikom za životnu sredinu to propisano, vršeno je dalje preispitivanje uticaja na životnu sredinu pre donošenja odluke od strane nadležnog Kreditnog odbora. Ako je klijent, odnosno predmet Änansiranja, u skladu sa procedurom, svrstan u više kategorije rizika, vršeno je popunjavanje obrasca “Sveobuhvatna analiza stanja životne sredine”, ili izrada “Analize uticaja na životnu sredinu”, prema prilozima procedure.

RIZIK USKLAǘENOSTI POSLOVANJA I AKTIVNOSTI NA UPRAVLJANJU RIZICIMA OD PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA IdentiÄkovanje i procenu rizika usklaȒenosti poslovanja u 2011. godini Služba za praDženje usklaȒenosti poslovanja je vršila sprovoȒenjem adekvatnih postupaka kontrole predviȒenih Planom rada, na naȏin regulisan procedurom Upravljanje rizikom usklaȒenosti poslovanja.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / UPRAVLJANJE RIZICIMA

29

PREGLED NALAZA I DATIH PREPORUKA PO IZVRŠENIM KONTROLAMA TOKOM 2011. GODINE Nalazi po izvršenim kontrolama Broj izvršenih kontrola

15

Preporuke

Usklađeno

Prihvatljivo uz korekcije u dogovrenim rokovima

Neusklađeno

Realizovane

U toku

1

14

-

46

3

U 14 od ukupno 15 izveštaja o izvršenim kontrolama dato je 49 preporuka za otklanjanje identiÄkovanih neusaglašenosti. Naknadnom kontrolom konstatovano je da su sve utvrȒene neusaglašenosti otklonjene, osim za tri neusaglašenosti za koje nije istekao rok za usaglašavanje i koje Dže biti usaglašene u toku 2012. godine. Sumiranjem nalaza izvršenih kontrola primene propisa i internih akata kod kontrolisanih poslova može se zakljuȏiti da nisu identiÄkovani visoki rizici neusklaȒenosti poslovanja Banke.

Upravljanje rizicima od pranja novca i Änansiranja terorizma sprovoȒeno je kroz dnevne aktivnosti zaposlenih u Službi na pribavljanju, kontroli, analizi i prijavljivanju gotovinskih transakcija i lica uȏesnika u transakcijama u iznosu od i preko 15 hiljada evra Upravi za spreȏavanje pranja novca. U toku 2011. godine prijavljene su 1.894 transakcije.

PRIMENA SISTEMA TOPLOTNE PUMPE REZULTIRA UŠTEDOM I DO

Posebna pažnja posveDžena je praDženju, analiziranju i otkrivanju sumnjivih transakcija klijenata. Po izvršenoj analizi transakcija i pripadaju-

70% ENERGIJE POTREBNE

Dže dokumentacije Upravi za spreȏavanje pranja novca su prijavljene

ZA ZAGREVANJE OBJEKTA.

53 sumnjive transakcije.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / ORGANIZACIJA

30

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / ORGANIZACIJA

31

ORGANIZACIJA Poboljšanje energetske eÄkasnosti znaȏi smanjenje utrošaka energije bez narušavanja komfora, standarda života ili ekonomske aktivnosti.

Energetska eÄkasnost podrazumeva i niz mera i ponašanja koja dovode do racionalne upotrebe energije: korišDženje eÄkasnih potrošaȏa (npr. štedne sijalice ili kuDžni ureȒaji sa oznakama za energetsku eÄkasnost A, AA, AAA), upotrebu obnovljivih energenata, izolaciju objekata, zamenu dotrajale stolarije, ugradnju mernih i regulacionih ureȒaja, uvoȒenje podsticaja za uštedu energije i sl.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / ORGANIZACIONA ŠEMA ČAČANSKE BANKE A.D.

32

ORGANIZACIONA ŠEMA ČAČANSKE BANKE A.D.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / POSLOVNA MREŽA

33

POSLOVNA MREŽA

Centrala u Ǖaȏku 32000 Ǖaȏak – Pivarska 1 telefon: (032) 302 100, 302 200, 302 203 faks: (032) 225 048, 302 215

Filijala u AranȒelovcu 34300 AranȒelovac – Knjaza Miloša 152 telefon: (034) 715 326, 715 327 faks: (034) 715 325

Ekspozitura u Guȏi 32230 Guȏa – Republike 65 telefon: (032) 855 485, 855 700 faks: (032) 855 437

Filijala u Ǖaȏku 32000 Ǖaȏak - Skadarska 19 telefon: (032) 302 296, 302 282 faks: (032) 343 428

Filijala u Kruševcu 37000 Kruševac – Trg Kosturnice bb telefon: (037) 421 070, faks: (037) 421 050

Ekspozitura u Ivanjici 32250 Ivanjica – Milinka KušiDža 14 telefon: (032) 601 780; 601 790 faks: (032) 664 430

Filijala u Jagodini 35000 Jagodina – NikȏeviDževa 24 telefon: (035) 232 158, 232 508 faks: (035) 232 528

Filijala u Valjevu 14000 Valjevo – Kneza Miloša 59a telefon: (014) 291 875, 291 906 faks: (014) 290 916

Ekspozitura u Topoli 34310 Topola – Bulevar Vožda KaraȒorȒa 126 telefon: (034) 814 045; 812 239 faks: (034) 814 050

Filijala u Gornjem Milanovcu 32300 Gornji Milanovac – Kneza Aleksandra 2 telefon: (032) 720 026; 720 035; 720 036 faks: (032) 720 385

Filijala u Šapcu 15000 Šabac – KaraȒorȒeva 77 telefon: (015) 305 956; 369 090 faks: (015) 306 066

Ekspozitura u Luȏanima 32240 Luȏani – Jugoslovenske armije 1 telefon: (032) 817 247, 817 443 faks: (034) 817 247

Filijala u Beogradu 11000 Beograd – Cara Dušana 78-80 telefon: (011) 30 32 400 faks: (011) 30 32 406.

Filijala u Novom Sadu 21000 Novi Sad – Bul. OsloboȒenja 82 telefon: (021) 6612 744; 6613 388; faks: (021) 6612 688

Ekspozitura u Mladenovcu 11400 Mladenovac – Kralja Petra I/227 telefon: (011) 8245 650; 8245 660 faks: (011) 8231 456

Kreditni centar za mala i srednja preduzeDža 11070 Novi Beograd – Trešnjinog cveta 1 telefon: (011) 715 76 56 faks: (011) 312 21 83

Filijala u Nišu 18000 Niš – 7 Jula br. 25-A telefon: (018) 297 022; 295 050 faks: (018) 297 020

Ekspozitura u Vrnjaȏkoj Banji 36210 Vrnjaȏka Banja – Kneza Miloša 5 telefon: (036) 620 909, 620 910 faks: (036) 620 900

Filijala u Novom Beogradu 11070 Novi Beograd Bulevar Zorana ǘinȒiDža 144v telefon: (011) 2252 900, 2252 999 faks: (011) 2252 955

Ekspozitura Ǖaȏak 1 32000 Ǖaȏak – Pivarska 1 telefon: (032) 302 100, 302 200, 302 121 faks: (032) 225 049

Ekspozitura u Leskovcu 16000 Leskovac – Bulevar osloboȒenja 175 telefon: (016) 266 010, 266 011, 266 080 faks: (016) 266 081

Filijala u Užicu 31000 Užice – Nikole PašiDža 48 telefon: (031) 510 720, 510 721 faks: (031) 510 648

Ekspozitura Ǖaȏak 2 32000 Ǖaȏak – Nemanjina 32 telefon: (032) 348 125, 348 149 faks: (032) 348 149

Filijala u Kraljevu 36000 Kraljevo – Trg Jovana SariDža 8, telefon: (036) 320 970, 320 971 faks: (036) 320 981

Ekspozitura u Požegi 31210 Požega – Kralja Petra 31 telefon: (031) 811 716, 3825 186 faks: (031) 3825 586

Filijala u Kragujevcu 34000 Kragujevac – Kneza Miloša 3 telefon: (034) 501 012, 501 014 faks: (034) 501 013

Ekspozitura u ParaDžinu 35250 ParaDžin – Vojvode MišiDža 13 telefon: (035) 568 488, 573 512 faks: (035) 573 508

Ekspozitura u Staroj Pazovi 22000 Stara Pazova – Zmaj Jovina 8 telefon: (022) 363 181, 363 182, 363 183 faks: (022) 311 443 Ekspozitura u Mrȏajevcima 32240 Mrȏajevci – Miloja StojanoviDža bb telefon: (032) 800 164

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / LJUDSKI RESURSI

34

LJUDSKI RESURSI

RAZVOJ KVALIFIKACIONE STRUKTURE I BROJA ZAPOSLENIH

Na kraju 2011. godine u Banci je bilo zaposleno 380 radnika, što predstavlja smanjenje od 2% u odnosu na broj zaposlenih na kraju prethodne godine. U septembru 2011. godine prestao je sa radom nih te Älijale prestao radni odnos. U decembru je otvoren novi organi-

35%

3%

36%

3%

38%

3%

organizacioni deo Banke, Filijala u Požarevcu, ȏime je za 5 zaposlezacioni deo, Kreditni centar za mala i srednja preduzeDža u Beogradu, za ȏije potrebe su primljena 3 nova zaposlena, a ostali su interno

51% 11%

49% 12%

47% 12%

prerasporeȒeni. Ostale Åuktuacije zaposlenih su bile u granicama uobiȏajenih.

U pogledu kvaliÄkacione strukture zaposlenih, Banka ispunjava planirano uȏešDže zaposlenih sa visokom struȏnom spremom, koje ȏini 50,53% od ukupnog broja.

27% 35% 17%

23%

52,4%, što je takoȒe u okvirima planiranog. Proseȏna starost zaposlenih iznosi 41 godinu.

21%

23% 24% 33% 20%

Uȏešce zaposlenih mlaȒih od 40 godina iznosi

29%

30%

18%

RAZVOJ STAROSNE STRUKTURE I BROJA ZAPOSLENIH

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / MENADŽMENT ČAČANSKE BANKE

35

MENADŽMENT ČAČANSKE BANKE

IZVRŠNI ODBOR

Dragan Jovanović, dipl.pravnik Aleksandar Ćalović, dipl.oec.

Milanka Mandić, dipl.oec.

predsednik zamenik predsednika član

SEKTOR ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA

Dušica Erić, dipl.oec.

direktor

SEKTOR ZA RAD SA VELIKIM KLIJENTIMA

Vladimir Ćurčić, dipl.oec.

direktor

SEKTOR SREDSTAVA

Ana Raketić, dipl.oec.

direktor

SEKTOR INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Milan Delić, dipl.mat.

direktor

Radojica Popović, dipl.oec.

Marijana Nedeljković, dipl.oec.

Slobodan Jovanović, dipl.oec.

Zlatko Mitrović, dipl.oec.

Jovan Tomović, dipl.oec.

Aleksandar Mijailović, dipl.oec.

direktor direktor Filijale u Čačku direktor prodaje direktor Filijale u Aranđelovcu direktor Filijale u Beogradu direktor Kreditnog centra za mala i srednja preduzeća direktor Filijale u G. Milanovcu direktor Filijale u Jagodini direktor Filijale u Kragujevcu direktor Filijale u Kraljevu direktor Filijale u Užicu direktor Filijale u Valjevu direktor Filijale u N. Beogradu direktor Filijale u Kruševcu direktor Filijale u Šapcu direktor Filijale u Novom Sadu direktor Filijale u Nišu

SEKTOR POSLOVNE MREŽE

SEKTOR PONUDE I MARKETINGA

Zoran Isailović, dipl.oec.

Saša Milovanović, dipl.oec.

Boban Luković, dipl.inž.maš.

Radovanka Radosavljević, dipl.oec.

Milić Cvijović, dipl.oec.

Milka Vujić, dipl.oec.

Maja Simić, dipl.oec.

Borislav Obradović, dipl.oec.

Milan Živanović, dipl.oec.

Nataša Pantović, dipl.oec.

Dušan Rađenović, dipl.oec.

Biljana Jovanović, dipl.inž. poljoprivrede za ekonomiku

direktor

SEKTOR ZA RAČUNOVODSTVO I PLANIRANJE Petar Pantović, dipl.oec.

direktor

PRAVNA SLUŽBA

Ljubinko Veličić, dipl.pravnik

šef

SLUŽBA ZA LJUDSKE RESURSE

Milica Vučetić, dipl.oec.

šef

SLUŽBA SISTEMA KVALITETA

Milena Lučić, dipl.oec.

šef

SLUŽBA ZA UNUTRAŠNJU REVIZIJU

Vesna Mitrović, dipl.oec.

šef

SLUŽBA ZA PRAĆENJE USKLAĐENOSTI POSLOVANJA I SPREČAVANJA PRANJA NOVCA

Nada Sjeničić, dipl.oec.

šef

SLUŽBA ADMINISTRATIVNE PODRŠKE

Snežana Tančević, ekonomista

šef

SLUŽBA PLATNOG PROMETA

Marija Jovanović, dipl.oec.

šef

SLUŽBA TEHNIČKIH POSLOVA

Slobodan Novaković, ekonomista

šef

SLUŽBA ZA BEZBEDNOST

Budimir Ćuslović, prof. informatike

šef

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / PRAVE VREDNOSTI

36

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / PRAVE VREDNOSTI

37

PRAVE VREDNOSTI Prirodu nismo nasledili od naših oȏeva, veDž smo je pozajmili od naših unuka.

Koncept energetske eÄkasnosti treba da postane deo životnog stila svakog pojedinca, jer racionalna upotreba ograniȏenih resursa znaȏi i odgovorno ponašanje pojedinca prema društvu i prema buduDžnosti koja se danas kreira.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

38

DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

„ŠTEDIMO ENERGIJU – INVESTIRAJMO U BUDUDŽNOST“ VoȒena principom da se uspesi ne mogu vrednovati samo ostvarenim rezultatima, nego i odgovornim ponašanjem prema zajednicama u kojima posluje, Banka je u 2011. godini promovisala kampanju „Štedimo energiju – investirajmo u buduDžnost“ koju je realizovala u saradnji sa Green for Growth Fund (GGF). Kampanja je imala za cilj da doprinese edukaciji graȒana o što eÄkasnijem korišDženju energije i moguDžim naȏinima uštede energije.

Kampanja je podrazumevala niz aktivnosti: takmiȏenje srednjoškolaca iz Srbije na temu uštede energije, akciju „Energy doctor“ u okviru koje su graȒani dobili uvid u stanje svojih objekata - taȏno su locirana mesta na objektima gde se rasipa energija, na osnovu ȏega su im date preporuke za smanjenje gubitaka i ostvarenje veDžih ušteda, održane su regionalne konferencije za predstavnike privrede na kojima je predstavljen znaȏaj dobrog planiranja i upravljanja potrošnjom energije.

„PELCER USPEHA“ ZA NAJBOLJE UǕENIKE Ǖaȏanska banka je po šesti put za redom dodelila priznanja „Pelcer uspeha“, kao potvrdu dosadašnjih uspeha na polju obrazovanja, ali i podsticaj razvoju i struȏnom usavršavanju mladih. U 2011. godini, nagrade u visini od po 500 evra, dobili su najbolji student završne godine Ekonomskog fakulteta na smeru Finansije, bankarstvo i osiguranje i najbolji student završne godine Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu iz Ǖaȏka. Najbolji uȏenik završne godine ȏaȏanske Gimnazije nagraȒen je sa 300 evra.

POZORIŠNA PREDSTAVA „GRK ZORBA“ Tradicionalno za Dan Banke 22. septembra, Ǖaȏanska banka svojim klijentima i zaposlenima poklanja kvalitetne i aktuelne pozorišne predstave. Povodom 55. roȒendana, izvedena je pozorišna predstava „Grk Zorba“, beogradskog Pozorišta na Terazijama.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

39 PODRŠKA OBRAZOVANJU U ARANǘELOVCU Povodom obeležavanja petogodišnjice uspešnog poslovanja Ǖaȏanske banke u AranȒelovcu i nastavka rada u novom poslovnom prostoru, uruȏen je prigodan poklon najstarijoj gradskoj OŠ „Miloš ObrenoviDž“. Donacija od 130.000 dinara iskorišDžena je za nabavku školskog inventara i opremanje jedne uȏionice.

Osim toga, Banka je dodelila i troma najboljim uȏenicima petog razreda svih osnovnih škola u opštini AranȒelovac štedne knjižice od po 5.000 dinara, kao i prvom klijentu koji je otvorio tekuDži raȏun u Ǖaȏanskoj banci u AranȒelovcu.

MOST ACTIVE ISSUING BANK IN SERBIA Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dodelila je Ǖaȏanskoj banci nagradu „Most active Issuing bank in Serbia“, kao najaktivnijem korisniku programa na polju izdavanja garancija i akreditiva u Srbiji. Nagrada je Banci uruȏena u Kazahstanu, na godišnjoj skupštini EBRD-a. Ǖaȏanska banka je programu podsticanja spoljne trgovine (TFP) EBRD-a pristupila u decembru 2004. godine, a ovo je drugi put za redom da Banka dobija ovu nagradu. Banka je orijentisana ka sigurnijim instrumentima Änansiranja spoljne trgovine, poput garancija i akreditiva, a TFP program jedan je od najpouzdanijih u razvoju dokumentarnih poslova.

SERTIFIKAT ZA RAZVOJ I PRUŽANJE BANKARSKIH USLUGA ISO 9001:2008 Ǖaȏanska banka poseduje sertiÄkat o priznanju sistema kvaliteta za pružanje bankarskih usluga još od 1998. godine i prva je domaDža banka koja je od Saveznog zavoda za standardizaciju dobila sertiÄkat JUS ISO 9001.

Od 2004. godine Banka poseduje SertiÄkat za razvoj i pružanje bankarskih usluga ISO 9001:2000 od švajcarskog SGS-a, a 2010. godine, sertiÄkat je usaglašen sa zahtevima standarda ISO 9001:2008.

U toku 2011. godine izvršena je nadzorna provera SGS-a, kojom je potvrȒeno da Banka održava i stalno unapreȒuje proces realizacije bankarskih usluga i celokupan sistem upravljanja kvalitetom.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / USPEŠNE PRIČE

40

USPEŠNE PRIČE

Radojko JaniDž, vlasnik Ärme za proizvodnju kotlova „Radijator inženjering“

Radojko JaniDž (61) je mašinski inženjer sa velikim iskustvom u svojoj struci. Pre 21 godinu, u Kraljevu je osnovao zanatsku radionicu ȏija je osnovna delatnost bila montaža i održavanje centralnog grejanja. U meȒuvremenu, radionica je prerasla u modernu kompaniju koja danas ima 260 radnika. Svoju osnovnu delatnost pružanja usluge instalacije centralnog grejanja, kompanija Radijator inženjering je proširila na proizvodnju kotlova u preko 100 razliȏitih oblika i namena. Danas posluje na tržištima Azije, zapadne i istoȏne Evrope. Od strane Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), kompanija Radijator inženjering je proglašena za najboljeg izvoznika u 2008. godini u kategoriji malih i srednjih preduzeDža.

Gospodin JaniDž posluje sa Ǖaȏanskom bankom od 2005. godine. Kaže da se za Ǖaȏansku banku odluȏio zbog njene poslovnosti, uslužnosti i dinamiȏnog praDženja potreba klijenata. „I ostale banke su konkurentne, ali ono što izdvaja κaλansku banku su preduzimljivost, brzina informacija i pružanja usluga, kao i inovativnost i Åeksibilnost u rešavanju trenutnih problema. κaλanska banka je pouzdan poslovni partner, na λiju pomoDž zaposlenih možete raλunati u svakom trenutku.“ Kada je 2011. godine odluȏio da uzme kredit za unapreȒenje eÄkasnosti procesa proizvodnje, gospodin JaniDž je informacije potražio kod nekoliko banaka. „Odluku da uzmemo kredit za uštedu energije kod κaλanske banke, doneli smo zbog toga što je bio najpovoljniji na tržištu u pogledu cene i ostalih uslova. TakoЈe, namena kredita je odgovarala potrebama kompanije Radijator inženjering.“ Kredit je iskorišDžen za nabavku nove mašine koja je podigla energetsku eÄkasnost i donela uštede u proizvodnji kotlova. Kako gospodin JaniDž ocenjuje, ušteda energije je minimum 25 procenata u odnosu na prethodnu potrošnju. Pored toga postoji ušteda i u radnoj snazi, a ono što je takoȒe važno za gospodina JaniDža jeste veDža zaštita životne sredine.

Pored kredita, gospodin JaniDž je izuzetno zadovoljan i ostalim uslugama koje je koristio – platni promet, garancije, elektronsko bankarstvo, oroȏeni depoziti. Aktivno je uȏestvovao i u edukativnim konferencijama u organizaciji Banke. U narednom periodu namerava da proširi saradnju sa Ǖaȏanskom bankom. Za njega je to posebno znaȏajno, jer mu treba jak i stabilan partner i podrška u ostvarenju zacrtanih planova koji su usmereni na razvoj novih proizvoda i osvajanje novih inostranih tržišta.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / USPEŠNE PRIČE

41

Ivica ZagraȒanin, inženjer mašinstva

Ivica ZagraȒanin (31), živi u Ǖaȏku i po zanimanju je inženjer mašinstva. Veliki pritisak na njegova meseȏna primanja, a samim tim i na njegov kuDžni budžet, pravili su troškovi grejanja, koji su kontinuirano rasli. Bio je svestan da mora nešto da promeni i da pronaȒe naȏin kako bi smanjio troškove u svom domaDžinstvu. Stavio je na papir troškovne stavke i izraȏunao koliku uštedu bi mogao da napravi ukoliko bi svoj životni prostor uȏinio energetski eÄkasnijim. Shvatio je da su uštede znaȏajne i da mu se isplati da uzme kredit kojim Dže isÄnansirati planirane radove.

Za njega nije bilo dileme prilikom izbora banke u kojoj Dže potražiti Änansijsku podršku i uzeti kredit. „U κaλanskoj banci imam otvoren raλun od svoje 17. godine, još dok sam radio preko omladinske zadruge. O tome koliko sam zadovoljan uslugama Banke, govori i λinjenica da su i ostali λlanovi moje porodice njeni klijenti. Supruga prima platu preko tekuDžeg raλuna u Banci, a roditelji penzije“, kaže Ivica. Pored toga, dodatni motiv da uzme kredit za uštedu energije u Ǖaȏanskoj banci bili su odgovarajuDži uslovi u pogledu kamatne stope i roka otplate kredita. Dokumentaciju je prikupio za desetak dana, a kredit mu je odobren nakon ȏetiri dana.

Sredstva je iskoristio za spoljašnju izolaciju kuDže, izolaciju podova, ugradnju PVC i aluminijumske stolarije i postavljanje novog kotla za grejanje. Realizacija pomenutih radova dala je za rezultat smanjenje ukupnih troškova, jer je potrošnja sredstava za ogrev sada manja za 30 - 40 procenata. Zadovoljan je i zbog toga što je zvuȏna izolacija mnogo bolja.

Ivica je imao iskustva i u korišDženju drugih vrsta kredita u Banci. Koristio je potrošaȏki kredit za kupovinu bele tehnike, kao i stambeni kredit. Pored toga, korisnik je i drugih proizvoda Banke, kao što su kreditna kartica i ȏekovi. Ne razmišlja o promeni banke i za to ima logiȏno objašnjenje. „Razlog je jednostavan. U κaλku postoji razvijena poslovna mreža Banke, sa velikim brojem ekspozitura.

Procedura je jednostavna, a usluga brza. κaλanska banka je naša banka, sa dugom tradicijom i iskustvom, Änansijska institucija od poverenja, zbog λega Džu joj ostati lojalan.“

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

42

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

43

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI Svako od nas može da uȏini nešto po pitanju energetske eÄkasnosti i doprinese poboljšanju stepena iskorišDženosti energije koju svakodnevno koristimo kod kuDže, na poslu i u okviru zajednice.

Paralelno sa tim, neophodno je da poveDžamo upotrebu energije koja se dobija iz obnovljivih izvora i iskoristimo povoljan geografski položaj i potencijale koje Srbija poseduje.

Dobra informisanost, razvijanje svesti i pozitivnih navika kod celokupne populacije predstavlja prvi korak koji je potrebno napraviti u tom pravcu.

OhrabrujuDže deluje ȏinjenica da se javlja sve veDži broj pojedinaca, organizacija, fondacija, državnih agencija i ministarstva, koji aktivno deluju na stanovništvo i podstiȏu ih da poboljšaju stanje u ovoj važnoj oblasti života i rada.

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

44

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

45

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

BILANS USPEHA U periodu od 01. januara do 31. decembra 2011. godine

u hiljadama RSD 2011.

2010.

Prihodi od kamata

2.190.310

1.974.841

Rashodi kamata

(994.640)

(907.038)

Dobitak po osnovu kamata

1.195.670

1.067.803

Prihodi od naknada i provizija

541.180

492.568

Rashodi naknada i provizija

(52.578)

(51.031)

Dobitak po osnovu naknada i provizija

488.602

441.537

(6.270)

(1.161)

-

72

Neto prihodi/rashodi od kursnih razlika

2.334

(922.362)

Prihodi od dividendi i učešća

4.593

4.679

Ostali poslovni prihodi

4.192

2.798

Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

(529.245)

(475.785)

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

(414.717)

(418.227)

(79.411)

(90.296)

Operativni i ostali poslovni rashodi

(525.872)

(452.412)

Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza

1.766.812

1.595.390

(1.776.459)

(656.543)

DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA

130.229

95.493

Rezultat perioda

130.229

95.493

(9.762)

(8.377)

2.261

5.991

122.728

93.107

1

1

Neto gubitak po osnovu prodaje HOV po fer vrednosti kroz bilans uspeha Neto dobitak po osnovu prodaje ostalih plasmana

Troškovi amortizacije

Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza

Porez na dobit Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza DOBITAK

Zarada po akciji u dinarima Osnovna zarada po akciji

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

46

BILANS STANJA Na dan 31. decembra 2011. godine

u hiljadama RSD 2011.

2010.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

1.643.736

1.554.993

Opozivi depoziti i krediti

5.997.352

2.759.494

145.991

189.686

20.195.266

21.339.921

1.176.396

1.655.450

18.265

15.045

120.567

187.776

24.464

24.987

844.852

752.588

18.627

16.366

AKTIVA

Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja Dati krediti i depoziti Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) Udeli (učešća) Ostali plasmani Nematerijalna ulaganja Osnovna sredstva i investicione nekretnine Odložena poreska sredstva Ostala sredstva UKUPNA AKTIVA

205.145

176.910

30.390.661

28.673.216

PASIVA Transakcioni depoziti Ostali depoziti Primljeni krediti Obaveze po osnovu kamata i naknada

3.153.475

3.297.806

11.409.936

11.848.706

8.030.456

6.759.960

20.033

30.658

126.197

43.577

Obaveze za poreze

1.678

2.155

Obaveze iz dobitka

1.335

-

Rezervisanja

Ostale obaveze

2.623.211

2.649.206

25.366.321

24.632.068

Kapital

3.048.483

2.188.020

Rezerve iz dobiti

1.538.166

1.445.058

314.963

314.963

UKUPNE OBAVEZE

KAPITAL

Revalorizacione rezerve Dobitak

122.728

93.107

5.024.340

4.041.148

UKUPNO PASIVA

30.390.661

28.673.216

VANBILANSNE POZICIJE

10.912.439

11.655.855

285.757

303.031

6.594.369

7.452.217

-

600.000

4.032.313

3.300.607

UKUPAN KAPITAL

Poslovi u ime i za račun trećih lica Preuzete buduće obaveze Primljena jemstva za obaveze Druge vanbilansne pozicije

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

47

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE U periodu od 01. januara do 31. decembra 2011. godine

u hiljadama RSD 2011.

2010.

Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti

2.719.851

2.444.349

Prilivi od kamata

2.079.900

1.855.570

637.737

587.711

1.944

1.068

TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

Prilivi od naknada Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda

270

0

(1.903.882)

(1.739.506)

Odlivi po osnovu kamata

(947.744)

(832.584)

Odlivi po osnovu naknada

(59.393)

(48.875)

(414.718)

(418.227)

Prilivi od dividendi i učešća u dobitku Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti

Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja

(94.058)

(90.856)

(387.969)

(348.964)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima

815.969

704.843

Smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozita

575.659

2.057.211

Smanjenje HOV po fer vrednosti kroz bilans uspeha, plasmana kojima se trguje i kratkoročnih HOV koje se drže do dospeća

575.659

-

-

2.057.211

Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita

Povećanje depozita od banaka i komitenata

(3.397.555)

(6.495.935)

Povećanje kredita i plasmana bankama i komitentima

(2.805.336)

(5.982.827)

-

(513.108)

(592.219)

-

(2.005.927)

(3.733.881)

Povećanje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, plasmana kojima se trguje i kratkoročnih hartija od vrednosti koje se drže do dospeća Smanjenje depozita od banaka i komitenata Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit

(3.517)

(3.042)

(2.009.444)

(3.736.923)

Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja

42.166

1.287

Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava

11.116

1.287

Prilivi po osnovu prodaje investicionih nekretnina

31.050

-

(69.566)

(87.139)

Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava

(69.566)

(87.139)

Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja

(27.400)

(85.852)

2.204.571

2.899.032

Plaćeni porez na dobit Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja Prilivi po osnovu uvećanja kapitala Neto prilivi gotovine po osnovu uzetih kredita Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja Neto odlivi po osnovu hartija od vrednosti Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja

860.463

-

1.344.108

2.899.032

(63.821)

(73.191)

(63.821)

(73.191)

2.140.750

2.825.841

SVEGA NETO PRILIVI GOTOVINE

5.542.247

7.401.879

SVEGA NETO ODLIVI GOTOVINE

(5.438.341)

(8.398.813)

NETO POVEĆANJE GOTOVINE

103.906

0

NETO SMANJENJE GOTOVINE

0

(996.934)

1.554.993

2.459.186

GOTOVINA NA POČETKU GODINE POZITIVNE KURSNE RAZLIKE

95.786

141.047

NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE

(110.949)

(48.306)

GOTOVINA NA KRAJU PERIODA

1.643.736

1.554.993

ČAČANSKA BANKA / GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2011. / FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

48 IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU U periodu od 01. januara do 31. decembra 2011. godine

u hiljadama RSD 2011.

2010.

Stanje na početku godine

1.335.900

1.335.900

Stanje na kraju godine

1.821.160

1.335.900

852.120

852.120

1.227.323

852.120

1.445.059

1.372.888

93.107

72.170

1.538.166

1.445.058

314.963

314.963

-

-

314.963

314.963

93.107

72.170

Prenos na rezerve

(93.107)

(72.170)

Dobitak tekuće godine

122.728

93.107

Stanje na kraju godine

122.728

93.107

5.024.340

4.041.148

AKCIJSKI KAPITAL

EMISIONA PREMIJA Stanje na početku godine Stanje na kraju godine

REZERVE BANKE

REZERVE IZ DOBITI Stanje na početku godine Raspodela akumulirane dobiti Stanje na kraju godine

REVALORIZACIONE REZERVE Stanje na početku godine Efekat procene osnovnih sredstava Stanje na kraju godine

AKUMULIRANI DOBITAK Stanje na početku godine

UKUPNO KAPITAL

32000 Ǖaȏak - Pivarska 1; Tel: + 381 32 302 100, 302 200, 302 203; Fax: + 381 32 225 048, 348 898 E-mal: oɉce@cacanskabanka.co.rs www.cacanskabanka.co.rs