БОГОСЛОВЉЕ
18
СВЕТА НОВА ТРИ ЈЕРАРХА
Фебруар 2009.
УСКОРО И ЗЛАЗИ ИЗ ШТАМ НОВО ИЗД ПЕ АЊЕ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИ НСКЕ
житија и учење
Кратка житија Свети Фотије, патријарх цариградски. Велики светионик Цркве. Царски сродник и унук славног патријарха Тарасија. Неодољиви заштитник цркве од властољубља папског и осталих римских изопачења вере. За шест дана прошао све чинове од световњака до патријарха. Постао патријархом на Божић 857, а скончао у Господу 891. године. Св. Григорије Палама архиепископ Солунски. Отац Григоријев био знатан чиновник на двору цара Андроника II Палеолога. Даровити Григорије свршивши светске науке не хте поћи на дворску службу него се удаљи у Свету Гору и замонаши. Подвизавао се у Ватопеду и Лаври. Водио борбу са јеретиком Варламом и најзад га победио. Посвећен за митрополита Солунског 1347. год. Прослављен и као подвижник, и као богослов, и као јерарх, и као чудотворац. Јављали му се наизменично: Пресвета Богородица, св. Јован Богослов, св. Димитрије, св. Антоније Велики, св. Златоуст, ангели Божји. Управљао црквом Солунском 13 година, од којих једну годину провео у ропству код Сарацена у Азији. Упокојио се мирно 1360. год. и преселио у царство Христово. Мошти му почивају у Солуну, где се налази и красна црква његовог имена. Свети Марко, архиепископ ефески. Знаменит због одважног штићења Православља на Флорентинском сабору
МИ ЈЕ У ПРИПРЕ АЊЕ НОВО ИЗД АТИНСКЕ М Л А Д Е Ј ЕПАРХИ УВОД Девети век у сваком смислу подразумева један од најбурнијих периода у историји. Тај век бележи бројне, значајне догађаје, који су утицали и на све потоње нараштаје, те тако обележили почетак нове епохе у историји човечанства. Отуда
упркос и цара и папе. Упокојио се мирно 1452. године. На смртном одру молио свога ученика Георгија, доцније славног патријарха Генадија, да се чува замки Запада и да брани Православље. Свети Николај Жички ПРОЛОГ
СВЕТИ ФОТИЈЕ ВЕЛИКИ Астериос Геростергиос и развој људске мисли и духовности средњег века као и савременог доба, своје упориште налазе управо у периоду деветог века. Тако да девети век, заиста, представља неисцрпни извор надахнућа за све оне који се баве научним радом. Као што је добро познато, прва половина деветог века
била је уздрмана иконоборачком јереси. Сав тадашњи свет Истока и Запада са свим својим расположивим духовним снагама учествовао је у тим борбама. Културне струје класичног, јелинског, римског и хришћанског старог света, које су се мешале са другим струјама које су долазиле са