Page 1

ISSN 2303-467X (Print) ISSN 2303-4688 (Online)

ЧАСОПИС СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У Б А Њ А Л У Ц И

ГОДИНА 3 - БРОЈ 4

Бања Лука, јануар, 2015. године


28-31. мај 2015 Тјентиште


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

3

Садржај 5

Инфо

23

Интервју

31

Тема броја

39

Теорија и пракса

55

Грађевинарство у свијету

69

Међународна сарадња

79

Представљамо

87

Знање плус


4

Година

Издавач: IACES LC Бањa Лука и Савез студената АГФ-а Бања Лука Главни и одговорни уредник: Ана Ковић

Уредник:

Технички уредник:

Боривој Обрадовић

Јовица Калајџић Сарадници:

Миленко Станковић, Саша Б. Чворо, Малина Чворо, Александар Борковић, Дубравко Алексић, Дијана Симоновић, Марија Лукач, Никола Матић, Драгана Илић Милка Попратин, Саша Татар, Филип Марковић, Ена Хаџић, Николина Ђенадија, Нађа Кунић, Данијела Павичић, Никола Павловић, Давид Латиновић, Борис Малагурски, Драгослав Савановић, Милош Ивановић, Борис Гужвић, Љиљана Дувњак, Свјетлана Влашки, Драгана Љубоја, Стефан Ружић, Милица Милановић, Ђоко Регојевић, Горица Вељовић, Борис Мијатовић, Николина Говедарица, Лука Бероња, Биљана Суботић, Љиљана Павловић, Маја Калинић, Јована Раилић, Наташа Вујовић, Новица Лакетић, Младен Симић, Тамара Учур, Гордана Јаковљевић, Стефан Ружић, Милица Милановић, Бојан Татић, Горан Пилиповић, Стефан Вуковић.

Штампа: Vilux, Бања Лука Тираж: 100

Адреса редакције: Степе Степановића 77/3 тел: 065/822 446; web: www.ssagf.org www.iacesbl.org e-mail: sagfbl@gmail.com iacesagfbl@gmail.com

3 — Број 4 — јануар, 2015

Ријеч уредника Поштовани читаоци, Ево и четвртог броја нашег „Моста“ у коме вам доносимо нове информације, теме, интервјуе, озбиљне радове из области теорије и праксе. С овим бројем часописа садашња редакција се опрашта од вас с обзиром да ћемо до изласка петог броја вјероватно сви дипломирати. Када смо почињали, били смо инспирисани жељом да допринесемо угледу нашег факултета, да будемо међу најбољима. Реакције на наш часопис и то не само на АГГФ-у, већ свугдје гдје је доспио, говоре да смо у томе успјели. Неки су, чак, изјавили да је наш „Мост“ примјер како би требало да изгледа озбиљан студентски часопис. Ми који одлазимо, предајемо часопис млађим генерацијама колега, увјерени да ће наставити да га стварају и унапређују. Рад на часопису је био веома захтјеван, тражио је доста времена и залагања, али све се то заборављало када „Мост“ стигне из штампарије. Вјерујемо да ће се тако осјећати и чланови нове редакције који би требало да постану мост с неком наредном генерацијом студената АГГФ-а. Свима који су радили на стварању нашег часописа, то је било драгоцјено искуство у области која није тако блиска са струком за коју се школујемо. Све нам је било ново и мистично, и формулисање наслова и поднаслова, означавање антрфилеа, обликовање рубрика, графички дизајн, али све смо савладали доказавши да нема несавладивих препрека пред онима који имају јасан циљ, вољу и оптимизам. Надамо се да ће досадашњи бројеви „Моста“, који је већ у трећој години дјетињства, бити драгоцјена успомена свима који су својим прилозима допринијели његовом стварању. Вјерујемо, такође, да ће наредни бројеви часописа свима нама бити мост с нашим факултетом, да ћемо с његових страница пратити како се факултет развија и напредује према визији коју смо поставили – да буде међу најбољим факултетима у Републици Српској, а потом и шире. У име редакције, хвала свим сарадницима и свима који су нас подржали у овом пројекту. Ана Ковић


Инфо 6 9

Пунољетство АГГФ-а

10

Нова wеб страница Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета

Изградња четвртог павиљона - објекта за смјештај студената у Универзитетском граду у Бањој Луци

12 13

14 15 16

18 19 20

др Александар Борковић Успјешно реализован пројекат студента АГГФ-а - „Ја волонтирам, а ти?“ Изложба скица студената архитектуре “Радионицe младих архитеката” Студенти архитектуре на Венецијанском бијеналу ТЕМПУС пројекат - BAEKTEL

Грађевински портал - Duplex Разговор са режисером Борисом Малагур- ским


6

Пунољетство АГГФ-а

Инжењери уприличили најљепши поклон Факултету Пише: Милка Попратин

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Н

а крају календарске 2014. године, у оквиру бањалучког универзитета је прослављено још једно пунољетство. У великом амфитеатру Правног факултета, 12. децембра је одржана свечана академија поводом 18. рођендана Архитектонскограђевинско-геодетског факултета. Па колеге, срећан нам рођендан! Најљепши рођендански поклон нашем факултету су уприличили бројни, нови инжењери којима су овом приликом додијељене дипломе завршених основних, мастер и магистарских студија. За 18 година постојања, на АГГФ-у је дипломирало укупно 1257 студената, од чега 688 дипломираних инжењера архитектуре, 475 дипломираних инжењера грађевинарства и 94 дипломирана инжењера геодезије, укључујући стари (петогодишњи) и нови (четворогодишњи) програм студија. Поред дипломски радова, до сада је успјешно одбрањено и 17 мастер радова, 20 магистарских теза и 17 докторских дисертацја. У поводу ове манифеста-

7 „Потребе студената и наставника у уској су вези са темељним питањем људског постојања - интегритетом живота човјека и архитектонске структуре. Студент се у процесу образовања прилагођава актуелном тренутку живота, котинуирано стиче знања и мора бити спреман за промјене. Он уочава своју особеност - јединственост, а пажњу усмјерава на вриједности контекста. Вјечита је дилема како уочене спознаје визионарски - путем идеје водиље, транспоновати у промишљен концепт архитектонског дјела. Циљ је заинтересовати и обучити студенте да стварају срећно, здраво и инспиративно мјесто за живот и рад, данас али и у будућности. Нов концепт школе градитеља у Бањој Луци скроман је допринос на зацртаном путу развоја”, рекао је декан овим поводом. ције проглашени су и најбољи дипломирани студенти сва три одсјека у академској 2013/2014


8

Година

години, и то: Александар Вулин - студент са највећим просјеком оцјена студијског програма Архитектура (8,25), Бојан Зеленковић - студент са највећим просјеком оцјена студијског програма Грађевинарство (8,96) и Гордана Јаковљевић - студент са највећим просјеком оцјена студијског програма Геодезија (9,94). Додијељена су и признања професорима и студентима који су значајно допринијели развоју и афирмацији факултета. Међу награђеним студентима нашли су се и уредници нашег часописа, Ана Ковић и Боривој Обрдовић, затим Саша Татар, Младен Амовић и Филип Марковић. Поред декана, проф. др Миленка Станковића, академију су поздравили и предсједник Републике, ректор и проректор Универзитета, те многи професори, како лично, тако и бројним телеграмима подршке. Декан је одржао пригодан говор којим је скренуо пажњу на унапређење наставног процеса и на богату научну и издавачку дјелатност факултета, те бројне међународне научно-истраживачке пројекте који су у току (Browninfo, TEMPUS и други). Најављен је нови сајт факултета

3 — Број 4 — јануар, 2015

и нови, четврти број часописа Мост, на који је наш декан, како каже, нарочито поносан. Разговарало се и о актуелној изградњи нове зграде АГГФ-а, чијем се завршетку надамо кроз годину-двије. Нови простор који ишчекујемо ће бити огледало оног што ми заправо и јесмо, градитељи. Прославу рођендана АГГФ-а, закључићемо поздравом проф.др Милану Гашићу који је у оквиру ове манифестације испраћен у пензију и то као први пензионисани професор нашег факултета.

Порука декана у поводу годишњице Факултета Стварајући нове вриједности у континуитету, чувамо и унапређујемо нашу школу. Колико смо успјешни, показаће вријеме које долази. Упорност и стрпљење довели су нас у позицију једне од најуспјешнијих институција на Универзитету у Бањој Луци и БиХ, са изврсном међународном сарадњом и размјеном студената. Морате се жртвовати да би створили нову вриједност у друштву или унаприједили образовну институцију. Људска је врлина не одустати пред препреком, већ трагати за рјешењем, премостити препреке, на начин вриједан пажње, који плијени духом ствараоца, гради нове мостове - рјешава потребе људи на обострано прихватљив и хуман начин, у вјечној нади да је срећа и инспирација на другој страни


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Нова wеб страница Архитектонскограђевинскогеодетског факултета

Брже и ефикасније до потребних информација Пишу: Саша Татар и Филип Марковић

У складу са недавном званичном промјеном назива факултета, адреса нове странице ће бити www.aggfbl.org, при чему ће и стари домен остати у употреби (www. agfbl.org). Нова wеб страница је пуштена у рад почетком 2015.

У

циљу побољшања приступачности информацијама, бржег рада и боље промоције рада факултета и студената, Архитектонско-грађевинскогеодетски факултет добија нову wеб страницу. Нова страница би требала да увелико помогне студентима да брже и ефикасније дођу до потребних информација, да се особама заинтересованим за рад факултета омогући бољи приступ и да се укаже на велики број пројеката на којима факултет, заједно са својим студентима, ради. Wеб страница је првенствено прилагођена студентима, који је свакодневно користе, како би добили неопходне информације за своје школовање, као што су распореди предавања, испитни рокови, резултати испита, разна обавјештења и сл. Како би се ово постигло, нова wеб страница факултета је базирана на најпопуларнијем CMS (Content Managament System) систему „ Wordpress “, који данас покреће преко 76,4 милиона wеб страница (извор: https://managewp. com/14-surprising-statistics-aboutwordpress-usage). Ово омогућава корисницима ефикаснији рад, побољшан приступ преко мобилних и таблет уређаја, већу сигурност, повезаност са социјалним медијима и бољу повезаност са другим страницама, нпр. парт-

9

нерских установа, Савеза студената АГГФ-а и многим другима. Имајући у виду да велики број студената и осталих посјетилаца wеб странице увелико користе facebook, наш факултет је препознао значај ове друштвене мреже, те је регистрована и званична facebook страница факултета (fb. me/aggf.unibl), која ће бити интегрисана са новом wеб страницом, тако што ће све релевантне информације објављене на званичној страници бити аутоматски објављене и на facebook страници факултета. На тај начин осигураће се приступачност информацијама и афирмација факултета у овој новој сфери комуникација, посебно популарном међу младим људима. Како би се осигурало да нова wеб страница буде ажурна и богата корисним информацијама, на одржавању странице ће бити ангажовано по двоје студената и један асистент са сваког од три одсјека.


10

Изградња четвртог павиљона - објекта за смјештај студената у Универзитетском граду у Бањој Луци

У септембру усељење Пишу: др Саша Б. Чворо, дипл. инж. арх. и мр Малина Чворо, дипл. инж. арх.

Р

адови на изградњи четвртог павиљона објекта за смјештај студената у Универзитетском граду започели су почетком 2014. На основу Тендерске документације и спроведене процедуре склопљен је Уговор о извођењу радова на изградњи

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

објекта између Инвеститора, Универзитета у Бањој Луци, и Извођача радова, грађевинског предузећа Тигар из Добоја. Послови стручног надзора су повјерени Републичкој дирекцији за обнову и изградњу. Рок за завршетак радова на изградњи објекта је јун 2015. У току ове грађевинске сезоне изведени су сви груби грађевински радови на објекту. Радови на широком земљаном ископу и даљи радови на изградњи темељне плоче, су се због великих падавина у мају 2014. високог нивоа подземних вода, а самим тим и отежаних услова рада одвијали веома успорено. Пројектним рјешењем је предвиђено да се подрумска етажа хидроизолује синтетичким фолијама са слојевима геотекстила преко одговарајуће термоизолације. Радови на извођењу основних конструктивних вертикалних и хоризонталних армирано бетонских елемената су се одвијали у двонедељним интервалима за сваку појединачну етажу. Зидање унутрашњих и вањских преградних зидова је према пројектној документацији предвиђено поробетонским блоковима специфичне тежине 400 kg/m3.


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Оваква динамика извођења радова је омогућила истовремено одвијање неколико различитих група радова. Предузете су активности на етажном извођењу грађевинско занатских и инсталатерских радова. У овој фази су изведени сви основни радови на цијевном разводу унутрашњих инсталација водовода и канализације, електроинсталација и система гријања. У току су радови на унутрашњем малтерисању и изради цементних кошуљица. Као аутори пројекта, активно смо укључени у разраду детаља вањске браварије и фасадне облоге од фибер цементних плоча, дефинисање завршних слогова, текстуре и боја. Циљ ових активности је потпуно затварање објекта и израда вањског омотача у што скорије вријеме ради несметаног рада на унутрашњим завршним облогама. На захтјев Академије умјетности извршено је репројекто-

11 вање дијела позоришне сцене. Промјене рјешења се односе на повећање свијетле висине бинског простора у циљу одвијања позоришних представа и наставног процеса са могућношћу примјене различитих сценских поставки. Паралелно са одвијањем радова на изградњи објекта, Универзитет у Бањој Луци је покренуо и активности на комплетирању инвестиционо техничке документације што подразумијева израду Пројекта вањског уређења и Пројекта унутрашњег опремања. Циљ је усељење у објекат у септембру 2015.

Студенти нашег Факултета, са архитектонског и грађевинског одсјека, су у оквиру редовних наставних активности обишли градилиште и стекли увид у ток изградње објекта. У циљу практичног упознавања студената са примјењеним архитектонским рјешењима, посебна пажња је стављена на материјале, системе и технике извођења појединих радова.


12

др Александар Борковић

Први потпуни „производ“ АГГФ-а Разговарала: Ана Ковић

А

лександар Борковић је 17.10. 2014. одбранио докторску дисертацију чиме је стекао звање доктора техничких наука из области грађевинарства. У питању је први доктор наука који је цјелокупно високо образовање стекао на АГГФ-у, што представља значајан успјех нашег Факултета. Овим поводом, на захтјев бројних студената, уредништво је замолило Александра за кратак осврт на овај период. Преносимо дио разговора са др Борковићем на ову тему. - Основне студије сам започео 2001. У жељи да се бавим математиком, физиком и програмирањем, размишљао сам о томе да упишем ПМФ или ЕТФ. Ипак, стицајем околности, уписујем АГФ. На моје велико одушевљење, убрзо сам схватио да се ове области преплићу и у грађевинарству, јер се на њима заснива фундаментална наука која проучава кретање механика. Методи проистекли из механике, сабрани у теорији конструкција, налазе се у осно-

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

ви прорачуна свих савремених објеката. - Магистарске студије сам уписао одмах по завршетку основних, 2006, а сљедеће године добијам понуду да радим на Факултету. Никада себе нисам замишљао као предавача. Једноставно, нисам склон причању. С друге стране, рад са младим људима сам схватио као привилегију, те сам са много ентузијазма прихватио пружену прилику. - Поред бројних обавеза на Факултету, магистрирао сам 2010. године. Тешко је рећи кад сам започео рад на докторској дисертацији. Она је производ свих година школовања и истраживања, посебно посљедње четири. Завршна фаза је трајала током прве половине 2014, што је подразумијевало интензиван рад и бесане ноћи. - Истраживање представљено у дисертацији спада у групу фундаменталних. Проучавани су постојећи методи теорије конструкција за геометријски нелинеарну анализу призматичних љуски,

при чему је уочен простор за унапређење једног од њих - метода коначних трака. Један од основних резултата рада јесте софтвер отвореног кода назван NOLA (non linear analisys). Помоћу њега је могуће вршити геометријски нелинеарну статичку анализу широког спектра призматичних конструкција. - Велику захвалност дугујем свим људима који својим радом мотивишу друге да буду бољи, од родитеља и професора па све до студената. Иако сам имао и тешке тренутке, увијек сам се могао осврнути око себе, погледати мало са стране и закључити да је ово један лијеп живот.


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Успјешно реализован пројекат студента АГГФ-а - „Ја волонтирам, а ти?“

Волонтирање и здраве навике Пише: Ена Хаџић

Уколико имате идеју, жељу и вољу да урадите нешто корисно за себе и своје друштво, а још увијек нисте скупили сва средства да то остварите, посјетите сљедећу web страницу и сазнајте шта све студентима нуди ова Фондација: www.shl.ba

П

одстакнута жељом да допринесем развоју своје заједнице кроз волонтерски ангажман, пријавила сам се на Фонд омладинског ангажмана, пројектом „ Ја волонтирам, а ти?“, и тако добила прилику да га реализујем. Фонд омладинског ангажмана је јединствен програм њемачке Фондације „Schüler Helfen Leben“, који пружа прилику младим људима у БиХ да остваре своје идеје и реализују пројекте, те позитивно утичу на друштво и своју улогу у њему. Пријаве за Фонд омладинског ангажмана трају током читаве године, без временског ограничења и могу се пријавити омладинске/невладине организације, неформалне групе и појединци. У оквиру пројекта „ Ја волонтирам, а ти?“, реализоване су двије едукативне радионице. Обе радионице су одржане у Бањалуци, у Дому омладине. На првој радионици која је одржана 29. новембра 2014. године, млади су се упознали са основним појмовима везаним за волонтирање и размијенили досад стечена искуства. Главни акценат ове радионице стављен је на кризни волонетеризам шта је, како функционише и како је функционисао током мајских поплава. Друга радионица одржана 2. децембра, била је радна; учесници подијељени у четири групе разрађивали су идеје за своје волонтерске акције, презентовали

13

их другим учесницима и дискутовали о њима. Поред разраде волонтерске идеје било је ријечи и о студенском волонтирању. Завршна и уједно главна активност пројекта представљала је улична акција одржана на Међународни дан волонтера 5. децембра. Улична акција је имала за циљ промоцију двије теме: волонтирања и здравих навика. Суграђанима су, на бањалучком градском тргу дијељени леци и јабуке које су симболисале здраве навике. На уличној акцији вриједни учесници су подијелили око тридесет килограма јабука. Реализацијом овог пројекта утицало се и на младе али и на старије чланове заједнице. Кроз реализоване радионице млади су се упознали с основним појмовима о волонтирању, изнијели своје ставове и мишљења, дали интересантне приједлоге за волонтерске акције унутар заједнице и директно су учествовали у једној акцији кроз коју су утицали на свијест осталих чланова своје заједнице. Нека нас подстакне и мисао великог Душка Радовића: „Проверите да ли сте заиста добри, помозите ономе који вам не може узвратити.“


14

Изложба скица студената архитектуре

Архитектонски цртеж – неодвојиви дио архитектуре Пише: мр Малина Чворо дипл. инж. арх.

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

му Архитектура. Посљедњих је година у оквиру ових предмета уведено вишедневно студијско путовање, које има за циљ да практичну наставу цртања допуни радом на терену. Репертоар мотива који се током путовања документује цртежом, недвосмислено је изабран да инспирише и пробуди архитекту у сваком од студената. Обилазе се градови сликовити и препознатљиви у свом градитељском изразу. Овe године смо у оквиру студијског путовања посјетили градове Будимпешту и Сент Андреју у Мађарској. Пред нашим очима смјењивале су се различите културне средине, другачија логика грађења, материјали и мјерило. Покушали смо све то да ставимо на папир.

Ц

ртање слободном руком саставни је дио образовања архитеката на Архитектонско-грађевинскогеодетском факултету у Бањој Луци, од првог дана његовог настанка. Између осталог, спроводи се на предметима Ликовна форма, Ликовно обликовање и Архитектонска графика, током прве године студија, на студијском програ-

Резултат таквог путописног истраживања су скице. Свака од њих одише појединачним ликовним потенцијалом ауторове руке. Најбоље скице студената изложили смо на

увид стручној али и широј културно–умјетничкој јавности у холу Народне и Универзитетске Библиотеке у Бањој Луци, од 15. децембра 2014. до 15. јануара 2015.године.

Жељели смо да се скрене пажња на процес стварања скице и цртежа. У процесу настајања будуће архитектуре, цртеж је најчешће први непосредни запис о идеји која сине ствараоцу. Архитектонски цртеж указује на ток мисли и идеју која се у коначници материјализује, кроз једноставан цртеж на папиру. Надамо се да ће и нове генерације архитеката наставити да цртају на папиру како би унаприједили квалитет сопственог дјела. Аутори изложбе: проф.мр Маја Додиг академски сликар, мр Малина Чворо д.и.а. и Милица Малешевић д.и.а.


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

“Радионицe младих архитеката”

Од срушене куће до идеје o омладинском центру Пишу: Николина Ђенадија и Нађа Кунић

П

очетком децембра 2014. у позоришту у Приједору одржана је изложба "Радионице младих архитеката". Пројекат је организован од стране хуманитарне организације "Мост Мира" са сједиштем у Великој Британији и у Босни и Херцеговини. Радионица је окупила младе архитекте и студенте са бањалучког AГГФ-а (Никола Војновић, Николина Ђена-

дија, Нађа Кунић) и Факултета умјетности, архитектуре и дизајна "Sir John Cass" у Лондону (Amanda Rashid, Tim Coles i Vernes Čaušević), како би започели разговор о дизајнирању омладинског центра у селу Кевљани, надомак Приједора. Локација је срушена кућа на улазу у село. Преко пута се налазе основна школа и културни центар. Стара кућа је једна од многих у селу које носе причу недавне прошлости у својим ожиљцима и крхком стању. Изграђена је од глинене опеке произведене у локалној циглани за вријеме социјалистичке Југославије. Зидови су избушени, а сама грађевина је пропала у посљедњих двадесет година и њена структура је веома нестабилна, те јој је потребно ојачање. Облик, материјали и просторије ове грађевине свједоче о локалном начину живота. Дводневном радионицом у мају студенти су истраживали локацију и окружење, те изнијели идеје за дизајн будућег омладинског центра. Коришћшене су различите методе испитивања како би се детаљно измјерили, нацртали, фотографисали и документовали сви дијелови локације. Сви прилози су допринијели истраживању и разумијевању тренутних услова, ресурса и могућности за градњу, како самих остатака куће, тако и околине. Ова анализа је касније била основа за пројектовање које ће одговарати локалном контексту. Посјећен је и снимљен велики број зграда од културног, индустријског и друштве-

15 ног значаја у Приједору и околини, које су касније послужиле као основа за проучавање типологије градње, технике изградње објеката, материјала и осталих ресурса, те могућности градње у локалној заједници.

У различитим размјерама израђене су скице везане за урбану обнову, стратегију за развој локације, обрасце изградње, планирање градње и избор материјала. Неке од кључних тема биле су визуелно и физичко уклапање омладинског центра са школом и културним центром, изградња заједничког парка или дворишта, учешће у привреди кроз покретање бренда "Мост Мира" који би се бавио производњом грађевинских материјала и других производа од локалних сировина. Након радионице, млади архитекти и студенти, наставили су сарадњу кроз састављање путујуће изложбе која приказује резултате постигнуте током радионице. Циљ радионице у мају је био да се направи интерактивна изложба која би подстакла масовније укључивање архитеката, студената, асистената, локалне заједнице и будућих корисника у разраду идеја за пројекат.


16

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Студенти архитектуре на Венецијанском бијеналу

Десет доживљаја из Венеције Пише: Данијела Павичић

Б

ијенале у Венецији је културни и умјетнички догађај, свјетског гласа. Свјетло дана угледао је крајем 19. вијека у граду који тоне. На самом почетку, укључивао је само савремену умјетност тадашње Италије, међутим, врло брзо, постаје међународна изложба која укључује све визуелне умјетности. У данашње вријеме, баш попут дијаманта, сија сваке године али различитим сјајем. Непaрне године су резервисане за дјела савремених визуелних умјетности, док су парне обојене архитектонским сјајем.

Копно на видику Венецијанско, оригинал. Понекад ниси сигуран да ли је стварно или је пак неко предсказање попут фатаморгане. Ускоро ти то постаје небитно. Удахнеш дубоко и уживаш.

Звучи познато? Лијепо ти је кад схватиш, без обзира колико знаш да не знаш, ипак нешто знаш.

Почетак почетка Море. Дан утопљен у маглу, не обећава много. Каже, не вјерује довољно у себе. Боји се, ако би случајно нешто обећао, а не успије испунити, испашће лажљивац. Не зна дан, да је страх, велики непријатељ срећи.

Ходамо Кроз улице, слике, тргове, филмове, ходнике, музику, ријечи, људе. У тами и под свјетлом. Испред и иза.


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

17

Пауза Ријеч, која, углавном, усрећује људе. Након дуге шетње преко мора, из ходника у ходник па степеницама, све до крова! Зашто сам изабрала ову фотографију? Питаш се? Можда баш зато.

Укратко Шта је Венецијанско бијенале? Јединствена Венеција, мноштво публике и један плес у милион различитих покрета.

У стварном свијету Завјеса, чудновато створење. Често провидна, можеш у њу да се умоташ. Више је или мање наборана, па, час видим, час не видим. Видиш ме, па ме мало мање видиш, па ме не видиш. Каква је завјеса на улазу у стварни свијет? Ја сам на излазу.

Трагови Велики број њих на једном мјесту. Израда уживо. Ваљда, да се сјетимо, да их не треба само слиједити већ и остављати.

Почетак краја Море. Замисли мали брод. Ти на броду, сједиш. Осјетиш вјетар који се са сунцем удружио у силној жељи да те опије. Они хоће да затвориш очи. Не пада ти на памет да им се противиш! Очи су ти сада затворене, а ум отворен. Сањаш. Срећа те буди, јер ти је море спремило изненађење!


18

ТЕМПУС пројекат BAEKTEL

Формирање отворених едукативних ресурса Припремили: BAEKTEL тим АГГФ-а

У

претходном броју часописа Мост, представљен је ТЕМПУС пројекат BAEKTEL (Blending academic and entrepreneurial knowledge in technology enhanced learning). У поводу четвртог броја, даје се кратак преглед досад обављених активности.

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

У оквиру првог радног пакета извршена је анализа постојећег стања отворених едукативних ресурса (ОЕР) у ЕУ и региону као и одговарајуће законске регулативе. У току је рад на другом радном пакету, чији је циљ постављање основа за квалитетно креирање и објављивање ОЕР садржаја. Тако је као платформа за објављивање садржаја усвојен edX (www.edx.org), који је проучен кроз двије радионице. Дио овог пакета је и набавка савремене опреме која ће омогућити стварање ОЕР садржаја. Тренутно се припрема тендерска документација. У међувремену, АГГФ је отишао и корак даље, те снимио једно двосатно предавање, доступно на линку http://goo. gl/I1LQMn. У питању је уводно предавање професора Глигора Раденковића из предмета Статика конструкција 1. У циљу добијања што квалитетнијег снимка, ангажован је професионални сниматељ. Реакције студената су неподијељене веома су задовољни због доступности овог материјала, те жељно ишчекују нови садржај. О напретку пројекта ћемо вас наставити информисати у сљедећим бројевима часописа.

Дефинисање статичког процеса - (yt screenshot)


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Грађевински портал Duplex

Како до сопственог бизниса? Пише: Никола Павловић

И

деја за грађевински портал настала je из једноставне чињенице да не постоји адекватна и организована база података која покрива грађевинску струку у Босни и Херцеговини. Први корак у реализацији била је пријава за пројекат “Имам идеју” у нади да ће неко препознати значај идеје и помоћи њену реализацију. Посредством овог пројекта, похађао сам бесплатну школу бизниса на-

кон чега је моја идеја добила свој прави облик. Искусни предавачи пренијели су знање потребно у писању бизнис плана који се предавао на оцјењивање. Помало необична идеја и ниски трошкови покретања и одржавања, доносе ми једну од четири награде које су дошле у Бањалуку. С обзиром да је у БиХ пријављено више од 750 идеја а додијељено само 12 награда у три града, била је велика част бити један од њих. Временом, идеја је наишла на подршку USAID-а и привредне коморе као и низа предузећа и појединаца. Као производ наведних фактора и вишемјесечног планирања настао је Duplex. Duplex портал је првенствено представљао портал за грађевинарство, али смо убрзо схватили да не постоји грађевинарство без архитектуре а архитектура без уређења и опремања, те смо проширили причу. У оквиру овог портала, корисницима су доступне информације о предузећима и материјалима, савјети и идеје, те је омогућена комуникација између фирми и крајњих корисника на један нови и ефикаснији начин. Ако сте неко ко жели да гради, реновира или намјешта свој дом, на правом сте мјесту. Није по-

19

требно да сједате у свој аутомобил и да обилазите стоваришта материјала и салоне намјештаја. Није чак потребно да тражите извођаче. Ми ћемо све то учинити за вас. Овакве и сличне информације су бесплатне и увијек доступне на порталу. Уколико вам ове информације тренутно нису занимљиве, у магазину који свакодневно објављује чланке о познатим грађевинама, градитељима и другим темама везаним за грађевинску и архитектонску струку, сигурно ћете пронаћи нешто интересантно. Посебно су занимљиви грађевински промашаји и све смијешне сцене које се дешавају при грађењу. Пратите нас и обећавамо вам да ћете се пријатно изненадити. Савјетујем свима, не само студентима, већ свим младим људима у БиХ да размишљају о покретању властитог бизниса, јер иако није лако није ни немогуће. Увјерио сам се да начин постоји, уколико имате вољу, идеју и уколико уложите одређени труд. Уколико сте власник предузећа, на овом порталу можете пронаћи одређене погодности. Интернет маркетинг је ефектнији од свих других врста маркетинга. Прављење основног профила у нашој бази је потпуно бесплатно за сва предузећа и за све мајсторе. У тај пакет је укључено мјесечно објављивање чланка, најаве или вијести, каталога, производа, галерије а све у облику властитог профила који самостално ажурирате. Све остале информације и могућности које Duplex портал нуди, можете пронаћи на www.duplex.ba


20

Разговор са режисером Борисом Малагурским

Заслужујемо бољу будућност од оне која нам се обећава у овом тренутку Разговарали: Боривој Обрадовић и Давид Латиновић

У

намјери да останемо актуелни, у ширем значењу, са осјећајем важности праћења ширих друштвених, историјских и умјетничких збивања, у часопису Мост угостили смо и режисера Бориса Малагурског. Српски Мајкл Мур, како је на промоцији филма „Тежина ланаца 2“ најављен режисер Борис Млагурски, одржао је Балканску премијеру документарног филма у Бањалуци. Промоција филма трајала је 3 дана у 6 термина, а најбројнији у публици били су студенти. У филму се анализирају догађаји који су услиједили након распада бивше Југославије те су интервјуисани многи еминентни стручњаци, међу којима су Ноам Чомски,

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Оливер Стоун, Карла дел Понте, Мајкл Парети, као и бивши директор CIA. Борис није могао да сакрије одушевљење реакцијом публике на његов филм и био је расположен да своје утиске подијели и са екипом нашег часописа, прелиставајући странице петходног броја. У наставку вам доносимо интервју. „Мост“ Три дана се дружиш са студентима из Републике Српске. Kакви су ти утисци и мислиш ли да у нама има потенцијала да мијењамо свијет? Б. М. Утисци су више него позитивни. Волио бих да су студенти у Србији мало више попут вас, да су мало више свјесни потребе да су активни, да се константно боре за оно у шта вјерују и да се труде да организују догађаје који неће само забавити људе већ ће их и подстаћи на акцију. Не кажем да студенти у Србији то не чине, али бих рекао да су у Бањалуци, барем из мог искуства, много организованији и ефикаснији. „Мост“ Да ли је могуће упоредити промоцију твога филма овдје у Бањалуци са промоцијама у Берлину, Шведској, Канади…? Б. М. У принципу свуда су организације и људи који организују пројекције квалитетне и добро организоване. Могу да кажем што се организације тиче, задовољнији сам овдје него у многим другим мјестима. Оно чиме сам задивљен у овом случају је да су млади људи, искључиво млади људи, успјели да организују један

тако величанствен догађај. Сама премијера у Банском двору је била веома свечана, осјећао сам се врло почаствовано, у тако лијепој сали мислим да до сада ниједан свој филм нисам приказао и у том смислу сам изузетно захвалан студентима који су омогућили то и сигуран сам да ћемо имати плодну сарадњу и у будућности. „Мост“ С обзиром да су твој филм видјели широм свијета, какве су реакције гледалаца у земљама чије су политике допринијеле ономе што се дешавало на овим просторима, осјећају ли да су и они били манипулисани од стране својих политичара с обзиром на информације које су им пласирали? Б. М. Апсолутно, странци који погледају овај филм, поготово у западним земљама, углавном регују врло позитивно, мислим на обичне људе који су порески обвезници и који се изненаде кад сазнају на шта су трошене њихове паре, на ра-


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

тове који нису донијели правду, на уништавање привреда и предузећа других држава што је оправдавано као походи да усреће људе широм света, а заправо су их унесрећили и то изазива одређену дозу бијеса који је оправдан према својим владама због њихових спољних политика, а било је и одређених представника који су били на политичким функцијама у иностранству, чак и они који су дошли да виде тај филм су имали позитивне реакције према филму и дијелили су осјећај са остатком публике да је учињена неправда према нама. Ја се надам да ће сви ови филмови успјети макар један дио и јавности на западу и оних који одлучују о спољним питањима на западу, да подстакне да мало пажљивије размишљају када се баве српским народом, Србијом а и Републиком Српском. „Мост“ Вјерујеш ли да се међу млађим људима може десити нешто слично као на примјер 1968, да их планетарно повежу неке узвишене идеје? Постоји ли на свијету уопште нека идеја која би могла да пробуди наду да није све безнадежно у односу на моћ сила које управљају планетом? Б. М. Да, 1968. је влада-

ла једна атмосфера у којој је било модерно и кул бити против система и трудити се да се промијени систем, да се он коригује и учини бољим. Данас је нажалост модерно бити дио система , што боље се уклопити у тај систем. Ја вјерујем да се и то полако мијења са доласком једних нових генерација које помоћу интернета имају могућност да сагледају ситуацију у којој живе из различитих углова. Кроз алтернативне медије имају прилику да дођу до правих података и правих информација и ја верујем да су такви покрети могући. Они су сада у неким фазама настајања што смо могли да видимо са покретом “Окупирај Wall Street” који се заиста глобално проширио, али ни сама омладина још увијек није свјесна шта је потребно. “Окупирај Wall Street” је један покрет који се ујединио око идеје, односно око тога шта не желе, али нису могли да се сложе око тога шта желе. За то је потребна свијест, за то је потребно образовати се, ширити ту свијест кроз разне видове акција, протеста, па и кроз умјетност, кроз филмске пројекте, књиге итд. Зато је потребно да се омладина мало одвоји од компјутера и смартфонова, јер забава је лијепа и добра, али потребан је и конкретан рад, јер једног дана ће они да буду родитељи

21 и дјеца ће да их питати:“ Шта си ти радио кад си био млад да омогућиш мени бољи живот” , и потребно је да се има један конструктиван одговор на то питање. „Мост“ Ове године намјеравамо да организујемо бројне активности на обиљежавању јубиларне годишњице побједе над фашизмом. Уколико нам понестане идеја можемо ли да ти се обратимо? Б. М. Наравно, студенти Бањалуке па и цијеле Републике Српске увијек могу да рачунају на моју помоћ и подршку у сваком погледу и увјерен сам да ћемо наставити једни другима да помажемо, јер заслужујемо бољу будућност од оне која нам се обећава у овом тренутку. „Мост“ На крају, какави су твоји утисци након што си прегледао претходни број нашег часопсиа? Б. М. Мост је очигледан спој ентузијазма и креативности, са врхунским професионалним исходом. Заиста, ово је примјер студентског ангажовања, који може послужити и другима, не само локално, већ и у ширем окружењу. Све похвале младим ствараоцима часописа Мост.


Интервју 24

Интервју с проф. др Драганом Милашиновићем


24

Интервју с проф. др Драганом Милашиновићем

У лепези већих могућности, студент би требало да пронађе себе Разговарала: Ана Ковић

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Д

раган Милашиновић, један од омиљених професора АГГФ-а на којем је ангажован од 1997. године, средњу школу завршио је у Сарајеву 1972. године. Дипломирао је на Конструктивном одсјеку Грађевинског факултета у Сарајеву, 1978. и магистрирао 1986. године. Докторирао је на истом факултету 1988. из области нелинеарних проблема у теорији грађевинских конструкција. За показани успјех на студијама добио је награду „Енергоинвест” за најбољег студента генерације. Друштво грађевинских конструктера БиХ је наградило његову докторску дисертацију као најбоље остварење у области грађевинског конструктерства у 1988. години. Од 1978. до 1982. радио је у Пројектном заводу “Трасер” у Сарајеву као пројектант сарадник и одговорни пројектант за мостове и тунеле. Од 1982. до 1992. године радио је на Грађевинском факултету у Мостару као асистент до 1987. доцент до 1990. и ванредни професор до 1992. године на предметима Теорија конструкција, Теорија површинских носача и Бетонски мостови. Био је декан Грађевинског факултета у Мостару од 1988. до 1992. године. Као пројектант и одговорни пројектант је учествовао у пројектовању око тридесет тунела и мостова, углавном као претходно напрегнутих бетонских конструкција. Рад на рачунарској механици почиње 1982. године што након низа година резултира монографијом у којој се описују детаљи и главне процедуре у примјени Метода коначних трака у статичкој и динамичкој анализи инжењерских конструкција и елемената код геометријско нелинеарних еластичних модела конструкција. Од 2012. године члан је Академије инжењерских наука Србије. Поводом прославе седамнаест година Факултета добио је Захвалницу за дугогодишњи рад и пордшку развоја Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањој Луци. (из биографије)

„Мост“ Радили сте у Сарајеву, Мостару, у Новом Саду на Факултету техничких наука, били сте декан факултета у Суботици до 2012, али од 97. и професор на АГГФ-у. Какви су ваши утисци и професорска искуства на АГГФ-у, какви су студенти нашег факултета? Д. М. То је за мене веома интересантно питање, с обзиром да сам прошао доста уни-

верзитетских инситуција када су у питању грађевински факултети. Једно вријеме сам радио чак и на Машинском факултету, држао механику. Када повучем паралелу, мислим да су студенти на бањалучком универзитету амбиционзнији, желе више да науче и да се профилишу као стручњаци. Такав утисак сам имао и у Сарајеву када сам ја био студент и док сам био у Мостару, Суботици и на ФТН-у Новом Саду, гдје сам од 93. до 96. био стално запослен. С обзиром да

25 студенти с тих факултета мени доста мирно изгледају и јако ријетко се упуштају у било какве дискусије, ја сам то схватио као мањак њихове амбиције. Е сад, да ли је то потпуна истина или не, ја бих оставио да се то види у будућности. То је моја процјена у односу на оно што ја доживљавам. За мене су амбициозни они људи који спремно улазе у дискусије по одређеном питању. Ја то желим и мени је драго кад се то дешава, јер нисам човјек који каже ја сам апсолутно исправан и немам никаквих грешака у својим ставовима, јер ја знам да су теорије којима се бавим хипотетичког карактера, те да оне под одређеним условима не вриједе, па онда зашто не бих причао са неким студентима који имају добру хипотезу. „Мост“ Како гледате на ефекте Болоњског система високог образовања? Колико смо конкурентни на свјетском тржишту знања? Д. М. Ја могу опет да повучем паралелу, јер сам био студент по старим школским програмима који су наслијеђени преко Њемачке и Аустрије. То је био и у нашем подручју, на простору бивше Југославије усвојени систем образовања, а касније сам и предавао у таквом режиму студија. Онда је дошла Болоња коју сам пратио као декан Грађевинског факултета у Суботици, и чак сам био задужен да тај процес доведем до акрeдитације тог факултета што сам и урадио. Сматрам сљедеће, није болоњски процес студирања дошао потпуно изворно


26

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Бањалучки студенти амбициознији од осталих Када повучем паралелу, мислим да су студенти на бањалучком универзитету амбиционзнији, желе више да науче и да се профилишу као стручњаци. Такав утисак сам имао и у Сарајеву када сам ја био студент и док сам био у Мостару, Суботици и на ФТН-у Новом Саду, гдје сам од 93. до 96. био стално запослен. С обзиром да студенти с тих факултета мени доста мирно изгледају и јако ријетко се упуштају у било какве дискусије, ја сам то схватио као мањак њихове амбиције. Е сад, да ли је то потпуна истина или не, ја бих оставио да се то види у будућности. То је моја процјена у односу на оно што ја доживљавам. За мене су амбициозни они људи који спремно улазе у дискусије по одређеном питању. као један кворумски став испитаности по универзитетима што се тиче наставника и студената. Доживио сам га више као једно специфицирање одређених услова извана. Прије свега мислим на Европску унију која је жељела да једним уједначеним образовањем направи пролазност студената између држава у којима они живе. Када се с те тачке посматра болоњски процес, логика је и била да се тако нешто бар покуша. Студенти би требало по болоњском процесу да настављају студије послије прве, друге, треће године, када им се год то, на одређени начин, уклопи у њихов начин рада и живота, у некој другој држави и да буде признато то што су раније радили. Са те тачке ми смо били принуђени да одређене, већ дефинисане норме о броју предмета и часова, пренесемо као једну, конвенционалну усвојену причу. Опет кажем извана, мислећи на Европску унију. То је доста солидно пренесено што се тиче папирологије, јер није се могло много погријешити, свако је контролисао шта чита, то је значи пренесено што се тиче наслова, ECTS поена и сл, све је уведено како

треба. Остао је онај проблем како се у појединим земљама болоњски процес спроводи у пракси. Све земље имају дефинисане факултете, факултети имају статуте, али је познато да се статути могу и заобилазити и не поштовати, тако и са Болоњским процесом. Постоје отпори и код професора и код студената, постоје и сагласности појединих професора и појединих студената, тако да ће то једно стање, ја мислим, трајати мало дужи период док се сви једноставно не навикну на постојећу ситуацију. Да ли ће се добити оно знање које се очекује - мислим да хоће јер у принципу чак није важан ни наслов неког предмета, чак можда ни шта је садржајно записано, битно је који то човјек преноси студентима и колико су студенти активни у том процесу. Тако је учење једна интеракција која може да нема наслова а да успије, тако да за мене није тајна да ће то успјети, само је питање колико ће времена требати да заживи због инертних ставова појединих људи, мислим и наставника и студената који се држе одређених старих норми.

„Мост“ Можете ли упоредити ваше вријеме студирања са данашњим? Д. М. По мом мишљењу, највише смо напредовали у тој комуникацији, гдје су студенти амбициознији, интеракцији наставника и студената, и ту стварно идемо далеко у односу на оно како је раније било. Ја сам имао потребу као студент често разговарати са својим професорима, али је систем образовања био такав да смо ми били поприлично удаљени, професор и студент. Студенти су се често и склањали на степеништу да не сретну професоре, јер зна се да се мора поздравити и слично, а човјек је пошао да полаже неки испит па шта ће му то у животу, у том моменту. Значи, поента је у томе да смо ми овим процесом у тој узајамној спрези наставник-студент, добили већу комуникацију. Мислим да ће на добитку поново бити, како их ја зовем, најамбициознији студенти, који су спремни да извуку највећу корист из тога, јер ја не могу причати него оно што знам. Кад то кажем, ако је то некоме баш оно што је очекивао и ако то даје њему мотивацију да он сам протумачи себи неке појмове, он је успио. Најгора и најтежа ситуација је кад нико не говори ништа, а ми се ту виђамо, тада сигурно не циркулише то међу нама. То би била, успут, једна од предности које је донијела Болоња. Недостатак је можда ако се с тим претјера и ако се деси мањак времена за консолидацију самог знања на нивоу судента, који једноставно мора да се у моменту када треба да искаже своје најбоље знање из неке про-


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Болоња донијела бољу комуникацију Поента је у томе да смо ми овим процесом у тој узајамној спрези наставник-студент, добили већу комуникацију. Мислим да ће на добитку поново бити, како их ја зовем, најамбициознији студенти, који су спремни да извуку највећу корист из тога, јер ја не могу причати него оно што знам. Кад то кажем, ако је то некоме баш оно што је очекивао и ако то даје њему мотивацију да он сам протумачи себи неке појмове, он је успио. Најгора и најтежа ситуација је кад нико не говори ништа, а ми се ту виђамо, тада сигурно не циркулише то међу нама. То би била, успут, једна од предности које је донијела Болоња. Недостатак је можда ако се с тим претјера и ако се деси мањак времена за консолидацију самог знања на нивоу судента, који једноставно мора да се у моменту када треба да искаже своје најбоље знање из неке проблематике ослободи утисака с вана. блематике ослободи утисака с вана. Он више не би требало да размишља кад је он причао са професором и сл, треба да схвати коначно шта зна у том моменту. Ако је овај жар био превише инструктиван, а да студент није сам са собом расчистио, он може упасти у ту другу врсту дубиозе да можда мисли да зна, а да он уствари није сигуран колико зна. Студент треба да сједне кући па да види, мимо било којег свог

колеге, мимо било којег професора, шта он уствари зна. То је сад једна друга димензија. Ми у ранијем систему, пошто смо природно били одвојени од претјеране комуникације, чак и међу собом као студенти, а камо ли са професорима, ми смо сами са собом расчишћавали шта знамо, а шта не знамо. Ми смо долазили неки јако спремни, неки су знали шта не знају па су чекали питање које ће доћи а које знају итд. А сада мислим да студенти морају да нађу снаге да сами себе некако провјере поред свих ових могућности које је пружила Болоња. То је везано чак и за комуникацијску технику која сад омогућава штошта, а питање је како то човјек вреднује, што чује и види. „Мост“ Учествовали сте у многим пројектима и пословима. Можете ли навести неке који су били најизазовнији и најинтересантнији? Д. М. Игром случаја се десило да сам ја учествовао као пројектант у „Трасеру“ гдје су се пројектовали јако значајни мостови. У раним годинама, док још нисам био одговорни пројектант, био сам учесник у изградњи мостова око Бочца, моста у Требињу, затим моста у Фочи који је у рату страдао па је касније тај мост реконструисан. Затим смо пројектовали читав низ објеката за Олимпијаду у Сарајеву, истражили смо читав низ рјешења за аутопутеве, тачније као идејна рјешења који су касније требало да се раде као главни пројекти према мору. То је све „Трасер“ радио као једна врхунска фирма за пројектовање

27 путева и мостова. Ја сам у свему томе учествовао и знао сам у главним координатама шта су главни успјеси, шта су мањи објекти, шта су већи објекти итд. Међутим, игром случаја сам 82. прешао у Мостар и тад сам радио санацију Старог моста са професором Гојковићем који је био експерт. Нажалост професор је покојни, али он је био експерт за те врсте мостова, то је сасвим оправдано пошто је радио још једну санацију шездесетих година па је дошао да ради ту санацију осамдесетих година гдје сам ја био уз њега. Знао сам о том мосту баш доста. Касније се десило да је он и у рату страдао а ја сам 93. кад сам већ био на Факултету техничких наука у Новом Саду, био позван да се укључим у тај тим за обнову моста. Тако да сам био у том тиму супервизора, гдје сам значајно учествовао на механичким и структуралним аспектима тог моста. Он је сада, као што знате у функцији, и није безначајан објекат што се тиче његових историјских значења јер је он рађен 1574. године и он је дуго трајао док није страдао у рату. Међутим, имао је двије озбиљне реконструкције шездесетих и осамдесетих година, тако да све у свему нисам никад планирао да тај објекат буде нешто при мени, али једноставно дошло је до те неке симбиозе. Ја сам био у Мостару у моменту кад се радило и онда сам га пратио. Неколико битнијих радова у вези с његовом механиком сам написао успут и то је, што се тиче важности објеката. Иначе, радио сам на читавом низу силоса, у њиховој реконструкцији, који су, рецимо, због дугогодишњег трајања


28 имали неке посљедице па су санирани, и то такође нису безначајни објекти. Тренутно радим на ревизијама неких брана који су конструктивнохидротехнички чак и геомеханички објекти веома интересантни. Они са више аспеката постају битни, тако да је питање шта је сад битно и који је кључни објекат који може на више начина да се гледа, али сам укратко испричао које сам све објекте радио поред свих, наравно, индустријских објеката. „Мост“ Имали смо прилику да у посјети грађевинсом факултету у Сплиту, али и из Ваше биографије сазнамо да сте учествовали на реконструкцији Старог моста у Мостару с оригиналним идејама. Тачније да сте поставили диференцијалну једначину и рјешење резултантног полигона сила за специфично оптерећење моста узмајући у обзир и силу трења међу каменим блоковима. Каква су Ваша искуства на том пројекту и шта мислите о садашњем статусу моста, након обнове?

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Д. М. Тај аспект сам ја још 82. године начео као тему. Главно питање које се поставља у тој проблематици је да ли потпорна линија која се зове рационална линија, јер прима само нормалне силе притиска, а моменти савијања ако су камени блокови постављени по тој линији искључени из пресјечних сила, да ли се сила трења међу каменим блоковима активира и када. Оно што сам још те 82. уочио са механичке тачке, када се поставља рацонална линија, она која трпи само нормалну силу међу каменим блоковима, довољна је само једна једначина равнотеже за онога ко се бави механиком, а једна једначина остаје нам вишак, моментна једначина око центра кривине. Схватајући то, ја сам претпоставио силу трења међу тим каменим блоковима и користио ту другу једначину да саставим другачију једначину потпорне линије. Та једначина потпорне линије је била тежа за ријешити јер осим нормалне силе има и ту силу трења међу каменим блоковима, а њено успостављање омогућиле су двије једначине, једна сума хоризонталних сила и једна сума момената око центра кривине. Логично

гледано, када се моменти савијања искључују та друга једачина, која стоји као могућнст за кориштење, ником не треба, али ево мени је затребала за то да силу трења донесем, а не моменте савијања, јер су они искључени из рационалне линије. Сила трења се показала да учествује позитивно у трајању моста. Ако било коју помјерљивост моста очекујемо у вертикалном смислу, а то могу бити посљедице његове властите еластичне линије, јер он има еластичну линију при оптерећењу, помјерање блокова ту еластичну линију сила трења покушава да спријечи. Тако сила трења одржава мост у једом напетијем стању него када jе он апроксимиран без силе трења. То стање, које објекат има када је сила трења присутна, а стварно јесте, у смислу да она треба бити изазвана на активирање, јер сила трења се не активира док нема помјерања међу блоковима, је помогла мени да схватим у којим дијеловима лука треба интервенисати, јер гдје је мања сила трења ту треба интервенисати, а гдје је сила трења јака ту уопште не треба дјеловати. Што се тиче моста, он је сам од себе у стабилној потпорној линији. Може чак да дође до проблема нестабилности оваквих третирања са овог механичког аспекта, иако класична теорија потпорне линије не прича о свему овоме што сам рекао. Инсистирао сам да се мост постави по тој потпорној линији са учешћем силе трења која је нешто изнад ове потпорне линије без њеног учешћа. Тако је то из разлога што сам схватио у ком механичком смислу та сила кад се активира помаже.


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

„Мост“ Да ли можете издвојити неку личност која вас је посебно импресионирала у области технике и имате ли узора? Д. М. Ја сам се почео развијати као пројектант у првих пет година и тад сам стварао узоре у пројектантском смислу. Просто, проф. Пржуљ је био и тада једна од водећих личности за пројектовање мостова и стварно је њега требало пратити што се тиче самих пројеката. Међутим, било је ту још људи, радио сам са проф. Јовом Ковачевићем који је радио у тој групи и тунеле и мостове, тако да се нисам бавио само мостовима него и тунелима. Такође, у „Трасер“ ме је довео један од јако познатих професора сарајевског факултета на преднапрегнутим мостовима, професор Мухамед Ефица, који је видио нешто и рекао ти мораш радити, покушати да пројектујеш, јер је сматрао да имам талента. То се временом помало и показивало, човјек није, ја мислим, погријешио, јер сам за двије године успио да постанем одговорни пројектант. Код поменутог професора Пржуља сам радио стручни испит који је он похвалио. То је био двоспратни мост који је у идејном рјешењу требало да буде грађен, али то није реализовано, остало је у идејама. Што се тиче мог каснијег рада, од 82. године јако сам се посветио науци у техничком смислу, у овом како инжењерство развија науку, тако да сам почео да себи стварам неке нове узоре. Почео сам да истражујем историју неких познатих научника. Вјерујте ми, ако би данас у науци гледао ко ми је узор, можда је Ојлер највише

дао математици и инжењерству. Готово да га не можемо прескочити у било којој теми механике и отпорности материјала. Ако се његови радови дубље анализирају, ако се иде у покушај што веће разраде, шта је он предлагао док је то износио, све се види више нових простора гдје би се могло радити. Једно је схватити га у смислу нешто је предложио, узети то и користити, а друго је тумачити шта је хтио да каже и зашто је баш тако предложио. То је што се тиче науке. Иначе, радио сам са многим нашим познатим професорима, радим са многим познатим професорима са Универзитета у Новом Саду коме припада суботички факултет, радим од 97. на бањалучком факултету гдје сарађујем са готово свим стручњацима који се крећу у подручју механике. Такође радим на докторским студијама на ЕТФ-у на ФТН-у у Новом Саду гдје се развија компјутеризована механика, тако да су и ту познати живући професори који су и дан данас актуелни, да их не именујем да не бих направио погрешку у

29

резоновању, али ако ништа и кад нешто озбиљно радим цитирам те људе, били смо заједно на раду и сл. „Мост“ Која је област грађевинарства, по вашем мишљењу најперспективнија? Да ли је то повезано са енергетском ефикасношћу, екологијом или нечим другим? Које усмјерење изабрати? Д. М. Између тога шта је атрактивно, а шта је корисно постоје неке градације које сам ја себи изградио, а вјероватно и сваки човјек. По мом мишљењу, студенти би требало да се усмјере у један одређен ниво проблематике поједине стручне области која је изашла из свих ових наших теоретисања, а то су бетонске конструкције, челичне или дрвене конструкције, када се ради о конструктивном смјеру. И ако би они од ове три области бирали, они би у врло кратком року, послије завршеног факултета оваквог типа, били експерти тих области. У том смислу да би били у стању да завршавају све врсте задатака,


30 ако се ради посебно о бетону или посебно о челику, не би требало превише радити на свим тим областима испочетка док се не сабере одређено искуство јер су то конструкције које живе доста дуго и које 70- 80% својих кључних елемената стабилности као грађевина имају, да тако кажем, кодирано, тј. записано. Ту се не открива ништа, него се то и даље изучава и практично човјек постаје специјалиста за ту област. Ако се гледа о томе да човјек мало визионарски гледа у то, како ће се развијати уопште сарадња грађевинског инжењера са архитектом, па са машинцем, па са другим техничким гранама, ја бих волио да се неко ко је инжењер грађевинарства или архитектуре задржи ипак у оквирима и интеракцији инжењерства, јер прелазак у све друге сфере гдје се крију и друштвене области, чак и економија, јер грађевинарство потеже велике инвестиције, прави, да кажем, простор за рад човјеку али усмјерава у другом правцу. Ја сам, значи, за његовање струке ако се људи нађу у тим областима о којима сам рекао и када се ради о високоградњи било којих ових типова конструкција у сарадњи са архитектама све до урбанизма, јер распоред објеката у идејном смислу као урбанисти стварно требају да наставе да раде архитекте, али кад их изаберемо већ као објекте одређених габарита, одређених облика, мислим већ и тада грађевинци требају да стартају. Дакле, на самом старту да та идеја не би отишла у нешто што не би било довољно поуздано са аспекта стабилности, одрживости, уграђеног материјала...

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

„Мост“ Шта бисте савјетовали младим генерацијама, будућим инжењерима АГГФ-а, како да се снађу у новом времену? Д. М. Долазићемо у контакт са страним фирмама јако много, значи ако се буде дешавало то да имају ту визију као што се мени чини да ће се десити, ја бих им савјетовао још један страни језик као што је енглески успут уз ово знање које покупе и ако дођу у ситуацију да се запосле у страној фирми која се овдје појави да то не пропусте. Тада добијају много више, нпр. добију у технолошком смислу, стране фирме су много моћније од наших. Дакле, пуно могу да науче, комуникацију преко језика морају да имају, а овим доучавањем енглеског језика да се све то савлада у комуникацијима. Мислим да је знање најмањи проблем, јер ми доста времена посвећујемо том темељном знању, базном које треба инжењеру. Ако би се десило да и наше фирме временом у кооперацији са вањским, а можда и саме, достигну одређене нивое, па буду поново радиле као што су некада радиле вани, и то су одлични послови за које сматрам да се инжењер мора припремити, јер само рад у подручју, рецимо, уске једне мање средине за грађевинца је увијек малог значаја. Ја сам имао среће да су се тада припремали објекти за Олимпијаду, радили толики аутопутеви, такође имао сам среће да сам ушао у фирму која се тиме бави. Ако човјек нема све те елементе он мора сам себи да их прошири, али зато сам навео све те могућности које се појављују. Друга-

Порука будућим инжењерима По мом мишљењу, студенти би требало да се усмјере у један одређен ниво проблематике поједине стручне области која је изашла из свих ових наших теоретисања, а то су бетонске конструкције, челичне или дрвене конструкције, када се ради о конструктивном смјеру. И ако би они од ове три области бирали, они би у врло кратком року, послије завршеног факултета оваквог типа, били експерти тих области... Долазићемо у контакт са страним фирмама јако много, значи ако се буде дешавало то да имају ту визију као што се мени чини да ће се десити, ја бих им савјетовао још један страни језик као што је енглески, успут уз ово знање које покупе и ако дођу у ситуацију да се запосле у страној фирми која се овдје појави да то не пропусте. чија су времена била, данас је вријеме за студента да у овој већој лепези могућности нађе себе. Не бих ја одбацио априори ни могућност координирања инжењера ни са економистима јер ја сам имао те случајеве па чак и до правних наука то иде, јер се тако рјешавају одређени проблеми. Само сам искуствено схватио да се тада профилише можда нека врста инжењера менаџера, неки људи који касније на рачун уговарања великих послова релативно добро живе, али кажем тих мјеста је много мање ако их и има. Ако рано одете у превелике могућности, не стекнете такозвани занат.


Тема броја 32

Примјена TOP DOWN система у Бањалуци


32

Примјена TOP DOWN система у Бањалуци

Градња одозго према доље Пишу: Марија Лукач и Ана Ковић

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015


Година

Н

3 — Број 4 — јануар, 2015

астављајући традицију истраживања специфичних пројеката у изградњи, у нашој близини, овај пут одлучили смо се за детаљну анализу карактеристичног система градње који је по први пут примјењен у нашем граду, а и шире. Тop down градња, која се у свијету често примјењује, иако је код нас у почетној фази, нашла је примјену на објекту Пословно-административног центра у Булевару српске војске у Бањој Луци. 3бог специфичности градње и употребе овог система, отишли смо корак даље у истраживању, те смо у разговору са надзорним органом овог пројекта, господином Гораном Пилиповићем, из прве руке, сазнали о фазама израде, начину примјене овог система и свим потешкоћама с којима се извођач сусретао приликом изградње. Након сагледавања геомеханичког извјештаја и Урбанистичко-техничких услова на основу којих је рађен пројекат, а имајући у виду и ниво подземне воде (-6.5 м.н.в. ), утврђена је примјена Top down система као најефикаснијег обезбјеђења темељне јаме. ТОP DOWN систем обично се користи у загушеним градским срединама, гдје се oсим сусједних објеката у непосредној близини налазе битне саобраћајнице и густа мрежа инсталација или ако се темељна јама поклапа са габаритом објекта. Како и сам назив потврђује, систем се изводи одозго према доле. Осим за градњу класичних стамбено пословних објеката изузетно је погодан и за градњу дубоких подрума,

метроа и сл. Ова метода омогућава да се у одређеном тренутку извођења подземног дијела конструкције објекта почне са извођењем надземног дијела конструкције објекта. Посебан проблем при оваквој изградњи је привремено ослањање армиранобетонских међуспратних плоча на круте челичне профиле сложеног попречног пресјека, уграђене у шипове. Прорачуни оваквих конструкција су сложени јер се рјешавају проблеми интеракције конструкције и тла. Поред тога, оваквим прораучном треба обухватити промјене напона и деформација у тлу и заштитној конструкцији према фазама извођења радова. Заштитна конструкција темељне јаме и технологија грађења При извођењу дубоких ископа, а у циљу обезбјеђења стабилности бочних страна ископа, јавља се потреба за израдом заштитне конструкције темељне јаме. Будући да простор унутар којег се изводе грађевински радови мора бити сигуран за рад и доступан људима и машинама, избор рјешења извођења и заштите темељне јаме зависи

33

првенствено од геотехничких услова тла, дубине ископа и присутности воде у тлу, односно подземних вода терена на којем се гради. Ако су дубине ископа велике, тада се као рјешење намеће заштита примјеном заштитног зида у виду завјесе од бушених шипова или армиранобетонских дијафрагми. Заштитом или осигурањем ископа јаме мора се спријечити продирање воде у слободни простор њеног ископа и осигурати стабилност ископаних страница.

Објекат је пројектован као армирано-бетонска скелетна конструкција, подијељена у двије конструктивне цјелинеподземне и надземне етаже. Надземне етаже изведене су у систему армирано-бетонских зидова, стубова и армирано-бетонских плоча и представљају класичну методу грађења, док је на подземне етаже примјењен Top down систем. Захваљујући овој


34

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

примјени, нема широког откопa и није потребан огроман простор за ископ, као код класичног система. У задатом габариту врши се ископ само прве етаже, у овом случају откоп -1 етаже, након чега се креће од тог нивоа. Пошто је терен раван, изводи се радни плато на једној коти, с тим што је почетна дубина ископа око 3.00 m. Након што је изведена таваница -1 на коти -4.77 m, може се приступити ископу испод плоче -1. Ископавањем од -1 етаже побијају се шипови до посљедње етаже, у овом примјеру до -3 етаже. Шипови су челични са бетонском испуном Ø 60. Појектовани су на растеру од 1.5 m, међутим због проблема са подземним водама дошло је до промјенa, те су шипови постављени на осовинском растеру од 1.2 m. Између шипова предвиђено је извођење готових армиЗаштитна конструкција од шипова треба да задовољи низ услова: • да са довољним коефицијентом сигурности може да прихвати бочне притиске тла и воде; • да су промјене напонско деформацијских стања у тлу око темељне јаме за вријеме извођења радова релативно мала и да усљед њих не долази до помјерања која могу изазвати оштећења на сусједним објектима и инсталацијама око јаме; • да је коштање извођења оваквих конструкција економски прихватљиво, јер се најчешће ради о привременим конструкцијама.

ранобетонских елемената ободног зида који се уграђују у привремено ископане јаме, а затим се врши затрпавање јама. Након побијања шипова, ради се наглавна греда која има своју „жестоку“ димензију и која прави прстен као прва заштита да земља не иде даље. Након тога ради се и према горе и према доле. Прије израде прве плоче на -1 формирају се такозвани привремени ослонци, привремена конструкција унутар габарита етаже. У овом случају то су сегменти платана димензија 20 cm x 120 cm, и за њих се раде ископи а уметнути су до посљедњих етажа и свако монтажно платно има своје утемељење. Након израде свих привремени ослонаца будућег објекта, у оквиру конструктивног растера објекта који ће бити везан са сегментима платана, ради се плоча која је дефинитивна и остаје таква каква јесте. Након тога, када је одрађена плочу -1 етаже, ровокопачи врше даље ископе, под плочом, за остале етаже-одозго према доле. Тачније, након урађене -1 етаже ради се посљедња, у овом случају -3 етажа. Ископ испод плоче -1, изводи се у отежаним условима између изведених ослоноца на мјестима стубова. Такође, висина ископа је релативно мала за једну етажу, што отежава рад машина. За вертикални транспорт ископаног материјала користи се специјално израђена корпа чија је запремина једнака запремини камиона. Ова корпа има дно које се отвара хидрауличким цилиндрима, тако да се ископани материјал директно пребацује у камион.

35

За вертикално подизање корпе користе се електро мотори са редукторима. Како се иде према доле, тако се ради и ободни подрумски зид и коначна темељна контра плоча, и формирана је и доња плоча са темељном контра плочом која служи као ослонац за формирање остатка


36

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

37


38 плоча на -2 и -3 нивоу. Значи, након израде -3 етаже, одрађује се -2. Оплата за ове таванице се затегама качи за изведене таванице изнад ње. На овај начин омогућава се да се ископ изводи у континуитету без застоја у радовима. Овај поступак се понавља све до коначног ископа потребног за извођење темељне плоче. Послије завршеног ископа врши се збијање подлоге и поставља се слој геотекстила 300 gr. Привремени ослонци постају коначни ослонци у подземним етажама, с тим да се раде ојачања након реализације свих плоча, јер су у почетку димензионисани да прихвате само једну плочу. Предности система • истовремено извођење подземне и надземне етаже • смањење или потпуно елеминисање утицаја на сусједне објекте • уштеда на времену (јер се елиминише вријеме потребно за извођење великог броја геотехничких сидара и паралелно се изводе радови на подземним и надземним етажама) • уштеда у трошковима изведбе монолитних међуспратних конструкција на нивоима разупирања • дијафрагма представља ободни носиви зид укопаног дијела зграде тј. нема потребе за извођењем хоризонталне изолације и новог подрумског зида • уштеда простора, јер се не врши класични ископ

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Ободни подрумски зид се формира одоздо према горе а изводи се од водонепропусног бетона као и темељна плоча па није потребно изводити хидроизилацију као код класичне методе. Веома значајно је да док се изводе сви ови радови на подземним етажама, могу се несметано изводити надземне етаже, које су у овом случају рађене класичном методом. Самим тим, динамика радова и организација градилишта је компликованија од класичне методе али свакако бржа и ефикаснија. Технологија је сложенија и захтјева се стручнија радна снага. Подземне воде Иако се на већ изведеним објектима ова метода показала као веома добра и пуно боља од класичне, извођачи су на овом пројекту констатовали главни недостатак овог система, а то је питање хидроизоловања. Свјесни близине слива подземних вода, између шипова су урађене спољне мембране од водонепропусног армираног бетона дебљине 20 cm, послије чега је унутрашњи зид 30 cm, такође водонепропусни. У овом случају, и кроз 50 cm водонепропусног слоја десио се продор воде. Иако су вршени премази посебним хидроизолационим пенетратом, највише у прeдјелима сучељавања међуспратне конструкције и ободног подрумског зида, због ове ситуације накнадно су вршене санације у неким дијеловима. Кад се посматра са овог аспекта, класично хидроизоловање ипак се чини повољније поготово у случају бањалучког тла за које

су карактеристичне подземне воде. Представљајући и анализирајући овај примјер , поред жеље да испратимо актелна дешавања у пољу грађевинарства, указујемо будућим инжењерима да требају да истражују нове начине градње и технологије, те да се не треба стриктно задржавати на класичним методама и принципима, поготово на земљиштима која би се могла сврстати у непогодна. Суочавање са проблемима је неминовно, међутим требамо искористити доба технологије и не дозволити да ниједна локација буде “забрањена земља” за градитеље. Нема локације на којој је немогуће градити, питање је само под којим условима. На крају, желимо да се захвалимо господину Горану Пилиповићу без чије помоћи наше истраживање не би било потпуно. Надамо се и даљој сарадњи, а ми обећавамо да ћемо наставити на овакав начин извјештавати о специфичним пројектима у нашој средини. Недостаци система • потреба за високом прецизношћу извођења радова • сложена рјешења веза међуспратних плоча са дијафрагмом и пилонима • потреба темељења стубова на армирано бетонским пилонима • хидроизоловање у случају високог степена присутности подземних вода


Теорија и пракса - студентски радови -

40

43 44 46

48 50 52 54

Прва награда на 23. међународном салону урбанизма у Београду Aрхитектонско пројектовање 12 Конкурс СТОЛИЦА Главна банка Републике Српске при Централној банци БиХ Биоклиматска архитектура ON ARCHITECTURE – FACING THE FUTURE Бушени шипови Идејно рјешење Клуба Студената „КСБ“-а


Етеричност простора и езотерична сјећања; Архитектонско обликовање у контексту субјективне стварности

Maya Moebius

Прва награда на 23. међународном салону урбанизма у Београду

Година

Sexus

40

Sinestezija

Sophia

Аутор: Драгослав Савановић

3 — Број 4 — јануар, 2015


Година

Р

3 — Број 4 — јануар, 2015

ад је (полу)производ потраге за „савршеним“ простором из веома личне, субјективне визуре ослобођене конвенционалног архитектонског приступа. Темељен на интроспекцији и покушају интегралног сагледавања просторних имресија обликованих сјећањима која сежу дубоко у дјетињство кроз доживљаје, снове, асоцијације, имена, симболе... те њиховој валоризацији у, и изван релативне просторно-временске компоненте,

покушај је транспозиције поливалентних осјећања у просторни контекст релативне и архитектонски конкретне садашњости. У потрази за механизмом дешифровања симбола просторно-временског континуума, чега је архитектура само једна од пројекција, и уласка у подручја изван физичке чулности инфантилним (никако у пејоративном значењу) погледима на стварност. Кад кажемо полупроизвод, мислимо на његову незавр-

41 шеност јер процес асоцирања је бесконачан, те према томе подложан допунама и комплетним измјенама на путу до „савршенства“ које је у ствари садржано у несавршености просторно-временских јединица, али које са својом композиционом комбинаториком у програму бесконачних могућности проналазе, заправо, суштинско савршенство. Дакле, у потрази за композиционим савршенством несавршености (и незавршености).


42

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

City - The Mind In The Machine • Илустрације са својим називима, као интегрални дио теоријске експликације рада јесу интроспективне асоцијације којима остварујемо контакт са подсвјесним и надсвјесним елементима, оним што је изван прага физичке чулности, те као такве представљају увод у моделски процес компонената субјективне стварности. • Киматичка таблица 8x8 са карактеристичним симболима је фреквентни опсег езистенције индивидуума (јединствени код). У тоналитету представља типолошку припадност, док је тон властита јединствена карактеристична матрица (Ханс Жени, киматика). • Просторна програмска машина је механизам (де)шифровања простора којом се у слојевима обликују просторни и архитектонски елементи, макро и микро цјелине. Процес је у сталном покрету обликован сталним приливом нових асоцијација. • Моделске опције су прва просторна експресија властите интроспекције. • У наредним корацима просторни утисак се усложњава и уједно конкретизује кроз експлозију бесконачног низа асоцијација.

ПРОСТОРНА АСОЦИЈАЦИЈА #11

#10

#12

c5

c4

3

#1

g

ПРОГРАМСКА МАШИНА ПРОСТОРА c6

#9

СЕКСУАЛНОСТ

f

a

s

#2

as

c2

c1

#3

e

c3

d

#6

c

#7

#1

c8

#5

#4

ТОНАЛИТЕТ ВЛАСТИТОГ ЕНЕРГЕТСКОГ СПЕКТРА (типлошка припадност)

h

hs

CITY - THE MIND IN THE MACHINE

#8

#14 c7

model

ФРЕКВЕНЦИЈА СПЕЦИФИЧНОГ ЗВУКА (киматика) c

d

e

f

g

a

h

c

c1

c2

c3

c4

c5

c6

c7

c8

РЕЛАЦИЈА ЗВУК-ОБЛИК


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Aрхитектонско пројектовање 12

Идејно рјешење центра за бригу и боравак старих особа Аутори: Милош Ивановић и Борис Гужвић

Д

а би се успоставила равнотежа између природе и човјека, човјек је прислиљен да се константно преиспитује, истражује, слуша, реагује у правцу неочекиваног, несаломивог, неукротивог са намјерама надопуњавања и побољшавања њене хармоније и стабилности. Паралелним корацима уз њу, или нашим праћењем као архитекте дужни смо да сваки њен „недостатак“ надокнадимо „једним малим кораком“. Карактер нашег објекта зависи од оног, колико смо и на који начин испратили одузето од природе, а да при томе нисмо заборавили нашу основну мисао којом смо се водили (на који начин побољшати амбијент, простор старачког дома за сваку индивидуу). База или главни кубус који се ослања на улазни плато је повезница између улазне зоне и зоне смјештаја, а у којој се главном, пресјеченом (кањонском) комуникацијом зонирају простори отвореног и простори „затвореног“ карактера (административна зона и зона за медицинско особље). Да би своју волуметрију на неки начин прозрачила, уз

43

главну хоризонталну повезницу уводе се атријуми, чији је циљ увести свјетлост у мање отворене просторе кроз зенитално освјетљење. Освјетљење и визуре диктирају оријентацију главног улаза, као и стамбеног дијела. Кроз три параметра заокружујемо простор у једну цјелину гдје они кореспондирају међусобно. Стамбена зона (торањ) се издиже изнад базичног кубуса, остављајући празан простор (за један спрат) уз главне вертикале пратећи на тај начин континуалност зелене површине која уз атријумске стаклене кровове оставља траг једног новог природног амбијента, који се још наставља и на улазном платоу.


44

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Конкурс СТОЛИЦА

Нови начин испољавања иновативности студената Пише: Марија Лукач

У

склопу предмета Архитектура унутрашњих простора 1, студенти треће године архитектуре у школској 2013/2014 учествовали су у конкурсу Столица. Конкурс је организован у сарадњи Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета и фабрике столица из Челинца чији је власник италијанска фирма Дал Ћин са сједиштем у Милану. Проширење продајног асортимана фабрике односно нове креативне и иновативне идеје младих људи биле су циљ овог конкурса. Након обиласка фабрике и упознавања са начином рада, материјалима, принципима и

технологијама израде столице, студенти су се током семестра кроз различите радионице бавили истраживањем овог задатка. Основна замисао била је да ове столице буду смјештене у новој згради нашег факултета, па су тако студенти били подијељени у три групе - према мјесту у којем би столица била смјештена (учионица, кафетерија и мјеста за кратке паузе која се могу користити на различите начине). Оваквом подјелом односно различитом намјеном столице, студенти су истраживали начине коришћења столице, потребе, удобност као и ергономију столице односно положаје тијела, а све у циљу задовољавања функције. Другачији начин организовања предмета кроз цјелодневне радионице сваког мјесеца, показао се ефикаснији и занимљивији од класичног а у студентима пробудио вољу, креативност и нове идеје. Тако смо добили најразличитија рјешења, а свака занимљива на свој начин.

По завршетку семестра радови су послани на жирирање а професори, асистенти и сарадници из фабрике имали су пуне руке посла. У оцјењивању пристиглих радова учествовао је и технички директор групе Дал Ћин из Италије Ђанкарло Фелети. Нимало лак задатак, рјешен је додјељивањем пет награда студентима архитектуре. 1. мјесто и награда у износу од 250 KM: Владо Јововић и Борис Гужвић;

2. мјесто и награда у износу од 180 KM: Бојан Арамбашић и Милош Добријевић; 3. мјесто и награда у износу од 100 KM: Милица Милановић и Сања Продановић; 4. откуп у износу од 70 KM: Милана Недимовић и Данијела Павичић; 5. прототип: Марија Лукач и Драгана Љубоја; Награде су додијељене на изложби која је отворена поводом

осамнаесте годишњице факултета а на којој су били изложени конкурсни задаци као и истраживања током семестра. Надамо се да ће се овакав начин рада и даље примјењивати како на овом тако и на другим предметима и да ће студенти имати што више оваквих прилика за испољавање креативности и иновативности.


Драгана Љубоја и Марија Лукач


46

Главна банка Републике Српске при Централној банци БиХ

Банка у стаклу Пишу: Љиљана Дувњак и Свјетлана Влашки

У

најужем центру Бањалуке, у Видовданској улици је изграђено ново импозантно сједиште Централне банке Босне и Херцеговине за подручје Републике Српске. Изградња је почела у септембру 2011. године, а завршена је крајем 2013. године. Идејно рјешење објекта израдила је сарајевска фирма "Аргентарија", док је главни извођач грађевинско-занатских радова бањалучко предузеће "Враница". Студенти Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета су добили прилику да у пратњи професора обиђу изграђени објекат и уз стручне сараднике сазнају многе информације о специфичностима овог објекта. Неки су на овом објекту стекли и практична искуства обављајући стручну праксу. Подстакнути новим сазнањима стеченим кроз поменуте активности, наши студенти одлучили су да исте подијеле са читаоцима. Спратност овог пословног објекта је -2 +Су+П+3+Пе. Најнижа тачка објекта, односно темељна плоча етаже је на једанаестом метру испод нивоа приземља. Укупна корисна нето површина објекта износи 6.469 квадратних метара, од чега је

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

канцеларијски и радни простор на 1.721 квадратних метара, просторије посебне намјене односно сервер сале, сервиси и просторије за инсталације на 1.389 квадратних метара, док бројачнице новца, трезорске коморе, унутрашње комуникације за транспорт новца у трезор, гараже и остале комуникације заузимају 3.359 квадратних метара. С обзиром на површину објекта, број радника у банци је невјероватно мали (око 40-45 радника). У приземљу се одвија пријем странака. Пријем странака није организован као класична шалтер сала што је случај већине банака. Постоји само један инфо пулт. Из приземља се пружа простор са степеништем које је потпуно у стаклу, те се на тај начин атмосфера из банке не чини тако недодирљивом као што јесте. Приземље, три спрата и повучена етажа с кровним вртом намијењени су за административне службе банке, а повезани су холом који се протеже кроз све етаже и који је остакљен са три стране. Кров објекта је раван, проходан. Посебно занимљиво архитектонско рјешење су подземне етаже. Оно што ову банку чини посебном и што је издваја од других је то што простор у под-


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015 земним етажама има природно освјетљење. Природно освјетљење је постигнуто увођењем атријума у подземну етажу. За подземне етаже изграђене су прилазне рампе, које због намjене имају уграђено подземно гријање. Сеф је практично непробојан, има дупли зид и рађен је бетоном МБ 60. Врата сефа су постављена прије завршетка радова, јер их није могуће другачије поставити. Сеф и врата сефа имају посебне лиценце. Овај објекат је грађен по савременим принципима. Главна конструкција објекта је армирано – бетонска. Пошто се налази на неповољном тлу, морали су се примјењивати посебни услови за фундирање. Рађен је савремени дренажни систем и хидроизолација око цијелог објекта, уз претходно урађене истражне геомеханичке радове. Током извођења радова појавили су се проблеми са појавом подземних вода у -2 етажи. Међутим, уз примјену одговарајућих метода, до коначног завшетка радова и тај проблем је отклоњен. Фасада објекта је сачињена од камених плоча и стакле-

47

не „спајдер“ фасаде која се састоји од термоизолационог стакла постављеног на металној подконструкцији, које се ослања на армирано-бетонске стубове ауле. Због сеизмичког подручја у коме се налази Бања Лука, посебна пажња је посвећена сеизмичком прорачуну и ојачању објекта армирано – бетонским платнима у хоризонталном и вертикалном правцу. Арматура која је кориштена за армирано –бетонске елементе је МА 500/560 и RА 400/500 (Q и R мреже), a бетон МБ 30 и МБ 60 за дијелове објекта за које је то утврђено статичким прорачуном. Статички прорачун је рађен помоћу програмског пакета „Тоwer6“.


48

Биоклиматска архитектура

Стварање идеалног дома примјеном елемената биоклиме Аутор: Стефан Ружић

З

а модерног човјека, кућа одавно представља много више од класичног дома, мјеста у коме борави и обитава. Данас су све заступљенији и популарнији изрази попут “еко”, “зелено”, „енергетски независно” и сл, а у човјеку се буди и јача савјест у односу према околини, енергетској

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

независности и модерним принципима здравог и позитивног живота. Биоклиматска архитектура је све то, али и много више од тога. Она представља оно најбоље што је човјек спознао у својој градитељској историји, сва правила, норме, стандарде и потребе, у једном заједничком циљу, да човјеку обезбиједе простор који ће га повезати са оним исконским у њему, његовим бићем у пуном смислу. Одавно четири зида испуњена намјештајем нису интересантна модерном човјеку, а вјештине обликовања и уређења простора према различитим културолошким и социолошким нормама постају све популарнија. Величина и облик простора, освјетљење, однос са и према околини, материјали, доживљај који има корисник простора док борави у њему и користи га, постају све битнији фактори и све чешће се котирају као основни елементи при одређивању квалитета неког животног простора. Аутор је стављен у позицију крајњег корисника, стварајући јединствену везу између почетка и краја, испуњавајући оно између на одређен начин,

вођен нормама и правилима установљеним дугогодишњим промишљањем и жељама. Простор овако дефинисан, не значи да је и нужно привлачан свакоме већ да задовољава потребе корисника. Врло јасно је да архитектура ових простора има својих врлина и мана и због свега тога је примјер такве архитектуре најбољи основ за екпериментисање и тражење онога што се назива биоклиматском архитектуром. Како једну “обичну” породичну кућу претворити у објекат који ће кориснике чинити срећним, спокојним, у коме ће моћи да искусе оно најбоље од себе и простора који називају домом, управо је основна тема и покретач овог пројекта. Императив за квалитетан рад представља успостављање континуитета између околине и саме куће. Уз правилно постављање објекта ради осунчања и провјетрености, довољно велике отворе и динамичну фасаду, одрадили сте више од пола посла у стварању идеалног дома. Остало се своди на уређење унутрашњег простора. Битно је разумјети шта је то биоклиматска архитектура, зашто нам је потребна и шта свако од нас може да учини да би себи објезбиједио кутак у коме ће моћи заиста да ужива и живи. Некада и најмања интервенција даје велике резултате, само је потребно запитати се, шта је оно што човјека чини човјеком. Све остало је пуко преношење идеје на папир и онда креће забава, како у изради, тако и у исконском уживању тог простора.


50

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

ON ARCHITECTURE – FACING THE FUTURE

Желим бити – Могу бити – Желим остати Пише: Милица Милановић

У

дружење за одрживи урбани развој и промоцију развоја одрживе урбане заједнице и животне средине –STRAND, у децембру 2014. године организовало је другу конференцију и изложбу под називом ON ARCHITECTURE – FACING THE FUTURE. Конференција је била подијељена на тематске блокове: Утопија и Архитектура, Изазови у Архитектури, Облици у Архитектури и Између Утопије и Ствраности. Ове теме су разматрале суштину архитектуре кроз све њене димензије, а увијек мислећи о њој као о умјетности и филозофској рефлексији на архитектуру. Дискутовало се из различитих углова, процеса и трендова који доприносе новој естетици и функционализму: глобализација, нови приступи дизајну, иновативне технологије, пројекти и материјали. Као учесник конференције, представљала сам АГГФ одговором на двије од четири задате теме.

Концептуални дизајн идеалне урбане заједнице Циљ пројектантског процеса је испитати проблем развоја и функционисања градова, као и дати одговор или приједлог за будућност. Овај пројекат представља концепт идеалног града заснованог на тријади: Желим бити – Могу бити – Желим остати. Идеја је ограничити ширење и величину градова како би свијет у којем живимо задржао људску димензију. Градови су међусобно различити али је принцип увијек исти: подијељени су у аутентична тематска насеља. Дакле : 1 насеље = 1 тема, n-тема = 1 град а n-градова се умрежава међусобно у већи систем. Дефинише се систем умрежавања и брзих веза између градова у пејсажу (зона за рекреацију и агрикултуру) и висок степен самоодрживости града и/или система градова.


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

51

Могућности претварања запуштених простора у урбане градске цјелине Радом се желе представити могућности оживљавања духа мјеста brownfield простора у зони некадашње бањалучке фабрике Чајавец, кроз израду пројекта урбанистичкоархитектонског рјешења заснованог на површинској обради лица зграда. Процес се развија превођењем лица зграда из равни у простор, прерастањем и сједињавањем са партером, елементима наткривања и премошћавања, уз увођење нових садржаја у постојећу физичку структуру, чиме се формира сценографија за нове доживљаје. Повезивање лица зграда са облицима и начинима коришћења простора доприноси њиховом употпуњавању у заједничку смислену цјелину, а специфично коришћење боја, облика, материјала, текстура и свјетлости - трансформисању доживљаја простора. Циљ је креирање простора који задржава стари дух мјеста, уз нове доживљаје и употребу простора.


52

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Бушени шипови

Теорија и пракса израде шипова Пишу: Ђоко Регојевић и Горица Вељовић

Ш

ипови су конструктивни елементи чија је дужина знатно већа димензија од попречног пресјека. Представљају индиректан начин темељења. То су дубоки темељи који се примјењују у случајевима слабоносивог тла са високим НПВ (ниво подземне воде). Овај тип темељења примјењивао се још у неолиту, када су се куће, сојенице, градиле на дрвеном кољу побијеном у дно плитког језера. Дакле, темељењем помоћу шипова, оптерећење се преноси кроз слабо носиво тло до чврстог тла, и на тај начин се обезбјеђује стабилност објекта. У општем случају, вертикално оптерећење Q које дјелује на врх шипа преноси се преко смичућег напона на контакту између стабла шипа и тла и вертикалних компоненти нормалних напона који дјелују на базу шипа.

Према врсти материјала од којих су израђени, шипове дијелимо на: • дрвене • челичне • бетонске, армирано-бетонске, преднапрегнуте • комбиноване. Према начину преношења оптерећења на тло, шипове дијелимо на: • стојећи шипови – пролазе кроз слојеве слабог тла и врхом се ослањају на чврто тло • лебдећи шипови – пролазе кроз слојеве једноличног тла, носе оптерећења трењем између омотача и тла • дијелимично лебдећи шипови – носе оптерећење само у доњим зонама, јер су горњи слојеви занемарљиве носивости • шипови оптерећени хоризонталном силом – морају бити отпорни на савијање. Раде се код извођења земљом насутих објеката, темеља високих конструкција које су опетрећене вјетром • шипови оптерећени силама затезања – примјењују

се код темеља телекомуникационих торњева и нафтних платформи • шипови за збијање и дренирање тла – примјеном ових шипова побољшавају се геотехничке особине тла, односно, шипови од шљунка и пијеска који служе као дријен и убрзавају конслолидацију тла. Који ћемо тип шипа изабрати при пројектовању зависи од: • локације и врсте конструкције • теренских услова тла • трајности • цијене коштања.

Армирано-бетонски шипови Овим поводом анализираћемо армирано-бетонске шипове, будући да смо имали прилику да се упознамо са практичном израдом шипова, посредством једне геотехнич-


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

ке фирме. Армирано-бетонски шипови побијају се у тло као готови елементи. Ови шипови су отпорни и трајни када је у питању негативан утицај влаге. У поређењу са дрвеним, армирано-бетонски шипови су гломазни, отежан им је транспорт и захтијевају примјену моћних машина. Недостатак АБ шипова је што се оштећују при збијању од удара маљем или вибрацијама. АБ шипови могу се изводити и на лицу мјеста у претходно израђеној бушотини, под заштитом претходно побијене челичне цијеви. Након постављања армираног коша у бушотину, челична цијев се сукцесивно извлачи уз додавање бетона. Као недостатак овог начина извођења шипова, је могућност прекида стабла шипа и отежано контролисање квалитета бетона. У новије вријеме развијена је технологија извођења бушених шипова малих пречника без заштитне цијеви, са континуалном спиралом. Након достизања жељене дубине, убацује се АБ кош, затим бетонира. Дужина шипа најчешће Casagrande C-7

није мања од шест метара. Дужине су између 10 и 20 метара, а могу достићи дужину и од више десетина метара, па чак и до 100 m. Попречна димезија шипова који се у тло уграђују побијањем креће се од најмање 8 cm (микрошипови) до око 60 cm док се уз претходно бушење у тло уграђују шипови са типичним пречницима између 60 и 150 cm, а могу се постићи и димезије пречника до око 3,0 m, изузетно 5,0 m примјеном одговарајућих технологија грађења уклањањем тла из бушотине великог пречника. Практични дио израде шипова са Геоинвестом Практично знање и упознавањем са израдом шипова у пракси омогућила нам је фирма Геоинвест. Геоинвест Група је водећа и највећа фирма за обављање геотехничких радова у земљи и регији. Обављају сложене специјалистичке геотехничке радове с модерним машинама, модерним технологијама и стручњацима сa 20 или више година радног искуства. Омогућили су нам да присуствујемо њиховом радилишту на изради шипова за потпорни зид код тунела Тарчин, на коридору 5Ц. Ту су се бушили шипови дужине преко 30 метара, а затим је вршено бетонирање са арматуром. Изазов је представљало додатно оптерећење пруге Сарајево-Мостар која се налази непосредно изнад радилишта. Геолошки услови су били прилично неповољни, па је била потребна и већа дубина шипова. Након што су се шипови убушили, међусобно су повезани армирано-

53

Машина Casagrande C-7, а у позадини машина Casagrande B250 за бушење шипова већих размјера

бетонском контрукцијом ради јачег учвршћења тла због самог оптерећења земљишта. Бушење је вршено машином Casagrande C-7 која има могућност изузетно велике дубине бушења. Casagrande C-7, италијанског произвођача Casagrande, функционише на принципу да се додатни алат (металне цијеви) надограђују једна на другу и самим тим формира једна цијев кроз коју се ставља арматура и једно празно цријево кроз које се касније бетон уграђује, јер се он уграђује са краја шипа, према излазу из земље. Машина може да буши хоризонталне и верикалне бушотине, као и под одређеним угловима. До издања овог броја часописа, посао на овом радилишту је завршен и пут је пуштен у промет. Бушење шипова машином Casagrande C-7


54

Идејно рјешење Клуба Студената „КСБ“-а

Нови простор у безвременом Индексу Аутор: Борис Мијатовић

У

гоститељски објекат у склопу Студентског центра „Никола Тесла“, Клуб студената Бања Лука „КСБ“, познатији као „Индекс“ је култно мјесто окупљања бањалучких студената од самог оснивања. Поменути локал је мјесто одржавања многобројних студентских, културно-умјетничких дешавања, хуманитарних журки, шаховских турнира, забавних

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

вечери, концерата те многих других манифестација. Међутим, свједоци смо опадања заинтересованости студената за „КСБ“, због чега се јавила потреба да се спроведу корјените промјене у ентеријеру али и садржајима које он нуди. Сабласно празан простор током дана, само уторком и четвртком накратко бљесне али не у оном сјају који је имао претходних година. Када се томе дода, трошан намјештај као и ороноулост читавог ентеријера почев од најјефтинијих керамичких плочица, гломазног нефункционалног шанка и аматерски одрађених молерских радова, јасно је да је Клуб студената Бања Лука почео да губи битку с временом. Бина је заклоњена, само 50% гостију је у могућности да испрати дешавања на истој, што доводи до закључка да је потребно преуређење ентеријера у свим аспектима ако се планирају радити било каква дешавања у будућности. Томе у прилог говори и чињеница да је број гостију на журкама у „КСБ“-у опао за више од 50% (са 900 на 300-400) а самим тим и промет односно приход самог локала. Све су ово разлози који оправдавају потребу преуређења цјелокупног простора „КСБ“-а. Изражена нефунцкионалност „КСБ“-а, утицала је на груписање корисника само у поједним дијеловима корисног простора. Самим тим, основна идеја је била смислити рјешење које ће повећати атрактивност поједних амбијената, тако да је простор подијељен на четири ам-

бијенталне цјелине (простор за сједење – сепареи, шанк, отворен простор за стајање и бина). Овај пројекат је неопходно спровести у што краћем временском периоду како би „КСБ“ ухватио корак са конкуренцијом и оправдао своје постојање. „КСБ“ као саставни дио Студентског центра „Никола Тесла“, мора да задржи култни статус студентске „друге куће“ и због тога је значај овог пројекта још и већи. Извјесно је да ће се, уколико се ништа не предузме, тренд опадања интересовања за „КСБ“ наставити, што ће у коначници довести до потпуне нерентабилности рада овог локала и престанка његовог постојања. Улагања која су потребна да би се овај пројекат реализовао, су далеко мања од штете која ће настати уколико „КСБ“ буде препуштен зубу времена.


Грађевинарство у свијету 56

61 63

66

Markthal Rotterdam – Маркет сала у Ротердаму Cross Laminated Timber Будући навигациони европски систем – Galileo Лица и наличја намјештаја


56

Markthal Rotterdam – Маркет сала у Ротердаму

Традиција у модерним временским оквирима Пише: Никола Матић

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

K

ако АrchDaily i Deezen пишу, Markthal Rotterdam je најнеобичнији објекат у свијету по карактеру, а ништа мање обичан и по свом обликовању. Hастао je са циљем да постојећу традицију интерполише у модерне временске оквире и да истовремено омогући композицију најразличитијих садржаја и функција које су на дохват руке корисницима. Концепт пројектаната је пресликавње свакодневног артефакта (предмета), као што је потковица, кроз обликовни и визуелни израз. Свечано отварање новог објекта, познатог холандског архитектонског бироа „MVRDV“, догодило се у самом центру Ротердама почетком октобра 2014. године. На мјесту саграђеног објектa, деценијама уназад, била је лоцирана пијаца свјеже хране и прехрамбених производа на отвореном. Изградњом овог објекта, пијаца је добила још више на значају и квалитету, те постала репер урбане градске средине. У непосредној близини се налази главна метро и аутобуска станица у граду, затим протестанстка црква из средњег вијека, као и познато архитектонско дјело „Коцкасте куће“.

Пресјек кроз објекат

57

Урбанистичко рјешенје локације

Објекат се састоји од двије цјелине међусобно повезане у јединствену структуру у свијету. Велики приземни простор намјењен је за продају свјежег воћа и поврћа, меса и рибе, цвијећа и осталих прехрамбених производа. Уоквирен је сводом у чијем саставу су угоститељски објекти и стамбене јединице, док три етаже испод заузима највећа паркинг гаража у Ротердаму. Пројектанти су одлучили да економски дио буде уоквирен стамбеним дијелом и то на начин да се отворе визуре ка важнијим дијеловима града. Волуметрију свода описује висина од 40 m, ширина од 70 m и дужина од око 120 m. Зграда је због свог садржаја захтијевала што већу отвореност и проходност како би привлачила спољне кориснике, међутим истовре-


58

мено и заштиту од холандских временских услова (честе кише и вјетрови). Рјешење је било представљено по принципу тениског рекета - челичне сајле постављене на отвор и између њих уграђени стаклени панели. Стаклена фасада се може кретати напријед-назад до 7cm од средишње тачке захваљујући силама које се простиру хоризонтално и вертикално. „Markthal“ је објекат чије су све стране отворене за приступ у трговине и ресторане. Све приступне комуникације за доставна возила се налазе испод земље, чинећи вањски и унутрашњи простор ослобођен од

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

буке, а самим тим и угоднијим за боравак станара и корисника. На првој подземној етажи се налази велики супермаркет, којег окружују оставе станара као и групне просторије за паркинг бицикала. Станари могу доћи до својих станова преко шест одвојених улаза који воде до степениша и лифтова. Због закривљености конструкције приступни простор испред лифта се градацијски мијења и локацијом и величином. Простор око лифта у доњим спратовима се налази уз унутрашњу фасаду, док се на горњим спратовима он формира уз вањску фасаду. Унутрашњи простор је вентили-

Постављање фасадних панела и конструкције за стаклену фасаду

Посебне дизалице и платформе током градње посљедњих спратова


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

11. спрат - основа пентхауса

10. спрат - основа улаза у пентхаус који се налази на 11. спрату

сан природно и то на начин да свјеж зрак улази кроз стаклену фасаду, диже се ка врху и напушта халу кроз кровне отворе. Како би се повећала еколошка вриједност овог унутрашњег града – еколози су савјетовали постављање гнијезда за ласте како би утисак живота и природе био што уочљивији.

59

Свод, у облику коњске потковице, састоји се од стамбеног дијела који заузима простор од треће до једанаесте етаже. У читавом објекту се налази 228 стамбених јединица, од чега су 126 станова за продају, тј. 102 стана за изнајмљивање. Сваки стан посједује вањску терасу ширине те стамбене јединице. Половина апртамана посједује поглед на пијацу кроз унутрашње прозоре који су трослојни како би заштитили продор буке и мириса. Због карактера објекта постоји велики број различитих станова, од једнособних до четверособних, па чак и станова на двије етаже, чије површине иду од 80 до 300 квадратних метара. На посљедња два спрата се простиру 24 пентхауса који имају веома широке терасе захваљујући облику зграде. Улазна врата у пентхаусе се налазе на десетом спрату, након којег слиједи приватно степениште до остатка стана на једанаестом спрату. Кориштењем лифта до десетог спрата и самим тим - смјештањем лифтовских окана унутар једанаестог спрата, пројектанти су успјели сачувати обле и компактне изгледе објекта. Разнобојни ентеријер доприноси свеукупном утиску посјетиоца. Мурал, површине једног


60

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015 Расположивост објекта: • 100 јединица са свјежим производима • 15 прехрамбених трговина • 8 ресторана • 228 стамбених јединица • 1200 паркинг мјеста

Аутобуска и метро станица омогућују добру повезаност са остатком града

хектара, покрива унутрашњост свода. Коначна композиција је штампана на перфориране алуминијумске панеле који су накнадно причвршћени за акустичне панеле како би обезбиједили неопходну звучну изо-

лацију. Композиција приказује производе који се могу купити на штандовима, док су мотиви цвијећа и инсеката преузети из рада холандских сликара из 17. вијека.

Ноћни утисак ентеријера


Година

Cross Laminated Timber

Висок степен префабрикованости Пише: Биљана Суботић

3 — Број 4 — јануар, 2015

61

C

LT (cross laminated timber) је материјал који се састоји од више дрвних ламела лијепљених у панеле који у конструкцијама имају функцију зидова, међуспратних конструкција, степенишних носача и осталих конструктивних или неконструктивних елемената. Материјал је развијен деведесетих година на подручију Аустрије, да би се одатле проширио на подручије Европе, првенствено у скандинавске земље гдје је дрво један од најзаступљенијих грађевинских материјала. У Европи се и до данас овај материјал примјењује за мање индустријске објекте, школе и стамбено пословне објекте мање спратности. С обзиром да се почетком XXI вијека почиње размишљати и о еколошком аспекту грађевинских материјала, CLT почиње да се истражује и примјењује у САД-у, са више смјелости, за објекте велике спратности и већих димензија основе. Основна предност овог материјала у односу на класич-

Основна школа Франклин

но монолитно дрво је његова изотропност која је остварена лијепљењем ламела са влакнима управним на сусједне. С обзиром да се за панеле, као и за класичне ламелиране конструкције, користи дрво са најбољим карактеристикама, односно без механичких или структурних оштећења, долазимо до закључка да је ово материјал добре носивости у свим правцима. У комбинацији са механичким спојним средствима који се користе, добијамо просторно стабилне конструк52 Whitmore road Project


62

ције које показују добра својства носивости, али и трајности, ватроотпорности, звучне и топлотне изолације. Готов производ CLT-а је у виду панела. У фабрици се израђују елементи зидова и међуспратних конструкција пројектованих димензија са потребним отворима, те се на градилишту спајају спојним средствима. Из овaквог начина производње произилази сљедећа предност CLT-а: висок степен префабрикованости што подразумијева минималан утрошак радне снаге и времена који

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Land Lease, USA

доводи дo готових објеката.

Примјери објеката изграђених од CLT-a: • Whitmore road Project у Енглеској - објекат од 7 спратова изграђен за само 5 седмица са тимом од 4 радника; • Stadthaus у Лондону; • The Long Hall у САД-у - двоспратна хала поршине основе 483m2 изграђена за само 4 дана; • Norwich Academy у Енглеској - тренутно највећи објекат израђен у потпуности од CLT-а; • Lend Lease у Мелбурну; • Основна школа Франклин - прва основна школа од CLT-а у Америци.

Објекат на сеизмичком столу Open Academy Norwich, UK


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Будући европски систем за глобално позиционирање

Galileovih пет сервиса Пише: Николина Говедарица

Н

апретком технологије сателитско позиционирање заузима значајно мјесто у развоју науке, а као глобални сервис има и примјену у комерцијалном сегменту. Глобални навигациони сателитски систем (GNSS) представља генерички термин за сателитске навигационе системе (Sat Nav) који пружају аутономно геопросторно позиционирање са глобалном покривеношћу. Глобални навигациони сателитски системи служе као основа за картирање земљишта, навигацију на земљи, мору и ваздуху, откривању земљотреса и слично. Улога ових система у геодезији огледа се у мјерењу геодинамичких појава, успостављању глобалних геодетских контролних мрежа на површи Земље као и учешћу при одређивању Земљиног гравитационог поља. Данас, у глобалној употреби можемо разликовати четири система: NAVSTAR GPS, GLONASS, BEIDOU и GALILEO. Међутим, само два од претходно наведених система се сматрају потпуно функционалним, NAVSTAR GPS и GLONASS. NAVSTAR GPS је сателитски навигациони систем развијен од стране Министарства одбране Сједињених Америчких Држава док је GLONASS (GLObal NAvigation Satellite System) формиран још за вријеме Совјетског савеза, данас руски навигациони систем. Развојем Европе у економском, социјалном па тако и стратегијском погледу, развијала се технологија сателитског позиционирања а самим тим и потреба да Европа посједује свој навигациони систем. На приједлог европске комисије 1999. године европски навигациони систем добија име по италијанском астроному Galileу. Овај европски пројекат развијен од стране

63

Европске уније и Европске свемирске агенције (ESA), постаје отворени глобални навигациони систем компатибилан са америчким GPS-ом са сједиштем у Прагу. Идејни пројекат европске комисије се огледа у могућности потпуне интероперабилности, глобалне доступности и високог нивоа поузданости. Осим претходно наведених концепата, Galileo ће представљати алтернативни, прецизни навигациони систем на који се могу ослонити европљани. Концепт пројекта Galileo је веома сличан концептима руског и америчког навигационог система. Сама констелација система се заснива на сателитским станицама и инфраструктури на Земљи. Сегменти који се издвајају и чине суштину су космички, земаљски и контролни сегмент. Космички сегмент овог пројекта се односи на 30 сателита од којих je 6 резервниx. Ови сателити би требали бити лансирани до почетка 2020. године нудећи потпуну функционалност овог навигационог система као и потпуну глобалну покривеност. У пуној функционалности Galileo ће моћи да обезбиједи хоризонтално и вертикално позиционирање са прецизношћу до неколико центиметара. Први сателити, лансирани 2005. године су били сателити под називом GIOVE (Galileo in-orbit validation


64 element). GIOVE сателити су представљали тест сателите који су послужили као основа за лансирање IOV (In-Orbit Validation) сателита који су означили почетак реализације европског пројекта Galileo. Сателити су позиционирани у средњој земљиној орбити (Medium Earth Orbit) на висини од 23,222 km изнад Земље са инклинацијом орбиталних равни од 56 степени у односу на екватор. Та висина сателита је изабрана како би се избјегле гравитационе резонанце и како би се обезбиједила добра видљивост сателита. Суштина резервних сателита у свакој орбити јесте могућност да у случају квара у кратком временском периоду од неколико дана онеспособљени сателит буде замијењен. Два контролна центра имплементирана на Земљи представљају језгро земаљског сегмента Galilea. Ови центри смјештени у Fucino (Италија) и

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Oberpfaffenhofen (Њемачка) ће у сарадњи са GCS (Ground Control Segment) обављати контролне функције космичког система док ће са GMS-om (Ground Mission Segment) обезбјеђивати контролу навигационих система. GMS користи мрежу Galileo сензор станица (GSS) у циљу надгледања навигационих сигнала сателита и усклађивања времена сигнала са станицама на Земљи. GMS путем глобалне мреже Mission Up-Link stations (ULS) инсталираним на 5 локација, остварује комуникацију са сателитима. Оно што нуди Galileo и што ће га одвојити од осталих навигационих система јесте пет сервиса. Ти сервиси ће представљати одговор на многе захтјеве корисника у области науке, производње и сваког корисника уопште. Отворени сервис (OS-open service) ће обезбиједити позиционирање


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015 и синхронизацију информација намијењених великом обиму апликација заснованих на сателитској навигацији. Такође, један од сервиса налази примјену у омогућавању прецизности апликацијама као што је Safety of life. Комерцијални сервис се може третирати као основа за развој апликација за професионалну и комерцијалну употребу, са побољшаним перформансама у односу на коришћене у отвореном сервису. Сервис намијењен корисницима којима је од велике важности непрекидни рад GNSS-а назива се Public Regulated Service (PRS). Један од сервиса под називом Search and Rescue (SAR) ће послужити као подршка Cospass-Sarsat систему који помоћу сателитских сигнала проналази авионе, бродове и сл. којима се догодила несрећа. Значај пројекта Galileo Један од главних разлога за изградњу овог пројекта јесте независност Европе. Данас, потпуно функционални системи као што су NAVSTAR GPS и GLONASS представљају војне системе који нуде цивилне услуге

65 које су такође у зависности од статуса државе у том тренутку. За разлику од њих, Galileo ће бити навигациони систем под цивилном контролом. У погледу технолошког развоја Galileo ће омогућити високу прецизност, покривеност као и доступност. Доступност се огледа у повећаном броју сателита а нарочито је значајна за велике градове у којима постоји доста ометања сигнала (urban-canyon ефекат). Захваљујући доброј позицији и инклинацији сателита, Galileo ће постићи бољу покривеност на већим географским ширинама, што је веома значајно за сјеверну Европу гдје подручје није добро покривено GPS-ом. Прецизност је побољшана повећаним бројем сателита. Видљиви сателити у комбинацији са GPS сигналима ће омогућити позиционирање са тачношћу и до неколико центиметара. Посљедњи, али не мање важан разлог за реализацију овог пројекта, представља економски развој саме Европе заснован на независности и опскрбљивању сопственог тржишта а и шире.


66

Лица и наличја намјештаја

Једноставност у оригиналној и квалитетној форми Пише: Тамара Учур

Е

ра модерног дизајна намјештаја је своју технолошку револуцију започела у 20. вијеку. Од почетка тог периода дизајн намјештаја је наметнуо различите стилове. Сваки од тих стилова је носилац одређених особина, међутим неколико карактеристика је универзално при дизајнирању намјештаја у сваком од стилова. Функционалност – основна теза модерног намјештаја је да форма или облик слиједе функцију. Модерни намјештај изискује једноставност и функционалност. Савремени начин живота не дозвољава простор за непотребне и сувишне ствари. Тражи се одређени комад намјештаја који ће испуњавати своју функцију, притом можда бити и вишенамјенски, те омогућавати кориснику повољну искоришћеност просторафункционални минимализам. Једноставност - једна од главних одлика модерног намјештаја. Користе се једностав-

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

10 најпознатијих комада намјештаја који су обиљежили савремену еру дизајна: 1. Jаје (Egg Chair) – дизајнирао ју је Arne Jacobsen (1902-1972), 1958. зa Royal SAS Хотел u Копенхагену.

2. Дрвени сто, George Nakashima (1905-1990) , познат по раду са дрветом , његови производи су били ручно рађени, а његови комади намјештаја успјевали су да и ,,необрађени'' створе љепоту и функционалност модерног дизајна. 3. The LC4, Le Corbusier (19871965), пројектовање зграда по ком је био препознатљив Корбизје је пренио и на намјештај те је кроз његов дизајн успио да пренесе форме по којима је постао славан. 4. Lоunge (Lounge Chair) – дизајнирали су је брачни пар Charles и Ray Eames. Ово ремек дјело је врхунац новог таласа у дизајну столица насталог средином прошлог вијека.

5. Лопта (Ball Chair) – дизајнирана 1963. ова ретро столица и данас изгледа као нешто што стиже из будућности. Eero Aarnio (рођен 1932.) створио је најнеконвенционалнију столицу свога времена.


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

6. Mјехур (Bubble Chair) – пет година касније Aarnio је осмислио и столицу Мјехур, коју је развио из концепта столице Лопте. Столица је окачена о плафон, а да би се постигао ефекат бестежинског стања направљена је од провидног фибергласа који пропушта свјетлост.

7. Пластична столица са базом у виду Ајфеловог торња такође је дјело (Eiffel Base Shell Chair) –Charles-a и Ray Eames. Постоље од метала својим обликом подсјећа на Ајфелов торањ, а сједиште од пластике на корњачин оклоп. 8. Столица Барселона (Barcelona chair), Ludwig Mies van der Rohe (1886-1969), познат по свом минималистичком дизајну, успио је да дизајнира једну од икона, али и једну од најкопиранијих комада модерног намјештаја 20. вијека. 9. Лала (Tulip Chair) – Eero Saarinen ушао је у историју дизајна са овом столицом која је имала једну ногу. Она је чисти израз модернизма и популарна је и данас као што је била и у вријеме када је настала.

10. Дијамант (Diamond Chair) – осмислио ју је Harry Bertoia, 50тих година прошлог вијека. Играјући се савијањем и варењем метала, створио је скултурално дјело које задовољава све функционалне потребе.

67 не, геометријске форме и чисте линије. Без орнамената и декоративних детаља. Оригиналност – један од најбитнијих фактора не само дизајна намјештаја, него дизајна свега што нас окружује. Тежи се ка новим облицима, материјалима, бојама и свему што у досадашњем свијету још није ,,виђено''. Квалитет – карактеристика која је дискутабилна за расправу. Квалитет се другачије доживљава кроз различите врсте и намјене намјештаја, међутим лош квалитет на модерном намјештају је највећи дефект. Један од главних захтјева при формирању модерног комада намјештаја јесте његов квалитет, дуготрајност и чврстоћа. Дуготрајност – једно од главних оличја модерног намјештаја. Одлика модерног намјештаја и јесте да одолијева времену и да својим квалитетом покаже дуготрајност. Неке врсте модерног намјештаја су чак и авангардне, тако да њихов дизајн не одолијева зубу урбаног дизајна. Архитектонски осјећај се утискује у дизајн кроз материјале и структуре, кроз све наведене карактеристике, али и кроз природност и одрживост као посљедњу особину дизајна модерног намјештаја. У Еко дизајну је изражена тежња за одрживим производним процесом, за природним материјалима, за очувањем околине. Кроз све ове одлике модерног намјештаја долазимо до закључка да сви тежимо ка једноставности која је притом упакована у оригиналну, квалитетну форму, а природним материјалима и дуготрајношћу приближена потребама сваког савременог човјека.


Међународна сарадња 70

Резултати научно-истраживачког пројекта „BROWNINFO“

Извјештаји студената АГГФ-а са праксе у Њемачкој

CEEPUS - Централно европски програм размјене за универзитетске студије

74 78


70

Резултати научноистраживачког пројекта „BROWNINFO“

Буђењем свијести утицати на поновно активирање запуштених и неискоришћених простора Пише: др Дијана Симоновић, дипл. инж. арх.

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015


Година

С

3 — Број 4 — јануар, 2015

ве је почело 2011. године, објављивањем научног рада: „Towards а Strategy оf Regeneration оf Urban Landscape: Brownfields аs а Strategic Resource“[1], да би се до краја 2014. године, покренуо и остварио заиста велики број вриједних резултата научних истраживања у овој области. Тада постављен 'идејни концепт' научно-истраживачког пројекта, у овом тематском и проблемском оквиру, успјешно је развијен од стране руководиоца Пројекта, др Александре Ђукић, уз координацију Тијане Вујичић, активно учешће чланова Катедре за урбанизам и планирање простора и изузетној подршци и учешћу декана Факултета, др Миленка Станковића. Наиме, иако је у међународним оквирима, регенерација браунфилд простора у жижи теоретске и практичне сфере урбанистичке проблематике, још од 1980-тих, a у земљама некадашњег Источног блока од 2000. године, у Републици Српској, до овог Пројекта није било интегралних истраживања на ову тему. Научна истраживања у области браунфилд проблематике у посљедњих десетак година су се темељила на појединачном раду научних истраживача. Реализација пројекта „BrownInfo 2014“, Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци одвијала се кроз сарадњу са партнерима из земље, региона и Европе - учествовало је 160 истраживача из 12 земаља. Пројекат је суфинансирало Министарство за науку и технологију Владе Републике

Српске и Њемачко друштво за међународну сарадњу - ГИЗ (German Society for International Cooperation – the Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH), а подржан је од Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Владе Републике Српске, Привредне коморе Републике Српске, Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа, Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске, Развојне агенције ЦИДЕА - Бања Лука, те општина Мркоњић Град и Теслић. Реализацију пилотпројекта формирања информационе базе Пословне зоне Бања Лука - бившег индустријског комплекса “Инцел”, који је спроведен у оквиру овог научно-истраживачког пројекта, значајно су помогле: INOVA - informatički inženjering d.o.o. и Пословна зона а.д. Бања Лука. У изради научне монографије учествовали су научници и истраживачи из Босне и Херцеговине, Србије, Словеније, Албаније, Црне Горе, Аустрије, Италије, Чешке и Шпаније. Сматрајући да први корак на путу поновног активирања запуштених и неискоришћених браунфилд простора, представља рад на буђењу свјести о значају и потреби њихове регенерације, прије свега на институционалном нивоу, а затим и у привредној и широј друштвеној заједници, аутори Пројекта су се у том циљу, опредијелили за бројне и разноврсне резултате, доступне различитим категоријама и мотивима потенцијално

71 Истакнуте институције, учесници Пројекта: • Институт за одрживи урбани развој Чешке (Institute pro udržitelný rozvoj sídel (IURS), CZ), • Урбанистички завод Републике Словеније (Urbanistični inštitut RSlovenije (UIRS), SI), • Архитектонски факултет Универзитета у Београду заинтересованих страна. Данас можемо истаћи сљедеће остварене резултате „BrownInfo 2014“ - научно-истраживачког пројекта АГГФ-а: • Интегрална BrownInfo-методологија за успостављање јединствене информационе базе браунфилд локација; • BrownInfo-софтверски пакет, који је креирала „Инова“ из Бањалуке и прилагодила га специфичностима BrownInfo-методологије, омогућава формирање интерактивних база података браунфилд локација; • Научна монографија међународног значаја - BrownInfo. Toward a Methodological Framework for Brownfield Database Development/Изградња методолошког оквира за креирање информационе платформе запуштених и неискоришћених браунфилд простора (уредници: А. Ђукић, Д. Симоновић, Т. Вујичић), која на структуиран начин презентује резултате теоријских и примјењених истраживања пројекта у форми оригиналних и прегледних научних радова.

[1] Simonović, Dijana; Novaković, Nevena; Vujičić Tijana. "Towards a strategy of regeneration of urban landscape: Brownfields as a strategic resource", Proceedings of I International Conference Ecology of urban areas, (Zrenjanin: Faculty of technical sciences „Mihajlo Pupin“, 2011), 439-449.


72 • Приручник намјењен свим актерима који директно или индиректно учествују у процесу планирања и уређења простора, односно урбане регенерације запуштених и неискоришћених простора, „BrownInfo. Priručnik za uspostavljanje interaktivne baze podataka braunfild lokacija“ (уредници: А. Ђукић, Т. Вујичић) – • Међународна академска конференција „International Academic Conference BrownInfo 2014“ са пратећом публикацијом BrownInfo 2014. Proceedings of International Academic Conference (уредници: А. Ђукић, М. Станковић, Б. Милојевић, Н. Новаковић), са 25 ауторских радова у оквиру 4 поглавља; • BrownInfo-пилот пројекат Пословне зоне а.д. Бања Лука (бивши индустријски комплекс „Инцел“), представља резултат сарадње између Архитектонскограђевинско-геодетског факултета, „Инове“ из Бањалуке и бањалучке Пословне зоне у бившем комплексу индустрије „Инцел“.

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Пилот-пројекат је реализован захваљујући учешћу 13 студената завршних година студија Архитектуре на АГГФ-у у Бањалуци. Ова група студената је извршила мапирање локације, снимање постојећег стања простора комплекса, инвентарисање према BrownInfo-методологији, дигитални унос и геореференцирање података; • Анкета - спроведена међу представницима локалних служби администрације, развојних агенција и планерских инситуција Републике Српске, у циљу утврђивања 'видљивости' категорије запуштених и неискоришћених простора (brownfield) у контексту управљања урбаним простором у Републици Српској и ради сагледавања нивоа потреба за информационом платформом о браунфилд просторима и стања људских и техничких ресурса, који би се могли ангажовати у њеној примјени; • Анкета - спроведена међу представницима привредног сектора која је

преиспитивала перцепцију привредника о браунфилд локацијама, ради сагледавања нивоа потребе за успостављањем информационе платформе о овим просторима, и испитивања специфичних захтјева инвеститора у погледу садражаја база података. Резимирајући резултате предметног истраживачког пројекта, могли бисмо их свести на дефинисање универзалних стандарда идентификације, евиденције и класификације браунфилд простора, заснованих на предложеној интегралној методологији прикупљања, систематизације, презентације и чувања података о запуштеним и неискоришћеним просторима, на којима би се у будућности могле заснивати одлуке о покретању процеса регенерације ових простора у Републици Српској. Сматрамо да информације о простору представљају једнако значајан ресурс као што су то сами простори. Свјесни смо да у ери дигитализације, примјене напредних софтвера у планирању, динамизације процеса планирања узроковане промјенљи-


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

вим тржиштем и динамичним глобалним окружењем, појаве колаборативног /стратешког концепта планирања, долази и до потребе за иновирањем концепта информационог система у циљу обезбјеђења доступности, проточности и прегледности информација, али и ефикаснијег коришћења просторних ресурса. У том смислу, потреба за успостављањем информационе платформе запуштених и неискоришћених простора као значајних просторних ресурса намеће се као императив, а развој методолошког апарата за анализу, прикупљање, обраду, систематизацију, чување и презентацију података представља направљен 'први корак' на путу ка његовој реализацији. Дакле, BrownInfo-пројекат представља само прву, уводну фазу истраживачких активности које је Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет планирао у области регенерације браунфилд локација. Сљедећи корак на том путу је дефинисање стратегија регенерације ових простора, а информационе базе чине документационо-информациону основу будућих истраживања. У ишчекивању да националне и локалне институције коначно препознају значај овог пионирског подухвата, знајући при томе, да је предуслов уласка у Еропску унију темељење развоја наших градова на принципима одрживог развоја који значи одговоран однос према насљеђеним ресурсима, надамо се да ће овај пројекат у вријеме кризе, пробудити свијест друштва о важности регенерације постојећих просторних ресурса, на свим институционалним нивоима.

73

Студенти значајно допринијели међународном пројекту Школска 2013/2014 није се завршила на уобичајен начин - испитним роковима. Неколико студената архитектуре, добило је прилику да учествује у међународном пројекту BROWNINFO. Мирис љета није успио да нас завара, и нико од нас није одолио прилици да научи нешто ново и своје знање примјени практично. Задатак студената је био да обезбиједе информације са терена, а потом исте унесу у каталошке листове, који су послужили за уношење објеката и парцела у интерактивну базу података. Проведено вријеме на подручју индустријског комплекса дало нам је увид у постојеће стање, које је доста лоше. Велики простори и површине су празни, неискориштени, запуштени, а у исто вријеме су присутни и имају одређени квалитет и потенцијал. Видјели смо и пар примјера како су неки дијелови комплекса реновирани, дограђени, те како им је дата нова функција (административна, пословна, образовна). Увидјели смо велики потенцијал овог „brownfield-а“ због већ изграђених структура, постојеће инфраструктуре, близине града, као и разнолике саобраћајне повезаности. Мјесец дана је било потребно да тим од седам студената обради сваку парцелу и објекат на подручију Инцела. Током рада суочили смо се са различитм проблемима, као што су бројне нумерације и међусобна преклапања; измјене у изграђеним и неизграђеним структурама које су се дешавале током протеклих година а које нису биле нигдје заведене или детекотване на геодетским картама, и сл. Успјели смо превазићи све наведене проблеме и успјешно рјешити овај задатак. Помогли су нам старији извјештаји, стара пројектна документација, архитекта из Пословне зоне Инцел,а највише наш детаљан истраживачки рад на терену. Срећни смо и задовољни што смо дали свој допринос једном од најважнијих реализованих пројеката на нашем факултету. Као изабрани студенти актери на овом пројекту, захвални смо професорима који су нас изабрали и надамо се да ћемо остварити још више оваквих прилика да учимо и радимо кроз праксу, примјењујући научено. Важности и величине овог пројекта постали смо свјесни тек када смо као учесници позвани на Међународну Академску Конференцију „Browninfo“, која је одржана 6. и 7. новембра у Бањалуци. Поред представљања комплетних корака и резултата овог пројекта , присуствовали смо и предавањима најистакнутијих имена из ове области, како страних тако и домаћих професора и асистената на које смо нарочито поносни. Током предавања били смо упознати са различитим систематикама и приступима оваквим „brownfield“ локацијама. Свједочили смо бројним успјешним европским примјерима како такве локације могу трансформацијом постати плодно тло за различите функције и дешавања (као што су стамбене или пословне зоне, разни културно-умјетнички садржаји, зоне за спорт и рекреацију, или као мјеста за забаву, концерте, изласке). Стечено знање и информације из ове области би свакако могле да буду и једна од тема за будућа усавршавања неком од нас али и “идеја водиља” да прво истражимо и искористимо оно што већ имамо, а потом пројектујемо и градимо. Учесници пројекта: Никола Матић и Марија Лукач


74

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Извјештаји студената АГГФ-а са праксе у Њемачкој

Тробојка у бојама АГГФ-а Припремио: Давид Латиновић

"Живот је суров, а у њему успевају само упорни и истрајни. Они који из било ког разлога не искористе своју шансу као земља и као појединци, можда ће имати добре разлоге, или изговоре за то, али ће остати ван игре" Зоран Ђинђић

О

д 2004. године Фондација др Зоран Ђинђић заједно са Одбором њемачке привреде за источну Европу и Делегацијом њемачке привреде у Београду (Ost-Ausschuss der Deutschen Wirtschaft i Delegation der Deutsche Wirtschaft) организују Програм стипендија њемачке привреде "Зоран Ђинђић", чији је циљ да се квалификованим младим људима обезбиједи стручно усавршавање у најпознатијим њемачким компанијама у трајању од три до шест мјесе-

ци. Стипендије су намијењене студентима завршних година факултета и дипломираним стручњацима са првим радним искуством. Стручну праксу студенти обављају у неким од најзначајнијих њемачких компанија као што су Siemens, Bosch i Deutche Bank, у областима аутомобилске индустрије, енергетике, електротехнике, електронике, банкарства, бизниса, грађевинарства, трговине, авиоинжењеринга, пољопривредне технике, картографије. Посљедња генерација стипендиста бројала је 47 младих људи из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, и Албаније. Из БиХ шесторо младих били су учесници програма, од чега троје из Републике Српске. Нашу тробојку представљали су студенти Архитектонскограђевинско-геодетског факултета, представници сва три одсјека. Љиљана, Ана и Маја, првих седам дана проведених у Њемачкој престоници провеле су заједно са стипендистима из других држава. Боравак у Берлину био је намијењен упознавању са програмом, радионицима, посјетама бројним државним институцијама и званичницима као и незаборавним дружењима и обилас-

цима главног града Њемачке, који се, како оне кажу, својим богатим и динамичним, а истоврмено опуштеним животним стилом осјетно разликује од других њемачких градова. Након седмодневне припреме за самостални живот у Њемачкој, дјевојке су кренуле путем струке, све три у различите градове. Будући да је у студентским круговима познато да није тако лако стећи услове за добијање ове праксе, препознали смо значај и овим поводом, поносни стипендисти са читаоцима часописа Мост, подијелиће своја искуства, сазнања и утиске са праксе у Њемачкој. Праксом у визију будућности Период од јула до децембра 2014. године провела сам на стручној пракси у Њемачкој као стипендиста њемачке привреде „др Зоран Ђинђић“. Шестомјесечну праксу сам обављала у фирми Iproplan GmbH која је смјештена у трећем по величини граду Саксоније, Кемницу, некадашњем КарлМаркс–Штадт-у. Кемниц, са истоименом ријеком, по броју становника и површини, уз Дрезден и Лајпциг, спада међу три највећа града Саксоније, мада се по љепоти, архитектури и друштвеном животу нала-


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

зи далеко иза њих. За стипендијски програм њемачке привреде „др Зоран Ђинђић“ сам сазнала на презентацији у амфитеатру Машинског факултета, гдје су између осталог, били представљени и други стипендијски програми. Пошто сам се налазила на самом завршетку основних студија, а Њемачка архитектура ми је одувијек била привлачна, одлучила сам да аплицирам баш за ову стипендију. Упркос мом не тако савршеном знању њемачког језика и великој дози песимизма, убрзо сам добила позитиван одговор од стране фондације. Недуго након успјешно обављеног разговора у Сарајеву добила сам понуду за праксу од фирме Iproplan коју сам са одушевљењем прихватила. Након седмице проведене у Берлину, гдје смо се због беспријекорне организације сви осјетили као да смо такав третман и заслужили, наступио је шестомјесечни период нашег доказивања и вриједног рада. Почетна трема, несигурност, страх од проналаска пута до радног мјеста, копирнице, кантине, погрешног скретања код велике макете на другој и по етажи, заборављања имена радних колега, ћасакња за

доручком, руковање софтверским програмима на њемачком језику, а поготово јављања на телефон је захваљујући љубазним колегама и занимљивим пројектима убрзо нестао. Пројекти на којима сам радила били су разноврсни, а њихова комплексност и захтјевност се мијењала током трајања праксе. Неки од пројеката на којима сам радила су: пројекат санирања и пренамјене некадашње Палате културе у Кемницу, пројекат реновирања и санирања основне школе у Рослау, пројекат проширења саобраћајне инфраструктуре у Халеу, дизајн инфопултова за производне погоне Фолксвагена, пројекти измјене ентеријера, израда конкурсног рјешења за школски центар у Дрездену, пројекат реновирања и санирања тржног центра у Кемницу, пројекат изградње помоћне хале за градско превозно предузеће у Кемницу и слични пројекти. Уз рад на пројектима, чести су били и одласци на терен. Са фотоапаратом у једној и метром за мјерење у другој руци, научила сам много корисних и практичних ставри које кад-тад очекују једног архитекту. Програми у којима сам најчешће радила су Arhicad, AutoCad и Corel и на основу претходног знања о тим про-

75

грамима, у којим сам најчешће радила током студија, нисам имала већих проблема њиховом савладавању и на њемачком језику. Чест прековрмени рад на послу компензован је још чешћим путовањима викендима и незаборавним дружењима са другим стипендистима. Берлин, Дрезден, Лајпциг, Нирнберг, Нојмаркт, Фрајберг, Франкфурт, Бон, Келн, Минхен, Праг, Амстердам само су неки од градова које сам посјетила. Прилика да радим као архитекта и уједно као амбасадор моје државе помогла ми је да схватим шта желим у својој будућности, као и да се развијем као личност и млади стручњак. Спознаја да је архитектура нешто чиме се заиста желим бавити и нешто у чему се проналазим је можда и највриједнија ствар коју ми је ова пракса пружила. Љиљана Павловић „Self-test“ У лепези данашњих могућности које су тако лако доступне човјеку и које га понекад ослобађају претјераног мозгања, посебан изазов за младе представља свакодневно тестирање својих вјештина, знања и циљева. Ја сам такву


76 шансу пронашла у овој стручној пракси. Након успјешно обављених задатака који су били предуслов за добијање праксе у Њемачкој, упознавања са осталим стипендистима из других држава у Берлину, припреме и упозорења шта послодавци очекују од нас, још увијек несвјесна изазова који је предамном, крећем из Берлина ка југу Њемачке, покрајина Баварска, град Нојмаркт. Четири мјесеца, колико је трајала моја стручна пракса у фирми Europoles GmbH&Co, била су јединствен тест мог знања њемачког језика, а посебно стручног знања које сам стекла за 4 године на свом матичном факултету и које сам коначно могла у неку руку да примјеним. Као конструктивац, увијек сам маштала да рјешавам статичке и динамичке прорачуне високих зграда, мостова или других масивних конструкција. Када сам добила понуду да радим као статичар у овој интернационалној фирми која броји 1400 запослених и која нема конкуренцију у Њемачкој у својој бранши, није ми било ни мало свеједно. Тако сам се осјећала све вријеме трајања праксе. Са многим задацима који су ми били повјеравани сусретала сам се први пут и за мене је све било ново, осим основних статичких, динамичких и механичких параметара. Моје залагање у фирми подразумијевало је израду статичких процјена и прорачуна бетонских и челичних антенских стубова (пилона) и носача антена. Иако су пилони за мобилне мреже, чијом се производњом и прорачуном бави фирма, за мене до тада били недовољно

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

истражена област и није се налазила у плану и програму мог досадашњег школовања, уз адекванта објашњења радних колега, од којих је једна колегиница изврстан статичар, бивши практикант из Македоније, обиласке постројења и фабрика, посвећеност свим задацима које сам добијала, временом сам се прилагодила и схватила проблематику прорачуна и израде. Свакодневно сам добијала нови план у којем купац (Telekom, Vodafone, Huawei, E-Plus и други) захтијева надоградњу нових антена, на већ постојећи објекат, чије сам оптерећење, на основу старих статичких прорачуна и услова носивости, анализирала и доказивала да ли је дозвољено или није. Након процјене и прорачуна, своје резултате бих записивала у виду извјештаја, те би их шеф прегледао и овјерио, након чега слиједи даља процедура. За моделовање пилона користила сам софтвере које користи само фирма и за чију дискрецију сам првобитно потписала уговор. Рад у њемачким софтверима је за мене представљао велики изазов, с обзиром да су у питању

уско стручни термини и функционалности. Кулминацију у мом ангажовању у овој њемачкој компанији, представљао је тренутак када ми је шеф, након успјешно одрађених 40-ак статика, одобрио да лично потпишем извјештај неколико статичких процјена, што је до тада он чинио. Од тог тренутка постала сам сигурнија у себе и лакше сам подносила и неуспјехе. Свакодневно сам доживљавала професионалне успоне и падове што је на крају резултирало ипак једним великим успоном, који су и моји послодавци потврдили у извјештају о мом раду. Боравак у Немачкој ми је омогућио да се упознам са организацијом, пословним процесима и функционисањем великих и успјешних њемачких компанија. Циљ мог стручног усавршавања био је да по повратку стечено знање и искуство пренесем кроз своје будуће радно ангажовање и у својој средини. Надам се да ће се мој циљ у потпуност остварити. Ана Ковић


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

„Постале смо снажније и јаче особе“ Након успјешно обављеног интервјуа са представницима „Зоран Ђинђић“ фондације, селекције од стране њемачке компаније, те одласка по визу и паковања, коначно је дошао и тај дан, дан за полазак. Заједно са Аном и Љиљом одлазим у Сарајево гдје се упознајемо са још једним колегом, такође будућим практикантом, те заједно летимо у Берлин. Од саме помисли да ћемо у Берлину провести седмицу дана обузима ме нека необјашњива срећа и радост. Берлин је један од градова које сам увијек жељела посјетити. Ни слутила нисам, да ћемо на моје велико изненађење и одушевљење бити тако срдачно и великодушно дочекани и угошћени. Организатори су се потрудили да нам боравак у Белину не остане у сјећању само као упутсво за сналажење и добар старт у њемачким компанијама, него као незаборавано искуство, што у едукативном, што у забавном смислу. Након седмице дана гозбе и обилазака вријеме је било да се крене у нове радне побједе, свако ка свом граду. Тако сам и ја кренула ка свом

Фрајбергу, главном рударском граду у Саксонској области. Искрена да будем, прије него што сам стигла, о Фрајбергу ништа друго нисам знала осим да је надомак Дрездена, што ме јако веселило. На станици ме чекао мој супервизор. Одвела ме у смјештај који ће бити и мој дом наредних шест мјесеци, а сутрадан и на посао. Ту сам се упознала са радним колегама, својим ментором, те главним шефом компаније Beak Consultant, у којој сам обављала своју стручну праксу. Једна је то од неколико консултантских компанија смјештених у Фрајбергу, а која се бави картографијом, ГИС системима и геологијом. Како је моја професија у геодетском инжењерству уско везана са ГИС-ом и картографијом, мој ментор је настојао да ми даје пројекте и задатке који одговарају мојим интересовањима. Неосјетно су пролазили дани, седмице, мјесеци. Свакодневно сам упознавала нове људе, њихове навике и културу. Будући да нисам била једини практикант у својој фирми, упознала сам и спријатељила се са једном дивном дјевојком из Канаде, с којом сам уједно

77 дијелила и смјештај. Послије радног времена, свакодневно сам се дружила са свим овим људима, из Њемачке, Канаде, Украјине, Индије и др, док су викенди били разервисани за дружења са осталим практикантима, сваки пут у другом граду. Тако бисмо нас три мускетира, једва дочекале петак послије подне да кренемо у правацу Ниpнберга, Франкфурта, Келна, Амстердама или фамозног Октобар феста, који смо радо посјетиле и дегустирале. Постале смо прави пријатељи, што је можда и највриједније што сам понијела из Њемачке у Бањалуку. Овом праксом стекле смо самопоуздање, постале смо храбрије, стекле смо позитивне утиске, обишле бројне атракција и знаменитности које смо досад само на филмовима гледале. Међутим, оно што је био циљ ове праксе, ми смо оствариле. Постале смо искусније свака у својој професији, спремне за нове радне изазове или наставак школовања, шта коме више буде одговарало, али свакако постале смо снажније и јаче особе, спремне за све што им живот носи. Маја Калинић


78

CEEPUS - Централно европски програм размјене за универзитетске студије

Отпутуј, размијени искуство, научи Пише: Ђоко Регојевић

С

ви ми често пожелимо нешто ново, нешто другачије, да до циља дођемо другим путевима и суочимо се са новим изазовима. Размјена искустава из наше струке, упознавање са новим техничким достигнућима, успостављање сарадње са другим студентима и универзитетима, само су неке од предности које нам олакшавају рад, Отворен је конкурс за 2015/2016 академску годину за пријаву студената и наставног особља. Конкурс, образац за пријаву и друге потребне информације можете пронаћи на сајту http://www. ceepus.info/. За додатне информације можете се обратити представнику нашег факултета за CEEPUS програм др Александару Борковићу (aborkovic@ agfbl.org, кабинет број 7, кампус).

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

мотивишу нас за веће резултате и чине незаборавна искуства у нашим инжењерским животима. CEEPUS је одлична прилика за нешто такво. CEEPUS омогућава мобилност студената и универзитетских професора, као и курсеве језика и екскурзије. Једна од најбитнијих активности коју овај програм пружа је универзитетска мрежа која се заснива на сарадњи између најмање три универзитета, под условом да су два од три универзитета из различитих земаља чланица CEEPUS -а. Основна идеја је укључити најбоље и најспособније у размјену. За разлику од других програма, листа приоритета не постоји и све области студирања се прихватају. Универзитетске мреже се бирају помоћу два, компјутерски подржана (CEEPUS Scoring System) корака од којих је један на националном, а други на међународном нивоу. У циљу признавања академских активности учесницима CEEPUS програма, потребно је да универзитети који се налазе у заједничкој мрежи имају успостављен ECTS (кредитни систем бодовања предмета) или компатибилан систем оцјењивања. Такође је потребно да универзитет нуди одређене предмете на енглеском, њемачком или француском језику. За стипендије могу да конкуришу студенти и професори , без обзира на смјер, са знањем енглеског језика. Наш факултет се 14.01.2009. прикључио једној мрежи коју сачињавају грађевински факултети или грађевински одсјеци у више земаља. Мрежа факултета носи наслов CII-BG-0022-05-0910 – Teching and Learning Civil Engineering in European Context. Оснивач мреже је Универзитет за ар-

хитектуру, грађевинарство и геодезију у Софији, Бугарска. Остали чланови су: Грађевински факултет Техничког Универзитета у Бечу, Грађевински факултет Техничког Универзитета у Брну, Грађевински факултет Универзитета св. Ћирило и Методије у Скопљу, Грађевински факултет Универзитета Црне Горе у Подгорици, Грађевински факултет “Ovidius” Универзитета у Констанци и Словачки Технички Универзитет у Братислави. Досад је шест наших студената боравило на размјени док су АГГФ посјетила три наставника и један студент. Успјешно прикључњењe мрежи значи да студенти и наставнци свих одсјека АГГФ-а могу да аплицирају за боравак на неком од факултета из мреже. Боравак траје од 1 до 3 мјесеца, подразумјева учешће у настави и у потпуности је финансиран од стране CEEPUS-овог фонда. Учешће у настави је засновано на eквиваленцији бодова (ECTS) и остварени бодови у току размјене су признати од стране матичног факултета. Државе које учествују у програму су Албанија, Аустрија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Чешка, Мађарска, Македонија, Црна Гора, Пољска, Румунија, Србија, Словачка и Словенија. Све земље су потписале међународни споразум којим су приступиле програму.


Представљамо 80 84

Јована Раилић - умјетник Боривој Обрадовић, предсједник Уније студената РС


80

Јована Раилић умјетник

Прво слово па пјесма Разговарала: Драгана Илић

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

У

овом броју часописа Мост још једном ћемо афирмисати свестраност наших студената, љубав према умјетности и успјех који остварују и мимо факултета. Представљамо вам Јовану Раилић, студентa друге године нашег факултета, чија поезија оставља без даха и буди емоцију читаоцима. „Поезија се појавила као потреба да искажем своје мишљење и емоције на папиру, одмах након што сам научила да пишем. Као дијете сам много времена проводила сликајући, моделујући, пишући - уживајући у умјетности. Околина је то примјетила и подстицали су ме на конкурсе, изложбе, књижевне сусрете. Било је ту и награда. Већ 2009. сам издала прву збирку поезије, у којој се посебно истакла озбиљна тематика. Нетипично и безбрижно дјечји, бавила сам се темама рата и родољубља, дијелом условљено посљедицама рата које је осјетила моја породица. Као пјесник детаљно сам посматрала свијет око себе и бољело ме зло које се дешава у њему“, каже Јована Раилић која се након средње школе опредјелила за још један вид умјетности - архитектуру. У том периоду одрастања додатно је развила своју комуникативност учествујући на семинарима за младе, водећи програме за књижевне сусрете, путујући, волонтирајући за разне хуманитарне акције, које су је чиниле сретном и вриједном живљења јер је на тај начин некоме могла помоћи. „Пјесме су се низале, а једна ме је одвела до хуманитарне организације из Београда, са чијим волонтерима сам радила хуманитарне акције за

81 Косово и Метохију и помоћ дијелила директно угроженим људима. Провођење времена са људима из енклава на Косову и Метохији ми је давало додатну снагу да идем даље, а од њих сам научила да често у невољи много значи ријеч, пријатељска ријеч“, истиче Јована додајући да је тиме мотив родољубља био додатно појачан, што је резултирало властитим „косовским циклусом“ који ће бити објављен у збирци која је у припреми. У међувремену своје радове је објављивала у заједничким зборницима књижевника, чији број се сваким даном повећава. „На семинару за младе у манастиру Милешеви, љета 2012. године, владика Филарет ме благословио и прозвао будућом игуманијом манастира Милешева, након што је слушао моје говоре, дебате и пјесме. Наравно, то би значило да будем монахиња, на шта тренутно нисам спремна, јер сматрам породицу највећим благом. Можда некада касније, имајући у виду предиван осјећај који ми изазива боравак у Милешеви“, рекла је Јована Раилић.


82 JОВАНА РАИЛИЋ (25.09.1994. Сански Мост) је студент Архитектонско грађевинскo-геодетског факултета у Бањалуци, одсјек Архитектура. Основно и средње образовање је стекла у Прњавору, гдје је носила титулу ученика Вуковца, а у Средњој школи Прњавор и ученика генерације. Поезијом се бави од када је научила да пише прва слова, а прву збирку „Од пупољка до руже“ је издала 2009. године. Учесник је многих омладинских семинара, а њене пјесме су уврштаване у многе зборнике. Редован је учесник књижевних сусрета „Своме роду од Косова до данас“ на Вучијаку (СКК ТАЛАСИ, Прњавор), „Прљача“ у Дервенти (СКК ВИХОР, Дервента). Волонтер је ОО Црвени Крст - Прњавор, организације Уједињена Србија, Београд (огранак Градишка), као и организације за размјену студената ради стручне праксе IAESTE БиХ. Посједује завршен локални степен Школе људских права (Хелсиншки комитет за људска права). Члан је СКК „Таласи“ (Прњавор), “ Савезa књижевника у отаџбини и расејању“ (Нови Сад), „Удружење писаца завичаја“ (Прњавор). Бави се хуманитарним радом и посјете Косову и Метохији су јој један од главних мотива који се провлаче кроз пјесме.

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

ТУ ЗА ТЕБЕ У плавом облаку Прашњавом сокаку Капљици вина Милиметру висина. Између уздаха Мисли Предаха... Из чистог извора Свих избора Офуцаних торби Вјековних борби. Преко даљина Планина Кривина... Кроз божурска поља Манастирска доља Златне капије Крвничке тапије. Поред жице Кавеза Птице... Испод одаја Проклетих продаја Гробница славних Градова давних.


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Низ ризницу Воштаницу Ћирилицу... Уз бијеле пчеле Сестре смјеле Фреску опјевану Браћу оплакану. Око покајника Молитвеника Крика... На сред олтара Врата мала Плодоносној жетви Лазаревој клетви. Од тишине Свитања Тмине...

ТУ! ЗА ТЕБЕ ТИЈЕЛОМ ДУШОМ ЦИЈЕЛОМ БЛАГОШЋУ СИНА НЕВИНОШЋУ КРИНА.

*Пјесма уврштена у зборник најбољих радова „Најлепше српске речи се пишу ћирилицом“ на тему Косово и Метохија, Београд 2013

83

НЕВРИЈЕМЕ Бетон упија капи пљуска Бића ка скровиштима гребу. -Више се грмљавине не бојиш? -Сликање! Насмјеши се небу! Муња на трен ослика таму Гром сва чула буди. -Више се стварно тога не бојиш? -Страшније су ми људске ћуди.

05.07.2012. Јована Раилић


84

Боривој Обрадовић, предсједник Уније студената РС

Мотивишу ме безизлазне ситуације Разговарала: Наташа Вујовић

В

ећ двије године Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет Универзитета у Бањој Луци је најзаступљенија високошколска установа у студентским представничким тијелима. Прошле године, наш колега Младен Амовић је био предсједник Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци, а Боривој Обрадовић замјеник предсједника Уније студената Републике Српске. Од октобра 2014. године наш колега Боривој је изабран за предсједника Уније студената, док је Давид Латиновић потпредсједник Студентског парламента. Од када постоје студентска представничка тијела никада ниједан факултет није био заступљен с толиким бројем студената на највишим функцијама и то је, свакако, допринијело афирмацији нашег факултета. Тим поводом, руковођени чињеницом да је за овакав „продор“ наших колега у органе

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

студентских представничких тијела најзаслужнији Боривој Обрадовић, иначе предсједник Савеза студената на нашем факултету већ неколико година, у знак признања у овом броју нашег часописа представљамо га из угла који нам је мање познат. „Мост“ Како то да си изабрао грађевински факултет, поред очитог афинитета према друштвеном раду? Б. О. До самог краја четвртог разреда гимназије нисам знао шта ћу да студирам. Једино што сам знао је то да нећу уписати медицину и грађевину. Медицину због тога што падам у несвијест када видим иглу, а грађевину зато што сам мислио да је то за мене превише тешко. У потпуној паници, одлучио сам се да упишем међународно право на америчком универзитету у Бањалуци и почео сам интензивно да се припремам за пријемни и узео сам приватне часове из енглеског језика. Онда се појавио неки човјек који је рекао да то баш није неки избор, а и пуно је коштало, па сам се одлучио за економију. Већ сам се био препремио за пријемни испит и буквално

седам дана прије полагања пријемног, предомислио сам се и пријавио се на АГФ. Та одлука није била без основа јер је мој отац био дипломирани грађевински инжењер, хидротехничког усмјерења. Његова жеља је била да кренем његовим стопама и оставио ми је све своје књиге. Мислим да је успомена на њега била пресудна и нисам се покајао. „Мост“ Да ли је тачно да си размишљао и о томе да студираш глуму? Б. О. Маштао сам мало о томе. У гимназији ми је најтежа била књижевност, интерпретација књижевних дјела и прича о томе шта је писац хтио да каже. Пошто не волим безизлазне ситуације, досјетио сам се да то избјегнем тако што сам организовао мини представе посвећене књижевном дјелу које смо обрађивали. Окупио сам групу ђака, којима је књижевност била баук као и мени, покупио из куће све капе, шалове и остале реквизите и правили смо представе. Гогољев Ревизор, Нушићево Сумњиво Лице, Стеријин Кир Јања итд. мојој професорици српског, Вери Бајагић, ина-


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

че веома строгој, допала се та креативност и ја сам из српског језика имао петицу. То ме мало понијело, па сам у неком тренутку размишљао да постанем глумац. Срећом, та занесеност није трајала дуго. „Мост“ Добар дио твог живота био је посвећен кошарци. Шта ти је значила кошарка? Б. О. Кошарку сам почео да тренирам с девет година, прије тога сам једну годину провео у школи фудбала „Џаја“. Кошарка ми је била све, све моје жеље и снови су били повезани с тим спортом. Маштао сам о спортској гимназији, о томе да студирам кошарку. Ништа ме није могло спријечити да не одем на тренинг, устајао сам у пет ујутро и одлазио на кош да сатима вјежбам слободна бацања, шут за трицу, шутеве с разних позиција. И у мојој соби је био кош, а кућа је била пуна кошаркашких лопти. Када сам први пут стао на паркет дворане Борик, био сам најсрећнији на свијету. Када је изгледало да ће моји снови почети да се остварују, пред крај гимназије, једноставно сам одлучио да морам поћи другим путем. Кошарку сада играм само рекреативно. „Мост“ Са ове дистанце, шта ти је кошарка дала, а шта узела? Б. О. Ништа ми није узела, а дала ми је много тога. Стекао сам много пријатеља, прије свега. Пошто сам најчешће играо на позицији плеја, мислим да је то било кључно у развоју мене као личности. Брзина, проналажење најбољег рјешења у дјелићу секунде, организовање и

мотивација тима. Мислим да је кошарка најзаслужнија и за моје ангажовање у студентској организацији. Волим да је најбоље све у чему сам и чега сам дио и не штедим се нимало када томе треба да лично допринесем. И то је за мене игра, као што ми је некада била кошарка. „Мост“ Игра на побједу? Б. О. Увјек је побједа мотив, али и пораз је саставни дио игре. „Мост“ Није мала ствар бити изабран за предсједника кровне студентске организације Републике Српске, а уз то „повући“ у студентске организације и толико студената са АГГФ-а“. Како си у томе успио? Б. О. Мислим да је кључно било то што смо на нашем факултету направили компактан тим студената који су били искрени једни према другима и веома сложни. Знали смо шта хоћемо и свако је дао свој допринос да то постигнемо. Оно што је мене посебно мотивисало је то што су сви били окренути ка општим циљевима, жељи да се нешто уради што ће користити свима. Најприје смо се доказали на нашем факултету, прво организовањем међународног конгреса студената грађевинарства, када смо проглашени најактивнијим локалним комитетом Међународне студентске организације, а онда наш часопис, који је, сигурно, најбољи студентски часопис на оба јавна универзитета. Иза нас су стајали резултати и зато смо успјели, а највеће задовољство је представљало то да смо иза себе оставили „конкуренте“ са

85 других факултета, који су били и по неколико година старији од нас. Ми смо најмлађе студентско руководство до сада, а најбољи смо и по учешћу наших колегиница у студентским организацијама. Нисмо више само мушка организација. „Мост“ Да ли је тај друштвени рад тежак, колико тражи времена и енергије и да ли се све то на неки начин „исплати“? Б. О. Све зависи како се односиш према обавезама. Уколико си одговоран и ако поставиш високе циљеве, онда је та активност напорна и троши пуно времена и енергије. Све се „исплати“ ако има резултата, а ми смо постигли неке битне и конкретне резултате. Ево, споменућу то да смо прошле године обезбиједили за 44 студента стипендије од донација посланика двију партија, а надам се да ћемо то постићи и у овој години. Изборили смо се за више испитних рокова, отворили смо причу о приватним факултетима и сумњивом квалитету неких диплома, на путу смо да добијемо фонд за финансирање мобилности студената и наставника. Постигли смо потпуно јединство свих студентских организација и удружења студената потписивањем заједничке декларације у којој смо као јединствене циљеве истакли борбу за бољи квалитет наставе, брже запошљавање и бољи студентски стандард. Постигли смо и то да нас институције више уважавају, што се види из тога да су тражили наше приједлоге код израде Владине економске политике, да су нас позивали да учествујемо на сједници Сената РС и другим важним скуповима.


86

„Мост“ Да ли би, на основу свог искуства, сугерисао студентима да се више ангажују у раду студентских организација? Б. О. Не само у раду студентских организација, него и у другим организацијама и областима. Вријеме у коме ми живимо је другачије од времена у коме су одрастали наши родитељи. Њима је била довољна само диплома факултета, али нама није. Мора се улагати у себе, јер ће конкуренција из године у годину бити све већа. Рад у студентској организацији

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

је понекад напоран, али се то компензира сваким новим познанством, новим сазнањима, поготово тиме када си у прилици да некоме помогнеш да ријеши неки проблем. Ево, наш часопис захтијева много рада и труда, то је тешко и за професионалне новинаре, али они који раде на његовом стварању остављају траг на нашем факултету. Генерације које долазе препознаваће нас по томе и због тога се сав тај труд исплати. Све треба пробати и истестирати своје способности и склоности.

Иза нас су резултати Мислим да је кључно било то што смо на нашем факултету направили компактан тим студената који су били искрени једни према другима и веома сложни. Оно што је мене посебно мотивисало је то што су сви били окренути ка општим циљевима, жељи да се нешто уради што ће користити свима. Најприје смо се доказали на нашем факултету, прво организовањем међународног конгреса студената грађевинарства, када смо проглашени најактивнијим локалним комитетом Међународне студентске организације, а онда наш часопис, који је, сигурно, најбољи студентски часопис на оба јавна универзитета. Иза нас су стајали резултати и зато смо успјели, а највеће задовољство је представљало то да смо иза себе оставили „конкуренте“ са других факултета, који су били и по неколико година старији од нас.


Знање плус 88 90 93 94

Технички рјечник Leica Geo Office АГГФ укрштеница Занимљивости


88

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015 J

Технички рјечник

Најчешћи појмови у архитектури, грађевинарству и геодезији Припремиле: Наташа Вујовић, Тамара Учур и Гордана Јаковљевић

Јаловина – нуспродукт процеса прочишћавања и прераде руде или других базних материјала у рударским или индустријским погонима. Физичке карактеристике јаловине зависе од њене конзистенције. Језгро зграде - представља централни простор основе високог објекта који има за сврху конструктивно укрућење објекта у случају појаве сеизмичких сила. Језгро зграде може да буде квадратне основе или кружне, односно, троугаоне, вишеугаоне и сл, али је најчешће правилног, симетричног геометријског облика. JOG – (Joint Operations Graphic) стандардна размјера 1:250 000 картографских производа Одјела за одбрану НАTO-a. JPEG – (Joint Photographics Experts Group) начин записивања слика у дигиталном облику уз сажимање које смањује квалитет слике како би се уштедио простор на диску. Уз мањи степен сажимања промјене нису уочљиве људским оком. Јукстапозиција - назив за положај једне ствари поред друге. Стављање једног поред другог, граничење с нечим, слагање споља, додавање. Јунгов модул еластичности – мјера крутости тијела. Једнак је односу између напрезања у попречном пресјеку штапа ϭ и припадауће уздужне деформације Ɛ. Да би се тачно одредила промјена обима неког крутог материјала под утицајем силе потребно је још познавати модул смицања G и Поасонов коефицијент υ.


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Junk arhitecture - (енгл. јunk - отпад, старудија) - означава архитектуру која је настала употребом отпадног материјала: флаша, лима, аутомобилских фелни и сл. Постоје архитектонска ремек дјела изведена од отпадних материјала. За зачетника џанк архитектуре сматра се француски поштар Фердинанд Чевал. Појам се такође користи да би се неки архитектонски објекат представио лошим, неуким, неподесним. K

Калибрација - поступак утврђивања специфичних величина и односа у инструменту или уређају ради уклањања утицаја несавршености изведбе инструмента на квалитет мјерења. Камена вуна - термоизолациони материјал који се користи у системима топлотне изолације. Има одличне паропропусне карактеристике. Задржава топлоту, еколошки је погодна, негорива је, хемијски нереактивна, отпорна на микроорганизме, дуговјечна и постојана. Катастар непокретности – јавна књига која представља основну евиденцију о непокретностима и правима на њима. У њега се уписују право својине, друга стварна права на непокретностима, одређена облигациона права која се односе на непокретности као и реални терети и ограничење. Канон - скуп прихваћених правила о пропорцијама, симетрији и односима којима се, у појединим раздобљима, подвргавају умјетници (градитељи, архитекти) да би постигли “савршено хармоничан облик” својих дјела.

Капител - горњи највиши дио стуба, често декоративно обрађен. Каријатиде - статуе женских фигура у класичној архитектури, које се користе умјесто стубова. Кинетички простор - назив за простор у покрету који садржи непрестане промјене. Простор градског центра је снажно изражен кинетички простор. Комасација - аграрноправна мјера која се проводи у сврху груписања земљишних честица ради рационалније аграрне производње. Компактна композиција - назив за сажети, згуснути, збијени план једног објекта који је настао усљед његових просторних ограничења које условљава терен на којем се гради. Консолидација – процес опадања порних притиска и повећања ефективних напона уз промјену запремине. Зависи од врсте тла и коефицијента водопропусности. Коридор – просторна цјелина доминантно линеарног облика, која се састоји од више међусобно повезаних самосталних функционалних цјелина, односно катастарских парцела, које могу имати различиту намјену, могу и не морају бити изграђене и које посједују развијену саобраћајну и техничку инфраструктуру. Л

Лавра - тип манастирског насеља окруженог низом зграда с монашким просторијама, те заједничким двориштем. Усред дворишта се налази саборна црква, чесма и благоваоница. Лес - хомогени, неслоје-

89 вити, порозни седимент који настаје таложењем еолског материјала (прашине) донесеног вјетром из великих удаљености. Либела - затворeна стаклена посудица готово потпуно испуњена алкохолом с остатком зрачног просторамјехур либеле. Унутрашња површ је правилно брушена и по њој клизи мјехур увијек према највишој тачки при сваком нагибу либеле. Лијепљено ламелирано дрво - природни грађевински материјал добијен од термички обрађених дрвених елемената (ламела) подједнаке ширине, постављених једна преко друге, међусобно слијепљених јаким водоотпорним љепилима. ЛЛД се може произвести у било којем облику, задржавајући карактеристике велике носивости. Одликује се одличним статичким карактеристикама, малом запреминском тежином и изузетном прилагодљивости. Ликвефакција - појава промјене механичких особина тла усљед натапања, при чему оно губи чврстоћу и постаје течно. Ликвефакција настаје усљед смањења смичућег напона између честица тла. Лимб - кружна плоча с кружном сексагезималном (степенском) или центезималном (гон) подјелом, најчешће израђеном од стакла. Лунета - полукружно или сегментално поље над вратима или прозорима, обрубљено каменим оквиром. Луминизам - посебан начин употребе боје и наглашавања свјетлосних ефеката. При томе се боја третира као носилац контраста и изражајности у игри свјетла и таме.


90

Leica Geo Office

Основе софтверског пакета Припремили: Николина Говедарица и Лука Бероња

L

eica Geo Office је софтверски пакет који подржава све врсте мјерења, једноставан је алат за преглед, процесирање, оцјену квалитета и чување података, а такође подржава мноштво типова формата за различите софтвере из области геодезије. Примјена овог програма у геодезији везана је за обраду сателитских мјерења

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

и рјешавања проблема приликом успоставе и изравнања референтних геодетских мрежа. Студенти геодезије користе Leica Geo Office у рачуну изравнања, сателитској геодезији и геодетском премјеру. Leica Geo Office омогућава да се увежу и комбинују подаци са свих врста инструмената да би се добио коначни производ. Могуће је комбиновати податке мјерења: • ГНСС инструмената; • Тоталних станица; • Дигиталних нивелира. Основна предност Leica Geo Office–а је у томе што омогућава управљање пројектом на интегрисан начин. Нема потребе за трансфером података на различите модуле. Leica Geo Office обухвата сљедеће модуле програма: • Управљање подацима • Преглед и уређивање • Флексибилно извјештавање (базирано на HTML) • Увоз и извоз података • Трансформација координата

• Накнадна обрада GNSS података • Прилагођавање мреже • Површине и запремине Изглед екрана При раду у сваком модулу програма изглед екрана је исти (слика 1) и садржи сљедеће компоненте: • Радни простор • Линија алата • Насловна линија • Хоризонтални мени • Палета пројеката • Командна линија • Основне функције Овај софтверски пакет омогућава једноставно манипулисање претходно наведеним модулима. Најчешће коришћене функције су смјештене на командној линији,. Функција уређивања (edit) омогућава провођење промјена, корекција, додавања или брисања података које је потребно урадити прије процесирања и извоза података. Модул Слика 1


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

прилагођавања мреже омогућава корисинку да комбинује различите врсте мјерења: ГПС, ТПС и нивелман. Процесирање ових мјерења је омогућено у картицама GPS processing, TPS processing i Level processing. Такође, могуће их је обрађивати одвојено, методом најмањих квадрата, да би се добиле најбоље могуће вриједности координата и да би се потврдила њихова тачност које је омогућено у картици Adjustment. У модулима као што су Points и Antennas омогућен је преглед учитаних тачака као и кориштених антена и њихових карактеристика. Крајњи производ рада у овим модулима је приказан у картици Results. Кликом на десни тастер миша на радном простору долази до уштеде времена при раду јер се отвара падајући мени у ком су смјештене опције за извршење потребних наредби. Због честе потреба за промјеном координатног система на линији алата налазе се иконице које омогућавају једноставан прелазак са једног на други. Све остале функције је могуће пронаћи на падајућем менију који се добија кликом на опције понуђене на хоризонталном менију. Пробај сам! Једна од основних одлика Leica Geo Office јесте брз, једноставан и прилагодљив начин изравнања геодетске мреже. Највећа предност прилагођавања мреже је та што дозвољава кориснику да дизајнира и анализира мреже да би тестирао њихов квалитет и тачност. У овом примјеру ће бити описан поступак изравнања и затварања фигура мјерења добијених статичком методом а као крајњи резултати добијају се

91

Слика 2.

њихови извјештаји са оцјеном тачности. 1. Корак – Отварање пројекта, учитавање raw података Рад у овом програму се започиње отварањем постојећег пројекта или креирањем новог. Креирање новог пројекта се врши избором опције New Project након чега се отвара дијалог прозор у ком се налази више картица. У картици General се могу подесити: основни подаци као што су назив пројекта, локација, временска зона и границе за осредњавање координата. У осталим картицама могу се

вршити разна подешавања везана за пројекат уопште (слика 2). Након дефинисања пројекта приступа се учитавању сирових података (raw data). Пронађе се локација са подацима а затим се исти учитају. Приликом учитавања података треба водити рачуна о типу формата података. 2. Корак –Математичка обрада вектора Процесирање сателита се може извести мануелно и аутоматски. У овом примјеру је извршено аутоматско процесирање. Том процесирању претходило је ручно уклањање прекида у раду сателита који Слика 3


92

Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

Слика 4

могу довести до појаве грешке у изравнању. Наведено се извршава у картици GPS-Process. У лијевом дијелу приказаног прозора налазе се подаци о датим тачкама мреже, висина и начин мјерења антене, тип антене. У десном дијелу прозора графички је приказано трајање појединачне сесије, на основу чега се може закључити распоред база и ровера. У овом случају коришћене су само базе на тачкама (слика 3). Десним кликом на појединачни сателит и избором опције Satellite Windows врше се корекције у раду сателита, односно отклањање прекида у њиховом раду (слика 4). Након корекције сателита врши се процесирање њиховог рада односно повезивање тачака мреже. 3. Корак – Затварање фигура и изравнање геодетске мреже Након извршене математичке обраде вектора добија се изглед мреже (слика 5). Сљедећи корак је затварање фигуре. Оно се врши избором опције Compute Loops у падајућем менију који се отвара десним

кликом. Приказ извјештаја затварања фигуре врши се избором опције Result → Loops у истом менију. Извјештај се добија у HTML формату и састоји се из два дијела. У првом дијелу дефинисани су подаци о пројекту (назив пројекта, дефинисани координатни систем, коришћени софтвер, границе тачности, врста геодетске мреже и слично). У другом дијелу налазе се подаци о фигурама ГНСС базних линија (вектори, остварене резултати тачности, грешка затварања фигуре, и обим фигуре). Након затварања фигуре слиједи изравнање мреже.

Врши се избором опције Compute Network у горе поменутом падајућем менију. Након завршеног изравнања приказ извјештаја изравнања врши се избором опције Result → Network. Извјештај изравнања се састоји из пет дијелова. Први дио дефинише основне податке о пројекту (назив, часовна зона, коришћени софтвер). Други дио представља генералне информације о мрежи и методи изравнања (координатни систем, врста геодетске мреже, број мјерених и непознатих величина као и број степени слободе и коришћене статистике за оцјену резултата мјерења). Трећи дио дефинише улазне податке (приближне вриједности мјерених геодетских координата, DX, DY и DZ компоненте базисних вектора и њихова стандардна одступања). Четврти дио дефинише параметре изравнања, поправке и оцјену тачности (резидуале базисних вектора, њихова стандардна одступања, поузданост, апослутна и релативна елипса грешака). Пети дио дефинише тестирање (обсервациони тестови односно стандардна одступања поједниачних вектора, редундантност, W тест и T тест). Слика 5


Година

3 — Број 4 — јануар, 2015

АГГФ укрштеница

1

93

2

3 4

5

6 7 9

8 10

11

12

13

14 15

16

17

18 19

20

21

22 23

24 25

26

27 28

29 30 31 32 33

Хоризонтално: 1. Носећи (потпорни) дио објекта испод конструкције 6. Промјена дужине 12. Oслонци куполе над квадратном основом 13. Појава мјехура водене паре у струји флуида 15. Ниша, повишено сједиште 17. Претварачи механичке енергије у хидрауличку 18. Рејнолдсов број 21. Геодетско снимање терена из авиона 22. Испирање земљишта 24. Троножац на који се поставља геодетски инструмент 25. Забатни стуб 26. Мјера за дуктилност 29. Арматура за преузимање Т сила 30. Двојни прозор 31. Јединствена евиденција о непокретностима 32. Основни конструктивни елемент 33. Линија која спаја тачке једнаке надморске висине

Вертикално: 2. Задебљање стуба 3. Адитив бетону 4. Водна комора 5. Проналазач уређаја за одређивање границе течења 7. Поступак одводњавања и исушивања земљишта 8. Изузетно танки листићи дрвета 9. Ранохришћанска гробница 10. Полукружно проширење са источне стране храма 11. Еквипотенцијална површ Земље 14. Тачка нивелманске (1Д - висинске) мреже 16. Најједноставнија врста керамике без сјаја 18. Републички хидрометеоролошки завод 19. Директан пренос топлотне енергије кроз материјал 20. Мирно течење 23. Декорација јонског капитела 27. Геодетски инструмент за мјерење углова и дужина 28. Отпорност на деформацију 30. Мјешавина цемента, пијеска, шљунка и воде Припремио: Новица Лакетић


94

Година

Занимљивости

Да ли сте знали Припремио: Младен Симић

• Да је најстарија кућа у Бањалуци изграђена 1580. године и налази се у насељу Српске Топлице. Проглашена је националним спомеником БиХ. • Да су преко ријеке Дунав изграђена 342 моста. Мађарски фотограф Петер Гјукич (Peter Gyukics) је провео двије године фотографисајући сваки од њих и фотографије објавио у својој књизи. • Да је највиша грађевина у БиХ димњак ТЕ Угљевик. Изграђен је 1985. године и висок 310 m. Други по висини је димњак ТЕ Какањ (300 m), а трећи ТЕ Тузла (165 m).

• Да је 22. 12. 2014. године почела изградња Никарагванског канала између Атланског океана и Пацифика. Канал ће бити дуг 278 km, дубок 30 m. Tрошкови изградње износе 50 милијарди долара, а крај проје-

3 — Број 4 — јануар, 2015

кта је планиран за 2019. годину. • Да је највећа зграда од опеке и блата Велика џамија у Жениу (Djenné), држава Мали. Изграђена је у 13. вијеку, а потпуно обновљена 1907. године. • Да је најбржи лифт уграђен у небодер Тајпех 101, на Тајвану. Креће се максималном брзином од 60,6 km/h и може да понесе 1600 kg. Произвела га је јапанска компанија Тошиба. • Да се у кинеском граду Хуаинан (Huainan City) налази једна од најнеобичнијих грађевина на свијету. Зграда је у облику клавира, а панорамски лифт у облику виолине. Изграђена је у размјери 50:1. Унутар објекта се налазе просторије за вјенчања и разне канцеларије. • Да је стадион ФК Вождовац изграђен на крову тржног центра. Отворен је 31.08.2013. године и може да прими 5000 гледалаца. Стадион на крову неког објекта у Европи има једино још ФК Монако.

• Да је катедрала у Стразбуру грађена у периоду од 1015. до 1439. године. Укупна дужина објекта је 112 m, ширина 51,5 m а висина 142 m. • Да распон руку статуе Христа Спаситеља у Рио де Жанеиру износи 28 m. Статуа је подигнута 1931. године, висока је 30 m, а тешка 635 тона. Налази се на 709 m надморске висине.

• Да је најпрометнији аеродром у 2013. години био Хартсфил-Џексон, међународни аеродром у Атланти – САД, са више од 94 милиона путника. Слиједе га аеродроми у Пекингу (83 милиона) и Хитроу у Лондону са 72 милиона путника. • Да се највећи базен налази у Чилеу. Дуг је 1013 m, покрива 8 хектара и испуњен је са 250 милиона литара морске воде. Највећа дубина је око 3,5 m. Годишње одржавање базена кошта око 4 милиона долара.

• Да је у бомбардовању Београда 06.04.1941. године до темеља изгорила Народна библиотека Србије, при чему је уништено 500.000 свезака, као и збирка од 1424 ћирилична рукописа и повеље (12-17 вијек), картографска и графичка збирка од 1500 бројева, збирке од 4000 наслова часописа и 1800 наслова новина. • Да се најдубља метро станица налази у Кијеву у Украјини. Станица Арсенална је отворена 1960. године и налази се на дубини од 105,5 m. • Да је ријеку Темзу могуће прећи гондолом. 2012. године у Лондону је отворена гондола, као дио јавног саобраћаја. Дужина линије је 1 km, a гондола вози на висини од 90 m, брзином 6 m/s.


Most godina 3 broj 4  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you