Most 3

ISSN 2303-467X (Print) ISSN 2303-4688 (Online)

ЧАСОПИС СТУДЕНАТА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У Б А Њ А Л У Ц И

ГОДИНА 2 - БРОЈ 3

Бања Лука, јун, 2014. године

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

3

Садржај 5

Инфо

23

Интервју

29

Тема броја

37

Теорија и пракса

51

Грађевинарство у свијету

71

Међународна сарадња

79

Представљамо

85

Знање плус

4

Година

Издавач: IACES LC Бањa Лука и Савез студената АГФ-а Бања Лука Главни и одговорни уредник: Ана Ковић

Уредник:

Технички уредник:

Боривој Обрадовић

Јовица Калајџић Сарадници:

Миленко Станковић, Саша Б. Чворо, Малина Чворо, Радован Белеслин, Александар Борковић, Љубиша Прерадовић, Дубравко Алексић, Драган Јевтовић, Уна Умићевић, Сања Вишњић, Славко Васиљевић, Тихомир Малешевић, Марија Лукач, Тамара Пиљагић, Наташа Вујовић, Младен Амовић, Љиљана Дувњак, Биљана Суботић, Драгана Доцић, Новица Лакетић, Огњен Јокић, Давид Латиновић, Стефан Вуковић, Драгана Илић, Маја Радмановић, Тамара Учур, Игор Шикањић, Драган Видовић, Саша Татар, Тамара Гајић, Николина Говедарица, Миле Мићић, Ђоко Регојевић, Јелена Станојевић, Бојан Кецман, Јелена Благојевић, Наташа Радаковић, Ђорђе Остић, Алекса Цвијић, Срђан Павловић, Слободан Ђурђевић, Ивана Мијић, Андреа Матић, Славиша Простран, Немања Мијатовић, Гордана Јаковљевић, Милка Попратин

Корице: Zwolle railway bridge in Netherland www.flickr.com Штампа: Vilux, Бања Лука Тираж: 150

Адреса редакције: Степе Степановића 77/3 тел: 065/822 446; web: www.ssagf.org www.iacesbl.org e-mail: sagfbl@gmail.com iacesagfbl@gmail.com

2 — Број 3 — јун, 2014

Ријеч уредника

П

оштовани читаоци, част ми је и задовољство обратити Вам се у улози главног и одговорног уредника студентског часописа Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета - Мост. Трећи број часописа Мост је пред Вама, нудећи како студентима и професорима нашег факултета, тако и читавог Универзитета, могућност да упознају свијет архитектуре, грађевинарства и геодезије, као и актуелности из студентског живота и њихових активности, те друга домаћа и свјетска дешавања на тржишту знања. И у овом броју, редакција часописа остала је досљедна уређивачкој политици и оријентацији груписаној по рубрикама, настојећи да што више студената буде укључено у припреме и реализацију садржаја часописа. Због великих временских непогода у нашој Републици током маја 2014. године, неочекивано су се промијенили и приоритети наших активности у односу на редовне. С тим у вези, несебично смо на АГГФ-у узели учешћа у помоћи поплављеним подручјима у Републици Српској, кроз прикупљање помоћи и директно организовано ангажовање на просторима угроженим поплавама. Рубрика Инфо даје детаљне информације на ову, и друге значајне теме из студентског живота. Потребно је нагласити да је часопис отворен за студентске радове, идеје и ауторе, чијом заслугом и доприносом настојимо да задржимо квалитет и континуитет тема у рубрици Теорија и пракса. Наши студенти су и овај пут изразили ентузијазам и вољу да истражују и уче, те су се на лицу мјеста упознали са несвакидашњом технологијом грађења моста постепеним нагуравањем, преко ријеке Босне у оквиру пројекта изградње аутопута Бања Лука – Добој. Овај пут смо у рубрици Интервју угостили ректора Универзитета у Бањој Луци проф. др Станка Станића, с којим смо отворено разговарали на теме актуелне у студентском животу и развоју Универзитета у БЛ. Ректор је са студентима подијелио најискреније мишљење и објективно предочио стање виског образовања на УНИБЛ, посебно када је у питању перспектива младих, останак и професионално ангажовање на овим просторима. У рубрици Грађевинарство у свијету, између осталог, доносимо Вам утиске са водећег свјетског сајма архитектуре и технологије, LIGHT + BUILDING, који се сваке двије године одржава у Франкфурту. Индустрија је презентовала посљедње иновације на пољу расвјете, електро инжењерства, аутоматизације за куће и зграде, те софтвере за грађевинску индустрију. Радује нас да је часопис изазвао и интересовање у окружењу, а доступна електронска форма часописа указује на значајну посјећеност претходних издања Моста. Посебно смо поносни и на издање енглеске верзије другог броја нашег часописа. Остварена сарадња са колегама студентима преводиоцима са Филолошког факултета УНИБЛ на ову тему, још једна је потврда најдубљег разумијевања универзалног значења појма „ The Bridge“. Такође, изражавам захвалност колегама ауторима, асистентима и професорима који су дали лични, али и колективни допринос квалитету и садржају часописа подршком која није изостала ни овај пут. Ана Ковић

Инфо 6

Четврти павиљон за смјештај студената у Универзитетском граду у Бањој Луци

9

Акције Студентске бригаде у току природне катастрофе у РС

11 12

Дани архитектуре 2014

14 16 19 21 22

Посjета највећој фабрици бетона у Eвропи

Катедра за Механику и теорију конструк ција АГГФ-а иницијатор пројекта којег финансира ЕУ Истраживање Уније студената РС Пауза у изградњи зграде факултета Архитектонски студентски конгрес у Сарајеву Други циклус студија студијског програма Геодезија

6

Четврти павиљон за смјештај студената у Универзитетском граду у Бањој Луци

Суздржаност и ограничавање умјесто раскошне појавности Аутори пројекта: мр Саша Б. Чворо, дипл. инж.арх. и мр Малина Чворо, дипл.инж.арх.

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

У

ниверзитет у Бањој Луци данас има 16 факултета и једну придружену чланицу - Висока школа унутрашњих послова, са преко 50 студијских програма на којима студира око 20.000 студената. Тренутни просторни капацитети Студенстког центра Никола Тесла дају могућност за смјештај 1.120 студената. Укупан број студената који треба да у будућем временском периоду обезбједи ова институција у циљу нормализације услова и капацитета студирања је 2.000 студената. Ауторски тим Архитектонско грађевинског факултета је на захтјев Универзитета у Бањој Луци и Министарства просвјете и културе Владе Републике Српске израдио Идејни архитектонски пројекат као први корак у процесу изградње Објекта за смјештај студената у Универзитетском граду у Бањој Луци. Пројектним задатком достављеним од стране управе Студентског центра Никола Тесла у Бањој Луци и важећом просторно-планском документацијом дефинисани су неопходни елементи за израду пројектне документације за изградњу четвртог павиљона Објекта за смјештај студената. Локација за изградњу Четвртог павиљона објекта за смјештај студената смјештена је у непосредној близини постојећег Трећег павиљона у оквиру Универзитетског града у Бањој Луци. Наслеђени простор којим газдује Универзитет у Бањој Луци подразумијева простор богат парковским структурама, травнатим површинама и заштићеним дендро фондом, који у урбанистичком смислу представља хетерогену групацију објеката потпуно различите намјене, времена

7 изградње и архитектонског обликовања и материјализације. У том смислу основни задатак изградње Објекта представља постављање нових вриједности и начина понашања у овом специфичном простору, те успостављање реда у морфолошкој структури Универзитетског града, а у складу са просторним контекстом и потребама будућег објекта уз доминацију затеченог природног фонда. Објекат је спратности По+П+5 и По+П, што је у складу са максималним вертикалним габаритима дефинисаним важећом просторно-планском документацијом, Регулационим планом „Студентски центар“. Укупни хоризонтални габарити објекта су 16.15 х 63.00 m на већем дијелу објекта спратност По+П+5 и 16.00 х 29.45 m на мањем дијелу спратности По+П. Саобраћајни приступ објекту обезбјеђен је преко интерне саобраћајнице у оквиру Универзитетског града уз формирање паркинг простора за потребе Објекта. Основни волумен објекта дистанцира се од околних објекта, уважавајући притом урбану матрицу, положај објекта и основне стилске одреднице објеката насеља Борик. Архитектура објекта у основној волуметрији редукована је на амбалажу/ кутију, док једноставност секундарне пластике, избор материјала и остакљеност приземних етажа грађевину на одређени начин чини посебном. Масе објекта обликоване су на најједноставнији могући начин, без структуралних појединости, осим елемената за заштиту од сунца који су ритмични и не разбијају јединство површина. Умјесто раскошне појавности, овдје се поштује захтјев за

8 ограничавањем и суздржаношћу. Једноставна, на тек неколико обликовних елемената редукована зграда, требало би да има функцију контрапункта у односу на постојеће објекте. Просторне потребе зграде су дефинисане планираним бројем корисника, те организационим потребама Студентског центра. У том смислу у оквиру јединственог просторног оквира дефинисаног планом просторне организације предвиђене су сљедеће основне просторнофункционалне цјелине: 1. Смјештајне јединице: двокреветне собе за 280 студента опремљене купатилом, предпростором и терасом - укупно 140 соба, 2. Административне просторије: директор, шефови служби, техничка служба, рачуноводство, правна помоћ, архива, 3. Заједничке просторије: вишенамјенски, централни – улазни, простор, простор за обезбјеђење и видео

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

надзор, љекарска ординација, 4. Техничке просторије: санитарне просторије, радионица запослених на одржавању објеката, магацин, етажни сервис, економат, служба смјештаја студената, енергетски блок, 5. Позоришна сцена: гледалиште за 132 гледаоца са позорницом, мала сала, гардеробе и помоћне просторије. Објекат је пројектован комбинованим, скелетним и панелним конструктивним системом који се заснива на армирано бетонским стубовима, зидовима и подвлакама које се пружају у оба правца. Степенишне вертикале су армирано бетонске ливене на лицу мјеста. Међуспратна конструкција је армирано бетонска плоча дебљине 12.0 до 16.0 cm. Плочасти темељ је армирано бетонски дебљине 60 cm. Преградни зидови, унутрашњи и спољни, су пројектовани од поробетон блокова.

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Акције Студентске бригаде у току природне катастрофе у РС

Студенти положили испит хуманости Пише: Младен Амовић

9

Н

акон немиле ситуације која је задесила Републику Српску, највеће природне катастрофе у њеној историји, студенти Универзитета у Бањој Луци нису могли да остану хладнокрвни на ситуцију те су одлучили да се организују и пруже помоћ свом народу. Представници свих студентских организација са Универзитета у Бањој Луци на позив Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци су се организовали у Студентску бригаду. Бригада је из сата у сат постајала све бројнија да би до посљедњег дана њених активности бројала преко 2500 студената и радника Универзитета. Врло брзо је успостављен систем мобилизације студената - исхране у сарадњи са СЦ „Никола Тесла“, обезбјеђивања набавке опреме и средстава за дезинфекцију и дератизацију, сама хигијенско-епидемиолошка заштита свих оних који су учествовали у радним акцијама уз подршку Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци, те систем провјере подручја терена на које одлазе чланови наше бригаде у сарадњи са предста-

вницима Министарства унутрашњих послова РС. Још од првог дана смо почели са одласцима на терен гдје смо се могли увјерити у тешку ситуацију која је владала на погођеним просторима, што је многим нашим колегама давало додатну вољу и снагу да се из дана у дан враћају и настављају радити и помагати како би се штета што прије санирала. Учествовали смо на санацији локалитета погођених поплавама у Добоју, Приједору, Бањој Луци, Челинцу, Модричи и Шамцу. Преко 50 акција чишћења у току ових седам дана допринјело је да се значајно поправи ситуација након поплава. Преко 2000 студената

10

је директно узело учешће у овим акцијама, међу којима су студенти Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета били најбројнији са преко 150 студената и 15 радника, који су се у више наврата одазвали акцијама Студентске бригаде. Увидјевши храброст и вољу наших студената многи наши пријатељи са Универзитета у Прагу, Љубљани, Подгорици, поједини начелници источних општина наше Републике, као и бројни појединачни примјери, слали су нам потребну опрему

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

за рад и дезинфекцију. У наредном периоду ће бити прилике да се организујемо и пружимо помоћ у обнови инфраструктуре гдје смо сигурни да ће студенти још једном показати своју хуманост и солидарност на дијелу. Сматрамо да су студенти бањалучког Универзитета положили најважнији испит у своме школовању, а то је испит хуманости, испит човјечности. Узалудно је сво образовање, ако није продуховљено, и ако није у потпуности посвећено Човјеку.

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Дани архитектуре 2014

АРХИТЕКТУРА ПОМАЖЕ-1458 Припремио: Организациони тим манифестације

М

анифестација ДАНИ АРХИТЕКТУРЕ 2014, намијењена стручној и широкој јавности, као и свим поштоваоцима културе планирања и коришћења простора, одр-

жана је крајем мјесеца маја на неколико локација у Бањој Луци. С обзиром на природну катастрофу која је задесила нашу земљу, програм Дана реализован је у редукованом облику и сведен на ове четири изложбе од седам првобитно планираних. Уз редовни програм организоване су пројекције филмова и низ дискусија са темом АРХИТЕКТУРА МОЖЕ ПОМОЋИ. У складу са ситуацијом, учесници, стручњаци и сви друштвено одговорни грађани, имали су прилику да понуде своју помоћ, да понуде све своје капацитете за укључивање у пројекте обнове, заштите и унапређења простора. ДАНИ АРХИТЕКТУРЕ 2014 се настављају на дане архитектуре, одржане прије двије године, у организациjи Архитектонско-грађевин-

11 Изложбе су приказале сву раскош, вриједност и значај промишљања о простору, планирању и пројектовању, прегледом олимпијске архитектуре Сочија, савремене архитектуре Академије Србије и изложбом конференције О архитектури коју сваке године организује Асоцијација за развој одрживе урбане заједнице. ског факултета у Бањој Луци. Организатори су препознали потребу да се кроз пресјек рецентне урбанистичке и архитектонске продукције, са далеким освртом на њене златне године из друге половине прошлог вијека сагледају огромне могућности архитектуре, преиспита њена улога и значај у образовању, развоју, идентитету, свијести и култури једног друштва.

12

Катедра за Механику и теорију конструкција АГГФ-а иницијатор пројекта којег финансира ЕУ

Осигурање квалитета отворених образовних ресурса у региону Пише: Александар Борковић

У

првом броју часописа Мост, колега Саша Татар је представио страницу budi.inzenjer. org која је за кратко вријеме стекла велику популарност међу студентима. Подстакнути позитивним коментарима и подршком студената који су користили страницу, а у жељи да омасовимо размјену знања и омогућимо стварање квалитетних материјала, Катедра за Механику и теорију конструкција нашег факултета је успјешно покренула иницијативу за израду ТЕМПУС пројекта са наведеним циљевима. С обзи-

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

ром на веће искуство, организацију пријављивања пројекта је преузео Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду. Пројекат је прихваћен од стране Европске комисије и крајем прошле године је започета реализација са роком завршетка од три године. Назив пројекта је Blending academic and entrepreneurial knowledge in technology enhanced learning (BAEKTEL) са заданим циљем спајања академског и предузетничког знања кроз учење подржано технологијом. На пројекту су, поред нашег Универзитета, ангажоване и колеге са Универзитета из Београда, Ниша, Крагујевца, Тузле и Подгорице, као и двије компаније, НИС Србија и ArcelorMittal из Приједора. ЕУ партнери су Универзитет из Љубљане и Технички универзитет из Јашија, Румунија. Координатор пројекта је Универзитет Basilicata из Италије. Резултат пројекта BAEKTEL ће бити отворени образовни ресурси (Open Educational Resources-OER) у форми појединачних лекција и цијелих курсева. Курсеви ће бити реализовани на више језика (са преводом) у видео, аудио и писаној форми, подржаној сервисима и функционалностима за

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

13

BAEKTEL партнери

претраживање и колаборацију. Имплеметираће се и алати за праћење напретка и вредновање успјеха полазника курса. Специфични циљ је имплементација препорука и процедура за осигурање квалитета отворених образовних ресурса у региону, у складу са ЕУ праксом. Такође, организоваће се и обука особља из академског и привредног сектора који ће бити одговорни за израду нових OER. BAEKTEL платформа ће пружати OER садржаје бесплатно свим корисницима у сваком тренутку. На тај начин ће се омогућити бесплатно образовање и усавршавање на свим нивоима, почевши од припреме за пријемне испите, преко унапређења универзитетских програма, па све до образовања на радном мјесту и цјеложивотног учења за запослене. У сљедећим бројевима ћемо вас информисати о напретку пројекта. У међувремену, све информације можете добити на страници baektel.eu.

Овом платформом, професори ће имати могућност да прате напредак својих студената током коришћења ОЕR садржаја, као и разумијевања њихових навика током учења у циљу даљег побољшања садржаја. Такође, уз помоћ нове платформе, наставници ће бити у могућности да препознају студенте који успјешно и брзо овладавају садржајима, па ће давати препоруку осталима за тражење вршњачке помоћи. Као логичан слијед догађаја, овакав приступ ће се користити за рано филтрирање талентованих студената који желе да размјењују нова знања и пружиће се могућност за њихово укључивање кроз израду сопствених ОЕR материјала. Поврх свега, платформа може да обезбиједи приступачно практично искуство студентима путем имплементације софтверских виртуелних лабораторија за техничке науке.

14

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Посjета највећој фабрици бетона у Eвропи

YTONG синоним за иновативност и трајност у грађевинрству Пише: Алекса Цвијић

С

туденти АГФ-а имали су прилику да посјете најмодернију и највећу фабрику поробетона у Европи - Xella BH d.o.o, која се налази на територији БиХ, са сједиштем у Тузли. Xella BH производи YTONG блокове у БиХ по њемачкој технологији и дио је велике међународне иновативне компаније Xella International, која производи грађевински материјал YTONG у више од 30 земаља свијета. Ова фабрика своје тржиште углавном налази у Бих, Хрватској и Србији, али и у осталим земљама Балкана. Све YTONGове фабрике су идентичне, исте величине са истим погоном и са истим капацитетом погона. Управа фабрике, која је и организовала ову посјету, дочекала нас је спремно

испред постројења, гдје смо се подијелили у двије екипе од по 20 студената грађевинарства и 20 архитекектуре. Док је једна група слушала занимљива предавања о фабрици и производима, друга је обилазила постројења. О производу YTONG је савремени грађевински материјал за зидање из групе поробетона, који својом пороћелијастом структуром и савременом технологијом производње представља гаранцију квалитета омогућавајући одличну топлотну изолацију. Данас је робна марка YTONG на многим подручјима синоним за поробетон и мјерило вриједности другим основним грађевинским материјалима. Бијели зидни блокови омогућавају одличну топлотну изолацију, изузетну отпорност на пожар, оптималну звучну изолацију, једноставно се обрађују и обликују, те се сврставају у еколошки здрав материјал. Због очувања природне околине, уштеде енергије кроз производњу до могућности потпуне прераде отпада из производње, YTONG је постао синоним за иновативност и трајност у грађевинарству.

Година

2 — Број 3 — јун, 2014 Обилазак фабрике На самом улазу у фабрику са десне стране, налази се пијесак потребан за производњу, који се путем покретних трака одводи до постројења. При уласку у постројење јасно смо уочили материјале који се додају у рецептуру како би се добио најквалитетнији бетон на овим просторима. Производња креће у великим калупима у које се излива смјеса од алуминијумског праха, пијеска, воде и адитива. Потом, вибро мјешалице избијају сав непотребан ваздух из смјесе како би се постигла минимална порозност материјала. Највиша температура која се достиже током производње је 120 степени целзијуса. Калупи се покретним тракама одвозе на мјеста за хлађење. Након смањења температуре, бетон се оставља да одстоји 7 дана, док не очврсне, а затим иде на сјечење. Као готов производ бетон се пребацује на лагер, на којем увијек мора бити материјала за наредних 6 мјесеци у случају квара у фабрици. Овако произведени YTONG блокови су пронашли своју широку примјену у грађевинарству, служећи као носиви зидови, преградни

15

зидови, међуспратне таванице или пак нешто друго. Након обиласка, управа фабрике нас је изненадила поклон пакетима и ручком у ресторану. Слободно вријеме, преостало до повратка, искористили смо за обилазак града Тузле. Након испуњеног дана кренули смо путем Бања Луке, богатији за нова сазнања и лијепе утиске.

16

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Истраживање Уније студената РС

Студенти вјерују да је могуће утицати на странке да раде у интересу студената Пише: Боривој Обрадовић

У

нија студената РС спровела је опсежно истраживање о заступљености високог образовања и студената у програмима политичких партија и о ставовима студената о политичким партијама. Истраживањем је обухваћено шест парламентарних странака, СНСД, СДС, ПДП, ДНС, СП и НДП, те 876 студената прве и завршне године првог циклуса студија с оба јавна универзитета, међу којима и 60 студената с АГГФ-а. Заступљеност високог образовања у програмима политичких партија анализирана је на основу тога да ли су и како заступљене области

студентског стандарда, квалитета високог образовања, научно-истраживачког рада, здравствене заштите студената и запошљавања, те борба против корупције у високом образовању. Анализирано је и то да ли се у програмима партије уопште спомињу студенти као посебна група или се само подразумијевају у оквиру младих уопште. Резултати истраживања су показали да су у програмима већине партија најконкретније заступљене области студентског стандарда и научно-истраживачког рада, а најлошије квалитет високог образовања и здравствене заштите студената. Анализа је показала и то да се студенти као посебна група спомињу у програму само једне од шест партија обухваћених истраживањем. Ни у једном од анализираних програма није пронађено залагање да се студентима омогући да зараде дио новца за плаћање трошкова школовања путем студентских задруга или на неки други сличан на-

Графикон 1 - Ставови студената о политичким странкама - дистрибуција одговара према групама факултета

чин; ниједна странка не говори конкретно у свом програму о потреби рангирања факултета према квалитету, као ни о томе да би студенти с боље рангираних факултета требало да имају предност при запошљавању; ни у једном програму нема конкретно дефинисаног циља да наше високо образовање буде боље рангирано на свјетским листама, као ни заговарања да студенти буду укључени у научно-истраживачки рад; ниједна странка не препознаје конкретне проблеме у вези са здравственом заштитом студената и нико не заговара да међу студентима не би требало да буде оних који немају здравствено осигурање, а ни то да не би требало да буде разлике у вези с обимом здравствене заштите коју студенти могу да добију у мјесту студирања и у мјесту пребивалишта. Ипак, у програмима појединих партија пронађене су и неке интересантне идеје за које је тим који је спровео истраживање, предложио да буду уврштене у програм рада Уније студената. Између осталог, то се односи на залагање да буде

Графикон 2 - Политички активизам међу студентима

стимулисан упис на дефицитарна занимања, да се политиком стипендирања обезбиједи развој кадрова у неразвијеним општинама, да се студентицама за вријеме трудноће обезбиједи новчано примање, да се формира посебан фонд за финансирање мобилности наставника и студената, да се успостави Distance-learning конекција с престижнијим факултетима како би наши студенти могли да прате предавања еминентних професора, да се развије програм стручног оспособљавања наставног кадра у високом образовању итд. Резултати анкете са студентима су веома интересантни јер дијелом одступају од претпоставке с којом се ушло у ово истраживање, а која је подразумијевала то да студенти ријетко став о политичким странкама доносе на основу њихових програма, да не праве разлику међу странкама, да генерално имају лош став о политици, те да протесте сматрају најефикаснијом методом утицаја на странке да раде у интересу студената и високог образовања.

18 Сагласно претпоставци, истраживање је показало да студенти најчешће став о политичким странкама доносе на основу лидера и истакнутих чланова странке, а ријетко на основу њихових политичких програма. Без обзира на то како формирају став о политичким странкама, студенти генерално о њима имају лош став и највише им замјерају што се не држе онога што обећају. Међутим, ту постоји разлика у ставовима студената бањалучког у односу на студенте источносарајевског универзитета. Без обзира на доминантно негативан став о политичким партијама, ипак знатан проценат анкетираних студената (44%), је изјавило да су, или да намјеравају да се политички активирају, а најчешћи мотив им је лакше запослење, премда једна трећина као мотив наводе и лични допринос напретку друштва. Сагласно овоме, већина анкетираних студената немају негативан став о студентима који су политички активни, а ни о колегама који су активни у студентским организацијама. Најмање заинтересованих за политику је међу студентима техничких и приородно-математичких факултета, али упркос томе студенти ове групе факултета имају јасне ставове и, у односу на остале групе факултета, више вјерују да студенти могу да утичу на политичаре да раде боље, те у могућност да се утиче на политичке странке да раде у интересу студената. Ништа мање интересантан није ни став студената о томе који метод утицаја на политичаре сматрају најефикаснијим. Супротно претпоставци да су

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

то протести, највећи број студената (26,9%) се изјаснило да је најефикаснији метод заједничко дјеловање студената и професора. На другом мјесту је притисак преко медија (22,6%), док су протести на трећој позицији (20,4%). Међутим, није занемарив ни проценат студената који су се изјаснили да је сарадња с институцијама најефикаснији метод дјеловања студентске организације (17,9%). Студенти техничких факултета су се изјаснили нешто другачије од већине. Највећи проценат студената те групе факултета изабрало је протесте (26,9%) и притисак преко медија (25,3%), али су они више од просјека изабрали и сарадњу с институцијама (18,9%). Од анкетираних студената је тражено и да рангирају проблеме у високом образовању према приоритетима које би испоставили политичким странкама. Највећи приоритет убједљиво је квалитет наставе (мање гостујућих професора, више праксе, савремених метода наставе и мобилности). У том погледу нема разлике ни према универзитетима, а ни према години студија. На другој позицији за већину анкетираних студената је изградња студентских домова, а на трећој здравствена заштита студената.

Анализа одговора према припадности анкетираних студената на универзитетима, показала је унеколико различито виђење проблема у високом образовању у Бањој Луци и Источном Сарајеву, с тим да су и једни и други на прво мјесто истакли квалитет наставе.

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

19

Пауза у изградњи зграде факултета

Шта је неопходно урадити док градилиште не буде поново активирано Пишу: Саша Б. Чворо, Малина Чворо и Радован Белеслин

М

еморандумом о реализацији пројекта „Санација објекта за потребе Архитектонско-грађевинског факултета у Бањој Луци“, од 14. 04. 2011. године, из економско-социјалне компоненте развојног програма Републике Српске додијељена су иницијална средства за изградњу зграде Факултета. Будући да ова средства нису била довољна за цјелокупну изградњу објекта, неминовно се приступило анализи могућности фазне изградње објекта.

На основу анализе техничке документације, технолошког процеса извођења радова и расположивих средстава, дефинисана је прва фаза изградње зграде Факултета, која је подразумијевала извођење одређених група радова који би у технолошком смислу били заокружени. Ови радови подразумијевају: земљане радове на широком ископу, радове рушења, већи дио бетонских и армиранобетонских радова, зидарске радове, дио браварских радова и радове на хидро и термоизолацији подземних етажа. Сходно очекиваној динамици прилива финансијских средстава, разрађена је детаљна фазност изградње објекта према приоритетима, која узима у обзир могуће прекиде у извођењу радова, а истовремено води рачуна о заокруживању технолошких цјелина у циљу рационалног и економичног завршетка изградње објекта. Радови који слиједе на завршетку изградње зграде Факултета, по мишљењу аутора, се морају сврстати у двије групе. Прва група радова Прва група радова су приоритетне активности на

затварању објекта, како би се спријечило његово пропадање и извршило затварање вањског омотача објекта, у циљу обезбјеђивања до сада изведених радова и стварање предуслова за извођење радова на унутрашњем уређењу објекта. Ови радови се морају извести у што скоријем временском року. Ова група радова је подијељена на три подгрупе. У прву подгрупу спадају радови које би требалo урадити под хитно (без одлагања), и односе се на

20 затварање горњих хоризонталних површина објекта. То подразумијева радове на извођењу свих слојева равног крова и тераса, припадајуће радове на одводњи атмосферских вода са објекта и дио вањског уређења. Друга подгрупа су радови на постављању цјелокупне вањске браварије, а која укључује и грубе грађевинске радове на уређењу централног застакљеног хола објекта и противпожарног степеништа који до сада нису могли бити изведени из технолошких разлога. Трећа подгрупа су радови на изградњи свих елемената унутрашње и вањске фасаде. Овим радовима се врши потпуна изградња вањског омотача објекта. Друга група радова Друга група радова подразумијева радове на цјелокупном завршетку објекта који укључују: • уградњу унутрашње браварије, извођење

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

подних подлога и преосталих браварских радова, степенице и лифт. У ову групу радова су укључени и основни радови на свим инсталацијама у објекту, • радове на завршним облогама и завршетку свих унутрашњих и вањских инсталација, • радове на вањском уређењу који укључују и усаглашавање постојећег пројекта са Измјенама Регулационог плана које су у току, • опремање простора. Радови на изградњи прве фазе зграде Факултета, завршени су крајем 2013. године. Прекид радова на изградњи објекта може да проузрокује знатну материјалну штету на до сада изграђеној конструкцији, која је тренутно отворена и самим тим изложена свим атмосферским утицајима. Такође, до тренутка добијања употребне дозво-

ле, објекат се третира као градилиште које мора бити обезбијеђено, под сталним надзором и са контролисаним приступом, што је у највећем броју случајева обавеза Извођача. Како је присутна неизвјесност у наставак даљих радова, очекиван прекид радова и затварање градилишта би за собом повукло потребу додатне заштите изграђеног дијела конструкције у циљу спречавања даљег пропадања. Поред тога, неопходно би било обезбиједити локацију градилишта, онемогућити неконтролисан приступ изграђеним објектима у циљу заштите људи и материјалних средстава. Наведене активности подразумијевају одређене материјалне трошкове, укључујући и трошкове поновног покретања градилишта, те одржавања изграђеног простора у времену док се градилиште поново не активира.

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

21

Архитектонски студентски конгрес у Сарајеву

Враћање функција урбаним рушевинама Пише: Маја Радмановић

А

рхитектонски студентски конгрес (АСК) је прољећно годишње окупљање студената архитектуре са простора бивше Југославије које се одржава од 2002. године. Као домаћин првог АСК-а, Љубљана је започела традицију научно-стручног дружења студената архитектуре, које је настављено све до данас. Чаролија АСК-а јесте у томе што је одиграо кључну улогу у његовању контаката између студената југословенског културног простора. То је сигурно најважнији аспект АСК-а, а његов ефекат огледа се у сарадњи и заједничким пројектима који су остварени након 5 конгресних дана. Град је стављен у први план, свака делегација представља свој факултет, односно свој град, а не државу. Оваква пракса ставља фокус на градове и регије. Конгрес су организовали студенти, уз неизоставну подршку факултета. Домаћин Аск-а 2014. године био је град Сарајево. Конгрес се одржавао од 9. до 12. маја у Позоришту младих. Учешће на конгресу узело је 14 екипа из 7 земаља, око 120 студената из 13 градова. Главни циљ био је заједнички пронаћи најбоље

идеје анимирања и привременог враћања функција урбаним рушевинама. Позиву се одазвао и тим студената Архитектонско-грађевинског факултета Универзитета у Бањој Луци. Пратећи трендове архитектонског обликовања у свијету, али и урбане морфологије Бањалуке, студенти АГФ-а Бања Лука представили су своју перцепцију задате теме, уз бројне локалне примјере, интерпретирајући то у виду постера, а затим и саме презентације на конгресу. Представници из Бањалуке: Данијела Павичић Милана Недимовић Драгана Доцић Аниса Гиговић Вања Ђурђевић Радојка Кочић Јелена Марић Немања Бањац Маја Радмановић Лара Простран Валентина Миловановић Ментор: Дубравко Алексић, дипл. инж. арх.

22

Други циклус студија студијског програма Геодезија

„Цјеложивотно учење“ Припремиле: Aна Ковић и Сања Вишњић

С

вршеним студентима геодезије Првог циклуса студија на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бањој Луци, од октобра академске 2014/15 године биће омогућен упис на Други редовни циклус студија. Прилагодљива структура омогућава укључивање и студената који су завршили Први циклус на некој другој универзитетској институцији, уз услoв да претходно стекну захтијевано знање. Овим актом Факултет настоји да омогући размјену студената, сарадника, наставника и научних спознаја и доприносе унапређивању система високог образовања. Стицање квалификација и компетенција за геодетску дјелатност условљени су потребама за геодетским дјелатностима и радовима и правом на наставак усавршавања и образовања по начелима „цјеложивотног учења“.

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Неопходан услов за упис и квалитетно праћење наставе на Другом циклусу студија студијског програма Геодезија, поред показаних резултата на Првом циклусу студија, јесте и добро познавање страног језика (енглески, њемачки, руски, француски и сл.) у области Геодезије. Други циклус студијског програма Геодезија садржи један семестар опште наставе и један семестар припреме и израде завршног мастер рада. У току образовања користиће се техничко-пословна сарадња са Републичком управом за геодетске и имовинскоправне послове и геодетским организацијама уопште, да би се додатно подстицали студенти и омогућио им се рад на стварним практичним геодетским задацима. Студиј полази од чињенице да највећи дио очекиваних компетенција студент стиче захваљујући специфичном дидактичком приступу и научно-стручној методологији рада. Низ самосталних задатака (семинарских радова), израда пројеката и завршног рада који се од студената очекују као облик провјере знања, чини окосницу едукативне методологије. Послије успјешног завршетка Другог циклуса студијског програма Геодезија - у трајању од једне студијске године и остварених 60 ECTS, што, са Првим циклусом студија, укупно износи 300 ECTS студијских бодова - стиче се академскo звање мастер инжењер геодезије.

Интервју 24

Интервју са ректором Универзитета у Бањој Луци, проф. др Станком Станићем

24

Интервју са ректором Универзитета у Бањој Луци, проф. др Станком Станићем

Студентима за акције оцјена 10+ Разговарала: Ана Ковић

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

„У

Републици Српској има укупно девет универзитета, два државна и седам приватних. Универзитет у Бањој Луци је најстарији и највећи. У овој школској години на Универзитету у Бањој Луци студира око 21.000 студената, што је највећи број студената уписаних на овај универзитет у историји његовог постојања“, каже ректор УНИБЛ-а професор доктор Станко Станић, с којим смо разговарали о стању у високом образовању, Болоњској декларацији, студентском активизму, плановима и очекивањима у наредном периоду. „Мост“ Како гледате на ефекте примјене Болоњског система у нашем високом образовању и колико смо, према Вашем мишљењу, конкурентни на свјетском тржишту знања? С. С. Болоњска декларација је потписана септембра 2003. године. Неки факултети нашег Универзитета су кренули у примјену одредби Болоњске декларације, прије свега, када су у питању потребе да се рад студената прати континуирано током семестра и прелазак са двосеместралних на једносеместралне предмете. Болоњска декларација се примјењује у неким елементима на нашем универзитету више, у неким мање. Уведен је систем континуиране провјере знања студената, сви предмети који су били двосеместрални постали су једносеместрални, извршена је ревизија студијских програма. Нажалост, на већини факултета кроз ревизију наставног плана и програма и превођења предмета са двосеместралних

на једносеместралне, није се урадило како ваља. На неким факултетима само су од двосеместралних предмета направљена два једносеместрална, тако да се десило да смо, на факултетима гдје је било до 40 двосеместралних испита у оквиру појединих студијских програма, добили програме с 50, 60 па и 70 једносеместралних предмета, односно испитних обавеза у току школовања. Није се постигло растерећење студената, већ напротив, студенти су се на овај начин још више оптеретили, самом чињеницом да умјесто 35 пута у току школовања излазе 70 пута на интегралне испите. Један од лоших примјера је и АГФ, посебно студијски програм Архитектура. Такође, тако је урађено и на Шумарском и Филозофском факултету, гдје смо добили велики број једносеместралних испита са малим бројем часова предавања и вјежби и са реалативно обимном литературом. Нешто је и поправљено у том домену. На Сенату смо инсистирали на томе да се смањи број једносеместралних предмета и наша је политика да то не може бити више од 6 предмета у току једног семестра. Радимо на томе, поправљамо, међутим, још увијек има примјера гдје то није ваљано урађено. „Мост“ Како бисте упоредили вријеме Вашег студирања са данашњим? Шта је боље, а шта лошије? С. С. Ја сам студирао у прошлом вијеку, од 1974 -1978. године. Тада су постојала четири универзитета у БиХ: Универзитети у Бањалуци, Сарајеву, Тузли и Мос-

25

тару. Наш УНИБЛ је основан 1975, послије њега тузлански и мостарски. Тада се радило по Закону о универзитетима БиХ. Занимљиво је да се у вријеме када сам ја студирао спроводила реформа високог образовања, нешто слично Болоњској декларацији. Био је тзв. додипломски студиј, данашњи први циклус, постдипломски или магистарски и специјалистички студиј, данашњи други циклус и докторски студиј, трећи циклус данас. Било је случајева да кандидат на докторским студијама не добије позитивну оцјену. Оно што је слично између тадашње реформе и данашње Болоњске декларације је у чињеници да је у то вријеме у БиХ постојао тзв. систем парцијалних испита. Такође, испити су могли да буду и једносеметрални. И то је сличност. Парцијални испити нису ништа друго него данашња континуирана провјера знања студената. Била су два или три парцијална испита за сваки предмет. Двосеместрални испити су се полагали из три дијела. Сличност са данашњим системом- континуирана провјера знања, активности студената у органима факултета и универзитета. Студенти су били чланови

26 научно-наставничких вијећа. На сваком факултету у то вријеме постојала су вијећа године одређеног студијског Избор студената АГГФ-а на највише функције је признање и АГГФ-у „Потпредсјеник Уније студената и предсједник Студентског парламента у Бањој Луци су студенти вашег факултета, што је на одређени начин и признање АГГФ-у. Ријеч је о двојици колега који су вриједни, брижни и добронамјерни, визави рјешавања свих проблема с којима се сусрећу студенти на нашем Универзитету и у Републици генерално и морам рећи да сам веома задовољан тиме како вриједно раде. Оно што је посебно позитивно у њиховом раду је да имају стрпљења. Уоче проблем с којим се сусрећу студенти, тај проблем адресирају тамо гдје је потребно, вијећима факултета, Сенату Универзитета и Управном одбору и заједно с нама раде на рјешавању проблема. За сваки проблем који уоче да се јавио на факултетима, односно Универзитету, адреса су им органи Универзитета, гдје траже рјешење, или ресорно Министарство. Нису у групи оних који пријете изласком на улице, штрајковима, протестима и на неодговарајући начин врше притсак и на органе Универизеза и ресорно Министартво, односно Владу. Има у њима пуно одговорности и зато имају и резултате.“

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

програма. Чланови вијећа били су сви професори и асистенти одређеног студијског прогама и по један представник студената. Вијеће године расправљало је о томе како тече наставни процес на одређеном студијском програму. Такође, студенти су имали студента продекана који је био равноправан са осталим продеканима на одређеном факултету. Студент продекан је био веза између захтјева и потреба студената, заједно са студентима који су били чланови вијећа. Студенти су били чланови и савјета универзитета, тј. у управљачкој структури, као и данас. Сличност је била и у томе што су студенти имали право и обавезу да на крају сваке школске године учествују у анкетирању гдје су износили свој став о квалитету наставног процеса на одређеној години студија. Резултате анкетирања обрађивали су студенти и то су достављали научно-наставничком вијећу на крају школске године. Студенти су, генерално посматрано, били објективни када је било у питању оцјењивање професора. Уколико је квалитет наставе био лош, студенти су то санкционисали, с друге стране, ако је професор, без обзира колико је строг, ваљан и редовно држи наставу и консултације, као што је био проф. Станојевић коме сам ја био асистент, увијек је добијао највише оцјене од студената. Он је поштовао студента и његову личност. Сваки час је редовно одржао, био је на располагању студентима, одлично одржана предавања, објективан на испитима. Од студената, било да им је у индекс уписивао 5 или 10, добијао је

на анкетирању највише оцјене. Према томе, студенти знају објективно оцијенити залагање и спремност професора да студенту пренесе знање. „Мост“ Наши студенти када оду у иностранство постужу надпросјечне резултате, а о нашем високом образовању се углавном говори лоше. Мислите ли да се наше високо образовање превише критикује и уопште да се пренаглашава оно што је лоше? С. С. У вашем питању садржан је добрим дијелом и одговор. Заиста је чињеница да од наших студената који оду вани добијамо повратну информацију како им се призна доста тога што су овдје полагали, како им се често нострификују дипломе у рангу са већим универзитетима. Нажалост, био сам често у позицији, као професор и асистент на Економском факултету у Бањој Луци, да добијем писмо од студента који је отишао вани како се одлично снашао. Нажалост кажем из разлога што ми је жао што је отишао, што оду такви кандидати. Није баш све онако црно како смо некад склони говорити. Оно што данас није добро у нашем високом образовању, а када је у питању УНИБЛ је у чињеници да није довољно повезано теоријско и практично искуство. Наши студенти би требало да имају више практичне наставе у току студирања. Ми видимо да је то кључни недостатак наших студијских програма. Међутим, што је опет охрабрујуће, на иницијативу Студентског парламента, покренули смо то питање

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

преко проширеног колегијума Сената на чему интензивно радимо и мислимо да ћемо до краја ове школске године имати спознају о томе на који начин да се организује стручна пракса за студенте свих факултета нашег Универзитета. Односно, да студент кад изађе с дипломом са овог Универзитета, да се зна да је он провео и стручну праксу негдје у предузећима, установама и да је учио и практично провјерио бар дио оних садржаја из програма које је учио и слушао током четворогодишњег студија на првом циклусу нашег Универзитета. Када ту слабост отклонимо сигурно ћемо бити препознатњивији у сфери високого образовања на нашим просторима. Чињеница је да смо лабораторије на већини техничких факултета учинили савременијим у односу на прије годину и уназад када су технички факултети имали застарјеле лабораторије. Овакве ствари дају нам простора да мање говоримо о лошим стварима и да истичемо оно што су позитивне стране. „Мост“ Какве су, по вашем мишљењу, перспективе младих и образованих људи у Републици Српској? С. С. Треба радити на томе да што мање младих иде из Републике Српске, а да се они што оду, врате након завршених студија. Перспектива, наравно, зависи прије свега од тога како ће се развијати РС, БиХ и ови наши балкански простори. Зависи наравно и од политика које ће водити владе свих ових простора и од тога колико ће се брзо БиХ придружити Европској унији,

јер са њеним прикључивањем рјешаваће се различити проблеми, како у нашој средини тако и у Републици у цјелини, а и у БиХ. Ствараће се претпоставке за привредни развој, што значи већа је и могућност да млади по завршетку својих студија остану на овим просторима. Није стање безперспективно без обзира што неки политичари то хоће да прикажу из различитих разлога посве катастрофално. Охрабрује чињеница да млади преко различитих пројеката настоје тражити рјешења којима се отвара перспектива младима на овим просторима. Мој позив младима је да заиста не требате дозволити да ми старији, поготово ови из политике, стварају амбијент у коме нема перспективе на овим просторима, већ треба тражити да се стање поправља, да се привреда унапређује, да криминала и корупције буде што мање, јер што је тога мање биће више новца за реализацију различитих развојних пројеката и више могућности да се налази посао на овим просторима. Без обзира колико је економски стање тешко, ја сам ипак оптимиста и вјерујем да нема бољих простора од ових наших, а то подразумијева да млади буду агресивни, али у позитивном смислу, у комуникацији са властима код изношења захтјева да се налазе рјешења да се привреда развија, и да остану на овим просторима. „Мост“ Како оцјењујете актуелне догађаје у вези с поплавама и активности студената на отклањању посљедица те

27 катастрофе? С. С. Кратко и јасно за сваку похвалу је оно што је предузимао Студентски парламент у оквиру Уније студената РС, спремност студената да се укључе у акције којима су помагали становништву у угроженим подручјима. То је похвала и Студнетском парламенту и сваком појединцу који се укључио у те акције, то је похвала Унији студената. Управни одбор УНИБЛ-а је утврдио приједлог који ће ићи према предсједнику РС, да се одликују, онако како је то могуће, Унија студената и Студентски парламент, односто студенти два јавна универзитета који су се укључили у провођење акција помоћи и спашавања угроженог становништва, чиме је доказан висок ниво патриотизма и одговорности младих према садашњости и будућности наших простора. Ја вјерујем да ће доћи до реализације идеје да се на прољеће оживи, из ранијих времена позната пракса радних акција и да ће се студенти и запослени нашег Универзитета наћи у тим радним бригадама у вријеме распуста и годишњих одмора. То заиста има итекакву поруку, односно ноту патриотизма и доказивања одговорности младих, не само за будућност већ и за садашњост. Оно што су млади сад показали је више обавеза нама старијима да рјешавамо развојне проблеме у Републици и да наши студенти кад заврше не размишљају да оду вани и траже посао, већ да се зна да имају мјеста овдје. Према томе, Студентском парламенту и свима који су учествовали у овим акцијама дајем оцјену не десет, већ десет плус.

28 „Мост“ АГГФ још нема своју зграду. Изградња је недавно почела, међутим радови су стали због недостатка финансија. Имате ли информације када ће се наставити изградња и када ће студенти АГФ-а коначно уселити у своју нову зграду? Колико Универзитет може да утиче на то? С. С. Тачно је да АГГФ још нема довољно простора и лоциран је на двије локације. Започета је санација, односно и реконструција и надоградња посебног објекта гдје би био смјештен АГГФ. Урађена је прва фаза, чега смо сви свједоци и утрошено је 2. 500.000 КМ, али нажалост ту стадосмо. У овом моменту ми немамо обезбијеђена средства за наставак радова, али нема другог рјешења него да заједно са Владом РС тражимо рјешење и средства за другу и трећу фазу објекта, будући да их Универзитет не може сам обезбиједити. Све што се почне биће завршено, према томе биће и овај објекат завршен. Мени је једино жао што ви нећете бити у прилици да као студенти првог циклуса уђете у тај објекат, али као студенти другог или трећег циклуса хоћете сигурно. „Мост“ Студенти АГГФ-а с нестрпљењем чекају да им се омогући упис на други циклус студија на њиховом матичном факултету. Студијски програм Архитектура је већ реализовао други циклус, а шта је са геодезијом и грађевином?

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

С. С. Ми имамо одобрење од Министарства за студијски програм Архитектуре. Такође, завршена је та процедура за Други циклус и за Геодезију за коју ће конкурс изаћи у новој школској години. За грађевину још увијек неће, али и то је у процедури. „Мост“ Колико Универзитет прати рад студентских организација? Шта мислите о идеји да се у оквиру Универзитета бирају најуспјешније студентске организације и да се на тај начин мотивишу на бољи рад? С. С. Студентске организације на факултетима организоване су као удружења грађана по Закону о удруживању грађана. Према томе, савези студената нису директно инкорпорирани у органе нити факултета нити УниверзитеСвака вам част за ваш часопис „Имао сам прилику да видим претходне бројеве вашег часописа које сам добијао од колега и морам рећи да сам заиста био одушевљен спретношћу младих студената АГГФ-а. Онолико колико сам у могућности да оцијеним с оне стручне стране, начин на који се конципира тај часопис, одабир тема о којима студенти пишу је такав да се види да га раде одговорне особе и свака вам част, наставите само тако. Тако то вриједно одрађујете да заслужујете подршку које је и до сад било.“

та. Оно што раде студентске организације по факултетима итекако се тиче актавности Универзитета и факултета и ми наравно знамо шта студенти у студентским организацијама раде, са каквим пројектима конкуришу код факултета и Универзитета или ресорних министарстава за подршку, односно финансирање. Колико имам информацију, факултети често, у складу са могућностима, помажу, односно подржавају финансијски пројекте савеза студената по факултетима са оба јавна универзитета. Такође, та подршка не изостаје поготово када су у питању студентска и научно-стручна такмичења студената. Популарне „и-јаде“ финансирамо скромним стредствима, али из онога што Универзитет издвоји може се изфинансирати одлазак једног броја студената. Посебно је за похвалу организовање научно-стручног скупа „Студенти у сусрет науци“, који заиста постаје понос нашег Универитета. Нећемо да се петљамо у рад студентских организација у оној мјери колико није наша надлежност, односно, настојимо да то буде ствар искључиво студената, јер то су ваше студентске организације, али у оној мјери у којој студенти траже подршке, у мјери у којој можемо позитивно одговорити, често одговоримо. Иначе, идеја да се бира најбоља студентска организација за сваку школску годину веома је за похвалити и ако разрадите то као један пројекат, Универзитет ће то сасвим сигурно подржати. Кад се јавите са разрађеном идејом, односно пројектом, наћи ћемо могућности да то Универзитет подржи и реализује.

Тема броја 30

Гондола – вертикални ски транспорт на Јахорини

30

Гондола – вертикални ски транспорт на Јахорини

„Јахорина експрес“ Пишу: Наташа Вујовић и Ана Ковић

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Г

ондола је један од најпопуларнијих облика вертикалног ски транспорта у свијету. Карактерише је велики капацитет, брзина превоза путника и дужина у вертикалном жичаном транспорту. Она има низ предности у односу на друге типове транспорта у еколошком смислу, јер заузима мање простора од класичне асфалтне путне саобраћајнице, боље се уклапа не нарушавајући природно окружење, а приликом транспорта емитује мање штетних гасова и буке. У овом смислу концепт изградње гондоле се уклапа у најновије трендове управљања и развојем туристичке понуде која као примарни циљ поставља концепт одрживог развоја. Управо такав објекат је централни дио једног од најзначајнијих инфраструктурних пројеката који се тренутно изводи у Републици Српској под називом „Јахорина експрес“. Пројекат је јединствен по свом обиму, структури и начину реализације. Инвеститор изградње гондоле је компанија „Маjneкс“ д.о.о. са сједиштем у Палама. Пројекат има вишеструки значај, а у први план се стављају, како промоција туризма Републике Српске и Босне и Херцеговине, тако и Јахорине као значајне туристичке дестинације. Пројекат има и еколошки допринос у смислу растерећења Јахорине великог броја аутомобила и аутобуса чиме би се ријешио историјски проблем - недостатак паркинг мјеста за све посјетиоце. Неозабилазна је и чињеница запошљавање великог броја људи. Новопројектовану гондолу „Јахорина експрес“ чине три међусобно повезане цјелинe са својим објектима: • полазна станица са пра-

31 тећим објектима • међустаница са пратећим објектима и • излазна станица са пратећим објектима. Пројектована је у дужини 6,75 километара гдје се почетна станица налази у близини магистралног пута СарајевоМесићи-Вишеград (Е761) , тачније, полазна станица гондоле је смјештена у Јахоринском потоку 915 мнв (2 km од центра Пала), међустаница ће бити смјештена на Равној планини 1405 мнв, а излазна станица биће изнад хотела „Боард“ на 1605 мнв. Капацитет гондоле је 2.000 путника на час, у луксузним кабинама капацитета 8 сједишта, а до Јахорине ће се стизати за 15 минута.

Као јединствен туристички комплекс на овим просторима успјех пројекта гондоле зависиће од низа туристичких програма како би се понудио садржај који ће привући туристе различитих интересовања. Овакав приступ подразумијева садржинско ширење понуде, како би се повећала атрактивност планине као туристичке дестинације у зимском периоду, али много више у осталим периодима године. Као саставни дио овог комплекса се издвајају: вјештачко језеро, програми адреналинског типа, бициклистички парк, темат-

A

Top view

uphill

2.00

scale 1:50

0.25

-0.30

Distance cabins in garage

3.60

scale 1:50

Section "C-C"

lift axis direction bottom (section I)

0.25

downhill

±0.00

lowerable platform

Peg 253 Progr. = 3082.88m Height = 1405.00m

6.10

4.10

0.60

4.70

existing ground profile

-0.60

5.40

RPT

34.42

LEITNER

24.50

-0.60

±0.00 = boarding / deboarding level

15.50

-0.60

Prog. 3117.30 m

rear edge station stand rear edge station stand

+4.10 = rope level

1.30

-0.50

±0.00

±0.00

-0.50

C

boarding

2.08

1.00

1.72 m²

1.00 2.25

±0.00

2.08

10.90 m²

6.68

+0.20

low voltage room

19.80 m²

+0.20

driving room

4.35

boarding

deboarding

1.00 2.25

1.72 m²

-0.50

8.30 m²

control room

+0.20

Prog. 3132.70 m

7.70

-0.30

C

10.15

B

±0.00

±0.00

lowerable platform

±0.00

-0.30

4.50

49.00

lowerable platform

lowerable platform

0.30

deboarding

5.25

-0.60

7.70

rear edge station stand 4.35

±0.00

±0.00

B

-0.60

24.50 15.50

4.35

-0.60

-0.60

4.35

39.90

±0.00 = boarding / deboarding level

1.00

-0.60

4.35

29.15

LEITNER

RPB

RPB

1.30

Prog. 3149.50 m

4.35

min. 4.25

4.10 0.60

RPT

0.80 2.25

Prog. 3100.50 m

1.00 2.25

0.80 2.25

4.35

N1

N1

-0.30

1.00

maintenance

4.35

030 0.30

Section "A-A"

6.50

footprint[m²] 827.93

storagetype automatic

existing ground profile

lift axis direction top (section II)

89 + 1

numb.of vehicles

uphill

downhill

6.10

A

Гаража за смјештај транспортних кабина

82.80

windowsface[m²]

Година

rear edge station stand

20.15 9.50

6.85 6.40 6.90 0.30

32 2 — Број 3 — јун, 2014

20.75

4.70

1.00

Година

2 — Број 3 — јун, 2014 ски парк за забаву дјеце на снијегу, ски и сноуборд стаза за почетнике, стаза за моторе са четири точка, те многобројни програми авантуристичког туризма. У склопу полазне станице налазе се и пратећи објекти: гаража за гондоле, контролна соба, чекаоница и паркинг за аутомобиле и аутобусе. Паркинг за аутомобиле и аутобусе има вишеструки значај у позицинирању новог туристичког производа „Јахорина експрес“. Пројектовани капацитет паркинга је за 500 аутомобила и 35 аутобуса и по потреби се може повећати. Како је у уводу ове студије речено, један од кључних проблема који је идентификован на подручју зимског центра Јахорина, јесте недостатак паркинг простора у току сезоне који изазива саобраћајни колапс. Изградњом гондоле један од горућих инфраструктурних проблема Јахорине ће бити ријешен и планина ће се у знатној мјери растеретити од великог броја аутомобила и аутобуса, а туристима понудити један нови туристички и еколошки производ. У склопу чекаонице пројектовани су садржаји угос-

33 титељско - туристичког типа (ресторан, пансион, кафе бар, продавница спортске опреме, сувенирница, инфо центар), чиме се туристичкој тражњи пружа низ комплеметарних услуга и производа. На половини пројектоване трасе, на Равној планини, планирана је међустаница са пратећим објектима. Удаљеност од полазне станице до међустанице је 3040 метара, а потребно вријеме за вожњу је око 8 минута. Подручје Равне планине представља значајан туристички потенцијал и природно се наслања на масиве Јахорине. Слично као и у полазној станици, у склопу чекаонице пројектовани су садржаји угоститељско - туристичког типа са идентичним објектима као и на полазној и излазној станици. Излазна станица са пратећим објектима, пројектована је у непосредној близини хотела „Боард“ у центру Јахорине на надморској висини 1581,10 метара. Удаљеност од међустанице до излазне станице је 3453 метра, а вријеме потребно за вожњу је око 9 минута. Излазна станица се наставља на постојећу скијашку стазу

34

чиме су испоштовани стандарди највећих скијашких центара, и скијашима се омогућава директно укључивање из гондоле на скијашке стазе и ски лифтове. Конструкцијски елементи гондоле Гондола „Јахорина експрес“ је пројектована са 171. кабинским возилом од којих је 170 намијењено за превоз путника, те једно возило за одржавање. Кабинска возила су намијењена за превоз 8 путника и пројектовани капацитет је 2000 путника по сату. Сама конструкција гондоле је од алуминијума и пластике. Рам је направљен као алуминијумска конструкција, а зидови гондоле су направљени од провидне пластике (макролон) што ће омугућити панорамско разгледање природе и љепота Јахорине. Гондола је опремљена носачима за скије који су монтирани на вратима, тако да остаје слободан простор за путнике унутар гондоле. Такође, у љетном периоду кабинска возила могу се користити за превоз бицикала и робе мањих ди-

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

мензија. Да би били заштићени од корозије, челични дијелови су поцинчани. Безбиједност путника се контролише аутоматским затварањем и отварањем кабинских возила. Осим кабинских возила, постоји и возило за одржавање које ће се користити за инспекцијске радове. Сви сигурносни услови код пројектовања жичаре су испоштовани тако да у случају испадања ужета из шина долази до прекидања електричног струјног кола (сигурносно коло). Гондолу ће носити 40 стубова, 18 до међустанице на Равној планини, а 22 стуба до излазне станице на Јахорини. Торњеви на траси су направљени од челичних цијеви различитог пречника, док су једноставнији елементи спајани заваривањем. Торњеви су учвршћени за темеље анкер вијцима, а број анкер вијака варира од 8 до 32, зависно од силе која дјелује на торњеве. Сви темељи су израђени од армираног бетона и планирани су као темељи за тешка оптерећења и усаглашени са одредбама стандарда EN 131075.

Година

2 — Број 3 — јун, 2014 Како би се обезбиједила сигурност путника сваки дио објекта је осигуран у случају престанка рада једног од дијелова конструкције. Сваки од торњева је опремљен са пењалицама, радним платформама, гредама за дизање да преузму уже са фрикционих котурова (у случају да дизалица не ради), те дугме на врху торња у случају нужде. Главни погон је изведен са мотором са континуалном промјеном брзине. Туристички програм у склопу годноле „ Јахорина експрес“ Угледајући се на модерне планинске центре у свијету, понуда гондоле ће бити проширена богатим туристичким програмом. С обзиром на повољан тржишни положај и природне карактеристике Јахорине планирани су сљедећи програми: 1. Програм адреналинског типа: • Изградња адреналинског парка (парк би требало да буде смјештен на подручју Равне планине у близини међустанице гондоле, а укључивао би различите садржаје) • Тобоган стаза/стаза за љетно санкање • Paintball (екстремни спорт који се игра у природном амбијенту, на ограниченом простору; групе људи воде „борбу“ уз помоћ специјалне опреме) • Стијена за пењање (намијењена за алпинистичко пењање са адекватном опремом) • Стаза за моторе са четири точка • Тематски парк за забаву дјеце на снијегу и ски и сноуборд стазу за почетнике.

35

2. Бициклистички парк Подручје Јахорине посједује изузетне карактеристике за развој различитих типова „Mountin bike“ туризма. Подручје које карактерише комбинација широких пашњака, заобљених планинских врхова са изузетним погледом на окружење и падина покривених четинарском шумом омогућава изузетан ужитак за љубитеље ове врсте активне забаве.

3. Сеоски и еко туризам Велики број туриста привлачи управо традиционални начин живота, аутентичност локалне заједнице, локална гастрономија и слично. Подручје високог потенцијала кроз комбинацију понуде аутентичних планинских села и изградње етно - села на подручју или ободима Равне планине (Сарачево поље, Паљика) уз обавезу очувања аутентичног природног окружења.

4. Спортски туризам Намијењен прије свега припремама професионалних спортиста. Имајући у виду изузетне природне карактеристике терена и

36

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Преглед реализованих радова на полазној, излазној и међустаници • Приступни пут од магистралног пута Пале-Месићи-Вишеград до полазне станице у дужини од 700 m са израдом свих пратећих објеката (пропуста, мостова и одводних канала) са насипима од камених тампона, уваљан до потребне збијености (све према постојећој пројектној документацији) • Пробијен приступни пут од полазне станице ка међустаници у дужини од 6.000 m2 са израдом свих пратећих објеката (пропуста и одводних канала) са насипима од камена и тампона (све према постојећој пројектној документацији) • Исјечена шума у површини од 70.000 m2 • Извршено уређење комплетне локације од 70.000 m2 равнањем површина земљним материјалом са локције и довозом са позајмишта • Изграђен плато-простор предвиђен за паркинг простор у површини од 15.000 m2 са каменим насипима и завршним тампонским слојем уз константно ваљање вибрационим вацима • Изграђен потпорни камени- зид дужине 145 m и просјечне висине 3 m, ширине 1,50 m • Изграђен главни кишни колектор од бетонских цијеви Ø 600 mm у дужини од 150 m за одвод свих површинских и дренажних вода • Изведене дренаже по комплетном уређеном платоу повезане са кишним колектором од цијеви Ø150 mm са загртањем дренажном фракцијом • Комплетна површина од 55.000 m2 је култивисанa и посијана је трава • Изграђен пословни објекат до прве етаже са урађеним водо и канализационим инсталацијама • Каптиран извор воде (у дужини од 1.200 m од полазне станице) и доведена вода на полазну станицу квалитет ваздуха, значајан број слободних смјештајних капацитета у љетном периоду, комбинацијом трим стаза на планинском подручју и добре спортске инфраструктуре у насељеном подручју гондола би могла бити искоришћена као најпогодније превозно средство за овај тип гостију. С детаљима пројекта „Јахорина експрес“, досадашњим радовима плановима и препрекама у вези с реализацијом

пројекта, упознала се четворочлана делегација студената АГФ-a. На наше питање када је могуће очекивати да гондола буде у функцији, сазнали смо од домаћина да ће то зависити од новца. Иако проблем у вези с недостатком новца није безначајан, увјерени смо да ће овај пројекат ускоро бити доведен до краја и да ћемо бити богатији за још један изузетан грађевински подухват коме су, од самих почетака свједочили студенти нашег факултета.

Теорија и пракса - студентски радови -

38 44

Аутопут Бања Лука – Добој, мост преко Босне

46 48

Метод коначних елемената

Урбана ревитализација дијела обале Сане у Приједору - унапређење мреже пјешач ког кретања - завршни рад првог циклуса Надоградња и адаптација постојеће бање

38

Аутопут Бања Лука – Добој, мост преко Босне

Градња моста технологијом постепеног нагуравања распонске конструкције Пишу: Тамара Пиљагић и Драгана Илић

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Г

39

радити, стварати, остављати печате на пејзажу и трагове у времену јесу идеје водиље и разлог због којег бирамо инжењерски позив. Бити градитељ у времену када се у нашој земљи реализују капитални пројекти од стратешког значаја огромна је привилегија. Посматрати како се на нашим просторима подижу велике грађевине, част је и када не учествујемо директно на датом пројекту. Актуелни пројекат који је овог пута заслужио нашу пажњу јесте изградња моста преко ријеке Босне у оквиру аутопута Бања Лука – Добој. Студенти

дио РС и ФБиХ представља битну везу са западном и сјеверном Европом, при чему је и око 50% привредних и друштвених потенцијала РС концентрисано у зони овог пута. Путем јавног конкурса за најповољнијег извођача радова и израде главног пројекта и изградње аутопута Бања Лука - Добој, изабран је конзорцијум а.д. “Интеграл инжењеринг” из Лакташа и “Гранит”из Скопља. Ова врста уговора између наручиоца и извођача по којем извођач преузима комплетну одговорност за техничку документацију, набавку и изградњу, популарно

АГФ-а опет су изразили ентузијазам и жељу да истражују и науче, те су се на лицу мјеста упознали са овако јединственим објектом. Укупна дужина аутопута, који представља кључну регионалну везу у РС и БиХ, је 71,91 km. Траса је подијељена на двије дионице, Бања Лука – Прњавор (35,3 km) и Прњавор – Добој (36,6 km), а повезаће аутопут Градишка – Бања Лука (Е-661) са Коридором Vc. Постојећи магистрални пут М16.1 од Бања Луке према Добоју, преко Дервенте, већ данас има битну улогу у путном систему даљинског промета европског домета. Исти, за већи

се назива и «кључ у руке», а дефинисан је по Фидику. Крајем маја 2013. године обиљежен је почетак извођења радова на аутопуту, а прво су почели радови на дионици Прњавор – Добој. Рок извођења за ову дионицу је 3 године по пријему обавјештења о почетку радова од надзора тј. 09.11.2012 – 09.11.2015. Вриједност уговора ове дионице износи 411.897.798,00 KM. Тренутно се изводе радови на пројектовању и изградњи комплетне дионице аутопута са свим пратећим елементима, двије петље на аутопуту са објектима за наплату путарине, центра за одржавање и кон-

40 тролу саобраћаја и пратећег услужног објекта (одморишта). Укупно ће се изводити радови на пројектовању и изградњи 64 објекта, од којих је најзахтјевнији, највећи и најзанимљивији мост преко ријеке Босне. Крајем 2013. године завршено је извођење радова на доњој конструкцији моста (темељење, изградња носивих стубова), као и насипање првог слоја каменог насипа на траси аутопута у дужини од 20 km. Повољни метео – услови су омогућили рани наставак свих радова у 2014. години на највећем градилишу у Републици Српској. Катастрофалне поплаве у рејону Добоја у мају, привремено су обуставиле све радове на аутопуту Бања Лука – Добој. Због водостаја ријеке, мост преко Босне је био највише изложен ризику, међутим овај непланирани испит квалитета је положен. Вриједност пројекта изградње овог моста је 11,5 милиона KM, а рок за завршетак радова је јун 2015. године. Укупна

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

дужина моста, са главним ослонцима, износи 418 метара. Главна распонска конструкција пројектована је као монолитна армиранобетонска преднапрегнута конструкција преко 12 распона. Мост је заснован као интегрална конструкција на читавој дужини са уграђеним дилатацијама само на крајња 2 обална стуба - упорњака. Овакав концепт распонске конструкције преузима хоризонтална оптерећења у уздужном и попречном смјеру, као и сва вертикална оптерећења. Доњу конструкцију представљају два обална стуба и једанаест стубова округлог пресјека D=2,50 m. Стубови су дубоко темељени на пилотима Ø120 cm, које повезују пилотне наглавнице. Мост преко Босне посебно је значајан и интересантан јер је први мост у Републици Српској који се гради методом постепеног нагуравања распонске конструкције. Грађење са постепеним потискивањем предвиђа да се распонска кон-

Година

2 — Број 3 — јун, 2014 струкција израђује у сегментима на сталном производном мјесту, гдје се послије преднапрезања сегмената изврши потискивање хидрауличним пресама цијеле конструкције у нови положај, а тиме се ослобађа оплата за израду новог сегмента. Тако се сегменти изграђују практично индустријским путем, што увелико доприноси ефикасности и смањењу удјела рада . Ова технологија је дефинитивно тренд у свијету за грађење дугих континуалних бетонских преднапрегнутих мостова. Носилац идеје, а.д. “Интеграл инжењеринг”, тако је овим објектом успио да достигнућа савременог грађевинарства доведе и на наше тло. Технологија грађења постепеним потискивањем изводи се помоћу сљедеће технолошке опреме: • Бетонска радионица - платформа са скелом и оплатом, челичним роштиљем и синхроном хидрауличком опремом за спуштање скеле и оплате • Опрема за преднапрезање сегмената и главне распонске конструкције • Опрема за постепено потискивање

41 • Челична конзолна конструкција - кљун и привремени пилонски ослонац са затегама • Направе за придржавање главне распонске конструкције • Клизна привремена лежишта на стубовима са тефлонским улошцима • Бочне хидрауличке вођице са сензорима на стубовима и платформе на врху средњих стубова за присуство радника у току постепеног потискивања. Распонска конструкција која се бетонира по сегментима на истом мјесту и постепено потискива у коначни положај на свом путу пролази кроз различите статичке системе и то као конзола, слободно ослоњен носач, односно на крају као континуални носач. Тако се у истом пресјеку појављују негативни и позитивни моменти савијања у току грађења, односно постепеног потискивања. За преузимање статичких утицаја за вријеме грађења постављају се и преднапрежу центрично постављени каблови који у цјелини покривају утицаје од властите тежине конструкције. За преузимање статичких ути-

42 цаја од корисног и саобраћајног оптерећења накнадно се по потискивању уграђују каблови изван бетонског пресјека у унутрашњости сандука. Каблови су полигонални, а воде се преко девијатора који су постављени изнад ослонаца и у средини распона. Хоризонтални каблови су постављени у бетонски пресјек конструкције, док се са инјектирањем успоставља спрезање кабла и бетонског пресјека. Сандучасти пресјек је због велике крутости најпримјеренији за преузимање различитих статичких утицаја у току грађења и употребе распонске конструкције, а истовремено је примјерен за вођење хоризонталних и полигоналних каблова. Основни геометријски критериј за избор технологије грађења са постепеним потискивањем главне распонске конструкције састоји се у томе да не долази до присилне деформације распонске конструкције приликом потискивања. Тај критериј одређује облик доње плоче сандучастог пресјека која не мора бити паралелна са горњом коловозном плочом. За постепено потискивање прихватљиви су сљедећи геометријски облици осовине објекта: правац (транслација), кружна кривина (ротација) и спирала (комбинација транслације и ротације). Тип трасе моста на ријеци Босни је у кружној кривини, при чему је подужни профил у вертикалној кружној кривини без витоперења попречног пресјека. Распонска конструкција се израђује на радној платформи која је лоцирана на траси иза крајњег ослонца. Стални радни плато омогућава индустријски начин рада појединих сегмената конструкције. Обзиром на

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

арматуру, а посебно на број склопки за спајање каблова за преднапрезање, пожељно је да сегменти буду што дужи. Распон између стубова моста на ријеци Босни је 36 метара, те је одабрана најекономичнија дужина сегмената од 18 метара. Платформа за производњу сегмената је састављена из хидрауличких преса на које је постављена челична решеткаста конструкција. Геометријски положај конструкције је тачно одређен геометријом постоља на радној платформи. На радно постоље поставља се и причвршћује оплата доње плоче, ребара и оплата конзолних крила сандучастог пресјека. Оплата и конструкција скеле

Година

2 — Број 3 — јун, 2014 мора бити тако конструисана да се може једноставно извршити скидање оплате са хидрауликом. Сила која је потребна за потискивање уводи се преко хидрауличне опреме. Хидраулична преса која служи за подизање распонске конструкције, врши притисак од 500 бара. Приликом дизања уноси се вертикална реакција као и сила трења између пресе и распонске конструкције која омогућава уношење силе потискивања са дијелом хидрауличке опреме за хоризонтално помијерање. Поједини сегмент се изради у недељном такту од 7 дана и пролази кроз различите фазе. Потискивање почиње у понедјељак и траје четири радна дана, током којих се врши преднапрезање каблова, скидање оплате, постепено потискивање распонске конструкције, инјектирање каблова, чишћење и припрема оплате, полагање свих врста арматура, каблова, бетонирање, уграђивање сливника, цијеви и других детаља, бетонирање ребара и коловозне плоче и сл. Крај недеље тј. остала три дана су искориштена за очвршћивање и његовање бетона. С обзиром на то да се за 2 до 3 дана мора постићи 70% тражене марке бетона, користи се рапидни цемент при изради бетонских сегмената и на тај начин у врло кратком времену достигне захтијевана чврстоћа бетона. Кориштена марка бетона је МВ45. Мостови изграђени по технологији постепеног потискивања оптимално задовољавају све критерије вјештине пројектовања и грађења објеката, а посебно критериј робусности и трајности. Врхунско грађевинарство и објекти који нас остављају без

43 даха углавном су хиљадама километара удаљени од наших простора. Задовољство је спознати да смо били у ријеткој прилици да посматрамо како се пред нашим очима стварају грађевине које ће трајати стотинама година послије нас. Градити мостове, који истински јесу круна нашег позива, увијек је посебан осјећај, а градити изазовно по свјетским стандардима, нарочито је инспиративно и смјело.

„Од свега што човјек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вриједније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, општији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увијек смислено, на мјесту на коме се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно и зло.“ (Иво Андрић, из есеја „Мостови“)

44

Урбана ревитализација дијела обале Сане у Приједору унапређење мреже пјешачког кретања - завршни рад првог циклуса

Мрежа пјешачких путања у функцији урбаног редизајна Аутор: Немања Мијатовић Ментор: проф. др Александра Ђукић

П

риликом планирања градова све већа пажња се посвећује људским димензијама и квалитету јавних простора. Људи су позвани да поново заузму своје градове и праве се рестрикције у погледу смањења паркинг мјеста и саобраћаја у централним градским дијеловима. Јављају се два разичита правца у градском планирању: • у неким градовима пјешачење и јавни живот нестају, и нагласак се ставља на приватни живот

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

• у другиим градовима јавни живот је подржан добрим пјешачким окружењем, са циљем повезивања приватног живота са функционалним јавним сферама и стварањм бројних атрактивних активности.

Gehl Архитекти Рад ГЕЛ Архитеката се заснива на основу рада dr Litt. Jan Gehl-a у протеклих 30 година. Њихово мишљење је да пројектовање на основу људских димензија доводи до трајних и висококвалитетних ријешења. Студија јавних простора и јавног живота на обухвату даје информације о томе како се град користи, какав је квалитет јавних простора и јавног живота, и како може бити унапријеђен. Овај рад представља опсежну студију која има за циљ да препозна услове пјешачења и јавног живота уопште, и затим их класификује, укаже на предности и мане , и на крају понуди адекватну интервенцију. Студија је спроведена на обухвату ужег центра града Приједора и градских обала ријеке Сане. Овакве и сличне студије рађене су у великим европским и свијетским градовима као што су: Лондон, Копенха-

ген, Аделејд и други. Оне се раде на дугорочном плану и резултати се примјете постепено након неколико година. Циљ ових студија и интервенција јесте да се пјешацима да примарна улога у саобраћају, односно да се човјек стави, по важности, испред аутомобила. Да се створи здравија градска средина за живот људи. Ове тежње су итекако оправдане, с обзирома на превелику експанзију аутомобила , велику загађеност градова и загушеност саобраћаја. Овим проблемима се увелико баве у развијеним европским државама, док се код нас не води рачуна о овим глобалним проблемима. Према томе, овим радом указује се на постојање озбиљних проблема у организацији саобраћаја у градовима код нас , на то како се односити према њима, и како их превазићи.

Урбана ревитализација дијела обале Сане у Приједору - унапређење мреже пјешачког кретања +135.0

+137.7 +137.7

+137.7 +137.7 +137.7 +137.7

+135.0

+134.5

+134.5

+134.5 +134.5 +134.5

+130.0

+130.0

+130.0

+134.5

+134.5

+130.0 +129.5

+133.5 +129.5

+129.5

+133.5

+133.5

+136.7 +136.7 +133.5 +135.5 +135.5

+129.5

+133.5

+135.5

46

Метод коначних елемената

Савијањe греде примјеном раванског коначног елемента Аутор: Слободан Ђурђевић

О

сновни задатак у прорачуну и димензионсању инжењерских конструкција јесте избор механичког модела који би реално и квалитетно описао могуће понашање стварне конструкције у експлоатацији. Сам избор модела зависи од природе проблема, тј. да има што мање поједностављења у односу на стварни систем, а при том да буде употребљив за математички апарат којим располажемо. Задовољење ова два критеријума често је представљало тежак задатак за инжењере, посебно развојем и појавом комплексних конструкција у новије доба. Описивање савијања греде раванским елементом представља савремену анализу система методом коначних елемената. Заснива

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

се на тзв. физичкој дискретизацији, тј. систем издјелимо на n елемената при чему га сводимо на коначан број степени слободе и проблем са диференцијалног спуштамо на алгебарски ниво. Систем се дијели коначним елементима који су дефинисани преко три параметра: обликом, чворовима и њиховим бројем и интерполационим функцијама између чворова. У чворовима усвајамо основне непознате а интерполационе функције служе за апроксимацију величина између чворова па тако добијамо континуално рјешење по читавом домену. Најједноставнији елемент за описивање овог проблема је правоугаони елемент са чворовима у тјеменима и по три основне непознате по чвору. Изглед овог елемента и дискретизација греде овим елементом дати су на слици 1. Основне непознате у чворовима представљају помијерања у правцима глобалних оса и ротацију са вектором управним на раван носача. Овако усвојене непознате добро описују проблем с обзиром да се носач налази у равном стању напона па су то уједно и једина могућа помијерања. Поред основних непознатих потребне су и интерполационе функције које се изводе према могућем стању деформација, односно формирањем поља датих помијерања. Чланови функција изведени су за јединична помијерања у чворовима. Једна од интерполационих функција приказана је на следећој слици , за јединично вертикално помијерање у чвору 1, док су остала једнака нули. Овим функцијама дефинисан је облик промјене величина између чворова. Стварна помијерања носача добијамо производом инверзне матрице крутости и вектора оптерећења који се добијају на основу интерполационих функција.

Слика 1. Коначни елемент и дискретизација греде елементом

Слика 2. Недеформисан облик греде

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

47

Слика 3. Интерполациона функција

Слика 4. Деформисан облик греде

Слика 5. Нормални и смичући напони у греди

Овако дефинисан проблем представља улазне параметре за аутоматизацију процеса у неком од математичких програма па се формира алгоритам који врло једноставно одређује потребне величине, при чему се само дефинишу улазни параметри, а програм приказује деформисан облик носача, помијерање и напоне у носачу. На слици 3 приказани су резултати

максимално напрегнуте зоне. Код димензионисања АБ елемената, често је потребно извршити више итерација у циљу проналаска оптималног рјешења, при чему се сваки пут прорачунавају напони и угиби носача за нову геометрију. Корекција геометрије врши се релативно лако па описивање савијања греде на овај начин представља врло употребљив

једног таквог програма , деформисан облик носача који је издијељен већим бројем коначних елемената, при чему су добијена помијерања у чворовима сваког елемента. У питању је проста греда која је оптерећена једнако подијељеним оптерећењем дуж своје осе, па се види симетрија утицаја у греди у односу на средину греде. Други дио резултата односи се на напоне (Слика 4) унутар греде, смичуће и нормалне силе, гдје се јасно виде

апарат за инжењере у пракси. Испитивањем добијених резултата дошло се до закључка да су резултати високе тачности у односу на техничку теорију савијања. Предност је та да се добија прегледан и јасан увид у напрезања унутар система и за разлику од техничке теорије савијања геометрија носача не игра важнију улогу. На овај начин могу се описивати сви системи који испуњавају критеријуме равног стања напона.

48

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Надоградња и адаптација постојеће бање

Aмбивалентност просторне структуре оквиру предмета АрхитекУ тура унутрашњих простора - однос 2 у задатом пројектантском се тежи ка свођењу површина, боја процесу на неколико основних тонова који произилазе из структуре и текстура и боје материјала. Површина Аутори: Ивана Мијић и Андреа Матић

је издвојена и посматрана као самостално-одржив елемент у стварању тродимензионалног простора. При првом утиску, не зна се да ли је простор отворен, затворен или полунадкривен, јер се свјетлост користи као материjал, а вода као архитектонски елемент, стварајући јединствену амбијенталну цјелину. Један од најважнијих детаља јесте атмосфера унутрашњости, оно што је она била у

+8.10

+5.10 +4.12

+3.72

+2.80

+1.30 ± 0.00

± 0.00

+0.92

+1.30

+0.72

+0.25 -0.68

-2.28 -3.98

-3.48

-2.98 -3.88

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

прошлости и оно што постаје дјеловањем архитекте, али и емотивним одговором појединца на тај простор. Свјетло, те сви његови облици, рефлексија, дисторзија, јесу моћан алат за стварање интимне атмосфере. Вањски простор у односу на контекст, обилује богатством текстура, материјала и боја и указује на динамику, проточност и кретање; док је унутрашњи простор сведен, концизан и јасно дефинисан у односу на

49

његову намјену, те наводи на релаксацију и спокој духа и тијела. Нова структура израста из простора не нарушавајући историјски значај постојећег стања. Почетна идеја пројекта је очување традиционалне атмосфере у кући Зејре Шеранић, тако што се простор користи на сличан начин као у прошлости. Диванхан (дневни боравак) мјесто окупљања, одмарања и традиционалног испијања кафе.

THE

BRIDGE STUDENT MAGAZINE OF ARCHITECTURAL, CIVIL ENGINEERING AND GEODESY FACULTY OF BA NJ A LUK A UNIVERSITY

Р

едакција часописа изузетно је поносна на врло позитивне реакција читалаца и након појаве другог броја. Интересовања за часопис нису везана само за локално окружење, већ и шире. С тим у вези, покренули смо и активност да се други број часописа преведе и на енглески језик. Комплексност тема и специфичност техничког језика, свакако су додатни изазов у овом послу. У намјери да кроз расположиве студентске ресурсе Универзитета у Бањој Луци, реализујемо ову идеју, обратили смо се колегама са Филолошког факултета-одсјек за енглески језик и књижевност, за помоћ. Сарадња је прихваћена, а резултат је и енглеска верзија другог броја Моста. Изражавамо захвалност колегама студентима преводиоцима са Филолошког факултета на уложеном труду и посвећености. Ово је још једна потврда најдубљег разумијевања значења универзалног појма "The Bridge".

YEAR 1 - NUMBER 2

Banja Luka, December, 2013

Грађевинарство у свијету 52

Сајам архитектуре и технологије - LIGHT + BUILDING 2014

55 57 60

Бранко Жежељ

63 65 66 69

Набијена земља

Геодезија Узроци и посљедице фукушимске ка тастрофе Замор материјала у конструкцијама Поново о мосту на Дрини Свјетско чудо античког свијета - брана Мариб

52

Сајам архитектуре и технологије - LIGHT + BUILDING 2014

Промоција енергетске ефикасности Пише: Тамара Учур

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

53

С

ваке двије године, индустрија презентује своје последње иновације на пољу расвјете, електрo инжењерства, аутоматизације за куће и зграде, те софтвере за грађевинску индустрију на водећем свјетском сајму архитектуре и технологије. Главна тема сајма LIGHT + BUILDING је енергетска ефикасност. Тематика сајма своди се на презентовање најефикаснијих рјешења при уштеди потрошње електричне енергије, али и повећање нивоа комфора на једном мјесту.

LIGHT + BUILDING се ове године одржавао у периоду

од 30.03-04.04. на добро познатој локацији Франкфуртског сајма. И овај пут сајам је успио да демонстрира импресивну улогу лидера на пољу презентовања свјетлосне технологије. На сајму је све представљено, од ЛЕД технологије, преко фотонапона и електро-мобилности, до интелигентне употребе струје са паметним мјерењем и паметним мрежама. Компаније имају могућност да представљају интегрисани спектар производа и услуга које пружају потенцијал при енергетској уштеди. LIGHT +

BUILDING је једини сајам који на једном мјесту обухвата поље архитектуре и технологије. Ова година на сајму је била најуспјешнија до сада, с обзиром да је оборен рекорд посјетилаца, од преко 210.000 за само 6 дана одржавања. Интересантна је чињеница да је сваки други посјетилац овог сајма долазио изван граница Њемачке, што значи да се сајам наметнуо као водећа свјетска сајамска манифестација која спаја, с једне стране произвођаче модерних, штедљивих, свјетлосних технологија, а с друге стране кориснике таквих технологија. Свако онај ко нешто значи у сфери производње и имплементације расвјете трудио се да буде заступљен

на овом сајму. PHILIPS и OSRAM као највећи европски произвођачи били су једни од истакнутих излагача, али је евидентна била присутност и компанија са Далеког Истока, прије свега из Кореје, Јапана и Кине. Оно што је посјетиоцима привукло велику пажњу јесу софтверска рјешења којима се интелигентно управља расвјетом, а све с циљем да се постигне што већа ефикасност и уштеда. Може се слободно рећи да ће и све наредне године протећи у знаку нових технолошких рјешења која ће додатно афирмисати, с једне стране производњу енергије из обновљивих извора, а с друге стране потрошњу те исте енергије на штедљив и економичан начин, коришћењем ЛЕД, али све више и ОЛЕД

54

расвјете. Примјетна је и велика тржишна утакмица између главних прозвођача ЛЕД чипова који долазе из Америке и Јапана, али је евидентна и велика конкуренција

у области њихове уградње у штедљиве свјетлосне системе. Управљивост расвјетом и енергетска ефикасност су се наметали као кључне теме на семинарима који су одржа-

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

вани на штандовима водећих компанија попут PHILIPS-а, OSRAM-а, NICHIA-е и CREE-а. Из свега овога је више него јасно да ће Европска унија можда и прије планиране 2020. године достићи планове по којима се 20% потребне енергије земаља чланица ЕУ добија из такозваних обновљивих извора. Међу тим изворима запажено мјесто имају соларне и вјетро-електране које су све заступљеније нарочито у Њемачкој, Аустрији, Француској и Данској. Велики свјетски произвођачи расвјете су видјели своју највећу шансу управо у области производње свјетиљки за јавну расвјету. Већ сада је у многим европским градовима уобичајна ствар да се постојећа улична расвјета мијења дуготрајнијом и штедљивијом ЛЕД расвјетом. Велике јавне површине, тргови, стадиони, аеродроми, већ сада су незамисливи без ЛЕД освјетљења. У међувремену, технолошка револуција у овој области припрема терен за нове могућности и нове свјетлосне учинке у области примјене ОЛЕД технологије. Међутим, за сада се примјена ОЛЕД технологије задржава искључиво у области аплицирања у телевизијске, рачунарске и

друге екране, јер још увијек није осмишљена ефикасна могућност њене шире примјене. Али засигурно ће сајам LIGHT + BUILDING 2016 године, донијети велике искораке и у овој области. До следећег

извјештаја са сајма нам само остаје да сачекамо и видимо у ком правцу ће се развијати ОЛЕД технологија и њена примјена.

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Бранко Жежељ

Човјек који је укротио бетон Пише: Марија Лукач

55

Б

ранко Жежељ (1910-1995) био је дипломирани грађевински инжењер, конструктор и иноватор, академик, професор универзитета, добитник највиших домаћих и међународних признања. Један од наших најпознатијих грађевинских конструктора, у вријеме када је дјеловао и стварао, оставио је неизбрисив траг како у нашем тако и у свјетском грађевинарству. „Бетон има своје ћуди, пропиње се, отима се, не да се. Али ваше је да га зауставите, да га покорите, да све буде како ви хоћете и да доживите оно што доживи вешти коњаник у седлу: фини осећај угодности и супериорности.“- говорио је човјек који је својом вољом, снагом, енергијом и самоувјереношћу стварао тада незамислива дјела. Једно од његових најпознатијих дјела је Хала 1 Београдског сајма с куполом распона 97,5 метара која је 1957. године изграђена дотад непримјењеним техникама претходне фабрикације, уз употребу такозваног преднапрегнутог бетона. Жежељ је познат и по мостовима. Радио је на развијању своје замисли из-

градње великих гредних мостова без употребе скеле. Послије првог моста од преднапрегнутог бетона преко Смаилске ријеке код Краљева и касније више великих мостова изведених у истој техници, настале су међу њима, за то вријеме, по димензијама рекордери у свијету - мостови на Тиси код Титела, на Дунаву код Новог Сада и код Бешке. Док је преко тек саграђеног друмско-жељезничког моста који је повезивао Нови Сад и Петроварадин прелазио најтежи теретни воз, Бранко се налазио у чамцу испод моста. Био је то начин да свима покаже колико вјерује у своје дјело, изграђено на јединствен начин. Мост је срушен 1999.године у Нато бомбардовању и то тек након 12 дана узастопног бомбардовања,

56 што опет говори о јачини и квалитету његове конструкције. Жежељева оригинална котва и преса за преднапрезање нашле су широку примјену у пракси, а по угледу на Жежељеву технологију изграђени су бројни мостови у свијету. Када је 1995.године умро Бранко Жежељ иза себе је оставио 24 патента, десетине мостова и хала, а трећина Новог Београда изграђена је по систему „ИМС Жежељ“. Патентирао је и заштитио више оригиналних рјешења: префабрикована скелетна конструкција од преднапрегнутог бетона, уређај за укотвљавање челичних жица код преднапрезања бетонских елемената, поступак за бетонирање гредних мостова без уптребе скеле, поступак за производњу округлих бетонских стубова и друго. Послије рата од 1945. до 1948. постављен jе за шефа Одсjека за мостове Савезног министарства грађевинарства. Од 1948. па до 1953. био је директор Савезног грађевинског института. А године 1966. изабран је за предсједника Научног савјета Института за испити-

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

вање материјала СР Србије. Као професор одржавао је наставу на постдипломским студијама на Грађевинском факултету Универзитета у Београду. И био је гостујући предавач на међународним конгресима и другим скуповима, на универзитетима у Лондону, Москви, Лењинграду, Њујорку, Кијеву, Милану, Паризу, Прагу, Риму, Атини, Будимпешти, Софији, Хавани и другдје. Овакав успјех и дијело човјека који је отворио нову епоху у грађевинарству и увео наше грађевинарство у свијет треба да буде са поносом представљано, баш онако како је он са поносом представљао своје пројекте.

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Геодезија

Значај познавања Земљиног гравитационог поља и његових варијација у времену Пишу: Гордана Јаковљевић и Ђоко Регојевић

П

рема класичној дефиницији геодезија је наука која се бави одређивањем облика, величине и гравитационог поља Земље. Међутим, геодезија данас је много више од тога и обухвата: • праћење варијација Земљине ротације; • одређивање орбита сателита; • праћење атмосфере помоћу сателитских геодетских техника; • праћење повремених варијација гравитационг поља Земље; • одређивање позиције Земље и њене промјене у времену. Познавање Земљиног гравитационог поља, као и његових варијација у времену је од примарне важности. Међународна геодетска асоцијација (IAG) је 2003. године основала је Глобални Геодетски систем за осматрање (Global Geodetic Observing Sistem GGOS). GGOS је званична компонента IAG, као и чланица Група за осма-

57 трања Земље (Group on Earth Observations GEO). GGOS је заснован на сервисима IAG и њиховим производима, базираним на свемирским или терестичким техникама као што су: VLBI, SLR/ LLR, GNSS, DORIS, алтиметрији и сателитским гравитационим мисијама CHAMP, GRACE и GOCE. Све ове технике опажања су дио GGOS, омогућујући праћење облика Земље, деформација (укључујући водене површине), оријентације и ротације Земље, Земљиног гравитационог поља и његових временских варијација. Тако GGOS обезбеђује основу за одржавање стабилног и прецизног глобалног референтног оквира, који је од кључног значаја за сва опажања Земље. Сателитска мисија GOCE (Gravity field and steady-state and Ocean Circulation Explorer) Гравитација је фудаментална природна сила која утиче на многе динамичке процесе у Земљиној унутрашњости, на и испод њене површине. Некад се сматрало да гравитациона

58 сила на површини Земље има константну вриједност, али то би био случај само да је Земља савршена сфера са правилном расподјелом маса. Међутим, како Земља ротира, центрифугална сила настоји да привуче материјале око Екватора гдје је утицај ротације највећи. Резултат је 21 km већи полупречник на Екватору него на половима усљед чега је гравитациона сила на Екватору мања.

GOCE је ЕSA-ина (Europien Space Assossiation) мисија посвећена мјерењу Земљиног гравитационог поља и моделовању геоида са екстремном прецизношћу и резолуцијом. Геоид је дефинисан Земљиним гравитационим пољем, и представља површ једнаког гравитационог потенцијала. Поклапа се са идеализованим средњим нивоом мора и океана. Геоид, представља референтну површ од које се рачунају висине тачака. Растојање тачака на физичкој површи Земље од геоида, мјерено по вертикали, назива се ортометријском висином тачке. Циљ GOCE мисије је: глобални модел геоида са кумула-

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

тивном тачношћу од 1-2 cm, за сферни хармоник 200, што би одговарало половини таласне дужине од око 100 km. Сателитски сегмент ове мисије има само један сателит, осмоугаоног попречног пресјека . Сателит је лансиран марта 2009. године. Планирана дужина мисије била је двадесет мјесеци, али је мисија продужена до новембра 2013. године. Основни проблем при осматрању гравитационг поља из свемира је чињеница да јачина Земљиног гравитационог поља слаби са висином. Орбита мора бити што је могуће нижа да би се осматрали што јачи сигнали гравитационог поља. Међутим, на мањим висинама већи је утицај атмосфере што изазива промјене у кретању сателита, па је оптимална висина орбите за GOCE сателит 250 km.

GOCE мисија примјењује двије основне технике мјерења за прикупљање података: Сателитска гравиметрија (satellite gravity gradiometry, SGG) и праћење методом SST (high−low satellite−to−satellite tracking, SST).

GOCE: одређује геоидну висину изнад референтног елипсоида са тачношћу од 1-2 cm

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Први пут у историји, сателит је имао уграђен гравиметар. Гравиметар директно мјери друге изводе гравитационог потенцијала. Због ове чињенице није неопходна линеаризација једначина опажања, па тако није потребан ни итеративан приступ у процесу изједначења. Принципијелно, довољно је познавати положај мјереног градијента силе теже са тачношћу 5-10 m. Иако је градиометар веома прецизан није могуће мапирати комплетно гравитационо поље на свим просторним скалама са истим квалитетиом. Да би се превазишло ово ограничење положај GOCE сателита одређен је GPS-ом у односу на GPS сателите који се налази на висини од 20 000 km – овај процес је познат под називом сателитско праћење сателита (ССТ). ССТ инструмент може симултано прати 12 сателита и ради на двије фреквенције Л1/Л2. На овај начин се елиминише утицај јоносфере који постоји између орбита GOCE и GPS сателита. Калибрирана и коригована ССТ мјерења и позиције сателита мисије GOCE су дате у Земаљском фиксном референтном оквиру. Они садрже

59 још линеарне и угаоне векторе убрзања, податке о корекцијама путање, сателитску висину, угаоне брзине и центрифугална убрзања. Ово су уједно и производи којима се служе највећи број корисника, а то су и полазне величине за даљње студије. Гравиметар се користи за мјерење функције високе резолуције из области гравитације, док се GPS користи за добијање података ниске резолуције. Земаљски сегмент укључује једну придјељену земаљску станицу у Кируни. Сирови подаци садрже мјерења инструмената заједно са калибрацијом, временом, висином, подацима о контроли остварено техникама GPS позиционирања орбите GOCE сателита. Мисија GOCE има за циљ измјерити аномалију гравитационог поља Земље, те моделовање што тачнијег модела геоида. Тај модел геоида, који се некад рачунао терестичким методама мјерења гравитационог поља, а сада са GOCE мисијом, користи нам да направимо један универзалан систем за висинску представу. Производи података мисије GOCE односе се на Земљино гравитацијско поље. Три су главна производа података: • друге деривације гравитационог потенцијала у путањи GOCE сателита, • ундулације геоида и • аномалије убрзања силе теже. Такође позитивни учинци GOCE -а се не огледају само у смислу побољшања геодетског система, него и за интердисциплиновано побољшање у виду океанографије, геофизике, геологије и других наука.

60

Узроци и посљедице фукушимске катастрофе

Фукушима након разорног цунамија Пишу: Тамара Гајић и Драган Видовић

Н

уклеарне електране имају много сличности са термоелектранама, a суштинска разлика је у томе што у термоелектранама струја настаје сагоријевањем угља, а у нуклеарним радом реактора. Сви нуклеарни реактори су базирани на фисионој реакцији и сматрају се релативно безбједним произвођачем електричне енергије. Реакторску зграду чине унутрашња челична љуска под притиском и спољашња зграда од армираног бетона. Унутар ове зграде налази се реактор са два расхладна круга и сигурносним системима (аутоматским или ручним) за искључивање фисионе реакције. Вода се грије у расхладним круговима током ланчане реакције, а затим генератори паре производе засићену пару. Ова пара се користи за покретање турбина које производе струју. Расхладно средство нуклеарног реактора

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

је обично вода која циркулише поред језгра реактора, како би апсорбовала произведену топлоту. Већина реактора користи расхладне системе који су физички одвојени од воде. Нуклеарне електране пружају многе погодности. Оне не загађују околину, не испуштају угљен-диоксид у атмосферу, нити подстичу глобално загријавање. Ако изузмемо безбједоносну пријетњу, због огромне количине енергије која се ослобађа у реакторима, ова енергија се сматра готово бесплатном у односу на енергију добијену из угља. Већина нуклеарних реактора као гориво користи уранијумов диоксид сабијен у таблете. Једна таква таблета ослобађа исту количину енергије као и једна тона угља. Ипак, све ове предности стављамо у други план када радијација напусти нуклеарни реактор. Тада је немогуће спријечити катастрофу. Радиоактивне материје угрожавају животе људи и имају погубне ефекте по живи свијет уопште. Иако је при изградњи нуклеарних електрана посебна пажња посвећена безбједности, увијек постоји могућност да цијели систем закаже, као у случају Чернобила или Фукушиме. Због јаког удара цунамија на реактроима нуклеарне електране

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Карактеристике нуклеарне електране Фукушима Даичи (Tokyo Electric Power) • 6 нуклеарних реактора • снага 4,7 GW • у реактору се електрична струја добија из уранијумских таблета у којима је изотоп U238. Цијепањем језгара (фисијом) овог уранијумског горива непрекидно се ослобађа огромна енергија која грије водену пару и тако покреће турбину генератора која производи струју • у самом реактору, у који улази вода из примарног циклуса, непрекидно се у процесу фисије ослобађају „врели“ фисиони фрагменти. Они имају пресудну улогу у контролисаној ланчаној реакцији, јер су на високој температури брзи и обезбјеђују даље цијепање уранијума • чак и кад је електрана „искључена“, реактори морају да се хладе јер ће брзи фисиони фрагменти полако подизати температуру и кад се довољно загрију покренути ланчану реакцију

„Фукушима Даичи“ оштећени су расхладни уређаји и напајање електранe струјом, чиме је доведено у питање топљење реактроа и испуштање радиоактивних честица у атмосферу. Након фукушимске катастрофе многе нуклеарне електране су престале са радом. Међутим, производња електричне енергије путем нуклеарних електрана данас иде узлазном путањом. Према извјештајима IAEA (International Atomic Energy Agency) у свијету тренутно постоји 439 нуклеарних електрана, са укупном снагом 371 GW (16% од укупне свјетске производње енергије). Највећи број нуклеарних електрана налази се у Кини, чак 104. Специфичности Јапана као сеизмички активног подручја Јапан се налази у зони Пацифичког ватреног прстена. Свакодневно се дуж свих Јапанских острва осјећају честа слаба подрхтавања тла, као и повремене вулканске активности. Неколико пута у току једног вијека јављају се разорни земљотреси који често изазивају цунамије. Највећи потреси у посљедње вријеме погодили су Чуецу 2004. године, те острво Хоншу 2011. године, као највећи земљотрес у историји Јапана, а пети по јачини у свијету. Наговјештај фукушимске катрастрофе почео је 11. марта 2011, у 14:46. по локалном времену. Обалску област код града Сендаи на сјеверозападу Јапана погодио је подморски земљотрес од девет степени по Рихтеровој скали. Овај изузетно разорни потрес снажно се осјетио у 200 километара удаљеном Токију, али у Јапану, навикнутом на земљотресе, у први мах није изазвао драматична разарања.

61

Само 20 минута касније таласи високи и до 9 метара запљускују обале Јапана. Талас баца аутомобиле, носи куће, избацује на обалу прекоокеански танкер. Оператери електране одлучују да остану у електрани до краја, свјесни да су себе жртвовали радијацији и дугом, болном умирању од прекомјерних доза зрачења. У међувремену, ватрогасци хладе реакторске зграде шмрковима, из хеликоптера се просипа вода на реакторе, у секундарни циклус се чак упушта морска вода, трага се за начинима да се успостави додатно напајање. Драма се окончава тек након више од седам дана, кадa температура реактора најзад почиње лагано да опада. Посљедице и санација Посљедице катастрофе која је задесила Јапан су огромне и тешко да се могу измјерити и да се може тачно рећи колико времена је потребно да би се ситуација поправила, односно да би се вратили на стање прије цунамија или барем стање могуће за живот. Инфраструктура, објекти и природа се могу обновити, поново изградити, али посљедице радијације су трајне и потребно је јако много времена да стање буде повољно за живот без посљедица по здравље. Санација Фукушиме ће трајати минимално 40 година и коштаће преко 100 милијарди евра. Најважнији радови су они

62 на нуклеарној електрани који ће отклонити проблеме и кварове узроковане цунамијем. Потребно је извући нуклеарно гориво из реактора и само за тај процес се предвиђа да ће трајати минимално 25 година. Уједно је потребно изградити бункере за складиштење материјала извученог из нуклеарке јер је неопходно смјестити радиоактивни материјал тамо гдје неће угрожавати околину. Такође, потребно је масовно градити стамбене објекте, инфраструктуру, јавне објекте који ће збринути 276 хиљада људи који не живе у својим домовима. Обнова је дуготрајан процес који са грађевинског аспекта може бити веома једноставно изведен, премда уз доста рада. Веома опасни услови који владају у Фукушими отежавају посао грађевинцима и успоравају вријеме опоравка града, односно вријеме када ће становништво моћи да се врати. Радијација не утиче на саме грађевине али утиче на људе и из тог разлога није могуће вршити обнову жељеним током. Тренутно стање у Фукушими Фукушимска регија се опоравља јако споро. Разлог томе је нуклеарна електрана која и даље представља опасност по живот јер још увијек није санирана. Фукушима је данас мјесто које је у очима многих болна тачка гдје би наставили свој живот. Поред чињенице да ће радијација у будућности увелико утицати на здравље становништва, људи који треба да се врате у обновљене домове страхују да неће моћи да поднесу да живе на истом мјесту које је однијело животе чланова њихових породица. Влада Јапана као и фирма у чијем је власништву

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

нуклеарна електрана улажу доста новца у обнову града како би становништво имало гдје да се врати. Дозвољени ниво радијације је подигнут на јако висок ниво чиме влада Јапана жели да сакрије стварно стање на терену да би избјегла критике јавности и посљедице које то вуче. Чињеница је да радници који раде на санирању електране као и радници који раде на обнављању града не могу дуго да остају у Фукушими због јако високог нивоа радијације који утиче на здравље. Радници који раде на нуклеарним рекаторима свјесно жртвују свој живот јер излажу себе радијацији послије које се не могу опоравити. Многи су и даље скептични када је ријеч о нуклеарној енергији. Иако је доказано да је утицај нуклеарних електрана на околину повољнији од утицаја термоелектрана или електрана на обновљиве изворе, као и да је производња нуклеарне енергије знатно јефтинија у односу на друге облике енергије, и даље се страхује од великих нуклеарних катастрофа као што су Чернобилска и Фукушимска. Недвојбено је да потражња за енергијом изискује потрагу за новим начинима, којима би се уз што мања улагања добиле огромне количине енергије. Управо нуклеарна енергија то обезбјеђује. Чињеница је да је сигурност нуклеарних електрана унапријеђена и да једино велике природне катастрофе могу да утичу на ту сигурност, међутим и даље се поставља питање да ли је та сигурност достигла жељени ниво. Да ли је нуклеарна енергија данас заиста један од најсигурнијих извора енергије? Да ли ће се поновити Чернобил или Фукушима? Да ли то уопште зависи од нас?

Ширење радијације кроз воду

Чињенице: • санирање би могло трајати до 40 година • уклањање горивних шипки из реактора изузетно опасно • санација ће коштати преко 100 милијарди евра • 276 хиљада људи не живи у својим домовима • 19,5 хиљада погинулих у цунамију • масовна изградња стамбених објеката • уклањање нуклеарних реактора и горива из Фукушиме • изградња бункера за складиштење отпада • 25 година потребно да се отклони нуклеарно гориво из доњег слоја реактора

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Набијена земља

Повратак старе градитељске технике Пише: Ђорђе Остић

63

Д

вадесет и први вијек доноси нове задатке науци, а еколошка оправданост постојећих технологија је међу најважнијим. Тако се и у модерном градитeљству све више тежи еколошки прихватљивој изградњи, што доводи до откривања нових и унапређивања старих материјала и техника. Своје мјесто међу поново рођеним техникама, нашла је и набијена земља. Набијена земља је стара градитељска техника, а датира још из петог миленијума прије нове ере. Процват је доживјела у бронзаном и жељезном добу, када се интезивно користила. Била је распрострањена техника, а материјал приступачан. Доласком нових материјала и техника, набијена замља се задржава само на простору Африке, Арапског полуострва и Далеког Истока. Крајем седамдесетих година 20. вијека, када екологија добија све више на значају, јавља се иницијатива за поновним увођењем набијене земље у свакодневну градњу. Оно што је инспирисало људе да је поново употријебe и унаприједе јесте трајност објеката грађених овом техником, стотинама, па чак и хиљадама година и низак утицај ове технике на околину. Један од репрезентативних грађевинских објеката од набијене земље су остаци великог Кинеског зида.

Изглед објеката од набијене земље

Стари облик технике набијања је подразумијевао сљедеће радње: у оплату, која је иста као за бетонске зидове, стављала би се земља, слој по слој. Сваки слој би био набијен вертикалним ударцима прије полијегања наредног слоја земље. Како ти ударци нису довољно јаки, у структури земљаног зида би се јављали ваздушни џепови. Те џепове би касније испунила вода, која би ширењем и скупљањем под атмосферским утицајима изазвала постепено слабљење конструкције. Процес набијања земље

64

Напредак за ову технику, који се десио почетком 20. вијека, било је увођење пнеуматских алата за набијање замље. Најчешће су то стубни пнеуматски набијачи, чијим је правилним коришћењем било могуће избацити ваздух из земље и учинити конструкцију чвршћом и трајнијом. Та чврстоћа значи да зидови дебљине од око 20 cm могу издржати притисак од 3 до 5 МРа, а уз додавање цемента око 7 MPa. Иако је та чврстоћа мања него код елемената попут керамичке опеке, конструкције од набијене земље су у стању да издрже тежину двоспратног објекта. Тако су најчешће грађе-

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

ни објекти са једном или двије етаже. Због носивости и ограничености у броју етажа, ова техника се углавном користи у изградњи стамбених и једноетажних комерцијалних објеката. Репрезентативни савремени објекти за комерцијалну употребу у свијету, грађени од набијене земље, су Ин-Ка-Мип (Nk'Mip) Културни центар (Канада, 2006.) и Еденски врт (Eden Project) (Енглеска, 2001.). Још једна привлачна карактеристика објеката грађених набијеном земљом је изглед готове конструкције, који се чини веома близак природи. Текстура зидова је слична оној код седиментних стијена, па се због тога они најчешће не облажу фасадама, а комбинују се са природним материјалима попут дрвета и камена. Због недовољне иницијативе и релативно кратког периода развоја, ова техника није стандардизована у већини земаља и поред својих добрих особина. Оне које су то учиниле су: САД, Канада, Велика Британија, Јапан, Кина, а ускоро се очекује и да ЕУ регулише изградњу набијеном земљом.

Изглед унутрашњости објекта од набијене земље

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Замор материјала у конструкцијама

Колапс моста преко ријеке Скагит Вашингтон Пише: Биљана Суботић

Р

ешеткаста челична конструкција саграђена 1955. године, састоји се од четири саобраћајне траке укупне ширине 22 m. Дизајном решеткасте конструкције ограничена је висина саобраћајног профила (4,45 m у спољашњим и 5,2 m у унутрашњим тракама). Његова дужина од 196 m је издијељена у четири независне секције које дијеле ослонце, тј. стубове фундиране у кориту ријеке. Због конструкције моста захтијева се инспекција и поправка ситних оштећења која се јављају у току времена на сваке двије године. Посљедња инспекција прије краха моста се одвијала у августу и септембру 2012. године када су урађене ситне поправке. Мост је тада добио 46 од могућих 100 бодова у америчком систему оцјењивања објеката ин-

фрастуктуре (државни просјек је 80 бодова), док је главна служба за одржавање била Државна служба за саобраћај (Washington State Department of Transporation). До краха је дошло 23. мајa 2013. у 19 часова. Сматра се да је повод био камион висине 4,8 m који није ишао правилном траком (за камионе његове висине предвиђена је унутрашња трака) чиме је оштетио носаче изнад себе. Након што је камион прешао мост иза њега се срушила прва секција моста, а друга је поднијела мања оштећења. Кроз вијек трајања конструкције слични инциденти су се дешавали и до десет пута годишње, али су за посљедицу имали само мања оштећења конструкције изнад саобраћајног профила, што нас доводи до закључка да пролазак камиона кроз неодговарајућу траку није прави узрок колапса конструкције. Прави разлог крије се у замору 58 година старе, динамички оптерећене, челичне решеткасте конструкције. Мост је решеткаста конструкција која се састоји од оптерећених штапова зглобно везаних у четири цјелине. Карактеристика решеткасте конструкције је да уколико дође до престанка ношења само једног штапа долази до непредвиђених напрезања остатка конструкције, што може довести до краха комплетне цјелине. Веома мале пукотине (напрслине) редовна су појава у оваквим конструкцијама и њиховим дијеловима и као такве су за конструкцију безопасне, односно мање од критичне величине која може

65 да буде откривена ИБР методама (методе испитивања без разарања). Те мале пукотине могу да се јаве усљед неправилности у самој грађи челика као и усљед грешака у току израде или монтаже. Замор представља раст и стапање ових неправилности, након чега слиједи формирање пукотине, те њено ширење до коначног лома. Процес оштећења од замора материјала уобичајено се дијели у три корака : • Иницијација или почетак пукотине • Ширење или раст пукотине • Насилни лом Имамо сазнања која утичу на продужење заморног вијека на која се у мостоградњи обраћа нарочита пажња: избјећи мјеста концентрације напона гдје год је то могуће; челик треба да се одликује стабилном микроструктуром; увести повољне заостале напоне притиска примјеном различитих механичких, термичких и металуршких поступака; колико год је могуће треба да се смање металуршке грешке као и грешке при изради спојева. Примјеном ових сазнања, што тачнијим прорачунима напона у конструкцији, као и трудом да увијек при димензионисању кључних елемената будемо на страни сигурности, спријечавамо да се овакви инциденти понављају.

66

Поново о мосту на Дрини

„Љубитељима архитектуре, љепоте и живота“ Пишу: Тамара Пиљагић и Драгана Илић

„Нема случајних грађевина, издвојених из људског друштва у коме су никле, и његових потреба, жеља и схватања као што нема произвољних линија у неимарству. А постанак и живот сваке велике, лијепе и корисне грађевине, као и њен однос према насељу у коме је подигнута, често носе у себи сложене и тајанствене драме и историје“.

Година

Н

2 — Број 3 — јун, 2014

ико не би могао у неколико редовa боље објаснити сав значај и симболику Вишеградске ћуприје, до јединственог Иве Андрића. Чудесна, надземаљска љепота ћуприје на Дрини опила је око и импресионирала дух великог нобеловца, као што је чинила многим нараштајима прије и послије њега. Ова монументална грађевина, изграђена је у периоду од 1571. до 1577. године. Заслугом великог везира Мехмед–паше Соколовића, који је као дјечак усљед добро познатог „данка у крви“ из вишеградских брда одведен у Отоманско царство. Запис из 1577. године каже сљедеће: „Преузвишени добротвор Мехмед-паша, који је тројици владара одано био велики везир, учини највећу дивну задужбину, нека му је Бог у добро упише. У чистој накани сагради својим милосним погледом голем мост преко ријеке Дрине. Израда му је била тако лијепа, да онај ко га види, мисли да је једно зрно бисера у води, а небески свод да му је шкољка!“ Соколовићева задужбина представља истинско ремекдјело најчувенијег градитеља тог доба, врховног турског неимара и дворског архитекте Коџа Мимар Синана. „Велики, камени мост,

скупоцјена грађевина јединствене љепоте, каквог немају ни много богатије и прометније вароши“, изграђен је у источњачком стилу и има 11 лукова са благим успоном према средини и силазном рампом на лијевој обали. Изнад лукова читавом дужином моста протеже се профилисани вијенац изнад кога се налази ограда. Укупна дужина моста износи 179,5 m, висина над нормалним водостајем ријеке је 15,40 m, а ширина 6,30 m. Мост је грађен од камена седре, односно бигра, који је довожен из Вишеградске бање. Изнад средишњег, шестог стуба налазе се проширења са обе стране. На прилазној рампи лијеве обале налазе се три отвора завршена проломљеним луковима. На средини моста, изнад проширења изграђена је софа предвиђена за одмор пролазника, а преко пута ње уграђен је камени портал са хромограмом. Некада се на средини моста налазила кућица са дрвеном капијом и мостовском стражом, те је због тога овај дио моста популарно назван капија. Мост „коме нема равна“ већ вијековима гордо стоји на раскрсници Запада и Истока, нијемо посматрајући токове историје, свједочи о чудесним људским судбинама. Међутим, ћуприја је у прошлости претрпјела многе недаће. Прво забиљежено оштећење било је рушење једног свода још у 17. вијеку. Наредна поправка је била 1873. године. Године 1896. велика поплава уништила је већи дио Вишеграда, док је ћуприја (сем камене ограде)

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

остала неоштећена, иако је Дрина достигла рекордних 14,6 m дубине. Два стуба и сводови који се на њих ослањају срушени су 1914, а 1943. минирањем су страдала четири стуба са околним сводовима. У периоду између два свјетска рата мост је био привременео оспособљен за саобраћај помоћу металне конструкције. Детаљна реконструкција је извршена у периоду од 1949. до 1952. године. Због оштећења потпорних стубова и темеља, евидентираних 80-их година прошлог вијека, пред сами рат мост је поново саниран тј. његова два потпорна стуба. Од када је 2007. године мост уписан на УНЕСКОову листу свјетске културне баштине интезивно се воде активности на његовој обнови. Влада Турске је од самог почетка изразила жељу да финансира радове, али је процедура била дуготрајна, обављана су разна испитивања и истражни радови, подносене апликације и тражене дозволе. Обимна документација главног пројекта комплетне реконструкције и ревитализације ћуприје на Дрини, коју су урадили стручњаци турске специјализоване фирме „Апроја“ коштала је 270.000 КМ.

Према потписаном протоколу са општином Вишеград, све акивности на рестаурацији моста води турска развојна агенцијa за међународну сарадњу и културу „Тика“ која заступа Министарство сaобраћаја Републике Турске. Влада Турске ће у потпуности финансирати цијели пројекат, чија се вриједност процјењује на 5 милиона евра. Извођач радова на обнови једног од најзначајнијих културно-историјских и националних споменика у земљи, је турска компанија „ЕР-БУ“, која је у БиХ позната и по рестаурацији Старог моста у Мостару. Припремни радови почели су у јулу 2013. године, а подразумијевали су сложену организацију градилишта и преговоре са надлежним институцијама које господаре језерима на Дрини, ради осигуравања услова за приступ објекту. То се односило на снижавање коте језера ХЕ Бајина Башта и регулацију протока воде из ХЕ Вишеград. Договорено је смањење воде на природни ток и биолошки минимум. Прва фаза радова, која је обухватила санацију темељне конструкције моста, стварање

67 насипа од камена којим су попуњена оштећења настала на ријечном дну усљед ерозије, поплочавање корита, недавно је завршена. Радови су почели у септембру 2013. године. Завршена је и санација темељних зидова инјектирањем хидрауличног малтера, а мост је такође очишћен од самоникле вегетације, уз скидање цементног малтера из камених спојница. Другом фазом радова, предвиђеном за прољеће 2014. године, требало би да се врше радови на конзервацији и рестаурацији дијела моста који се налази изнaд воде, као и приступне рампе моста на лијевој обали Дрине, те скидање туцаника с калдрме и поплочавање, као и електроилуминација моста. Пројектом је предвиђено да се вишеградска камена љепотица, на свој 437. рођендан, освијетли као што је својевремено учињено са мостом на Неретви у Мостару. Материјали потребни за комплетну обнову, 20.000 метара кубних камена и 1.000 кубика обрађене седре и кречњака, су исти они који су се првобитно користили приликом изградње прије 5

68 вијекова. Главни инжењер, представник фирме „ЕР-БУ“ Ал Ихсан Гундуз нагласио је да су запослени стручњаци у њиховој фирми велики експерти за старе мостове који су их у Турској реконструисали више од 40, те да су њихово дјело и обновљени мостови у Мостару и Коњицу. Предвиђено је да обнова моста траје око двије године, а рестауратор Мехтап Екици наводи да се радови на обнови убрзано спроводе, чак и прије предвиђених рокова. У случају да не буде неких компликација комплетан пројекат требало би да буде завршен до августа 2015. године. Оно што је нарочито Попут већине комплексних и значајних пројеката реконструкције, и ова вишеградска са собом носи потешкоће за извођаче. Највећи изазов представља испирање тла између темеља основа стубова, јер се набацивањем камена уз стубове смањио проток воде између лукова моста. Ово доводи до веће подводње, чиме се снага воде усмјерава на више тачке моста и представља пријетњу за стабилност. Тренутно су радови обустављени, а наставиће се када се отклоне све неправилности и комплетира потребна докумнетација. С вјером у стручност и знање носилаца пројеката, надамо се да ће се реконструкција успјешно окончати уз потпуну аутентичност и Андрићевску узвишену слике моста, те грађевинску и функционалну досљедност.

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

значајно нагласити јесте да се ћуприји враћа првобитни излгед, посебно огради која сада није аутентична. Екици говори да је овај мост, као и сваки други веома важан за БиХ и њене грађане, али и за Турску јер је оставштина славног турског градитеља Мимара Синана. Вишеградска ћуприја на Дрини је међу три моста у свијету који се налазе на Унесковој листи свјетске културне баштине и једно је од највећих дјела архитектуре насталих у раздобљу између 15. и 19. вијека у овом дијелу Европе. Јединствена елеганција пропорција и монументална племенитост моста свједоче о величини овог стила архитектуре, који се често пореди са највећим дјелима италијанске ренесансе. Универзална вриједност моста код Вишеграда неупитна је с обзиром на све историјске разлоге, али и градитељска достигнућа. Славна грађевина представља значајну етапу у историји грађевинарства и архитектуре моста, и прави је представник отоманског класичног стила. Она такође свједочи о важним културним размјенама између подручја различитих цивилизација. Симболична улога ћуприје је бескрајно важна кроз дуги ток историје, а њена вриједност превазилази националне и културне границе. Значај таквог бисера градитељства надилази своју функцију и туристички потенцијал. Његова суштина дубоко је уткана у душу Вишеграђана, путника намјерника и свих љубитеља архитектуре, љепоте и живота, којима јасно поручује:

„Да је живот несхватљиво чудо, јер се непрестано троши и осипа, а ипак траје и стоји чврсто као на Дрини ћуприја“. Посебно радује чињеница да ће мост овим великим пројектом обнове поново заблистати, те да људско око и рука не заборављају вриједности које су им остављене у наслијеђе. Специфична локација и посебност ћуприје су прави изазов и доприносе комплексности рестаурације. Значај оваквог пројекта за Вишеград је немјерљив. Инспирише и улијева наду, јер: „Све може бити. Али једно не може: не може бити да ће посве и заувијек нестати великих и умних, а душевних људи који ће за божју љубав подизати трајне грађевине, да би земља била љепша и човјек на њој живио лакше и боље. Кад би њих нестало, то би значило да ће и божја љубав угаснути и нестати са свијета. То не може бити“.

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Свјетско чудо античког свијета брана Мариб

Нова стара брана Пише: Новица Лакетић

Р

епублика Јемен налази се на југозападној обали Арапског полуострва ,области коју су у прошлости заузимала древна јужна арапска царства која су обухватала велике долине између планина и пустиње . У првом миленијуму п. н. е. краљевство Саба се раширило у сувој делти Вади Дана (Wadi Dhana). На врхунцу њиховог просперитета, у осмом вијеку п. н. Е, Сабињани су основали колоније дуж оба мора, тачније копнене трговачке путеве за Израел. Њихов главни град, Мариб, је био међу најбогатијим градовима древне Арабије. Постоји општа сагласност да се са вјештачким наводњавањем у близини древног Мариба започело већ средином трећег миленијума п. н. е. Око 2000 година касније изграђена је брана с циљем спријечавања поплава и систематског наводњавања. Мариб брана се сматра једним од највећих градитељских достигнућа антике. У другој половини шестог вијека п. н. е, два краља су сукцесивно изградили Мариб брану код ушћа Вади Дана (Wadi Dhana), највећег водотока јеменских брда. Заплије-

69 ном воде током двије кишне сезоне, брана је омогућавала наводњавање око 65 квадратних километара земљишта. Обогаћено седиментним наслагама, ово пољопривредно земљиште омогућавало је живот 30 000 људи. Прва брана је била једноставна земљана структура, 580 метара дуга и вјероватно 4 метра висока , подигнута између стијена на јужној страни долине и стјеновите подлоге на сјеверу. Смјештена је била мало низводно од најуже тачке Вади Дана (Wadi Dhana) гдје је изграђена устава и прелив. Око 500. године п.н.е. брана је повишена за 7 метара, узводно корито је поплочано каменом, а низводни канали за наводњавање су продужени. Била је троугаона у пресјеку, обје стране нагнуте под 45 степени. Након пропасти Сабејског краљевства, брана је постала посјед Краљевине Химјар, око 115. п.н.е. Владари тог јеменског краљевства подузели су велике радове на реконструкцији и даљњој обнови бране. Они су повисили брану за 14 метара и радили на регулацији Мариб брана

70 корита на оба краја бране, сјеверном и јужном. Подигли су пет прељевних канала, два зида од опека за ојачање бране, базен за воду и 1000 метара дуг канал за усмјеравање воде у акумулацијски базен. Брана је била 720 метара дуга, са ширином од 60 метара у основи. На крају сваког зида налазиле су се уставе кроз које је вода каналисана у широке мреже за наводњавање обје стране долине. Јужни уставни систем је имао преливе 3,5 метра широке, на око 7 метара испод врха бране. Сјеверни уставни систем се састојао од прелива и масивног канала који је спроводио воду до 12 канала за наводњавање. Радови су довршени 325. године. Након тога било је могуће наводњавати 25.000 хектара земљишта. И поред тога што је брани повећана висина, претрпјела је бројна оштећења код већих поплава (већа оштећења догодила су се 449, 450, 542. и 548. године) након чега је одржавање бране постало готово немогуће. Последња забиљежена поправка извршена је 557. године. 570. и 575. године брана

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

је претрпјела тешка оштећења усљед великих поплава, након чега више није поправљана. Последње велико оштећење бране, кад је и дефинитивно уништена, десило се између 623-635. године. Археолози и инжењери приписују колапс недостатку адекватног , редовног одржавања и постепеном уништењу темеља. У децембру 1986. изграђена је нова, 38 метара висока земљана брана. Она затвара Вади Дана (Wadi Dhana) на 3 километра узводно од старе бране. Као и њена претходница, дизајнирана је да привремено заплијени воду за наводњавање Мариб равнице; језеро од 30 квадратних километара са капацитетом од скоро 400 милиона кубних метара је трансформисало 18 000 хектара пустиње у продуктивно пољопривредно земљиште. Ова брана је само један од доказа о чудесним древним грађевинама које су одолијевале зубу времена. Технике грађења у оскудици материјала, машина и технологије изазивају дивљење у данашњем времену када је све „на дохват руке“.

Стари Мариб

Мариб брана данас

Међународна сарадња 71 77

Од идеје до реализације Представници IACES-a боравили у Истанбулу

72

Од идеје до реализације

Учимо заједно, градимо заједно! Пишу: Јелена Благојевић, Наташа Радаковић, Јелена Станојевић и Бојан Кецман

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Ј

Више о пројекту на: www.schap-mzamba.com

едан од претходних бројева МОСТ-а донио нам је причу о групи студената АГГФ-а који су наставили своје школовање у Шпиталу на Драви (Аустрија) у оквиру сарадње АГГФ-а и Корушког факултета за aрхитектуру и грађевину. Овом приликом исти студенти говоре о првом пројекту који су реализовали односно дизајнирали и изградили у оквиру мастер студија. Ријеч је о школском објекту у склопу кампуса на Дивљој Обали (Wild Coast) у Јужноафричкој Републици. Неформални почетак пројекта „schap!Mzamba“ заживио је још у мају 2013. године када су студенти добили прве упуте и конкретну слику пројекта. Званични рад на пројекту стартао је почетком трећег семестра, у октобру 2013. године. Тим од 12 студената, под вођством професора Петера Нигста (Peter Nigst), асистената Јургена Вирнсбергера (Jürgen Wirnsberger) и Елијаса Рубина (Elias Rubin), радио је четири мјесеца на дизајну, маркетингу, спонзорству и свеукупној организацији која је трајала до одласка у Јужноафричку Републику крајем јануара 2014. године. Потребно је напоменути да овај пројекат није први овог типа који је реализовао Факултет за архитектуру и грађевинарство у Шпиталу на Драви, јер су још 2009. и 2011. године студенти, такође мастер студија, изградили двије школе у Јоханесбургу. Овога пута студенти су добили задатак да дизајнирају и изграде школу за четврти разред у оквиру Итуба (ITHUBA) кампуса на Дивљој Обали у Јужноафричкој Републици. Итуба представља иницијативу за изградњу школских објеката у неразвијеним дијеловима Афри-

73 ке, коју је 2008. године покренуо аустријски политичар Кристоф Корхер (Christoph Chorherr). Смјештен у руралном дијелу једне од најсиромашнијих покрајина у Јужноафричкој Републици на обали ријеке Мзамбе (Mzamba), Итуба представља комплекс од дванаест школских објеката, од којих је шест већ изграђено укључујући и „schap!Mzamba“ објекат (вртић, кухиња и четири објекта разредне наставе). Према урбанистичком плану сви објекти разредне наставе планирани су као засебни објекти који треба да имају учионицу, оставу, учитељску просторију и двориште. Сви студенти „schap!Mzamba“ тима су након уводних анализа и предавања на тему градње школских објеката у Африци, добили прилику да раде на индивидуалном дизајну. Дванаест различитих приједлога је кроз даљу разраду и дефинисане параметаре сведено на три рјешења, а потом је изабрано једно. Током свакодневног рада на дизајну, тим је био одговоран за маркетинг и прикупљање новчаних средстава помоћу којих се финансирала изградња. Наиме, цјелокупан тим је био подијељен на мање тимове задужене за различите сегменте, као што су финансије, маркетинг, организација грађења, органи-

74

зовање различитих догађаја, итд. Студенти су током овог процеса успјешно покренули веб-сајт, организовали забаве и маркете за прикупљање новчаних средстава, израђивали брошуре и промо материјал, те неколико пута пројекат представљали у медијима. Детаљна разрада изабраног рјешења подразумијевала је и радионицу 1:1. Циљ радионице првенствено је био тестирање одређених детаља објекта који су били у фази разраде и непознаница већини студената. Том приликом студенти су тестирали зид од набијене земље, кровну конструкцију и предложено рјешење за прикупљање кишнице. Све то је било привремено изграђено и изложено у аули

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

факултета у Шпиталу. Коначан објекат „schap!Mzamba“ који се састоји из учионице, малог врта за потребе наставе, дворишта, учитељске просторије са оставом и наткривеног дијела за наставу на отвореном, успјешно је изграђен за шест седмица. Првобитном тиму придружили су се на градилишту гостујући студенти са првог циклуса студија из Шпитала, те група локалних радника која учествује у сваком од Итуба пројеката. Вођени мотом ове иницијативе „Градимо заједно, учимо заједно“ (“Build together, learn together”), студенти су добили прилику да науче нешто о локалном начину градње, а локлани радници да изуче неке нове технике

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

грађења и пренесу је млађим генерацијама. Осим услова назначених урбанистичким планом, тим је требао да слиједи још неколико параметара у изградњи овог објекта. Првенствено јефтину и ефикасну градњу, која је подразумијевала да се користе локално присутни материјали, који су одрживи и не захтијевају велика улагања око одржавања. Стога је објекат изграђен од локалне цигле, а студенти су радили на изградњи префабрикованих стубова и зида од набијене земље. За већину студената ово је први дизајнирани и реализовани пројекат у каријери, те је приступ пројектовању и доношењу одлука био крајње личан и непосредан. Занимљи-

75 во је истаћи да се о одређеним одлукама у дизајну дискутовало и на самом градилишту. Привилегија оваквог пројекта је такође у томе што су пројектанти уједно и извођачи радова, те су ове двије стране коначно постале помирене, којима је свакако заједнички циљ успјешан пројекат. Један од главних и најкарактеристичнијих елемената пројекта је зид од набијене земље о којем су се водиле многе расправе још током процеса пројектовања, с обзиром на неконвенционалност саме технике његове изградње. Ипак, током реализације тимски дух је дошао до изражаја и сваки појединац укључен у пројекат је успио да допринесе његовој успјешној реализацији. Након обављених тестова за испитивање доступног материјала и одређивања „рецептуре“ зида, први задатак је био да се изгради кран за допремање земљане мјешавине. Када су кран и дрвена оплата завршени - двоседмично мијешање и изградња зида је моглa да почне. Зид димензија 7.2 x 0.5 x 2.4 m се састојао од четири партиције и укупно 28 слојева набијене земље. Свака партиција је подразумијевалa помијерање дрвене оплате, а коначни изглед сваког слоја био је непознат до самог скидања оплате. Рад на зиду кулминирао је излијевањем бетонског сливника за прикупљање воде са два крова који се сусрећу у линији зида. Сва вода се прикупља и накнадно користи из резервоара смјештеног у приручном врту уз учионицу који служи као проширење наставне јединице. Имајући у виду стриктан регулациони план који захтијева изузетно интровертан карактер

76

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

зграде, циљ је био да се кроз различито третиране амбијенте и кaналисање свјетлости створи баланс између приватног и јавног карактера објекта, односно да се оствари веза са изграђеним контекстом али и да сезадржи интимна атмосфера пригодна за одржавање наставе. С обзиром да кретање кроз објекат подразумијева низ различитих сценарија са учионицом у центру и имајући у виду „несташан дух“ самих корисника било је потребно на прави начин исканалисати простор за игру и учење, те се динамика амбијената смјењује сходно томе:

Битно је напоменути да је ријеч о интернационалном тиму студената из Аустрије, Њемачке, Шпаније и Босне и Херцеговине који су тимским радом и сарадњом морали да нађу заједнички језик кроз дизајн и реализацију саме школе. Заједнички суживот током шест недјеља проведених у Јужноафричкој Републици свакако је доприносио успјешној сарадњи. С обзиром

на специфичну локацију пројекта, међукултурална размјена и сарадња је досегла сасвим нови ниво, у смислу размјене искустава и сазнања између два континента. Осим изградње школе, циљ је био што боље упознавање са заједницом и начином живота мјештана који се увелико разликује од Европског. Изузев свакодневне сарадње и интеракције са локалним радницима и ученицима Итуба школе, студенти су обавили и неколико неформалних посјета афричким домаћинствима, као и једној од локалних цркви. На основу прикупљених података и искустава завршна фаза пројекта је израда социјалне студије у облику публикације, која би требала да служи будућим генерацијама студената који ће да пројектују у том региону.

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Представници IACES-a боравили у Истанбулу

Подстицање студената на инжењерски приступ грађевинској струци Пише: Драгана Илић

П

редставници студената Архитектонско-грађевинског факултета у Бањој Луци, чланови IACES-a, имали су прилику да присуствују скупу студената грађевинарства CivilCon, који је одржан у Истанбулу у периоду од 01.03. до 06.03.2014. године. CivilCon (Civil Engineering Convention) редовно окупља члановe IACES-ових локалних канцеларија у Истанбулу од 2006. године. Циљ ове активности је комуникација између студената грађевинарства и стручњака у овој области, усвајање нових знања на пољу грађевинарства, те мотивисање студената на стицање инжењерског приступа струци. Као што смо и очекивали, организација је била на завидном нивоу, било да

је ријеч о смјештају, програму CivilCon-а или љубазности и труду организатора да сви буду задовољни и да понесу лијепе успомене и сјећања из Истанбула. Програм CivilCon-а трајао је три дана. Били смо у прилици да слушамо предавања стручњака из турских грађевинских компанија познатих широм свијета. Предавање којем смо са посебним задовољством присуствовали одржала је једна од најцјењенијих турских грађевинских компанија у свијету за извођачке радове – STFA. Захваљујући својој посвећености раду, иновативности и поштовању рокова, STFA може да се похвали са реализованих више од 360 пројеката на три различита континента у вриједности од 25 милијарди долара. Како би своје предавање учинили занимљивијим и приближили га извођењу у пракси, организовали су такмичење у састављању грађевинских скела. Такође, директор компаније специјализоване за изградњу аеродрома TAV Airports Holding-а, др Мустафа Сани Шенер, припремио нам је

77 поучно и веома подстицајно предавање. Амбициознос, упорност и препознавање добре пословне прилике, довеле су TAV Airports Holding до представништава у Македонији, Тунису, Саудијској Арабији, Летонији и Турској. Године 1997. ова компанија побиједила је на тендеру за изградњу турског аеродрома Ататурк, који се налази на европској страни Истанбула, чиме је и почео њихов сада већ дугогодишњи успјешан рад на изградњи аеродрома. HILTI компанија из Лихтенштајна представила нам се на нешто другачији начин. Сви смо имали прилику да учествујемо у радионици приликом које су коришћени HILTI производи. Њихови производи, системи и услуге нуде иновативна рјешења за изградњу и одржавање зграда. Осим што смо имали прилику да чујемо понешто о овако великим компанијама имали смо и прилику да кроз забаву и смијех добијемо корисне информације о томе како се понашати на разговору за посао, шта обући, на какве конкурсе се пријавити и слично. Оно што нам се

78 нарочито дојмило на CivilConу ове године је посјeта градилишту, гдје смо коначно могли видјети како грађевинарство у пракси изгледа. Грађевински инжењери који раде на пројекту изградње тунела као дијела подземне жељезнице су се потрудили да нам на што бољи начин приближе начин реализације једног таквог великог пројекта. Забаве у ноћним сатима након цјелодневних предавања није недостајало нити нас је то спречавало да следећи дан будемо сконцентрисани на нова предавања. Кажу да ниједан европски град ноћу није тако жив као Истанбул. Ми смо се у то и увјерили. Интернационално вече је свима нама на неки начин најзанимљивије на оваквим дешавањима јер тада имамо прилику упознати културу наших нових пријатеља, те дегустирати храну и пиће из њихових земаља и опустити се уз музику коју нам доносе. Сви ми носимо лијепе успомене на то вече и људе који су јој дали ту посебну чар и вјерујем да нико од нас није равнодушан када у успоменама пронађе понеки детаљ те вечери. Крстарење Босфором у ноћним сатима се заиста мора издвојити као незабо-

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

равно искуство. Истанбул је прелијеп град и под сунчевом свјетлошћу али посматрати Истанбул под ноћним свјетлима је нешто што се никад не заборави и што сви пожеле поновити бар још једном у животу. Надамо се да ћемо за то имати прилику. У данима када програм CivilCon-a није планиран организатори су нас упознали са својим градом колико је то било могуће с’ обзиром на временску ограниченост и заиста много тога што у Истанбулу можете видјети. Посјетили смо Миниатурк, огромни парк макета значајних турских грађевина кроз историју. Оно што нам је највише привукло пажњу је макета мостарског Старог моста. Такође, обишли смо музеј Panorama 1453, у ком је сликовито приказан пад Цариграда 1453. године. Овај музеј је изграђен 2009. године, а његове зидове су осликала четири турска сликара. Слика је на простору пречника 38 метара и обухвата површину од 2350 квадратних метара. Када се налазите у простору који је осликан имате осјећај као да присуствујете догађају пада Цариграда, као да сте у том времену. Цистерна Базилика је античка подземна цистерна. Снабдијевала је

водом центар византијског Цариграда и позната је по својим мермерним стубовима носачима. Цистерна је дугачка 146 m и широка 65 m, при чему заузима површину од 9.800 m2. Свод цистерне држи укупно 336 стубова распоређених у 12 редова од по 28. Стубови су високи 8 до 8,5 m, а капители су им претежно јонски и коринтски, мада има и неколико дорских. Зидови цистерне су од ватросталне цигле дебљине 4 метра са посебним слојем за изолацију воде, а њен капацитет износи око 80.000 m3. Цистерна је изграђена за вријеме владавине Јустинијана I и била је у употреби доста дуго. Током 1968. године запушене су пукотине и поправљени стубови, да би се 1985. године отпочело са рестаурацијом цијелог комплекса. Цистерна је 1987. године званично поново отворена за посјетиоце. Ми смо имали прилику да посјетимо ову велелепну грађевину и носимо дивне утиске о истој. Као члан IACES-а два пута сам била у Истанбулу и знам да ћу отићи поново када год за то у животу будем имала прилику. Тај град и људе толико заволите да им се поново и увијек враћате, једноставно их не можете заборавити нити избацити из главе. Путовати не значи упознавати свијет, путовати значи упознавати људе, стицати пријатеље за цијели живот са којима ћете планирати нова путовања. Зато, путујте док сте млади, упознајте људе, усвајајте знање у свим ситуацијама када је то могуће, јер када остарите то ће бити највеће благо које имате!

Представљамо 80

Миле Мићић

80

Миле Мићић

„Жеља ми је да се остварим у филмској индустрији“ Припремила: Новица Лакетић

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

81

У

oвом броју часописа Мост представљамо вам студента четврте године архитектуре са нашег АГГФа, колегу Милу Мићића. Његову свестраност најбоље ћемо приказати кроз његове радове. Разноликост области интересовања, тема и техника којима се наш самоуки умјетник изражава, свакако побуђује пажњу. Свој стваралачки опус, Миле групише у неколико цјелина: Traditional, Темпера, Digital. Како каже, афинитет према цртању открио је већ у раном дјетињству, цртајући по разним приручницима за кување. Узор су му били Дизнијеви јунаци које је упорно цртао. Данас, посебно ужива стварајући слике које припадају тематици косовског циклуса, старог вијека, грчке митологије и сл. У поступку изражавања, поред стандардних техника цртежа у оловци и графиту, и темпе-

Аутопортрет

ре, Миле компонује креације кроз програмске модуле за анимацију, моделовање и графички дизајн. Његови радови настали овом техником су завршни продукти (рендери) софтверског алата који се користи приликом презентовања пројеката, уређења енте-

ријера, екстеријера и сл, под називом „3ds Max“. Стигне и да се успјешно прикаже као глумац. На фестивалу драмских умјетности у Коњицу, Миле је освојио „Награду за глумачко остварење“, у представи под називом „Капетан Џон Пиплфокс“.

82

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Хермес

„Digital” – Цртежи рађени у програму " Photoshop" са графичким таблетом. Будући да му је жеља да се оствари као аниматор у филмској индустрији или индустрији игрица, на овај начин ствара лични стил

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

83

Поезија са АГГФ-а

Знање плус 86 88 89 90

Технички рјечник AutoCAD keyboard shortcuts Најчуднији закони Занимљивости

86

Година

2 — Број 3 — јун, 2014 Ж

Технички рјечник

Најчешћи појмови у архитектури, грађевинарству и геодезији Припремиле: Наташа Вујовић, Тамара Учур и Гордана Јаковљевић

Жабља перспектива перспективa код које је очна тачка смjештена дубоко испод линије хоризонта, тако да је поглед на један објекат перспективно начињен из најниже могуће тачке. Код жабље перспективе линије основе приказаног објекта поклапају се са линијом хоризонта, а недогледи су различито удаљени од пројекције очне тачке на хоризонту. Жилавост челика - особина челика од чије вриједности зависи способност заваривања челичне конструкције, њено понашање при ниским температурама, као и при динамичком оптерећењу. Жироскоп - уређај за мјерење или одржавање оријентације заснован на принципима угаоног момента. З

Забат - троугласти дио двоводног крова који прекрива предњу и задњу страну. Под тим појмом се подразумијева и цијела зидна површина изнад које је овај дио. У терминологији мајстора још се за ово употребљавају изрази „кибла“ и „калкан“. Завртњи - спојна средства цилиндричног облика која на једном крају имају главу, а на другом навој, обострано подложне плочице и навртку на страни навоја. Да би био носиви, спој мора имати најмање два завртња. Задњи план - назив за план једне грађевине који се налази у позадини предњег фронта или предње фасаде. Задњи план може да буде деташован, одвојен од објекта или повезан са њим, али је

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

по правилу удаљен и склоњен изван главног корпуса објекта. Запреминска тежина тла – или јединична тежина тла у природном стању представља тежину јединице запремине тла у које су укључене и поре и вода у порама. Застор - најквалитетнији слој коловозне конструкције. Његова основна улога је да подноси утицаје саобраћајног оптерећења и фактора средине. Зауставна дужина најкраћа дужина на којој возач, на мокром и чистом коловозу, може да заустави возило у условима дозвољене вриједности коефицијената трења. Збијена композиција - архитектонска композиција која је често сложена, али је постављена унутар чврстих, снажних оквира. Настаје процесом пројектовања у којем се архитектонске форме једне грађевине, међусобно различите, рашчлањавају и постављају једна до друге са наглашеним различитостима, а затим се исте постављају унутар једне снажне архитектонске форме која их међусобно повезује у јединствену, компактну цјелину. Зглобна веза - веза која може да прихвати и пренесе само нормалне и трансверзалне силе. Таква веза није у стању да прихвати моменте савијања, што значи ничим није спријечена ротација штапова око осе чвора. Зенит – тачка на привидној небеској сфери, највиша изнад хоризонта, висина јој је 90. Геодетски зенит је нормала на геодетски елипсоид у мјесту опажања. Зенитални систем расвјете - принцип освје-

87

тљења архитектонског унутрашњег простора путем увођења свјетлосних отвора на површини таванице простора који се освјетљава. Зениталним системом расвјете постиже се латерално освјетљење, тј. освјетљење са горње стране, које треба да оствари ефекат природног сунчевог освјетљења. Зенитна даљина - угао који се мјери од правца ка зениту до визуре ка опажаном тијелу. Може имати вриједност од 0°≤z≤180°. И

Идејни архитектонски пројекат – у одређеној размјери представљена концепција пројекта једног архитектонског објекта. Идејни пројекат се обично ради у размјери 1:200 (или 1:500 – 1:100) и представља основу за даљу разраду. Импулсна оптерећења – оптерећење и растерећење у веома кратком интервалу времена. Импликација - назив за мијешање, уметање, замршеност архитектонских стилова на једном архитектонском облику. Ингеминација - назив за понављање и умножавање архитектонских мотива, елемената или просторних карактеристика. Честа појава у готово свим архитектонским стиловима.

IN ABSTRACTO - латински појам који, примјењен на архитектуру и урбанизам, представља замишљен простор, простор који постоји одвојен од материјалних предмета, мисаони простор, мислен. Инјектирање - један од кључних елемената модерне

градње. Селектирано запуњавање пукотина, распора, фуга или пора у бетонским или зиданим конструкцијама исто као и у каменим или земљаним грађевинама. Инвестициони програм - елаборат којим се утврђује економска и друштвена оправданост улагања средстава те анализирају технички, економски и други услови изградње.

Tо је програм којим се исказује цијена једног објекта. Инклинација орбите сателита – угао између орбите неког сателита и екватора матичне планете. Инклинација је један од 6 орбиталних параметара који описују облик и оријентацију орбите сателита, као и његов положај на њој. Инсолација - осунчаност једног грађевинског терена, арх. објекта или дијела арх. објекта (стана, просторије). Представља важну карактеристику једног грађевинског терена, која умногоме опредјељује оријентацију нове грађевине. Она представља резултат мјерења осунчаности једног терена, или града (области) у периоду од годину дана. Изобаре - линије које на карти спајају тачке са једнаким атмосферским притиском. Изометрија - аксонометријски приказ једног објекта, без скраћења, тако да на примјер јединствена форма коцке прима шестоугаони изглед. Изохипсе - геометријско мјесто тачака које имају исту висину над утврђеним нивоом (линија која на карти спаја тачке исте надморске висине). Изоколе – линије које на карти спајају тачке са једнаким деформацијама (линија једнаких деформација).

88

Година

AutoCAD keyboard shortcuts

Користи пречице! Припремио: Јовица Калајџић

Т

ворци програмског пакета AutoCAD организовали су рад у програму да задовољи потребе најширег круга коСкраћеница

2 — Број 3 — јун, 2014

рисника. Оваква организација програмског пакета захтијева значајније напоре од стране корисника у циљу обуке за коришћење оваквог пакета. Овај недостатак се превазилази на тај начин што AutoCAD може лако да се прилагоди потребама корисника. Оно што значајно убрзава рад у овом програму је покретање управљачких команди путем скраћеница преко тастатуре (shortcuts). Још једна предност оваквог начина рада је та што палете са иконицама управљачких команди можемо искључити чиме добијамо далeко већу радну површину. У наставку наводимо најчешће коришће-

Име команде

не управљачке команде заједно са њиховим скраћеницама (shortcuts) за покретање преко тастатуре које ће вам, надамо се помоћи у даљем раду тј. и ефикаснијим руковањем AutoCAD-ом.

Објашњење

L

Line

Линија за цртање

C

Circle

Цртање кружнице

PL

PoliLine

O

Offset

Команда за понављање (дуплирање) линија или објеката

M

Move

Команда ѕа помјерање објекта или линије

A

Arc

T

Mtext

Команда за исписивање жељеног текста

H

Hatch

Команда за шрафирање

DI

Distance

AR

Array

Команда за равномјерно распоређивање објеката

PE

Pedit

Команда за спајање објеката, зидова, полулукова у цјелину

PU

Purge

Команда за брисање објеката

Z+A

Zoom

Зум за цртеж

ATT

Attribute

Цртање линија које означавају предмет или објекат

Команда за прављење кружних лукова

Команда за мјерење цртежа тј. Линија на цртежу

Атрибути за блокове

LI

Limits

OP

Options

DIV

Divide

Алат за постављање блока по линији

B

Block

Команда за снимање блока

be

Blok Def.

EX

Extend

TR

Trim

D

Dimension

Команда за површину радног листа Опције за AutoCAD

Команда за избор и мјерење елемената на блоку Команда за продужавање линија до неког објекта или линије Команда за скраћивање линија до неког објекта или линије Опције за стил котирања

Година

2 — Број 3 — јун, 2014

Најчуднији закони

Бирократија је свугдје иста Припремила: Милка Попратин

89

Ш

иром свијета се свакодневно доносе нови закони којим се регулишу све сфере живота. Међутим, неки од њих су чудни, а понекад и смијешни.

• Уколико сањате о бесмртности преселите се у град Лонгyеарбyен, који се налази на норвешкој прекоморској територији Свалбарду. Наиме, у овом граду је забрањено умријети, a разлог томе је чињеница да због ниских температура током цијеле године, тијела уопште не труну. На гробљима је посљедњи пут неко укопан још прије 70 година. Уколико се неко нађе на самртној постељи у овом граду, власти ће га пребацити на копно, гдје може умријети без страха од хапшења.

• У Сингапуру је од 1992. године забрањено жвакати жваке. Једини изузетак су никотинске жваке, али се оне могу добити само уз рецепт.

• Када једете у било којем ресторану у Данској, нисте обавезни да платите за храну коју сте појели уколико, према вашем мишљењу, нисте сити након оброка. Када би Данци имали наше студенте који се хране у мензи, сигурно би промијенили закон.

• Уколико вас неко од запослених на царини у Великој Британији буде малтретирао, не покушавајте ствар ријешити на суду. Наиме, члан 268. Закона о царини каже да се против запосленика царине не може поднијети судска пријава у првих 30 дана након инцидента, док члан 272. истог тог закона каже да се пријава против тог запосленика, мора поднијети у првих 30 дана након инцидента.

• У Јапану је забрањено бити гојазан. Иако је степен гојазности у овој земљи један од најнижих у свијету, то их није спријечило да 2009. године донесу закон о максималном обиму струка. Мушкарци старији од 40 година не смију имати обим струка већи од 90, а жене од 80 центиметара.

• На Тајланду је забрањено изаћи из куће без доњег веша, возити аутомоблка Попратинил без мајице или газити по новцу.

• Уколико се налазите на сафарију у Кенији и ваш локални водич одједном почне да се свлачи и хода го по савани, немојте слиједити његов примјер. Кенијцима је дозвољено да ходају голи по савани, али туристима није и тако пише у њиховом закону.

• У Данској сте према закону обавезни да сваки пут прије него упалите аутомобил провјерите испод њега како бисте били сигурни да ту није заспало неко дијете. Уколико неким случајем завршите у затвору у овој земљи, немојте се превише бринути јер законом није забрањено бјежати из затвора.

• У Швајцарској је забрањено пуштати воду из водокотлића након 22 сата.

• На Тринидаду и Тобагу је забрањено носити маскирну одјећу. Како кажу званичници, закон је уведен како људи не би имитирали војне снаге.

• Према закону названом "Закон о свемиру 1986", Влада Велике Британије може користити одређену силу како би спријечила инвазију ванземаљаца, али само уколико они не посједују дозволу за инвазију.

• У Чикагу можете бити ухапшени било гдје уколико стојећи пијете неко алкохолно пиће, а у Клевеланду само једна особа смије пити из једне флаше вискија. У Саскатхевану у Канади је забрањено пити воду тамо гдје се точи и пиво.

90

Година

Занимљивости

Да ли сте знали Припремила: Љиљана Дувњак

• Да је 31. марта 1889. године када је завршен, Ајфелов торањ био највиша конструкција на свијету настала као плод човјекових дјелатности. Ту титулу торањ је носио 41 годину, све док није завршен Крајзлер билдинг у Њујорку.

• Да најмањи затвор на свијету може да прими само два затвореника у исто вријеме. Изграђен је 1856. године и налази се на острву Сарк, између Енглеске и Француске.

• Да је стадион Панатенаик у Атини, 2579 година стар и даље је у употреби.

• Да је Венеција изграђена на 118 мањих острва, омеђених с више од 170 канала који су спојени са више од 350 мостова.

• Да је једини женски фараон старог Египта била краљица Хатшепсут. Била је међу најистакнутијим градитељима једне од највећих египатских династија.

2 — Број 3 — јун, 2014

• Да се у градићу Шимукапу на острву Хокаидо у Јапану налази мјесто названо Ункаи Тераса, на надморској висини од 1100 метара, а већим дијелом године се налази изнад мора облака који стварају невјероватан призор.

• Да једна библиотека у Индиани тоне око 2 центиметра годишње јер статичари нису урачунали тежину свих књига.

• Да је лондонски метро прва подземна жељезница на свијету? Почетна дионица од шест километара отворена је давне 1863. између Педингтона и Фарингтона. Ту линију данас можете проћи возећи се од Сиркл Лајна до Ковент Гардена, као и у лондонском саобраћајном музеју, гдје се чува оригинални воз Метрополитен број 23. Друга подземна жељезница на свијету изграђена је 1896. у Будимпешти, а четири године касније добио ју је и Париз.

• Да је Зграда румунског Парламента највећа палата на свијету у којој се налазе око 500 спаваћих соба, 55 кухиња и 120 дневних соба.

• Да је Сиднејски лучни мост у Аустралији, најшири мост на свијету. Дугачак је 1.149 метара, а широк 49 метара. Он носи жељезнички, аутомобилски, бициклистички и пјешачки саобраћај и има 16 ауто трака,

8 на горњем и 8 на доњем нивоу.

• Да је Кеопсова пирамида најтежа грађевина на Земљи. По својој запремини, тридесет је пута већа од Empire State Building-a и може се видјети са Мјесеца.

• Да постоји Оригами кућа. Архитектонски биро TSC Architects комбинује традиционалну технику савијања папира са модерним архитектонским трендовима. Кућа је умотана у савијени кров налик оригамију који обухвата њену цјелокупну запремину. Унутрашњост је испуњена природном свјетлошћу, а користи планинске вјетрове за природну вентилацију.

• Да је обрада природног камена почела прије приближно 60 000 до 40 000 година. Употреба природног камена у изградњи подразумијева знања и вјештине градитеља. Архитекте и грађевински неимари у свим епохама су посебно цијенили природни камен као материјал због његове трајности, љепоте и издржљивости. Природни камен није обични камен, него је и умјетнички изражај природе. Зато задржава актуелности и у модерној архитектури и градитељству, као врло заступљен и чаробан материјал.