Pl a n e t ž e n a način prikupe najveći broj informacija o pojavi koja ih zanima. Naročito je važan telefon, pomoću kojeg žena može izvanredno da proceni svog sadašnjeg ili eventualnog budućeg partnera. U toku običnog telefonskog razgovora, žena je u stanju da za kratko vreme proceni upotrebljivost muškarca, a da muškarac to ni ne nasluti! Žena ne procenjuje upotrebljivost muškarca po jeziku (bogatstvo jezika ukoliko nije obojeno seksualnim mogućnostima muškarca ne predstavlja za ženu nikakav izazov). Zato žene više vole običan jezik od visoko stručnog koji u svojoj ozbiljnosti skreće misli od plasmana seksualnosti. Zbog svega rečenog moramo da se zapitamo čemu služi jezik u konceptu biovlasti? Jezik (govor) žena koristi da bi njegovom upotrebom lakše došla u situaciju da kroz dijalog sa muškarcem nesmetano posmatra i ocenjuje za nju mnogo važniju – verbalnu komunikaciju, u kojoj je veštija od muškarca. Ona procenjuje muškarca ne na osnovu govora već na osnovu njegovih gestova, boje glasa, načina izvođenja pokreta, itd. Jezik služi da bi se skrenula pažnja muškarca na druge nabačene teme, kojom prilikom žena može da proceni muškarca, jer je razgovor šansa da se on sagleda iz blizine. Kako bi to bilo moguće bez verbalnog kontakta? Znači, upotreba jezika je samo način da se muškarac oceni pouzdanijim sredstvima u funkciji lažne važnosti, iako muškarac za vreme razgovora najčešće razume samo bukvalnu jezičku simboliku koju mu žena plasira uveravajući ga da i ona tako misli.
ORUĐA BIOVLAST-SEKSUALNOSTI Odevanje Kao što je biovlast-seksualnost vešto skrivena plaštom običnih i svakodnevnih zbivanja, tako su i njena oruđa deo uobičajene dnevne, nedeljne i godišnje ženske aktivnosti. Ali, iako je oblačenje žena normalna pojava, sa biološke tačke gledišta, sigurno je da fabrika tekstila i konfekcije ne proizvode odeću čija je jedina uloga da štite od vetra, kiše ili hladnoće. Naime, odeća ima svojevrstan seksualni značaj jer se ispod nje nalaze seksualni morfološki detalji, koje ona delimično skriva, ali koje određenim krojem naglašava, tako da se dobije dvostruka korist. Odeća štiti telo ali i diskretno prikriva seksualne karakteristike žene (grudi, kožu i sl.). Na taj način, odeća pravi uslugu seksualnosti čove-
134 | MAGAZIN ZA (POLITIČKU) KULTURU I DRUŠTVENA PITANJA
ka, naročito žene, jer ima još jednu važnu karakteristiku: može lako da se skida, te je to termički i seksualni plašt čijim skidanjem i oblačenjem se lako regulišu seksua1ni signali, u smislu da se mogu pojačati ili smanjiti u zavisnosti od želje i potreba žene. Skidanje odeće u seksualne svrhe je važan signal za muškarca i spada u sigurne pozive na mušku akciju. Međutim, to je tako samo u određenom sklopu okolnosti kada već postoji i odluka žene o seksualnom spajanju. Mnogim ljudima golotinja na nudističkoj plaži ne izaziva seksualno uzbuđenje, što ukazuje na dobro poznatu činjenicu da je baš prikrivena golotinja seksualno izazovnija. U ovom kontekstu, način oblačenja žene dobija vrhunski biološki značaj. Odevanje i moda imaju, pre svega, ulogu oruđa biovlastseksualnosti. Celokupna ceremonija odevanja potiče od žene i njene potrebe da odeću upotrebi u funkciji biovlasti. Muškarac se oblači da bi u okviru stvorenog kulta odevanja mogao normalno da komunicira u sredini ili društvenom sloju u kojem se kreće. Izvesni muškarci teže da prateći modne trendove zainteresuju ženu, u čemu uspevaju samo zbog toga što padajući u oči dovode do ubrzavanja zainteresovanosti određenog tipa žena, koje na osnovu izbora muškarčeve odeće procenjuju tip muškarca i njegovu društvenu pripadnost. Može se reći da je dobro obučen muškarac izloženiji ženskom izboru nego onaj koji ne obraća pažnju na odevanje. Lako bismo mogli slično razmišljanje da primenimo na žene, tvrdeći da muškarac na isti način – ocenjujući ženski izgled na osnovu oblačenja, vrši selekciju i odlučuje kojoj će ženi pokloniti svoju naklonost. Može da se kaže da je to tačno, ali je nedovoljno da objasni suštinu i značaj ženskog oblačenja za ljudsku vrstu. Kod najvećeg broja životinjskih vrsta, ruho ženke je neupadljivo, skromno i neugledno, a polnim prikazivanjem koloriteta, kitnjastih i upadljivih detalja na telu bave se skoro isključivo mužjaci. Rep pauna, šarenilo perja fazana, griva lava, i slično, sve su odreda muški atributi u seksualnoj igri. Ne postoji uporediv primer iz životinjskog sveta koji bi bio i blizu obilja boja, oblika i ponekad i bizarnih stvaralaštava mašte, koju žene na svim kontinentima usmeravaju u pravcu smišljanja predmeta za odevanje. Odevanje žena je specijalni doživljaj za nju, ona kult oblačenja neguje kao najveću ličnu svetinju čak i onda kada je neugledno obučena, jer žena se isključivo ciljano oblači i u svakom njenom presvlačenju zapisana je šifrovana namera