Page 1

POKROVITELJ PROJEKTA

UZ MEDIJSKU PODRŠKU

Republika Srbija MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

UDRUŽENJE NOVINARA „EKO VEST“

Panel diskusija

KAKO SE BAVITI ZELENOM EKONOMIJOM U SRBIJI Novi Sad, novembar 2017.


POKROVITELJ PROJEKTA

UZ MEDIJSKU PODRŠKU

Republika Srbija MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

FOTOGRAFIJE SA PANEL DISKUSIJE


POKROVITELJ PROJEKTA

UZ MEDIJSKU PODRŠKU

Republika Srbija MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

MODERATORKA

MAJA PAVLICA

predsednica Udruženja novinara „Eko vest”

U

druženje novinara „Eko vest“ uz medijsku podršku EKOlista a u okviru projekta „Jačaj svest – životna sredina je prva vest!“, koji je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine, organizovalo je 8. novembra u Novom Sadu panel diskusiju „Kako se baviti zelenom ekonomijom u Srbiji”. Cilj nam je bio da pokušamo da odgovorimo na nekoliko važnih pitanja koja se tiču zelene ekonomije – od toga šta predstavlja koncept cirkularne ekonomije, kako ga razvijati kod nas do toga koje su koristi i da li je to šansa za razvoj naše zemlje. Kako bi javnosti što jasniji bio koncept ove ekonomije, bili su predstavljeni i primeri dobre prakse, kao i koliko i na koji način je ova tema prisutna u medijima. Privreda razvijenih evropskih zemalja sve više se udaljava od modela linearne ekonomije zasnovane na principu „uzmi-napravi-odloži“. Kod nas je i dalje u velikoj meri prisutan ovaj koncept, a kao posledica dugogodišnjeg privređivanja zasnovanog na linearnoj ekonomiji

Srbija danas oko 3.500 divlјih smetlišta i samo osam sanitarnih regionalnih deponija. Reciklira se samo 5-7 posto otpada, dok se na godišnjem nivou materijal u vrednosti od 50 miliona evra odlaže na nesanitarne deponije kojih ima više od 150. Poruka koju ovaj model promoviše jeste da se ne razmišlja o otpadu, nego o proizvodu – odnosno o tome kako je dizajniran, koliko je reciklabilan, kako je proizveden i koliko je „prijatelјski” po okolinu. U interesu nam je da proizvodi budu tako dizajnirani da mogu vrlo lako ponovo da se upotrebe, rastave, poprave ili recikliraju. Srbija bi modelom cirkularne ekonomije dobila šansu za razvoj, a njeni građani ekološku bezbednost, „zelena” radna mesta, novi kvalitet vode i vazduha, zdravu hranu i zapravo novi kvalitet života. A socijalni kapital nacije je takođe investicija bez koje nema budućnosti! Sporadični primeri iz prakse ukazuju na to da se polako jačaju kapaciteti za implementaciju ove nove filozofije poslovanja; međutim, strukturne prepreke i zastarela strateška nacionalna opredeljenja donekle

sputavaju cirkularnu ekonomiju da se u potpunosti implementira, i da budemo u skladu sa savremenim evropskim i svetskim stremljenjima za budućnost. Gde smo danas kada govorimo o zelenoj ekonomiji, koje su mogućnosti Srbije a koje ključne prepreke, imamo li kapaciteta da „zatvorimo taj krug”, zašto je važan dizajn proizvoda, koja je uloga organizacija civilnog društva a koja medija – pitali smo eminentne domaće stručnjake, eksperte u svojim oblastima koji su bili učesnici naše panel diskusije: ⁎ master analitičar životne sredine Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju; ⁎ Jelena Kiš, menadžerka Recan – Fondacija za sakupljanje i reciklažu limenki; ⁎ msc Igor Jezdimirović, predsednik Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije”; ⁎ Dragana Ratković, novinarka i urednica RTV Radio Novi Sad. Pogledajte šta su oni rekli, koji su njihovi stavovi i predviđanja...


POKROVITELJ PROJEKTA

UZ MEDIJSKU PODRŠKU

Republika Srbija MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

PANELISTA

master analitičar životne sredine

SINIŠA MITROVIĆ

direktor Centra za cirkularnu ekonomiju

S

rbija danas ima rast investicija ali vi ne možete samo da dovodite investitore, a da pritom ne rešavate problem otpada koji nastaje u tokovima proizvodnje. Mi kao država moramo da imamo kontinuiran plan rešavanja problema otpada na duži vremenski period, od najmanje deset godina. Srbija ima stručnog kapaciteta da uđe u proces cirkularne ekonomije, ali regulatorni okvir je problem. Tako da za usvajanje principa cirkularne ekonomije potreban је novi regulatorni okvir, koji će motivisati kompanije da što manje bacaju a da što više upotrebe sekundarne sirovine. Potrebno je da odmah pristupimo rešavanju svih problema, posebno u industriji, gde sve ono što je otpad može da postane nova upotrebna vrednost, bilo da ide kao energent ili kao nekakav novi proizvod. Do sada se sve radilo akcijaški i ad hok. Konačno smo uspeli da uspostavimo „arhitekturu sistema” osnivanjem posebnog Ministarstva zaštite životne sredine koje će se baviti između ostalog i ovim problemom. Nama da nije medija koji stalno provociraju i potenciraju ovu temu i pitanja iz ove oblasti, teško da bismo uspeli da izguramo priču o cirkularnoj ekonomiji, jer politički establišment, sa izuzetkom pristalica iz zelene priče, potpuno je nezainteresovan za ovaj koncept. Zelena ekonomija podrazumeva vraćanje u upotrebu svih korisnih materijala iz otpada i to u privredu i u energetske svrhe.

Procene su da se uvođenjem cirkularne ekonomije može otvoriti 30.000 novih radnih mesta i povećati konkurentnost privrede čime bi Srbija postala regionalni lider u razvoju i investicijama. Standardi se u Evropskoj uniji stalno podižu na lestvici kvaliteta. Republici Srbiji će u narednim decenijama biti potrebno oko 15 milijardi evra investicija u zelenu ekonomiju i zato je neophodno što pre primeniti ovaj koncept u delo. Kriza je naša šansa za iskorak. Donosioci odluka treba da znaju da ključni problemi ne stanuju samo u novoformiranom Ministarstvu zaštite životne sredine, već su oni podjednako zastupljeni i u Ministarstvu privrede, Ministarsvu finansija, Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Zato je neophodna bolja koordinacija, komunikacija i povezivanje kako bi se rešili problemi. I, znate, nema uspešnog upravljanja sistemom sa samo 0,25 BDP-a izdvajanja za životnu sredinu. To je minorno i nedovoljno! Primera radi, susedna Republika Hrvatska je došla na 1,8-1,9 BDP izdvajanja za životnu sredinu. Mi danas izdvajamo samo 45 evra po glavi stanovnika za životnu sredinu. Godišnje Republika Srbija prikupi negde oko 14 milijardi dinara od naplate ekoloških taksi od industrije i taj novac mora da ide namenski i isključivo za životnu sredinu.

Dakle, ono što u Ministarstvu finansija treba da shvate i razumeju jeste činjenica da ako želimo napredak i razvoj u ovoj oblasti, izdvajanja za životnu sredinu moraju dostići najmanje 0,8 BDP na godišnjem nivou. Ulaganje u životnu sredinu, Srbiji će se višestruko isplatiti. Koristi takvih investicija za privredu i građane iznosiće 25 milijardi evra, a ulaganjem u oblast životne sredine, između ostalog, smanjiće se uticaj klimatskih promena na domaću privredu. Republika Srbija se suočava sa velikom količinom industrijskog otpada koji ostaje na teritoriji naše zemlje, koji zapravo nije otpad, nego postaje materijal koji se može ponovo upotrebiti u malim i srednjim preduzećima. Prema mojoj proceni, koja je bazirana na osnovu podataka istraživanja Privredne komore Srbije, godišnje bacimo oko 50 miliona evra reciklabilnog materijala na 158 deponija i više od 3.500 smetlišta. Prema tome, potencijal za primenu zelene ekonomije u Republici Srbiji je ogroman, zato joj moramo posvetiti dovoljno pažnje. Ističem da ovaj koncept – koji štedi resurse i energiju – stvara uslove za zdraviju i čistiju životnu sredinu, nova radna mesta u reciklažnoj industriji i profit, tako da se mora primeniti što pre i bez odlaganja. Zaključio bih, Srbija treba i mora u narednom periodu da usvoji principe cirkularne ekonomije i da od sistema koji podrazumeva pravila „proizvedi-upotrebibaci“ pređe na sistem „proizvedi-koristi-upotrebi“.


POKROVITELJ PROJEKTA

UZ MEDIJSKU PODRŠKU

Republika Srbija MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

PANELISTKINJA

JELENA KIŠ

menadžerka Recan – Fondacije za sakupljanje i reciklažu limenki

R

ecan fondacija u Srbiji, zahvaljujući brojnim partnerstvima sa proizvođačima, izuzetnom interesovanju i odzivu škola, organizovanjem raznih manifestacija i u saradnji sa ustanovama, uspela da postigne jedan od ciljeva, a to je da građani Srbije danas imaju razvijenu svest o značaju reciklaže limenki, kao i o tome da se one mogu reciklirati u potpunosti. U Srbiji je tokom 11 godina edukacije o značaju reciklaže i zaštite životne sredine Recan fondacija reciklirala više od 44 tone limenki i time smanjila emisiju ugljen-dioksida za više od 396 tona. Fondacija je pokrenula niz inicijativa, a u cilju edukacije građana o reciklaži, postigla je izuzetne rezultate: organizovani su i podržani brojni događaji na kojima je prikupljeno više od 3.571.420 limenki, a kroz niz inicijativa edukovano je više od 20.000 učenika o ovoj temi. Limenka ima najveću cenu na berzi sekundarnih sirovina i to je jedan od razloga zašto je ona interesantna za sakupljače. U Srbiji se inače reciklira 31,6 odsto ambalažnog otpada i kao država postižemo ciljeve koje smo planirali na putu ka pristupanju Evropskoj uniji i to je veoma ohrabrujuće, ali ono što je specifično jeste da se ambalažni otpad prikuplja iz komercijalnog

sektora. Dobro je što su sva privatna preduzeća ušla u sistem koji je relativno dobro kontrolisan. Takođe, postoji velika borba reciklera i sakupljača upravo oko komercijalnog sektora koji je limitiran i iskorišćen u Srbiji. Nama je sada jako važno kako da dobijemo sekundarni materijal iz komunalnog sektora. Ključna nam je saradnja sa lokalnim samoupravama u Republici Srbiji. Najbitnije je da dođemo do postizanja dogovora sa opštinama o elementima primarne selekcije, količinama i rokovima koji se moraju ispoštovati. Suština cirkularne ekonomije počinje od samog starta – dizajna proizvoda, koji je izuzetno bitan jer samo oni proizvodi koji su napravljeni tako da nakon njihovog iskorišćenja oni predstavljaju sirovinu koju je jednostavno reciklirati i vratiti u ciklus imaju odlike cirkularne ekonomije. Takođe, vrlo značajan segment u životnom ciklusu proizvoda predstavlja i način na koji se crpe sirovine za njihovu proizvodnju koji je neophopdno da bude održiv. Ono što, nažalost, možemo primetiti jeste da kod nas imamo ambalažu sa PVC nalepnicom koja se apsolutno ne može odvojiti u procesu reciklaže.

Vi danas možete kupiti napitak u ambalaži koja liči na limenku, na kojoj su samo donji i gornji delovi od aluminijuma, dok je celo telo od plastike. Takva ambalaža se ne može reciklirati, a potrošač je doveden u zabludu da kupuje napitak u limenci. Čini mi se da dizajneri prilikom izrade proizvoda uopšte ne razmišljaju o njegovoj sudbini posle upotrebe. Cirkularna ekonomija nastoji da uvede ekonomske instrumente u životnu sredinu. Ukoliko dizajner odluči da na određenom proizvodu kombinuje crvenu i plavu boju, on unapred mora da zna kolika je cena reciklaže tog proizvoda. U zemljama Evropske unije reciklira se 73 odsto metalnih pakovanja. Srbija reciklira 42 odsto limenki i tu je gotovo identična sa Mađarskom, koja je neuporedivo više sredstava uložila u infrastrukturu. U narednim decenijama Republika Srbija bi mogla dostići nivo Evropske unije, uz podizanje nivoa primarne selekcije za komunalni otpad, izgradnju adekvatnih reciklažnih centara ali i uvođenjem takse po toni otpada koji ide na deponije što bi sprečilo odlaganje reciklabilnih materijala na deponije. Mišljenja sam da samo naplatama taksi ovu oblast možemo dovesti u red.


POKROVITELJ PROJEKTA

UZ MEDIJSKU PODRŠKU

Republika Srbija MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

PANELISTA

master inženjer zaštite životne sredine

IGOR JEZDIMIROVIĆ

predsednik Saveza ekoloških udruženja Zelena lista Srbije" "

P

relazak sa konvencijalne ekonomije na cirkularnu može se porediti sa promenom verovanja da je zemlja ravna ploča na činjenicu da je planeta okrugla (tj. elipsasta). Posmatrajući način funkcionisanja prirode čovek je uspeo da se razvije i naučno-tehnički sazri. Verujem da je uspostavljanje cirkularne ekonomije sledeći stadijum evolucije koji privreda i svest ljudi treba da doživi i savlada, kako bi se nastavio put ka održivom razvoju i duhovnom balansu sa priprodom i samim sobom. Kao što je i sama evolucija počela od jednoćelijskih prostih organizama tako je i ekonomija započeta na individualnim preduzetničkim sposobnostima, da bi se kroz specijalizaciju (manufakturu), razvoj nauke i tehnologije (pronalaska parne mašine i svih drugih izuma), danas došlo do pojma cirkularne ekonomije. Ona treba da nasledi klasični način proizvodnje – ne samo zbog ušteda koje ostvaruje i svog ekonomskog aspekta, već i sa stanovišta filozofske

i duhovne evolucije čoveka i organizacione strukture, koja treba da dovede da se potrebe koje postoje zadovolje što manjim opterećenjem prirode i što manjom eksploatacijom prirodnih resursa. Posebno bih istakao, da kada govorimo o prirodnim resursima, u najvećem broju slučajeva pričamo o neobnovljivim resursima, jer, nažalost, strah od njihovog nestanka predstavlja jedan od ključnih pokretača uvođenja cirkularne ekonomije. Ako se na trenutak oslobodimo straha, kao blokatora i okrenemo inovativnom i kreativnom pristupu zadovoljavanju potreba sa upotrebom energije i materije na pametan način, uspostavićemo kruženje energije i materije u sistemu ekonomije tj. cirkularnu ekonomiju. Za mene cirkularna ekonomija daleko prevazilazi pitanje reciklaže i pitanje obnovljivih izvora energije. Cirkularna ekonomije predstavlja konkretan alat za postizanje održivog razvoja baziranog na inovacijama i kreativnosti svakog od nas, bio on privredni subjekt, pojedinac ili institucija.

Primeri cikličnosti u nekim drugim sferama života u Srbiji veoma su očigledni. Zbog pojedinih donosilaca odluka, u želji da isti način rada i razmišljanja donese promene ali pod drugom bojom zastave, doveo je do stvaranja niza prepreka da se sistem cirkularne ekonomije sprovede u Srbiji. Veliku prepreku predstavlja nedostatak odgovornosti unutar sistema upravljanja i donošenja odluka, kao i nizak ili primitivan nivo organizacije kako društva tako i pojedinačnih segmenata društva. Trku sa konkurentima neće dobiti one države koje neshvatljivo velikim subvencijama i različitim tajnim ugovorima pokušavaju da privuku strani kapital i pokrenu svoju privredu, već one države koje dobrom organizacijom i jednostavnim procedurama omogućavaju da se kreativne i inventivne ideje preduzetnika provere na nezavisnom tržištu, narastu ili se ugase. Razvoj preduzetničkog duha i stvaranja jednostavnih, lako razumljivih i efikasnih procedura neophodni su preduslovi za razvoj


POKROVITELJ PROJEKTA

UZ MEDIJSKU PODRŠKU

Republika Srbija MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

cirkularne ekonomije ne samo u Srbiji nego i u bilo kojoj drugoj državi. Cirkularna ekonomija je dobro organizovana ekonomija u kojoj ono što vama nije potrebno predstavlja osnovni resurs za nekoga drugoga. Da bi se ovo postiglo, protok informacija, znanja, energije i materijala ne sme da bude zaglavljen u nekoj fijoci ili kod mrzovoljnog državnog službenika na nekom šalteru. Vreme predstavlja jedini resurs koji nije moguće supstituisati drugim resursima i kao takvo mora dobiti na vrednosti u Srbiji – ako želimo da uspostavimo sistem cirkularne ekonomije. Posmatrajući trenutno stanje društva u Srbiji i otvorenost sistema propisa i uprave za inovativne i kreativne pristupe moram sa tugom da konstatujem da je pred nama još veoma dug put do cirkuarne ekonomije. Srbija se svakodnevno suočava

sa deponijama u plamenu, stotinama kubika neprečišćene kanalizacije koja se izliva u reke, eksploatacijom prirodnih resursa po mizernim nadoknadama, političkim igrankama sa sredstvima koja treba da budu namenjena zaštiti i unapređenju životne sredine, inertnim i nefunkcionalnim sistemom državne uprave i kontrole. Sve ovo predstavlja faktore opstrukcije daljeg razvoja i evolucije Srbije u modernu i poželjnu zemlju za življenje. Ovo potvrđuju i podaci o broju mladih koji napuste Srbiju ili to žele da učine. Život u Srbiji, gledano sa tačke istorijskih dešavanja, nikada nije bio preterano lagodan. Geopolitička pozicija uslovila je stalne turbulencije koje su narušavale mogućnosti kontinuiranog i smišljenog razvoja za koje postoje svi prirodni resursi. Bogatstvo i dostupnost plodnog zemljišta,

čistih vodotokova i bogat biodiverzitet u kombinaciji sa upornošću i snalažljivošću bili su i ostali ključ opstanka ljudi u Srbiji. Zato je potrebno više nego ikada stvoriti preduslove za razvoj cirkularne ekonomije, jer ona ne predstavlja samo uštedu u koriščenju prirodnih resursa, već i način očuvanja i zaštite naše životne sredine i zdravlja. Ključ u tom procesu imaju građani koji od svojih izabranih predstavnika treba da traže jasne, jednostavne i ravnopravne uslove za rad i razvoj uz odgovorno donošenje odluka i snošenje posledica za pogrešne odluke. Ako danas donesemo kao društvo pogrešnu odluku ta odluka će koštati ne samo nas nego i generacije koje dolaze. Zato je bitno da građani izgrade sistem koji mogu da kontrolišu i gde će jednaki uslovi važiti za sve, bez obzira na to kojem plemenu pripadaju.


POKROVITELJ PROJEKTA

UZ MEDIJSKU PODRŠKU

Republika Srbija MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

PANELISTKINJA

DRAGANA RATKOVIĆ

novinarka Radio Novog Sada i urednica emisije "Pod staklenim zvonom"

K

ada govorimo o temama iz oblasti zaštite životne sredine, možemo konstatovati da su nedovoljno zastupljene u medijima, mada se u poslednijih deset godina beleži trend rasta. Slično je i kada govorimo o zastupljenosti zelene ekonomije u medijima. Istraživajući štampane medije, u poslednje tri godine – otkad se termin zelena ili cirkularna ekonomija počinje više spominjati kod nas – sedam dnevnih listova je pisalo o toj temi. Za tri godine objavljeno je 30 tekstova. Dakle, deset tekstova godišnje, što je nedovoljno da bi se javnost upoznala s novim ekonomskim modelom koji se sve više primenjuje u svetu. Ovde ne govorim o specijalizovanim portalima, kao što su „Energetski portal” ili kao što je ekološki magazin „Eko list”, koji, mogu slobodno da kažem, posvećuju dovoljno pažnje toj temi. S druge strane, mnogo više se pisalo o samoj reciklaži, koja je instrument koji vodi ka zelenoj ekonomiji ali na to ne ukazuje. Dakle, tekstova o upravljanju otpadom, reciklaži, razvoju

i problemima u reciklažnoj industriji, deponijama, načinima kako se može iskoristiti otpad ima, kao i o mogućnostima korišćenja obnovljivih izvora energije. A poznato nam je da ovaj novi model ekonomije upravo podrazumeva proizvodnju uz korišćenje samo takve energije. To su priče koje su deo zelene ili cirkularne ekonomije, ali čitajući ih nigde se to ne spominje i niko ne ukazuje da to čini upravo zelenu ekonomiju. U tom smislu, možemo zaključiti da je zelena ekonomija nedovoljno kao tema zastupljena u štampanim medijima. Ukoliko detaljnije anliziramo tekstove koji su objavljeni o ovoj temi, zaključuje se da je uglavnom reč o izveštajima nastali sa organizovanih dnevnih događaja koji su posvećeni ovoj temi. U 90 odsto slučajeva to su agencijske vesti koje su objavili Tanjug i Beta. Dakle, samo 10 odsto objavljenih tekstova su autorski. Malo drugačija je priča kad govorimo o elektronskim medijima, barem onima koji imaju nacionalne

frekvencije. U tim medijima, bilo je više izveštaja koji se odnose na skupove na kojima je bilo reči o toj temi ali i prilozi koji se odnose na rešavanje pitanja upravljanja otpadom, reciklažu, korišćenje obnovljih izvora energije, o uštedi energije. Malo je priča o primerima dobre prakse koji bi mogli da ilustruju šta se podrazumeva pod pojmom zelene ekonomije i kako bi se javnost upoznala i bolje shvatila kakav je to zapravo model poslovanja. No, slika se popravlja u poslednjih nekoliko meseci i ova tema zauzima pažnju javnosti. Razlog za to su veliki skupovi koji su posvećeni zelenoj ekonomiji a koje su organizovali Privredna komora Srbije (PKS) i Zelena parlamentarna grupa u Skupštini Vojvodine. O zelenoj ekonomiji razgovaralo se i na Energetskom forumu u Novom Sadu, Sajmu energetike i ekologije „Eco fair” u Beogradu. Kako novinari mogu doprineti promovisanju zelene ekonomije, i uopšte ekoloških tema? Mogu mnogo ako su urednici zainteresovani za


POKROVITELJ PROJEKTA

UZ MEDIJSKU PODRŠKU

Republika Srbija MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

ove teme. Imam sreću da radim u mediju koji je prepoznao značaj informisanja o temama iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Naime, Radio Novi Sad od 1989. godine jednom nedeljno emituje specijalizovanu emisiju posvećenu temama iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine „Pod staklenim zvonom”. Za razliku od drugih medija, uspeli smo da „ozelenimo” program, da pored informativnih emisija, naš Prepodnevni program ima redovne rubrike, dvaput nedeljno a ove teme su u protkane i u rubrikama iz zdravstva, ekonomije, poljoprivrede... Dakle, pojedini mediji, kao što su Radio Novi Sad i Radio Beograd 2 sa emisijom „Čekajući vetar”, koja se takođe emituje decenijama, RTV i RTS imaju specijalizovane emisije, kao i pojedini lokalni

mediji. Ali to je još uvek nedovoljno jer mnogo je više onih koji o tome uopšte ne govore. RTS, kao Javni servis Srbije ima izvanredne emisije koje su posvećene ekološkim temama ali problem je što se one emituju na drugom program, pa zbog prenosa sednica skupštine ili sportskih događaja nikad ne znate kada će biti emitovane, drugim rečima, njihov termin se pomera. Što se tiče drugih medija, važno je da ove priče zainteresuju urednike. Uvek se može pronaći put kako plasirati zelene teme u medijima ali čini se da nema dovoljno profilisanih novinara koji bi se bavili tim temama. To je možda i jedan od glavnih razloga zašto nema više ovakvih tema u medijima. Kada je reč o zelenoj ekonomiji, tu ima zaista mnogo načina kako da pristupimo ovoj temi. Sigurna

sam da će urednici biti zainteresovani, posebno kada im spomenete brojke, tipa koliko novca bacimo na đubre, koliko se ljudi može zaposliti razvojem zelene ekonomije, kolike mogu biti uštede u proizvodnji, koliko ćemo doprineti zaštiti životne sredine, ublažavanju klimatskih promena itd. Sve su to teme koje zaslužuju više prostora u medijima, o kojima treba govoriti, ne samo radi bolje informisanosti nego kako bi uticali i na podizanje ekološke svesti, ne samo građana nego i donosilaca političkih odluka, da se principi zelene ekonomije, koje je utvrdila EU i koje smo i mi prihvatili, počnu primenjivati. U tom slučaju, novinari i mediji mogu imati veliku ulogu, i ovakve panel diskusije, kao što je ova u organizaciji „Eko vesti”, mogu biti veoma korisne.


POKROVITELJ PROJEKTA

UZ MEDIJSKU PODRŠKU

Republika Srbija MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

MEDIJSKE OBJAVE O PANEL DISKUSIJI

KAKO SE BAVITI ZELENOM EKONOMIJOM U SRBIJI http://www.ekologija.gov.rs/drzavni-sekretar-ivan-karic-na-panel-diskusiji-kako-se-baviti-zelenom-ekonomijom-u-srbiji/ http://ekolist.org/jacaj-svest-zivotna-sredina-je-prva-vest-2/ https://beta.rs/zelena-srbija/zs-srbija/77271-panel-uvodjenjem-cirkularne-ekonomije-srbija-dobija-30-000-radnih-mesta https://balkangreenenergynews.com/rs/uvodenje-cirkularne-ekonomije-otvorice-30-000-radnih-mesta/ http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/2951402/cekajuci-vetar.html http://media.rtv.rs/sr_lat/pod-staklenim-zvonom/32427 https://www.energetskiportal.rs/odrzana-panel-diskusija-kako-se-baviti-zelenom-ekonomijom-u-srbiji/ http://www.novimagazin.rs/ekonomija/uvodjenjem-cirkularne-ekonomije-srbija-bi-dobila-30000-radnih-mesta http://www.rtv.rs/sk/vojvodina/posilni-povedomie-zivotn%C3%A9-prostredie-je-prv%C3%A1-spr%C3%A1va_874359.html https://www.dijalog.net/uvodjenjem-cirkularne-ekonomije-srbija-dobija-30-000-radnih-mesta/ http://www.zeleniminuti.rs/zelena-ekonomija/cirkularna-ekonomija/item/867-panel-kako-se-baviti-zelenom-ekonomijom-u-srbiji http://pancevo.mojkraj.rs/vesti/drustvo/item/6318-panel-kako-se-baviti-zelenom-ekonomijom-u-srbiji http://www.ekoforum.rs/?p=2151 http://www.euractiv.rs/poglavlje-27/11990-uvoenjem-cirkularne-ekonomije-srbija-dobija-30000-radnih-mesta.html http://www.autonomija.info/uvodjenjem-cirkularne-ekonomije-moguce-otvoriti-30-000-radnih-mesta.html http://www.ecofeminizam.com/2017/11/09/jacaj-svest-zivotna-sredina-je-prva-vest/ http://www.apatinskaplovarica.com/index.php/vesti/2967-panel-diskusija-kako-se-baviti-zelenom-energijom-u-srbiji http://www.radiodunav.com/kako-se-baviti-zelenom-ekonomijom-u-srbiji/


POKROVITELJ PROJEKTA

UZ MEDIJSKU PODRŠKU

Republika Srbija MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

https://www.vesti.rs/Gradovi/Kako-se-baviti-zelenom-ekonomijom-u-Srbiji.html http://www.palo.rs/multimedia/privreda/uvo-enjem-cirkularne-ekonomije-srbija-bi-dobila-30-000-radnih-mesta/2574271/ http://reciklaza.biz/index.php/srbija/item/368-karic-na-panel-diskusiji-kako-se-baviti-zelenom-ekonomijom-u-srbiji http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/uvodjenjem-cirkularne-ekonomije-srbija-dobija-30-000-radnih-mesta/ https://www.facebook.com/UdruzenjeEkoNovinara/videos/505045839877939/ https://twitter.com/ekoneckg/status/928957764570935297 https://twitter.com/ekoneckg/status/928712941918138368 https://twitter.com/ekoneckg/status/928709011771396097 https://twitter.com/ekoneckg/status/928578226745733120/photo/1 https://twitter.com/ekoneckg/status/928569342878519297/photo/1 https://twitter.com/ekoneckg/status/928572997161668609/photo/1 https://twitter.com/ekoneckg/status/928242245731520512/photo/1 https://twitter.com/ekoneckg/status/928239155062112257/photo/1 https://twitter.com/ekoneckg/status/928230118312632320/photo/1 https://twitter.com/ekoneckg/status/928225858996883456/photo/1 https://twitter.com/ekoneckg/status/928222929996873728/photo/1 https://twitter.com/ekoneckg/status/928221983925555200/photo/1 https://twitter.com/ekoneckg/status/927837135583039488/photo/1 https://twitter.com/ekoneckg/status/927835796417187841/photo/1 https://twitter.com/ekoneckg/status/927834059329490945/photo/1 https://twitter.com/ekoneckg/status/927832244437377025/photo/1


POKROVITELJ PROJEKTA

Republika Srbija MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

IZVEŠTAJ SA PANEL DISKUSIJE

KAKO SE BAVITI ZELENOM EKONOMIJOM U SRBIJI

IZDAVAČ: Udruženje novinara „Eko vest” ZA IZDAVAČA: Maja Pavlica UREDNIK: Milisav Pajević FOTOGRAFIJE: Miloš Ćirković DIZAJN I PRELOM: Miroslav Kosanović OPREMA I ŠTAMPA: MK Design TIRAŽ: 100 Novi Sad, novembar 2017.

UZ MEDIJSKU PODRŠKU

Kako se baviti zelenom ekonomijom u Srbiji  
Kako se baviti zelenom ekonomijom u Srbiji  

Udruženje novinara „Eko vest“ uz medijsku podršku EKOlista a u okviru projekta „Jačaj svest – životna sredina je prva vest!“, koji je podrža...

Advertisement