Milosrđe otkupljuje mržnju

s. Veronika Mila Popić Milosrđe otkupljuje mržnju odnos jugoslavenskog komunističkog režima prema družbi sestara milosrdnica svetog vinka paulskog – zagreb od 1945. do 1952. godine

a na lecta croatica chr isti a na

svezak 52

Milosrđe otkupljuje mržnju odnos jugoslavenskog komunističkog režima prema družbi sestara milosrdnica svetog vinka paulskog – zagreb od 1945. do 1952. godine

s. Veronika Mila Popić

Milosrđe otkupljuje mržnju odnos jugoslavenskog komunističkog režima prema družbi sestara milosrdnica svetog vinka paulskog – zagreb od 1945. do 1952. godine

Kršćanska sadašnjost Zagreb, 2021.

Recenzenti: prof. dr. sc. Miroslav Akmadža dr. sc. Mario Jareb Korektura: Sunčana Martinčević Grafičko uređenje i oprema: Christian T. Belinc

Motiv na naslovnici: Aleksandar Zvjagin, detalj križa urešena likom raspetoga Krista, Kapela sv. Josipa, Rijeka, 2008.

Knjiga je objavljena uz financijsku potporu Ministarstva znanosti i obrazovanja Republike Hrvatske.

Izdaju: Kršćanska sadašnjost d. o. o., Zagreb, Marulićev trg 14 Družba sestara milosrdnica svetog Vinka Paulskoga, Zagreb, Frankopanska 17 Za nakladnike: Stjepan Brebrić s. Miroslava Bradica Tisak: Kerschoffset Zagreb d. o. o.

Naklada: 500 ISBN 978-953-11-1229-1 (Kršćanska sadašnjost) ISBN 978-953-98404-4-8 (Družba sestara milosrdnica) Tiskano u siječnju 2021.

CIP zapis je dostupan u računalnome katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 001087739.

Predgovor

Knjiga Milosrđe otkupljuje mržnju nadopunjena je verzija doktorske disertacije pod nazivom Odnos jugoslavenskog komunističkog režima prema Družbi sestara milosrdnica svetoga Vinka Paulskog – Zagreb od 1945. do 1952. godine, obranjene na Hrvatskim studijima Sveučilišta u Zagrebu 27. lipnja 2016. godine. Knjizi je prethodilo desetljeće sustavnoga rada na toj temi koje je, kao priprava započinja‑ nja biskupijskoga postupka beatifikacije, uključivalo istraživanje života i smrti sestre Žarke Julijane Ivasić, milosrdnice, strijeljane u Gospiću 1946. godine. Ovo povijesno razdoblje osobito je nadahnulo papu Ivana Pavla II. snažno potaknuti mjesne Crkve da »učine sve da ne prepuste zaboravu spomen onih koji su pre‑ trpjeli mučeništvo«, ne zaboraviti dakle žrtvu i uzore (Apostolsko pismo Tertio millenio adveniente, 37.).

Zbog još uvijek neodgovorenih pitanja i nepoznanica, ova tema ne gubi na aktualnosti. Međutim, pogled suvremenoga čitatelja može ipak iz drugačijeg konteksta sagledati cjelinu događanja i zaključiti koje je sve šire društvene di‑ menzije imao izravan napad razorne ateističke ideologije na općeljudske moralne i kršćanske vrjednote. Može se i odgovoriti na pitanje koji su sve dosezi zablude da je moguće obezvrijediti ili uništiti bitno u čovjeku: njegovu neuništivu, du‑ hovnu dimenziju. Ili pak što je značila materijalizacija, dokazljivost krilatice »Crkvu u sakristije« – sekularizacija, stavljanjem vrjednota »evanđelja života« izvan percepcije javnosti, a to znači na osobnu razinu, kao stvar pojedinca. Svi ovi sukobi očitovali su se posebice u onim udovima Crkve koji su bili na »fron‑ tama« djelotvorne ljubavi, čija su djela vidljivo govorila o Isusu Kristu.

Prva je poveznica teme i naslova Milosrđe otkupljuje mržnju u poslanju sestara milosrdnica, koje je ono Isusovo: bezuvjetno biti milosrdan prema svima. Su‑ protstavljanje krajnosti milosrđa i mržnje, koje naslov donosi, proizlazi iz osobi‑ tosti Boga koji je »bogat milosrđem« te se zbog svoje velike ljubavi, prigiba nad čovjekom grješnikom i spašava ga milosrđem: opraštanjem, a ne ubrajanjem pri‑ jestupa (usp. Ef 2, 4­‑5). Zbog egzistencijalne spoznaje te iste ljubavi, koja ne broji prijestupe, niti im procjenjuje težinu, i sestre milosrdnice primile su u poklad svoje poslanje vinkovske milosrdne ljubavi prema siromasima, osobito onima koji su bolesni, ranjeni, zatočeni. Ljudsko je milosrđe takvo da otvara prostore 5

prodora Božjega milosrđa u čovjekov život i mijenja ga: ono vrednuje život; vraća život; budi život; osvjetljuje tmine grijeha i mržnje. Stoga, poslanje milosrđa u razdoblju prodora »kulture smrti«, tijekom vremena komunističke represije, sta‑ vilo je njihovo zvanje na vagu onih kojima je uteg bio stav »pokloni se ili ukloni«, što bi u kontekstu poslanja milosrdnice značilo zamijeniti caritas humanitarnim djelovanjem – postati možda kvalitetna radnica, ali ne i svjedočka poslužiteljica evanđeoskih vrijednosti.

Neodvojivost služenja čovjeku od istine Isusa Krista, od Božjega milosrđa, učinilo je tijekom toga vremena da su mnoge sestre milosrdnice zbog represije ko‑ munističke vlasti djela ljubavi plaćale dugotrajnim i cjeloživotnim iskušenjima, a neke čak i mučeništvom. Kao i u Isusovo vrijeme, i u doba komunizma vlast je bila spremna na osudu nekrivoga koji je, po njihovu sudu, predstavljao prijetnju uspješ‑ nosti provedbe totalitarističke vlasti. Za sestre bila je to osuda zbog činjenja dobra svakom čovjeku bez razlike. Ali, njihova zaštita pred sudom bila je upravo Božja: svjedočanstvo istine vlastite savjesti. Pjevale su pred dan pogubljenja, opraštale progoniteljima, a mnoge od njih svoje su uzništvo učinile »žrtvom paljenicom«, svoju patnju zastupništvom – za dobro drugih, dragovoljno ne pristajući na laž i birajući okove, čak i smrt, a ne fizičku slobodu nečiste savjesti.

Na mržnju odgovarati djelima kršćanske ljubavi i opraštanjem – ne uzvratnom mržnjom ili željom za osvetom – način je življenja po kojem milosrdnice nisu iz‑ gubile svoj identitet, a milosrđe koje su nastavile činiti bilo je upravo otkupljujuće: gradilo je ustrajno Družbina desetljeća u komunističkom vremenu. Uzdignut po‑ gled prema Istini, vjera u uskrsnuće, jasnoća poslanja služenja, od prvih vremena kršćanstva pa sve do danas čini da se Crkva iznutra obnavlja. Stoga, razdoblje inten‑ zivnih progona Družbe, koje knjiga opisuje, bilo je plodno razdoblje jasnije svijesti milosrdničkoga poslanja. Nije dopuštalo polovičnost ili bilo kakvu usredotočenost na sebe i na svoje. Prisila, progoni i zatvaranja dovodili su do radikalnijega otvaranja prema onima kojima je trebalo doći. Predstavljali su jasan poticaj da se patnjom postaje čovjek za druge, i to ne samo u aktivnosti i služenju već i na području gdje se dotiče čovjekova bit, ondje gdje se pronalaze odgovori na ključna životna pitanja.

Snažan je to poticaj da se poziv živi do mjere postajanja »žrtve paljenice« u življenju blaženstva »progonjenih zbog pravednosti« (usp. Mt 5, 10). Na tom blaženstvu Cr‑ kva je od svojih početaka gradila te ostala stamena. To je blaženstvo postalo kamen temeljac Družbina poslanja u razdoblju represije, rječito svjedočeći da Bog želi i obnavlja život te da u svakom vremenu budi svoje proroke i svoje svjedoke.

6

I.

UVOD

1. Područje rada – ciljevi i hipoteze istraživanja Žensko redovništvo Katoličke Crkve na prostorima bivše Jugoslavije, a posebice na prostoru današnje Republike Hrvatske te Bosne i Hercegovine, počelo je do‑ življavati osobit uspon od sredine 19. stoljeća. Takav slijed događaja bio je dijelom vjerskog te društvenog gibanja na razini cijele Europe. Naime, Europa sredine 19. stoljeća, kad sestre milosrdnice dolaze na područje današnje Republike Hr‑ vatske, prolazila je vjersku obnovu koja je uslijedila nakon korjenitih promjena u društvu i Crkvi nakon Francuske revolucije. Vrijeme naglog industrijskog ra‑ zvitka, kapitalizam i oblikovanje novih društvenih odnosa, koji su sa sobom nosili sekularizaciju društva, potaknuli su nužnost otvaranja Crkve novonasta‑ lim uvjetima i potrebama društva. S druge strane, brz razvoj gradova i velika razlika između bogatih i siromašnih pratilo je gubljenje oslonca u autoritetima Crkve i države. Socijalna skrb nije bila razvijena te je stoga najčešći način rješa‑ vanja socijalnih problema bio kroz socijalno, odnosno zdravstveno­‑karitativno djelovanje u duhu kršćanstva (brigu za siromašne, napuštene, bolesne i starije).

Upravo je djelotvornost na karitativnom, socijalnom području znak autentično‑ sti kršćanstva. U tom pogledu bio je značajan doprinos pape Lava XIII. koji je svojom enciklikom Rerum novarum godine 1891. dao ključne smjernice daljnjeg razvoja katoličkog socijalnog nauka tijekom sljedećeg stoljeća.

Uz nužnost zdravstveno­‑karitativnog djelovanja, u to se vrijeme oblikova‑ la i nužnost sustavnog odgoja i obrazovanja. Otvaranje Crkve ovim potrebama posvjedočio je brz nastanak brojnih novih, posebice ženskih, redovničkih kon‑ gregacija koje su u svojem poslanju ujedinile zdravstveno­‑karitativnu dimenzi‑ ju i odgojno­‑obrazovnu koja je bila napose usmjerena prema ženskoj mladeži, skupini koja je po pitanju obrazovanja najčešće bila marginalizirana onodobnim društvenim konvencijama. Pri nastanku tih novih redovničkih družbi ključnu 7

ulogu najčešće su imali pojedini biskupi ili župnici. Oni su, prepoznavši potrebu određenog područja, većinom pozvali članove redovničkih družbi za koje su znali da će odgovoriti toj potrebi te im omogućili djelovanje na novim područji‑ ma ili su slijedeći povijesno iskustvo utemeljitelja raznih družbi, sami okupili bu‑ duće članove i ustanovili družbu.1 To je u slučaju Družbe sestara milosrdnica sv.

Vinka Paulskog – Zagreb (dalje: Družba) na području Zagrebačke nadbiskupije učinio Juraj Haulik, zagrebački nadbiskup, poslije i prvi zagrebački kardinal.2 Od početka biskupske službe kardinal Haulik želio je osnovati ženski samostan s poslanjem prosvjete i karitativnog služenja bolesnicima. Znajući za njihovo dje‑ lovanje u državama njemačkoga govornog područja, želio je da to budu upravo sestre milosrdnice svetog Vinka Paulskog. Slična su nastojanja pokazali i biskupi Josip Juraj Strossmayer u Đakovu i Josip Stadler u Sarajevu, bilo dovodeći bilo osnivajući nove redovničke zajednice na području svojih biskupija. Biskupi su sestre podržavali, a i materijalno podupirali.3 Dogovorom biskupa Haulika i tirolsko­‑briksenskog biskupa Bernarda Galure u Zagreb je početkom rujna 1845. stiglo šest sestara Tirolske provincije Družbe sestara milosrdnica, s Kućom maticom u Zamsu. Haulik ga je zamolio da mu pošalje sestre koje imaju, kako je rekao, »jaku odanost prema karitativnoj zadaći svoje Družbe. Bez te odanosti svom zvanju ne može se očekivati Božjeg blago‑ slova nigdje, a najmanje u ustanovi koja istom stupa u život«.4 Sestre su stigle u za njih izgrađen samostan u današnjoj Frankopanskoj ulici u Zagrebu (koji će poslije postati Kuća matica ili središnjica Družbe). Ubrzo su otvorile osnovnu školu i započele rad u bolnici unutar samostana.

Brojčani porast Družbe, odaziv domaćih zvanja, širenje djelatnosti na po‑ dručju grada Zagreba i šire, stvorili su nakon jedanaest godina uvjete za osamo‑ staljenje Družbe od Kuće matice u Zamsu, što je dobro procijenio Juraj Haulik.

1 August FRANZEN, Pregled povijesti Crkve, Zagreb, 1978., 278.; Hubert JEDIN (ur.), Velika povijest Crkve, sv. 6/I., Zagreb, 1987., 238.; Natalija PALAC, »Djelovanje ženskih crkvenih redova na razvoj hrvatskog školstva«, u: Uloga Katoličke crkve u razvoju hrvatskog školstva, ur. Marko Pranjić i dr., Zagreb, 1994., 90.; Guy BEDOUELLE, Povijest Crkve, Zagreb, 2004., 14­‑15.

2 Livija KIRN – Vincencija NOSIĆ, Sestre milosrdnice u Rijeci, 1858­‑1978, povijest riječke provincije Družbe sestara milosrdnica sv. Vinka Paulskoga s Kućom maticom u Zagrebu, Rijeka, 1980., 31­‑32.; Josip BUTURAC, Antun IVANDIJA, Povijest Katoličke crkve među Hrvatima, Zagreb, 1973., 230­‑231.

3 N. PALAC, »Djelovanje ženskih crkvenih redova na razvoj hrvatskog školstva«, 91.; Franjo ŠA‑ NJEK, Kršćanstvo na hrvatskom prostoru, Zagreb, 1991., 331.

4 L. KIRN – V. NOSIĆ, Sestre milosrdnice u Rijeci, 35.

8

SA D RŽAJ P R E D G O V O R I.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5

UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1. Područje rada – ciljevi i hipoteze istraživanja

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7

2. Pregled dosadašnjih istraživanja i izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 3. Metodologija i struktura

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

21

4. Terminološke napomene

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

23

II. Državna represija prema članicama Družbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 1. Federalna Država / Narodna Republika Hrvatska 1.1.

1.2.

1.3.

1.4.

1.5.

1.6.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Federalna Država / Narodna Republika Bosna i Hercegovina 2.1.

2.2.

2.3.

2.4.

2.5.

25

Zagreb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Gospić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Rijeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Bjelovar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Osijek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Ostali kazneni progoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 . . . . . . . . . . . . . . . . .

84

S arajevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Tuzla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Banja Luka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Livno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Bihać . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

118

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

121

3. Narodna Republika Srbija 4. Zaključne skrižaljke

III. ODUZIMANJE DRUŽBINE IMOVINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

123

1.1. Agrarna reforma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.1.1. Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.1.2. Utvrđivanje agrarnih objekata za Družbine posjede . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.1.3. P rovedba agrarne reforme u Lužnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.1.4. P rovedba agrarne reforme na ostalim Družbinim posjedima . . . . . . . . . . . .

123 123 125 133 137

1. Federalna Država / Narodna Republika Hrvatska

339

1.2. O snovni zakon o eksproprijaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.3. Oduzimanje i zauzeće Družbinih stambenih zgrada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.4. Prva nacionalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.4.1. Bolnica sestara milosrdnica u Zagrebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.4.2. Družbina tiskara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1.4.3. Ostale nacionalizirane Družbine zgrade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

142 145 151 151 160 162

. . . . . . . . . . . . . . . .

165

2.1. P reuzimanje Družbinih školskih i stambenih zgrada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.1.1. Zavod svetog Vinka u Sarajevu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.1.2. Ostale Družbine školske i stambene zgrade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.2. Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.3. Prisilna iseljavanja, internacije i protjerivanje članica Družbe . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.4. Završetak preuzimanja Družbine imovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

165 167 171 175 179 190

2. Federalna Država / Narodna Republika Bosna i Hercegovina

3. Federalna Država / Narodna Republika Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 3.1. Z akon o agrarnoj reformi i kolonizaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 3.2. Zakon o nacionalizaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 3.3. Zauzimanje Družbinih zgrada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

202

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

203

4. Federalna Država / Narodna Republika Slovenija 5. Zaključne skrižaljke

IV. ONEMOGUĆAVANJE DRUŽBINA PROSVJETNOG DJELOVANJA U FEDERALNOJ DRŽAVI / NARODNOJ REPUBLICI HRVATSKOJ . . . . . . . . . . . . . 207 1. Zakon o ukidanju privatnih škola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 2. P reuzimanje Družbinih školskih zgrada u Zagrebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 2.1. Ž enska realna gimnazija sestara milosrdnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 2.2. Ostale Družbine školske zgrade u Zagrebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220 2.3. Ostale Družbine školske zgrade u Federalnoj Državi / Narodnoj Republici Hrvatskoj . . . . 222 3. Pitanje državnih premještaja članica Družbe

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

232

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

233

4. Otkazi članicama Družbe od strane državne vlasti 5. Prekvalifikacija članica Družbe

229

6. Zabrana djelovanja u ostalim državnim, Družbinim i crkvenim odgojno­‑prosvjetnim ustanovama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 7. Zaključne skrižaljke

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

V. ZABRANA DJELOVANJA U REDOVNIČKOM ODIJELU ČLANICAMA DRUŽBE 1. Federalna Država / Narodna Republika Hrvatska

238

. . 241

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

241

1.1. D jelovanje članica Družbe u državnim zdravstvenim ustanovama . . . . . . . . . . . . . . . 250 1.2. Djelovanje članica Družbe u Družbinim i državnim socijalnim ustanovama . . . . . . . . . 254 2. Federalna Država / Narodna Republika Bosna i Hercegovina

. . . . . . . . . . . . . . . .

260

2.1. Djelovanje članica Družbe u državnim zdravstvenim ustanovama . . . . . . . . . . . . . . . . 261 3. Federalna Država / Narodna Republika Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

265

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

267

4. Federalna Država / Narodna Republika Crna Gora 5. Zaključne skrižaljke

340

VI. OSTALI OBLICI REPRESIJE PREMA ČLANICAMA DRUŽBE . . . . . . . . . . . . . . . . 271 1. Nedopuštanje boravka i protjerivanje članica Družbe

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

271

2. Ukidanje potrošačkih karata članicama Družbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 . . . . . . . . . . . .

276

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

279

3. Porezna opterećenja i uskrata socijalne pomoći članicama Družbe 4. Poteškoće pri zapošljavanju članica Družbe

5. Zastrašivanja i prijetnje članicama Družbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 6. Optiranje članica Družbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282

VII. PROMJENE U BROJČANOM STANJU

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287

VIII. ZAKLJUČAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289 IX. IZVORI I LITERATURA

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301

BIBLIOGRAFIJA

SAŽETAK

SUMMARY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313

INDEKS IMENA

SLIKOVNI PRILOZI

O AUTORICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321

341