Vladarski i vlasteoski dvor u srednjem veku

SADR@AJ Dvor – dom vladara 2

Vi{e dvorova jednog vladara 4

Neutvr|eni dvor 6

Utvr|ewe – pribe`i{te u slu~aju opasnosti 10

Sigurnost u zamku

Izdaje KREATIVNI CENTAR Gradi{tanska 8, Beograd tel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs

12

Utvr|ena prestonica 16

Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor

Vladareva ku}a u gradu 20

Javni dvorski prostor – velika dvorana

Biblioteka OVAKO SE @IVELO Sredwi vek

22

Privatni dvorski prostor

VLADARSKI I VLASTEOSKI DVOR U SREDWEM VEKU

24

Svetovni i duhovni pomo}nici

Autor dr Marko Popovi}

26

Viteški turniri i sve~anosti

Ilustrator Sini{a Banovi}

28

Putuju}i dvor

Urednik edicije dr Vesna Biki}

30

Indeks

Saradnik istra`iva~ Milena Trutin

32

Hronolo{ka tablica

Grafi~ki dizajn Danijela Paracki Du{an Pavli} Lektor Dragana Rakovi} Grafi~ka priprema D_sign, Beograd [tampa Publikum, Beograd Tira` 2.000

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 316.728(4)"04/14"(02.053.2.025.2) POPOVI], Marko, 1944 Vladarski i vlasteoski dvor u sredwem veku / Marko Popovi} ; [ilustrator Sini{a Banovi}]. – Beograd : Kreativni centar, 2010 (Beograd : Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Biblioteka Ovako se `ivelo. Sredwi vek) Tira` 2.000. – Hronolo{ka tablica: str. [33]. – Registar.

ISBN 978-86-7781-815-9

OVAKO SE @IVELO SREDWI VEK

a) Dvorski `ivot – Sredwi vek COBISS.SR-ID 180891404

OVAKO SE @IVELO SREDWI VEK

Marko Popovi}

VLADARSKI I VLASTEOSKI DVOR U SREDWEM VEKU

Dvor – dom vladara Sredwovekovni dvor kao pozornica razli~itih doga|aja i mesto s kojeg se vladalo oduvek je plenio ma{tu znati`eqnika. O `ivotu na dvoru kazuju mnoge bajke i ispredaju se legende o tajanstvenim odajama, skrivenom blagu ili zaverama. Ali mnoga zbivawa, velike qubavi ili presudne bitke gotovo po pravilu su idealizovani i daleko su od stvarnosti. Tek detaqnijim prou~avawem mo`emo saznati kako su stvarno izgledali dvorovi u srpskim sredwovekovnim zemqama, gde su se nalazili i kako se u wima `ivelo.

Jedna od odaja u dvoru, detaq minijature, po~etak XV veka OPONA[AWE UZORA Izgled i ure|ewe vladarskog dvora opona{ali su oblasni gospodari i istaknute velmo`e, koji su opet slu`ili kao uzor ostaloj vlasteli, te su kasnije i domovi imu}nih gra|ana bili sli~ni dvorovima.

Dvor sredwovekovnog vladara pre svega je rezidencija – mesto gde se `ivi i odakle se vlada. Tako|e, pod pojmom dvora ne podrazumevaju se samo mesta na kojima boravi vladar ili vlastelin ve} su to i boravi{ta crkvenih velikodostojnika.

Despot \ur|e Brankovi} primio je u avgustu 1435. godine u prestonoj dvorani smederevskog zamka izaslanike Mleta~ke republike.

2

Pojam dvora ne odnosi se samo na palatu u kojoj je vladar ili vlastelin `iveo ve} ozna~ava i instituciju koja upravqa dr`avom, tj. samog vladara i wegovu pratwu.

Utvr|eni dvor, detaq minijature iz ^aslovca vojvode od Berija, po~etak XV veka Sredwovekovni dvor bio je i va`no kulturno sredi{te, u koje su stizali uticaji iz znamenitih centara onovremene Evrope. Upoznavawe sa ambijentom u kojem deluju vladar i oni koji ga okru`uju omogu}ava boqe razumevawe `ivota sredwovekovnog dru{tva.

Srebrna ~a{a, prva polovina XV veka Bronzani avan sa tu~kom, po~etak XV veka Sredwovekovni dvor je Dvorska zdawa velika i razgranata ku}a, podizali su vladari u kojoj je boravila porodica, i vlastela. Ostalo je zabele`eno da je ali i brojno osobqe, koje je Stefan Nemawa, kada mu se rodio najmla|i obavqalo razli~ite poslove. sin Rastko – sveti Sava – naredio da se Dvorane, u prvobitnom smislu podignu posebne palate za wegovo prebivawe. te re~i, ~inili su svi oni koji su tu `iveli i radili. Najvi{e je bilo „Gospodin car kad ima da `eni sina ili da osobqa zadu`enog za fizi~ke poslove krsti i bude mu potrebno graditi dvor ili ku}e, i opslu`ivawe vladarske porodice. da svako pomogne, mali i veliki (vlastelin).“ Zakonik cara Stefana Du{ana Na dvoru su boravili i oni s javnim funkcijama – pisar dvorske kancelarije, li~nost zadu`ena za brigu o vladarevoj blagajni, zapovednik dvorske stra`e, dvorski sudija i drugi. Pored stalnih, dvor je imao i svoje povremene stanovnike – to su bili oni koji su tu dolazili da obave neki posao.

Mladi qudi iz vlasteoskih porodica koji su ~inili vladarevu svitu dolazili su na dvor da bi tu u~ili pravila pona{awa i sve ono {to je potrebno za `ivot plemi}a. Mladi vlasteli~i}i primani su na dvor po posebnoj preporuci. Prema Zakoniku cara Du{ana, za wihovo pona{awe odgovarali su oni koji su ih preporu~ili. Oni su bili i du`ni da nadoknade {tetu koju bi napravili neki od tih mladih plemi}a.

Mlada vlastela u pratwi vladara, detaq freske iz Pe}ke patrijar{ije, oko 1345

3

Vi{e dvorova jednog vladara Vladar, naro~ito u ranijim razdobqima sredweg veka, nije boravio stalno na jednom mestu i u istoj rezidenciji. Priroda obaveza prisiqavala ga je na putovawa, posebno u letwim mesecima. Na osnovu pra}ewa wegovog kretawa i razdaqina koje su prela`ene moglo bi se zakqu~iti da je vladar vodio naporan `ivot i da je ~esto bio u pokretu. Zbog toga su u vi{e PRVO IME DR@AVE mesta postojali dvorovi u kojima je vladar boravio onoliko Posle prvog kraqevskog krunisawa Stefana koliko je bilo potrebno da se Nemawi}a u Rasu 1217. godine, srpska dr`ava stekla je ime Kraqevina Ra{ke – Regnum Rasciae – pod obave poslovi. kojim je bila poznata u zajednici evropskih zemaqa.

U skladu s tim, srpski vladar nazivan je kraqem Ra{ke (rex Rascie) ili kraqem Srbije (rex Servie).

Vladar je morao da obilazi oblasti kojima je vladao i da bude prisutan me|u svojim podanicima. Od wega se o~ekivalo da sudi i pregovara, dr`i u pokornosti vlastelu i predvodi vojsku u ratnim pohodima.

Vladar je redovno obilazio i sopstvene posede, gde su se nalazile zalihe hrane neophodne za izdr`avawe dvora, a wih je trebalo ravnomerno tro{iti.

Vladar na tronu, detaq freske iz Ariqa, oko 1296. godine Na putovawima vladara je pratila dvorska kancelarija, pa je mogao da na raznim mestima izdaje poveqe, sudi i prima strane poslanike.

Usled tih ~estih seoba, naro~ito u ranijim razdobqima sredweg veka, te{ko je izdvojiti glavni dvor me|u mno{tvom drugih koji su samo povremeno kori{}eni i koji su bili vi{e ili mawe opremqeni za boravak gospodara.

U glavnoj rezidenciji, koja se po zna~aju razlikovala od drugih povremenih dvorova, ~uvana je kraqevska kruna, tu se nalazio vladarski presto, a verovatno i riznica.

Vladar sudija, detaq freske iz Pe}ke patrijar{ije, prva polovina XIV veka

4

Prestonica se obi~no zami{qa kao grad u kojem se nalazi dvor. Takav je bio Konstantinopoq (danas Istanbul), gde su stolovali vizantijski carevi, a sli~no je bilo i u nekim drugim evropskim zemqama.

Tekfur saraj, deo carske palate u Carigradu, po~etak XIV veka U gradu Konstantinopoqu vizantijski carevi boravili su u Vlahernskoj palati – kompleksu luksuznih zdawa ukra{enih zlatom i mozaicima. Postojala je i Velika palata, starija carska rezidencija, koja je sa katedralom Svete Sofije i patrijar{ijskim dvorom predstavqala sredi{te duhovne i svetovne vlasti carstva.

U sredwovekovnoj Srbiji, koja dugo nije imala prave gradove, sâm glavni vladarski dvor je imao zna~ewe stolnog mesta, to jest prestonice. Sredi{te dr`ave Stefana Nemawe i wegovih naslednika tokom gotovo ~itavog XIII veka nije se nalazilo u gradu ili u tvr|avi Ras, ve} na vi{e mesta, u raznim dvorovima u istoimenoj oblasti.

Tvr|ava Ras po~etkom XIII veka, zami{qeni izgled

PRVA PRESTONICA U vreme obrazovawa dr`ave Nemawi}a, u drugoj polovini XII veka, srpsko dr`avno sredi{te nalazilo se kod dana{weg Novog Pazara, gde je uz Petrovu crkvu stolovao ra{ki episkop.

5