Учионица без насилништва | Алан Бин

Edicija Kreativna {kola

U~ionica bez nasilni{tva prvo izdanje Autor Alan L. Bin (Allan L. Beane) Original edition published in 2002 by Free Spirit Publishing Inc., Minneapolis, Minnesota, U.S.A., http://www.freespirit.com under the title: The Bully Free Classroom: Over 100 Tips and Strategies for Teachers K-8. All rights reserved under International and Pan-American Copyright Conventions.

Za izdanje za Srbiju i Crnu Goru Copyright©Kreativni centar 2004 S engleskog prevela Irena Cerovi} Lektor i redaktor Mr Aleksandra Markovi} Tehni~ko ure|enje Violeta Babi} Grafi~ki dizajn Neda Doki} Priprema za {tampu Ljiljana Pavkov Izdava~ Kreativni centar, Beograd Gradi{tanska 8 Tel. 011/3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: infoªkreativnicentar.co.yu www.kreativnicentar.co.yu Za izdava~a Mr Ljiljana Marinkovi}, direktor [tampa BRANMIL, Beograd Tira` 2000 ISBN 86-7781-300-4

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 159.923.5-057.874(035) 37.032(035) BIN, Alan L. U~ionica bez nasilni{tva : preko 100 saveta i postupaka koje mogu primeniti u~itelji i nastavnici u osnovnim {kolama / Alan L. Bin ; ²s engleskog prevela Irena Cerovi}³. - 1. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2004 (Beograd : Branmil). - 140 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Edicija Kreativna {kola) Prevod dela: The Bully Free Classroom / Allan L. Beane. - Tira` 2.000. - O autoru: str. 140. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Registar.

ISBN 86-7781-300-4 a) Nenasilno pona{awe - U~enici osnovnih {kola - Priru~nici COBISS.SR-ID 115268108

U~ionica bez nasilni{tva Preko 100 saveta i postupaka koje mogu primeniti u~itelji i nastavnici u osnovnim {kolama

Dr Alan L. Bin

Sadr`aj

Spisak strana koje se mogu kopirati . . . . . . . . . . . . . . . VI Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

1. Deset najva`nijih ~injenica o nasilni{tvu u {koli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 1. Nasilni{tvo je vi{e od zadirkivanja . . . . . . . . . . . . . . 5 2. Nasilnik mo`e biti bilo ko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 3. @rtva mo`e biti bilo ko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 4. Nasilni{tvo nije isklju~ivo savremeni problem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 5. Nasilni{tvo uti~e na svakoga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 6. Nasilni{tvo je ozbiljan problem . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 7. Mo`emo da radimo zajedno na pronala`enju re{enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 8. Sveobuhvatan plan }e dati najbolje rezultate . 9 9. Ugro`enoj deci se mo`e pomo}i . . . . . . . . . . . . . . . 11 10. [kole su odgovorne za za{titu u~enika . . . . . . . 13

2. Stvaranje pozitivne u~ionice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Razotkrijte mitove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Defini{ite nasilni{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Razvijajte prihvatanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Razgovarajte o nasilni{tvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Neke ~injenice o nasilni{tvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Imenujte nasilni~ka pona{anja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Pri~e o nasilni{tvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Napravite anketu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Utvrdite pravila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Obele`ite svoju u~ionicu kao u~ionicu bez nasilni{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Nau~ite |ake da savla|uju svoj bes . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Budite efikasni kada vam u~enici prijave slu~aj nasilni{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Kada prisustvujete nekom maltretiranju, reagujte odmah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Nau~ite |ake kako se sti~u prijatelji . . . . . . . . . . . . . . . 31 Pomozite novim u~enicima da se osete dobrodo{lim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Napravite odeljenski imenik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

IV

Ispitajte svoja o~ekivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Nau~ite ne{to vi{e o svojim u~enicima . . . . . . . . . . . . 36 Saznajte ko su uzori va{im u~enicima . . . . . . . . . . . . . 37 Ispitajte mogu}e na~ine za postupanje s nasilnicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Koristite sandu~e za poruke nastavniku . . . . . . . . . . 39 Podsti~ite u~enike da planiraju svoje aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Nadgledajte svoje u~enike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Razvijajte empatiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Pomozite u~enicima da razviju re~nik ose}anja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 Nagradite saradnju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Dr`ite ocene u tajnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Koristite citate kao pomo}na sredstva . . . . . . . . . . . . 45 Podsti~ite u~enike da ~ine dobra dela . . . . . . . . . . . . . 47 Nau~ite u~enike da se slu`e "ja-porukama" . . . . . . 48 Pomozite u~enicima da steknu samopouzdanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Podsti~ite timski rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Radite zajedno na re{avanju nekog problema . . . 51 Razvijajte razumevanje kod u~enika . . . . . . . . . . . . . . 51 Odredite cilj za svaku nedelju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Izaberite odgovaraju}u lektiru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Pomozite u~enicima da nau~e kako se re{avaju sukobi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Napravite oazu mira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Saznajte vi{e o `ivotu poznatih mirotvoraca . . . . . 55 Pomozite u~enicima da nau~e kako da posreduju me|u svojim vr{njacima . . . . . . . . . . . . 55 Menjajte raspored sedenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Nasme{ite se! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Upozorite u~enike na bande, grupe zasnovane na mr`nji i sekte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 Pratite nasilni{tvo na televiziji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Hvalite svoje u~enike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Nau~ite u~enike da pohvale sami sebe . . . . . . . . . . . . 62 Nau~ite u~enike da hvale jedni druge . . . . . . . . . . . . . 62 Ocenite nedelju koja se zavr{ila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Nosite bed`eve s porukama koje se protive nasilni{tvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Nau~ite |ake da afirmativno govore o sebi . . . . . . 64 Budite duhoviti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Predlo`ite u~enicima volonterski rad . . . . . . . . . . . . . . 66 Pratite poruke koje {aljete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

3. Pomozite `rtvama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Budite na oprezu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Prepoznajte `rtve ili potencijalne `rtve . . . . . . . . . . . 72 Tra`ite informacije od roditelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Razgovarajte sa drugim nastavnicima i osobljem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Preispitajte sopstvena uverenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Prekinite zavet }utanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Reagujte odmah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Budite dobar slu{alac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Po{aljite jasnu poruku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Obezbedite `rtvama savetovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Uputite roditelje u ono {to ~inite . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Pridobijte o~evice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Podsti~ite pozitivan stav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Razvijajte samopo{tovanje kod svojih u~enika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Nau~ite |ake da primene postupak vizuelizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Igrajte igru afirmativnog govora o sebi . . . . . . . . . . . 90 Pomozite u~enicima da prihvate ~injenicu da su druga~iji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Posmatrajte svoju u~ionicu o~ima |aka . . . . . . . . . . . 91 Podelite savete za izbegavanje nasilni{tva . . . . . . . . 92 Primenite metod zajedni~kog re{avanja problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Primenite pristup bez optu`bi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Podsti~ite dobre porodi~ne odnose . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Podsti~ite dobre odnose sa drugim odraslim osobama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Pru`ite uto~i{te `rtvama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Igrajte igru "[ta bi bilo...?" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Izjedna~ite mo} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Anga`ujte u~enike u grupama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Pru`ite im priliku da zablistaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Neka u~enici vode dnevnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Nau~ite |ake da planiraju situacije . . . . . . . . . . . . . . . 100 Pomozite u~enicima da nau~e da koriste svoju mo} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Za{titite se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

4. Pomozite nasilnicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Uhvatite ih na delu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Imajte sa`aljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Prepoznajte nasilnike ili potencijalne nasilnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Nikada nemojte da budete nasilni prema nasilniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Odredite odgovaraju}e kaznene mere . . . . . . . . . . . 115 Promenite njihov na~in razmi{ljanja . . . . . . . . . . . . . 117 Razgovarajte s roditeljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Okupite roditelje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Usmerite se na pona{anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Nau~ite u~enike da prate sopstveno pona{anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Obezbedite savetovanje nasilnim u~enicima . . . 120 Anga`ujte druge u~enike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Uspostavite sud za nasilni{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Pomozite u~enicima da otkriju svoja interesovanja i da im se posvete . . . . . . . . . . . . . . 121 Pomozite u~enicima da savladaju ve{tine predvodni{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Pomozite u~enicima da na|u mentore . . . . . . . . . . . 123 Nau~ite ne{to vi{e o svojim u~enicima . . . . . . . . . . . 124 Povedite kampanju protiv nasilni{tva . . . . . . . . . . . . 124 Pomozite u~enicima da savla|uju bes . . . . . . . . . . . . 125 Anga`ujte starije u~enike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Primenite metod "stani i razmisli" . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Zadajte u~enicima va`ne zadatke . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Nau~ite ih da se sami "urazume" . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Sakupljajte profile pona{anja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Nau~ite |ake da se na pozitivan na~in ose}aju mo}no . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Probajte sa kriti~kim ispitivanjem . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Obezbedite u~enicima mesto na koje mogu da odu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Osnujte klub . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Pomozite u~enicima da shvate za{to maltretiraju druge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Pomozite u~enicima da prestanu s nasilni{tvom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

V

Uvod

P

omenite nasilnika pred nekom osobom koju poznajete i pri~e }e odmah po~eti da teku. Pri~e o nasilniku iz ~etvrtog razreda koji je redovno saplitao decu dok su prilazila klupama ili i{la hodnikom. O nasilniku iz drugog razreda koji je devoj~ice terao u pla~. O nasilniku iz {estog razreda koji je iza ugla vrebao decu na putu ku}i, spreman da im raskrvari noseve ili razbaca knjige po zemlji. Ako je nasilni{tvo, kao {to neki tvrde, "normalan, prirodni" deo detinjstva, kako to da uspomene na slu~ajeve nasilni{tva svima ostaju u tako `ivom i bolnom se}anju?

Nasilni{tvo je problem jo{ otkako je ljubomorni Kain ubio svog brata Avelja, odnosno, otkako je prvi pe}inski ~ovek udario drugog po glavi. Po{to deca dobar deo vremena provode u {koli, ona predstavlja mesto na kome se nasilni{tvo uglavnom odvija – obi~no daleko od o~iju i u{iju odraslih.

Uprkos naporima da se privu~e pa`nja javnosti, nasilni{tvo naj~e{}e prolazi nezapa`eno, a takvi slu~ajevi se retko prijavljuju.

U medijima slu{amo i ~itamo mnoge pri~e o nasilni{tvu (ove pri~e izazivaju prili~nu zabrinutost me|u roditeljima i nastavnicima), ali one su tek vrh ledenog brega. ^esto su i senzacionalne – pune su pi{tolja, no`eva, dece koja su toliko o~ajna i beznade`na da izvr{e samoubistvo. To su izuzeci iz svakodnevnog `ivota u ve}ini {kola, u kojima je nasilni{tvo manje dramati~no, ali znatno u~estalije.

Problemi s nasilni{tvom po~inju u pred{kolskom uzrastu, dosti`u vrhunac u vi{im razredima osnovne {kole i smanjuju se tokom gimnazije. Na vi{im {kolama i fakultetima ne govori se mnogo o nasilni{tvu, osim o maltretiranju. Me|utim, znamo za mu`eve koji zlostavljaju `ene i za nasilnike na radnom mestu, {to podr`ava ~injenicu da je nasilni{tvo nau~eni vid pona{anja od kojeg se treba "odu~iti". Nije istina da nasilnici porastu i time prerastu nasilni{tvo. Treba ih nau~iti boljim na~inima opho|enja s drugima.

Tada vi stupate na scenu. Kao nastavnici, vi poznajete decu koju maltretiraju svakog dana ili svake nedelje. Mo`da ste i sami svedok nasilni{tva ili ste

~uli za prijave, odnosno glasine. Smatrate da deca u {koli treba da se ose}aju bezbedno, sigurno, prihva}eno i cenjeno – bez zadirkivanja, vre|anja, uznemiravanja, pretnji, zastra{ivanja, nasilja i straha.

Ova knjiga vam mo`e pomo}i da u~enicima pru`ite takvo iskustvo. Naglasak cele knjige je na va{oj u~ionici – na va{oj naju`oj okolini i na u~enicima sa kojima svakodnevno radite.

Postoji mogu}nost da va{a {kola ili lokalna zajednica ve} primenjuju neki program za spre~avanje nasilni{tva, re{avanje sukoba, vr{nja~ko posredovanje, obuku u ve{tinama opho|enja u dru{tvu, samopo{tovanju, bezbednosti, savladavanju razli~itih stresova i/ili drugim temama, a svrha ovakvih programa jeste poku{aj da se u~enicima pomogne da se bolje sla`u i da lak{e ostvare svoje mogu}nosti. U~ionica bez nasilni{tva nije program. Ona je pre zbirka saveta, postupaka i aktivnosti smi{ljena sa ciljem da se pozabavi slo`enim problemom nasilni{tva u {kolama i da ga olak{a. Ovu knjigu mo`ete da koristite kao dopunu ili dodatak nekom ve} postoje}em programu, zatim, za preduzimanje mera u nedostatku odgovaraju}eg programa ili za planiranje i razvoj programa koji bi zadovoljio specifi~ne potrebe va{e u~ionice ili {kole.

Na pona{anje svojih u~enika, kao i na celokupnu atmosferu u {koli, mo`ete imati jak uticaj i sa programom i bez njega. Kao nastavnik, vi oblikujete `ivote mladih ljudi. Kada u~enike prime}ujete, izlazite im u susret i ophodite se prema njima sa dobrotom i po{tovanjem, pru`ate im ono {to je

1

svoj deci potrebno: pozitivnu pa`nju bri`nog odraslog. Kada deci pru`ate primer prihvatanja i tolerancije, podsti~ete i njih da se tako pona{aju.

To je u velikoj meri glavna tema ove knjige: zajedni~ki rad sa u~enicima, zasnovan na tome {to }ete im na sopstvenom primeru pokazati {ta od njih `elite i o~ekujete.

Po{to ova knjiga obuhvata {irok opseg razreda (od pred{kolskog uzrasta do kraja osnovne {kole), neke aktivnosti ne}e biti primerene svim u~ionicama. Neke ve`be su jednostavne i zahtevaju samo nekoliko trenutaka; za neke }e vam biti potrebno vi{e vremena da biste ih predstavili, izveli i prokomentarisali. Ve}ina ve`bi je jednostavna za razumevanje i obi~no ne zahteva neku posebnu pripremu i materijale.

Poglavlje "Stvaranje pozitivne u~ionice" (str. 14) sadr`i predloge, postupke i metode osmi{ljene tako da pobolj{aju stavove i pona{anje svih u~enika. Poglavlje "Pomozite `rtvama" (str. 71) ti~e se u~enika koji su stvarne ili potencijalne `rtve nasilni{tva. Poglavlje "Pomozite nasilnicima" (str. 105) usmereno je na decu koja naizgled u`ivaju u mu~enju drugih. Njima je potrebna va{a pomo} isto kao i `rtvama i ovde }ete prona}i mnogo na~ina na koje mo`ete da ih promenite.

Mnoge ve`be obuhvataju vi{e mogu}nosti ili pristupa koje mo`ete da isprobate sa u~enicima. Predlozi za akciju nazvani "Korak dalje", koji se pojavljuju tokom cele knjige, predstavljaju na~ine detaljnijeg istra`ivanja one teme na koju se odnosi ta ve`ba.

Otkri}ete tako|e mno{tvo materijala koji mo`ete kopirati i neposredno upotrebiti u u~ionici.

Svoje u~enike poznajete bolje nego iko drugi.

Slobodno prilagodite ve`be ili materijal svojim i njihovim potrebama. Neke ve`be bi trebalo ponovo osmisliti za mla|i odnosno stariji uzrast; konkretni uzrasti nisu odre|eni po{to spremnost i sposobnost u~enika za odre|enu ve`bu retko zavisi samo od njihovih godina.

Knjigu ovla{ prelistajte, a zatim "zaronite" na bilo kom mestu na kojem po`elite da po~nete. Za neke postupke postoji preporu~eni redosled, ali ve}ina je nezavisna. Neki postupci tra`e da se pogledaju i

2

drugi odeljci u knjizi; po{to je nasilni{tvo slo`eni problem – sredina, `rtve i nasilnici su me|usobno povezani – neke ve`be koje se nalaze u jednom delu knjige lako se mogu uklopiti u neki drugi deo.

Ako `elite da saznate ne{to o istoriji problema pre nego {to sa u~enicima po~nete da primenjujete ove postupke, pro~itajte poglavlje "Deset najva`nijih ~injenica o nasilni{tvu u {koli" (str. 5-13). Kada budete spremni, mo`da }ete uvideti kako bi bilo najefikasnije da po~nete sa ve`bama iz poglavlja "Stvaranje pozitivne u~ionice". One pripremaju teren i uspostavljaju zajedni~ki jezik za razumevanje nasilni{tva. Ako me|utim mislite da je va`nije odmah pomo}i nekoj `rtvi ili zaustaviti nekog nasilnika, okrenite se najpre tim poglavljima. Na vama je da izaberete pristup koji }ete upotrebiti.

Komunikacija sa roditeljima i starateljima je od su{tinskog zna~aja tokom ~itavog procesa. Na slede}oj strani na}i }ete pismo koje mo`ete da kopirate i po{aljete roditeljima da biste ih obavestili da }ete koristiti ovu knjigu. Budite sve vreme u kontaktu sa roditeljima; mo`ete im davati primerke materijala koji koristite sa |acima, slati kratke poruke po u~enicima ili ih obave{tavati telefonom. Posebno je va`no da razgovarate sa roditeljima u~enika koje ste prepoznali kao `rtve, odnosno nasilnike.

Ova knjiga ima dvostruki naglasak: na intervenciji i na spre~avanju. Nije dovoljno samo zaustaviti nasilni{tvo koje se ve} odvija; moramo tako|e da spre~imo u~enike koji jo{ uvek nisu postali `rtve, odnosno nasilnici, da krenu tim putem. Ako u va{oj u~ionici ne postoji problem nasilni{tva, mo`ete da pove}ate verovatno}u da se takav problem nikada ne razvije. Ako problem nasilni{tva postoji, preduze}ete konkretne mere protiv stavova, postupaka i uverenja koji ga uzrokuju i odr`avaju.

Nadam se da }e vam ova knjiga pomo}i da od svoje u~ionice napravite mesto na kojem svi u~enici imaju slobodu u~enja bez straha – a vi slobodu da ih u~ite i da pri tom ne morate da brinete o nasilnicima i njihovim `rtvama.

Dr Alan L. Bin

Po{tovani roditelji/staratelji, Kada se prisetim svojih {kolskih dana, se}am se prilika kada su deca bila `rtve nasilni{tva.

Verovatno ih se i sami se}ate. U skorije vreme dosta pa`nje je usmereno na nasilni{tvo, ali se te{ko mo`e re}i da je ono sasvim novi problem. Nasilnici (i njihove `rtve) postoje oduvek.

Na{ stav prema nasilni{tvu se promenio. Tako|e, promenio se i stav prema pona{anju koje smo nekada tretirali kao "mladost-ludost". Danas znamo da je nasilni{tvo ozbiljan problem.

Deca nasilnici odrastu u odrasle osobe koje zlostavljaju druge. Deca `rtve bivaju povre|ena.

U manjem broju slu~ajeva nasilni{tvo preraste u pravo nasilje. Ovo se ne ti~e samo nasilnika i `rtve. Ljudi oko njih su ometeni, zastra{eni i uznemireni. Nasilni{tvo u u~ionici spre~ava u~enike da u~e i nastavnike da predaju.

Jo{ jedna novost je na{a posve}enost preduzimanju mera protiv nasilni{tva. Ako nemamo problema sa nasilni{tvom, `eleli bismo da budemo sigurni da }e tako biti i ubudu}e. To je ono {to nazivamo prevencijom ili spre~avanjem. Ako imamo problema s nasilni{tvom, re{eni smo da ga zaustavimo. To je ono {to nazivamo intervencijom ili zaustavljanjem.

Kao nastavnik va{eg deteta, u svojoj u~ionici sam posve}en/a i spre~avanju i zaustavljanju.

Zbog toga sada koristim knjigu koja se zove U~ionica bez nasilni{tva. Namenjena je pru`anju pomo}i nastavnicima na stvaranju pozitivne sredine u kojoj se svi ose}aju bezbedno, prihva}eno i cenjeno.

Povremeno }u vam po detetu slati materijale koji se ti~u sadr`aja koje obra|ujemo u {koli, a dete vam mo`e pri~ati o nekim aktivnostima i raspravama koje odr`avamo na ~asovima. Ako u bilo kom trenutku budete imali neko pitanje ili vas ne{to zabrine, nadam se da }ete mi se li~no obratiti.

Srda~an pozdrav

(Ime)

(Broj telefona)

Š 2004 U~ionica bez nasilni{tva. Dozvoljeno kopiranje za rad u nastavi. Kreativni centar

3

Deset najva`nijih ~injenica o nasilni{tvu u {koli

O

vaj deo knjige zasnovan je na istra`ivanjima i na {irok i uop{ten na~in prikazuje {ta je to nasilni{tvo, na koga ono uti~e i za{to je va`no da se odrasli – {to se odnosi i na vas – uklju~e u spre~avanje i zaustavljanje nasilni{tva. Ovo poglavlje mo`ete pro~itati pre nego {to pre|ete na glavne delove knjige, a zatim se na njega povremeno vra}ati dok sa |acima budete radili na stvaranju u~ionice bez nasilni{tva.

1. Nasilni{tvo je vi{e od zadirkivanja

2. Nasilnik mo`e biti bilo ko

U ~lanku pod nazivom Prevazila`enje nasilni~kog pona{anja, Elen R. Klor i D`udit A. Hajbel nasilni{tvo opisuju kao "fizi~ko, verbalno ili emotivno zlostavljanje pojedinca od strane jedne osobe ili vi{e njih, a sam pojam zlostavljanja mo`e da podrazumeva razne vrste pretnji, posedovanje oru`ja, iznu|ivanje, kr{enje gra|anskih prava, telesne povrede, udru`ivanje u razne bande, poku{aj ubistva i ubistvo". Drugi stru~njaci spisku nasilni~kih pona{anja dodaju jo{ i seksualno uznemiravanje.

Nasilnici su deca koja imaju potrebu da se ose}aju mo}no i koja su shvatila da nasilni{tvo donosi rezultate. Ono {to ih razlikuje od dece koja samo povremeno zadirkuju druge jeste obrazac ponovljenog fizi~kog ili mentalnog zastra{ivanja.

Zadirkivanje je naj~e{}i tip nasilni{tva i za de~ake i za devoj~ice u osnovnoj {koli. Me|utim, na drugom mestu se nalaze fizi~ko zlostavljanje (kod de~aka) i proterivanje iz dru{tva (kod devoj~ica).* Ve}ina istra`iva~a smatra da nasilni{tvo u {koli uklju~uje ili pretpostavlja neuravnote`enost fizi~ke ili mentalne mo}i, tako da je siled`ija ja~i (ili deluje ja~e) od `rtve.

Prema Ameri~kom udru`enju {kolskih psihologa (NASP), pribli`no svako sedmo dete je siled`ija ili `rtva, a problem nasilni{tva direktno uti~e na oko pet miliona u~enika osnovnih {kola u Americi.

Dvadest dva procenta u~enika od ~etvrtog do osmog razreda prijavljuje da ima pote{ko}a s u~enjem koje nastaju kao posledica maltretiranja od strane vr{njaka. * IZVOR: John H. Hoover and Ronald Oliver, The Bullying Prevention Handbook (Bloomington, IN: National Education Service, 1996).

Ne postoji nijedan poseban razlog zbog kojeg neko dete postaje nasilnik, ve} razni ~inioci iz njegove sredine dovode do razvoja nasilni~kog pona{anja.

Budu}i da je ovo pona{anje nau~eno, od njega se mo`e "odu~iti". Obrazac nasilni~kog pona{anja mo`e zapo~eti ve} na dvogodi{njem uzrastu; {to je dete starije, te`e se menja. Decu-nasilnike prati ve}i rizik od problema u budu}nosti. Na primer, dvadeset pet posto odraslih koji su bili identifikovani kao nasilnici u detinjstvu imalo je krivi~ni dosije do svoje tridesete godine, u pore|enju sa pet posto odraslih koji kao deca nisu bili nasilnici.* Rana intervencija je od presudnog zna~aja.

Neki faktori iz sredine koji doprinose razvoju nasilni~kog pona{anja jesu:**

Nedostatak nadzora nad decom u adolescenciji.

Deci neko mora da objasni da nasilni~ko pona{anje nije u redu.

* IZVOR: SuEllen Fried and Paula Fried, Ph.D., Bullies and Victims (New York: M. Evans and Company, 1994) ** IZVOR: George Batsche and Benjamin Moore, "Bullying Fact Sheet", in Helping Children Grow Up in the '90s: A Resource Book for Parents and Teachers (Bethesda, MD: National Association of School Psychologists, 1992).

5

Isplati se. Kada roditelji ili druge odrasle osobe popu{taju nepodno{ljivom ili agresivnom detetu, ono nau~i da se slu`i nasilni{tvom da bi postiglo ono {to `eli.

Agresivno pona{anje kod ku}e. Neka deca imitiraju agresivno pona{anje vi{e od druge dece.

Posmatraju}i kako odrasli maltretiraju jedni druge, deca imaju sve {to im je potrebno da i sama postanu siled`ije.

Stroge fizi~ke kazne. Nasilnici ~esto napadaju manju, slabiju decu po uzoru na ono {to sami pro`ivljavaju kod ku}e. Za nasilnika je najgora mogu}a kazna fizi~ka.

Vr{njaci koji zlostavljaju. Decu mogu maltretirati njihovi "drugovi", ili ih oni mogu ohrabrivati na nasilni{tvo zarad pripadnosti grupi.

Negativni utisak. Nasilnici do`ivljavaju svet oko sebe vi{e kao negativan nego pozitivan. Ru`no pona{anje im poma`e da se ose}aju va`no i da privla~e pa`nju.

O~ekivanje neprijateljstva. Na vi{e na~ina, filozofija nasilnika je da je "napad najbolja odbrana".

Oni napadaju pre nego {to su napadnuti, i o~ekuju neprijateljski odnos ~ak i kada ga nema.

[kolska sredina tako|e uti~e na razvoj nasilni~kog pona{anja. Faktori iz sredine uklju~uju slede}e:*

U ve}im {kolama je vi{i procenat nasilja.

U {kolama s jasnim pravilima pona{anja koja sprovodi direktor ima manje nasilja.

U {kolama u kojima se sprovode pravi~ne disciplinske mere ima manje nasilja.

Manja odeljenja se povezuju s manje nasilja.

U {kolama u kojima u~enici imaju ose}aj kontrole nad sopstvenim `ivotom ima manje nasilja.

U {kolama u kojima direktori omogu}avaju u~iteljima, nastavnicima i u~enicima da u~estvuju u dono{enju odluka ima manje nasilja.

Sloga izme|u nastavnika i direktora povezuje se s manje nasilja.

3. @rtva mo`e biti bilo ko Uop{te uzev, manje znamo o `rtvama nego o nasilnicima. Deca mogu biti `rtve nasilni{tva zbog svog fizi~kog izgleda, nekog manira ili prosto zato {to se ne uklapaju. Zapravo, neka istra`ivanja navode "neuklapanje" kao naj~e{}i razlog maltretiranja dece od strane vr{njaka. Deca sa smetnjama u razvoju ili deca koja pate od hroni~nih bolesti jesu ~este mete. Druge `rtve mogu biti deca koju roditelji previ{e {tite, odnosno deca roditelja koji se pona{aju preterano zapovedni~ki.

Ve}ina `rtava su ili pasivne (anksiozne, nesigurne itd.) ili provokativne (plahovite, nemirne i sl.). Postoji opasnost da provokativne `rtve i same postanu nasilnici. Neka deca-`rtve ne pripadaju nijednoj od navedenih kategorija – talentovanu ili omiljenu decu tako|e mogu da maltretiraju. Neka deca na odli~ne |ake gledaju kao na mezimce svojih nastavnika i zbog toga odlu~uju da ih mu~e. Ova vrsta nasilni{tva verovatno je zasnovana na ljubomori.

Istra`ivanja pokazuju da deca koja su ~esto izlo`ena nasilni{tvu "nagra|uju" siled`ije (tako {to im daju svoj novac za u`inu ili {to briznu u pla~) i re|e im se odupiru.

Kratkoro~no gledano, `rtve se mogu ose}ati upla{enim ili usamljenim i ~esto poku{avaju da izbegnu situacije u kojima bi mogle biti maltretirane.

Dugoro~no, deca-`rtve po~inju sebe da smatraju bezvrednim ili pot~injenim i njihov {kolski uspeh trpi. Neka deca na kraju poveruju da zaslu`uju zlostavljanje; ovaj fenomen je tako|e ~est kod `rtava nasilja u porodici. Vremenom, neke `rtve nasilni{tva mogu da razviju mentalitet `rtve kao stalan deo svoje psihe. Ovakvim `rtvama neophodna je pomo} profesionalnog terapeuta ili savetnika.

Deca-`rtve tako|e nose ve}i rizik od depresije i samoubistva nego njihovi vr{njaci koji nisu `rtve nasilni{tva. Oni u samoubistvu ponekad vide jedini izlaz.

4. Nasilni{tvo nije isklju~ivo savremeni problem * IZVOR: George Batsche and Benjamin Moore, "Bullying Fact Sheet", in Helping Children Grow Up in the '90s: A Resource Book for Parents and Teachers (Bethesda, MD: National Association of School Psychologists, 1992).

6

Nasilni{tvo u {koli nije ni{ta novo. U engleskom romanu [kolski dani Toma Brauna iz pedesetih

godina XIX veka, autor Tomas Hjuz slikovito je opisao doga|aj iz jednog engleskog internata u kojem grupa starijih nasilnika maltretira mla|eg de~aka u nameri da ga ope~e, u`ivaju}i u tome.* Na`alost, odrasli su se pokazali kao nedovoljno efikasni u za{titi prava dece. Uloga deteta kao poslu{nog sluge nije bila osporavana u Americi sve dok slu~aj Meri Elen Makormak nije iza{ao na videlo 1874. godine. Desetogodi{nja devoj~ica, koja je dobijala batine skoro svakog dana, prona|ena je u poderanoj ode}i, zatvorena u stanu, a bilo joj je dozvoljeno da iza|e napolje samo no}u. Nemo}na da devoj~icu Meri Elen spase bez i~ije pomo}i, `ena koja ju je prona{la obratila se Ameri~kom dru{tvu za spre~avanje surovosti prema `ivotinjama (ASPCA), osnovanom 1868. godine radi za{tite `ivotinja koje su zlostavljali okrutni vlasnici. Kako u to vreme nije bilo zakona koji bi {titili decu, Meri Elen je na su|enju tretirana kao pripadnik `ivotinjske vrste, po zakonodavstvu pomenutog dru{tva. Iz ku}e je udaljena za manje od 24 ~asa i sme{tena je u siroti{te.** Posle ovog slu~aja, interesovanje za prava deteta je ~as raslo, ~as opadalo. Jedan od najve}ih savremenih koraka u za{titi dece u Americi bio je Zakon o zlostavljanju dece i njegovom spre~avanju, koji je Kongres uvojio 1973. godine.

Mo`da bi se moglo tvrditi da prema sveop{tem nasilju u na{oj dana{njoj kulturi, zlostavljanje dece od strane vr{njaka predstavlja najmanji problem.

Me|utim, nasilni{tvo se mo`e okon~ati tek kada se prepozna i kada se preduzmu mere za njegovo spre~avanje. Problem ne}e nestati ako ga ignori{emo.

5. Nasilni{tvo uti~e na svakoga Deca koja su svedoci nasilni{tva nad drugom decom ~esto se pla{e da progovore o tome, mo`da zato {to razmi{ljaju na na~in "ovako bih mogao da pro|em i ja!". Dete-`rtva mo`e biti odba~eno od svojih vr{njaka kao da ima neku bolest. (^est primer za ovo je de~ja igra u kojoj jedno dete ima

* IZVOR: Stuart Greenbaum with Brenda Turner and Ronald D. Stephens, Set Straight on Bullies (Malibu, CA: National School Safety Center, 1989). ** IZVOR: SuEllen Fried and Paula Fried, Ph.D., Bullies and Victims (New York: M. Evans and Company, 1994).

"{ugu" koju poku{ava da prenese drugima.) Deca koja prisustvuju brojnim slu~ajevima nasilni{tva ponekad reaguju na isti na~in kao i mnoge `rtve – poku{avaju da izbegnu situaciju; neka deca mogu da dobiju razli~ite fizi~ke simptome kao reakciju na stres, na primer glavobolju ili bol u stomaku.

Atmosfera u kojoj deca brinu "ko }e biti slede}i" podsti~e izostajanje iz {kole i njeno napu{tanje.

Istra`ivanja u kojima su u~estvovala engleska i australijska deca i adolescenti pokazala su da se ve}ina u~enika protivi nasilni{tvu i da su skloni da podr`e `rtve. Polovina je poku{ala da pomogne `rtvama, a skoro tre}ina se kajala {to im nije pomogla.

Me|utim, starija deca manje saose}aju sa `rtvama; skoro tre}ina adolescenata iz istra`ivanja je izjavila da razume za{to je nasilnik izabrao datu `rtvu.

U jednoj ameri~koj studiji, deca od ~etvrtog do sedmog razreda dobila su zadatak da zamisle agresivne radnje prema `rtvama i prema onima koji nisu `rtve. Deca su izjavila da ih povre|ivanje `rtava manje uznemirava nego povre|ivanje onih koji to nisu.* Deca ~esto okrivljuju `rtvu. Kao i mnoge odrasle osobe, deca mogu smatrati da se lo{e stvari ne de{avaju dobrim osobama i da je `rtva sigurno u~inila ne{to lo{e, pa je zaslu`ila zlostavljanje.

Deca tako|e mogu ose}ati da zlostavljanje `rtvu ~ini "~vr{}om". Ovakvi stavovi im poma`u da opravdaju svoje neme{anje.

Naravno, ne ignori{u sva deca nasilni{tvo nad svojim vr{njacima, ali me{anje mo`e imati visoku cenu. U Engleskoj, {esnaestogodi{nja devoj~ica koja je oti{la u policiju i identifikovala jednog od dvadesetorice de~aka koji su `estoko pretukli jednog pakistanskog u~enika dobila je i pohvale i pokude.

Godinu dana od tog doga|aja njoj su pretili smr}u, verbalno su je zlostavljale potpuno nepoznate osobe, maltretirali su je u {koli, a do`ivela je potres mozga i lak{e povrede kada ju je napao jedan u~enik.**

* IZVOR: Dorothea M. Ross, Ph.D., Childhood Bullying and Teasing (Alexandria, VA: American Counseling Association, 1996). ** Ibid.

7