U vreme Prvog srpskog ustanka

SADR@AJ Srbija pred ustanak 2

Rasute porodice 4

Ko`uh, ~arape i opanci 6

Proja i pasuq 8

Stari zanati i nova zanimawa 10

Izdaje KREATIVNI CENTAR Gradi{tanska 8, Beograd tel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs

Od hajduka do ustanika 14

Vlast i kazne

Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor

15

U oklopima i mundirima 18

Odbrana u {an~evima

Biblioteka OVAKO SE @IVELO Rani novi vek

20 U VREME PRVOG SRPSKOG USTANKA

Umetnost pripovedawa 23

Melemi od sumpora 24

Osnivawe {kola 26

Uz crkvena zvona 28

Kraj ustanka 30

Indeks 32

Hronolo{ka tablica

Autor dr Vladimir Jovanovi} Ilustrator Nikola Vitkovi} Urednik edicije dr Vesna Biki} Saradnik istra`iva~ Milena Trutin Grafi~ki dizajn Danijela Paracki Du{an Pavli} Lektor Ivana Igwatovi} Grafi~ka priprema D_sign, Beograd [tampa Publikum, Beograd Tira` 2.000

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 94(497.11)"1804/1813"(02.053.2.025.2) 316.728(=163.41)"1804/1813"(02.053.2.025.2) 39(=163.41)"1804/1813"(02.053.2.025.2) JOVANOVI], Vladimir, 1966 U vreme Prvog srpskog ustanka / Vladimir Jovanovi} ; [ilustrator Nikola Vitkovi}]. – Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Biblioteka Ovako se `ivelo. Rani novi vek) Tira` 2.000. – Registar.

OVAKO SE @IVELO RANI NOVI VEK

ISBN 978-86-7781-734-3 a) Srbi – Istorija – 1804–1813 b) Svakodnevni `ivot – Srbi – 1804–1813 c) Srbija – Dru{tvene prilike – 1804–1813 d) Srbija – Istorija – 1804–1813 COBISS.SR-ID 170675724

OVAKO SE @IVELO RANI NOVI VEK

Vladimir Jovanovi}

U VREME PRVOG SRPSKOG USTANKA

Rasute porodice

Trono`ac

Srpsko stanovni{tvo `ivelo je uglavnom na selu. Doma}instvo je ~inila glavna ku}a sa ogwi{tem i oko we nekoliko koliba – vajata. Oko ku}e su se nalazili trla (torovi za ovce) i obori za ~uvawe sviwa, kao i staje za goveda.

U nesigurnim ratnim godinama porodice su bile razdvojene. Mu{karci su sa svojim jedinicama bili na polo`aju, a `ene su ostajale u ku}i. To je pove}avalo ose}aj neizvesnosti. ^esto se doga|alo da se vojne jedinice raspadnu ~im se pro~uje da je neki kraj pao pod vlast neprijateqa, jer su qudi be`ali ku}ama u nadi da }e spasti svoje najmilije od ropstva. Stoga je ~itava strategija vo|ewa ustanka bila podre|ena odr`avawu ~vrstih veza izme|u ratnika i wihovih porodica. Uglavnom se vodilo ra~una o tome da se o`eweni i porodi~ni qudi redovno pu{taju ku}ama.

Koliba pokrivena {indrom

U spisu @ivot i obi~aji naroda srpskoga Vuk Karaxi} opisuje tipi~nu ku}u na po~etku XIX veka: „Po ravni, osobito po goletnijem mjestima, vrlo su ku}e r|ave: ponajvi{e pokrivene su krovinom ili lubom; ali po bregovitijem mjestima ima ku}a vrlo lijepih i tvrdijeh; mnoge su podzidane kamenom, a ponajvi{e su pokrivene daskom ({indrom); soba nema svuda, nego se zimi ponajvi{e griju kod vatre, a spavaju po vajatima, i onako u ku}i; dimwaka nema gotovo nigdje po selima (osim u Ma~vi pored Save i u Brani~evu gdje{to oko Dunava i na vla{kijem zemunicama), za to se ka{to pu{i u gdjekojim ku}ama da ho}e o~i da ispadnu od dima.“ U drvenoj kolibi ili bondru~ari name{taj je bio veoma skroman; ~inile su ga drvene klupice, trono{ci i sanduci, dok se na podu i po zidovima nalazilo mno{tvo vunenih prostirki. Sedelo se oko sofre, oniskog drvenog sto~i}a za ru~avawe.

Bakra~

U kuhiwi je preovla|ivalo drveno i zemqano posu|e, a od pribora no`evi, drvene ka{ike i varja~e. Retko metalno posu|e za kuvawe i pe~ewe jela – bakra~i, sa~evi i tepsije – ~uvano je kao dragocen deo pokretne imovine.

Sem plamena sa ogwi{ta, za osvetqavawe su kori{}ene lojane sve}e, jeftine i slabog kvaliteta. Oni najsiroma{niji koristili su `i`ak – obi~nu krpu umo~enu u loj ili u istopqenu mast, koja vrlo slabo gori, a stvara mnogo dima i neprijatnog mirisa.

Da bi im ruke bile slobodne za rad, majke su decu nosile u quqa{kama na le|ima.

Najva`niju ulogu u o~uvawu porodice imale su `ene. Tokom rata, kada ve}ina radno sposobnih mu{karaca nije bila u selu, `ene su upravqale imawem i radile na zemqi, podizale decu, starale se o ku}i i ishrani, prele i plele, krpile i prale ode}u.

Iako su bri`no ~uvana i pa`ena, u toku ustanka mnoga deca nisu do~ekala prvu godinu `ivota, a broj umrle dece pove}avao se zbog te{kih uslova `ivota i op{te oskudice.

No{ewe vode

4

Brakove su ugovarali roditeqi, uz po{tovawe tradicionalnih svadbenih obi~aja, dogovarawe oko miraza, „ispit“ kod sve{tenika, pri~e{}e, razmenu poklona. U to vreme bilo je i mnogo otmica devojaka. Neke od tih takozvanih hajdu~kih svadbi obavqane su u dogovoru s devojkom, uz pre}utnu saglasnost roditeqa, ali je bilo i onih koje su se zavr{avale oru`anim okr{ajem izme|u mladine rodbine i mlado`ewinih drugova.

Porodi~na zadruga Nova ustani~ka vlast insistirala je na o~uvawu bra~ne svetiwe i gonila je one koji su stupali u nepropisne brakove – mlado`ewa, kum i stari svat strogo su ka`wavani, a sve{tenik koji bi pristao da u~estvuje u takvom poduhvatu bio bi li{en ~ina i obrijan.

Kara|or|ev Kriminalni zakonik zabrawivao je rastavqawe (to jest razvod) mu`a i `ene „bez velikog uzroka i bez suda vladike“.

Pred neposrednom ratnom opasno{}u qudi su odlazili u zbegove – privremeno su napu{tali ku}e i be`ali u okolne {ume ili planine, gde su spavali pod vedrim nebom, pored vatre, ispod drve}a i u grmqu. Svaki zbeg zapo~iwao je tako {to se pokretna imovina stavqala u zave`qaje, dok su ve}i i te`i metalni sudovi zakopavani u blizini ku}e.

5

U oklopima i mundirima Mnogi od vo|a srpskog ustanka, me|u wima i sam Kara|or|e, stekli su ratno iskustvo i oficirske ~inove kao dobrovoqci ili pla}eni vojnici austrijskog cara u borbama vo|enim s Turcima jo{ krajem XVIII veka. Prvih godina ustanka glavnu re~ imali su i biv{i hajduci koji su se pro~uli zbog ranijih juna~kih dela.

Kasnije su narodnu vojsku ~inili mu{ki ~lanovi zajednice sposobni da nose pu{ku. Zemqa je sve vi{e nalikovala na veliki vojni logor – po varo{icama Srbije ~este su bile ve`be sa oru`jem, egzerciri (manevrisawa u stroju), i ve`be u streqa{tvu.

Sabqa Cincar Janka Popovi}a Zahvaquju}i velikom trudu i pomo}i ruskih oficira, Srbija je 1808. godine dobila regula{e – prve uniformisane jedinice regularne vojske – jedan bataqon pe{adije i jednu bateriju topova.

Regula{i u razli~itim tipovima uniformi

U Topoli se nalazio centar za obuku tobxija i vojnih truba~a SVE BOQA KOWICA Na po~etku ustanka Srbi nisu imali kowicu, ali su ubrzo formirani odredi, koji su s vremenom postajali brojniji i ubojitiji. Tako je u krvavom boju kod Varvarina 1810. godine srpska kowica potpuno porazila tursku i doprinela pobedi. Kako je kowica vekovima bila simbol mo}i Osmanskog carstva, za Turke je bilo nezamislivo to da im se doskora{wa raja suprotstavi u tom vite{kom obliku ratovawa.

PRVA KOWANI^KA [KOLA Uve`bavawe u jahawu i kowi~kim ve{tinama vodio je kapetan Mihailo \urkovi}, komandant beogradskih kowanika. On je i polaznike Velike {kole, prve sredwe {kole u Srbiji, obu~avao u rukovawu sabqom i egzerciru – vojni~kom kretawu i manevrisawu u stroju, pod oru`jem.

U to vreme kori{}ene su pu{ke sa upaqa~em na kremen. One nisu bile sasvim pouzdane, posebno tokom ki{ovitih dana, jer su zaki{wavale, pa vla`an barut nije palio. Tada se prelazilo na primitivnije na~ine borbe – hladnim oru`jem, to jest jataganom i sabqom.

Jatagan

18

Metalna |ulad, prethodno u`arena do usijawa pomo}u kova~kih mehova ili obmotana `icom, smolom i sumporom, kori{}ena su pri osvajawu tvr|ava kako bi se wima zapalili krovovi od slame, trske i drveta i tako izazvala {to ve}a pometwa.

Prilikom napada na Prokupqe ustani~ki komandant Stanoje Glava{ koristio je ~ak i rakete sa~iwene od trske i puwene crnim barutom, ali s nevelikim uspehom.

Uzun Mirko Apostolovi} s tokama na grudima Iako se u ratu koristilo vatreno oru`je, u upotrebi je i daqe bila sredwovekovna oprema.

Delovi oklopa no{eni su kao dekoracija, ali i kao za{tita od metaka – srebrne toke, spojene metalne plo~ice, vezane ili utkane u gorwi deo no{we, i grudni oklop, sa~iwen od talira, srebrnih nov~i}a, odbijali su olovna zrna ispaqena s ve}e daqine.

Ubrzo posle oslobo|ewa Beograda u Beogradsku tvr|avu sme{tena je topolivnica, kao i radionice za proizvodwu fi{eka, kova~nice i druge tehni~ke slu`be.

19

Osnivawe {kola Pred sam ustanak u Srbiji jedva da je postojala po jedna {kola na stotinu sela, a privatne u~iteqe pomagali su i izdr`avali roditeqi u~enika. Sam Kara|or|e smatrao je da Srbija ima dovoqno mi{ica za odbranu zemqe, ali ne i dovoqno mudrih i obrazovanih glava da wome upravqaju. Zbog toga je tokom ustanka osnovano blizu ~etrdeset osnovnih {kola po varo{ima Srbije, kao i u nekoliko ve}ih sela. U Beogradu su postojale ~ak dve osnovne {kole.

Do hartije i mastila dolazilo se te{ko, pa se pisawe u~ilo tako {to su se za{iqenim drvcetom slova urezivala na navo{tene da{~ice.

Navo{tena tablica (voskolesna) i drvene pisaqke Pisalo se na listovima ili na kori drveta gu{~ijim perom i mastilom od ~a|i ili uqa.

Tablica za u~ewe slova iz XVIII veka Osnovna, „mala“ {kola imala je tri razreda i poha|ali su je samo de~aci. Me|utim, nije postojao neki uzoran obrazac, niti jedinstven {kolski program po kojem su deca u~ila.

U Veliku {kolu, koja je imala rang sredwe {kole, primani su samo oni mladi}i koji su ve} znali da ~itaju i pi{u. Pored ostalih predmeta, u~ili su op{tu istoriju, geografiju, matematiku, fiziku i nema~ki jezik. Kako u ~itavoj Srbiji tokom ustanka nije bilo nijedne {tamparije, a i same kwige bile su retkost, ~ak su i profesori Velike {kole imali sasvim skroman broj {kolskih kwiga i u~ila.

Zgrada u kojoj je Velika {kola radila od 1809. do 1813. godine

26

Karta srpskih zemaqa Save Tekelije SPORAZUMEVAWE SA SUSEDIMA Iako uglavnom nepismeno, stanovni{tvo je govorilo jezike susednih naroda – Hajduk Veqko govorio je vla{ki (drevni jezik Vlaha, sto~ara koji su `iveli na podru~jima dana{we Rumunije, Moldavije, Bugarske, isto~ne Srbije), Janko Kati} turski, ustanici iz Prokupqa albanski, a oni poreklom iz ju`nih delova Balkana gr~ki jezik. Uz to, Srbi „iz preka“ (Austrije) znali su nema~ki i francuski, a pojedini ~ak i latinski jezik, koji se u~io u austrijskim {kolama.

Godine 1805. u Be~u je {tampana prva mapa ustani~ke Srbije u boji, u ~ak 2.000 primeraka.

Wu je sopstvenim trudom i tro{kom sa~inio i izdao prekosavski Srbin Sava Tekelija.

Nekoliko stotina tih mapa bilo je poslato u Srbiju, pa su neke od wih jo{ tokom ustanka krasile zidove tamo{wih {kola i u~ionica.

U^ITEQSKE [KOLE [kole za obuku srpskih u~iteqa postojale su u Sent Andreji, Sremskim Karlovcima i Trstu.

DOSITEJ NA STRANI USTANIKA Dositej Obradovi} je jedna od sredi{wih li~nosti duhovnog i obrazovnog `ivota svog vremena. Ve} od 1804. godine radio je na sakupqawu priloga za ustanak me|u Srbima u Trstu, a 1806. dolazi u Zemun i tu ostaje kao poverqiva li~nost srpskih ustanika. Pre{av{i u Beograd, postaje direktor svih srpskih {kola, vaspita~ Kara|or|evog sina Aleksandra, Kara|or|ev sekretar i savetnik. Godine 1808. pomogao je otvarawe Velike {kole, 1810. i bogoslovije, a godinu dana kasnije postaje prvi pope~iteq prosve{tenija, to jest ministar prosvete.

27