Dragana Mladenović SVE ŠTO (NI)SAM OČEKIVALA © Kreativni centar, 2021 Prvo izdanje Dizajn i ilustracije Dušan Pavlić Urednica Ljiljana Marinković Lektura Nevena Živić Priprema za štampu Vesna Pijanović & Tatjana Valjarević Izdavač Kreativni centar, Beograd, Gradištanska 8 tel.: 011 / 3088 446 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdavača Mr Ljiljana Marinković, direktorka Štampa Kaligraf, Beograd Godina štampe 2021 Tiraž 2000 ISBN 978-86-529- 0960-5
I ovo za moju
Kati
I get ready, I get all dressed up To go nowhere in particular It doesn’t matter if I’m not enough For the future or the things to come ’Cause I’m young and in love I’m young and in love Lana Del Rey
15. jun – Ako stvarno rešite da prodate bakinu kuću, mnogo ću da se naljutim! – eto to sam danas rekla roditeljima kada su me obavestili da razmišljaju o prodaji placa. Uz to sam dodala da ću, ukoliko je baš dotle došlo, početi da radim. – Da, zaposliću se. Prodavaću sladoled, braću jabuke, praću šoferšajbne na pumpi, otkud znam. – Nikako! – rekli su uglas. – Dovoljno si se namučila tokom epidemije VIR virusa u onoj ruini od kuće. – Stvarno, Ninočka, toliko smo dugo bili razdvojeni. Baš bi bilo dobro da što više vremena provodimo zajedno – kazao je tata. – Baš tako! – nadovezala se mama. – Ra spust je! Čitaj, druži se, posveti malo vremena 11
sestri, a mi ćemo da smislimo kako da isplivamo iz svega ovoga.
*
Svet posle VIR virusa nije kao pre. Tata je, poput mnogih, ostao bez posla. Mislim, tu baš i nije bio potreban neki poseban virus, pošto je firma PC „Kuler”, koju je vodio zajedno sa čika Markonijem, počela da posrće još pre nekoliko godina, tačnije, čim su u gradu otvorene dve-tri džinovske prodavnice tehnike i kompjutera. Uprkos tome, sada kada je tatina plata potpuno izostala, ispostavilo se da nije baš lako skrpiti kraj s krajem. Uz to, mamina plata kasni dva meseca, i baš je čupavo. Ceo maj i pola juna proveli smo na placu. Kupili smo bazenče kod Kineza, napumpali ga i napunili vodom u dvorištu. Od milošte ga zovemo „Iskrino more”. Prvo mi je bilo glupo da se „kupam” i da „gnjuram” u bazenu za bebe, ali kad je sunce upeklo, nisam se mnogo dvoumila. Nego, šta sam se raspisala o bazenčetu? Uopšte nisam želela da tako započnem novi dnevnik. Idemo sad iz početka. 12
Imam 12 i po godina. Imam sestru Iskru. Hm, šta je još važno? E da, ovog proleća sam se prvi put poljubila u životu. Možda ste čuli udarnu vest u Dnevniku 2: „Poštovani gledaoci, obaveštavamo vas da se Nina Kovač, učenica šestog tri, 24. aprila prvi put poljubila, i to ne sa bilo kim, već sa najnajfrajerom iz škole, sedmakom Maksimom Maksimovićem. Kako saznajemo, njih dvoje su ceo april proveli u napuštenoj kući Ninine bake, gde su se uspešno sakrili od prokletog VIR virusa.” Ne bih da se hvalim, ali ja sam ta Nina Kovač, mene je Maks poljubio.
16. jun VIR je svakome odneo ponešto. Neki su izgubili osobu koju vole, neki bogatstvo, neki mir i nadu... Kada sve to imam u vidu, mogu da kažem da je virus ipak bio blag prema meni, jer, na sreću, ništa od toga nisam izgubila. Dobro, ostali smo bez love, ali nije to neko bogatstvo, pošto zapravo nikada nismo ni bili bogati, više onako, prosečno. Da, izgubila sam još nešto – mogućnost da svakodnevno viđam Maksa. Međutim, ako ste mislili da ću sada da se ra skukam što ne idemo u školu, grdno se varate, pošto mi, osim velikih odmora i Maksima, ništa školsko ne nedostaje. Inače, svi smo mislili da ćemo se sredinom maja vratiti u školske klupe, međutim, VIR virus je baš tada buknuo na jugu naše zemlje, 14
pa je doneta odluka da se ne rizikuje i da ova školska godina bude završena tako kako mora. Nastavnici su nam kao zaključne ocene upisali one s kraja prvog polugodišta, tako da sam prošla sa dve četvorke.
*
Pošto nema škole, s Maksom sam se poslednji put videla još 1. maja, na placu. Mislila sam da će to okupljanje biti totalni užas, ali, za živo čudo, svi su bili veseli. Pored Vere i njenih roditelja, došli su i Maksimovići – čika Petar, Kaja, bliznakinje i Maks. Iskra se lepo združila s Tisom i Tarom. Matorci su se sve vreme smejali. Dok je Vera prala sudove, Maks i ja smo se izdvojili. – I, šta ćeš sada da radiš? – Iskreno, nisam siguran. Igraju mi se igrice. Gledaću filmove. Možda ću i neku knjigu da pročitam. A ti? – Pokušaću da se naviknem na normalan život. – Posle svega kroz šta smo prošli, zvuči dosadno, zar ne? – Ne znam, videćemo. 15
– Nisi mi odgovorila za dolazak u O. Mislim da ću tamo napraviti rođendansku žurku. – To je, sigurno, uveče? Ne znam kako bih se vratila kući. – Svašta! Prespavaćeš kod mene. Deda ima veliku kuću. – Uh, ipak ne verujem da bi me moji pustili. – Ma daj, posle svega... Uostalom, dođi s Verom. – A ti bi, kao, voleo da dođemo? – Ne, zovem vas jer to nikako ne bih voleo.
16
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-31 МЛАДЕНОВИЋ, Драгана, 1977 Sve što (ni)sam očekivala / Dragana Mladenović ; ilustrovao Dušan Pavlić. – 1. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2021 ([Beograd] : Kaligraf ). – 145 str. : ilustr. ; 20 cm Tiraž 2.000. ISBN 978-86-529-0960-5 COBISS.SR-ID 43376137