Page 1


SADR@AJ Hladna prapostojbina 2

Od rabo{a do re~i 4

Doseqavawe na Balkan 6

Nova domovina 8

Primitivna demokratija 10

Izdaje KREATIVNI CENTAR Gradi{tanska 8, Beograd tel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs

Plavi, visoki i sna`ni 12

Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor

Gostoprimqivi i samouvereni 14

Ra{trkane zemunice 16

Proso, divqa~ i medovina 20

Slovenska medicina 23

Ratna ve{tina 24

Dabog, Perun i vile 28

U vatru i u zemqu 30

Hristijanizacija Srba 31

Indeks 32

Hronolo{ka tablica

Biblioteka OVAKO SE @IVELO Sredwi vek STARI SLOVENI Autor dr Radivoj Radi} Ilustrator Sini{a Banovi} Urednik edicije dr Vesna Biki} Saradnik istra`iva~ Milena Trutin Grafi~ki dizajn Danijela Paracki Du{an Pavli} Lektor Ivana Igwatovi} Grafi~ka priprema D_sign, Beograd [tampa Publikum, Beograd Tira` 2.000

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 94(367)(02.053.2) RADI], Radivoj, 1954 Stari Sloveni / Radivoj Radi} ; [ilustrator Sini{a Banovi}]. – Beograd : Kreativni centar, 2011 (Beograd : Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 24 cm. – (#Biblioteka #Ovako se `ivelo. #Sredwi #vek / Kreativni centar) Tira` 2.000. – Hronolo{ka tablica: str. [33]. – Registar. ISBN 978-86-7781-887-6

OVAKO SE @IVELO SREDWI VEK

a) Stari Sloveni – Istorija COBISS.SR-ID 186807308


OVAKO SE @IVELO SREDWI VEK

Radivoj Radi}

STARI SLOVENI


Hladna prapostojbina Stari Sloveni velika su grupa plemena, predaka savremenih slovenskih naroda. Nastali su ukr{tawem raznih plemenskih i jezi~kih grupa u isto~noj i sredwoj Evropi. Danas Sloveni naseqavaju ve}i deo Evrope i prostrane oblasti Azije. Preistorija, razvoj i civilizacija Slovena, me|utim, jo{ su nedovoqno rasvetqeni – zbog oskudnosti i nepotpunosti sa~uvanih istorijskih izvora znawa o Slovenima jo{ su prili~no skromna i prepuna nepoznanica. Jedno od najzagonetnijih i te{ko re{ivih pitawa iz rane istorije Slovena odnosi se na wihovu Dragocene podatke o Starim Slovenima, prapostojbinu i granice prostora kojima su pripadali i Srbi, nalazimo u na kojem su obitavali. Otuda ne spisima vizantijskih istori~ara Prokopija treba da ~udi {to o tome postoji i Pseudo-Cezarija, vizantijskog izaslanika ~itav niz razli~itih i katkad Priska, monaha Crnorisca Hrabra, cara i sasvim opre~nih teorija. Ipak, pisca Konstantina VII Porfirogenita… do sada najpouzdanije rezultate u tom pogledu dalo je prou~avawe praslovenskih (ili starih slovenskih) re~i. Na taj na~in, me|utim, mogu}e je odrediti jedino grube obrise prostora na kojem su Sloveni `iveli. Utvr|eno je da su oni u prvom milenijumu pre nove ere i u prvim vekovima posle Hrista naseqavali prostrane {umovite oblasti sa umerenom klimom i mnogim rekama, jezerima i mo~varama.

NAJVREDNIJI PISANI IZVORI

Stranica najstarijeg prepisa Spisa o narodima Konstantina VII Porfirogenita

Karpati Najve}i poqski romanti~arski pesnik Adam Mickjevi~ jo{ 1840. godine nadahnuto je i ma{tovito opisao slovenske teritorije: „Pogledajmo Karpatsko gorje, tu planinu na ~ijem vrhu stoji slovenska ptica koja jednim krilom udara u Crno, a drugim u Balti~ko more.“

2


Kako je slovenski jezik najbli`i baltskim i germanskim jezicima, pretpostavqa se da su Sloveni `iveli na prostoru od Odre na zapadu do gorweg i sredweg toka Volge na istoku, od Balti~kog mora na severu do Karpata i sredwih tokova reka Buga, Dwepra i Dona na jugu. To podru~je pru`alo je dobre uslove za `ivot i bilo je bogato hranom. Podru~je prapostojbine Slovena Veliki broj imena reka na evropskom kontinentu slovenskog je porekla. ^uveni slavista Maks Fazmer navodi nekoliko desetina reka sa slovenskim nazivima koje se nalaze u basenu Pripjata i sredweg Dwepra; to su: Lisi~ka, Pti~, Rop{a, Kamenaja Osmonka, Desna, Teterev, Veqa, Turja, Slu~, Zdvi`, U`, Zbru~, Ros, Porozovica. Rekonstrukcija ku}e s jednog arheolo{kog nalazi{ta na obali Dwepra (prema S. S. Berezenskoj)

IZU^AVAWE ISTORIJE SLOVENA Istoriju ranih Slovena u saradwi izu~avaju razli~iti nau~nici – istori~ari, lingvisti, onomasti~ari, arheolozi, antropolozi, etnografi i folkloristi.

Jo{ u prapostojbini Stari Sloveni bavili su se ratarstvom i proizvodili su neke od osnovnih `ivotnih namirnica, po ~emu su bili napredniji od svih svojih severnih suseda. Ipak, sve to bilo je daleko od izobiqa – i pored dovoqno vode, hladna i vla`na klima nije pogodovala razvoju i sazrevawu useva, pa je ~esto vladala glad.

Kerami~ki lonac Ostaci slovenskih naseobina iz razdobqa od V do VII stole}a prona|eni su na {irokom prostoru sredwe i isto~ne Evrope, od Dwepra na istoku do Elbe na zapadu i od ju`nih obala Balti~kog mora na severu do Balkanskog poluostrva na jugu. Sloveni iz svih tih oblasti na isti na~in gradili su ku}e – poluzemunice – oblikovali i ukra{avali kerami~ko posu|e, a imali su i isti pogrebni obred.

3


Jezik Srba ima korene u zajedni~kom slovenskom jeziku kojim se govorilo u pradomovini Starih Slovena. Iz tako davnog razdobqa, me|utim, ne postoje nikakvi pisani tragovi, pa se znawa o tom jeziku zasnivaju na pore|ewu `ivih slovenskih jezika. Taj pretpostavqeni jezik naziva se praslovenski jezik – wime su govorili Sloveni pre nego {to su krenuli u seobe i rasuli se po prostranim podru~jima Evrope. S vremenom su jezici Zapadnih, Isto~nih i Ju`nih Slovena po~eli polako da se udaqavaju jedni od drugih. S proticawem vekova ta razlika me|u slovenskim jezicima, naravno, bivala je sve ve}a, ali ipak ne tolika da se Rabo{ – drvena palica na Sloveni me|usobno ne bi mogli sporazumeti. kojoj su urezivawem linija bele`ene poruke

Od rabo{a do re~i

Pouzdano se zna da su Sloveni umeli da ~itaju i ra~unaju pomo}u posebnih znakova, tzv. runa (rabo{a), i pre nego {to su primili hri{}anstvo. Posle raspada praslovenske zajednice, {to se dogodilo u doba velikih seoba u V i VI veku, usledilo je i ra{~lawavawe jezika te zajednice na tri grupe: isto~nu, zapadnu i ju`nu. Unutar ju`ne grupe, iz koje je potekao i srpski jezik, uo~avaju se neke jezi~ke osobenosti, pa se pretpostavqa da je postojao i ju`noslovenski prajezik. On se tokom kasnijih seoba slovenskog `ivqa podelio na zapadno-ju`noslovenski i isto~noJEDAN JEZIK ZA SVE SLOVENE -ju`noslovenski. Srpski jezik svoje bli`e korene vu~e iz Na po~etku je postojao jedan zapadnog ju`noslovenskog prajezika. zajedni~ki jezik za sve Slovene. Za istoriju slovenskih jezika izvanredan zna~aj imalo je Prvo pismo, koje su sastavili stvarawe slovenskog pisma u sedmoj deceniji IX veka. tvorci slovenske pismenosti Naime, od raspada praslovenske zajednice do stvarawa ]irilo i Metodije u IX veku, azbuke nije pro{lo mnogo vremena, pa tako u najstarijim kori{}eno je u liturgijskim sa~uvanim slovenskim prevodima bogoslu`benih kwiga kwigama. To je bio prvi pisani nalazimo jezik blizak praslovenskom jeziku. slovenski jezik.

4


U IME SLOVENSKOG JEZIKA Crnorizac Hrabar, monah koji je to ime dobio zbog svoje odva`nosti, u delu Slovo o pismenima s mnogo `ara i qubavi brani slovensku azbuku od gr~kih (vizantijskih) napada. Naime, Vizantinci su smatrali da slovenska azbuka nije „sveta“, to jest podr`avali su shvatawe da Sveto pismo mo`e biti samo na tri jezika i da se hri{}anstvo mo`e propovedati samo na gr~kom, jevrejskom i latinskom, ali ne i na slovenskom. SLOVO O PISMENIMA Najstarija jezi~ka rasprava o vrednosti slovenske azbuke, istovremeno i najstariji spomenik pisan }irilicom, jeste Slovo o pismenima iz prve polovine X veka. Izvorni rukopis imao je samo tri strane i nije sa~uvan, ali se na Svetoj gori, u Srbiji, na jadranskom primorju, u Rumuniji i Rusiji ~uva oko 80 prepisa.

Moskovski i pivski prepis Slova o pismenima

Slovenski duhovnik zabele`io je slede}e: „Pre|e Sloveni ne ima|ahu kwiga, nego po crtama i rezama (odgovaraju pojmu rabo{) ~itahu i gatahu, budu}i pogani (tj. neznabo{ci). Krstiv{i se, rimskim i gr~kim pismenima mu~ahu se pisati slovensku re~ bez pravila. Potom ~ovekoqubac Bog, koji upravqa svim i ne ostavqa ~ove~jega roda bez razuma, nego sve privodi razumu i spasewu, pomilovav rod slovenski, posla im svetoga Konstantina filozofa, nazvana ]irila, mu`a pravedna i istinita. I stvori im pismena trideset i osam, neka po obliku gr~kih pismena i neka po slovenskoj re~i. Ako li upita{ slovenske pismene qude, govore}i: ’Ko vam je pismena u~inio i kwige preveo?’ – to svi znaju, i, odgovoriv{i, re}i }e: ’Sveti Konstantin filozof, nazvani ]iril, taj nam pismena na~ini i kwige prevede, i Metodije, brat wegov.’ I ako upita{: ’U koje vreme?’ – i to znaju i re}i }e: ’U vremenu Mihaila, cara gr~kog, i Borisa, kneza bugarskog, i Rastica, kneza moravskog, i Koceqa, kneza blatanskog, godine od stvorewa sveta 6371. (= 863. godine).’“ Pokrštavawe bugarskog vladara Borisa, minijatura

5


Стари Словени | Радивој Радић  

Сазнај какав је био живот Словена након досељавања на Балкан. И још нешто: какви су домаћини били Словени, у којој су мери поштовали поглава...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you