Šta da očekujete u drugoj i trećoj godini by Kreativni centar

Pravi je podvig... Prosto ne mogu da zamislim da postoji pitanje na koje roditelji u njoj neće naći odgovor. Dr Mark D. Vidom, profesor pedijatrije na Pensilvanijskom univerzitetu

Ovaj izuzetni vodič nas podseća da nikad nije suviše rano da se počne sa podučavanjem vrlinama kao što su ljubaznost, poštovanje, nesebičnost, kao i sa negovanjem samopouzdanja i poštenja. Zato ga smatram neophodnom literaturom za svakog roditelja. Merien Rajt Edelman, osnivač i predsednik američkog Društva za zaštitu dece

www.kreativnicentar.rs

Ajzenberg Murkof Hetavej

ao direktni nastavak najpopularnijih knjiga o trudnoći i nezi bebe Šta da očekujete dok čekate bebu i Šta da očekujete u prvoj godini stiže nam sveobuhvatna knjiga namenjena roditeljima dvogodišnjaka i trogodišnjaka. Pored drugih stvari, ona govori i o podsticanju samopouzdanja kod deteta, o njegovom emocionalnom, fizičkom i socijalnom razvoju, o disciplini, neuobičajenim ponašanjima… A uz sve to, i o tome kako da odgajajući dete stvorite vreme i za sebe.

Daje ohrabrenje i odgovor na roditeljske brige: • Kako da naučim dete da govori? • Kako da budem sigurna da moje dete dobro jede? • Kako da izađem na kraj sa dečjim napadima besa? • Moj muž i ja bismo želeli da otputujemo za vikend. Da li da čekamo da dete pristane na to? • Da li dete mora da ide u vrtić? • Kako da pomognem detetu da savlada strahove?

ŠTA DA OČEKUJETE U DRUGOJ I TREĆOJ GODINI

va knjiga vas prosto preplavljuje mudrošću i zdravim razumom.

ŠTA DA OČEKUJETE

U DRUGOJ I TREĆOJ GODINI

odi~ koji ohrabruje i na razumljiv na~in obja{njava sve {to roditelji treba da znaju o drugoj i tre}oj godini njihovog deteta. Sadr`i poglavlja o ishrani, nezi dece i prvoj pomo}i,

kao i o navikavanju na no{u, napadima besa, problemima sa spavanjem i jelom, dru`enju sa vr{njacima, izboru vrti}a, zaposlenim roditeljima, o odnosima sa bra}om i sestrama i nezi dece sa posebnim potrebama. Napisale Arlin Ajzenberg, Hajdi A. Murkof i Sendi A. Hetavej, autorke knjiga [ta da o~ekujete dok ~ekate bebu i [ta da o~ekujete u prvoj godini

PRIRUČNICI Knjiga trideset osma

ŠTA DA OČEKUJETE U DRUGOJ I TREĆOJ GODINI Treće izdanje Autori

Arlin Ajzenberg Hajdi A. Murkof Sendi A. Hetavej First published in the United States under the title:

WHAT TO EXPECT THE TODDLER YEARS Copyright © 1994, 1996 by Arlene Eisenberg, Heidi E. Murkoff, Sandee E. Hathaway, B.S.N. Published by arrangement with Workman Publishing Company, New York Book illustrations copyright © 1994 by Marika Hahn Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme biti reprodukovan – mehanički, elektronski ili na drugi način, uključujući i fotokopiranje – bez pismene saglasnosti izdavača. Za izdanje za Srbiju i Crnu Goru Copyright © Kreativni centar 2004 Sa engleskog preveli: Jasmina Vrbavac, Marija Božić, Neda Nedić, Biljana Dojčinović-Nešić, Ika Đurđević, Brana Levkov-Bulat Stručni redaktor Dr Maja Stanojević Lektor Violeta Babić Indeks Nataša Vulović Ilustracije na korici Džudit Čeng (Judith Cheng) Ilustracije u knjizi Marika Han (Marika Hahn) Kompjuterska priprema izdanja za Srbiju i Crnu Goru Vladimir Stankovski i Ljiljana Nikolić Izdavač Kreativni centar, Beograd, Gradištanska 8 tel. 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs Za izdavača Ljiljana Marinković, direktor Štampa Intergraf M.M. Tiraž 4.000 Napomena: Sva deca su jedinstvena i ova knjiga ne može da zameni savet pedijatra ili nekog drugog lekara. Ukoliko dete pokaže znake bolesti ili neobičnog ponašanja, obavezno se obratite stručnjaku.

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613.954 AJZENBERG, Arlin Šta da očekujete u drugoj i trećoj godini / Arlin Ajzenberg, Hajdi A. Murkof, Sendi A. Hetavej ; [sa engleskog preveli Jasmina Vrbavac ... [et al.] ; ilustracije Marika Han]. – 3. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd : Intergraf). – XXI, 831 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Priručnici / [Kreativni centar] ; knj. 38) Prevod dela: What to Expect the Toddler Years / by Arlene Eisenberg, Heidi E. Murkoff, Sandee E. Hathaway. – Tiraž 4.000. – Str. XVII–XVIII: Preporuka pedijatra / Moris Grin, Peri V. Leš. – Registar. ISBN 978-86-7781-200-3 1. Murkof, Hajdi A. [autor] 2. Hetavej, Sendi A. [autor] a) Deca – Nega COBISS.SR-ID 150362124

ŠTA DA OČEKUJETE U DRUGOJ I TREĆOJ GODINI ❖❖❖

Arlin Ajzenberg Hajdi A. Murkof Sendi A. Hetavej ❖❖❖ (Arlene Eisenberg, Heidi E. Murkoff, Sandee E. Hathaway, B.S.N.)

vii

Sadržaj

Preporuka pedijatra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xvii Priåa o "dva" deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xix Pre nego što poånete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xx Kako koristiti knjigu Šta da oåekujete u drugoj i treñoj godini · Šta vaše dete moæe da radi · Napomena porodicama koje nisu tradicionalne

PRVI DEO: Druga i treña godina PRVO POGLAVLJE: Trinaesti mesec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 ŠTA MOÆETE DA OÅEKUJETE NA LEKARSKOM PREGLEDU U OVOM MESECU . . . . 2 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Åesti padovi · Sudaranje · Spori razvoj krupne motorike · Još uvek ne hoda · Pravilno odabrane cipele · Kada kupiti nove cipele · Paåji hod · Sindrom "zgrabi sve" · Udaranje po stvarima · Teškoñe sa prepovijanjem · Smanjeni apetit · Alergija na mleko · Bacanje hrane · Pljuvanje hrane · Brljanje po tanjiru · Dræanje za suknju/zavisnost · Strah od odvajanja · Prvo odvajanje · Vaš strah od odvajanja · Pijenje iz šolje · Odvikavanje od flašice · Kada prestati sa dojenjem · Odbijanje ogradice · Dremanje tokom dana · Kašnjenje sa govorom · Teškoñe u sporazumevanju ŠTA JE VAÆNO ZNATI: Pomozite detetu da progovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: I drugi ljudi imaju prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

DRUGO POGLAVLJE: Åetrnaesti mesec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Negativizam · Postavljanje granica · Ne prihvata "ne" kao odgovor · Štrajk glaðu · Isprazni do dna · Ispuštanje predmeta · Kratkotrajna paænja · Kaubojske noge · Paåja stopala · Ravni tabani · Hodanje na prstima · Traume zbog pristupa: "Ostavi je da plaåe" · Kada zapoåeti sa "umetnošñu"

viii ŠTA JE VAÆNO DA ZNATE: Igra je detetov posao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: Sve o bakama i dekama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

TREÑE POGLAVLJE: Petnaesti mesec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 ŠTA MOÆETE DA OÅEKUJETE NA LEKARSKOM PREGLEDU U OVOM MESECU . . . 57 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Prljava posla · Noñno buðenje · Noñno hranjenje · Asocijalno ponašanje · Agresivno ponašanje · Nabavljanje kuñnog ljubimca · Ponovo puzi · Smanjeni fond reåi · Govor peñinskog åoveka · Belege ŠTA JE VAÆNO ZNATI: Razvijanje åula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: Niko nije savršen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

ÅETVRTO POGLAVLJE: Šesnaesti mesec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Strah od pasa · Nepostojeñi strah od pasa · Loše navike u ishrani · Neredovna ishrana · Promena navika u ishrani · Kada promeniti stolicu za hranjenje · Krupno dete · Podozrenje prema nepoznatim osobama · Bez straha od nepoznatih · Nezamenljiva mama · Ostavljanje veñ usnulog deteta sa bebi-siterkom · Još uvek sve stavlja u usta · Odbija da se kupa · Kada na nošu? · Åitanje knjiga · Nestašni planinari · Krivi zubi · Muke oko izbijanja zuba ŠTA JE VAÆNO ZNATI: Kako da podstiåete uåenje, mišljenje i sticanje novih iskustava . . . 89 ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: Åitanje je najvaænije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

PETO POGLAVLJE: Sedamnaesti mesec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Neuobiåajene stolice · Otvaranje friæidera · Navika da baca · Vezanost u grupi za igranje · Nezgodne navike primljene u grupi za igranje · Vrištanje i vikanje · Striptiz u pelenama ·Produæeno korišñenje utešnog predmeta · Sisanje palca · Produæeno korišñenje cucle-laæe · Aktivnosti koje pruæaju utehu · Nezainteresovanost za navike koje donose utehu · Povodac ili ne

ix ŠTA JE VAÆNO ZNATI: Uvoðenje discipline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Tehnike disciplinovanja koje uspevaju ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: Osnove lepog ponašanja – uvoðenje manira . . . . 119

ŠESTO POGLAVLJE: Osamnaesti mesec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 ŠTA MOÆETE DA OÅEKUJETE NA LEKARSKOM PREGLEDU U OVOM MESECU . . 122 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Druga beba – kada? · Nestrpljenje (sada!) · Smetnje pri telefoniranju · Ometanje kada doðu gosti · Problemi sa dnevnim spavanjem · Rano ustajanje · Pobuna pred spavanje · Problemi sa rastajanjem u vrtiñu · Nemirluk tokom obeda · Zabavljanje tokom obroka · Pobuna na autoputu · Bitke u kolicima · Borbe oko pranja kose · Otpor prema pranju ruku · Ljubomora · Rani nastupi besa · Zakasnelo hodanje ŠTA JE VAÆNO ZNATI: Sve o televiziji i maloj deci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Deset zapovesti za gledanje televizije ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: Vrednosti koje cenite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

SEDMO POGLAVLJE: Devetnaesti mesec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Tumaranje noñu · Bekstvo iz kreveca · Buðenje noñu zbog izbijanja zuba · Hrkanje · Hroniåno curenje iz nosa · Hiperaktivnost · Neaktivno dete · Nerazgovetan govor · Zakasneli razvoj govora · Krotkost/blago i poslušno dete · Mali grubijan · Beæanje · Seåenje noktiju ŠTA JE VAÆNO ZNATI: Kako deca ovog uzrasta sklapaju prijateljstva . . . . . . . . . . . . . . . 165 ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: Neænost prema æivotinjama . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

OSMO POGLAVLJE: Dvadeseti mesec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 Agresivno ponašanje · Åupanje · Ujedanje · Kako ne uzvratiti udarac? · Agresivnost prema igraåkama · Agresivno ponašanje druge dece · Zadræavanje daha · Šta je ovo? – to je... · Od nezgodne bebe do nezgodnog deteta · Ævrljanje po zidovima · Averzija prema urednosti · Bojaæljivost na igralištu · Previše osetljivo dete ŠTA JE VAÆNO ZNATI: Fobije i strahovi kod male dece . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 Zašto se deca plaše? · Kako izañi na kraj s deåjim strahovima? ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: Radost davanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

DEVETO POGLAVLJE: Dvadeset prvi mesec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 Posmatraå · Progutani predmeti · Guranje predmeta u telesne otvore · Brige oko penisa · Radoznalost i zavist zbog veliåine penisa · Poljubac u usta · Pokazivanje naklonosti · Dete je ponekad teško voleti · Polni identitet · Potiskivanje sinovljevih oseñanja · Podsticanje ñerke · Puške i pištolji · Nerazumno dete ŠTA JE VAÆNO ZNATI: Kako utešiti dete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: Sve o dobru i zlu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208

DESETO POGLAVLJE: Dvadeset drugi mesec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 Problemi sa åekanjem na svoj red · Kako zaštititi vredne stvari · Fasciniranost mehaniåkim stvarima · Uhvañeni na delu · Istraæivanje genitalija · Problemi s dræanjem tela · Nastupi besa samo za roditelje · Rituali · Nevolje s hranom · Opiranje promeni · Uvek ista priåa · Uvek ista pesma · Vreme za odvikavanje od pelena · Odvikavanje od pelena i nova beba · Dareæljivost se pretvorila u sebiånost ŠTA JE VAÆNO ZNATI: Odlazak na putovanje sa detetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 Kud god da idete · Putovanje avionom · Putovanje vozom · Putovanje automobilom · Kako odabrati smeštaj · Muånina · Šta sve poneti na put ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: Deliti s drugima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

JEDANAESTO POGLAVLJE: Dvadeset treñi mesec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 Popodnevna iscrpljenost · Levorukost · Sindrom sakupljaåa · Nevolje s pranjem zuba · Gutanje paste za zube · Odbijanje paste za zube · Nevolje s åešljanjem · Problemi s cipelama · Muke s åarapama · Dileme oko oblaåenja · Borbe oko jakne · Svaðe oko kape i rukavica · Razoåaranost time što nije u stanju da se sama obuåe · Gruba igra · "Igraj se sa mnom" · Nespretnost · "Ne, ne i ne!" · Najglasniji na javnom mestu · Gramatiåke greške · Zamenice · Slova i brojevi ŠTA JE VAÆNO ZNATI: Kako razvijati samopoštovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: Znaåaj fiziåkog veæbanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

DVANAESTO POGLAVLJE: Dvadeset åetvrti mesec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 ŠTA MOÆETE DA OÅEKUJETE NA LEKARSKOM PREGLEDU U OVOM MESECU . . 264

xi ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 Proslava drugog roðendana · Zašto? Zašto? Zašto? · Nazadovanje za vreme odvikavanja od pelena · Strah od lekara · Strah od zubara · Strah od šišanja · Strah od spavanja · Buðenje usred noñi · Buðenje prouzrokovano stresom · Noñne more · Noñni strahovi · Hodanje u snu · Daltonizam · Kontrapsihologija · Nadarenost · Sindrom "nosi me" · Prelazak u krevet · Neljubazno ponašanje · Dosadne su vam deåje igre? · Iks noge · Destruktivno ponašanje · Dobre navike u ishrani · Odbijanje stolice za hranjenje · Dete koje sledi druge · Umor izazvan obdaništem · Kasno odvikavanje od flašice · Trenuci sramote · Kad dete stalno cmizdri · Bes · Nastupi besa na javnom mestu · Nastupi besa koji izazivaju smeh ŠTA JE VAÆNO ZNATI: Kako obuzdati nastupe besa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 Šta se krije iza detetovih nastupa besa · Kako spreåiti nastupe besa · Kako se izboriti s nastupima besa · Kad oluja proðe ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: Nisu svi isti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301

TRINAESTO POGLAVLJE: Od 25. do 27. meseca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305 Stalno prosipanje · Unos masti i holesterola u ovom uzrastu · Uvoðenje vitamina koji se ævañu · Nemir za vreme verske sluæbe · Loši dani · Preterano uzbuðenje · Åaåkanje nosa · Odbijanje nepoznate hrane · Netolerancija laktoze · Odbijanje mleka · Korisnost mleka · Potpuna koncentrisanost na igru · Nestrpljivost za vreme obeda · Kupi mi... · Kaprici ŠTA JE VAÆNO ZNATI: Podsticanje kreativnosti i maštovitosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 Kreativnost · Mašta ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: Šta je mama? Šta tata? Snalaæenje u ulogama polova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326

ÅETRNAESTO POGLAVLJE: Od 28. do 30. meseca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 Dete koje ima sve · Disciplinovanje tuðe dece · "Kuñna buba" · Stalni monolog · Otpor prema ljubljenju · Opiranje grljenju · Pljuske iz milošte · Drugi jezik · Golotinja u porodici · Deåja golotinja · Isuviše zgusnut raspored · Noñne posete · Porodiåni krevet · Nerviranje zbog teškog zadatka · Strah od pokušavanja · Preterana nezavisnost · Mucanje · Zanimanje za erekciju · Jutarnja sporost · Sporost u hodu · Nikad dosta parka · Sporost pri jelu · Kuvanje po narudæbini · Seckanje hrane · Gladno dete · Nesposobnost da se izvrše nalozi · Strah od odvajanja u vrtiñu · Dete dobro u vrtiñu, a nesnosno kod kuñe

xii ŠTA JE VAÆNO ZNATI: Uvaæavanje individualnog temperamenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353 ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: Æiveti po pravilima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354

PETNAESTO POGLAVLJE: Od 31. do 33. meseca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 Izmišljena drugarica · Stidljivost · Dete ne reaguje na obrañanje odraslih · Nedostatak prijatelja · Plašljivko · Šefovanje · Zadirkivanje · Odbijanje da sluša · Dete i donošenje odluka · Duænosti · Odræavanje reda u sobi · Kako nastaju bebe · Izraæavanje naklonosti meðu roditeljima · Mito i nagrade ŠTA JE VAÆNO ZNATI: Kako komunicirati s detetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: Nauåite dete da brine i æivotnoj sredini . . . . . . . . 380

ŠESNAESTO POGLAVLJE: Od 34. do 36. meseca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383 ŠTA VAŠE DETE MOÆE DA RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383 ŠTA MOÆETE DA OÅEKUJETE NA LEKARSKOM PREGLEDU TROGODIŠNJEG DETETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 Potreba za snom · Strah od mraka · Nazadovanje u navikavanju na nošu · Problemi sa uriniranjem · Nezainteresovanost za upotrebu noše · Mokrenje u krevet · Bolovi rastenja · Nadevanje ruænih imena · Zlobni komentari · Šašavo ponašanje · Pisanje slova · Priåanje u snu · Drugovi koji ne dele · Igranje doktora · Kraðe · Kvalitetno vreme · Uæasna druga godina do u beskraj · Ævakanje leda · Sumnjivi drugari · Zaboravnost · Muziåki åasovi · Još uvek nejasan govor · Zastrašujuñe bajke · Slavlje povodom treñeg roðendana ŠTA JE VAÆNO ZNATI: Sindrom superdeteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 406 ŠTA JE VAÆNO DA VAŠE DETE ZNA: Vaæno je biti pošten . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412

DRUGI DEO: Briga o detetu, zdravlje i sigurnost SEDAMNAESTO POGLAVLJE: Nega vašeg deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 416 OD STARANJA O KOÆI DO SAVETA O OBLAÅENJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 416 Nega koæe vašeg deteta · Uobiåajeni problemi koæe deteta · Briga o kosi vašeg deteta · Najåešñi problemi deåje kose/vlasišta · Briga o detetovim noktima · Briga o detetovim oåima · Najåešñi problemi s vidom male dece · Ako su detetu potrebne naoåare · Nega detetovih ušiju i sluha · Staranje o zubima vašeg deteta · Najåešñi problemi usta i zuba · Briga o genitalijama vaše male devojåice · Najåešñi genitalni problemi malih devojåica · Nega genitalija vašeg malog deåaka · Najåešñi genitalni problemi malih deåaka · Oblaåenje vašeg deteta · Trikovi odevnog zanata

xiii

OSAMNAESTO POGLAVLJE: Ishrana vašeg deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451 NAJBOLJA HRANA ZA MALO DETE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451 Devet osnovnih principa · Dvanaest najboljih dnevnih sastojaka – za decu izmeðu prve i treñe godine TEŠKE BRIGE: Rast vašeg deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 460 Zaobljeno dete · Mršavo dete · Spor rast TAKTIKE ZA STOLOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467 Kako doskoåiti detetu ñudljivom u jelu · Ograniåeni repertoar ishrane · Odbijanje omiljenog jela · Vegetarijanska ishrana BEZBEDNA HRANA, BEZBEDNA VODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 477 Kontrolisanje bezbednosti hrane – u kuñi i van nje · Kontrolisanje hemijskog sastava · Kontrola posuða za kuvanje, serviranje i åuvanje hrane · Kontrola ispravnosti vode

DEVETNAESTO POGLAVLJE: Sve o navikavanju na nošu . . . . . . . . . . . . . . . 490 PRIPREMA... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 490 POZOR... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 491 SAD... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 493 Šta treba raditi · Šta ne treba raditi KADA SE DETE UNEREDI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497 Zašto se dešava da se dete uneredi · Kada se starije dete protivi ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 499 Prelazak na higijenske gañice · Odbijanje pelena · Svaðe oko brisanja · Strah od puštanja vode · Kada deåak treba da poåne da piški stojeñi · Noša "na toåkovima" · Devojåica koja hoñe da piški stojeñi · Fasciniranost kakom · Prelazak na WC-šolju · Novi ojed · Pelena za kaku · Navikavanje na nošu i obdanište · Noñno mokrenje

DVADESETO POGLAVLJE: Da vaše dete bude zdravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 505 VAKCINACIJA: Prevencija glavnih infektivnih bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 505 Predviðene vakcine · Pre nego što vakcinišete dete LEKAR I DETE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 512 Partnerstvo izmeðu roditelja i lekara · Kada treba pozvati lekara · Pre nego što pozovete lekara · Podaci o simptomima kod vašeg deteta · Razvoj bolesti SVE O POVIŠENOJ TEMPERATURI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 522 Kako detetu izmeriti temperaturu · Oåitavanje temperature · Kako proceniti izmerenu temperaturu · Kako postupati u sluåaju povišene temperature NEGA BOLESNOG DETETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 531 Kod kuñe · U bolnici KADA JE UZIMANJE LEKA NEOPHODNO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 535 Šta treba da znate · Bezbedno davanje leka · Kako da lek lakše sklizne

xiv NAJÅEŠÑI ZDRAVSTVENI PROBLEMI DECE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 541 Nazeb ili infekcija gornjeg respiratornog trakta · Zatvor · Krup (laringotraheobronhitis) · Proliv sa povrañanjem ili bez njega · Influenca (grip) · Zapaljenje srednjeg uva (otitis media) · Zapaljenje uva sa izlivom (sekretorni otitis) · Sinusitis · Gušobolja · Infekcija mokrañnih puteva

DVADESET PRVO POGLAVLJE: Kako da dete bude bezbedno . . . . . . . . . 558 Promenite navike · Menjajte dete · Izmenite detetovu okolinu · Zaštita od poæara · Izmene u kuhinji · Izmene u kupatilu · Izmene u vešernici · Izmene u garaæi · Izmene van kuñe · Promene radi bezbednosti u vodi i u blizini vode · Promene radi bezbednosti u automobilu · Kuñni ljubimci · Igraåke

DVADESET DRUGO POGLAVLJE: Zbrinjavanje povreðenog deteta . . . . . . 598 PRVA POMOÑ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 599 Davljenje · Elektriåni udar · Gubitak svesti · Hemijske opekotine · Hipotermija · Insekti, ujed · Išåašenja · Konvulzije · Krvarenje · Krvarenje, unutrašnje · Modrice · Ogrebotine · Opekotine od sunca · Opekotine i oparotine · Otkinut ekstremitet ili prst · Otrovne vrste bršljana · Posekotine · Povrede glave · Povrede jezika · Povrede koæe · Povrede nosa · Povrede oka · Povrede prstiju ruku i nogu · Povrede stomaka · Povrede usta · Povrede uva · Povrede zuba · Prelomi i naprsnuña kostiju · Progutano strano telo · Promrzline · Rascep ili posekotina usana · Šok · Toplotni udar · Trn ili iver · Trovanje · Ubodne rane · Ujedi · Uganuña, istegnuña ligamenata TEHNIKE REANIMACIJE DETETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 619 Reanimacija: veštaåko disanje · Kardiopulmonalna reanimacija (KPR) · Kad se dete guši

DVADESET TREÑE POGLAVLJE: Dete sa posebnim potrebama . . . . . . . . . . 629 Pomoñ detetu sa posebnim potrebama · Kako æiveti sa detetom koje ima posebne potrebe i kako ga voleti NEKI HRONIÅNI ZDRAVSTVENI PROBLEMI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 637 AIDS (sindrom steåene imunodeficijencije) i HIV infekcija · Alergija · Anemija srpastih ñelija · Astma · Autizam · Celijakija · Cerebralna paraliza · Cistiåna fibroza · Daunov sindrom · Epilepsija · Fenilketonurija · Mentalna zaostalost · Mišiñna distrofija (Disenov tip) · Mladalaåki reumatoidni artritis · Ošteñenje sluha · Ošteñenje vida – slepilo · Rak · Sindrom ošteñenog X hromozoma · Šeñerna bolest · Talasemija

TREÑI DEO: Malo dete u porodici DVADESET ÅETVRTO POGLAVLJE: Malo dete kao brat ili sestra . . . . . . . 667 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 667 Rivalstvo meðu decom · Sve podjednako · Malo dete oboæava starije, ovo drugo ga ne podnosi · Starije dete oboæava mlaðe, ovo drugo ga ne podnosi · Tuåe meðu

xv brañom · Dvoje dece – razliåito vreme odlaska u krevet · Bezbedne igraåke · Manje paænje broju dva · Deljenje sobe · Neverovatno dobar bata ili seka · Bata ili seka koji nazaduju · Orni mali pomoñnik · Razlike meðu decom · Ponašanje kojim se privlaåi paænja · Ureðenje stana

DVADESET PETO POGLAVLJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 684 ŠTA SVE MOÆE DA VAM ZADAJE BRIGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 684 Vaša ljutnja · Udaranje bez kontrole · Vaša depresija · Plakanje pred detetom · Neslaganje roditelja · Podela tereta · Razboljevanje · Razliåiti stavovi o vaspitanju · Preæiveti s dvoje ispod dve godine · Vreme za sebe · Oseñaj krivice zbog posla · Nostalgija za domom · Nesigurnost u vezi sa ostajanjem kod kuñe · Otac sa punim radnim vremenom · Ne oseñam se kao roditelj · Rad van kuñe i disciplina · Putovanja bez malog deteta · Åesta poslovna putovanja · Deda i baba koji puše · Preseljenje · Usvojeno dete · Blizanci – ili više · Samohrani roditelj · Samohrano oåinstvo · Rastanak/razvod · Roditeljstvo bez starateljstva · Roditelji istog pola · Bolestan roditelj – izañi na kraj sa ozbiljnom bolešñu · Suoåavanje sa smrñu

DVADESET ŠESTO POGLAVLJE: Kad drugi brinu o vašem detetu . . . . . . . . 734 KOJE SU MOGUÑNOSTI ZA ÅUVANJE DETETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 734 Najåešñe moguñnosti · Neke manje uobiåajene moguñnosti KAKO IZABRATI PRAVI VID ÅUVANJA DETETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 739 Kuñno åuvanje · Porodiåno obdanište (ili grupno åuvanje u kuñi) · Privatno ili dræavno obdanište · Povremena bebi-siterka KAKO DA ÅUVANJE DETETA FUNKCIONIŠE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 748 Dogovorite se o svemu · Procenite kvalitet åuvanja deteta · Promene u åuvanju deteta · Priprema za obdanište · Ulazak u koloteåinu POSEBNE BRIGE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 752 Åuvanje bolesnog deteta · Zabrinutost u vezi sa zlostavljanjem · Moæe li åuvanje deteta biti previše dobro?

ÅETVRTI DEO: Dodatak Šta mogu sad da uradim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 756 Recepti od najboljih sastojaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 758 Bundevice · Åokoladni kolaå · Kolaå sa jabukama · Voñni kolaåiñi · Kolaåiñi od kikiriki-putera i æelea · Ledeno voñe na štapiñu ili u kuglama · Puding od krem-sira · Najbolja uæina · Æele od voñnog soka

xvi

Uobiåajeni domañi lekovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 762 Elektriåno jastuåe · Hladne obloge · Hladne obloge s ledom · Homeopatski lekovi · Ispiranje nosa slanim rastvorom · Ledene kupke · Ledene obloge · Pranje ruku · Termofor · Tople kupke · Tople obloge · Tople obloge za oåi · Uzdignut poloæaj glave · Vodena para · Vruñe obloge

Uobiåajene deåje bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 766 GRAFIKONI VISINE I TEÆINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 792

Istorija zdravlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 797 Trenuci za señanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 807 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 813-831

xviii

Preporuka pedijatra voj izuzetno informativnoj knjizi je O suðeno da bude prva po merodavnosti, pristupaånosti i korisnosti. Ono ãto me je najviãe zadivilo kada sam proåitao ovu knjigu jeste to ãto tako temeljno priprema roditelje da razumeju potrebe, ponaãanje i razvoj deteta ovog uzrasta, nudeñi pri tom na stotine korisnih predloga za negu, gajenje i vaspitavanje deteta. (Poslednje reåi bi moæda trebalo da stoje pod znacima navoda, jer sa detetom ovog uzrasta nikad se ne zna ko koga tu vaspitava.) Meðutim, Ãta da oåekujete u drugoj i treñoj godini je viãe od zgodnog priruånika. O razvoju deteta u ovim teãkim ali predivnim godinama autori govore na pristupaåan i razumljiv naåin, pa ñe je zahvalni roditelji sasvim sigurno preporuåiti svojim prijateljima kao knjigu koja je neophodna svakoj porodici. Danas je jasno da prve tri godine detetovog æivota preteæno odreðuju njegov buduñi razvojni put. Rane godine su u velikoj meri presudne za detetovo kasnije telesno zdravlje, emotivni i intelektualni razvoj, snalaæenje u druãtvu, samouverenost, samopouzdanje i uspeãno ostvarivanje odnosa sa drugim ljudima. Od pravilne nege i odgoja, uz dosta ljubavi i razumevanja u ovim razvojnim godinama, biñe koristi i sada i kasnije. Ova najnovija knjiga iz serije Ãta da oåekujete pomaæe roditeljima u tome na nekoliko naåina. Knjiga ukazuje roditeljima na to ãta mogu da oåekuju od deteta u odreðenom uzrastu i fazi razvoja i krajnje uverljivo daje ãirok spektar normalnog ponaãanja. Savetuje roditelje u vezi sa onim ãto uvek predstavlja veliki izazov i teæak zadatak, a to je kako pomoñi detetu da se uspeãno izbori s najveñim problemima u razvoju, kao ãto su dobra ishrana, pravovremena vakcinacija, bezbedna igra, åvrst san,

odvikavanje od sisanja, govor, odvajanje, samodisciplina, dobre higijenske i zdravstvene navike i razne druge stvari koje se tiåu brige o detetu. Knjiga daje dosta praktiånih saveta o tome kako spreåiti probleme s ponaãanjem i razvojem. Autori ne samo da pomaæu roditeljima da izbegnu negativno, veñ jasno istiåu pozitivne vrednosti i savetuju roditelje kako da pomognu detetu da shvati razliku izmeðu dobra i zla. Nastupi besa? Zadræavanje daha? Poremeñaji sna? Ujedanje? Kratkotrajna paænja? Odlaganje poåetka govora? Problemi s navikavanjem na noãu? Osamostaljivanje? Negativizam? Nepoãtovanje ograniåenja? Ne samo da se govori o tome zbog åega se ovi problemi javljaju, veñ se daju i konkretni saveti kako ih spreåiti – ili bar ublaæiti. Saveti se daju s obzirom na uzrast, potrebe i sposobnosti deteta. Ni roditelji nisu zanemareni. Osnovni cilj knjige je da roditeljima, koji su åesto savladani brigama i ponekad oåajni, pruæi informacije koje ñe im uliti samopouzdanje i samopoãtovanje, pomoñi im da se bolje prilagode i da ne misle o sebi kao o nesposobnima. Knjiga daje jasne i ohrabrujuñe odgovore na pitanja koja roditelji najåeãñe postavljaju. Insistira se na interakciji roditelj – dete i komunikaciji kao naåinima pomoñu kojih ñe i roditelj i dete od poåetka da grade dobar odnos. Kroz åitavu knjigu dete se posmatra u okviru njegove porodice. Saveti i predlozi autora su tu da åitaocima pomognu da uæivaju u svojoj deci – da izazovima detetovih razvojnih godina priðu pozitivno, da shvate ono ãto im åesto izgleda kao (a obiåno nije) nerazumno ponaãanje, i da im pomognu da svako dete posmatraju, prihvate i poãtuju kao jedinstvenu liånost i doprinesu realizaciji detetovog potencijala.

xix

Ova knjiga je odgovor na normalnu potrebu danaãnjih roditelja za informacijama koje su u skladu s naãim vremenom, periodom koji karakteriãu brze promene u porodici i druãtvu. Ova izuzetna sinteza stavova o podizanju deteta, praktiåne strane sociologije, psihologije i biologije i uspeãne lekarske prakse, neprevaziðena je kada se

radi o knjigama o podizanju deteta. Ova sjajna knjiga ñe biti izuzetno korisna i roditeljima i onima koje to zanima iz profesionalnih razloga. Dr Moris Grin Peri V. Leã, profesor pedijatrije na Univerzitetu u Indijani

Priča o "dva" deteta ili su to njeni najlepãi dani; bili su to njeni najgori dani. Bile su to Emina druga i treña godina. Bacanje cipela po sobi zato ãto joj "ne prijaju" na nogama. Odbijanje krekera zato ãto mu je slomljen krajiåak. Oblaåenje kupañeg kostima u hladno januarsko jutro, a skijaãkog odela vrelog avgustovskog popodneva. Protestno sedenje na prljavom njujorãkom ploåniku (a od autobusa nigde ni traga), valjanje ispred rafa sa slatkiãima u supermarketu (poãto slatkiãi nisu bili u planu). Nastupi besa danju, problemi sa spavanjem noñu. Prepirke za veåerom ("Neñu to da jedem!"), pred ormanom ("Neñu to da obuåem!"), na igraliãtu ("Neñu joã da idem kuñi!"). Straãna tvrdoglavost, narav kakvu nema ni oficir koji obuåava marince, ritualno ponaãanje na ivici opsesivno-kompulsivnog. A tek taj osmeh – osmeh koji jednim bljeskom bisernih zubiña odmah smekãa roditelja. A tek taj zagrljaj – spontani izliv ljubavi slaði (i joã viãe zarazan) od åokoladnih bombona. A tek taj glas – umilniji nego ãto bi glas smeo da bude, i pogreãno izgovaranje svake reåi – "ba" umesto banana, "em" umesto eurokrem, "da-da" umesto tata. A tek oni trenuci – bezbroj åarobnih momenata zbog kojih sam zaboravljala na nastupe besa, koji su me zabavljali, oduãevljavali i zbog kojih sam oseñala neizmernu sreñu. Kako je samo hranila svoje medvediñe dok sam dojila njenog malog brata. Kako je sipala "åaj" svojim lutkama i davala injekcije bolesnim pliãanim æivotinjama. Kako je pevala ljuljajuñi se na ljuljaãci i brbljala neãto sebi u bradu listajuñi slikovnice. Kako je po parku lovila gusenice i leptire i posmatrala ih u svojoj "kuñici za bube". Kako je hodala, mazila se, smejala se, igrala se, spavala. Ako predstoji neki joã teæi period u podizanju Eme, onda on mora biti joã

zabavniji. Mada sam potpuno uæivala u svim danima Eminog æivota (od novoroðenåeta, pa skoro do tinejdæera; o adolescenciji ñemo tek da govorimo), druga i treña godina – jezivije od strmoglavljivanja æeleznice u zabavnom parku, pa ipak mnogo uzbudljivije: niz uspona i padova koji u isti mah zbunjuju, oåaravaju, izluðuju i uveseljavaju – su mi bile najomiljenije. Naravno, sada je to lako reñi – sada kada je Ema od nerazumnog dvogodiãnjeg deteta postala (uglavnom) razumno, odgovorno i oseñajno jedanaestogodiãnje dete, sada kada je proãlo skoro deset godina od tog bacanja cipela (tu patiku viãe nismo nikada ni naãli). Definitivno je to bilo teæe reñi, i osetiti, onda kada je Ema bila u tim godinama. Da sam samo tada znala ono ãto sada znam, ãto mi je iskustvo sada pomoglo da shvatim. Da se, da parafraziram onaj åesto koriãñen aforizam, to stvarno deãava. I neizbeæno je – kao ãto su neizbeæna i ta dva prednja zuba i ti prvi koraci. To se ne deãava zato ãto niste dobar roditelj ili zato ãto je vaãe dete bezobrazno – deãava se zato ãto bi trebalo da se desi i zato ãto mora da se desi. Deca ne rade to ãto rade zato ãto hoñe da izlude roditelje (mada se i to åesto dogaða); rade to ãto rade da bi porasla, sazrela, da bi se pomirila s tim da odrastaju. Ova knjiga je posveñena tim napornim, sjajnim, neobuzdanim, neodoljivim, krajnje neverovatnim stvorenjima koja nazivamo dvogodišnjacima i trogodišnjacima – i roditeljima koji se trude da ih u tim godinama razumeju. Sa nadom da ñemo ovom knjigom pomoñi roditeljima da cene detetove najbolje momente i izaðu na kraj s onim najgorim trenucima – æelimo vam da uæivate sve vreme tokom ovih godina. Hajdi A. Murkof

xxi

Pre nego što počnete Kako koristiti knjigu ŠTA DA OČEKUJETE U

DRUGOJ I TREĆOJ GODINI ada govorimo o roditeljstvu, malo je apsolutnih istina (jedna je, naravno, ta da svako dete treba da bude voljeno) i ne postoji jedan "pravi naåin" (osim kada se radi o detetovoj bezbednosti i zdravlju). Ova knjiga treba da vam da neke predloge, miãljenja, objaãnjenja i primere – da biste mogli da upotpunite i uåvrstite, a ne potisnete sopstveni instinkt. Neka vas knjiga inspiriãe, ne dajte da vas koåi. Ne odgovara svoj deci isti naåin vaspitanja (åak i kad su u pitanju deca iz iste porodice ili isto dete pod razliåitim uslovima); isti naåin vaspitanja ne odgovara ni svakom roditelju, pa ni jednom istom roditelju tokom åitavog njegovog æivota. Neka vam ova knjiga posluæi kao vodiå dok koristite sopstvene veãtine, talente, instinkte znajuñi sebe i svoje dete (vas i vaãe dete niko ne poznaje tako dobro kao vi sami) i dok pokuãavate da otkrijete ãta najbolje pomaæe u vaãem sluåaju.

ŠTA VAŠE DETE MOŽE DA RADI

vako dete je jedinstveno; svako dete se razvija sopstvenim tempom. Poãto ima malo dece za koju se moæe reñi da su proseåna ili tipiåna, nema neke velike koristi od poreðenja. Mada ponekad zabrinjava dete koje zaostaje u razvoju za svojim vrãnjacima, to isto dete moæe kasnije brzo sustiñi, pa åak i prestiñi drugu decu. Pa ipak, veñinu nas, bar s vremena na vreme, zanima gde se naãe dete nalazi u

odnosu na drugu decu. Da bismo vam pomogli da vidite dokle je vaãe dete doãlo s razvojem u okviru ãirokog spektra normalnog, razvili smo skalu postignuña po mesecima za drugu godinu i skalu po kvartalima za treñu godinu, pod koju praktiåno sva deca potpadaju. Ove skale su zasnovane na opãteprihvañenoj skali Denver II, uz nekoliko dodatih elemenata sa veoma uvaæene skale ELM (Early language milestone Rani razvoj jezika). Evo kako to izgleda u praksi: svaki odeljak "Ãta vaãe dete moæe da radi" podeljen je na åetiri kategorije. Prva, "Vaãe dete... trebalo bi da moæe" navodi sve ono ãto do tog uzrasta savlada 90% dece. Druga, "Vaãe dete... verovatno ñe moñi" sadræi ono ãto je savladalo 75% dece. Treña, "Vaãe dete... moæda ñe moñi" ukljuåuje sve ono ãto zna 50% dece. I åetvrta, "Vaãe dete... moæda ñe åak moñi" sadræi ono ãto zna 25% dece. Veñina roditelja ñe nañi da njihovo dete u jednom istom trenutku potpada pod nekoliko razliåitih kategorija; neki ñe moæda nañi da se njihovo dete uporno dræi iste kategorije; drugi ñe moæda nañi da je detetov opãti razvoj neujednaåen – jednog meseca sporo napreduje, a sledeñeg brzo. Svi ovi razvojni stilovi su sasvim normalni dok se ne dokaæe suprotno. Ipak, ponekad treba konsultovati lekara (na primer, kada dete nikako ne moæe da nauåi neãto ãto bi dete tog uzrasta "trebalo da zna" ili kada roditelj intuitivno oseña da se dete ne razvija normalno). Åak i tada, mada treba proveriti da li je sve u redu, moæe da se ispostavi da sa detetom nema nikakvih problema. Neka deca napreduju, ali malo sporije nego proseåna deca. Neka vam ovi delovi knjige – "Ãta vaãe dete moæe da radi" – posluæe da, ako hoñete, povremeno proverite kako dete napreduje, ali

xxii nemojte da na osnovu toga izvodite zakljuåke o detetovom potencijalu – to se ne moæe predvideti. Ako uhvatite sebe kako stalno proveravate da li se vaãe dete moæe smatrati proseånim, bolje bi bilo da retko gledate ovu rubriku ili da je uopãte ne gledate. Dete ñe se i ovako i onako razviti, a biñete sreñniji i vi i dete. Imajte na umu da pitanja i problemi kojima se poglavlja bave nisu toliko usko vezana za taj mesec ili period kao ãto je to bio sluåaj sa prethodnom knjigom Ãta da oåekujete u prvoj godini. Ako vas neãto brine, potraæite odgovor uz pomoñ indeksa na kraju knjige. Ne zaboravite da razvoj male dece, isto kao i beba, ne ide pravolinijski. Ima mnogo neravnina, prepreka, zamaha i zastoja. Period koji prethodi nekom krupnom koraku åesto karakteriãe dezorganizacija – kao da niãta ne ide kako treba, a onda iznenada dete prohoda ili progovori. Period stagnacije, kada dete kao da uopãte ne napreduje, u stvari prolazi u usavrãavanju novih veãtina; takvi periodi su neophodni za normalan razvoj. Dete moæe sporo da napreduje, ili åak da nazaduje, ako je pod stresom. Uz potrebnu podrãku, deca se obiåno ponovo vrate na pravi put.

NAPOMENA PORODICAMA KOJE NISU TRADICIONALNE

anas postoji viãe naåina za podizanje deteta. Mada se tzv. "tradicionalna" porodica – kada braåni par zajedno podiæe decu – joã uvek smatra normom, polovina ameriåke dece mlaðe od osamnaest godina odrasta u porodicama koje nisu tradicionalne. Ponekad je to stvar izbora, åeãñe sticaj okolnosti, ali sve je viãe samohranih roditelja, najviãe majki. Mada ne mnogo, sve viãe ima i drugih tipova porodica koje nisu tradicionalne – o detetu se brine samo otac, nevenåani heteroseksualni par ili par istog pola. Ponekad majka i otac imaju zajedniåko starateljstvo nad detetom, ali ne æive zajedno, ili pak dede i babe podiæu svoje unuke. Ova knjiga je namenjena svim porodicama, i tradicionalnim i onima koje to nisu. Da bismo stvari uåinili jednostavnijim, ponekad govorimo o tradicionalnoj porodici da ne bismo posebno govorili o svakoj drugoj moguñoj strukturi porodice. To ne znaåi da smo time æeleli da iskljuåimo ili uvredimo sve ostale koji podiæu decu u manje tradicionalnom okruæenju. Viãe o porodicama koje nisu tradicionalne pogledajte u Poglavlju 25.

PRVO

POGLAVLJE

Trinaesti mesec ŠTA VAŠE DETE MOŽE DA RADI Do kraja ovog meseca1 vaãe dete ... trebalo bi da moæe (vidi napomenu):

Razlika u razvoju se postepeno smanjuje i obiåno nestaje oko druge godine.)

▲ da se uspravi u stojeñi poloæaj ▲ da sedi ▲ da se kreñe (da "krstari" stalno se pridræavajuñi) ▲ da tapãe rukama ("taãi, taãi, tanana...") ▲ da iskazuje potrebe i na drugi naåin osim plakanjem

... verovatno ñe moñi:

Napomena: Ako vaãe dete joã nije dostiglo ove pokazatelje ili ne koristi ruke svrsishodno, na primer da bi podiglo stvari, konsultujte lekara. Ova faza razvoja je moæda normalna za vaãe dete (neka deca kasnije sazrevaju), ali bi bilo dobro da to proceni struånjak. Takoðe konsultujte lekara ako dete deluje nezainteresovano, ako se ne smeje, ako se retko javlja ili ako ne daje glasa od sebe, ako deluje kao da ne åuje dobro, ako je stalno uznemireno ili traæi neprekidnu paænju. (Imajte na umu da jednogodiãnje dete koje je bilo prevremeno roðeno åesto zaostaje u razvoju za svojim vrãnjacima. 1 Trinaesti mesec zapoåinje onda kada dete ima punih dvanaest meseci i zavrãava se kada je staro trinaest meseci.

▲ da stavi predmet u kutiju (sa dvanaest i po meseci) ▲ da imitira neke radnje (sa dvanaest i po meseci) ▲ da samostalno stoji ▲ da izgovara bar jednu prepoznatljivu reå ... moæda ñe moñi: ▲ da pije iz ãolje ▲ da izgovara dve prepoznatljive reåi (sa dvanaest i po meseci) ▲ da pokaæe æeljeni predmet (sa dvanaest i po meseci) ▲ da ãkraba, ævrlja ▲ da dobro hoda ... moæda ñe åak moñi: ▲ da koristi kaãiku/viljuãku (ali ne uvek) ▲ da samo skida neki deo odeñe ▲ da pokaæe deo tela kada mu kaæete ▲ da baci predmet oponašajuñi vas

PRVO POGLAVLJE

Intelektualni razvoj. Na poåetku druge godine deca su istraæivaåi i nauånici. Sve ãto im se naðe na putu sakupljaju, prouåavaju, testiraju, sluæe se predmetima i joã uvek sve stavljaju u usta. Ona posebno obrañaju paænju na odnose izmeðu uzroka i posledice. Mala deca æive "ovde" i "sada" i joã uvek ne pokazuju mnogo smisla za apstraktno miãljenje.

Emocionalni razvoj. Kako se svet malog deteta širi, ono – pošto je veñ daleko odmaklo od novoroðenåeta koje samo jede, plaåe i spava – ispoljava sve više razliåitih raspoloæenja, oseñanja i ponašanja. Oåekujte ih i prihvatite, jer su deo odrastanja. To je široki spektar ispoljavanja privræenosti, nezavisnosti, frustracije, straha, ljutnje, pobune, tvrdoglavosti, svojeglavosti, tuge, napetosti ili zbunjenosti.

ŠTA MOŽETE DA OČEKUJETE NA LEKARSKOM PREGLEDU U OVOM MESECU

Pripreme za kontrolu. Zapiãite sva pitanja koja su vas muåila od poslednje posete lekaru. Proverite da li ste poneli spisak pitanja da biste bili spremni kada vam se lekar obrati sa: "Imate li vi neko pitanje?" Takoðe, pribeleæite i sve ono ãto je dete u meðuvremenu nauåilo (pljeskanje rukama, pozdrav "pa-pa", slanje poljupca, hodanje, penjanje) tako da imate spremne odgovore na pitanje: "Ãta je sve vaãe dete u stanju da uradi?" Ponesite i svoju beleænicu sa podacima o detetovom zdravlju da bi informacije kao ãto su visina, teæina, vakcine i drugo bile pribeleæene. Kako ñe izgledati kontrola. Procedura ñe zavisiti od vaãeg pedijatra, ali u veñini sluåajeva kontrola deteta od godinu dana izgleda ovako: ▲ Procena rasta (visina, teæina, obim glave) u odnosu na prethodnu kontrolu. Nalaze moæete da ucrtate u grafikon rasta (vidi strane 792-796), a napredak detetove teæine i visine da uporedite sa prethodnim merama. U drugoj godini moæete oåekivati da ñe dete rasti sporije nego do sada.2 2

Skoraãnja istraæivanja govore da deca ne rastu ravnomerno, veñ u "skokovima". Tako bi vaãe dete moglo da ima istu visinu nekoliko meseci, a onda iznenada da poraste dva, tri santimetra ili viãe, takoreñi preko noñi.

▲ Pitanja u vezi sa detetovim razvojem, ponaãanjem, zdravljem, navikama u jelu. Takoðe moæete oåekivati i pitanja vezana za funkcionisanje porodice u celini, lekar se moæe interesovati da li je bilo nekih ozbiljnijih promena ili potresa, kako se druga deca (ako ih ima) slaæu sa najmlaðim detetom, kako se vi snalazite, kako ste reãili åuvanje deteta (ako je bilo potrebno). On ñe vas takoðe upitati imate li drugih pitanja i šta vas još brine. ▲ Neformalna procena detetovog sluha i vida, kao i psihiåkog i intelektualnog razvoja zasniva se na posmatranju i razgovoru. ▲ Ako postoji sumnja da je dete anemiåno, radi se analiza krvi iz prsta (hematokrit i hemoglobin). Test se inaåe radi rutinski, bar jednom u periodu izmeðu navrãene prve i åetvrte godine. ▲ Izmeðu devetog i dvanaestog meseca rutinski se radi test krvi na olovo i tada se obiåno krv uzima iz prsta.3 ▲ Proba na tuberkulozu Mantu primenjuje se kod dece sa visokim rizikom od tuberkuloze. Kod nas, za razliku od SAD, obavezna je vakcinacija na tuberkulozu veñ na roðenju; pri kontrolnom pregledu sa 9 meseci proverava se vakcinalni oæiljak i ponavlja vakcina ako nalaz 3 To je nova preporuka Ameriåke akademije za pedijatriju i ne primenjuju je svi lekari; zasad nije opãteprihvañeno da treba testirati svu decu. U Jugoslaviji se ovaj test ne radi rutinski. – prim. prev.

TRINAESTI MESEC

nije zadovoljavajuñi (prim. prev.). To je jednostavna koæna proba, koja je u poslednje vreme postala veoma vaæna zbog uåestanosti pojave tuberkuloze i moæe da se radi i u petnaestom mesecu. Vakcinacija. ▲ Hib (haemophilus influenza b); moæe se davati od petnaestog meseca. (Ova vakcina zasad ne spada u obavezan kalendar vakcinacije u Jugoslaviji. – prim. prev.) Savetovalište. Lekar bi mogao da porazgovara sa vama i o temama kao što su: dobro

roditeljstvo, nastojanja vašeg deteta da se bori za svoju samostalnost, disciplina, komunikacija sa detetom, ishrana, prestanak dojenja i dodavanje fluora, ako je potrebno, spreåavanje povreda, podsticanje govora i o drugim temama koje ñe postati vaæne tokom meseci koji nastupaju. Sledeña kontrola. Ako je dete zdravo sledeñi pregled ñe biti sa 15 meseci. Do tada, svakako se javite lekaru ako imate bilo kakvo pitanje na koje u ovoj knjizi nije odgovoreno ili ako dete pokazuje znake bolesti (vidi stranu 515).

ŠTA SVE MOŽE DA VAM ZADAJE BRIGU ČESTI PADOVI Moja jednogodiãnja ñerka jedva moæe da stoji viãe od pet minuta bez padanja. Da li je sve u redu sa njenom koordinacijom pokreta? ada imate malo dete nezgoda samo åeka da se dogodi ... dogodi ... i ponovo se dogodi. Oni koji su tek prohodali nisu baš sigurni na nogama (zato decu åesto i zovemo "paåiñi", jer nas njihov hod podseña na paåje geganje). Veñina poletaraca ne moæe ni sobu da preðe bez padanja. Deo problema nalazi se u nedostatku iskustva kada su u pitanju ravnoteæa i koordinacija pokreta, koji zahtevaju mnogo veæbe da bi postali savrãeni. (Ako ste kao veñ odrasli poåeli da uåite klizanje ili voænju bicikla, onda moæda imate predstavu o tome kako izgleda uåenje hodanja.) Drugi razlog nesigurnosti je i podatak da je veñina dece u ovom dobu blago dalekovida i da ne vidi najbolje ono što im je ispred nosa (pogledaj stranu 4). Rasuðivanje, odnosno njegovo pomanjkanje, kao i preokupiranost drugim stvarima takoðe doprinose nesigurnom hodu. Vaãa ñerka radije obraña paænju na ono ãto se deãava oko nje, nego kuda

ide. Kako su mala deca retko sposobna da se koncentriãu na viãe od jedne stvari istovremeno, sudaranja i padovi su neizbeæni. Dakle, ona ñe nastaviti da stiåe sigurnost tokom sledeñih meseci, ali ãansa da izbegne modrice joã uvek nije na vidiku, a verovatno neñe ni biti sve do njenog treñeg roðendana, kada dete stiåe neophodnu sigurnost u hodu – bar veñi deo vremena. Do tada, iako je ne moæete uvek spreåiti da padne, najbolje ãto moæete da uradite je da predupredite ãto viãe padova i smanjite moguñnost povrede pošto veñ padne. Ima smisla i to da dete pustite da hoda po tepihu ili zastrtim povrãinama (naravno, to nije izvodljivo ako u kuñi nemate prostirki) i da je udaljite od posebno tvrdih podloga kao ãto su mermer, keramiåke ploåice, kamen ili cigla. Proverite sva mesta po kojima se ona kreñe, da li ima oãtrih uglova ili ispupåenja i pokrijte ih ili uklonite (vidi str. 566). Ormane i fioke dræite zatvorene, kao i kuñne aparate (naroåito maãinu za sudove); sklonite ili priåvrstite elektriåne kablove; privremeno uklonite klimave stolove i stolice (koje bi ona mogla da dograbi radi oslonca). Posebno opasna mesta, kao ãto su stepenice i kupatila, treba da budu potpuno nedostupna (vidi str. 560).