Šta da očekujete u drugoj godini

Šta da očekujete u drugoj godini OD 12 MESECI DO 24 MESECA

S

ve ono što treba znati o nezi, odgajanju, razumevanju i praćenju deteta od prvog do drugog rođendana

Naučite kako: • hraniti probirljivo dete; • rešavati probleme sa spavanjem; • pomoći detetu da progovori; • ublažiti napade besa;

• podsticati

radoznalost;

• razumeti dečje ponašanje i izboriti se s njim; • učiniti da vam dete bude bezbedno

•••••••••••••••••••••••••••••••••

Autori:

Hajdi Murkof i Šeron Mejzel

Z A H VA L N I C A

Šta da očekujete u

drugoj godini Od 12 meseci do 24 meseca

Hajdi Murkof i Šeron Mejzel

3

Eriku, koji mi je sve, Emi, Vajatu i Raselu, mojim najvećim očekivanjima.

Arlin, s mnogo ljubavi, uvek i zauvek. Mojim saradnicima i mamama, tatama, bebama i mališanima, ma gde oni bili

PRIRUČNICI Hajdi Murkof i Šeron Mejzel Šta da očekujete u drugoj godini Prvo izdanje Naslov originala: What To Expect The Second Year Heidi Murkoff and Sharon Mazel Copyright © 2011 by What to Expect LLC What to Expect® is a registered trademark of What to Expect LLC Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar 2016 Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne sme biti reprodukovan – mehanički, elektronski ili na drugi način, uključujući i fotokopiranje – bez pismene saglasnosti izdavača.

Dizajn korica Dejvid Met (David Matt) Ilustracije na koricama Tim O’Brajen (Tim O’Brien) prema fotografiji Debre Ori (Deborah Ory) Fotografija tkanine na koricama Dejvis + Star (Davies + Starr) Dizajn tkanine na koricama Lin Parmentje (Lynn Parmentier) Dizajn knjige Rej-En Spicenberger i Liza Holander (Rae Ann Spitzenberger & Lisa Hollander) Ilustracije u knjizi Karen Kučar (Karen Kuchar) Sa engleskog prevela Mirjana Popov-Slijepčević Urednik Anđelka Ružić Lektor Mirjana Delić Priprema za štampu Tatjana Valjarević Izdaje Kreativni centar Beograd, Gradištanska 8 tel.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdavača Ljiljana Marinković Štampa Grafostil Godina štampe 2016 Tiraž 2.000

Z A H V A L N O S T

Hvala (ili faja)

P

otrebna mi je pomoć. Eto, rekla sam… Potrebna mi je pomoć, i to velika. Igrom slučaja, ne sa­mo što sam je dobila u ogromnim ko­li­činama već sam dobila ono najbolje če­mu devojka može da se nada. Kao i uvek, počinjem od čoveka pored koga imam sreće da se budim već dvadeset devet go­­­dina – od svog partnera u ljubavi, ži­vo­tu, poslu i uži­­­­vanju, dragog supruga i najboljeg pri­ ja­telja Erika (mada se po­nekad budim i pored sićušne čivave po imenu Hari, ko­ja uspeva da se ugnezdi negde između Erika i mene – baš kao Ema kada je bila ma­la … samo što se ona nije linjala).

A ima još mnogo, zaista mnogo onih ko­ji su mi pomogli. Porodica knjiga Šta da očekujete u međuvremenu se uvećala, ali je, na sreću, porastao i broj divnih, ta­lentovanih, odanih saradnika koji su to­me doprineli. Neki su došli, pomogli i otišli dalje (što pokušavam da ne uzmem k srcu), a drugi su ostali sa mnom od za­ četka ove edicije do danas. Mnogo hvala ili, kako bi mališani rekli, faja: Arlin Ajzenberg, mojoj prvoj i naj­ va­žnijoj partnerki u radu na knjizi Šta da očekujete. Ljubav i saosećanje koje si

nam ostavila u nasledstvo živeće zauvek – uvek ćemo te voleti i pamtiti. Šeron Mejzel, ti si vetar u mojim jedri­ ma, odgovor na moja pitanja, šlag na tor­ ti – i kao i uvek, jin za moje jang. Kako bih živela (i radila) bez tebe? S lju­bavlju ti zahvaljujem, kao i tvom strpljivom su­ prugu doktoru Džeju i tvo­jim ćerkama Danijeli, Arijani, Sofiji i Kiri, koje su se nekako (zaista dobro) same odgajile.

Suzan Rejfer, pravoj prijateljici, izu­zet­ noj urednici, izvanrednom zastupniku au­tora, čije su kritike uvek oštre kao i nje­­no pero (neke sam čak prestala da bri­ šem). I nije čudo što posle svih tih go­dina zu­renja u monitore obe nosimo na­očare.

Piteru Vorkmanu za njegovu posve­će­ nost, strast i privrženost, kao i za to što je stvo­rio kuću koja je postala dom ediciji Šta da očekujete.

Svima u Vorkmanu koji su mi pomogli da donesem na svet svoje najnovije čedo: Bobu Mileru, novom, neustrašivom li­de­ ru, za spretnost i ekspeditivnost. De­j­­vi­du Metu, što me je uvek snažno podržavao i što se slagao s mojom umetni­čkom vizi­ jom, koja, moram pri­znati, nije jeftina.

Mojim dvema omiljenim dizajnerkama

Z A H VA L N O S T

Lizi Holander i Rej-En Spicenberger, za vaš talenat i strpljenje. Crtačkom geniju Timu O’Brajenu što je Điđiju, najslađem mališanu na svetu, udahnuo život (i Điđiju, za osmeh koji mi se uvek pojavi na licu kada ugledam njegov osmeh) i En Kerman što je pronašla Điđija. Lin Parmentje za predivnu mustru na ko­ ricama. Karen Kučar što je savršeno do­ čarala mališana u tom uzrastu (i što je za­­divljujuće mirno radila kada je bila pri­tisnuta rokovima). Pegi Genon što je uvek prihvatala tuđe ideje i dopuštala da proces proizvodnje neometano teče.

I mojim ostalim fenomenalnim prija­ t­eljima u Vorkmanu, uključujući Suz2 (Suzi Bolotin), Erin Klabunde, Voltera Vajnca, Pejdž Edmunds, Dženi Mandel, Džejma Verlea, Džoe Ginisa, Stivena Pejsa, Merilin Barnet, Džodi Vajs, Emili Krasner, Bet Veram, Barbaru Peragin – i ceo komercijalni i marketinški tim.

Doktoru Marku Vidoumu za stručne savete u oblasti medicine, za veliko zna­nje, beskrajno strpljenje, strast i hu­ mor – Osim toga, da li biste mogli da mi na­pišete dobar predgovor? Ne znam ko je srećniji – studenti kojima predajete, deca koju lečite, roditelji koje savetujete ili ja (drago mi je samo što sve to stižete da uradite).

Stivenu Petrovu, Vinsu Eriku, Majku Kerijakosu, Benu Volinu, Džimu Ker­ tisu, Sari Hater i svim mojim divnim pri­ jateljima i partnerima u kući Everyday Healt što ste omogućili da se naša vizija sajta www.whattoexpect.com ostvari.

Zahvaljujem i divnoj zajednici mama, ne samo zato što ste doprinele tome da naš sajt postane poseban kutak već i zato što

mi sa svojim stomacima, bebama i ma­ lišanima svakodnevno pravite društvo.

Dvojici drugih momaka pored kojih se ne budim, ali ne mogu da zamislim dan bez njih: Marku Čemlinu za veliku pro­n icljivost i stručnost u rešavanju prav­­­nih pitanja, kao i za istrajno prija­ telj­stvo i podršku; i Alanu Nevinsu za vešt menadžment, fenomenalnu takti­ čnost, beskrajno strpljenje, istrajnost i po­dršku. I najnovijem članu tima, ne­ kome ko ima sjajno ime i još sjajniji dar za komunikaciju: Hajdi Šifer – hvala što si predstavila knjigu publici!

Mamama moje druge bebe – Fondacije Šta da očekujete – Lizi Bernstajn i Rut Turof što prenose roditeljsku energiju onima kojima je najpotrebnija.

Emi (devojčici s kojom je sve počelo), Vajatu (dečaku s kojim se nastavilo) i mom najmlađem sinu Raselu – zbog vas sam srećna mama i mnogo vas volim.

A što se tiče porodice koju obožavam: Sendi Hatavej, dragoj sestri i prijateljici; beskrajno divnom ocu Hauardu Ajzen­ bergu; mojim voljenim svekru i svekrvi Ebi i Normanu Murkofu. I Viktoru Šar­ gaju, za tvoju ljubav i podršku.

Američkoj akademiji pedijatara što je neumorni zastupnik dece i nji­hovih ro­ ditelja i svim lekarima koji svakodnevno rade na tome da mališani budu srećni, zdravi i bezbedni.

Hvala, pre svega, svim mamama, ta­ tama i mališanima, gde god da ste.

Poljubac svima!

sadržaj Predgovor: Mapa puta ������������������������������������������������������������������������������������������������������������� xii Uvod: Vaša beba nije više beba ���������������������������������������������������������������������������������������������� xiv Vremenski okviri za faze razvoja: Druga godina u kratkim crtama Faze razvoja u drugoj godini ������������������������������������������������������������������������������������������������������ 3 Od 12 do 13 meseci, To je kumulativno, Od 13 do 14 meseci, Od 14 do 15 meseci, Od 15 do 16 meseci, Od 16 do 17 meseci, Od 17 do 18 meseci, Od 18 do 20 meseci, Od 20 meseci do 22 meseca, Od 22 do 24 meseca

PRVO POGLAVLJE

Vaše dete raste �������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 9

Šta vam sve može zadavati brigu ������������������������������������������������������������������������������������ 9 Grafikoni rasta, BLIZANCI Različiti klinci različito rastu, Merenje vašeg malog vrtirepa, Bucmasto dete, Mršavo dete, FAZA RAZVOJA Visina i težina, Ispupčen stomačić Ono što je važno znati: Grafikoni rasta ������������������������������������������������������������������������������� 15

DRUGO POGLAVLJE

Vaše dete od glave do pete ������������������������������������������������������������������������������������� 20 Nega kose, Kad se kosa ulepi, Traume zbog češljanja, Da li je vreme za šišanje? Borba oko pranja kose, Hemikalije u šamponu? Nega očiju, Uočavanje problema s vidom, Treptanje, Problemi s vidom, Nošenje naočara, Nega ušiju, Znaci problema sa sluhom, Zaštita od zvukova, Probušene uši, Nega zuba, Problemi sa zubima su nasledni, Borba oko pranja zuba, Da li je vreme za pastu s fluorom?, Nicanje kutnjaka, Zubi i slatkiši, FAZA RAZVOJA Redosled nicanja zuba, Rastavljeni zubi, Odlazak kod zubara, Pripreme za zubara, Nega kože, FAZA RAZVOJA Hoću sam..., Kada dete neće da se kupa, Otpor prema pranju ruku, To je prljav posao, Suva koža, Ispucali obrazi, Ekcem, Druge vrste osipa, Pregledajte detetu kožu, Zaštita od sunca, Kada dete odbija zaštitnu kremu, Nega noktiju, Sečenje noktiju, Nega stopala, Čudna stopala, Misterija izgubljenog svoda, Izbor cipela, Da li je vreme za nove cipele?, Kada kupujete nove cipele..., Nega vagine, Nega penisa, Nega guze, Neobičan izgled stolice, Promene u pražnjenu creva, Rat zbog pelena, Kada će prestati da nosi pelene?, Igranje sa sadržajem pelena

Ono što je važno znati: Navikavanje na nošu ������������������������������������������������������������������ 65 FAZA RAZVOJA Spremnost za nošu, Znaci da je dete spremno za nošu, ZA RODITELJE A da li ste vi spremni?, Znaci da je dete sposobno za nošu, Pripreme za nošu, Trendovi u navikavanju deteta na nošu, Pripremite se ... pozor ... sad!

TREĆE POGLAVLJE

Vaše dete hoda ���������������������������������������������������������������������������������������������������������� 68

Šta vam sve može zadavati brigu ���������������������������������������������������������������������������������� 71

Kada će da prohoda?, FAZA RAZVOJA Uspravljanje i hodanje, Da li dete ohrabrivati da hoda, BLIZANCI Hodanje u različitom ritmu, Još nije prohodao, Ponovo puzi, Koordinacija ... ili odsustvo koordinacije, Prevremeno rođena beba?, Penjanje, Da igračka ne postane plačka, Izlazi iz kreveca, Vrlo živahno dete, FAZA RAZVOJA Hajde da se igramo loptom, Manje živahno dete Ono što je važno znati: Fizička aktivnost ������������������������������������������������������������������������ 84 Ventil za decu punu energije, Plivanje, Načini za opuštanje

ČETVRTO POGLAVLJE

Ishrana ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 89

Ishrana u drugoj godini ����������������������������������������������������������������������������������������������� 89 Uvođenje zdravih navika, Aditivi se talože u organizmu,Učite dete da jede raznovrsnu hranu,Tečni suplementi – da ili ne?,Dvanaest neophodnih sastojaka svakodnevne ishrane u drugoj godini, Ne dajte detetu da se „naliva“ sokovima, Vreme je za mleko, Važna je veličina porcije

Šta vam sve može zadavati brigu ��������������������������������������������������������������������������������� 99 Kada odbiti dete od dojke, Kada odviknuti dete od flašice,Kako odbiti dete od dojke,Kako odviknuti dete od flašice,Kada dete odbija šolju, Moć slamčice,Šolja sa sisaljkom, Kasno odvikavanje od flašice, Kada dete odbija mleko, Alergija na mleko, Mera za mleko, Alergije na hranu, Gubitak apetita, Skokovi i padovi apetita, FAZA RAZVOJA Dete jede samo, Brljanje za stolom, Samostalno hranjenje i nered, Izbacivanje hrane iz usta, Fetiši u vezi s hranom, Kada je dete probirljivo u jelu, Nudite i nudite, Obogatite hranu bež boje, Ne dajte detetu da izvoljeva, Kad dete neće da jede povrće, Odbijanje omiljene hrane, Hrana uz zabavu, Uživajte u užini, Kada dete ne miruje za stolom, Zabavljanje za vreme obroka, Sklanjanje visoke stolice, Vegetarijanska ili veganska ishrana, Izlazak u restoran s malim detetom, Opasnost od gušenja hranom Ono što je važno znati: Bezbednost hrane ��������������������������������������������������������������������� 131 Bezbedno voće i povrće, Hemikalije nisu za decu, Dvanaest žigosanih … i ona druga grupa, Bezbedno meso i riba, Kada je meso gotovo, Koju ribu deca ne treba da jedu, Bezbedno mleko i mlečni proizvodi, Bezbedna jaja, Bezbedna voda za piće, Buđava situacija, Bisfenol A u flašicama za bebe

PETO POGLAVLJE

Spavanje ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 139

Šta vam sve može zadavati brigu �������������������������������������������������������������������������������� 139 Pobuna pred spavanje, FAZA RAZVOJA Vreme spavanja, Noćno buđenje, Jastuk i ćebence, Pripreme za spavanje, Buđenje s razlogom, Metode uspavljivanja, Aktivni danju, mirni noću, Da li je dete budno čim zajeca, Rituali u vezi sa spavanjem, Kasno odlaženje u krevet, Noćno hranjenje, Rano ustajanje, Letnje računanje vremena i odlazak na spavanje, Dnevnik spavanja, Problemi s dnevnim spavanjem, Jedno spavanje dnevno umesto dva, BLIZANCI Dvostruki problemi sa spavanjem, Kasno dnevno spavanje, Spavanje utiče na telesnu težinu, Kratko dnevno spavanje, Opiranje dnevnom spavanju, Hrkanje, Noćne more, Noćne more i noćni strahovi, Prelazak u krevet, Noćno tumaranje po kući, Kad ne želite da spavate utroje Ono što je važno znati: Stvaranje dobrih navika u vezi sa spavanjem ���������������������������� 162

ŠESTO POGLAVLJE

Ponašanje ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 165

Šta vam sve može zadavati brigu ��������������������������������������������������������������������������������� 166

Sve ga zanima, O ponašanju ukratko, Istraživanje sveta … ustima, Otvaranje i zatvaranje, Vađenje stvari, Ispuštanje predmeta, Zdravo, nova bebo, Mali terminator, Bacanje, Udaranje po svemu, Pištanje i vrištanje, Kako da zaštitite bebu od svog mališana, Udaranje, Kako suzbiti agresivnost, Ujedanje, ZA RODITELJE Na kraju dana, Čupanje, Agresivnost prema igračkama, Sisanje palca, Produženo korišćenje cucle laže, Predmet koji pruža utehu, Opasna uteha, Nema navike koja pruža utehu – nema problema, Udaranje glavom i druge navike koje pružaju utehu, Rituali, Rituali i prisilne radnje, Otpor promenama, Držanje za suknju, Prihvatanje ustaljenih navika, Vezivanje nije obavezno, Bezbedno presecanje uzice, Strah od odvajanja, ZA RODITELJE Kako da opraštanje bude bezbolnije, Vezivanje za jednog roditelja, BLIZANCI Kada blizanci pozelene od zavisti, Kada beba stigne kući…, Podozrivost prema nepoznatim osobama, Nema straha od nepoznatih osoba, Ponašanje na ulici, Bežanje, Strahovi i fobije, Suočavanje sa strahovima, Strah od pasa, ZA RODITELJE Da li je vreme za kućnog ljubimca? Ponašanje prema kućnom ljubimcu, Nema straha od pasa, Negativizam, Zagrljaj može da reši problem, ZA RODITELJE Kada treba da prihvatite ne kao odgovor, Neće da posluša kad kažete ne, Cmizdrenje, ZA RODITELJE Loše raspoloženje, Nerazumno ponašanje, Nestrpljenje (sada!), Traženje pažnje, Pobedite ga golicanjem, Sukob zbog auto-sedišta, Borba oko kolica, Kolicima do gojaznosti, ZA RODITELJE Odlazak u kupovinu s decom – nemoguća misija?, Dileme oko oblačenja, Dečja golotinja, Frustriranost deteta zbog toga što nije u stanju da se samo obuče, Više zabave, manje muke, Život s napornim detetom, Naporno dete

Ono što je važno znati: Kako suzbiti napade besa ��������������������������������������������������������� 248 Šta se krije iza napada besa?, Počinje strašna druga godina, Kako preduprediti napade besa, ZA RODITELJE Nemojte da budete popustljiva mama, Da li ste talac zacenjivanja?, Šta treba, a šta ne treba raditi prilikom napada besa, Tajm-aut za nastupe besa?, ZA RODITELJE Kako da ostanete smireni, Napadi besa na javnom mestu, Napadi besa samo za roditelje, Posle oluje, ZA RODITELJE Niste jedini

SEDMO POGLAVLJE

Disciplinovanje mališana ������������������������������������������������������������������������������������� 260

Šta disciplina jeste … a šta nije ���������������������������������������������������������������������������������� 261 Osnovne činjenice o disciplini, ZA RODITELJE Budite na istoj talasnoj dužini

Delotvorne disciplinske strategije ������������������������������������������������������������������������������ 265 Disciplinski metodi, Dobitne kombinacije, ZA RODITELJE Napravite predah, Kako da disciplina bude delotvorna, Pljuska po guzi – nemojte to da radite Ono što je važno znati: Dobro i loše ���������������������������������������������������������������������������� 270 Život sa ograničenjima

OSMO POGLAVLJE

Govor ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 274

Šta vam sve može zadavati brigu ��������������������������������������������������������������������������� 274

Dete još ne govori, FAZA RAZVOJA Govor, Teškoće u sporazumevanju, Uopštavanje, Znakovni jezik, BLIZANCI Dvaput više priče, Sužavanje rečnika, Elokventnost, Nejasan govor, Povezivanje reči Ono što je važno znati: Pomozite detetu da progovori �������������������������������������������������� 284

DEVETO POGLAVLJE

Učenje ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 288 Šta vam sve može zadavati brigu �������������������������������������������������������������������������������� 288

Slova i brojevi, Kako da dete zavoli čitanje, Osnove lepog ponašanja, Glad (bukvalno) za knjigama, Stalno traži istu priču, Šta je ovo? Šta je ono?, Aktivnosti za decu, Kompjuteri, Sticanje pojma o vremenu, Učenje uz dvd, Gledanje televizije Ono što je važno znati: Podsticanje radoznalosti ���������������������������������������������������������� 302 Problem s televizijom

DESETO POGLAVLJE

Igranje i druženje ���������������������������������������������������������������������������������������������������� 306

Šta vam sve može zadavati brigu ��������������������������������������������������������������������������������� 306 Moć igre, FAZA RAZVOJA Fina motorika, Igračke za decu, Manje poklona!, Ograničite nered, Dešnjak ili levoruk?, Igračke i starija braća i sestre, FAZA RAZVOJA Igranje, ZA RODITELJE Kada vam igranje dosadi, Kratak period pažnje, Samostalno igranje, Umetnički počeci, FAZA RAZVOJA Crtanje, Pevanje, Plesna groznica, Bojažljivost na igralištu, Bezbednost na igralištu, Druženje i držanje za suknju, Igranje s drugom decom, Grupa za igranje, Imate malog boksera?, Igranje s drugima, BLIZANCI Dvostruka zabava, Poprimanje loših navika u grupi za igranje, Povučeno dete, Čekanje na svoj red u igri, Teško je deliti s drugima, Deljenje, saosećanje i hvalisanje, Mali grubijan, Kada morate da delite, Izbegavajte grube igre, Ružno ponašanje Ono što je važno znati: Sklapanje prijateljstva ��������������������������������������������������������������� 340

JEDANAESTO POGLAVLJE

Putovanje s detetom ����������������������������������������������������������������������������������������������� 343

Odlazak na put s detetom ������������������������������������������������������������������������������������������� 344 Kud god da krenete, Putovanje kolima, Putovanje avionom, Kako da zabavite dete dok putujete, Kako suzbiti mučninu, Pasoš za dete, Prilagođavanje vremenskoj razlici (džet-leg), Putovanje vozom, Kako odabrati smeštaj, Napadi besa na putovanju, Stomačne tegobe, ZA RODITELJE Putovanje bez deteta DVANAESTO POGLAVLJE

Da vam dete bude zdravo ������������������������������������������������������������������������������������� 364

Šta možete da očekujete na kontrolnom pregledu ����������������������������������������������������� 364 Strah od lekara, Doktore, doktore, Vi najbolje poznajete svoje dete, Recite detetu istinu,

Vakcinacija ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 369 Predviđene vakcine, ZA RODITELJE Vakcine nisu samo za decu, Kada treba pozvati lekara posle vakcinacije, Da li prehlada treba da odloži vakcinaciju?, Kalendar vakcinacije, Bolje ikad nego nikad, Kako umanjiti strah od injekcije, Istine i zablude o vakcinaciji, Mere predostrožnosti pre vakcinacije

Javljanje lekaru ����������������������������������������������������������������������������������������������������������� 379 Kada treba pozvati lekara, Gde boli?, Nema glupih pitanja, Pre nego što pozovete lekara, Prag bola vašeg deteta

Povišena temperatura �������������������������������������������������������������������������������������������������� 387 Merenje temperature, Febrilne konvulzije, Merenje toplomerom, Tipična telesna temperatura, Kako postupiti u slučaju povišene temperature, Povišena temperatura je samo deo slike

Nega bolesnog deteta �������������������������������������������������������������������������������������������������� 393 Kod kuće, ZA RODITELJE Kada ste vi bolesni, U bolnici, Pripreme za bolnicu Ono što je važno znati: Lekovi �������������������������������������������������������������������������������������� 397 Informacije o lekovima, Lekovi onlajn: recept za opasnost?, Biljni preparati, Bezbedno davanje leka, Kako da lek lakše sklizne, Nemojte ovo da dajete svom detetu

Najčešće dečje bolesti ������������������������������������������������������������������������������������������������� 403 Prehlada, Paracetamol ili ibuprofen?, Dobra strana kijavice, Vaše pušenje loše utiče na zdravlje deteta, Cevčice za odvođenje tečnosti, Infekcija uva, Uz antibiotike dajte i probiotike, Bol u grlu, Grip, Kako suzbiti klice, Krup, Zatvor (konstipacija), Proliv (dijareja), Znaci dehidratacije, Infekcija urinarnog trakta

Najčešće hronične bolesti ������������������������������������������������������������������������������������������� 417 Alergija, Alergija ili prehlada?, Alergije opasne po život, Astma, Astma ... ili reaktivna bolest disajnih puteva?, Celijakija, Kada je dete koje ima alergiju na hranu ili celijakiju izvan kuće, Napadi i epilepsija, Gubitak ili oštećenje sluha, Testiranje sluha

TRINAESTO POGLAVLJE

Bezbednost u drugoj godini �������������������������������������������������������������������������������� 430

Bezbednost u kući �������������������������������������������������������������������������������������������������������� 430 Biti oprezan ne znači biti opsesivan, Zaštita od povreda u stanu, Sigurnosne ogradice, Bezbedne visine, Neodoljiva privlačnost mehanike, Zabranjene biljke, Olovo može da stvori probleme, Nijedan pištolj nije bezbedan pištolj, Srećni praznici bez nesreća, Zaštita od povreda u kuhinji, Otrovne materije pod kontrolom, Niste sam svoj majstor?, Zaštita od povreda u kupatilu, Zaštita od povreda u vešernici, Bezbednost u oblačenju, Zaštita od povreda u garaži, Bezbedne igračke, Detektori dima, Sertifikat bezbednosti, Nadzor je najsigurnija zaštita, Suzbijanje štetočina u kući, Obaveštenje o nebezbednim proizvodima

Bezbednost izvan kuće ����������������������������������������������������������������������������������������������� 453 Bezbednost deteta napolju, Bezbedno mesto za igru, Zaštita od insekata, Bezbednost u vodi i u blizini vode, Bezbednost na snegu, Bezbednost u kolima, Ne ostavljajte dete u kolima, Bezbedna vožnja Ono što je važno znati: kako naučiti dete da se čuva . ��������������������������������������������������� 465

ČETRNAESTO POGLAVLJE

Zbrinjavanje povređenog deteta ������������������������������������������������������������������������ 470

Pripremanje za vanredne situacije ������������������������������������������������������������������������������� 470

Prva pomoć za dete ������������������������������������������������������������������������������������������������������ 472 Povrede stomaka, Ujedi, Krvarenje, Krvarenje, unutrašnje, Prelomi kostiju ili frakture, Modrice, koža, Opekotine, Hemijske opekotine, Gušenje, Povrede od hladnoće, Konvulzije, Posekotine, Iščašenja, Ujed psa, Davljenje, Povrede uva, Strujni udar, Povrede oka, Gubitak svesti, Povrede prstiju na rukama i nogama, Strana tela, Frakture, Promrzline i ozebline, Povrede glave, Povrede od toplote, Hipertermija, Hipotermija, Ujedi ili ubodi insekata, Posekotina ili rascep usana, Povrede usta, Povrede nosa, Trovanje, Šta treba da znate o trovanju, Otrovni bršljan, otrovni hrast, otrovni ruj, Ubodne rane, Opekotine od pare, Oderotine, Napadi, Otkinut ekstremitet ili prst, Šok, Rane na koži, Kako da opremite kućnu apoteku, Kako podstaći dete na saradnju, Ujed zmije, Ujed pauka, Trn ili krhotina, Uganuća, Opekotine od sunca, Progutana strana tela, Kada se stvari nađu na pogrešnom mestu, Povrede zuba, Ujed krpelja, Povrede nožnih prstiju, Povreda jezika

Prva pomoć u slučaju gušenja i problema s disanjem ����������������������������������������������� 496 Kurs prve pomoći za roditelje, Proveri, pozovi, pomozi, Šta ide prvo?, A-b-c, Veštačko disanje, Kardiopulmonalna reanimacija (kpr) za decu stariju od godinu dana, Prva pomoć za dete koje se guši

PETNAESTO POGLAVLJE

Razvojni poremećaji ���������������������������������������������������������������������������������������������������� 505

Šta vam sve može zadavati brigu ��������������������������������������������������������������������������������� 505 Spektar autističnih poremećaja, Daunov sindrom, ZA RODITELJE Kako da pomognete svom detetu, Poremećaj senzorne integracije, Zaostajanje u razvoju, Gde da potražite pomoć

Ono što je važno znati: Život s detetom s posebnim potrebama ������������������������������������ 514 Kako pomoći zdravoj deci

INDEKS ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 519

P R E D G O V O R

Mapa puta

Š

kada osvane prvi ro­ đen­dan? Da li se jučerašnja beba probudi kao potpuno for­mi­ra­no dete? Da li se razvoj dece rav­na po gre­ go­­rijanskom kalendaru? I, preciznije re­ čeno, da li roditelji koji su do juče ne­go­ vali bebu treba preko noći da pro­mene pri­stup i otvore potpuno novo po­glavlje ne­ge malog deteta?

Odgovor je, naravno, negativan. S bi­­ olo­ške tačke gledišta, prvi rođendan ne do­nosi nikakvu promenu. Taj dan, kao i dani posle rođendanskog slavlja, ne ra­ zlikuje se mnogo od dana koji mu pret­ hode. Što se tiče razvoja deteta – fizičkog, psihičkog i intelektualnog – mogli ste pro­slavu da organizujete i na kraju jeda­ naestog ili trinaestog meseca. Faze razvoja smenjuju se bez pravila, uz velike varijacije i ne­za­visno od kalendara. Kao i ranije, rast i ra­zvoj vašeg deteta teći će neujednačenim tempom. Ali kada se to posmatra u pe­riodu od nekoliko meseci, a ne nekoliko dana, vidi se da je napredak stalan.

Sve se uglavnom kreće u dobrom pravcu.

Pa ipak, postoje neki biološki razlozi zbog kojih o drugoj godini života može da se razmišlja kao o posebnoj fazi razvoja. ta se desi

Posle navršene prve godine telesna težina koju je dete imalo na rođenju gotovo je utrostručena, a dužina povećana za po­ lovinu. Od tada pa nadalje linija rasta umno­gome će zavisiti od kombinacije ge­­netskih i spoljnih faktora, a ne od onih po­vezanih s trudnoćom i porođajem. Be­ be koje su rođene prevremeno ili su iz drugih razloga imale manju težinu na ro­ đenju u ovom uzrastu uglavnom dosti­ gnu svoje vršnjake. Isto tako, bebe koje su na rođenju bile krupnije sada rastu u skladu sa svojom genetikom i porodičnim modelom. Većina jednogodišnjaka u sta­nju je (ili je gotovo u stanju) da pravi prve korake, a čak i oni koji i dalje traže čvrst oslonac ili ruku to rade zbog ne­dostatka hrabrosti, a ne zato što ne mogu da drže ravnotežu.

I baš u periodu oko prvog rođendana ve­ćina dece stiče ono što kao faza razvoja možda najviše iznenađuje: sposobnost da shvate značenje simbola i da ih ko­riste.

Simboli s logičnim značenjem omo­gu­ ća­vaju mnogo efikasniju komu­nika­ci­ju i naizgled eksponencijalno učenje ka­rakte­ ristično za drugu godinu. Prvi do­­kaz toga jeste pokazivanje predmeta pr­stom. Upi-

14

P R E DGO V O R

ranje prstom predstavlja ši­fru. Ona ima jedno od dva značenja: ili pokazuje želju ili skreće pažnju na nešto zanimljivo. Pokazivanje prstom ima isto značenje bilo da to radi dete, bilo ro­di­telj, bilo starija braća i sestre.

Reči su takođe simboli. Deca ulaze u drugu godinu života s prvim rečnikom.

Tih nekoliko reči – možda samo dve ili tri – takođe imaju konkretno i logično zna­čenje. Mama i tata konkretne su reči za određene osobe, a one polunemušte re­či za psa, brata, sestru, flašicu ili igra­ čku uvek znače isto i vama i detetu. Prili­ čno zapanjujuće.

Sociološki gledano, dete negde oko pr­ vog rođendana zaista postaje sopstve­na ličnost. Ono konačno vidi sebe odvo­je­no od majke i oca, a ne više kao nji­hov produžetak ili dodatak. Naravno, de­­ca svoju novootkrivenu nezavisnost po­kazuju i na pozitivan i na negativan na­čin. Prve hrabre korake čine koliko od ro­­ditelja toliko i ka njima. Reč ne stvara na­­petost, koja se često pretvara u inat: Obra­tite pažnju, ja mislim svojom glavom. Na pomolu su izlivi besa. Gotovo kao da se u kuću uselio mali tinejdžer.

Govoriću manje o tome kako se ta dru­ga godina završava: kako će vaš ma­li­ šan po­stati predškolsko dete. Ali ću re­ći samo da deca s dve godine ima­ju mno­go složeniji emocionalni i imagi­nativni život. Ona su stekla vešti­nu komunikacije, koja će im usko­ro omo­­gućiti da sklapaju rečenice – do­volj­­ne za razgovor. Maštovitost i kre­­ativnost, uz razvoj motornih spo­so­b­no­sti, primoravaju roditelje da na njih usre­dsrede svu svoju pažnju i energiju. Sklapanje prijateljstava, razvijanje

sa­o­se­­­ća­nja i želja da se zadovolje drugi pred­stavljaju zadatke i obeležja faze raz­ voja koji izlaze iz okvira ove knjige.

Knjiga Šta da očekujete u drugoj godini, koja se nadovezuje na seriju uspešnih i lepo prihvaćenih naslova iz ove edicije, po­kazuje koliko mape puta doprinose to­me da se trudnoća i podizanje deteta uspešno prebrode. Pravljenje takve ma­­ pe iz­gleda veoma lako kada je put poz­ nat. Ali za­mislite da pravite mapu puta znajući da će svaki putnik krenuti malo drugačijom rutom da bi stigao na isto odre­dište – da bi odrastao. Zamislite kako da zacrtate puteve za putnike koji imaju različite po­trebe, snagu, spo­sobno­­ sti i izazove. Po­što je pred vama slo­­­ženo putovanje, treba ubediti vozača (roditelja) da su putevi pro­hodni, da je ve­ćina procena i slutnji ispravna i da je normalno da se ponekad ma­lo i skrene s pravog puta. Sve to valja uraditi ne umanjujući entuzijazam i uzbu­đenje ro­ditelja i ne uskraćujući im pravo da oče­kuju nagradu za uložen trud. To je cilj ove knjige.

Hajdi Murkof obeležila je ovu knjigu svojim poznatim zaštitnim znacima. To je, pre svega, njen umirujući i optimi­sti­ čni ton. Ona nas podseća na to da ma­nja odstupanja od očekivanog kursa u po­ na­šanju, rastu, ishrani ili razvoju obično ne­maju veće posledice. Podseća nas da je normalno širok pojam i da u većini slu­ čajeva na kraju sve ispadne dobro. Ona nam daje dozvolu da ne bu­demo savršeni i podseća nas na to da su ispravke kursa redovne. Ona je i trener i vođa navijača.

Knjiga je autoritativna – kada je to po­ trebno. Kao i prethodni naslovi iz ove edi­­cije, ona se snažno oslanja na pro­

MAPA PUTA

fesionalne smernice i preporuke, naročito u oblastima kao što su imunizacija, is­hra­­na, bezbednost i uobičajene bolesti. Čak i komplikovane preporuke (kao što su one u vezi s kardiopulmonalnim oži­ vljavanjem) izložene su jasno i detalj­no, bez skraćivanja. Pa ipak, Hajdi zna kada treba da zastupa svoje mišljenje. Neki nje­ ni predlozi u vezi s probioticima, bilj­­nim preparatima i drugim dodacima is­hrani, na primer, biće zanimljivi za či­­taoce, mada ne uživaju punu podr­šku stručnjaka. Ona čak zahteva da se ta pi­tanja istraže i preispitaju, a pome­nuti pro­izvodi eti­ke­ti­raju na pravi na­čin. Hajdi zastupa po­litiku potpune transparentnosti.

Hajdi govori poznatim glasom. To nije u potpunosti glas vaše mame, ni najbolje prijateljice, ni omiljene nastavnice – ali nije ni glas neznanca. Ovaj glas pre­po­ znaje i shvata vaše frustracije i nepro­ spavane noći. Ali on takođe zna i za dane kada vaš mališan nešto kaže ili uradi i to vas strašno iznenadi i obraduje. Tada je svet divan.

Hajdi stalno podseća roditelje na to da ostanu mirni i da se drže ustaljenog ra­­s­­­po­reda aktivnosti. Postavite granice, ali se ponekad prepustite struji. Kada za­­­­­­­­­padnete u ćorsokak, promenite temu.

Ka­­da vam ponestane snage, odmorite se, pro­­čitajte knjigu, posetite gimnastičku salu i nikada nemojte da odbijete pomoć ako vam je potrebna.

Studenti medicine odmah na početku nauče etičko pravilo Primum non nocere (Kao prvo, nemoj da naškodiš). To postaje mantra za one koji odaberu pedijatriju.

Stoga oprez koji se u ovoj knjizi pridaje od­re­­đenim pitanjima nije preteran, ia­ko

15

ponekad tako izgleda. Srešćete se s njim tamo gde se govori o toksinima u ži­votnoj sredini, reagovanju na povišenu tem­pe­ raturu i o povredama. Čitajte eti­kete, ko­ ristite lekove samo kada je to potrebno i čuvajte ih na sigurnom mestu. Obe­ zbe­dite detetu višestruku zaštitu, bi­lo da po­tencijalnu opasnost predstavlja otrov, bilo sunčevi zraci, bilo duboka voda. Ako niste sigurni da se vaše dete oseća dobro, ako vam se čini da nešto nije u redu ili ste samo zabrinuti, potražite savet lekara.

Osim na mišljenje stručnjaka, Druga godina oslanja se na iskustvo i zdrav ra­ zum. Ona daje prednost praksi u odnosu na teoriju. Daje prednost sredini u odnosu na krajnosti. Kada je reč o disciplini, Haj­di nas podseća na to da preterana po­­pustljivost često dovodi do toga da su de­ca drska, sebična, netolerantna. Osim toga, disciplina je deci potrebna da bi se pripremili za stvarni svet, u kojem vla­da­ ju pravila. Ona nas podseća na to da ne postoji samo jedan najbolji put do dis­ cipline. Budite fer, izbegavajte krajnost i, kad god možete, pustite da dete uči na posledicama, naročito na prirodnim i re­ levantnim posledicama. Ali je najvažnije da disciplinu sprovodite s ljubavlju.

Ovaj praktični pristup proteže se i na pri­ču o ishrani (hranite dete razumno), podsticanju ranog učenja (nemojte da stva­rate „tehnoklinca“), lečenju bolesti (ko­ristite lekove, ali samo kada je to po­ trebno) i o mnogim drugim pitanjima.

Pokazalo se da je takav pristup dobar i da odgovara većini roditelja.

Dr Mark D. Vidoum Profesor pedijatrije na Državnom univerzitetu u Pensilvaniji

U V OD

Vaša beba nije više beba

V

i sami primetili, za samo dvanaest kratkih meseci vaša beba prešla je dug, veoma dug put. Jučerašnji slatki zamotuljak danas je zamotuljak pun energije. Beba koja vam je mirno ležala u naručju sada je mališan koga jedva uspevate da obuzdate. Da li je dovoljno da mu šapnete nekoliko nežnih reči, pomazite ga i stavite u krevet? Možete li lako da ga ubedite, jednostavno podmirite njegove potrebe i podignete ga bez napora? To je davno prošlo vreme.

Vaša beba nije više beba … ušla je u dru­­gu godinu života, godinu čuda – dva­­ naest meseci krcatih neverovatnim novinama, kao što su prvi koraci, prve re­či, prvi izlivi besa, period u kojem be­ba raste i razvija se zapanjujućim tem­pom, uči brzinom svetlosti, istražuje i otkri­va nove stvari, vođena neutoljivom ra­doznalošću.

A da ne pominjem ogromne izazove, bilo za vašeg mališana (Kako da složim one kocke a da se ne sruše?, Kako da okre­nem ovaj deo slagalice da bi se ukloerovatno ste

pio?, Kako da dohvatim mamin laptop?) bilo za vas (Kako da nateram svoje dete da jede, spava, da se lepo igra, da ostane u jaslicama, da obuče kaputić ili krene sa mnom kući iz parkića a da ne moram s njim da se borim? Ili kako da prođemo kroz supermarket bez vriske i otimanja?).

Mališani, kao ni bebe, ne dolaze sa up­ut­stvom za upotrebu, mada ih je tako­ đe teško shvatiti … i nije lako bezbedno njima baratati. Na sreću, tu je pomoć.

Nadovezujući se na Šta da očekujete u pr­ voj godini, knjiga Šta da očekujete u drugoj godini predstavlja vodič za negu vašeg mališana između dvanaestog i dvadeset četvrtog meseca dajući potpune odgovore na pitanja zašto, kada i kako.

Sve je tu, u potpuno novom formatu, pri­stupačno i pregledno, izloženo po te­ mama – sve što treba da znate da deši­ frujete i s čim treba da se izborite kako bi­­ste u potpunosti uživali u očaravajućoj, komplikovanoj, ponekad nemogućoj, uvek ljupkoj maloj osobi u koju se odjed­nom pretvorila prošlogodišnja beba.

VA Š A B E B A N I J E V I Š E B E B A

Ovde ćete – s primenljivim re­še­njima, strategijama i savetima – pro­naći ono što treba da znate o is­hrani (uključujući pitanje kako da probirlji­vom detetu stvorite naviku da se zdravo hrani); o spavanju (kako pomoći mališa­nu da dovoljno spava – ali bez borbe – i noću i preko da­ na); o igranju i sti­canju prijatelja (kako naučiti dete da razmenjuje igračke i poštuje pravila igre, kako sprečiti da se igra s vršnjacima ne pretvori u tuču); o tome kako naučiti de­te da govori … i sluša; o razvijanju kre­ativnosti, podsticanju radoznalosti i bu­đenju ljubavi prema ak­tivnom učenju; o savladavanju izliva besa (kod kuće i na javnim mestima) i hva­tanju ukoštac s pr­vim nagoveštajima problematičnog po­­našanja kod vašeg jed­no­godišnjaka; o razumevanju svakog poj­mljivog (i ne­­poj­mljivog) ponašanja deteta – od pre­d­vi­dljivog do naizgled ne­ ho­tičnog; o to­me kako naučiti dete šta je dobro, a šta loše, kako prilagoditi svoja očekivanja njegovom uzrastu i kako ga

17

uspešno disci­­plinovati; kako ga sačuvati zdravog i živog kada počne da upoznaje svet oko sebe.

Pitate se kojoj kategoriji pripada vaš mališan što se tiče rasta i razvoja. Ovde ćete dobiti odgovor na ta pitanja. Plani­ rate da putujete s vašim mališanom? I o tome postoji posebno poglavlje. Potreban vam je motivacioni govor (a kom ro­di­ telju malog deteta nije potreban?). Ov­­de ćete naći mnogo toga.

To je sledeći korak u ediciji Šta da oče­ kujete i sledeći korak u vašoj rodi­teljskoj avanturi. Zato udahnite duboko, zasucite rukave i dobro otvorite oči – pred vama je godina čuda.

Srećna vam druga godina!

Ĺ ta da oÄ?ekujete u drugoj godini

V R E M E N S K I OK O K V I R I Z A F A Z E R A Z V OJ OJA

Druga godina u kratkim crtama

K

ao i svako dete,

i vaše dete je jedinstveno. Nijedno nije kao ono. Drugim rečima, ono je izu­zetno. To vas, naravno, ne sprečava da ga poredite s drugom decom istog uz­rasta. Ili da pratite njegov razvoj po fa­­zama koje su ovde opisane.

Poređenje ponekad pomaže, a može čak i da vas umiri – kao kada pogledate spi­­sak sposobnosti koje dete treba da ima u određenom uzrastu da biste se uverili da se vaš mališan pravilno razvija. Ili kada poredite napredak u jednom mesecu u od­nosu na prethodni mesec da biste vi­deli da li se dete razvija istim tempom, ma­lo zaostaje ili ubrzava. I nećete biti je­dini koji pravi poređenja dok vaš ma­li­šan raste. Njegov lekar će prilikom sva­kog re­dovnog pregleda potražiti neki ori­jentir kako bi bio siguran da se dete nor­malno razvija.

Ponekad pak poređenje s „prosečnim“ tempom razvoja može da vas navede na pogrešan zaključak. Uostalom, malo je „prosečne“ dece, to jest dece koja se

razvijaju ujednačenim tempom ili dece koja se razvijaju istim tempom u svim oblastima. Neki jednogodišnjaci možda već „zuje“ po igralištu, dok drugi nisu još napravili ni prvi korak. Neki su daleko ispred drugih po verbalnim sposobno­ stima. Jedni od početka brže napreduju u većini oblasti, dok drugi malo zaostaju, ali ih kasnije sustignu, pa čak i prestignu. Neki imaju relativno ustaljen tempo razvoja, a drugi se razvi­jaju na mahove.

Bolest ili veća promena u životu deteta (neko drugi počinje da ga čuva, roditelj je bolestan ili od­sutan, dolazak brata ili sestre, preselje­nje u nov stan, pa čak i duže putovanje) mo­gu pri­vremeno potpuno da poremete tempo razvoja. To je razlog što poređenje deteta s vršnjacima nije od velike pomoći i što uvek treba biti pažljiv pri poređenju kada su u pitanju faze razvoja.

Vaš jedinstveni mališan može mese­ci­­ ma, pa čak i cele godine, prilično po­sto­ jano da pripada kategoriji prosečan za svoj uzrast. Ili se njegov celokupan razvoj

Dru g a g o d ina u k ra t k im cr t ama

možda nikada neće ni uklopiti u predvidljive ok­vire – jednog meseca će biti usporen, a drugog ubrzan. Većina de­ce proći će takođe kroz frustrirajuće, ha­ otične pe­ri­ode bez očiglednog na­pretka, kada iz nedelje u nedelju neće bi­­ti ni­ jednog no­vog dostignuća. To se obično de­šava zato što je džinovski ko­rak u razvoju – detetov prvi korak – na po­mo­lu.

Oseka, a onda bingo – vaš ma­lišan hoda ili priča kao navijen.

Zapamtite: tempo razvoja je u veći­ni slu­­čajeva normalan. Sve dok vaš ma­lišan na vreme dostiže većinu faza, nje­gov raz­ voj je pravilan, što znači da mo­žete da bu­dete mirni i da se divite tim za­pa­nju­ ju­­ćim uspesima, umesto da ih analizirate. Uko­liko, s druge strane, pri­metite da vaš mališan stalno propušta faze razvoja, da odjednom počinje znatno da zaostaje – ili pak imate osećaj da nešto nije u redu – posavetujte se s lekarom. Najverovatnije uopšte ne postoji problem (neka deca napreduju tempom koji je ­

21

sporiji od pro­sečnog) i dobićete potvrdu koju tražite. Ako se otkrije da postoji razlog zbog kojeg dete zaostaje, biće mu pružena pomoć kako bi se brže razvijalo.

Treba još nešto da imate na umu: hro­­­ nološki opisane faze razvoja pred­sta­ vljaju brz i lak način na koji možete s vre­­mena na vreme da proverite napredak deteta, ali na osnovu toga ne možete da predvidite budućnost. Dete još ni­je pro­govorilo? To ne znači da jednog da­ na neće biti advo­kat. Nema baš najbo­ lju koordinaciju po­kreta? To ne znači da vaš mališan jed­nog dana neće vladati teniskim ili ko­ša­rkaškim terenima. Faze razvoja ne mo­­raju obavezno da se prate. Želite da ra­­zvoj vašeg deteta ide svojim tokom i da se ne pitate da li pravilno napreduje i da li je tamo gde bi trebalo da bude? To je sasvim u redu. Nemojte da pra­tite vre­menske okvire za faze razvoja, pustite svog mališana da napreduje i prepustite analize lekaru.

Faze razvoja u drugoj godini Od 12 do 13 meseci Većina dece verovatno će moći: • da se uspravi u stojeći položaj; • da sedne; • d ­ a „krstari“ po sobi pridržavajući se za nameštaj; • da tapše (taši, taši, tanana…); • ­da podigne predmet s poda dok stoji (pridržavajući se);

• d ­ a iskazuje potrebe i na drugi način osim plakanjem (bar ponekad); • da kaže jednu reč.

Svako drugo dete moći će: • da stoji bez tuđe pomoći; • da samostalno napravi nekoliko koraka; • da pije iz šolje; • da stavi predmet u kutiju; • da kaže dve reči; • da pokaže prstom željeni predmet.

Dru g a g o d ina u k ra t k im cr t ama

22

To je kumulativno

D

eca svakog meseca steknu mno­go novih veština, ali uv­ek pokazuju ono što su poslednje na­učila. Zato budite sigurni da skup veština koje je vaše dete do sada steklo, osim najnovijih iz ovog me­seca, obuhvata i one verovatno će moći da iz prethodnih meseci. Imajte samo u vidu da će vaš ma­li­šan izbaciti iz svog re­ pertoara one veštine koje su za njegov uzrast prevaziđene (na primer, kada usa­vrši hodanje, neće više imati po­trebu da vitla po kući).

Neka deca možda će moći: • da dobro hodaju; • da žvrljaju; • d ­ a ispruže ruku ili nogu da biste ih lakše obukli; • da igraju igre, kao što je skrivanje lica; • ­da pogledaju u dobrom pravcu kada ih pitate gde se nešto nalazi (Gde je ma­ ma? ili Gde je sijalica?).

Poneko dete možda će moći: • da kotrlja loptu napred-nazad; • da pokuša da podigne teže predmete; • ­da upotrebi viljušku ili kašiku dok jede, tu i tamo; • da se svuče; • da pokaže deo tela kada mu kažete.

Od 13 do 14 meseci Većina dece verovatno će moći (pogle­ dajte uokviren tekst na ovoj strani): • da samostalno stoji;

• da „krstari“ po sobi; • da hoda uz tuđu pomoć; • da samostalno napravi nekoliko koraka; • da maše pozdravljajući pa-pa; • d ­ a stavi predmet u kutiju (i onda ga po­­novo izvadi); • da jede prstima; • da kaže mama i tata; • ­da sledi jednostavna uputstva (Podigni lutku); • ­da imitira druge (pljeska rukama kad ne­ko drugi to radi, na primer).

Svako drugo dete moći će: • da stabilno hoda; • da gura igračku s točkovima dok hoda; • ­da podigne predmet s poda dok stoji (ne pridržavajući se); • ­da pokaže deo tela kada pitate (Gde je nos?).

Neka deca možda će moći: • da vuku igračku dok hodaju; • ­da imitiraju radnju s predmetom (da „razgo­varaju“ telefonom, „čiste“ sun­­­ đerom); • ­da upotrebe viljušku ili kašiku dok je­ du, tu i tamo; • da samostalno piju iz šolje; • da kažu tri reči.

Poneko dete možda će moći: • da trči; • da se penje uz stepenice; • da sagradi kulu od dve kocke; • da popuni umetaljku; • da kaže šest ili više reči; • ­da sledi uputstva u dva koraka (Podigni gumeno pače i donesi ga meni).

Dru g a g o d ina u k ra t k im cr t ama

23

Od 14 do 15 meseci

Od 15 do 16 meseci

Većina dece verovatno će moći: • da samostalno napravi nekoliko koraka; • da pokaže prstom željeni predmet; • da kaže najmanje jednu reč.

Većina dece verovatno će moći: • da se penje na nameštaj, izađe iz kolica; • da stabilno hoda; • da imitira radnje; • da žvrlja; • da lista knjigu; • da nosi predmete obema rukama; • d ­ a razume jednostavne komande (ne, pogledaj, dođi, daj mi).

Svako drugo dete moći će: • da stabilno hoda; • d ­ a se sagne i podigne predmet dok stoji; • da se igra loptom; • da žvrlja drvenom bojicom; • da samostalno pije iz šolje; • da kaže najmanje dve reči; • ­da se smeje nečemu smešnom ili glu­pom; • ­da zna za šta se koja stvar koristi (četka za kosu, šešir, metla).

Neka deca možda će moći: • da trče; • da sagrade kulu od dve kocke; • ­da pokažu prstom nekoliko delova tela kada ih pitate; • da listaju knjigu; • da pokažu odgovarajuću sliku u knjizi; • da kažu najmanje tri reči; • da često kažu ne.

Poneko dete možda će moći: • da korača unazad; • ­da se penje uz stepenice (ali još ne si­lazi); • da kaže pet ili više reči; • da crta linije drvenom bojicom; • da peva.

Svako drugo dete moći će: • da složi tri kocke; • ­da imitira radnju s predmetom („ra­zgo­vara“ telefonom, „čisti“ metlom); • da upotrebi kašiku ili viljušku; • da baci loptu; • da kaže tri reči; • da prepozna sebe u ogledalu ili na slici.

Neka deca možda će moći: • da trče; • da koračaju unazad; • da igraju uz muziku; • da kažu šest reči.

Poneko dete možda će moći: • da šutne loptu; • da pere zube, uz tuđu pomoć; • da skine deo odeće bez tuđe pomoći; • da kaže petnaest ili više reči.

Od 16 do 17 meseci Većina dece verovatno će moći: • da se igra igračkama za jahanje; • da pije iz šolje;

24

Dru g a g o d ina u k ra t k im cr t ama

• da kaže dve ili tri reči; • da sa uživanjem govori ne; • da pokaže prstom željeni predmet.

Svako drugo dete moći će: • da trči; • d ­ a baci loptu rukom podignutom do ramena; • ­da pokaže prstom delove tela kada ga pitate; • da kaže od šest do deset reči; • da se igra igre pretvaranja.

Neka deca možda će moći: • da se penju uz stepenice; • da šutnu loptu; • da skinu deo odeće bez tuđe pomoći; • da slože igračke po obliku ili boji; • ­da poslušaju verbalnu komandu u dva koraka; • da kažu od deset do dvadeset reči.

Poneko dete možda će moći: • ­da baci loptu rukom podignutom iz­nad ramena; • da sagradi kulu od četiri kocke; • ­da prepozna dve stvari na slici poka­zu­jući prstom; • ­da prepozna i kaže šta je na slici (pas, mačka itd.); • da kombinuje reči; • ­da ponekad izgovori i nešto razumljivo; • da kaže pedeset i više reči.

Od 17 do 18 meseci Većina dece verovatno će moći: • da trči; • da pije iz šolje;

• da pokaže prstom željeni predmet; • d ­ a skine rukavice bez prstiju, kapu, ča­ ra­pe; • da samostalno pregleda slikovnice; • ­da uživa u igrama prstima (tipa kola­ riću-paniću); • da kaže deset reči; • da se samo igra na podu; • da prepozna sebe u ogledalu ili na slici; • ­da se smeje nečemu smešnom ili glu­pom.

Svako drugo dete moći će: • da igra uz muziku; • da vuče stvari naokolo; • da puzi unazad niz stepenice; • da pere zube uz tuđu pomoć; • da pije na slamčicu; • ­da pokaže sklonost ka tome da više ko­ risti jednu ruku u odnosu na drugu; • da složi četiri kocke; • da kaže dvadeset i više reči; • da spoji dve reči sa smislom; • da traži nešto po imenu.

Neka deca možda će moći: • da skaču; • ­da bace loptu rukom podignutom iz­ nad ramena; • ­da prepoznaju i imenuju dve stvari na slici; • da kombinuju reči; • da ponekad pričaju razgovetno; • da pevaju; • da pamte gde stoje stvari; • ­da skreću na sebe pažnju ponašanjem ili da ponavljaju zvuke (i radnje) koji iza­zivaju smeh; • ­da prepoznaju osećanja, pokazuju sa­ osećanje (zagrle nekoga ko je tužan, na primer).

Dru g a g o d ina u k ra t k im cr t ama

Poneko dete možda će moći: • da rastavi i ponovo sastavi igračku; • da pomogne da se rasklone igračke; • da naniže na kanap velike drvene perle; • da pravi mehure od sapunice; • da skine odeću; • da crta krugove.

Od 18 do 20 meseci Većina dece verovatno će moći: • da trči; • d ­ a se sagne i dohvati igračku a da ne padne; • da se penje; • da se igra igre pretvaranja; • ­da imitira ponašanja (kao što je hra­ njenje lutke); • da jede kašikom ili viljuškom; • da kaže od deset do dvadeset reči.

25

• da kažu pedeset i više reči; • da obrazuju kratke rečenice; • da pitaju zašto i šta je to.

Poneko dete možda će moći: • d ­ a siđe niz stepenice pridržavajući se za nešto; • da opere i obriše ruke; • da napravi kulu od šest kocaka; • ­da pokaže znake spremnosti za nošu (da najavi kad mu se kaki, na primer); • da izgovara cele rečenice.

Od 20 meseci do 22 meseca

Svako drugo dete moći će: • da se penje uz stepenice; • da šutne loptu; • da skine odeću bez tuđe pomoći; • da nacrta pravu liniju; • da pere zube uz tuđu pomoć; • da kaže od dvadeset do pedeset reči; • da kombinuje reči; • ­da prepozna i imenuje dve stvari na slici.

Većina dece verovatno će moći: • da dobro trči; • da čučne; • d ­ a baci loptu rukom podignutom u vi­sini ramena; • da skine deo odeće; • ­da uživa igrajući se plastelinom, mu­zi­­čkim instrumentima i drugim igrač­kama koje podrazumevaju korišćenje ru­ku; • da sledi uputstva u dva koraka; • da kaže od deset do dvadeset reči; • ­da postavi jednostavne ciljeve (da na­ puni koficu vodom, donese je do kutije s peskom i pokvasi pesak).

Neka deca možda će moći: • ­da balansiraju na jednoj nozi pri­dr­ žavajući se za nešto; • da skinu odeću; • da imenuju šest delova tela; • ­da prepoznaju i imenuju četiri stvari na slici;

Svako drugo dete moći će: • da otvori vrata; • da siđe niz stepenice uz tuđu pomoć; • da slaže jednostavne slagalice; • ­da razume (mada ne i da koristi) čak dve­sta reči; • da kaže pedeset i više reči;

26

Dru g a g o d ina u k ra t k im cr t ama

• d ­ a prepozna kada se nešto nazove po­grešnim imenom (kao kada se za mač­ku kaže da je kamion).

• da kaže blizu pedeset reči; • d ­ a pokaže kako je svesna roditeljskog odobravanja ili neodobravanja.

Neka deca možda će moći: • da operu i obrišu ruke; • ­da razlikuju suprotnosti (toplo i hlad­no, na primer); • ­da imenuju članove porodice (ili druge poznate osobe) na slikama; • ­da znaju kada je slikovnica okrenuta naopačke; • da kažu od pedeset do sto reči; • da slede uputstva u tri koraka.

Svako drugo dete moći će: • ­da balansira na jednoj nozi (pri­drža­vajući se za nešto); • da obuče deo odeće; • ­da češlja kosu, briše nos ili obavlja slič­ne radnje, uz tuđu pomoć; • da pokaže znake da je spremno za nošu; • da ponekad govori razgovetno; • da kaže od pedeset do sedamdeset reči; • da pita zašto i šta je to; • da priča o sebi (Mima hoće mleka.); • da peva jednostavne melodije; • ­da pokaže zainteresovanost da se igra s drugom decom.

Poneko dete možda će moći: • da se igra šuge; • da obuče deo odeće; • ­da obuje cipele (mada ne uvek na pravu nogu); • ­da savije parče papira gledajući kako to neko drugi radi.

Od 22 do 24 meseca

Neka deca možda će moći: • da sagrade kulu od osam kocaka; • da koriste predloge (na, ispod, pored); • ­da vode razgovor koristeći dve ili tri re­čenice; • da kažu sto i više reči.

većina dece verovatno će moći: • da šutne loptu; • da korača unazad; • da skine deo odeće; • da napravi kulu od četiri kocke; • d ­ a imitira ponašanje odraslih (čisti, hrani lutku, razgovara telefonom itd.); • ­da prepozna i imenuje dve stvari na sli­ci; • da kombinuje reči;

Poneko dete možda će moći: • da vozi tricikl; • ­da složi stvari po kategorijama (lopte, lutke, životinje); • ­da shvati pojam prideva (lepljiv, sme­šan, mek); • da se smenjuje s drugom decom u igri; • da kaže dvesta reči; • da koristi prideve; • da odgovori na pitanje: Kako se zoveš?

P R PV RO E D P OG G O LV AO VR L J E

Vaše dete raste

K

Tako je ve­liki … i raste … svakog da­na oči­gledno sve više raste. (Da li se sećate kada je nekadašnje no­ vo­rođenče bilo toliko sićušno da ste mogli da ga držite u naručju jednom rukom? Probajte to da izvedete sa svojim otežalim jednogodišnjim vrtirepom.) Pa ipak, brzina kojom dete raste može da vas dovede u ne­doumicu, naročito ako je neujednačena i ne uklapa se u gra­­fikone i ta­bele. Dete može prilič­no ustaljeno da raste prosečnim, uspore­nim ili ubr­zanim tempom, kao i nepredvi­dljivim, isprekidanim ritmom. Za veći­nu mališana normalno je ono što je nor­­malno za njih same, a ne za dete na su­sednoj lju­ljašci. To vas, naravno, neće sprečiti da se dvoumite i brinete zbog rasta svog mališana. Da li je suviše nizak? Da li je suviše zdepast? Suviše mršav? Da li brže dobija u visini nego u težini – ili obrnuto?

Odgovor ve­rovatno gla­si: ne, vaše dete raste sasvim normalno. oliki je vaš mališan?

Šta vam može zadavati brigu Grafikoni rasta Moj sin se na grafikonima težine i rasta nalazi na 15. percentilu. Šta to znači?

T

o znači da je vaš mališan sitnije gra­ đe, ali je i dalje u granicama normalnog za svoj uzrast, što je naj­važ­nije

(bilo da je normalno krupan, bilo normalno sitan, bilo normalno prosečan).

Beležeći na grafikonu rasta visinu i te­ žinu (a do dve godine i obim glave) pri­ likom redovnih pregleda, lekar može da vidi kako vaš mališan napreduje na per­ centilnoj skali u odnosu na decu ist­og uzrasta i pola. Vaš dečačić je na 15. per­

Va š e d e t e r a s t e

28 BLIZANCI

Različiti klinci različito rastu

I

mate blizance (ili trojke) i pitate se da li će oni rasti isto kao druga deca i da li će rasti podjednako. Ako su vam blizanci jednojajčani, oni će verovatno (mada ne uvek) rasti po istom modelu, pri čemu će se periodi ubrzanog ili usporenog rasta kod oba deteta manje-više poklapati, naročito kada budu bili stariji. Ako su dvojajčani, možda ćete primetiti neke razlike u tome kako ra­stu – razlike koje mogu da se kreću u rasponu od sasvim malih do očiglednih. Imate dvojajčane blizance suprotnog pola? Sin će verovatno rasti brže i više od ćerke (baš kao i ostali de­čaci u od­nosu na devojčice, gledajući prosek). Na­ravno, nisu svi prosečni – a posebno nisu ovi vaši, jedinstveni blizanci. Njihov rast u drugoj godini umnogome će zavisiti od težine na rođenju. Da li su bili mali za svoj gestacijski uzrast? Da li su se ro­dili prevremeno? Da li je jedan bio mnogo krupniji od drugog? Prilikom analize njihove krivulje rasta biće uzeti u obzir svi ovi činioci. Dobra vest glasi da čak i blizanci koji se rode prevremeno ili s malom težinom za svoj gestacijski uzrast sustignu vršnjake dok dođe vreme da pođu u školu.

centilu po težini i visini, što znači da je 85 posto druge dece njegovog uzrasta više i teže od njega, a 15 posto niže i lakše.

Ali poređenje vašeg mališana sa celo­ kupnom populacijom dece njegovog uz­ rasta samo je deo priče o rastu. Mnogo je važnije poređenje deteta s njim samim.

Zato će lekar pratiti trendove rasta vašeg

si­na tokom vremena, a ne to na kojem je perce­ntilu u datom trenutku. Ako je vaš ma­lišan od rođenja stalno negde oko 15. pe­rcentila, onda je možda predodređen da bude sitne građe (ili će kas­nije u detinjstvu odjednom početi da ra­ste). Ali ako je od početka bio na 60. per­centilu i naglo pao na 15. percentil, ta iznenadna promena ustaljenog tempa rasta možda je razlog da se zapitate: da li je dete bolesno, da li je pod stresom, da li postoji neki drugi medicinski razlog koji je doveo do usporavanja nje­govog rasta ili se on jednostavno približava ge­netski programiranoj, sitnijoj građi, na­kon što je bio krupna beba? Isto tako, i dete koje je od rođenja bilo oko 45. pe­r­centila, a onda za samo nekoliko me­seci poraslo do 90. percentila treba da bude pod­­vrgnuto ispitivanju. Da li unosi pre­više kalorija? Nije fizički dovoljno ak­tivno? Ili jednostavno posle sporijeg star­ta počinje da hvata priključak sa svo­jim genetskim nasleđem?

O tome kako vaš mališan raste ne go­ vore samo brojke. Da bi stekao jas­nu i pot­punu sliku, lekar će takođe uze­ti u ob­zir izuzetno značajan odnos izme­đu te­­žine i visine. Mada percentili visi­ne i te­­žine, ubeleženi na posebnim grafi­ko­ nima rasta, ne moraju da se poklapaju (sasvim je normalno da neko bude na 40. percentilu za visinu i 50. percentilu za težinu ili na 80. percentilu za visinu i 85. percentilu za težinu), razlika između njih ne treba da bude veća od 10 do 20 pro­ cenata. Ako je visina na 30. percentilu, a težina na 85. percentilu, vaše dete ima višak kilograma. Ako je obrnuto, dete vam je možda mršavo. Mada lekari obično odoka procenjuju taj odnos težine i

Va š e d e t e r a s t e

Merenje vašeg malog vrtirepa

P

itate li se zašto vam se čini da je vaš ma­lišan porastao, a merenje pokazuje da je od poslednjeg kontrolnog pregleda „izgubio“ nekoliko santimetara? To je ve­ rovatno zato što merenje dece ovog uz­­ rasta teško može da pokaže precizne po­ datke. Čak ni profesionalac nije u sta­nju da ta­čno izmeri klinca koji se stalno vrpolji. Na pouzdane rezultate moći ćete da ra­ču­nate tek kada se vaše dete bude merilo u uspravnom položaju (dok mirno stoji).

visine, ponekad koriste još jedan grafikon – gra­fikon težine prema visini. Na njemu se meri odnos težine prema visini (slično me­­renju indeksa te­lesne mase) i najčešće se koristi da bi lekar mogao da utvrdi da li je dete pot­hranjeno ili preuhranjeno.

Pre donošenja bilo kakvog zaključka o tome gde je vaše dete na bilo kom gra­­ fikonu rasta treba takođe pogledati po­ rodično stablo. Da li su mama, tata i bra­ ća ili sestre slične građe (da li su ta­kođe visoki i krupni, na primer, ili su ni­ski i mršavi)? Da li su u početku bi­li bu­c­­masti, a onda su smršali? Da li su u naj­­ranijem uzrastu bili sitni i on­da se kas­nije raskrupnjali i porasli? Ako je tako, to možda objašnjava zašto va­še dete raste na ovaj ili onaj način. Re­ci­mo da je vaš mališan zaista sićušan (i vi­si­na i dužina su mu na samo petom per­centilu), to je za njega možda sasvim normalno, ako su mu i preci bili takvi.

Pitate se kako izgleda grafikon rasta va­ šeg mališana. Možete sami da ga po­pu­ nite na stranama 16–19.

29

Bucmasto dete Mislim da su bucmaste butinice moje curice tako slatke, ali mi majka kaže da mi je ćerka predebela. Da li je to uop­ šte moguće u ovom uzrastu?

B

ucmasti obraščići koji mame da se štipnu, obli stomačići i ljupke ja­mi­ ce na laktovima i kolenima, tipični za­šti­ tni znaci mališana u ovom uzrastu, je­su slatki, ali ne ukazuju automatski na pre­ uhranjenost. Ponekad punačko jed­no­­ godišnje dete počne da se tanji pri kra­ju druge godine, pošto brže raste nego što dobija u težini. A možda vaše dete nije još prohodalo, pa je debeljuškasto zbog nedostatka aktivnosti i moći će da smrša tek kada ustane i krene – da hoda, trči i da se penje.

Ali ponekad ti bucmasti obraščići i bu­tinice mogu zaista da budu znak pre­­­ uhranjenosti. Ako se plašite da vaše dete nije samo punačko već je prava de­be­ ljuca, razgovarajte o tome s lekarom na sledećem kontrolnom pregledu. Uko­li­ko je vaš mališan i po visini i po te­ži­­ni na pro­­sečnom percentilu, za sada ne mo­ rate da brinete jer će se njegove obli­­ni­ce kasnije verovatno stanjiti i sve­sti na nor­ mal­nu meru. Ako vam je dete za­ista previše ugojeno (nalazi se na 85. ili većem percentilu za uzrast i pol), tre­ba odmah da mu smanjite obroke i po­većate fizičku aktivnost. To je zato što struč­njaci kažu da su prve dve godine u životu deteta od presudnog značaja za sprečavanje go­ jaznosti. Zato je sada vreme da se jezičak na vagi pomeri u ko­rist vašeg deteta. Cilj nije da ga stavite na dijetu, već da mu

30

Va š e d e t e r a s t e

uravnotežite unos i trošenje kalorija da ne bi brže dobijalo u težini nego u visini.

Evo kako:

i razređivanje sokova s vo­dom, posebno onih od jabuke i na ba­zi jabuke, pomoći će da se bezbedno smanji unos kalorija.

• R ­ azgovarajte s lekarom. Pre nego što bi­lo šta preduzmete da biste regulisali te­lesnu težinu svog mališana, obavezno se posavetujte s pedijatrom, koji će vam reći kako da ga hranite a da ne ugro­ zi­te njegov rast i razvoj. (To neće biti di­­jeta – deci su potrebni širok spektar hra­nljivih materija i dovoljno kalorija.)

• ­ Pažljivo rasporedite užine. Dečji sto­ mačić – i telo koje je stalno u pokretu – ne može da izdrži bez hrane četiri ili pet sati između glavnih obroka. Ali su­više često posezanje za grickalicama da bi se premostila ta pauza može loše da se odrazi na dete koje prebrzo dobija u te­žini, naročito ako su grickalice kalo­ri­čne. Zato svom mališanu ponudite hra­nljivu užinu između doručka i ruč­ka, sledeću između ručka i večere i po­sle­dnju, sasvim laganu, pre spavanja.

To bi trebalo da bude sve, jer ako dete po ceo dan nešto gricka i pijucka, kilo­ gra­mi će se brzo gomilati.

• S­ tavite težište na zdrave namirnice. Ako pomognete detetu da zavoli ukus inte­ gralnih žitarica, voća, povr­ća i po­snih belančevina, uz samo po­vre­me­no poneki slatkiš, sprečićete bu­du­će probleme s težinom (i mnoštvo pro­ble­ma sa zdra­ vljem). Pošto je previše masne hrane obi­­čno glavni krivac za go­mi­lanje masti u organizmu, potrebno je da se količina ma­sti – naročito onih nezdravih, kao što su zasićene masti u prženoj hrani – ogra­ niči. Ovde je na­merno upotrebljen baš ovaj glagol jer mala deca ne treba pre­ terano da se li­šavaju masti i holesterola (osim ako im lekar to ne preporuči zbog po­rodične isto­rije srčanih oboljenja i/ili povišenog holesterola).

• S­ tavite težište na zdrava pića. Mnoga deca, naročito ona koja još piju iz fla­ šice – ili nose šolju sa sisaljkom kud god krenu – unose previše nepotrebnih kalorija. Krivac je najčešće sok od ja­buke (koji, uzgred rečeno, sadrži ma­lo hranljivih materija u odnosu na kalo­rijsku vrednost). Navikavanje deteta da pije iz normalne šolje (ako to još ni­ste uradili)

• O ­ mogućite detetu da samo kontroliše unos hrane. Deca koju još drugi hrane ka­šičicom često pojedu više nego što žele ili što im je potrebno. Zato dajte de­tetu priliku da samostalno jede – i ka­da izgubi interesovanje za jelo, pre­kinite obrok.

Ne­­mojte ga prisiljavati ili podsticati na­ gradama da pojede sve do poslednjeg zalogaja i da uvek ostavi čist tanjir.

• ­ Hranite dete kada za to postoji dobar razlog. A jedini dobar razlog da dete jede jeste glad. Deca koja nauče ovu važnu lekciju u ranom detinjstvu ka­ snije u životu retko imaju bilo kakve pro­bleme sa ishranom. Izbegavajte da detetu dajete slatkiše da biste ga utešili kada se udari, smirili u supermarketu ili nagradili što je pristalo da sedne u svoje auto-sedište. Umesto toga, mo­žete

Va š e d e t e r a s t e

da ga poljubite, da mu odvra­tite pažnju ne­kom igricom ili otpevate pesmicu.

Ako mu ne budete davali hranu iz po­ grešnih razloga (kao na­gradu ili mi­ to, radi sopstvenog kom­fora kada ne možete da mu posve­tite pažnju ili kao sredstvo protiv do­sade), vaše dete ni­ kada neće jesti iz po­grešnih razloga.

• ­ Služite mu kao uzor za zdrav način is­ hra­ne. To sada ne primećujete, ali dete prati svaki vaš potez, uključujući i to kako jedete. Ako stalno grickate čips ili ližete sladoled, i vaše dete će steći istu naviku. Zato je bolje da vas gleda kako uživate u salati ili se sladite voćem.

• ­ Podstaknite dete na to da se što vi­še kre­ će. Deci koja vežbaju samo svoj apetit težina će sigurno posta­ti pro­blem. Ne morate da mu organi­zujete specijalne tre­ninge, ali možete da mu omogućite da trči, skače, hoda i da se penje. I ne za­­boravite da mu se pridružite – poro­ dica koja se zajedno bavi fizičkim aktiv­ no­stima ostaje zdrava i u dobroj formi.

• ­ Recite ne televiziji. Kao što je dokazano da vežbanje sprečava gojaznost, tako je dokazano da je gledanje televizije pod­ stiče. Ako vaš mališan provodi pre­više vremena ispred televizora, odvi­knite ga od toga pre nego što se takva navika uko­reni. Ograničite mu takođe vreme koje sme da provede ispred ekrana u slučaju da se već zarazio kompjuterskim virusom.

• ­ Obratite pažnju na etikete – kako na one na prehrambenim proizvodima,

31

tako i na one koje lepite svom detetu.

Ne­­mojte da mu kažete: Ne smeš da je­ deš kolače zato što si debeo. Mada je to verovatno još izvan domašaja nje­govih kognitivnih sposobnosti, počeće pola­ko da mu dopire do svesti i možda će kas­ nije uticati na to da stekne nega­tivnu sli­ku o svom telu. Umesto da go­vo­rite o di­jeti, govorite o zdravoj is­hrani: Hajde da podelimo jednu sočnu breskvu, pa da budemo veliki i jaki!

Zapamtite, ma koliko da vas brine te­le­ sna težina vašeg mališana, dijeta za mr­ šavljenje nikada nije pogodna za dete koje još raste. Cilj je da se uspori dobijanje u težini a da se dete i dalje zdravo razvija.

Mnogo više o pravilnoj ishrani možete da pročitate u četvrtom poglavlju.

Mršavo dete Moj sin je toliko mršav da nije ni na­lik bucmastim klincima. Da li je on pot­ hranjen?

K

ad gledate svog mališana, imate uti-­ ­­sak da je mršav? Mršavost, kao i pod­­gojenost, često je stvar percepcije – obično percepcije roditelja. Stoga ono što je za vas suviše mršavo može za vaše dete da bu­de sasvim normalna težina. Umesto da ve­rujete svojim očima, prepustite le­karu da vidi šta kažu brojke na grafi­ko­nu rasta.

Mada su mališani ovog uzra­sta poznati po jamicama na rukama i no­gama, neki su prirodno vitki, bilo zato što su visoki i ve­ oma aktivni bilo zato što su jednostavno genetski predisponirani da budu takvi. Sve

Va š e d e t e r a s t e

32

F A Z A R A Z V OJ A

Visina i težina

V

aš mališan će u drugoj godini zapravo sporije rasti. Do sledećeg perioda ubr­ zanog rasta (obično oko desete godine) mo­ žete očekivati da će va­še dete rasti pola­ko ali sigurno. Evo kako to otpri­like treba da izgleda (imajući u vidu da će većina ma­li­ šana premašiti navedene vrednosti ili os­tati ispod njih):

treba da ima 18 kilograma i da bude visok otprilike 81 santimetar.

Od 12 do 15 meseci. Prema istraživanjima prosečna petnaesto­mesečna devojčica tre­ ba da ima otprilike 10 kilograma i da bu­ de visoka oko 77 santimetara. Prosečan petnaestomesečni dečak treba da ima ot­ prilike 11 kilograma i da bude visok oko 78 santimetara.

Na šta treba da obratite pažnju: ako se te­lesna težina deteta od jednog do drugog kon­trolnog pregleda poveća za više od 30 percentilnih poena (recimo, sa 40. na 70. percentil), ako je težina deteta za više od 20 percentilnih poena veća od visine (na primer, visina je na 30. percentilu, a težina na 80) ili je težina vašeg deteta is­pod trećeg percentila i ta vrednost se na sva­kom pregledu smanjuje, razgovarajte s nje­govim lekarom o mogućim razlozima ova­ko slabog napredovanja.

Od 15 do 18 meseci. Prosečna osamna­ esto­m e­sečna devojčica treba da ima 11 ki­lograma i da bude visoka oko 80 santi­ metara. Prosečan osamnaestomesečni dečak

Od 18 do 24 meseca. Prosečna devojčica uzrasta 24 meseca imaće 12 kilograma i biće visoka 86 santimetara. Prosečan dečak istog uzrasta imaće 13 kilograma i biće visok 87 santimetara.

u svemu, ako je lekar zadovoljan rastom i opštim zdravstvenim stanjem vašeg deteta, treba i vi da budete zadovoljni.

jača apetit i poveća unos hrane (iz obi­ čne šolje dete ne može tako lako da se naliva tečnošću).

Ukoliko brojke pokažu da dete ima ne­ dovoljnu visinu ili težinu za svoj uz­rast, važno je da se utvrdi razlog i pre­duzme sve što je potrebno. Na sreću, ve­ći­na činilaca koji doprinose mršavosti može lako da se otkloni. Evo nekih od mogućih razloga smanjene telesne težine:

• P ­ remalo kalorija. Možda vaša užurbana pčelica ne unosi dovoljno kalorija da bi nadoknadila one koje sagoreva stal­­nim trčkaranjem. A možda hrana ko­ju dajete svom mališanu ne sadrži dovoljno masnoće i kalorija ili nije bo­gata hranljivim materijama i ne može da obezbedi potreban rast i dobijanje u težini.

Preispitajte ishranu svog deteta i procenite da li ima prostora za još kalo­rija u zdravom obliku (drugim rečima, ne u obliku puslica).

• P ­ reviše tečnosti. Možda vaše dete uno­si previše tečnosti ostavljajući malo pro­ sto­ra za čvrstu hranu. Odvikavanje od flašice i šolje sa sisaljkom može da po­

Va š e d e t e r a s t e

33

• P ­ reviše forsiranja. Vaš posao je da detetu obezbedite zdravu hranu, a njegov da jede dovoljno da bi zadovoljio svoj apetit. Ako budete terali svog mršavka da jede na silu, samo ćete mu stvoriti otpor prema hrani.

• ­ Stres ili bolest. Ponekad dete koje je pod stresom ne jede dovoljno. Ako u životu vašeg deteta (ili u vašem životu, pošto su mališani na to izuzetno ose­ tljivi) postoji oči­gledan izvor stresa, po­­kušajte da ga uklonite ili detetu po­­ klonite posebnu pažnju da biste ga zaštitili. Ukoliko vaše dete slabije je­de ili je neraspoloženo, proverite kod lekara da li je možda u pi­tanju neka bolest koja treba da se leči.

Ispupčen stomačić Naša mala devojčica prosečne je težine za svoj uzrast, ali ima veliki ispupčen sto­mačić. Da li je to normalno?

I

spupčen stomačić je i normalan i sla­ dak. Većina dece dobije ravniji pro­fil

Ispupčen stomačić zaštitni je znak mališana do tri godine

tek sa tri ili četiri godine, kada sto­mačni mišići sazru i ojačaju. U stvari, do­biju ga ako ne jedu previše brze hrane i ako su fizički aktivna. U međuvremenu, va­šem mališanu nisu potrebne bilo kakve vežbe za jačanje trbušnih mišića niti mu tre­ba govoriti da uvuče stomačić koji pod­seća na Budu (nemojte ga nipošto zadirkivati jer to kasnije može da stvori probleme s predstavom o svom izgledu). Sve što mu je potrebno jeste zdrava ishra­na i mnogo fizičke aktivnosti.

Ako je vašem detetu stomačić naduven i to je povezano sa smetnjama u varenju ili zatvorom, obratite se lekaru.

Ono što je važno znati:

Grafikoni rasta

K

olika je težina i visina vašeg ma­li­ ša­na? To možete da beležite i pratite na gra­fikonima. Na ovom i sledećem gra­fikonu odvojeno su prikazane visina i težina. Gra­fikoni na 18. i 19. strani

pri­kazuju odnos između visine i težine.

Primetićete da postoje različiti grafikoni za dečake i devojčice. To je zato što su dečaci čak i u ovako ranom uzrastu obi­ čno viši, teži i brže rastu od devojčica.

Va š e d e t e r a s t e

34

Odgovori na sva vaša pitanja o deci

Od rođenja do 36 meseci: dečaci IME Percentil visine po uzrastu i težine po uzrastu DATUM

Za roditelje je ova knjiga neophodan vodič kroz izuzetno cm značajnu detetovu drugu godinu života jer im pruža dragocene 95 pitanja, podatke, savete, podršku i odgovore na mnoga njihova 90 100 75 istovremeno im ulivajući sigurnost.

Prof. dr Mark D. Vidoum (iz predgovora)

U

50 25 10 5

95 90

pravo vreme za one prve • Kada će naša trinaestomesečna korake stiže sledeći korak beba prohodati? Str.95 71 17 u ediciji Šta da očekujete. Knjiga • Kako naterati probirljivog 90 Šta da očekujete u drugoj godini 16 mališana da jede još nešto daje odgovore na sva vaša osim testenine? Str. 75 116 15 pitanja Zašto?, Kada? i Kako?

• Zar ne bi trebalo da je naše 50 već četrnaestomesečno dete Reč je o savršenom vodiču 14 progovorilo?

Str. 275 kroz ovo čudesno razdoblje u 13 • Naravno, napad besa25mogu životu vašeg deteta – dvanaest 10 ali da ignorišem kod kuće, meseci zapanjujućih faza razvoja, šta da radim usred 5 12 učenja astronomskom brzinom samoposluge? Str. 255 11 i bezbrojnih otkrića. U njoj ćete • Zašto je mom detetu toliko naći sve ono što treba da znate teško da u igri dâ svoju 10 o hranjenju (kako da se izborite igračku drugaru, da sačeka svoj red i da se lepo igra s9 s probirljivim detetom), drugom decom? Str. 334 spavanju (kako 8 • Kada treba da ga odviknemo da dete više kg od flašice … i šta ćemo s tom Uzrast u mesecima spava), govoru lažom?

12 15 18 21 cuclom 24 27 30 Str. 3310036i 185 (dešifrovanju prvih Potpis majke __________ Gestacijski uzrast • Kako da nateramo naše dete reči) i ponašanju Potpis oca __________koje Godina imanedelja skoro dveKomentar godine da (savladavanju Godina odeObim u krevet i da spava Datum Težinauveče Visina cele noći? glave Str. 139 prvih napada rođenja besa). Osim toga, saznaćete i kako da vaš živahni mališan bude kg bezbedan i 9 788652 902842 zdrav.