Srednjovekovno selo

SADR@AJ Iza rasko{i 2

Do hrasta, do vodenice 4

Doma}i i gosti 6

Zemqoradnici 8

Pastiri nomadi 9

Izdaje KREATIVNI CENTAR Gradi{tanska 8, Beograd tel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: info@kreativnicentar.co.yu

Desetak, rabote i pokloni 10

Po dolinama i kotlinama

Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor

12

U brdima i planinama 13

Pod jednim krovom

Biblioteka OVAKO SE @IVELO Sredwi vek

14 SREDWOVEKOVNO SELO

Otac i sinovi 18

Autor dr Vesna Biki}

Kad zemqa dobro rodi 20

Ko{uqa za sve 24

Jedenije i pitije 26

Voda, pepeo i metla 28

Lekovi iz ba{te

Ilustratori Vladimir Krsti} Laci Tamara Krsti} Anita Krsti} Urednik edicije dr Vesna Biki} Grafi~ki dizajn Danijela Paracki Du{an Pavli}

29

Bukom protiv straha

Lektor i redaktor Ivana Igwatovi}

30

Uz zvuke frule

Grafi~ka priprema D_sign, Beograd

31

Indeks 32

Hronolo{ka tablica

[tampa Publikum, Beograd Tira` 2.000

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 316.728(4) "04/14"(02.062) Biki}, Vesna Sredwovekovno selo / Vesna Biki} ; [ilustratori Vladimir Krsti} Laci, Tamara Krsti}, Anita Krsti}]. – Beograd : Kreativni centar, 2007 (Beograd : Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 23 cm. – (Ovako se `ivelo.

Sredwi vek) Tira` 2.000. – Hronolo{ka tablica: str. [32]. – Registar.

OVAKO SE @IVELO SREDWI VEK

ISBN 978-86-7781-551-6 a) Sela – Sredwi vek COBISS.SR-ID 141415180

OVAKO SE @IVELO SREDWI VEK

Vesna Biki}

SREDWOVEKOVNO SELO

Iza rasko{i

Kada se pomene sredwi vek, u mislima najpre iskrsavaju slike zamkova, rasko{nih haqina ili vite{kih turnira. Na selo gotovo niko i ne pomi{qa.

To je velika gre{ka! Svima poznata re~enica o tome da je `ivot naroda u feudalizmu bio veoma te`ak govori upravo o selu – tamo je `ivela velika ve}ina qudi. U ~itavoj Evropi, pa tako i u Srbiji, dr`ava i dru{tvo bili su zasnovani na radu zavisnih qudi – kmetova – koji su generacijama `iveli na posedima (vlastelinstvima, feudima) vladaju}eg stale`a. Svakodnevni `ivot stanovnika sela u Engleskoj, Francuskoj, Italiji i Srbiji bio je veoma sli~an, jer su svi narodi na isti na~in obra|ivali zemqu i proizvodili hranu.

Detaq freske iz Pe}ke patrijar{ije

ZAPISANO I NASLIKANO Slika o `ivotu na selu sklapa se kombinovawem podataka iz pisanih izvora (poveqa, zakona i raznih propisa, hronika, biografija, zapisa stranih putnika), s likovnih predstava (fresaka i prikaza kalendara u kwigama), kao i onih koje pru`aju arheolo{ki ostaci (naseqa i grobqa) i predmeti koji su u to doba kori{}eni.

Izgled sela zavisio je od podnebqa – klime i reqefa – a ne od politi~kih granica ili smene vlasti. Tipi~no selo u sredwovekovnoj Srbiji nije se mnogo mewalo vi{e stotina godina, od vladavine prvih Nemawi}a do vladavine despota Stefana Lazarevi}a. A ne{to od tog starog na~ina `ivota o~uvalo se i do na{ih dana.

Kalendar iz [vapske (Nema~ka), oko 1180

Srpska sredwovekovna dr`ava bila je podeqena na zemqe – oblasti. Svaku oblast sa~iwavalo je nekoliko `upa, a svaku `upu ve}i broj sela. U nekim `upama postojao je zamak, prete~a savremenog grada.

Gvozdena sekira

^itavo podru~je Balkana bilo je slabo naseqeno. Gradova nije bilo, osim u primorju. Sela su prvo nastajala u re~nim dolinama, u Podunavqu, Pomoravqu i Ma~vi, i u kotlinama na Kosovu i Metohiji. Na tim mestima i danas se nalaze velika sela. Planine nisu bile stalno naseqene.

Oni koji su `iveli u re~nim dolinama polako su osvajali obli`we {ume kr~e}i drve}e i {ibqe Planinama prekrivenim gustim i tako su stvarali novu obradivu zemqu. {umama jo{ su Stari Sloveni nadenuli dana{wa imena: Suva gora, Mokra gora, Zelengora, Jelica, Javor, Cer.

Velike guste {ume izgledale su kao armije xinova. Na putu od Brani~eva do Ni{a krsta{i {est dana nisu videli dnevno svetlo od mo}nih kro{awa drve}a! Kako je Balkan bogat rekama, izvorima, potocima i jezerima, nije ~udno to {to se u narodnim bajkama najva`niji doga|aji zbivaju oko jezera okru`enih visokim planinama i gustim {umama – verovalo se da na takvim mestima `ive paunice koje beru zlatne jabuke, a da iz vode vrebaju a`daje.

3

Do hrasta, do vodenice Granica sela ili imawa – me|a – postavqala se zbog popisa imovine, ali i da bi se ta~no znalo ko je odgovoran u slu~aju razbojni{tva ili kra|e. Granice su odre|ivane prema nekoj vrsti drve}a ili {ume, grobqu, vodenici, potoku i reci.

Nekada su postavqani i posebni znaci (me|nici), isklesani od kamena. Veli~ina i izgled nekog sela zavisili su od prirodnog polo`aja i delatnosti stanovni{tva.

Najvi{e se zna o me|ama sela koja su pripadala manastirima, jer se te granice pomiwu u dokumentima, a najmawe o planinskim sto~arskim naseqima. Oko polovine nekada{wih sela danas vi{e ne postoji, ali su wihovi nazivi uglavnom poznati.

Selo je, kao proizvo|a~ hrane, imalo najzna~ajniju ulogu u privredi dr`ave. To je bila ~vrsta zajednica u kojoj su se svi poznavali, vodili brigu jedni o drugima i odgovarali jedni za druge.

Tako je celo selo bilo odgovorno ukoliko neki me{tanin zapali ku}u, seno ili na~ini {tetu trgovcima na putevima.

Sela su dobijala nazive po pojmovima iz prirode, vlastitim imenima ili po majstorima koji su ih nastawivali: Hrastovica, Brestovac, Leskovac, Belasica, @eqin, Kobitnik, Dobri Dol, Romanov Dol, Trebopoqe, Lu~ane, Grn~arevo, Kova~i, Majstorije, Sedlari, [titari. Nekada su i ~itave `upe bile poznate po majstorima. Tako su u selima `upe Pnu}e `iveli mnogi zidari, kao danas u Crnoj Travi.

4

Teritorija jednog sela bila je dosta velika – uz glavno naseqe postojali su zaseoci, a ~esto i seli{ta, napu{tena ili raseqena sela. Tako je selo Hrastovica imalo tri zaseoka: Prilepe sa 13 ku}a, Preki lug sa 14 ku}a i Bratotin dol s tri ku}e.

Okolina Ni{a, 1890 (foto \. Stanojevi})

Vodenica

Osim privatnih poseda – doma}instava – u selu je postojala i zajedni~ka imovina. To nisu bile samo vodenice ili mesta za sme{tawe drva ve} i livade za napasawe stoke na obli`wim planinama i {ume u kojima je se~eno drvo za ogrev.

ME\E U DOKUMENTIMA U vreme kraqa Uro{a I teritorija sela odre|ivala se ovako: „Selo Le{nica sa vsemi me|ami, a zaselije mu ^el~a, a me|a ^el~i u ^love~u glavu…“

Crkva Svetog Petra kod Novog Pazara Crkve su obi~no podizane u blizini sela, na nekoj uzvisini, a ne u samom nasequ. Seoske crkve bile su male, skromno ukra{ene, ni nalik velelepnim vladarskim mauzolejima poput Studenice ili De~ana. Oko crkve je s vremenom nastajalo seosko grobqe. Selima su pripadala po dva ili tri grobqa, a svaki zaselak imao je sopstveno grobqe.

5